ISTORIJA FILMA I

1. PREDISTORIJA FILMA značenje reči film: - filmska traka - filmsko delo - područje delatnosti - medijum, sredstvo komunikacije umetnost Žorž Sadul(istoričar filma) kaže da je film nastao onog trenutka kada je to tehnički bilo moguće. * Predistorja se deli na PREDNAUČNI PERIOD koji obuhvata najranije težnje čoveka da zabeleži stvarnost i naše prisustvo u toj stvarnosti: - Altamira – pećina u Španiji na čijim zidovima je zabeležen poket životinja - U egipatskoj grobnici Beni Hasam na frizu oslikano 15 faza dva rvača koja se bore – preteča story boar - Erotski prizori na starogrčikim vazama i freskama u Pompeji - Figure Fidije i Mirona – Diskobolis kome samo što disk ne izleti iz ruke - Pozorište senki u Kini, Japanu, čak i u Bosni – junak Karađorđe NAUČNI PERIOD * Ulazkom u srednji vek nastaje KAMERA OPSKURA. - izradio je Leonardo Da Vinči - to je bila četvorougaona mračna prostorija ili kutija sa uskim otvorom kroz koji dopire izvorna svetlost i baca izvrnutu reprodukciju na suprotnoj strani - Vermer (čuveni flamanski slikar čuven po uvođenju flamanskog (indirektnog) svetla) je koristio kameru opskuru prilikom slikanja * U kasnom srednjem veku Fihter konstuiše LANTERNU MAGIKU: unapređena kamera opskura, tj. prvi uređaj za optičku reprodukciju * FANTASKOP: sito koje se okreće oko izvora svetla koje preko konkavnog sočiva i ogledala baca svetlo na ploče sa oslikanim motivima * U 18. veku nastaju pokretne panorame koje je prve konstruisao holanđanin u tamnici. Čuvene su carske panorame kraljice Viktorije: panorama Misisipija. * Krajem XIX veka nastaju optičke igračke i fotografija: - optičke igračke: TAUMATROP (gr. imitacija), STROBOSKOP (Plato) i ZOOTROP (Vilijem Horner) - Emil Rejno usavršava optičke uređaje i stvara PRAKSINOSKOP (optičko pozorište), pionir animacije - 1822. Nisifor Nieps pravi prve trajne fotografije (eksponirane 14 sati) - 1839. Luj Dager konstruiše zajedno sa Niepsom prvi fotoaparat: dagerotipiju - 1824. Mark Rože izneo naučni rad o retinalnoj perzistenciji oka - Edvard Majbridž patentirao sukcesivne fotografije (po narudžbini guvernera Stranforda koji se kladio da li konj u nekom trenutku ne dodiruje zemlju). Inspirisao je slikara Dega koji je slikao konje i balerine - Žil Marej konstruisao fotografsku pušku: hrono fotografija - 1888. Edison patentira KINETOSKOP koji je omugućavao gledanje samo jednog gledaoca. Edison patentira i fonograf (za zvuk) i 35 mm traku - 1892 Diskon i Kun (Edisonovi snimatelji) prave prvi filmski studio Crna Marija sa crnim zidovima i staklenim krovom. - Kun je snimio pogubljenje engleske kraljice Elizabete sa šokantnim odsecanjem glave.

-

1895 braća Limijer patentiraju Kinematograf: uređaj za snimanje, reprodukciju (promenom objektiva) i razvijanje filma 2. ISTORIJA FILMA pravci

Istorija filma počinje 28.decembra 1895 prvom filmskom projekcijom u Indijskom salonu Grand kafea u Parizu. Luj i Ogist Limijer su pustili Ulazak voza u stanicu. PODELA: 1. Preteča filma kao umetnosti: PRIMITIVCI koji nisu bili svesni mogućnosti filma kao umetničkog medija. - Brajtonska škola, Edvin Porter, braća Limijer, Žorž Melijas - Traje do 1909. godine kada je održan kongres filmskih stvaraoca (kongres budala) u Parizu na predlog Žorž Melijasa na kojem se raspravljalo o usklađivanju standarda i podeli tržišta i na kojem se zalagalo da se pređe na dugometražne filmove (do tada su trajali 2 x 15 minuta: 2 rolne) 2. Period PIONIRA filma: - u Americi se pojavljuju slepstik komedije, Čarli Čaplin i Dejvid V. Grifit - U Evropi celovečernji filmovi kao moćno sredstvo naracije, javljaju se prvi teoretičari filma kao umetnosti Rićoto Kanudo, francuska filmska avangarda - U Nemačkoj: ekspresionizam i kameršpil film; u Švedskoj: Viktor Šestrem i Moris Stiler; u Danskoj: Karl Teodor Drajer - Traje do 1925. kada se pojavljuje film S.Ejzenštejna Oklopnjača Potemkin 3. MODERNA: Ustanovljen je jezik filma i prilagođen shvatanjima savremenog gledaoca. Imat tri faze: - I faza počinje 1925. Oklopnjačom Potemkin, revolucionarnim montažnim filmom - II faza (zrela faza) počinje 1941. godine pojavom Građanina Kejna, filma Orsona Velsa koji je uneo nove ideje u formi i načinu oblikovanja filma - III faza (pozna faza) počinje 1960. godine pojavom filma Do poslednjeg daha, Žan Lik Godara koji je oslobodio formu i uveo anarhistički pristup filmskoj strukturi - Modarna traje do 1978. i pojave Ratova zvezda. Tada počinje postmoderna kada na scenu stupaju školovani reditelji koji citiraju i kompiliraju tuđa iskustva (misli na Džim Džarmuđa, Lars von Trira) Od 1993. nastaje DEKADENCIJA filma sa pojavom Tarantina i Almodavara ; ) ; ) ; ) 3. ŽORŽ MELIJAS I BRAĆA LIMIJER * Braća Limijer: Ogist i Luj Limijer (čije prezime, sasvim prigodno na francuskom znači ˝svetlost˝), pošto su pomno proučili način na koji radi Edisonov kinetoskop, su izumela novi aparat koji može da služi kao kamera, projektor i kopirka i koji su konačno patentirali pod imenom kinematograf, koje je ostalo, kao termin, vezano za filmski medij sve do današnjeg dana. Limijerovi su 28. decembra 1895. iznajmili podrumsku prostoriju (Indijski salon) restorana ˝Grand kafe˝, na Bulevaru Kapusin u Parizu, da u njemu prikazuju program od oko desetak filmova, prvi put za publiku kojoj su naplaćivane ulaznice. Braća Limijer su se bavili u svojim filmovima FAKCIJOM, stvarnošću. Njihovi filmovi su bili naturalistički: Filmovi braće Limijer: Ulazak voza u stanicu; Izlazak radnika iz fabrike; Bebin doručak; Poliveni polivač, prva slepstik komedija * Žorž Melijes se, za razliku od braće Limijer, bavio više fikcijom u svojim filmovima. Sin obućara, Melijes je bio profesionalni mađioničar koji je bio vlasnik i direktor Teatra RoberUden. Melijes se godinama bavio projekcijama pomoću magične lampe u svojim mađioničarskim trikovima pre nego što je počeo da se bavi filmom. Jednog popdneva, u jesen 1896m dok je pravio film o uličnoj sceni u Parizu, njegova kamera se zakočila tokom snimanja omnibusa kako se pojavljuje iz tunela. Kada je ponovo pustio mašinu u rad, umesto

omnibusa naišla su pogrebna kola, tako da je pri projekciji izgledalo kao da se omnibus pretvorio u pogrebna kola. Na osnovu tog incidenta, Melijes je shvatio mogućnosti manipulacije stvarnim vremenom i stvarnim prostorom kao bitnim pri montiranju filma. Uneo je pozorišne elemente u film: mizanscen, kostim, masku, šminku, specijalne efekte. Melijes je bio prvi umetnik igranog filma. Izumeo je značajna oruđa filmske naracije kao što su zatamnjenja, odtamnjenja, overleping, pretapanje i stop kadar. Da bi primenio svoja otkrića osnovao je Star Film Company i izgradio mali proizvodni studio na temeljima svoje kuće. Ta zgrada je bila sva u staklu, kao staklena bašta, da bi primila što više sunčeve svetlosti. Tu je Melijes producirao, režirao, snimao i glumio u nekih 500 filmova. Posle Edisona, prvi je primenio metodu oslikavanja slićice po slićice i tako pravio filmove u boji. Njegov najuspešniji film je Putovanje na Mesec po romanu Žila Verna. Ostali fikcijski filmovi: Mefistov kabinet; Putovanje kroz nemoguće, Osvajanje Severnog pola; Ali bavio se i filmovima zasnovanim na istorijskim i savremenim događajima kao npr. u Afera Drajfus. 1909. godine je sazvao kongres filmskih stvaraoca (kongres budala) u Parizu, na kojem se raspravljalo o usklađivanju standarda i podeli tržišta i na kojem se zalagalo da se pređe na dugometražne filmove. Čarli Čaplin ga je nazvao ˝alhemičarem svetla˝, a D.V. Grifit je izjavio ˝Njemu dugujem za sve˝. 4. BRAJTONSKA ŠKOLA Vilijamson, Dž. A. Smit, Edvin S. Porter Brajton je primorski gradić u Engleskoj iz koga dolaze dvojca fotografa koja su nabavili kamere i snimali filmove početkom XX veka. To su Džejms Vilijamson i Dž. A. Smit. * Džejms Vilijamson se može nazvati začetnikom narativne montaže koju je primenio u dokumentarnom filmu o veslačkoj regati koji je prikazao kroz 10 kadrova. Zatim u filmu Veliki zalogaj koristi mikrodetalj: prikazuje glumca kako guta kameru. A u igranom filmu Napad na misiju u Kini (koji je rekonstrukcija stvarnog događaja iz 1900. godine) prvi koristi paralelnu montažu i dramaturški kliše ˝spas u zadnji čas˝. * Džordž Albert Smit 1898 počinje da radi filmove zasnovane na krupnim planovima: Izrazi lica; Viđeno kroz teleskop; Bakina lupa za čitanje; Mali doktor; Miš u umetničkoj školi. *Edvin S. Porter se zaposlio u Edisonovoj kompaniji za pravljenje filmova. Prvo je radio kao mehaničar, da bi kasnije postao šef produkcije u njihovom novom studiju, a zatim i reditelj. Njegovi prvi filmovi su bile humorističke crtice od po jednog kadra i žurnali. Čini se da je Porter video neke od ranih brajtonskih radova koji su uticali na njegov razvitak. Porter je počeo da primenjuje znanja iz oblasti filmske montaže koje je stekao snimajući filmove. Takođe je veoma jasan uticaj koji su na njega imale i Melijesove filmske priče koji su ga inspirisali da ispriča priču u kontinualnoj formi i tako nastaje film Život američkog vatrogasca za koji je bilo neobično što je Porter prvi kombinovao snimljeni materijal iz Edisonove arhive sa režiranim scenama spasavanja. Sledeći značajan film je Velika pljačka voza koji je Porter napisao, režirao, snimao i montirao. Taj film se matra Porterovim najfinijim dostignućem. To je i prvi filmski vestern i prvi film u kojem je prikazano nasilje naoružanih kriminalaca. Napustio je Edisona da bi osnovao sopstvenu produkcijsku kompaniju Rex Film, koju je kasnije prodao da bi se pridružio Adolfu Cukoru kao generalni direktor Famous Players Film Company. Drugi značajniji filmovi: socijalne melodrame Bivši robijaš i Kleptoman; Spasen iz orlovog gnezda koji je značajan jer je omogućila siromašnom mladom glumcu D. V. Grifitu da ponese vodeću ulogu u više filmova i označila početak njegove karijere.

