You are on page 1of 16

Naziv obrazovne institucije Naziv univerziteta

MATURSKI RAD
Tema:

Naslov teme

Autor:

Mentor:

Datum

Sadržaj:

. . . Razlikovanje visine i jačine zvuka. . . . . . . . . .14 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . Srednje uho . . . . . . . . .7 3. . . . . . . . . . .12 7. . . . . . . . . . . . . . Slušni put. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eustahijeva tuba . . . Unutrašnje uho. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2. . . . .10 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Čulo sluha . . . .2 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 6. . . . . . . . . . . Kiseoničko uvo. . . . . . . . 3 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bubna opna. . . . . .. . . . . Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . Građa čula sluha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aerootitis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. . . Čulo sluha 2 . . . . . . . . . . . . .11 6. . . . . Bolesti i poremećaji čula sluha. . . . . . . . . . . . . .1. . Pronošenje zvuka u kohlei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . 3 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. Spoljašnje uho. . . . . . . . . . . . 3 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . .

Međutim za određivanje tačne lokacije zvuka čoveku nije dovoljno samo čulo sluha. Slika 1. Uvo koje je okrenuto izvoru zvuka registruje zvuk ranije od onog na suprotnoj strani. koji se šalju u centralne strukture gde se ti signali „dešifruju“ i nastaje osećaj sluha.Organ čula sluha je uvo i zaduženo je za prijem i analizu zvučnih draži. već i da ih lokalizuje (uloga u orijentaciji). Građa uha 3 . Uloga uha kao organa čula sluha nije samo da registruje zvuke. Ove razlike u čujnosti se prerađuju u mozgu i dobijaju se informacije o lokaciji sa koje dolazi zvuk. već i čulo vida. Uši registruju zvučne (mehaničke) talase i pretvaraju ih u električne signale. Čulo sluha ne igra samo ulogu u komunikaciji već služi i kao sistem za upozorenje i orijentaciju. Uvo može registrovati lokaciju odakle zvuk dolazi. odnosno čuje ga glasnije.

Centralni delovi vestibularnog sistema povezuju informacije iz perifernog vestibularnog sistema sa drugim sistemima kao npr. Centralni delovi slušnog sistema koji smešteni u mozgu. Periferni delovi vestibularnog sistema registruju promenu položaje tela u prostoru i ove opažaje takođe pretvaraju u nervne impulse koje šalju u centralne strukture. Dimenzije ušne školjke su nedovoljne da se njeno dejstvo može ispoljiti na niskim frekvencijama. Ulazni deo spoljašnjeg uva je ušna školjka. Građa čula sluha Uho se sastoji od spoljašnjeg. 2. malim mozgom i kičmenom moždinom.2. srednjeg i unutrašnjeg uha. Zvuk koji prihvati ušna školjka ulazi u slušni kanal. koji je preseka oko 0. sa vizuelnim sistemom. Njena uloga je da prikupi što više akustičke energije koja dolazi iz prostora i dovede je do srednjeg uva.1. Tek oko 3000 Hz. 2. Periferni delovi slušnog sistema služe za prijem mehaničkih talasa i pretvaraju ih u nervne signale. kada talasna dužina zvuka postane reda veličine ušne školjke ispoljava se njena uloga. 4cm 2.Organi čula sluha i ravnoteže predstavljaju dosta složen sistem koji ima svoje periferne i centralne delove. 5cm. Bubna opna 4 .. Oni prerađuju informacije sa periferije i na osnovu toga se javlja doživljaj sluha. a dužine 2. Spoljašnje uho Spoljasnje uvo se sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala. 2.

