You are on page 1of 29

Назив школе

Назив предмета

Матурски рад
Тема:

Источна Србија

Ученик:

САДРЖАЈ:

Професор:

1. Положај, величина, простирање и подела

3

2. Природне одлике

4

3. Привредне карактеристике и индустријски центри

8

4. Историја

10

5. Већи градови региона

12

5.1. Зајечар

12

5.2. Књажевац

16

5.3. Кладово

17

5.4.Неготин

19

5.5. Мајданпек

21

5.6. Бор

24

6. Туристичке вредности - закључак

26

7. Литература

29

1. ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА, ПРОСТИРАЊЕ И ПОДЕЛА

2

Кључ. до Заплањско-лужничке котлине и Руј-планине на југу. Источна Србија . Коритница. Доњи Тимок. Неготинска крајина. Понишавље. Слика 1. Јелашница и Заплање 3 . Ресава.Источна Србија представља разноврсну планинско-котлинску регију. Хомоље. Према истоку се протеже до границе према Бугарској и Румунији. Звижд. Сврљишкј крај. На западу се ослања на Поморавље. Црноречки крај" Балканском делу источне Србије припадају Сокобањски. Пореч. Протеже се од Ђердапа на северу. а јужно Балкански део источне Србије. Карпатски део источне Србије се састоји од већег броја мањих географских целина: Ђердал. Северно од линије Ражањ-Ртањ-ТупижницаСтара планина је Карпатски.мапа Површина источне Србије износи 13 607 км2.

Доминирају ниске и средње млађе веначне планине растављају их бројне речне Долине И котлине.2. Ђердапска клисура Рељеф инсточне Србије је разноврстан. а затим речни и еолски наноси. Зато Су Карпатско балканске планине знатно проходније од Динарских. По котлинама и речшм долинама јављају се језерски седименти. 4 . Простране површи су карактеристични облици рељефа у источној Србији. мезозојски кречњаци и вулканске стене. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ У геолошкој грађи источне Србије учествују кристаласти шкриљци и пешчари палеозојске старости. Слика 2.

). Хомољске планине. Белопаланачка и Пиротска у долини Нишаве. Изнад Ђердапа се дижу Мироч. Бељаница. Девица. Заплањско-лужничка у долинама истоимених река. Дели Јован. Сува планина. Ђердап је највећа пробојница Србије и Европе (95.Заступљени су палеовулкански. Важније котлине Карпатског дела источне Србије су: Хомољска у долини Млаве. Планине Балканског дела источне Србије су сличне Карпатским. Кучај. Лежи у подножју Видлича. Велики крш. Велики гребен и Северни Кучај.5 км). Састоји се од система котлина и клисура. Ресавска. У околини Бора и Мајданпека и Брестовачке бање има облика вулканског рељефа. Кучају. Злотска. Каонска у долини Пека итд. Поред површи. Протеже се дуж границе према Бугарској. настали радом ветра. Познатије пећине су: Боговинска. По изгледу и лепотама подсећа на Копаоник. Зајечарска на саставцима Црног и Белог Тимока и Књажевачка котлина где се састају Бели и Трговишки Тимок. Простране површи обрасле бујним ливадама и пашњацима. Стара планина (2169 м) је највиша у источној Србији. у источној Србији се јавља већи број мањих клисура: Сићевска у долини Ншнаве. пећине и јаме су најчешћи облици крашког рељефа. прераст Самар недалеко од Жагубице итд. Поред Ђердапске. У Кључу и Неготинској Крајини јављају се облици еолског рељефа. Тресибаба. Сврљишке планине. То су: Озрен. Горњачка у долини Млаве. Одоровско крашко поље недалеко од Пирота је једино ове врсте у источној Србији. Сврљишка у долини Сврљишког Тимока. На овој планини се налази најисточнија тачка Србије (Сребрна глава 23° 00' 42"). Јављају се на Бељаници. Девици. Ртањ. улепшавају природни декор источне Србије. 5 . Црноречка у долиниИ Црног Тимока. Специфичност и реткост крашког рељефа источне Србије су прерасти. Због природних лепота и археолошких налазишта проглашен је за национални парк међународног значаја. Важније котлине Балканског дела источне Србије су: Сокобањска у долини Сокобањске реке. Мирочу. Даље према југу. Спаја Панонски И Влашко понтијски басен. крашки и еолски облици рељефа. Неке од њих су доступне посетиоцима. настале урушавањем пећинских таваница (Велика прераст код Брзе Паланке.