započeta izgradnjom Čines studija u Rimu. prva žena reditelj Alis Gi i filmski crtač Emil Kol. . Poznat po tome što je za međunatpise angažovan poznati pesnik Gabrijel D'Anuncijo. ITALIJANSKI I DANSKI FILM 10-ih GODINA Italijanski film: U Italiji su na početku italijanske kinematografije vladala dva žanra: PEPLUM (istorijski spektakli) i VERIZAM (preteča neorealizma). *Luj Fejad: Ranije novinar i pisac scenaria za fr. koji je princip stop kadra primenio na tabli za crtanje i tako postao otac moderne animacije. centar italijanske filmske industrije su činele i kompanije Ambrozia i Itala. Zatim slede serijali Vampiri i Žideks koji prikazuju istu kombinaciju misterije i svakodnevne stvarnosti. Bio je direktan uzor D. Taj film je pre svega značajan zbog primene veštačkog svetla i pokreta kamere. Najpoznatiji italijanski spektakli tog doba su: Poslednji dani Pompeje (režija Luiđi Mađija). sa slavnim glumcima u vodećim ulogama. Najznačajniji i najgrandiozniji film iz ovog perioda je Kabirija Đovani Pastronea. Fantomas je bio zasnovan na popularnom serijskom romanu o avanturama misterioznog francuskog superkriminalca Fantomasa. ali što se tiče filmske tačke gledišta nije bilo nikakvih inovacija jer je to u stvari bilo filmovano pozorište. producirao i snimio sam Alberini. pariski finansijeri . Bavio se tragedijom borbe rasa u III veku p. Napravio je stotinu igranih filmova ¨scene iz života˝ (U štrajku. Prvi značajan film: Ubistvo vojvode od Giza u režiji Šarla le Baržija i Andrea Kalmeta iz Komedi Fransez. FILM D'ART Luj Fejad * Film d'Art: Film d’Art je fenomen koji je imao najviše uticaja na francuski film u vreme njegove međunarodne ekspanzije. Prikazani su i punski ratovi i osvajanje Hanibala. režirajući kratke komične filmove i filmove potere. Sara Bernar (I filmski Hamlet) je glumila u filmovima film d’art. kuću Pate. braća Lafit. ˝gospodara straha˝. rata francuski teoretičar filma Andre Bazen zajedno sa kritičarima iz Cahier du cinema. radi prenosa na filmsko platno prestižnih pozorišnih komada. S tačke gledišta literature i dramaturgije i angažovanja pozorišnih zvezda zasluga Film d’Art je čista. Ta okolnost ne čini Fejada samo zakonitim naslednikom Melijesa nego i rodonačelnikom mizanscen estetike. pokret film d’art je filmskom mediju doneo društveni i intelektualni ugled prvi put u njegovoj kratkoj istoriji i podigao ugled same filmske industrije. Kamera je zauzimala centralni položaj u odnosu na radnju i ostajala rigidno statična sve vreme predstave. može se reći. Sudbina majke) i na kraju se osamostalio zahvaljujući seriji detektivskih filmova Fantomas. Poslednji film Jadnici po Viktor Igou. Abela Gansa.n.e. Ta firma je italijanskom filmu dala prvi kostimirani istorijski film Osvajanje Rima (ulazak kralja Viktora Emanuela na presto) koji je režirao. Pad Troje (r. Trust. Pored svega. Gomonov studio je lansirao i druge talente: kao što je Fejadov štićenik Žan Diran. Taj studio je podigao bivši pronalazač Filoteo Alberini koji je izumeo ćinematograf. nakon erupcije Etne. Grifitu za Netrpeljivost. Đovani Pastrone). produc. počeo je karijeru kod Gomona 1906. dubinski komponovanih kadrova. a lepota atmosfere u njima je imala direktan uticaj na francuski film koji je očigledan u radu Žana Dirana. Kabiriju otimaju gusari i Mačisto (glavni junak) je spašava od žrtvovanja bogu Molohu. u korist osmišljenih. Radi se o udruženju koje su osnovali 1908. Žaka Fejdera i Rene Klera. odnosno primenu montaže. To je bio prvi prefinjeni pomak pokretnih slika i u pozitivnom i u negativnom smislu. 6. Fejad je uporno odbijao serijski aranžirane kadrove.V.5. Quo Vadis (po romanu Henrika Sjenkjeviča) i Antonio i Kleopatra Enrika Gvaconija. koju je prvi put uobličio posle II svet. po tekstu akademika Anrija Lavdana i uz muziku Kamija Sen-Sansa. Italijanska filmska industrija je. Pored Čines.

Asta Nilsen sa rediteljem Urbanom Gadom prelazi u Nemačku i tamo nastavlja rad. Verizam u Italiji je zasnovan na romanesknoj formi Đovanija Verge. koja prerasta u karakternu filmsku glumicu. Otac mu je bio zagriženi konzervativac. . manjim. 1912. godina. Reditelji: Holger Medsen (Ljubav igračice u hramu.prelazi u Bajograf – u Nju Jork i postaje šef produkcije u tom preduzeću. Gluma – približavanje kamere – smanjuje se intenzitet glume . Okreće se filmu. Potiče iz južnjačke porodice. Reditelj može da produžava ili sažima vreme. Dejvid Vork Grifit je dobio epitete: oca tehnike filma. u filmu Iz ljubavi prema zlatu prvi put je upotrebljen krupni plan. romantična) i Pina Menikeli (delirična i ekscentrična.počinje filmska industrija sa istočne obale da se seli na zapadnu – zbog klime. zatamnjenje. Budala i devojka je doživeo neuspeh. učesnik građanskog rata i ljubitelj dramske umetnosti i Šekspira. Počinje da se bavi pisanjem scenarija i režijom. femme fatale (vamp žene) kao što su: Lida Boreli (bleda. siže. a mi sve dugujemo Grifitu˝. Lilijen Giš.Njihovi filmovi: Ambis. Ejzenštajn je izjavio: ˝Grifit sve duguje Dikinsu. otmena. Prisutni su raskalašnost. Šekspir ekrana. i svetski slavne Elenora Duze i Sara Bernar. odtamnjenje. počeo je kao glumac u Porterovom filmu Spasen iz orlovog gnezda. Proleterska devojka. širim. Lajonel Barimur.pretapanje. lascivnost. Grifit je želeo da bude pisac i glumac. Danski film: U danskom filmu krajem I decenije prošlog veka započinje se sa salonskim melodramama komercijalnog tipa: romantične traume višeg sloja društva. Glumci koji su glumili kod Grifita: Meri Pikford. otrkio je. salonska erotika. zvezda – udaljeno i nedostižno kao zvezda. Tolstoja. užim. Filmski ritam – stvara se u svakom kvadratu. da bi izbegao preterano. Vrela krv. dupla ekspozicija) Na osnovu ovih postupaka Grifit je utvrdio četiri osnovna parametra nemog filma : filmski prostor. čoveka koji je izmislio Holivud. Opijumski snovi) i Urban Gad koji je otkrio Astu Nilsen – prvu vamp ženu.plaže…Pojavio se Sesil de Mil. mora. temperamentna. filmska gluma i filmski ritam. Tako je otkrivao orkestraciju planova. imao je poslednju ulogu kod Mek Seneta. Valdemar Psilander je bio danski glumac koji je bio preteča Rudolfu Valentinu i Džejms Dinu. Publika Astu prihvata kao mit koji se povremeno materijalizuje u filmovima. akcija. sloboda u prikazivanju slobodnih scena. ali je ostao u senci Grifita. ali globalni se stvara montažom). Dikensa. DEJVID VORK GRIFIT Od 1909 do 1925 – pioniri filma – nagli uspon američkog filma i potencijalne industrije. obale. Paralelna montaža (kod Portera simultana montaža). 1908. Španska ljubav. Dobro je pri promeni plana promeniti i rakurs ( oko 30º). rakurs. 1907. filmsko vreme. 1914. studio je vodio Edvin Porter. Razvio je američku tradiciju filma– dobru priču. 1908. Uradio je oko 450 kratkih filmova (jednočinke od 15-20 minuta) Estetika njegovih filmova je zasnovana na filmskoj naraciji. Gi de Mopasana. lansirao i bio njen reditelj. Londona. Montažom određujemo trajanje radnje u zavisnosti od emocija. Dolazi u Edisonov studio. Čuveni filmovi tog pravca Izgubljeni u tami u režiji Nino Martolja koji se bavi sukobom aristokratije i sirotinje i A sunta spina sa Frančeskom Bertini koja je jednostavni prikaz svakodnevnog života. Gad je bio povezan sa Astom i privatno. Poa. Frančeska Bertini (najznačajnija. teatralno glumačko izražavanje. 7. Tako je uobličavao jezik filma zasnovan na montaži. Inspirisao se delima Šekspira. Montaža na kreativnom planu čini prostor većim. kroz siže o jednoj devojci koju prose tazličiti momci. sintaksi i interpukciji (sredstva kojima se prelazi sa kadra na kadar: rez. Prvi njegov komad. film Vatra Pastronea). Njegov snimatelj Bili Bicer. a kod Grifita kadar po kadar → paralelna montaža.U italiji je tada bio i pristuan kult diva ili božanskih glumica. Izbavljenje u poslednji čas – »krasi« američki film. Otuda ime diva. Ritmika i melodija nalaze primenu i na filmu. Njegovi filmovi idu u susret stvarnosti baveći se egzistenciji i međuklasnim odnosima. nežna i erotična u filmu Gola žena). (postoji i unutrašnji ritam. Shvatio je tada da može da menja i ugao kamere. zaplet.

a završava se veridbom između ove dve porodice (Sever-Jug). Uspeo je da sva četiri filma u filmu kreću dugim sekvencama koje se ubrzavaju i spajaju u jednu uzbudljivu reku događaja. 8. proširio je formu. Radio je tipizirane melodrame kao što su Ingeborg Holm . Bartolomejska noć 1572.) i Netrpeljivost (1916. Događaji koje obrađuje su :Propast Vavilona 539. koje prolaze kroz progonstvo. U finalu se prepliću sve četiri priče. mogla je da koncentriše svoje snage i novac da promoviše film. kamera »zakucana«. oko 60 min. (igrao i u filmu Divlje jagode . 1913. Od 1916. S obzirom da je Švedska bila neutralna u Prvom svetskom ratu. Viktor Šestrem je bio sin glumice i bankrotiranog fabričkog naslednika. da bi jedna nacija mogla da se rodi«. Od 1905.napušta režiju. ponižavanje belog juga od oslobođenih robova i stvaranje Kju Kluks klana. 1912. vraća se glumi.godine dobija počasnog Oskara za životno delo. je režirao oko 30 filmova (dva do tri čina). Kasniji filmovi: Slomljeni cvetovi (priča o nemogućoj ljubavi. pa Šestrem snima Terje Vigen: ekranizacija Ibzenove balade o mornaru koga igra Šestrem.a 1936. Po njenom romanu Jerusalem Šestrem snima prva dva dela trilogije: Ingmarovi sinovi i Karin.Posle kratkih filmova.) Rađanje jedne nacije je nastalo na osnovu dela Tomasa Diksona (bio je i pozorišni komad). a 1922. Bio je veoma kritikovan zbog rasizma ali je imao veliki uspeh. Radnička priča (radnik optužen da je ubio gazdu). gorka romansa. Grandiozni ep. Od 1912. Zar život nije lep 1925.godine. 1931.pripadnik klana. Posle toga radio je filmove skromnijeg budžeta. Čarls Magnuson produkciju usmerava ka književnim sadržajima. Moris Stiler Zlatni period švedskog filma je bio od 1914. Podnaslov – »Agonija Juga. Film ima dva dela Prvi deo obuhvata građanski rat 1861. Najviše su rađene salonske melodrame pod uticajem danskog filma. Sledi film Kočijaš ili Fantomske kočije. Dole na istoku (rekonstrukcija viktorijanske epohe). Ostavio je trag oca filmskog jezika u smislu naracije.socijalno-kritički film (doprineo je da se izmeni zakon o oduzimanju dece siromašnim) i Baštovan.Ingmarova kći. – 1924. Približio je film tradiciji lepe književnosti. inspirisan biblijom. 1930. Nije prošao tako dobro u komercijalnom smislu (u odnosu na prethodni film). na izgled. Raspeće Hristovo. godine. Originalna verzija traje tri sata. Ovaj film mu je obezbedio iskustvo. imao je uspešnu glumačku karijeru. Netrpeljivost sva sredstva uložio je u ovaj još ambiciozniji projekat. Kapitalni Grifitovi filmovi: su Rađanje jedne nacije (1915. Švedski film se organizuje zahvaljujući Čarls Magnusonu – producentu koji je osnovao Svensk Film Industri. U prvoj verziji zvao se Clansman . a i filmovima italijanskog spektakla. zbog predrasuda). a po povratku u Ameriku radi prvi zvučni film Žena za ljubav. do atentata na Linkolna Drugi deo filma obuhvata period obnove posle rata. ali je film uticao inspirativno na filmske stvaraoce. Moral treba da nadvlada da bi se eliminisala netrpeljivost.do 1916.godine dobio je Oskar za film »Borba«. posle inflacije u Nemačkoj.snimio film »Divna nedelja« inspirisan ovim filmom). dolazi do produkcijskog uspona.godine. posle Prvog svetskog rata (Kurosava je 1947. 1928. Prvo su radili kao glumci. ukupno oko 30 dugometražnih filmova do 1931.godine razvija se produkcija. Šestrem odlazi u Holivud. ispoljava smisao za ekspresivnu naraciju. Treći deo trilogije snimio je Gustav Moland. oprez. Kombinovanje četiri. odvojene priče. snimio Juditu iz Betulije četvoročinka . ali nije imao uspeh. Početkom dvadesetih godina gasi se produkcija. U to vreme u Švedskoj vlada kapitalistički građanski sistem. Nobelovac Selma Lagerlef bila je osnovna inspiracija Viktoru Šestremu i Morisu Stileru. Naivni moralizam. godine vraća se u Švedsku da poseti bolesnog Štilera. osetivši se sputan. Karakterističan je bio pozorišni način razmišljanja – krutost. Tada je prestao da se bavi režijom.. Zarađeni novac je uložio u svoj sledeći film. Prati se sudbina dve porodice. U konturama film zrači snagom i hrabrošću. melodrame. ŠVEDSKI FILM Viktor Šestrem. botba dobra i zla. Čarls Magnuson dovodi Viktora Šestrema i Morisa Stilera.godine.