koji je manji deo i leži u gornjem delu bubne opne i koji se sastoji se samo od kože (spolja) i sluzokože (unutra).Bubna opna ili bubnica je membrana koja razdvaja i predstavlja granicu između spoljašnjeg i srednjeg uha. a nalazi se na kraju slušnog kanala. sa razlikom sto je treći sloj izgrađen od vezivnog tkiva. dva sloja su ista kao i kod labavog dela koji se sastoji od kože i sluzokoze. koji zauzima dosta veću površinu i on je zategnut u obliku levka između drške čekića i koštanog dela slušnog kanala. 5 . Bubna opna se sastoji iz dva dela: labavog dela. kao i svaka membrana. Pomoću nje se akustička energija pretvara u mehaničku. Atmosferski pritisak deluje na bubnu opnu i ona bi bila opterećena samo sa jedne strane da ne postoji mogućnost dolaska atmosferskog. Bubna opna vibrira pri dolasku zvučnih talasa. pa i zvučnog pritiska sa druge strane. a vezivni sloj fali zategnutog dela. Zategnuti deo je izgrađen iz tri sloja.

Ukoliko želimo da se zaštitimo od jakog zvuka (eksplozije i sl. Srednje uho Srednje uvo. u kome je vazduh. Bubna opna 2.) i da sačuvamo bubnu opnu. 3. povezano je sa usnom šupljinom. potrebno je otvoriti jako usta. 6 . jer će se na taj način izjednačiti pritisak sa obe strane bubne opne. Ovu vezu čini Eustahijeva tuba (cev) koja se otvara samo pri gutanju ili zevanju.Slika 2.

m. Mehanički odnosi koščica i relativno male dimenzije opne na ovalnom prozoru prema bubnoj opni. a to su pregradne konstrukcije kojima se čovek okružuje. tensor tympan i . na ovalnom prozoru. Zaštitna funkcija srednjeg uha Život na zemlji evoluirao je u relativnoj tišini koja je vladala u prirodi. stapedius Njihova funkcija je da da zaštiti unutrašnje uvo od prejakih zvučnih oscilacija i da maskira zvuke niske frekvence u bučnoj okolini. Srednje uvo poseduje i dva mišica: . One su međusobno elastično povezane i služe za prenošenje mehaničke energije sa bubne opne na drugu opnu koja se nalazi na granici između srednjeg i unutrašnjeg uva. Život na kopnu evoluirao je u prisustvu jake svetlosi od sunca. Vremenski period koji je protekao od tada suviše je kratak da bi doneo bitne promene u evoluciji čovečijeg organizma.čekić (malleus). Tada su se u čovekovom okruženju pojavile okolnosti u kojima je čulo sluha izloženo jakim zvučnim pobudama. povećavaju osetljivost čula sluha. . Srednje uho je ispunjeno vazduhom I preko Eustahijeve tube spojeno je sa ždrelom. U nedostatku adekvatne biološke zaštite. pa su sve životinjske vrste dobile očne kapke kao zaštitu.nakovanj (incus) i .U srednjem uvu se nalaze 3 koščice koje zahvaljujući svojim oblicima nose nazive: . Zbog toga uvo tokom evolucije nije dobilo neku prirodnu zaštitu protiv prekomernog zvučnog nadražaja. pa se Mogućnost zaštite traže u sferi zakonodavstva.uzengija (stapes). zaštita čula sluha od prekomernih zvukova postala je ekološka tema. sve do industrijske revolucije. 7 . kao što to na primer ima čulo vida (očni kapci). koje propisima reguliše postavljanje i korišćenje izvora zvuka (pravila ponašanja) i u sferi fizičkih sredstava za zvučnu zaštitu.m.