Кошава је нај. Неготинска Крајина је најведрији део источне Србије. Бројни водени токови настају најчешће од јаких крашких врела. Голубачка тврђава Падавиие су недовољне (565 мм у Пироту.ешћи ветар у источној Србији. Тимок су притоке Дунава. зиме доста хладне и ветровите. умерено континентална у речним дол инама и планинска на планинама. до 950 мм на планинама). Млава. Нишава долази из Бугарске. пресеца Балканске планине и код Ниша се улива у Јужну 6 . Јесени су топлије од пролећа.Клима источне Србије је разноврсна: жупна у котлинама. Слика 3. Лета су умерено топла. Пек.

планинским деловима села су разбијеног типа. Има их на нижим планинским заравнима. Бор. индустријског биља и винове лозе. То је условило садашњу етничку структуру становништва. Влаха има у Звижду Хомољу. Бројна сеоска насеља се налазе у речним долинама по дну. По очуваним шумама се истиче Северни Кучај. Градска насеља и варошице су бројна. Међу њима се истичу Зајечар.7000 година пре наше ере. У Злотској пећини нађени су траговн културе палеолитске старости. збијеног типа. У доба дуготрајне владавине Турака. Ретке биљке. Пирот. Гамзиградска бања. Гамзиград и Костолац {Виминацињн) најлепши су примери насеља из римског периода. Биљни свет источне Србије је разнолик. поврћа. Неготин. Босилеград итд. У XВИИИ и XИX веку овде се досељавало становништво из Македоније. Процес депопулације и деаграризације је одавно ушао у критичну фазу. што омогућава гајење свих врста житарица. Мајданпек. У источној Србији живи око 570 000 становника. Становништво и насеља Лепенски вир у Ђердапу је светски значајно откриће насеља из доба 6000 . из Црне Горе. Књажевац. ПечалбарСтво и исељавање је заузело велике размере. Сокобања и Брестовачка бања су значајни природни. Животињски свет је проређен алв разноврстан. Бугара има у граничном појасу око Босилеграда и Димитровграда. Најбројнији су овде Срби. Села су обично мала. Димитровград. На десетине старих градова у источној Србији потиче из римског периода. Шуме су још увек релативно добро очуване. 3. ободу и странама котлина. воћа. Разноврстан је и педолошки покривач. У вишим. мада су понегде и проређене. лечилишни и туристичко-рекреативни потендијали источне Србије. ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ИНДУСТРИЈСКИ ЦЕНТРИ 7 . разиоврсно цвеће и лековито биље је специфичност планинске вегетације источне Србије.Мораву. где се јављају шуме прашумског изгледа. источна Србија је била ређе насељена. Ердеља и Бугарске. Поречу Кључу и неготинекој крајини. Села се гасе. школе затварају. са Космета.

Гаје се житарице. волфрама. молибдена. цинка. кривовирске. пиротске и старопланинске овце и млечни производи. Књажевца и у Понишављу. Борски рудник Планрше источне Србије су познате по бројним врстама лековитог биља и шумског воћа. Сва та налазишта се још увек проучавају. кварцног песка. Позната су виногорја у околини Зајечара. кучајске. Највише се гаје овце и говеда. Рудно богатство источне Србије чини солидну основу привредног развоја. Екстензивно сточарство је важна грана пољопривреде. олова. индустријско биље и винова лоза. барита. 8 . гвожђа. Слика 4. У речним долинама и котлинама развијена је разноврсна ратарска производња. Познате су хомољске. поврће. Неготина.Источна Србија располаже значајним природним и привредним потенцијалима. Чине га руде бакра. воће.