Maks virtouz. bitka tortama. paralelna montaža. a od 1912. agresivnim karakterom) Do 1920. Čarliu Čaplin je u ulozi Hitlera izmislio jezik. Svaki solista je morao da ima individualnost i da se snalazi pred kamerom. Nije bilo socijalne kritike. Prvo je radio kao glumac.Ingmara Bergmana). Ben Terpin – razrok. za razliku od Šestrema. bio je na vrhuncu popularnosti.) Koren ove vrste komedije koji se razvija i u zvučnom filmu. preteča Čaplina i Seneta. Glorija Svanson. kosmopolita.. ali ne sa takvim uspehom – kao pre prvog svetskog rata. U osnovi značenje reči je uradac+štap jer je za slepstik komediju karakteristično akcentovanje pojedinih fizičkih gegova. Moris Stiler je rođen u Finskoj (tada je bila sastavni deo Rusije). kretao kameru. 10. Inspirisana vodviljima (vrsta koja kombinuje razne elemente – komediju. začinjena zlobom. Tempo je bio takav da su ostali samo oni najbolji. Morao je rano da izdržava majku. Baster Kitona… Uticao je na umetnički pokret dadaizam. Radio je kao glumac. da bi kasnije nastavio samostalnu karijeru. . Od 1911 do 1915. dinamizovao je filmsko pripovedanje. Maks Linder je snimio i nekoliko dužih filmova. koristeći Grifitova dostignuća (osnova filmske gramatike) su prvi filmski stvaraoci po Gregoru i Patalasu. glumila Gloria Svanson). da improvizuje. bio više urban. Snimao je serije filmova sa nazivom Maks…(Maks traži verenicu. ČARLI ČAPLIN Čarsl Spenser Čaplin je bio najvažniji i najuticajniji Senetov štićenik. Stiler je. Mek Senet (Majkl Sinot) je bio Kanađanin irskog porekla. Čaplin je već bio izvođač i bio . Princip dramaturgije je učešće soliste i hora. Muzika i šumovi korišćeni za stvaranje atmosfere. Otac ih je napsutio kada je Čaplin imao godinu dana. SLEPSTIK KOMEDIJA Maks Linder. Česti elementi dramaturgije: velika potera. Išlo se na kvantitet. Čarli Čaplin je počeo kod Mek Seneta. Od 1908. francuski komičar je bio prvi komičar na filmu. Slepstik komedija je američka nema filmska komedija – pre svega kratki filmovi.. akrobaciju…) i burleskom (urnebesna komedija. Koristio improvizacija kao princip. Lansirao serije Kistonski policajci (ismevanje predstavnika vlasti) i Lepe kupačice (lansiranje erotike. U montaži je odbacivao neuspele improvizacije. Prncip dramaturgije – tempo nereda se ubrzava. Radi za Bajograf (Njujork). Izbegavali su dijaloge (u vreme zvuka na filmu). prvoeo je detinjstvo na sceni. Šestremov opus karakteriše epopeja nordijskih naroda: preplitanje skandinavskog folklora i povezanosti sa prirodom. reditelj i producent. Braća Marks – kombinacija gegova sa verbalnim delom. Nepodnošljiva lakoća razaranja. Filmovi: Erotikon (film o bračnom petouglu).Od 1930. Počeo je kao glumac i pozorišni reditelj. Počeo je karijeru kao klovn u varijeteu. zatim reditelj. Sin siromašnih britanskih varijetetskih glumaca. jednočinke ili dvočinke (15 – 30 min. Po književnim delima Selme Lagerlef radio: Blago gospodina Arna. postaje direktor Kiston studija. Zasnovao je žanr slepstik komedije i unapredio ga. Značajna je i uloga rekvizite. Njegov lik je bio uglađen. Žena pred sudom. 9. »dendi« tip kojem je udvaranje bilo glavno zanimanje. scenom su vladali njegovi učenici počev od Čarli Čaplina. Kao šef produkcije davao je ideje za gegove. poreklom jevrejin.) Upoređivan je sa novelama Gi de Mopasana. određivao osnovnu temu i tražio improvizaciju. Osnivač ovog žanra u Americi Mek Senet. Saga o Gunaru Hedu i Saga o Gesti Berlingu (film koji je lansirao Gretu Garbo). povezivao ono što mu se činilo dobrim i davao ritam. kratke priče. Bio je pod uticajem Grifita. Mek Senet je najveći uspon imao u drugoj deceniji prošlog veka. Baster Kiton i Harold Lojd nisu uspeli da se zadrže na sceni po dolasku zvuka. Hotel Imperijal. Mek Senet Maks Linder .godine to su bile neme. zasnovana na akcionim gegovima. Slepstik komedija nastale iz komedije del arte.godine bio je potisnut. Birao je i prototipove komičara. Arbakl Fati – debeljuca. bede i siromaštva (kao kod Čaplina) Zastupnici slepstik komedije. Lansirao je tipove komičara: Mek Svejn – grubijan.

Cirkus u kome skitnica pokušava da postane profesionalni klovn Prva dva Čaplinova zvučna filma proizvedena su s muzikom (koju je napisao Čaplin) i zvučnim efektima ali sa veoma malo dijaloga. Gospodin Verduje komedija ubistva zasnovana na zločinima zloglasnog francuskog masovnog ubice Landrua. Posle dvadesetak filmova počinje da gradi lik i kostim ˝malog skitnice˝ koji će ga učiniti slavnim u svetu: lik tužnog klovna. za vreme posete SAD. biva uništen zlobnim optužbama Komiteta Doma za neameričke aktivnosti. Nazivaju ga ˝Klovn koji bi da igra Hamleta˝. U ovom filmu Čaplin igra dve uloge: Hinkela i Jevrejina berberina koji pati od amnezije i koji je Hinkelov dvojnik. U prve četiri godine menjajo je producente svake godine. Angažovao je Kitona koji je tada ostao bez posla. u Veveju. koja ga je učinila omiljenim kod onih prvih.deo trupe Freda Karnoa. Grofica u Hongkongu je Čaplinov poslednji film s Marlon Brandom i Sofijom Loren u glavnim ulogama. kao što se i samom Čaplinu dogodilo. gde je prikazan uoči ˝lova na veštice˝ i povučen je iz opticaja posle šeste Nedelja. otmene barabe. Živeo je u Švajcarskoj. slabih o moćnima. pantalonama sa ispalim kolenima i premalim sakoom i šeširom. prefinjena drama sudbine u kojoj se Čaplin pojavljuje samo nakratko. Veliki diktator je Čaplinov prvi govorni zvučni film i jedan od prvih holivudskih antinacističkih filmova. pomoću mašina. Prvi filmovi mu nisu imali uspeh jer se zbog uticaja pozorišta nije snalazio pred kamerom. ali u svim tim produkcijama njegov snimatelj je bio Roli Totero. Film su ogorčeno napali u SAD. Svetlost velegrada je Čaplinov prvi zvučni film. Bila je to autobiografska komedija/drama o brizi skitnice za siromašnog dečaka. Kralj u Njujorku govori o šefu jedne evropske države koji. Hodočasnik društvena satira u kojoj za odbeglog robijaša (Čaplin) ništavni građani malog mesta u Teksasu greškom misle da je sveštenik. Nije imao puno uspeha. 1918. . Radi se o slatko-gorkoj priči o ostarelom izvođaču koji pobeđuje sopstveni gubitak snage i neminovnu smrt izlečivši mladu balerinu od paralize i pomažući joj da započne svoju karijeru. Satira upravljena prema evropskim diktatorima. za koji mu je dao ideju Orson Vels. U tom filmu pariski bankarski službenik (Čaplin) gubi posao i počinje da se ženi bogatim sredovečnim ženama i da ih zatim ubija. potpisuje prvi milionski ugovor u Holivodu i prelazi na snimanje dvočinki. Počinje i da režira svoje filmove. Zatim odlazi u Evropu i biva mu zabranjen povratak u Ameriku. diktatora Tomanije. Parižanka. kao nosač. Radi se o sentimentalnom filmu u kome se nezaposlena skitnica zaljubljuje u slepu prodavačicu cveća i prolazi kroz seriju neprilika u nastojanju da skupi novac potreban za operaciju kojom će joj biti vraćen vid. jer je bio mao staromodan. Moderna vremena je film o dehumanizaciji običnog radnog čoveka u svetu koji. prvi film za United Artists. u prevelikim cipelama. Imao je obavezu da igra u 35 filmova. kada ga je angažovala kompanija Kiston 1913. film je hronika vladavine Adenoida Hinkela. Mališan je njegov prvi dugometražni film. služi bogatima. Potera za zlatom je o tri kopača koja se bore oko prava na nalazište zlata. ali ne i kod onih drugih. koji progoni Jevreje i gura Evropu u još jedan rat. da bi tako imao novca da izdržava svoju ženu-invalida i njihovog malog sina. Njegovi filmovi: Najbolje dvočinke su mu: Pasiji život i Šarlo kao vojnik. Njegovi najbolji filmovi iz kompanije Esnej su filmovi iz serijala Šarlo kao skitnica u kojem je pokazao svoj sjajan talenat za društvenu satiru-satiru veoma siromašnih o veoma bogatim. u ovom filmu se Čaplin vratio kao centralna figura skitnice. ali je u Francuskoj postigao veliki uspeh. Prelazi u kompaniju Esnej. Svetlost pozornice je njegov poslednji američki film. Jedan od Čaplinovih najsmešnijih i društveno najangažovanijih dela zbog kojeg je izgubio popularnost u SAD.

Najbojlji filmovi iz tog doba su: Pajkani. Naše gostoprimstvo je jedan od njegovih najvećih filmova. a bio je plaćen samo za glumu. Pomagao mu je i smišljajući ideje za filmove. Baster kao bokser: Geg zasnovan na nehotičnom upadanju u neke situacije. počinje da režira. Čamac. Daje pečat filmovima kao producent. Sedmica. Kiton dobija punu stvaralačku slobodu da piše i režira.godine bio je klovn u cirkusu Medrano. Čak je i ime dobio zato što je sa 6 meseci pao – baster znači pad.reditelj i glumac. prelazi na dugometražne filmove. generalno gledano.ostvario jezgro najznačajnijih filmova. reakcijama tela. U šestoj godini je bio zvezda trupe 1917. 11. Navigator je njegov najkomercijalniji film. intelektualniji.do 1927. prođe kroz publiku i ulazi u ekran da bi postao deo filmske radnje. Parodija na američke tradicionalne običaje: uplitanje jednog mladića u krvavi obračun na američkom Jugu. U njemu su strani špijuni smestili na prekookeanski brod potpuno beskorisnog milionera (Kiton) i njegovu praznoglavu verenicu. Za MGM uradio dva filma 1929. snovi i filmske iluzije. BASTER HITOM. Osmislio je svoj imidž : flegmatični izraz. Francuski avangardni reditelj Rene Kler je skrenuo pažnju na nadrealističke aspekte ovog filma. Od 1923.godine Snimatelj i Nagla ženidba. Dočarava načine udvaranja kroz vekove paralelnom montažom priča iz tri različita istorijska perioda: iz kamenog doba. Baster i detektiv je film koji je Kiton režirao i montirao i možda najneobičnije dugometražno delo. predimenzioniranu opasnost kao kontrast njegovoj nežnoj figuri. Jozef Šenk osniva kopaniju Baster Kiton Productions za produkciju dvorolnih kratkih komedija sa Kitonom u glavnoj ulozi. Dve godine je radio kod Fatija. Pojava zvuka i njegov alkoholizam ubrzavaju kraj njegove karijere.Od 1947. radio je samo poneku epizodnu ulogu (Bulevar sumraka i Svetlosti pozornice). 1919. Kiton postaje glavni glumact. u prvim danima železnice. Spontano je došao do ideje svog lika. Radio je u vlastitoj kompaniji . Kiton igra operatera u bioskopu koji na poslu zaspi. Od svoje treće godine nastupa sa roditeljima maskiran u odraslog čoveka. odnosno povezivanje prostora sa junakom. Lud za loptom. Na zapad. a sam Čaplin će zauvek ostati jedan od njegovih najznačajnijih i najcenjenijih reditelja. slika malog skitnice je postala u svetu prepoznatljiv simbol. General je inspirisan istinitim događajem iz građanskog rata u kome su tajni agenti Unije oteli južnjacima lokomotivu. agresivnog Čaplina. Posle je uradio još samo dva nezavisna filma: Baster kao sportista i Baster. Snimalo se na autentičnim lokacijama i kao i u Kitonovim kasnijim filmovima velika pažnja je posvećena detaljima autentičnog kostima i scenografije iz datog vremena. Imamo preuveličanu. Parodija na Grifitovu Netrpeljivost .Tokom dvadesetih godina. dolazi na film i počinje sa epizodama u filmovima Fatija Arbakla. Baster je bio pasivni akter. . scenarista. starog Rima i savremene Amerike. Sedam mogućnosti adaptacija stare farse Dejvida Berlaskoa govori o mladom čoveku koji će naslediti bogatstvo pod uslovom da se oženi u roku od 24 h. Najbolji filmovi ovog žanra su autorski filmovi: Tri životna doba je njegov prvi nezavisni film. Početkom tridesetih godina pao je u zaborav. dok njegov duh u obliku projekcije napušta projekcionu kabinu. odličnog američkog filma. kapetan broda. profinjeniji. Provociran situacijama u koje upada. kameno lice u suprotnosti sa akrobatikom. kada ga je uporedio s dramom Pirandela Šest lica traži pisca. Od 1923. Važno je učešće prostora. Za razliku od aktivnog. HAROLD LOJD Baster Hitom: Potiče iz porodice putujućih artista vodvilj teatra. U tački je bio talno maltretiran – sam kraj je kada ga bacaju u rupu za orkestar. Mešaju se stvarnost. Gegovi u ovom filmu su matematički i geometrijski isplanirani.