Ovaj mehanizam deluje pri zvučnim pobudama koje su svojim nivoom iznad 65-70 dB i njegov efekat približno linearno raste sa porastom pobude. i omogućila evakuacija viška vazduha u predeo ždrela i izjednačio pritisak. 8 .Jedini zaštitni mehanizam koji čovečiji organizam ipak poseduje za borbu protiv prekomernih zvukova nalazi se u prenosnom sistemu srednjeg uva. U toku gutanja. a drugim delom hrskavičave građe.3 s. 200 mmHg pa i više) da bi se otvorio faringealni deo tube. Sa porastom pritiska vazduha u srednjem uvu na oko 15 mmHg. Maksimalno slabljenje zvuka delovanjem akustičkog refleksa je oko 20 dB. Razdešavanje prenosnog sistema koščica nastaje pod dejstvom povratne sprege iz moždanih centara i naziva se akustički refleks. Vreme tog reagovanja je u intervalu 01. (a u slučaju smanjene prohodnosti tube ovaj pritisak može da rasta i uvećava se na 50. kod odraslih ljudi. uzengija 24 mg) njihova inercija predstavlja izvesnu zaštitu od naglog dejstva zvučnih vibracija (pucnjevi i slične pojave). do prednjeg zida srednjeg uva. zevanja ili govora mišići vrata poznati kao "dilatatori tube" primiču ili odvajaju zidove tube. Iako su slušne koščice veoma lagane (čekić i nakovan oko 20 mg. manjim. Ralizuje se odgovarajućim reakcijama mišića koji kontroliše pomeranje koščica. Eustahijeve tuba obezbeđuje srednjem uvu ventilaciju i izjednačavanje pritiska sa atmosferskim. 100.−0. Akustički reflex ima konačnu brzinu reagovanja koja zavisi od nivoa zvučne pobude. pri čemu pritisak vazduha nesme biti istovremen sa spoljne i unutrašnje strane bubne opne. Postoje dva efekta koja deluju u tom smislu: inercija slušnih koščica i razdešavanje njihovog prenosnog sistema. Hrskavičavi deo svojim elasticitetom omogućava zatvaranje i otvaranje kanala tube. Eustahijeva tuba Eustahijeva tuba je hrskavičavo-koštana cev dužine oko 35 mm.Tuba se prostire od spoljnjeg zida ždrela (otprilike od nivoa donje nosne školjke). 4. što omogućava pravilan protok vazduha. delom oko 1/3 bliže srednjem uvu) ona je koštane. Jednim. Samo onda ako je pritisak vazduha sa obe strane bubne opne jednak stvoreni su optimalni uslovi za njeno pravilno titranje. 2.

Unutrašnje uho U unutrašnjem uhu smešten je Kortijev organ. sniženje pritiska vazduha i utiskivanja bubne opne prema unutrašnjem uvu što dovodi do sniženja sluha.upala sinusa. 5. koji je ustvari najbitniji organ čula sluha.Zato tuba mora biti zatvorena kako bi pritisak vazduha delovao na bubnu opnu samo kroz spoljni ušni hodnik uva. slušnih koščica i uklanjanje sekreta nakupljenog u srednjem uvu. . kranijalni nerv.Tube) . U unutrašnjem uhu smešten je i organ čula ravnoteže. Vestibularni i kohlearni živac se ujedinjuju u vestibulokohlearni živac. Funkciju E. U slučaju da je ona zatvorena duže vreme dolazi do resorpcije vazduha iz srednjeg uva kroz njegov epitel. Eksperimentima je dokazano da za oko 2 sata pritisak vazduha u srednjem uhu postaje jedva merljiv manometarski (nastanak vakuma).tube mogu poremetiti različiti faktori među kojima su najučestaliji. (stvaranjem prepreka u nosu I ždrelu remeti normalnu ventilaciju E. .anomalije u položaju donje vilice (jer skraćuje tetivu mišića zatezača mekog nepca i otežava otvaranje tube kod gutanja) 2. Za normalnu funkciju bubne opne. koje šalje vestibularnim nervom u centralne strukture.akutna infekcija gornjih disajnih puteva.iskrivljena nosna pregrada (Deviatio septi nassi) značajno otežava ventilaciju .( koja izaziva otok koji zatvara faringealni otvor tube. ali i zbog otoka cele tube).polipoza nosa. jer pretvara zvučne talase iz spoljašnje sredine u nervne impulse i šalje ih dalje putem kohlearnog nerva. što se postiže pomeranjem mišića vrata u toku gutanja i zevanja.tube koja je praćena njenim otokom i suženjem lumena) . sa obilnom sekrecijom (podržavaju pojavu upale ždrelnog dela E. od velikog značaja je stanje prohodnosti Eustahijeve tube. pojave šumova u uvu i nastanka bolesti. 9 . koji informacije o promeni položaja glave i tela u prostoru takođe pretvara u nervne impulse. Uobičajeno je da je tuba zatvorena ali se pri svakoj promeni pritiska u atmosferi ona otvara kako bi izjednačila pritisak u srednjem uvu. Vestibulokohlearni nerv je 8.