У Бору се налази модерна топионица бакра. олова. Застој и стагнација су озбиљно угрозили Борски басен и његову привреду. молибдена и друге руде. у Прахову се развила производња вештачких ђубрива (суперфосфата).У Борском басену (Бор. На бази сумпорне киселине из Бопа. Добра срећа. Мајданпек се развио у модеран центар за производњу украсних предмета од злата. Источна Србија се ослања на пловни пут Дунава и Моравско-нишавску друмску железничку магистралу. електролиза и фабрика сумпорне киселине. налази се богато налазиште кварцног песка. Хидроенергетски потенцијал се користи у Ђердапу (ХЕ Бердап И и ИИ Ш „Соколовица у клисури Тимока и ТЕ „Звездан" и „Бор"). текстила. На више места у источној Србији има појава руде гвожђа. Сењско-ресавском и Јелашничком басену и Јереми код Пирота. Пресеца је и део трансбалканске магистрале: Ниш- ЗајечарПрахово. Пирот је познат по индустрији гумених производа „Тигар". цинка. Код Рготине. алатних машина. Лигнита има у околини Деспотовца и у суседном Костолачком басену. волфрама. То је допринело интензивнијем коришћењу природних потенцијала. Ртањ. Подвис. То је основна сировина за индустрију кристала у Зајечару. бржем развоју привреде и побољшању услова живота становништва у овом делу Србије. Кривељ) експлоатише се руда бакра. У том погледу планински део источне Србије до недавно био је слабо саобраћајно повезан. 9 . Периферне магистралне саобраћајнице су међусобно повезане. Мајданпек. Каменог угља има на више места: Вршка чука. недалеко од Зајечара. По томе је Зајечар познат далеко изван граница Србије. На падинама Старе планине утврђене су појаве руде урана. кожних производа и намештаја. Мрки угаљ се јавља у Боговини. Последњих деценија овде је изграђено неколико попречнихпугева и пруга.

бањски. Средином 14. регион је у саставу Душановог српског царства. цела област је укључена у Византију. подручјем Браничева владали су бугарски великаши Дрман и Куделин. а затим у састав провинција Дарданије и Дакије. веку. бројне планине и клисуре. улази у састав Моравске Србије и државе Константина Драгаша. која на овом подручју формира покрајине Браничевска бановина и Кучевска бановина. Ако се то све рационално искористи. могуће је успешно развијати планински. на ове просторе се масовно досељавају словенска племена. поделом Римског царства. Крајем 5. овом регијом доминирају Бугарска и Византија. На северу региона. века на ове просторе ширила српска држава. пећине и прерасти.Источна Србија има велике могућности за развој туризма. спелеолошки. ловни и риболовни. током 15. Североисточни делови региона били су у саставу Видинске кнежевине. Дакија се потом дели на две провинције: Дакија Рипензис и Дакија Медитеранеа. То су национални парк Ђердап. ИСТОРИЈА У римско доба. и почетком 6. градски и сеоски. освајају Турци. понорнице И потајнице. крашки извори. да би се од 12. после пропасти царства. века. 4. културно-историјски споменици итд. 10 . Током раног средњег века. шири се средњовековнаугарска држава. стационарни. излетнички. Касније. бујне шуме и ливаде. подручје региона улази у састав провинције Горња Мезија. рекреативни. летњи и зимски туризам. настале распадом бугарске државе. Уситњавањем провинција и променом њихових граница. века. ово подручје је првобитно било у саставу провинције Мезије. језерски. У 13. али га постепено. а затим. Подручје региона затим улази у састав Српске Деспотовине. чист ваздух. века. спортски. да би затим њихову област краљ Драгутин укључио у своју Сремску краљевину.

године. док под турском влашћу остаје само крајњи југ области.Падом Српске Деспотовине (1459. После Првог српског устанка 1804. године. подигнут је Топлички устанак. године. године Нишки пашалук. 11 . крајем 1915. Проширењем граница Србије 1833. године. Бугари окупирају регион и на овом простору формирају војно-инспекциону област Мораве. формиран је 1846. највећи део региона улази у састав Карађорђеве Србије. да би после Другог српског устанка 1815. док јужни делови остају под непосредном турском влашћу. Са формирањем бановина 1929. У Првом светском рату. После формирања Краљевства Срба. није имао сопствене органе власти. да би убрзо српска војска ослободила окупиране територије. у састав Србије улазе и остали делови региона. због репресија бугарских окупационих власти. али су статистички подаци исказивани у оквиру његових граница. године. године. године) целокупно подручје региона долази под турску власт. На том подручју. године. У јесен 1918. подручје региона је било подељено на неколико округа (1918-1922) и области (1922-1929). за разлику од других делова Југославије. У кратком периоду. На северу и југу СР Србије налазиле су се аутономне покрајине Војводина и Косово. које остаје под непосредном турском влашћу. изузев неких северних и јужних територија које су ушле у састав Дунавске и Вардарске бановине. Хрвата и Словенаца 1918. подручје региона је углавном ушло у састав Моравске Бановине. године. После ослобођења. године. северни део области улази у састав Аустријске Краљевине Србије и Тамишког Баната. само северни делови региона били признати као део Србије. ово подручје је углавном било у саставу Недићеве Србије. власт прелази из бугарских унемачке руке. Током окупације Југославије од стране Сила осовине у Другом светском рату. године. регион улази у састав СР Србије у оквиру нове социјалистичке Југославије. који. и 1739. који ће такође ући у састав Србије 1912. док је централно подручје републике које се није налазило у саставу аутономних покрајина било познато под именом Ужа Србија (касније Централна Србија) и функционисало је као нека врста статистичког региона. Почетком 1917. још неке мање пограничне територије на истоку региона добијене су од Бугарске 1919. и 1878. између 1718. Поред тога. изузев јужних и источних делова региона који су били под окупацијом Бугарске.