retrospektiva u Veneciji. Formiraju se velika preduzeća. Zatim sledi serija komedija naravi: Ne menjaj svoga muža. a šest meseci kasnije on umire. Paramaunt. istorijske drame. Snimao je romantične drame. Da bi ostvarili produkciju. Najznačajniji reditelji bili su i producenti. Flaerti. Imao je izuzetnu sposobnost anticipacije ukusa publike i majstor za produhovljeni erotizovani kič. Zajedno su započeli komičarsko partnerstvo koje će potrajati narednih dvadeset godina. Tokom dvadesetih godina utvrđuje se industrijski profil proizvodnje filmova. Druga dva značajna komičara su Hari Langdon (glumio u Kaprinim filmovima Jak čovek i Duge pantalone) i Rosko Feti Arbakl koji je imao uspeha u radu sa Čaplinom. Kada je počeo da radi na dugometražnom filmu Lojd se specijalizovao za komedije jeze: bizarnu varijantu kiston filma o zločinima u kome se protagonista namerno stavlja u stvarnu fizičku opasnost da bi od publike izazvao provale smeha. Merlin Leroj/gangsterski filmovi/. Započeo karijeru režijom vesterna Indijankin muž.1963. kada je upoznao Hala Roča. Vilijem Vajler/psihodrama/. Od sredine dvadesetih godina. koji će postati Senetov jedini pravi rival u produkciji komičnih kratkih filmova. a bolji od njega kao reditelj. Štrenberg. kao i glumci. Harold Lojd i drugi: Harold Lojd je bio statista u studiju Universal Pisctures. Kleopatra. vestern. Universal. Uporan i nesalomljiv.. koji nosi naočare sa koštanim okvirima. Vinsent Mineli/mjuzikl/… Sesil B. Muško i žensko. što je američka filmska produkcija iskoristila. mačo ljude…) Filmovi postaju sve anonimniji. Banke imenuju producente-nadzornike. Nije preživeo uvođenje zvučnog filma. Posle kreira lik Usamljeni Luk gde otkriva sopstvenu ličnost komičara: iskrenog momka iz komšiluka. Brucoš i Stidljiva devojka. Od 19141918 razvoj kinematografije u Evropi je usporen zbog prvog svetskog rata. First National. MGM. United Artists. Od ovakve tipske podele izdvajali su se Čarli Čaplin i Baster Kiton (interpreti i reditelji). King Vidor. Samson i Dalila. mada je snimio četiri zvučna filma. Zabranjeno voće. Njihovi filmovi: Dva mornara. Zatim nastavlja sa filmovima spektaklima: Kralj kraljeva. suzdržane energije. Uspevali su “žanr reditelji”: Ernst Lubič. istinitu) . Najpoznatiji Lojdovi filmovi: Sigurnost na poslednjem mestu. religiozni spektakl pun seksa i nasilja. R. Svi žanrovi su posledica te industrijske. Pačija supa. de Mil je bio reditelj kamelon.godine Holivud počinje da se formira kao centar američke filmske produkcije. i Hardi pun samouvažavanja debeli siledžija. Lojdova genijalnost komičara nema Kitonovu intelektulanu dubinu. Najznačajniji film mu je Deset zapovesti. blagih manira. .. Sam protiv svih. tipske proizvodnje (filmovi za decu. producenti postaju glavni. salnoske melodrame. Danas je jasno da je Kiton bio jednak Čaplinu kao glumac. 12. Sesil De Mil 1912. HOLIVUD 20-ih GODINA Ernst Lubič. Holivud postaje fabrika snova. Stanlio. Sve su činili da produkcija postane što komercijalnija. Još dva popularna komedijaša Hala Roča su Sten Lorel (Stanlio) i Oliver Hardi (Olio). ali tresak-pucanj-drž-ne daj-akrobata Lojd je na svom terenu bez premca. Džon Ford/vestern/. Reditelji se angažuju – tipski. sadržaj) i ka realizmu(težnja da film kao vizuelna umetnost verno predstavi stvarnost kao realnu. vlasnici su morali da se finansiraju kreditima od banaka. Lojd je počeo imitirajući Čaplinov lik skitnice u liku Vili Vork bez velikog uspeha. Lorel je bio Englez koji je u Ameriku došao u istoj vodviljskoj trupi kao i Čaplin. domaćice. Brucoši u Oksfordu. Pošto su Lorel i Hardi bili obučeni za pozorišnu glumu oni su se lako prilagodili zvučnom filmu. Worner Brothers. Hičkok/triler/. slabašna mala budala. Sam fizički kontrast koji je njihova pojava na platnu predstavljala je bio neodoljivo smešan. Izvinite. koncerni: 2oth Century Fox. Bio je prototip velikog tužnog usamljenika. Američki film je od samog početka bio usmeren ka naraciji(mora da ima priču. 1965. Producenti su stvorili sintagmu – američki san (Amerika je jedina zemlja na planeti gde svako može ostvariti svoj san) Američko društvo očekuje od filma potvrdu svoje stvarnosti. a Hardi je bio Amerikanac koji je za život zarađivao kao pevač i izvođač manjih tačaka. okončava se vladavina reditelja.godine u pariskoj Kinoteci bila je retrospektiva njegovih filmova. niti emocionalnu dubinu Čaplina.

a samo jedan završio po svojoj ideji. Irving Talberg. s kojom započinje dugogodišnju saradnju. ali nažalost publika je imala priliku da vidi samo osakaćenu verziju i ujedno jedini film čija se radnja dešava u Americi. Sa Marlen Ditrih dolazi u SAD i radi filmove: Maroko. Đavolov kalauz i Luckaste žene. Na Štrenberga je uticao nemački Kammerspielfilm i Štrohajm. cenio je esteiku filma u Sovjetskom Savezu. Pošto se razočarao u holivud odlazi u Englesku gde vrši uticaj na Džona Grirsona i britanski pokret socijalnih dokumentarista tokom 30-ih godina. zatim postaje Grifitov asistent u filmu Netrpeljivost. Njegova prva tri filma (preljubnička trilogija) su preljubničke drame. montažer.godine iz Holivuda odlazi u Nemačku da bi napravio prvi nemački zvučni film Plavi anđeo sa Marlenom Ditrih. Zatim je snimio Moana idilični dokumentarac o životu na ostrvu Samoa. producent MGM koji je masakrirao Štrohajmove filmove. ERIN VON ŠTROHAJM Rođen u Beču kao sin Jevrejina trgovca.. Erih fon Štrohajm. u kojem glume Gloria Svanson) – Kraljica Keli je film koji je naručila Gloria da ze dosnimi. Ovaj film je upečatljiv po kreativnoj primeni zvuka i impresivnog prikazavanja atmosfere površnog shvatanja života u kabareu. Saga o Antahanu je njgov poslednji film 13. Posle tog filma Štrenberg prekida rad sa Paramount kompanijom i ujedno i sa Marlen Ditrih. ali je Vidoru dozvolio da u filmu Gomila uradi šta hoće. Zasnovan na ideji Bena Hehta. scenograf. scenario. Pohlepa je Štrohajmovo najznačajnije delo. Josef fon Šternberg (Štrohajm i Šternberg potiču iz trgovačke.. Kao reditelj je snimio deset filmova. Film Aleluja je posvećen crnačkoj manjini u Americi. kostimograf. Dokovi Njujorka su njegov sledeći gangsterski film.jevrejske porodice) Jozef fon Šternberg.Robert Flaerti američki istraživač i amater-snimatelj je zapravo bio mineralog koji je radio na kanadskom Arktiku. ali nije nikad završen. poreklom austrijski jevrejin počinje kao snimatelj. Tema svakog je ljubavni trougao u kome udata Amerikanu u Evropi zavodi oficir. Ja. (sa Marlenom Ditrih). Počeo je kao glumac. dajući svoj doprinos filmovima Industrijska Britanija i Čovek iz Arana. U najvećem broju svojih filmova on je bio i scenarista. birao je temu. što je kasnije postala glavna odlika njegove kamere. i period posle raskida te veze. . glumce. period od 1930. gde se veoma zainteresovao za surovi način života. Prvi značajan film mu je bila Velika parada. Prvi film mu je bio Nanuk sa severa koji se bavio životom Eskima. Štrenbergov rad se može podeliti u tri perioda: period dvadesetih. Klaudije. čija će forma biti slična formi velikih romana XIX veka. Stvorio žanr narativni dokumentarac. amerikanac. 1930. Šangaj ekspres. pod uticajem danskih salonskih melodrama: Slepi muževi. Taj film je predstavljao prvi trajni susret civilizovanog sveta sa Eskimima. Posle toga je radio manje značajne filmove: Zločin i kazna. Svadbeni marš je trebao da bude konačno ostvarenje Štrohajmove želje da snimi dugačak film koji će biti prikazivan u dva dela. Crvena carica i Đavo je žena. Počeo kao statista u Rađanju jedne nacije. Njegov prvi važniji film je Podzemlje koji se u najširim krugovima smatra prvim modernim gangsterskim filmom. Erin Fon Štrohajm je bio poslednji holivudski nezavisni reditelj i njegova poslednja velika autorska ličnost. asistent snimatelja i zvezda filma. Sledeći ciklus je trilogija posvećena dekadenciji imperijalne Austrije o ljubavnim vezama između višeg i nižeg staleža: Vrteška (sa snimanja ga je ukonio producent Talberg zbog preskupog posvećivanja pažnje detaljima). Štrohajmov poslednji film je bio Šetnja Brodvejom. Najznačajniji reditelji ovog perioda su poticali iz Evrope: Ernst Lubič.. a i prihvatao ideološke uticaje Rusije. U ovom filmu je primenio visok procenat kadrova snimljenih teleobjektivom. Vraća se u Holivud i radi još dva velika filma: Zemlja i Priča iz Luzijane (po narudžbini naftne kompanije. Dvoboj na suncu. Kasnije se bavio i produkcijom svojih filmova. Film Hleb naš nasušnigovori o nezaposlenosti. Imao je tendenciju ka humanim temama. firma koja ga je naručila odrekla se filma) King Vidor je išao uz struju komercijalnog filma. Rat i mir je sniman u dva dela i to je bio njegov najambiciozniji projekat. Vesela udovica i Svadbeni marš (film koji je završio Štrenberg.

Označava onostrani. pokreti kamere. Poslednji nemi film je bio Stradanje Jovanke Orleanke (ovo je uz Oklopnjaču Potemkin najreprezentativniji film rane moderne). Španska inkvizicija. Stranice iz satanine knjige je rađen pod uticajem Netrpeljivosti.14. jednostavnije za realizaciju (iz produkcionih razloga). već misli koje se kriju iza tih reči. Kod kritičara je izazvao ushićenje (za razliku od producenata). nisu bitne reči. Dalje je radio: Žigosani.godine i II od 1926. Dan gneva i Dvoje (rađen u Švedskoj. Značajan je po načinu filmskog uobličavanja. U prvoj fazi je režirao kraće filmove. . Crkva je tretirana kao institucija koja kompromituje pravu. vaspitavan strogo u luteranskom duhu. Pastorova udovica je sniman u Švedskoj. Od 1930. Reč (smatran je remek delom. uticaj vere i duhovnih vrednosti na ljudski život. Duh trijumfuje nad materijom (poruka samog Drajera) U drugoj fazi snima Vampir (Drajer je i producent. sportski novinar. snimljeno pozorište sa dva lika). Osnovni motiv – iskrena vera. bavio se i režijom). ispunjeni atmosferom između sna i jave. Primer sublimovane jednostavnosti – pretežno KP. misaoni. Tajanstveni X je prvi film koji režira i igra glavnu ulogu. Osećanje karaktera na najsnažniji način. U prvoj fazi režirao je osam filmova a u sledećih 40 godina samo pet. kadriranje… Rad K. Prvit film Predsednik (koji je radio pod uticajem Grifita) je bio melodrama u kojoj je koristio estetika krupnog plana i flešbeka. glumio Nikolas de Gucburg). belih zidova. on igra ulogu đavola. jedina komedija – folklorna komedija sa elementima burleske čak i slepstika. Francuska revolucija i tragična sudbina Marije Antoanete. odnos između polova. a snimatelj Rudolf Mate (poljak. žrtvovanje i patnja u ime vere.radi komercijalne drame i kriminalističke filmove. Produkcija je pripremila nekoliko grandioznih objekata. Scenarista Pol Šreder je upotrebio ovaj termin za reditelje: Drajer. ogoljena scenografija. Dugi kadrovi.duhovni stil. Tretiran je u domenu eksperimenta. iskrenu veru. Krupni plan postaje dokument o duši koja pati. Rekonstrukcija srednjevekovne istorije.Drajer je usvojeno dete. Glumi glavnu ulogu u Drajerovom Mikaelu.) Benjamin Kristensen je počeo kao glumac i operski pevač.godine počinje kao scenarista u Norddisku. što je bilo vrlo zanimljivo. K. Korišćen je minimum šminke i maske. Film ima četiri priče – izdaja Hrista. Zanimao se za prošlost i tradiciju. Gertruda (suprotstavljanje građanskim konvencijama i traganje za idealom ljubavi. Smatrali su da film neće imati očekivani uspeh jer je Drajer film uradio jako svedeno. Poštuj svoju ženu (komercijalni uspeh) Već u prvim filmovima uspostavlja teme koje ga okupiraju: komunikacija među ljudima. Bavio se prozaičnim poslovima: pijanista. sa oniričkim i nadrealističkim elementima). Đavolji cirkus (film strave). građanski rat u Finskoj 1917. Sačuvano je klasično jedinstvo vremena i prostora. Snimano je u etno selu.T.Drajera može se svrstati u dve faze – I do 1926. Ova glumica je debitovala ovim filmom i to je jedini film koji je ona snimila. Ozu i Breson. 1912. Glumica je Rene (Marija) Falkoneti. Mikael. KARL TEODOR DREJER i Benjamin Kristensen Karl Teodor Drejer je uvršćen u malobrojne reditelje »transcedentnog« stila. kombinacija strave i postmoderne). jer je to bio jedan od prvih filmova snimljen van studija.T. Ekstremni primer kondenzovane dramaturgije: 18 – mesečno suđenje svedeno je na jedan dan. knjigovođa. Veštice (istorija magije kroz vekove.