čije savijanje dovodi do pojave električnih impulsa koji se prenose duž nervnih vlakana (brzinom od oko 30 m/s) do mozga i u centru za sluh stvaraju osećaj zvuka.Slika 3. Nat oj membrani se nalazi Kortijev organ u kome je smešteno oko 25000 krajeva (završetaka) glavnog slušnog nerva. Unutrašnje uho Glavni deo unutrašnjeg uva je puđasto telo (kohlea). Naizmenični pritisak u tečnosti u pužu detektuje se pomoću nervnih završetaka. 3. Prenošenje zvuka u kohlei Zvuk se spoljašnjim uvom prostire do bubne opne. 10 . šuplji organ ispunjen tečnošću (limfom). Pužasto telo je u stvari kanal uvijen u obliku puža Dužina ovog kanala u pužui je 30-35 mm. posredstvom slušnih košcica i ovalnog prostora prenosi na perilimfu scale vestibuli. i on je podeljen na 2 dela (gornji i donji) pregradom koja se naziva bazilarna membrana. Treperenje bubne opne se. To je koščani.

tonotopski. tj.svaki deo Kortijevog organa ima svoju prezentaciju u slušnoj kori. tako da i ćelije kohlearnog nerva okidaju akcijske potencijale intermitentno ( ne stalno).Kako je perilimfa nestišljiva to se pritisak preko scale tympani prenosi do okruglog prozora koji se ispupčava ka srednjem uvu. dok savijanje u suprotnom smeru dovodi do hipopolarizacije receptorske ćelije. Kao i kod drugih senzoričkog nervnog sistema. Oscilovanjem. Savijanje najveće dlačice (kinocilije) ka manjim dlačicama (stereocilije) dovodi do hiperpolarizacije receptorskih ćelija. Slušni put Kohlearna nervna vlakna prave sinapsu sa neuronima drugog reda u kohlearnim jedrima u produženoj moždini. Odatle neuroni stižu do primarne slušne kore velikog mozda koja se nalazi u temporalnom lobusu mozga to znači da se sluh projektuje bilateralno. Prvo. Oscilujuće pomeranje bazilarne membrane dovodi do intermitentnog oslobađanja neurotransmitera u sinapsama receptorskih ćelija sa ćelijama kohlearnog nerva. porastom jačine zvuka pojačavaju se vibracije bazilarne membrane. pri čemu dolazi do njihovog savijanja. 5. Ove oscilacije perilimfe dovode do oscilacija bazilarne membrane. bazilarna membrana potiskuje ćelije sa dlačicama ka tektorijalnoj membrani. tj. a delimično ne ukrštena putuju ipsilateralnim lateralnim lemniskusom do medijalnog kolenastog jedra. iz jednog uva informacije stužu u obe moždane hemisfere. Razlikovanje jačine i visine zvuka Jačina zvuka (glasnost) se detektuje na nekoliko načina. prenos informacija veoma precizan. što za posledicu ima povećanje generatorskg potencijala i povećanje frekvence okidanja akcijskog potencijala na 11 . Odatle se neuroni drugog reda delimično ukrštaju i idu kontralateralnim lateralnim lemniskusom. 4.