Град је првобитно лежао на десној обали Црног Тимока. Јужна и источна Србија. као и јужне делове Неготинске крајине. подручје Централне Србије подељено је на 5 статистичких региона (Београд. године. Зајечар Географске карактеристике Град Зајечар се налази у централном делу Тимочке крајине и обухвата Зајечарску котлину. 22°07' и 22°24' источне географске дужине и 137 м апсолутне надморске висине).Током 2009. Источни Регион. простирући се до брда Краљевица. Временом се ширио на левој обали Црног Тимока и према западу. налази се у Зајечарској котлини (између 43°54' и 43°42' северне географске ширине. у међуречју и на саставцима Црног и Белог Тимока. привредни. да би 2010. источни део Црноречке и северни део Књажевачке котлине.1. Централни регион. спајањем региона. Шумадија и западна Србија). Територија општине је омеђена: са севера обронцима планине Дели Јован. 12 . административни. Површина општине Зајечар је 1. Јужни регион). а на западу Јежевицом и огранцима Великог Крша. 5. на 11 км од границе према Бугарској. године. Западни регион.069 км2 (око 15 % површине Тимочке крајине). овај број био смањен на 3 (Београд. којом иде државна граница према Бугарској. Град Зајечар. географски. ВЕЋИ ГРАДОВИ РЕГИОНА 5. на југу и југозападу Ласовачком планином као огранком планине Тупижнице. са истока и југоистока обронцима Старе планине. политички и културни центар општине и Зајечарског округа.

на западу до гребена Ласовачке планине.румунска граница. Смештена је у западном делу Тимочког басена.Слика 5. Котлина се протеже од Вражогрнца до вратарничке клисуре. Магистрални правци ка Видину и Софији су. Параћин – Зајечар – Књажевац – Ниш и Неготин – Зајечар – Књажевац – Ниш. Сама котлина се налази између два планинска лука. што Зајечару даје посебан међународни значај. као дела Тупижнице где је делимично растављена од црноречке котлине планином Тупижницом. 13 . поред магистралног пута Београд – Доњи Милановац – Кладово – Неготин и даље. Град Зајечар Град је изграђен на раскрсници магистралних путева: Параћин . На територији Града Зајечара преовлађује брдско-планинско земљиште. са зајечарском котлином у центру. Параћин – Зајечар – Неготин Кладово .Зајечар – Кула (одакле се овај магистрални правац грана ка Видину и Софији). карпатског и балканског. једина и најкраћа путна веза Европе и осталог дела наше државе ка северној Бугарској и јужној Румунији и даље према Црноморском басену.

Присутне су њене варијације које указују да више нема прецизног временског периода у којем траје зима или лето. Он представља део простране уздужне депресије која се пружала од Дунава до Књажевца и која је тектонског порекла. шта указује да Зајечар и околина имају умереноконтиненталну климу. Најхладнији месеци су у просеку јануар и фебруар. Дужине је 5 км. дубине 170-190 м и ширине 0. док су ноћи у просеку свеже.5 км. Дужина басена је око 20 км. најчешће североисточни. 14 . Географски полозај Зајечарска општина се налази у континенталном климатском појасу. а најтоплији јул. Зиме су благе и са мало падавина. Током године укупне падавине у просеку износе 560 мм. али у појединим периодима температура силази и преко 15°Ц испод нуле. Ова клисура је усечена између засеока Змијанца и Грлишке реке. 22. Белом и Великом Тимоку. сувим и жарким летима клима у овом крају све више поприма обележја пустињске климе. као што је то било раније. Ветрови су најчешћи у пролеће и јесен.али је морфолошка граница опет обележена ниском пречагом у којој је Црни Тимок усекао клисуру Баба Јону. док повремено дувају ветрови са правца Карпата и Старе планине. км тока Белог Тимока и 10 км Великог Тимока. Клима је влажно умерена. која представља спону између зајечарског басена на северу и књажевачког на југу. Овом басену припада 16 км тока Црног Тимока. Град се јавља ретко. Зајечарски басен припада Црном. По тој разлици дневне и ноћне температуре у току лета. са топлим и сувим летом и умерено хладном зимом. Јужно од Зајечара Бели Тимок је усекао Вратарничку клисуру. У зајечарском басену дувају ветрови слични кошави. У последњој деценији клима је се знатно изменила. Сада су летњи месеци изузетно жарки са дневним температурама које достижу и до 40°Ц.