Nesreća. Leopold Jester. degradiranje ličnosti. moralno poniženje i rasulo. Kamera stvara »psihološki lavirint«. kritikovao je sam sebe. bliži realizmu. simfonija užasa.godine reditelja Stelana Rija. vremena i mesta. sofisticirane komedije. Kabinet doktora Kaligarija režirao je Robert Vine. Maks Rajnhard. r. Emigrirao je u Englesku. Na kraju se priklonio dokumentarnom filmu »koji jedini prenosi istinu«. Scenario je pisao Hans Janović. Nastavljač kamernog filma je E. Metropolis. šminka. imaju redukovanu radnju i redukovani broj likova. Najrečitiji primer prenaglašavanja Kabinet doktora Kaligarija iz 1919. Naglašeni uglovi kamere. gubljenje života. Poštovano je jedinstvo radnje. Ernst Lubič.A.godine grupa »Most« (Drezden) nastala kao reakcija na doslovno prenošenje čulne stvarnosti u umetnosti i kao reakcija na impresionizam. Dramatična vizija stvarnosti ogoljena i transformisana nagonom umetnika. rađen je pod uticajem kubizma. Fridriha Murnaua. bio je specijalizovan za lake žanrove. Golem Kameršpil film: Kameršpil film – kamerni igrani film.15. Lupu Pik Poslednji čovek – glavni junak (kojeg igra Emil Janings) je portir koji radi na ulazu luksuznog hotela. Krhotine. Filmovi o nagonima (u ekspresionizmu su filmovi o tiranima). operete.Dipon. korišćen je širokougaoni objektiv. melodrame. Filmovi: Stepenice za poslugu«. »planinski film«. a posle filma Oklopnjača Potemkin. . Fric Lang.godine odlazi u Ameriku.godine. nastali u okviru UFA koncerna (formiranog 1917. gluma su karakteristični za ekspresionističke filmove. minimum svetla. Prenaglašen dekor. Kraj je ironični hepi end. teatru. svetlosni efekti – low kee (oštro svetlo). Ovi filmovi su vezani za enterijer. Preteča ekspresionizma je film Praški student iz 1913. (po njegovim scenarijima su radili Robert Vine. istorisjki spektakli. Murnao Ekspresionizam 1919 – 1924 – Zrela faza ekspresionizma Ekspresionizam kao pokret obuhvata sve oblasti umetnosti i kulture u Nemačkoj. Pisao je precizno. NEMAČKI FILM VAJMARSKOG PERIODA Ekspresionizam. a koscenarista je bio Karl Majer koji je i jedan od pokretača ekspresionizma.godine. Do ekspresionizma u nemačkom filmu vladaju komedije. a posle II svetskog rata to je DEFA studio) Najveći majstor je bio Ernst Lubič. 1905. Nibelunzi. Pred penzionisanje ga degradiraju u čuvara toaleta. kao knjigu snimanja (preteča »gvozdene«knjige snimanja). Posle kamernih u modu ulazi takozvani »ulični film« . najviše je uticalo na pojavu ekspresionizma. Filmovi Fric Langa: Dr Mabuze. gubljenje dostojanstva su teme ovih filmova. Fridrih Murnau. govoreći da je budućnost filma u montaži dokumentarno snimljenih materijala. Razdvajanje identiteta – ključna tema i ideja ekspresionizma. Simbol kameršpil filma je film Poslednji čovek. Značajan je samo po ovom filmu.godine u slikarstvu. Orlanovoe ruke. Junaci su u kavezu svojih nagona. Kameršpil. Filmovi F. Radio je i u fazi kameršpil filma.danca koji je radio u Nemačkoj. r. F. uvećavanja efekata. Sklonost nemačkog filma je bio da prikazuje unutrašnja duševna stanja kroz filmske simbole. kostimi. veliki kontrast. Početci 1903. Kockar. Korišćene su sve vrste hipertrofiranja.V. Izbegavani su međunatpisi. Murnaua: Nosferatu. produžetak ekspresionizma Karl Majer je veza između ekspresionizma i kameršpil filma. koji će trajati sve do 1933. Leopold Jaster). literaturi. 1922. Lupu Pik. Izmišljali su razne pokrete kamere. Značajniji filmovi eskpresionizma: Najvažniji filmovi ekspresionizma pored Kaligarija su: Filmovi Robert Vinea: Raskoljnikov. filmom Varijete. bio je učitelj svim filmskim rediteljima ekspresionizma. Posle poraza u I svetskom ratu.V. pozorišni reditelj.

kockar (remek delo avanturističko-kriminalističkog filma. a on odlazi u Francusku. Doktor Mabuze. Parodiraju se kroz pozorište. amorala).Pred prvi svetski rat odlazi u Pariz i radi kao crtač.). završio ga je njegov asistent Oto Premindžer) Ernst Lubič je imao veliki uticaj na svoje sledbenike – Oto Premindžer. pozvan je u Holivud. Ciganska krv. Slika stanja ondašnjeg društva – bede. sarađuje sa Teom fon Harbou. Ekspresionistički stil. psihološko politička drama o atentatu na Hajdriha u Pragu.Ditrih). Predorvelovska antiutopija.. satira. Kombinuje motive bračne krize (motiv iz ranijih filmova) sa političkim događajima. Špijun. Filmovi u Nemačkoj: Oči mumije (egzotična okultna drama). Žanr – film noar). U Holivudu će biti do 1956. Žena u izlogu . Prelazi u Paramaunt. I dželati umiru (po scenariju B. Tema vladavina zločina) 1934. masovne histerije. 1927. Mabuze je personifikacija zla. Ana Bolen. Ministarstvo straha (špijunski film. ona je privržena Hitleru. (radio i za MGM i UA). drugi su mislili da prikazuje nemce kao varvare. 1913. Nebo može čekati (prvi njegov film u boji). Do 1947. Regrutovan i 1916. Od 1922 – odlazi u Ameriku. To je naučnofantastični i poslednji njegov nemi film. prema društvenim pojavama. Po svemu ostalom tipični nemac. Njegov saradnik na scenariju i njegova supruga. po narudžbi radio vesterne: Povratak Frenka Džejmsa. Princeza ostriga. Žena na mesecu (izuzetak od njegovih tema.se razilaze. na granici kiča – erotika. ali teži ka realizmu. Monte Karlo. stiče karijeru jednog od najsposobnijih u žanru sofisticiranih komedija. Testament doktora Mabuzea (zabranjen od strane nacista.Filmovi is tog perioda: Umorna smrt (pod uticajem Grifitove »Netrpeljivosti« – pogodba zaljubljene žene sa smrću. Samo jednom se živi (H. rođen u Berlinu. Pionir mjuzikla. 1933.režira Prvi filmovi su mu bile avanturističke melodrame u kojima tretira sukom pravde i nepravde: Pauci (na temu vesterna) i Harakiri (prema operi Madam Baterflaj). Biti ili ne biti (ruganje nacizmu. O njemu je Fransao Trifo napisao tekst »Princ komedije«. Lov na čoveka (po narudžbi antinacistički film). Radnička klasa prikazana kao robovi. tiranina koji želi da zavlada svetom. Radi filmove: Anđeo (sa M. Odraz političko društvene situacije u Nemačkoj). Ekspresionistički stilizovana mitska nordijska saga Veličanje nacionalne istorije (to su prihvatili nacisti). Bila je nacionalista. I faza: Ekspresionizam.režira u Nemačkoj. Dama u hermelinu (poslednji film. Gospođa Dibari (ovaj film je postigao najviše uspeha. vladalac grada koji gospodari radničkom klasom.Negri. Svemoćni um. Radio je kostimirane melodrame sa istorijskom pozadinom i romantične komedije.). Sa sobom je poveo i Polu Negri koja je stekla status vamp glumice. Romeo i Julija u snegu (romantična komedija) Pokazao je hičkokovsku preciznost u aranžiranju i vođenju radnje. uvođenjem zvuka radi nekoliko mjuzikla – objedinjava blistavi spektakl sa komičnim elementima. angažovan od strane Holivuda. kritički. Bili Vajlder (bio je njegov asistent i scenarista). pojedinačne osvete). U filmu su igrali Pola Negri i Emil Janings). Fric Lang austrijsko jevrejskog porekla. 1920 – 1933 period »romantike nemačkog zavičaja«. Usmeren je bio prema komercijalnom filmu. Ljubavna parada.demobilisan sa sedam odlikovanja (navodno je četiri puta bio ranjen) 1917.-1922. a zatim u Ameriku. Kasnije su mu producenti naručivali filmove: Zakon linča (društvene nepravde. a od 1919. Vesela udovica.Ernst Lubič:Nemački jevrejin (rusko-jevrejskog porekla). lakoća građenja priče – »Lubič tač« Od 1922.).radi kao scenarista. je na relaciji Pariz – London – SAD gde 1935 prima državljanstvo.Brehta.. Otac arhitekta. Ninočka (parodija na staljinistički mentalitet sa Gretom Garbo).-prelazi na film kao glumac 1915. Impresioniran Amerikom i Njujorkom radi film Metropolis (koštao 5 miliona maraka). Sin jedinac. Ubica M (prvi njegov zvučni film. Nibelunzi (Dvodelni film. Warner Brothers ga angažuje i on radi zajedno sa P.). Uspešno je balansirao. Nemoć čoveka da se odupre silama u sebi. (ismejavanje nacizma)). II faza: U Holivudu je uspeo da iskaže svoj odnos. Glavnu ulogu igrala Kerol Lombard.Fonda glavni glumac). Studirao je arhitekturu i slikarstvo. Neki detalji su dokumentaristički. Vestern Union (i u vesterne unosi pesimizam i motiv sudbinskog fatuma).bio je glumac u teatru u grupi Maksa Rajnharta u periodu 1919-1920.

Pabst je bio prvi nemački reditelj pod znatnim uticajem Ejzenštajnove teorije i prakse montaže. krivica i osveta/pravda su tri osnovne teme njegovog opusa prožetog pesimizmom i preciznošću režije. U saradnji sa snimateljem Karl Frojndom. Posle ovog filma radi u maniru kameršpila. Fridrih Vilheml Murnau: Živeo 43 godine. Pod uticajem Dzige Vertova i sovjetske montaže nastaju dva dokumentarca: Berlin. nemački film je počeo da odustaje od morbidnih i neprirodnih tema ekspresionizma i kameršpila. simfonija jednog velegrada (film Voltera Rotmana.se vraća u Nemačku. Hiljadu očiju dr Mabuzea«.(priča o fatalnoj ženi). što je još važnije za njega. Studirao istoriju umetnosti.) Pred premijeru filma Murnau gine. 1960. Trifoa. Motiv straha. se kasno prirdružio vajmarskom filmu režirajući svoj prvi film Blago. Ljudska žudnja. Ljubav žene Nej. sa Marlen Ditrih) III faza :1956. Grimizna ulica (rimejk Renoarove Kučke). Snima film Poslednji čovek koji je pravo otelotvorenje kameršpila. Ovim filmom završio karijeru. kao i s jedne na drugu stranu. Hleb naš svagdašnji. rezignacija. To je romantična melodrama po scenariju Karl Majera. tame i zla. povratak socijalnog mira u Nemačkoj. Zora je njegov prvi američki film. Velika žega(kriminalistički film). Sarađuje sa scenaristom Karl Majerom. gubitak iluzija i želja za prihvatanjem »života onakvog kakav je« . Majstor atmosfere – košmari i noćne more. za račun neke vrste bukvalnog realizma čiji su najbolji filmovi »ulični filmovi« kao što su Pabstova Ulica bez radosti ili Berlin Laksandaerplac Pila Jucija.Povezivao je psihologiju likova sa ambijentom. smešten u savremeno doba. Neki od kritičara su pisali da je bio mizogen (da mrzi žene). u saradnji sa Flaertijem. pa je dinamiku svojih filmova postizao rezovima na pokret. i dokumentarni filmovi Volter Ratmana ili »planinski filmovi« Arnold Fanka. 16.Moral kao motiv i moral kao spremnost na žrtvovanje a ne na akciju. bar površno gledano. Kao posledica toga. Dvanest sati (radi u Nemačkoj) i Tabu (poludokumetaristički film. Isto toliko važno je i korišćenje subjektivne kamere. Zatim snima još Četiri đavola. sa naturščicima. zasnovan na ideji Karla Majera.to su bile glavne odlike »nove stvarnosti«. Cinizam. Poslednja dva Pabstova nema filma Pandorina kutija i Dnevnik izgubljene se bave životom dveju prostitutki koje u oba filma glumi američka glumica Luiz Bruks. radi film Tigar od Eštarpura i Indijski nadgrobni spomenik. Pabst je bio spreman da se prilagodi zvučnom filmu i snimio dva izvanredna pacifistička zvučna filma: Zapadni front i Drugarstvo. Poslednji čovek je bio prvi film u istoriji u kojem se kamera pokreće napred-nazad i gore-dole. Njegov sledeći film Ulica bez radosti bio je pozdravljen kao remek-delo filmskog socijalnog realizma. Georg Vilhelm Pabst pozorišno obrazovan. Izvan svake sumnje . Posle ovog filma snima u Nemačkoj još Tartif i Fausta. a zatim odlazi u Ameriku. Bio je najsuptilniji reditelj. Imao je uticaj na Hercoga. Ranč proikletih (snimljen pedesetih. bio je zajedničko delo nekoliko . Sudbina. korišćena su skrivena kamera i tehnike ritmičke montaže “kino-oko” radi kreiranja apstraknog portreta grada i njegovog zahuktalog načina života) i Ljudi nedeljom (poludokumentarna priča o dva mlada para koja provode odmor na jezeru pored Berlina. sjajnu uniformu. Kćeri srednje klase koje se prostituišu da bi spasle svoje porodice glume Asta Nilsen i Greta Garbo. Vim Vendersa. Kasniji Pabstovi filmovi i dalje pripadaju socijalnom realizmu ali su ponekad ravodnjeni melodramom i fantazijom koje potiču iz ekspresionističkog nasleđa: Tajna jedne duše. NOVA STVARNOST Period posle 1924. Snimljen po Brem Stokerovom romanu Drakula. koji gubi posao i. Počeo kao glumac i asistent režije kod Maksa Rajnharda. Kompozicije kadra i pokreti kamere su vizuelne simfonije. Tema filma je sudbina jednog starog vratara u pomodnom berlinskom hotelu. je doneo. Nosferatu simfonija užasa mu je prvi značajan film. Film se bavi finansijskim duhovnim uništenjem srednje klase u uslovima inflacije u posleratnom Beču.