Kao posledica može se javiti oštećenje sluha. Izazivači zapaljenja spoljašnjeg uha ili otitisa ksterna su najčešće razne bakterije ili gljivice. Oštećenje čula sluha mogu izazvati zvučni signali jake zvučne energije (jačine zvuka). On počiva na izumitanju ćelija čula sluha u unutrašnjem uvu. a usled fizičkih trauma npr. Bolesti i poremećaji čula sluha Oko 10% stanovništva u industrijskim zemljama ima značajna oštećenja sluha. tada nastaje holesteatom. Zapaljenje srednjeg uha se često javlja kod dece. Usled toga se zapaljenski produkti (tečnost) nagomilavaju u bubnoj duplji i pritisak u njoj raste. Takođe i u srednjem uvu može doći do zapaljenja. sa porastom jačine zvuka dolazi do vibriranje veće površine bazilarne membrane i podraživanja većeg broja receptorsih ćelija sa dlačicama. Spoljašnje uvo je podložno infekcijama. U starosti se javlja staračko oštećenje sluha poznato kao presbiakusija. nakon čega se tegobe smanjuju jer tečnost otiče. najšira je na vrhu oko 500 µm. gubitak 12 . Visina zvuka se određuje na sledeći način. traume ili upotrebe nekih lekova. a kako se ide ka vrhu širina se povećava.kohlearnim nervnim ćelijama. Ono vremenom može dovesti do perforacije bubne one. bazilarna membrana u pužu nema svuda jednaku širinu. Ukoliko zapaljenje zahvati mastoidnu upljinu radi se o mastoiditisu. Ovo zapaljenje često zatvori Eustahijevu tubu. Ovo oboljenje se zove otoskleroza. 6. eksplozija takođe može doći do oštećenja bubne one srednjeg i unutrašnjeg uha. Usled raznih procesa može dođi do okoštavanja slušnih koščica ili cele bubne duplje i unutrašnjeg uha. a pacijenti osećaju olakšanje. koja ima ulogu u ”provetravanju” srednjeg uva. ali čak i dugoročno izlaganje zvučnim signalima srednje jačine (oko 70 decibela) može dovesti do oštećenja sluha. pri bazi puža je najuža. Oštećenja unutrašnjeg uha mogu biti posledica neke infekcije (otitis interna). oko 100 µm. Kod hroničnog zapaljenja može doći i do razaranjakolnih koštanih struktura. Ovakvo zapaljenje se zove kateralno ili katar. Drugo.

Pošto je i organ čula ravnoteže smešten u unutrašnjem uhu može doći i do vrtoglavice. ili u uslovima narušene funkcije tube. U protivnom kod naglih promena barometarskog pritiska atmosfere. 13 . nastaju kod naglog uzdizanja ili naglog spuštanja avionom.sluha i zujanje u ušima (tinitus). može doći do nastanka barotraumatske upale uva i pucanja bubne opne. uspinjanja na brdo ili silaženje sa njega. dolazi do normalizacije ovog poremećaja.1. koji nastaje kada se njen kanal ne otvara tokom gutanja ili zevanja. barotrauma srednjeg uva). što izaziva nelagodnost u uvu.2. u toku boravka i lečenja u hipo i hiperbaričnim barokomorama itd. uzrokovan disfunkcijom Eustahieve tube u toku promene pritiska vazduha unutar i izvan srednjeg uva. kosmaonauta i bolesnika koji se leče u barokomorama. što ima za posledicu delimični ili potpu prekid ventilacije srednjeg uva. Aerootitis Aerotitis (barotitis. Kao posledica infekcije dolazi do otoka sluzokože nazofaringsa koji delimično ili potpuno sužava faringealno ušće tube. i najčešće dovodi do otoka celom njenom dužinom. a nastaje kao posledica udisanja 100% kiseonika pod povišenim pritiskom kod pilota. Ukoliko se ove promene odvijaju postepeno uz pretpostavku da bolestima nije narušena funkcija tube.Zbog disfunkcija Eustahijeve tube. je poremećaj rada bubne opne i drugih organa i tkiva srednjeg uva. privremene probleme. 6. najčešće. 6. • Akutne infekcije gornjih disajnih puteva su jedan od najčešćih uzroka poremećaja funkcije Eustahijevetube.preko nje. Kiseoničko uvo Kiseoničko uvo je sindrom sličan barotraumatskoj upali srednjeg uva. bolove i druge. • Barotraumatski poremećaji uva. javlja se razlika između pritiska vazduha unutar i izvan srednjeg uva. nakon nekoliko akta gutanja. Ove aktivnosti dovode do poremećaja izjednačavanja pritiska u srednjem uvu.