чија плодна долина је изузетно погодна за пољопривреду. У близини града се налазе остаци римске царске палате из ИВ пре нове ере.). Поред њих. те исте године они су се одметнули од Бугара. који чини основу хидрографске мреже овог краја. Речни систем Тимок има изузетан значај за овај крај. Ова три Тимока чине основу речног система Тимок. Ласовачка река и др. године створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу. Зајечар се први пут спомиње 1466. а од XВИ . а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818. 1806. у долини Тимока помињу се још и Тимахи. Леновачка река. али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. који се код Вражогрнца спајају у Велики Тимок. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука. 1833. а најнижи у летњим месецима. територију општине пресецају мање речице (Лубничка река. после њих на овом подручју се спомињу Мези. године овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. Историја Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали. која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а. Назив је највероватније турскога порекла.Зајечарску општину пресецају Црни и Бели Тимок. Водостај свих ових река је највиши у пролеће.XВИИИ века има мало података о насељу. године. Горња Бела Река. кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Фелиџ Ромулиана (Гамзиград). када се они већ сматрају формираном словенском групом. 15 .

172 становника.2 година (39. Претежни део општине Књажевац припада брдско – планинском подручју. а просечан број чланова по домаћинству је 2. 5. Према незваничним подацима. у граду данас живи преко 53000 становника.1 код жена).705 у граду (подаци из 16 . уз границу са Републиком Бугарском и улази у састав Тимочке крајине. Највиша тачка на територији општине је Миџор на Старој планини (2169m надморске висине). од чега 19. У насељу има 13733 домаћинства. као такав.3 код мушкараца и 41. а просечна старост становништва износи 40. Општина се простире на површини од 1.88. Најнижа тачка је 176m надморске висине и налази се у књажевачкој котлини.Демографија У насељу Зајечар живи 32337 пунолетних становника. Књажевац Географски подаци Општина Књажевац се налази у источном делу Србије. године).2. Подручје општине обухвата 86 насеља. У општини Књажевац живи 37. који је и највиши врх у Републици Србији. и представља. највећи град у Тимочкој крајини. У делу града који се назива Котлујевац. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002.202 km2 и по величини је четврта у Републици Србији. по коме је и сама Тимочка крајина добила назив. Сам град се налази на саставу Трговишког и Сврљишког Тимока који заједно чине Бели Тимок. који тече ка Зајечару и заједно са Црним Тимоком чини Тимок. живи преко 20000 становника и највећи (по броју становника) је део Зајечара. Налази се на северној географској ширини од 43°20' до 43°45' и источној географској дужини од 22°11' до 22°41'. од чега је 85 сеоских насеља.

равничарско-терасасти терени поред обале Дунава и брдско планински предели са надморском висином до 500 метара су најважније географске карактеристике. Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. и обично доносе обилне и изненадне падавине. а простирка велика вода. са жарким.3.године). отворени је град. Кладово чија је колевка ветар. 5. Просечна густина насељености је 31 становник по km2. плодно тле са којег су изникли први људи. стециште похода аргонаута на златно руно – оличење надприродних моћи. са Дунавом као највећом и водом најбогатијом реком. Географске карактеристике Разграната хидрографска мрежа. изнедрили су чудесне мостове. подручје Ђердапа са Кладовом као међашем.последњег пописа становништва 2002. 17 . топлим летима са мало падавина. римски градитељи на леђима Дунава. Разговетне знамене у овдашњем камену оставила је давно прохујала цивилизација Лепенског човека. Кладово Историја По предању. што је сврстава у ретко насељене општине. да би му средњовековни Срби удахнули светлост православља. Ветрови су честа појава. Клима је континентална. стасавајући у потпору долазећих времена. своје посетиоце дарује несвакидашњим естетским доживљајем и осећањем благородности. и дуга и хладна зима са снегом од новембра. незаузданогод келтских коњаника.

Становништво и насеља Слика 6. Осим Кладова карактеристике варосице имају и насеља Брза Паланка и Текија. Панорама Кладова Према подацима са пописа 2000. Општина је састављена од 23 насеља и 6 заселака. Густина насељености износи 171 становник на 1 км квадратни. године у Кладову живи око 32. 18 .000 становника. Остала насеља су села усореног типа. Од тог броја цак 18 насеља се налази у приобаљу Дунава.