Bila je uključena u sve tri faze avangarde. je usvojio naziv impresionizam iz tekstova Luj Delika. Do tada je dominirao američki film. Film sintetiše mogućnosti vremena i prostora. nadrealizam Impresionizam Evropski filmski teoretičar Rićoto Kanudo je začetnik impresionizma. Svet preoblikovan kamerom i filmskom tehnikom.objavio tekst »Manifest sedam umetnosti« : PROSTORNE UMETNOSTI (ili plastične) VREMENSKE (ili ritmične) (ne zavise od vremena) (dominira kategorija vremena. . Za vreme prve avangarde snimila je još Nasmejana gospođa Bede. Sam Delik je režirao šačicu važnih filmova. (Vizuelnost. znake interpukcije. Počinje da piše originalne scenarije i oko sebe okuplja grupu mladih filmskih stvaralaca koja je postala poznata pod imenom francuska »impresionistička« škola ili »prva avangarda«: okuplja oko sebe Žermen Dilak.godine traje period francuske avangarde (francuska reč – predstraža) Tri faze: 1. Tišina i Žena niotkuda. Luj Delik je koristio sva moguća filmska sredstva. fim rađen po pozorišnom komadau. Rićoto Kanudo je 1911. ritmičku montažu. među kojima su Groznica. Pokušavao da otkriva stanja ljudske psihe i intime preko unutrašnjeg monologa – toka svesti. Luj Delik Od 1919 do 1930. Režirala je prvi Delikov scenario Španska svečanost. Termin označava grupu avangarde koja je zastupala teoriju o oslobađanju filma od teatra i ukočenosti. impresionizam 2. Žan Epsten. promašene sudbine. čisti film 3. Edgar Ulmer i Bili Vajlder) 17. Osnovao je časopis Cinéma i postao prvi teoretičar filmske estetike. Definisao pojam fotogeničnosti »svojstvo lica i predmeta da kroz film iskažu skrivenu unutrašnju bit – svoju suštinu« Žermen Dilak je jedna od prvih žena filmskih umetnika. Fred Cineman. Abel Gans. Žermen Dilak. direktor francuske Kinoteke. Luj Delik je živeo samo 34 godine i počeo je kao montažer. Koristio crnu pozadinu i kontra svetlo da bi istako figura. čulnost. filtere. postati veliki reditelji zvučnog filma: Robert Siodmak. u Americi. Amerike (Čaplin i Grifit) i Nemačke (ekspresionizam i kameršpil). Marse Lerbijea. Njegovu teoriju su sledili Luj Delik. širokougaone objektive. U francuskoj se javljaju novi nezavisni producenti i autori koji istražuju filmski jezik. Žan Epsten. FRANCUSKA AVANGARDA I deo IMPRESIONIZAM Abel Gans. Anri Lakroa. Žermen Dilak. Melanholična stanja. ali filmičan. Žan Epsten. Okrenuo se uzorima iz Švedske (Šestrem i Stiler). mekocrtače.mladih ljudi koji će kasnije.ritma) slikarstvo vajarstvo arhitektura poezija (literatura) ples muzika FILM Mogućnosti arhitektiure i muzike (spojene) čine film. promašeni junaci. Marsel Lerbijea i Abel Gans. trenutnost – odlike impresionizma u slikarstvu).

koje je priča o ljubavnom trouglu u radničkoj sredini u Marseju. nadrealizma: Pariz spava. delo je u kome se na lirski način tretira «ne-priča» o ludom naučniku koji je izmislio . Rođen u buržoaskoj porodici. tragičnu priču o ljubavnom trouglu između mašinovođe. Filmovi: Čovek s pučine (adaptacije kratke priče Balzaka. Don Huan i Faust (primenjen kubizam). osnovao svoju producentsku kompaniju. snimljen s finim osećajem za pejzaž i atmosferu. Fernan Leže i Men Rej. El Dorado(podseća na slike Klod Monea). priču i literaturu. Gansovo najveće delo je Napoleon kako ga vidi Abel Gans: Prvi deo jedan od velikih ekscentričnih remek-dela nemog filma pored Pohlepe i Netrpeljivosti. animirani u ritmički balet plastičnih formi. komadi mašina. Godinu dana kasnije kubistički slikar Fernan Leže radi film Mehanički balet u kome su izolovani objekti. Neljudska žena (uz muziku Darijusa Miloa i scenografiju slikara Fernana Ležea i Robera MaleStevansa). DRUGA FR. bacao kameru sa litice u more. Napisao je knjige Dobar dan filme i Inteligencija jedne mašine. Marsel Lerbije pre nego što se posvetio filmu je bio poznati simbolistički pesnik. glumac i scenarista pre nego što je. Bio zainteresovan za apstraktnu i primenu vizuelnih efekata radi izražavanja unutrašnjih stanja svesti. Snimio je najslavniji film dadaizma Medučin koji je snimljen da bi bio prikazan u intermecu dadaističkog baleta Fransisa Pikabijea. koristio živu paralelnu montažu i montažu unutar kadra. grč. Crvena krčma i Pad kuće Ašer (po priči E. Točak je uticao na čitavu generaciju francuskih avangardnih filmskih stvaralaca. videti muziku. dugmad na negativ i pravi film.Montiran uz muziku Erika Satija. tri kamera-tri ekrana) koji je anticipacija savremenog procesa sinerama. Pokriva mladost. Takođe je primenio i proces širokog ekrana zvani polivizija (prošireni ekran. Muziku za ovaj film je pisao Artur Honeger 18. AVANGARDA: Čisti film Pokret čistog filma istovremeno je postojao i u Švedskoj i u Nemačkoj SINESTEZIJA – čuti bolje. odnosno sestri. Koristio je u ovom filmu pokretnu kameru koja prevazilazi sve dotada (konstruisao je razne uređaje za pokretnu kameru. 1911. Čisti film ili apsolutni film je film koji odbacuje naraciju. Postao je najpoznatiji profesor montaže u Americi. Gans je bio pesnik. apstraktna. Novac (adaptacija Zolinog romana. U sledećem filmu se već primećuju elementi onirije. film se najviše približava muzici – koja je sama sebi dovoljna. Men Rej kratkim filmom Vraćanje razumu: baca igle. asistirao mu je Luis Bujuel).Poa. tepanje). danas se samtra Lerbijeovim najboljim filmom) Abel Gans je bio jedan od velikih samosvojnih filmskih talenata. Cilj im je bio da naprave film bez teme. Prvi filmovi koji su ga proslavili su melodrame Mater Doloroza i Deseta simfonija. Rene Kler je počeo u fazi čistog filma. Bio je to prvi deo predviđenog filma u šest delova o Bonapartinom životu.Žan Epsten je kao i Dilak počeo svoju karijeru na filmu kao teoretičar. Zatim snima neobičnu medernu epopeju Točak. posteri i novinski naslovi. film čistim pokretom i ritmom ostvaruje utisak pokreta mišića. Žan Renoar. Zatim snima simbolistički antiratni film Optužujem u kojem je primenjivao kopleksnu metaforičnu paralelnu montažu. I naš Slavko Vorkapić odlazi u Ameriku dvadesetih godina kao crtač storibordova. Bio je najverniji sledbenik Delikovih teorija. početak napada na Italiju. Dao veliki doprinos impresionističkom filmu delom Verno srce. ljuljo kameru ko brod). dok gledamo film. kao što su Fernan Leže i Žan Kokto. Autori dadaizam su Rene Kler. kadrovi komponovani tako da podsećaju na impresionističke slike). Ostali filmovi: Pasterov život (dokumentarni film). ona je čisti doživljaj. KINESTEZIJA – lansirao Slavko Vorkapić.A. Prvi koji je pokušao da snimi film bez teme je bio američki fotograf koji je živeo u Parizu. njegovog sina i njihove usvojene kćeri. Revoluciju. Snimio igrani film Hanka u BiH. Nazivao se još i dadaizam (dečiji drveni konjić.

godine Andaluzijski pas predstavlja prototip nadrealizma na filmu. 1930. Do danas slavan film iz 1928. manifest protiv nekontrolisanog korišćenja zvuka. a zatim Poslednji milijarder. Pisao je pesme. Šokantni prizori koji provociraju značenje prizora – podrivanje ili subverzija osnovnih vrednosti buržoaskog društva. snova. inventivna upotreba šumova. FRANCUSKI NADREALIZAM Žan Kokto. Veliki manevri(kolor. Okreće se komercijalnom filmu. sem šest osoba koje se na kraju nasele na Ajfelovoj kuli. Filmovi iz tog perioda: Ćutanje je zlato (posveta pionirima filma (osnov Molijer «Škola za žene») i nemom filmu). književnici. a zatim snima Pod krovovima Pariza koji je slavljen kao trijumf zvučnog filma. asistent. regrutovan. radi film Morska zvezda . Lepotica noći(erotskomuzička fantazija). 1962. Povezuje ih linija humanizma. prvi nadrealistički film Sveštenik i školjka (po tekstu Antoan Artoa) Ovaj film kombinuje ateizam i frojdizam i psihoanalizu i oniričko. bio novinar. 20.nevidljivi zrak kojim je paralizovao ceo Pariz. Radio ga je Luis Bunjuel u saradnji sa Salvadorom Dalijem.Šomet) je bio sin trgovca sapunom. satira na račun monarha koji je bio zabranjen jer je te godine ubijen kralj Aleksandar. Kad je krenuo rat. pisci. odlazi u Ameriku i tamo radi dva filma: Oženih se vešticom (satira na američki mentalitet) i Dogodilo se sutra (burleska sa elementima fantastike) 1946. Film je izazvao skandal i bio zabranjen. a sledeći važni filmovi su Italijanski slamnati šešir i Dva stidljivka. Žermen Dilak 1927. Odlika Klerovog opusa su nostalgija za svetom detinjstva. Posle tog filma radi dadaistički film Medučin. kontrapunkt zvuka i slike. Sledeći film je Milion. Posle ovog filma Bunjuel nije snimio nijedan isključivo nadrealistični film. glumac. izabran za člana francuske filmske Akademije umetnosti. malih ljudi. RENE KLER Rene kler (pravo prezime . o kralju male evropske zemlje. Debituje komedijom Pariz spava . A zatim snima Dajte nam slobodu u kojem se Kler pozabavio temama industrijalizacije i ekonomske krize u formi muzičke komedije. Lepotica đavola(modernizovani Faust). ismevanje građanskih običaja. Hteli su da duh nadrealističke revolucije prenesu u film. Počinje saradnju sa scenografom Lazarom Mejersonom. Taj film je bio oruđe skandala. uticaj Čaplina i Džona Forda. Sveštenik se nadmeće sa generalom za ljubav jedne devojke. bogata slika.godine. Ulica snova(razočarenje klošara). život u garnizonskom gradiću) . On je uticao na De Siku. ranjen u I svetskom ratu. gde koristi razlivene konture sa figurama ljudi i gegove koji pripadaju dadaizmu. Film je zasnovan ovlašno na životnoj priči Šarla Patea i bio je inspiracija Čaplinu za Moderna vremena. rekonstrukcija snova. pozorišni umetnici i na kraju filmadžije. Men Rej 1929. komični filmovi potere u maniru Mek Seneta. Tu su najpre pesnici. U pitanju je borba za naciju-državu (devojka) između klerikalne (sveštenik) i militarne (general) klase.se vraća u Francusku. vrsta komičnog mjuzikla. Devojka je u centru pažnje. Sledeći film koji Dali i Bunjuel snimaju je Zlatno doba u kojem napadaju religiju i uspostavljeni društveni poredak. Dobroćudna ironija je njegov pečat.godine. . Objavio je knjigu o istoriji filma Kad razmislim. 19. Sledeće snima Četrnaesti juli. Žan Vigo Nadrealiste fascinira onirizam tj.godine piše članke protiv nasilnog korišćenja zvuka u filmu. karikiranje likova iz naroda. Na poziv Aleksandra Korde dolazi u London i radi komediju Duh ide na zapad o bogatom amerikancu.