javlja se nagluvost različitog stepena. Otoskopskim pregledom vidi se uvučena bubna opna koja kod jače reakcije može ličiti na akutnu upalu srednjeg uva i praćena je kompresijom slušnih koščica. ali za razliku od njega "kiseoničko uvo" nastaje dva ili više časova nakon izlaganja 100% kiseoniku. Uobičajeno je da je tuba zatvorena ali se pri svakoj promeni pritiska u atmosferi ona otvara kako bi izjednačila pritisak u srednjem uvu. (koji je u potpunosti zamenio vazduh u srednjem uvu u toku HBO) preko sluzokože uva. što se postiže pomeranjem mišića vrata u toku gutanja i zevanja. prvo jak. a zatim slabiji (koji ga budi iz sna ako je spavao). koji nastaje u momentu snižavanja pritiska u barokomorama. Poremećaj ventilacije srednjeg uha Za nastanak „kiseoničkog uva“ od velikog značaja je stanje prohodnosti Eustahijeve tube. Slika 4. kada zbog postepene apsorpcije kiseonika dolazi do stvaranja vakuma (negativnog pritiska) u fazi nedovoljne ventilacije srednjeg uva. Bolesnik oseća bol. kosmonautskim kapsulama ili kabinama aviona. čiji je osnovni zadatak regulacija pritiska. zujanje u uvu i vrtoglavica.Uzrok pojave "kiseoničkov uva" je stvaranje nepotpunog vakuma u srednjem uvu. Ova pojava se dešava ako pilot. kosmonaut ili bolesnik ode na spavanje odmah nakon izlaganja 100% kiseoniku pod povišenim pritiskom. zbog apsorpcije "zarobljenog" kiseonika. I pored toga što se uvo dobro ventilira postoji mogućnost. poremećaja ovog procesa. 14 . i uklanjanje sekreta nakupljenog u srednjem uvu.Simptomi su isti kao kod barootitisa.

a nakon letenja-lečenja savetuje da najmanje dva sata ne odlazi na spavanje. Nakon takvih stanja pilotima se privremeno zabranjuje letenje a bolesnicima lečenje u barokomorama. dugotrajne vrtoglavice i veoma neprijatnog zujanja u uvu. a bolesnicima pre lečenja hiperbaričnom oksigenoterapijom (HBOT) obavezno obavlja otorinolaringološki pregled. Stanje se normalizuje za nekoliko dana uz primenu kapi za nos (dekongestiva) i antibiotika. kako bi se obezedila pravilna ventilacija srednjeg uva i izbegla ova pojava.Zato se pilotima i kosmonautima pre letenja. posle izlaganja 100% kiseoniku na uvećanom pritisku. Međutim u težim slučajevima može doći do pada sluha. koje se nastavlja nakon saniranja promena (u proseku za 3-7 dana ) 15 . Posledice se najčešće ne javljaju.

Hall Medicinska fiziologija. Cicero. Savremena administracija. Leskovac.7. Petrović. Osnovi fiziologjije čoveka. Beograd 1999 Dušan M. Literatura Arthur C. Milos M. Sanja D. Guyton John E.com/forum/arhiva 16 . Mitrović. Mazić. 2009 http://ocili.