Место није имало значаја до 18. Према попису из 2002. било је 17.758 становника (према попису из 1991. било је 17.4. између осталог. када је постало важно војно упориште. 19 . Неготин је трајно ушао у састав Србије и отада почиње његов бржи развој. Године 1833. века. Град Неготин Неготин је градско насеље у општини Неготин у Борском округу. познат и као родно место композитора Стевана Мокрањца.355 становника). веку. Неготин је.5. Неготин се налази близу тромеђе Србије. Неготин Слика 7. Име Неготин је први пут забележено у 16. који је трајао до почетка Првог светског рата. Румуније и Бугарске.

него ти!“ Од „него ти“ постало је име Неготин. јер је околина била богата бујном пашом. Око њиховог стана за овце стварало се постепено насеље и од њихових имена Него и Тина. углавном. Кад су завршили радове. други на брду близу села Видровца (данашње развалине Видров града). Друга легенда каже да су у старо време два великаша зидали градове. Неготин представља најконтиненталнију област Србије са топлим летима и хладним зимама. Румуније и Бугарске. протеже се између Тимока и Дунава до лучне брдовите косе Видровац-Бадњево-Братујевац. Током зиме температура се спушта и до -30°C. а лети могу се пењу и до 40°C у хладу. породицом и стадима оваца. Низија је отворена са источне и јужне стране што све доприноси специфичној клими Неготина. један где је Неготин. Географија Територија општине Неготин се данас географски. Крајина се налази на тромеђи Србије. у данашњем Малом селу (један од најстаријих делова Неготина) населио се неки Негота са женом Тином. поистовећује са Неготинском крајином. настало је име Неготин. 20 . Равница. а около долине су се налазиле шуме и шумарци. По првој. тада је онај с брда рекао оном у долини: „Ја сам бољи град начинио. Клима Град Неготин се налази у низији окруженој планинама.Име О постанку Неготина има више легенди. позната под именом Неготинска низија. које читаво ово подручје природно одвајају од централне и западне Србије. Сам град је на око 45 m изнад нивоа мора. Изнад ове косе наставља се равничарски плато све до планина Дели Јован иСтол.

примећен је пораст у броју становника. слабији од горњака. кад влажни и хладни таласи наиђу са истока или североистока. 21 . Снег је редовна појава на територији источне Србије. а у последња три пописа. Кошава такође често дува током зиме. Он је најбитнији за климу Неготина и време врло често зависи од њега. Неготинска крајина добије снежни покривач раније од осталих крајева Србије. а просечна старост становништва износи 37.7 година (36.У зимском периоду најчешће дува западни и северозападни ветар. У насељу има 6212 домаћинстава. Још се јављају и северац и југо. године). Пошто долази преко Хомољских планина увек наилази као хладан ветар и доноси изненадне и обилне падавине. Обрнуто. Овај ветар је у народу познат као „горњак“ и представља најзначајнији ветар и у летњем периоду.8 код мушкараца и 38. а просечан број чланова по домаћинству је 2. Кад облачност са кишом дође са Средоземног мора или Атлантског океана Неготинска крајина дуго остане без снега.84. 5. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. Демографија У насељу Неготин живи 14014 пунолетних становника. док је централна Србија већ покривена снегом.6 код жена). али изазива вишедневно падање ситног снега.5. Она је хладан ветар. Мајданпек Географски положај Територија општине Мајданпек се налази у северном делу источне Србије и захвата простор највећег шумског и рударског комлекса источне Србије.

Мајданпек. Мироча (632 м) на североистоку. док северним делом територије. Влаоле.Простире се између Ђердапског језера на северу. Рељеф је претежно брдско-планински (76% општине). Црнајка .Јасиково. Доњи Милановац. Мосна. Територију општине Мајданпек чине 14 насељених места: Бољетин.Клокочевац. Неготин и Бор) на источном и јужном делу територије. а 23% површине је низијско-брежуљкастог рељефа. Рудник Мајданпек По површини од 932 км2 општина Мајданпек налази се на једанаестом месту у Републици. Лесково. Малог Крша (929 м) и Великог Крша (1. Кучево и Жагубица). Рудна Глава.155 м) на југу. Голубиње. Административно.9%.148 м) на југозападу. високопланинско подручје обухвата свега 0. Стола (1. као и са 3 општине из Борског округа (Кладово. Дели Јована (1. Мироч. 22 . општина се граничи са општинама Браничевског округа на југо-западу (Голубац. северних обронака Хомољских планина (923 м) на западу и планинских масива Старице (796 м) и Шомрде (803 м) на северозападу. Слика 8.Тополница.Дебели Луг.133 м) на истоку. Дунав представља природну границу са суседном Румунијом.