Testament Orfeja. snima Zemlja bez hleba(sarkastični dokumentarni film) u Španiji. Vigo je umro od tuberkoloze u 29-oj godini života. Bunjuel je bio veliki poštenjačina i dosledan čovek. Vigo je bio sin čuvenog anarhiste. 1932. Dnevnik jedne sobarice. Taj film je bio oruđe skandala. bavi se duhovnim hodočašćem svetolikog sveštenika koji pravi kobnu grešku iskreno pokušavajući da dosledno prati hrišćansku doktrinu i podržava Hristov život. Bio je ateista (anegdota: hvala bogu. Društvo zaslužuje kritiku i njegova neponovljiva . Povratak magije i snova uz borbeni ateizam su obeležja nadrealista. Diskretni šarm buržoazije(sinteza odnosa prema buržoaziji. Sledeći film koji Dali i Bunjuel snimaju je Zlatno doba u kojem napadaju religiju i uspostavljeni društveni poredak. koji će snimiti i sva druga Bunjuelova meksička remek-dela. Rađen prema romanu. LUIS BUNJUEL Bunjuel koji potiče iz katoličke Španije. Lepotica dana (gl. Mlečni put. Uspeh tog filma mu omogućava da snima Zaboravljene. pridružuje se nadrealistima. glumac. Posle ovog filma Bunjuel nije snimio nijedan isključivo nadrealistični film. Lepotica i zver. Orfej. ali je nadrealističko strujanje ostalo jako u njegovim filmovima sve do kraja njegove karijere. kratkim zvučnim filmom o plivačkom šampionu Žanu Tarisu. Njegovi filmovi: Krv pesnika. Prvi sledeći film je Veliki kazino u kojem Bunjuel prihvata i melodramski sadržaj. Po Bunjuelu umetnik se opire nedostacima onog pola ili one religije ili one rase kojoj pripada. godine života bio odvojen od filma. Tek 1947. pa do 1977. međutim Vigo ga je pretvorio u snažnu lirsku poemu o životu i ljubavi. Hteli su da duh nadrealističke revolucije prenesu u film.Ovaj film je bio preteča »poetskog realizma« koji je nastupio posle avangarde 30-ih godina. homoseksualac. Zanat je tu kao nužno zlo. a školovan je u jezuitskom redu – najstrožem katoličkom redu. Simeon pustinjak. snob među umetnicima.Žan Kokto univerzalni umetnik. zlobnih nastavnika. Vigo i Kaufman nastavljaju sa filmom Taris. Šokantni prizori koji provociraju značenje prizora – podrivanje ili subverzija osnovnih vrednosti buržoaskog društva. U Meksiko odlazi 1946. 21. Kasnije je postao asistent snimatelja i upoznao jednog od braće Dzige Vertova. snimatelja Borisa Kaufamna s kojim je snimio svoj prvi film: remek delo od 45 minuta Nula iz vladanja. a kasnije u Francuskoj. predstavlja jednu od Bunjuelovih najžešćih napada na Katoličku crkvu i represivne mehanizme buržoaske kulture) i Zločinački život Arčibalda de la Kruza( crna komedija o dečaku kojem su rekli da njegove muzička kutija ima moć da ubije svakoga koga on poželi) Nazaren je remek-delo koje je obeležilo početak njegovog stvaralaki najznačajnijeg razdoblja.uloga Katrin Denev). Žan Vigo: pojavljuje se uporedo sa Bunjuelom. Tristana. slikar. Poslednji Vigov film je bio Atalanta. Od 1962. na rečnoj barži. Najbolji filmovi kasnije Anđeo uništenja. koji nastavlja temu Nazarena. samo sa ženskim likom. Radio ga je u saradnji sa Salvadorom Dalijem. i njegovog poslednjeg filma. zasnovan na zadatoj priči o ljubavi mladog. koji se neguje u Meksiku. Brzo je snimao. njegov producent je bio Zilberman Za Bunjela i Renoara važna je bils ideja. što znači da je od 32. Film je antifašistička i antikatolička parabola koju je Bunjuel snimio u Španiji pod nosem fašističkih cenzora koji su odobrili scenario. do kraja života živi tamo i radi narednih petnaest godina u Meksiku. – 47. on radi u Francuskoj. snima svoj novi film. a ne zanat. priključuje se republikanskom otporu protiv Franka i radi Španija 1937 – naručeni film. izrazito neorealistička sika maloletničke delikvencije u savremenom Meksiko Sitiju. proveo je mladost kao siroče u nekoliko sumornih internata. Njegov prvi film Andaluzijski pas predstavlja prototip nadrealizma na filmu. Film je izazvao skandal i bio zabranjen. film je planiran kao komercijalni. Bio je asistent na filmu Pad kuće Ašer. još uvek sam ateista). Počinje saradnju sa snimateljem Gabrijelom Figureom. Bunjuel je takođe snimio dve sjajne adaptacije poznatih engleskih romana: Robinzon Kruso i Orkanske visove. bavio se pozorištem i baletom. Sledeći značajni Bunjuelovi filmovi su On (priča o patološkoj erotskoj opsednutosti u kojoj mašta i stvarnost stalno prete da će se stopiti. upravo venčanog para. a živi u Meksiku. Zatim dolazi film Viridijana . Priča je o pobuni dečaka u lošem internatu protiv njihovih sitničavih. Muziku za ovaj i sledeći Vigov film je komponovao Moris Žober.

film je crno-beli. Fantom slobode. to je satira sa istorijskom distancom. Pépé le Moko je priča o pariskom gangsteru (Gaben). U obe faze su filmove snimali isti reditelji i scenaristi. U Americi je režirao Poljubac. Posle ovog filma vraća se u Francusku. Za vreme okupacije snima Večernje posetioce. Pansion mimozaI (mračna. s kojim je napravio seriju filmova. bio je asistent Žaku Fejderu. radio kao činovnik. Karneovi i Preverovi najznačajniji filmovi su Obala u magli i Dan se rađa. Filmovi: La Bandera (film o Legiji stranaca). poslednji film Grete Garbo. POETSKI “CRNI” REALIZAM Žak Fejder. On je pre svega sjajan satiričar koji je koristio seksualnu patologiju kao metaforu za izobličavajuću prirodu buržoaske hrišćanske kulture. Fejder i Spak su zajedno radili filmove: Velika igra (promišljena melodrama o životu u Legiji stranaca). snimatelj je bio Eugen Šiftan. anarhičan je. Poslednji . U filmu Obala u magli scenograf je bio Aleksandar Trojner. Ovaj film je tokom rata imao ogromnog uticaja u inostranstvu. Ti fimovi otelotvoruju romantični pesimizam francuskog filma. ali filmovi nisu imali uspeh sve do 1958. Urađen pod uticajem američkih gangsterskih filmova. Njegov poslednji film je adaptacija kratkog romana Pjera Luija Žena i njena igračka sa nazivom Taj mračni predmet želja. Najznačajniji autori poetskog realizma su Žak Prever i Marsel Karne. Bunjuel se dokazao kao najveći eksperimentator i anarhista od svih stvaralaca u istoriji igranog filma. 22. Dobra družina (o petorici nezaposlenih Parižana koji zajednički pokušavaju da otvore restoran na obali reke) i Pépé le Moko hit koji je proslavio glumca Žana Gabena. ona na najvišoj galeriji) Posle ovog filma nastavlja da radi. neobavezan. jedan od najpoznatijih svetskih scenografa. Žilijen Divivje Poetski “crni” realizam nastaje 30-ih godina u Francuskoj i to je mešavina lirizma i realizma. završava ambiciozan film u kojem rekonstruiše Pariz iz 19. U filmu Dan se rađa Gaben počini ubistvo i zatvori se u sobu na tavanu čekajući neizbežan napad policije u zoru. Žak Fejder. adaptaciju srednjovekovne legende o neuspelom pokušaju Đavola da utiče na ljubavnu vezu između dvoje ljudi. Bio je plodni reditelj komercijalnih filmova. Najsjajniji Karneov saradnik je bio nadrealistički pesnik Žak Prever. deca raja je pozorišna publika koja ima mogućnost da kupi samo najjeftinija mesta u pozorištu. Počinje da se bavi amaterskim filmom. Fejder je svoje najvažnije filmove napravio u periodu saradnje sa scenografom Lazarom Mejersonom i scenaristom Šarlom Spakom. 1944.veka Deca raja(evocira svet pozorišta. je bio među prvim stvaraocima poetskog realizma. rađen po uzoru na flamansko slikarstvo. koji je sa Žak Preverom najviše doprineo razvoju poetskog realizma. Fejder je slično Karneu. i filma Varalice. veliki eksperimentator. funkcionisao u mnogim žanrovima.). Herojski kermes ocenjen je kao veliko delo. a muziku je pisao Moris Žober.lakoća podrugivanja. Prever i Karne slede poetiku ftalizma: svet je podeljen na dobro i zlo. Marsel Karne: Karne je stvaralac koji registruje činjenice. bez obzira na to što je bio zabranjen u svim evropskim zamljama koje su bile pod nacističkom okupacijom. koja proističe iz uticaja Zolinog književnog naturalizma. Imao je dve faze – jednu rođenu iz optimizma koji je doneo pokret Narodnog fronta i drugu – koja je bila proizvod očaja zbog propasti tog narodnog pokreta i saznanja da je upravo u igri neki oblik fašizma. Marsel Karne. Ovaj film je doživeo veliki uspeh. Debituje sa igranim filmom Ženi (melodrama iz pariskog života po scenariju Žaka Prevera). glavnu ulogu je igrao Žan Gaben. proračunat. naturalistička drama o kockarima iz visokog društva i nižih slojeva) i Herojski kermes. koji se sa svojom bandom krije u kazbi u Alžiru dok policija čeka na neki njegov potez koji će ga otkriti. Sin stolara. Belgijanac. govori o noćnom životu mladih. Zatim snima Smešnu dramu (satira i paradoks o licemerju crkve i ograničenosti policije i zaglupljivanju masa). Žilijen Divivje je takođe sarađivao sa Spakom. a rađena je i nemačka i francuska verzija. veoma je suzdržan. gde je i naučio zanat.

Sin čuvenog impresionističkog slikara Pjer-Ogist Renoara karijeru je počeo serijom od osam nemih filmova. i na kraju se klošar vraća svom životu. Na dnu.film mu je Mladi vukovi. Počeo je 1924. fingirao je poeziju koja nije sastavni deo njegove ličnosti. Sledeći Renoarov projekat je bio film Marseljeza. o dečaku koji neće da se kupa. Sledeći Renoarov film je bila fina adaptacija Floberovog romana Madam Bovari. Renoar uvek stil prilagođava temi. po scenariju Šarl Spaka po memoarima francuskog oficira koji je sedam puta bio u zarobljeništvu. Snimljen je poludokumentarno. ali u filmu ipak više oni uče od klošara nego on od njih. po Mopasanovoj priči. Čovek zver čak i Pravilo igre. o nagonima žudnje koji ga teraju u zločin. Glumi Žan Gaben. koju su napisali Renoar i Spak. Ceo film je stilizovan. rađen kao omaž impresionizmu. Renoar je bio prvi reditelj zvučnog filma koji je dubinski komponovao svoje kadrove. zvukom. ali je 1968. Elementi fatalizma i eksperimenti sa dubinskom oštrinom. ruga se svima pa i sebi. oficira) Ovaj film je zabranjen u Nemačkoj i Italiji i nije mogao propagirati bratstvo između naroda. uklopljen u studijski sistem. Godar i francuski novi talas ga rehabilituju i svrstavaju ga u najznačajnije Renoarove filmove. Asistent mu je bio Lukino Viskonti. Između dva rata u Francuskoj je postojala klima podeljenosti – levica i desnica. Njegov prvi zvučni film je bio Beba se kupa prema Fejdou. imao velikog uspeha za vreme pobuna protiv nemorala u društvu. Sledeći film Toni . sve više se približava pravom životu. život Monmartra. Snima neubedljivu adaptaciju. Bio je veliki profesionalac. sa naturščicima. 23. 1931. Film opisuje odnose između vojnika zaraćenih strana (naročito Erin fon Štrohajma i fr. o gastarbajteru Italijanu u Francuskoj. junak klošar i njegov odnos prema uređenom građanskom životu. Na dnu Maksima Gorkog.godine sa prvim filmom Devojka iz vode . Posle ovog filma Renoar . Počinje saradnju sa glumcem Mišel Simonom. Zločin gospodina Lanža po scenario Žak Prevera je naručeni film iz Narodnog fronta. Jedini iskreni lik je avijatičar koji je iskreno zaljubljen. Njegovo stvaralaštvo se može podeliti u tri faze: I faza u Francuskoj od početka dvadesetih do početka II svetskog rata II faza Amerika posle rata III faza Francuska i Los Anđeles. Lanž ubija direktora zadruge. dugi pokreti kamere koja je na čelu lokomotive koja se prepliće sa žudnjom junaka i uvodi nas u njegove traume. ŽAN RENOAR Renoar je bio najveći i najuticajniji reditelj kojeg je iznedrio francuski poetski realizam. Posle toga je nastao film Čovek-zver. Film je nekonvencionalan. rekonstruiše crnu hroniku života gastarbajtera i predviđa neorealizam.radi film Kučka. omnibus. Nasledio je od oca ljubav prema životu i bio je anarhičan boemski duh. po delu Emila Zole. Budi skače u Senu. propagandni film koji je bio zabranjen. strast muža potcenjuje njegova supruga i on se zaljubljuje u prostitutku. a Trifo.onirizam (snoviđenje) Renoar se samo u fragmentima svojih filmova dotiče avangarde. Budi. pretače bajku u lirsku fantaziju. upečatljiv. nalazi ga pripadnik buržoaske klase. spašava ga i uči građanskom životu. Zatim sledi poslednji njegov film iz ovog perioda: Pravilo igre. možda najviše elemenata avangarde. Zatim snima Život pripada nama. a zatim sledi Velika iluzija. spašen i z vode . francuska kritika ga odbacuje a vojna cenzura ga zabranjuje. Film je intrigantan. Zatim snima Izlet . Najsjajniji aspekt filma Velika iluzija je Renoarova primena dugog kadra ili kadra sekvence u kojim je postignuta kompozicija po dubini. poludokumentarna rekonstrukcija nekih najvažnijih epizoda Francuske revolucije. Dva najznačajnija filma iz faze nemog filma su: Nana po Emilu Zoli (pod uticajem Štrohajma) i Mala prodavačica šibica po bajci Hansa Kristijana Andersena. Renoar se opredeljuje za levicu i uključuje u organizaciju Narodnog fronta i grupu koja se zove Oktobar. I neki Reanoarovi filmovi su u ključu poetskog realizma: Toni. Radi neme filmove po narudžbi.