73º Ц. још из доримских времена. уска долина Малог Пека. Историјске су претпоставке да су Грци. око 7. али у облику Медани Пек. као најзлатоноснији. још у времену пре Тројанског рата (крај II миленијума старе ере). који потиче. Други део имена града јесте хидроним Пек. коју су Грци. ипак се издвајају две климатске области: подручје око Дунава има умерену климу (Доњи Милановац је место у Републици са највише сунчаних дана у години) и брдскопланински део са оштром климом и више снежних падавина. која је некада означавала овчје руно. Иако рударство у самоме месту траје. задржала се међу становницима долине Пека све до скорашњих времена. Име ове реке може се основано повезати са грчком речју pékos. Данашње име Мајданпека је. по пореклу 23 .000 година. А за само испирање злата Грци су користили овчје руно које су полагали у корито реке.била би пуста. према истраживањима Музеја у Мајданпеку. који је у Србији одомаћен у облику мајдан са истим значењем.Клима је континентална са просечном годишњом температуром ваздуха од 7. према Херодоту. неподесна за друге облике традиционалне привреде . Ова древна испирачка техника. да није рудника.познати старосрпски назив за бакар! Под називом Medani Pieck насеље ће се појављивати на европским картама. и у другим западним изворима. данашње име града се први пут помиње 1560. са краћим или дужим прекидима. Тада почиње постепено да га потискује конкурентни турски облик са основом на арапској речи madän ("рудник. дакле. Ово указује на то да је у предтурско време рудник био под српском влашћу. међу којима је. преузели од Колхиђана. јер се у основи ојконима "Медани Пек" налази реч мед . све до прве половине XVIII века. експлоатисали златоносне реке данашње северне Србије. свакако био и Пек. као што је бивала увек пуста када је рудник на дуже време престајао са радом. године у једном турском документу. Историја Мајданпек је типично рударски град. руда").

.5 код жена). а просечна старост становништва износи 35. било је 40668 становника).8 година (35.0 код мушкараца и 36. Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. а просечан број чланова по домаћинству је 2.. Бор Бор је градско насеље и седиште општине Бор и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. старословенских и арапско-турских израза. Да је Мајданпек истовремено и древно рудиште. сведоче локалитети Рудна Глава и Праурија. године. Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом. 5. које археометалурзи датују у време раног енеолита (V миленијум старе ере). а у последња три пописа.6. а само насеље негде око 1800. 24 . У насељу има 3631 домаћинство. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шареноликог етничког састава. године). Рудна Глава је непуна 24 km југоисточно од Мајданпека. било је 33328 становника (према попису из 1991. Град је основан 1945. Према попису из 2011. а Праурија се налази у самоме кругу данашњег рудника. примећен је пад у броју становника.историјска мешавина старогрчких. чије је крајње значење: "рудник бакра на златоносној реци" . Демографија У насељу Мајданпек живи 7804 пунолетна становника.77. године.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002.Ниш преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. док је Бор . 60km од Неготина. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина. године и има сезонске летове ка Анталији.5 код мушкараца и 38. У насељу има 14044 домаћинства.4 година (36. око 60km од Мајданпека и 120km од Кладова. Бор је такође у непосредној близини Борског језера и планине Стол. Бор има цивилни аеродром који последњих година није у функцији.2 код жена). Тивту и Подгорици.Ниш преко Зајечара и Књажевца је удаљен 128km европским путем Е771. У општини Бор је један од највећих рудника бакра у Европи. Демографија У насељу Бор живи 30895 пунолетних становника. Најближи цивилни аеродроми су у Нишу и Београду. Бор .80. Међународни аеродром Никола Тесла у Београду врши летове ка великом броју одредшта у иностранству. Београд је удаљен 272km путем Е761 и Е75. 25 . Међународни аеродром Константин Велики Ниш врши редовне летове за Болоњу од 25. Бор је удаљен око 30km од Зајечара. а просечна старост становништва износи 37. а просечан број чланова по домаћинству је 2. Најближи гранични прелази су Ђердап 1 .Гвоздена Капија код Кладова са Румуннијом и Вршка Чука код зајечара са Бугарском. децембра 2009.Географија Бор се налази у Тимочкој крајини у непосредној близини Брестовачке Бање.

тајновитости. Тимочки виногради Велике реке су својим током увек одређивале животе људи. Источна Србија такође чува такве састојке у себи – побуђујући машту. Где год да кренемо источном Србијом – од моћног Ђердапа до предивних села око Бујановачког језера – чека нас по која занимљивост. тако да је тешко спознати границу између њих.ЗАКЉУЧАК Исток одувек подразумева дозу мистике. Природне терасе крај Дунава. подижу воћњаке. условили су да се уз његове обале настањују људи. баве риболовом. а посебно винограде.6. посебне филозофије и веровања којима се тумачи живот. Да вам буде удобно колико и 26 . Више него било где у Србији мешају се стварност и легенда. Слика 9. ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ . плодна и здрава земља.

насталим преданим радом на ручном разбоју у селима око Старе планине. Осаничке реке и реке До. Једна од његових специфичности су многобројне клисуре: Горњачка. Било да верујемо у њих или не. а служи се топло са овчијим киселим млеком. па не само што осећамо благодет чистог ваздуха. белмуж. На ћилимима преовлађује црвена боја а орнаментика је увек геометријска – стилизована птица. За планину Ртањ везане су многе митске приче. у околини Зајечара. Од села Рајац до Рајачких пимница стиже се за петнаестак минута кроз предивну шуму у којој ентузијасти беру печурке.занимљиво. већ истински удишете лековитост која уклања кашаљ. храна и лековито биље овог простора граниче се с магијом. Сокобање или Бора домаћини ће вас послужити качамаком званим белмуж. Рибарска. гугутка или предмет из непосредне околине ткаља. Кладова. Хомољски крај је посебан ентитет у источној Србији. Река Морава путује Браничевским крајем у коме нас Пожаревац и Љубичево позивају на коњичке игре сваког септембра. клисуре Велике и Мале Тиснице. Качамак од белог кукурузног брашна. Књажевца. цвет. познат по својим пиротским ћилимима. Врело Млаве је посебна туристичка атракција. У овом крају. познати специјалитет источне Србије. чорба ћисалица. гулашом од срнетине. Мајданпека и Неготина која се баве сеоским туризмом. Тимочка крајина је такође позната по традицији виноградарства. Стара пиротска јела су кулинарска специфичност овог краја: сарме од јагњећих изнутрица и листова винове лозе. Бољевца. 27 . А ка југоистоку је Пирот са околином. Јадранског мора и северних равница. Услови за узгој винове лозе су овде једноставно идеални. уштипци од кромпира и све што можете замислити од паприка. Голупца. ваздух. чисти плућа и јача одбрамбене снаге организма. а пасуљ пребранац је посебан гурмански догађај. зовин цвет и лист матичњака од кога се прави чај нарочито добар за смирење. На овом месту спајају се руже ветрова са Карпата. припрема се са младим несланим овчијим сирем. чорбом од коприва. побринуће се многобројна сеоска домаћинства у близини Доњег Милановца.

близу Зајечара. налазе се близу Костолца. задивила је свет. више је него јасно да источна Србија са свим својим природним вредностима и потенцијалима представља истинско богатство наше земље. налазе се на обали Дунава. Уметност праисторијских житеља Лепенског Вира. Јер благо које нико не пронађе ничему ни не вреди! 28 . Ту је и једна од најлепших клисура у Европи. Фелиџ Ромулиана.Смедеревска тврђава. Национални парк „Ђердап“ и истоимена Хидроелектрана. Богатство које због општег стања није ни довољно цењено ни довољно искоришћено. главног града римске провинције Горње Мезије и значајног римског војног логора. Ђердапска клисура. коју одликују камене скулптуре риболиких божанстава. један је од најрепрезентативнијих и најсложенијих споменика римске дворске архитектуре и под заштитом УНЕСЦО-а. Из свега наведеног. као и тврђаве Рам и Голубац. Остаци Виминациума. На будућим генерацијама остаје да то промене из корена.

www. (1999): Политичка географија. Д.geografija. 3. разред средње школе. (2005): Речник савремене српске географске терминологије. Београд. ЛИТЕРАТУРА 1.ekopedia. (2005): Географија за 3. Београд.rs 29 . 2. 5. Н.rs 6. 4.net 7. www.7. Географски факултет. Марковић Ј. Родић. Грчић. М. Географски факултет. Грађевинска књига. (1980): Регионална географија СФРЈ. Београд. Београд. www.wikipedia. Мастило.