. Mejerholjd je propagirao biomehanički princip glume – pomoću gesta. Žena na obali (melodrama o ljubavnom trouglu). stil i forma proističe iz njegovih tema i ideja. ide u Indiju i snima Reku. jer neprestano nastoji da otkrije proces sopstvenog nastanka. višestruka ekspozicija i “skrivena kamera”. Bio je veliki kosmopolita. od zore do noći. manje zanatlija i bio je sputan zahtevima produkcije. Neka vrsta metafilma. mikro-snimanje. Flaerti je radio klasične reportaže o prirodi i čoveku. U tom filmu su iskorišćena sva sredstva montaže i manipulacije kamerom koja su bila poznata nemom filmu. montažu atrakcije. Statista je bio Satardžit Rej jedan od najpoznatijih i najznačajnijih indijskih reditelja. Ali ovaj film manje govori o Moskvi nego o filmu samom po sebi. to je za njih buržoaski oblik koji je trebalo odbaciti. Počeo je kao montažer filmskih novosti radeći za Filmski komitet. humanista. prvo svi su mogli da razumeju filmove – doba je nemog filma. o istočnjačkoj filozofiji i duhovnim dimenzijama istoka suprotstavljenom zapadnom materijalizmu. a drugo. nema principa empatije. Kao scenarista sa njim sarađuje Dadli Nikols). da nadgrađuje.. esej o uticaju vremena i prirode na čovekovu regeneraciju.) Jakov Protazanov je najznačajnije rediteljsko ime iz tog perioda. Vertov snima još tri slična dugometražna filma: Napred. nema katarze . Oni su odbacivali klasična. . esej o odnosu komedije i života. ali konvencionalna režija.odlazi u Ameriku i tamo radi sedam filmova. o zajednici koja živi na obali Ganga. mnogi talenti su krenuli u istraživanje novih mogućnosti. pokreta. ali taj deo njegove karijere je manje značajan. da bi se dobila slika “života kakvim se živi” jednog tipičnog dana u Moskvi. po porudžbini za televiziju). u kome su primenjene trikfotografija. pantomime. šokove. u boji. razvijali i emitovali filmovi. a onda otišao u carsku Rusiji.misleći verovatno na propagandni film. U prvoj polovini prošlog veka on je najpriznatiji dokumentarista u svetu. To je bilo veoma značajno. Poslednji značajan film sniman pre Oktobarske revolucije je Protazanov film Otac Sergije. patetična sredstva. Zatim se vraća u Francusku i snima seriju novih francuskih filmova Frenč kan kan (o Mulen Ružu. eksperimentisao je u duhu ideje da je montaža najvažnija. Malo pozorište (omnibus.Flaertija. Ubrzo lansira novu seriju dokumentarnih filmskih novosti. pravo ime Denis Kaufman. Dziga Vertov U periodu carske Rusije od 1908. Testament doktora Kordeljera.. a Vertov dokumentarističke poeme. On je adaptirao dva književna dela za film: roman Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda i Snažan čovek Stanislava Pšibiševskog. Nekolicina umetnika iz drugih medija je bila zainteresovana za prerevolucionarni film kao što je futuristički pesnik Majakovski i pozorišni reditelj Vladimir Mejerholjd. koristio kontrapunkt slike i zvuka) Početkom tridesetih bio je žrtva učvršćivanja Staljina na vlasti. Filmovi iz tog perioda:Močvara (zanimljiv. Zatim odlazi u Italiju i snima Zlatnu kočiju sa Anom Manjani. Revolucija je dosta inspirisala umetnike. da stvara nove ritmove. Gostovali su francuski reditelji. Posle Amerike.akcenat je na fizičkom. Njegovi zvučni filmovi: Simfonija Donbasa i Tri pesme o Lenjinu (koji se smatra za njegov najboljim filmom. ali njegov najznačjniji film u “kino-oko” maniru je Čovek sa filmskom kamerom. Radio je dugometražne dokumentarne filmove.muzička fantazija i možda najprivlačniji Renoarov film). 24. SOVJETSKA AVANGARDA Lev Kulješev. grupno nazvanih “film-istina” ili “kino-pravda” koje se baziraju na odbacivanju svih vidova izmišljenog života. Zatim snima prvi nezavisno snimljen nearhivski dugometražni film Kino-oko (kamera kao ljudsko oko). Dnevnik jedne sobarice (ekranizacija romana o malograđanskom životu). Dziga Vertov (čigra koja se vrti. a snimatelj Renoarov bratanac Klod Renoar. Tolstoj. insistira na prirodnim lokacijama. Vrh sovjetske vlasti je učvrstio svoj stav o kinematografiji. Šestina sveta i Jedanaest godina. Uglavnom su se oslanjali na slavne ruske pisce (Puškin. Lenjin je izjavio:»od svih umetnosti za nas je film najvažniji». animacija. počela je da se razvija produkcija. Helena i muškarci. uz R. rođen je u Poljskoj. Organizovani su i kino-vozovi u kojima su se snimali. Doručak na travi (duh epohe impresionizma o spontanoj bujici života). Južnjak (scenario po Fokneru). Uticao je na Orsona Velsa i na italijanski neorealizam. Bio je samosvojan. Sovjete. poludokumentarni film.

Mihail je bio njegov snimatelj. bio je jedan od najuglednijih snimatelja Ljev Kulješov je počeo karijeru kao scenograf. snimatelji. Imenovan za direktora VGIK. Njegova braća su Boris i Mihail Kaufman. (r.»Atalanta». Debituje filmom Štrajk. Pastir Kostja (r. Primenio je svoju tehniku po uzoru na Mejerholjda. SERGEJ EJZENŠTEJN Bio je iz porodice građevinskog inženjera Ostavio je ogromnu zaostavštinu po teorijskom i pedagoškom delu. i 2) onu koju dobija kada se postavi u određeni odnos prema drugim kadrovima. po knjizi amerikanca O' Henrija. Radio je i nekoliko igranih filmova: parodija Doživljaji mister Vesta u zemlji boljševika i Zrak smrti (naučnofantastični triler misterije. radio je i kao snimatelj za agit-vozove. Saradnja Kozinceva i Trauberga će se nastaviti na proslavljenoj Trilogiji o Maksimu (biografija tipičnog mladog partijskog radnika u revoluciji). po scenariju Pudovkina). Sovjetski zvučni filmovi: Zemlja je žedna (r. a okončati radom na filmu Obični ljudi. da može da kreira nove ideje. adaptacija trodelne autobiografije Maksima Gorkog u režiji Mark Donskoja: Detinjstvo Gorkog. Kulješovljeva radionica privukla je najradikalnije i najinovatinvnije mlade studente. Njihovo remekdelo. Osniva dokumentarističku školu. pre nego što su se okrenuli izuzetno uspešnoj eksrpresionističkoj adaptaciji Gogoljevog Šinjela. Kulješov je uzeo nemontiran filmski snimak bezizraznog lica Ivana Možuhina (slavnog glumca kasnije) i umetnuo ga u kadrove tri visokomotivaciona objekta: s činijom supe. rađen po knjizi Džeka Londona. Pošto je bio jako zainteresovan i za teoriju i za praksu filmskog stvaralaštva ubrzo mu dozvoljavaju da vodi sopstvenu studijsku grupu. uz pratnju velikog modernističkog kompozitora Dmitrija Šostakoviča. visokostilizovana drama o usponu i padu Pariske komune. kao učenik Mejerholjda. menju njima i Ejezenštejna i Pudovkina. Drugi eksperiment se odnosi na kreiranje “veštačkog pejzaža” pomoću “kreativne geografije”: postavljanjem jednog uz drugi različitih kadrova. Ejzenštejn je i u svojoj knjizi «Montaža . Julij Rajzman). Prvu predstavu je radio po Džek Londonu. Najviše je na njih uticao film Netrpeljivost koji su detaljno analizirali. s mrtvom ženom u kovčegu i s malo devojčicom koja se igra sa mecom. 25. Kozincev i Trauberg su zajedno producirali veliki broj eksperimentalnih kratkih filmova kao što su Avanture Oktobrine. «Nula iz vladanja». baveći se uglavnom eksperimentima na polju montaže. Kulješev je zaključio da je montaža svemoćna. Mihail Rom). gde je predavao i proučavao film do svoje smrti 1970. snimljenih na različitim mestima i u različito vreme dobija se iluzija da se dešavaju na jednom mestu: devojka i momak koji se sastaju ispred Bele kuće. njegov rad je obeležen eksplozivnim rezultatima. Radionica se raspada 1925. Grigorij Aleksandrov). Lenjin u oktobru i Lenjin 1918. u predstavu je ubacio i film. Počeo je u pozorištu. a posle za Kazana. na osnovu kojeg je Kulješov zaključio da kadar ima dve različite vrednosti: 1) onu koju sam po sebi poseduje. Važno je pomenuti reditelja Grigorija Kozinceva i scenaristu Leonida Trauberga koji su osnovali FEKS (Fabriku ekscentričnog glumca). a Boris je radio sa Žan Vigoom filmove «Povodom Nice». Ovaj efekat je poznat kao “Kulješovljev efekat”. Za hlebom i Moji univerziteti. bio je vrhunski obrazovan i talentovan. Snimio je samo jedan značajan zvučni film Veliki utešitelj. Kao i Vertov i Kulješov je optužen za “formalističke greške” i bio prinuđen da porekne svoj dotadašnji rad.Vertov je kritikovan za veliki formalizam. U svom najslavnijem eksperimentu Filmska tehnika i filmska gluma. bio je film Novi Vavilon. Kao ličnost je zračio. ali naredne godine Kulješov režira svoj najuspešniji film Po zakonu. tumačenje. Traubergov mlađi brat Ilja postiže izvanredan debi avanturističkim filmom Plavi ekspres. Kombinacijom ovih različitih prizora sa istim KP lica u svesti gledalaca se stvara nova ideja. inspirisanim Grifitovim filmom Netrpeljivost.

film naručen povodom godišnjice oktobarske revolucije. U ovom filma. upotpunjavati. predstraža izvinica).godine je održan Kongres sovjetsih pisaca. Bježin lug je film koji je Ejzenštejn radio po povratku u Sovjetski Savez. komedije. Ejzenštajn je ceo film zamislio kao operu u kojoj će se brilijantna muzika Sergeja Prokofjeva suprotstavljati vizuelnom ritmu filma ili će ga. montaža atrakcije (koja služi da izazove određene emocionalne šokove) i intelektualna montaža (montirao scene klanja stoke sa scenama radnika). sukob. da usavršava zvučnu tehniku. trajao vrhunski domet sovjetskog filma – zanos revolucije se preneo i na umetnost. Nastavlja sa istraživanjem jezika montaže. ali je. ima individualnog junaka u centru pažnje. Od 1924. Film je uništen. Ejzenštejn se vraća u Sovjetski Savez.dvodelni epski spektakl. Odbacio Merholjdov princip i približio se principu Stanislavskog (bio je glumac i . pak. Film je zabranjen i uništen od strane organizacija koja se bavila kinematografijom koja se zvala «Partija». civilizaciju. To je bio prvi Ejzenštajnov zvučni film i potpuno ostvarenje njegovih teorija o kontrapunktualnom zvuku. Grigorij Aleksandrov je bio stalni pomoćnik režije. Prvi čovek je bio Boris Šumjecki. Revolucija u umetnosti je avangarda (francuska reč. kao i knjige Džona Rida Deset dana koji su potresli svet. dva sadržaja iz kojeg se rađa novi. da otklanja apstraktne teme i sve što je intelektualno. Njegov stalni snimatelj je bio Eduard Tise. Poslednji njegov film je bio Ivan Grozni . Za ovaj film je dobio i Orden Lenjina i Staljinovu nagradu. više vertikalnom montažom – odnos slike i zvuka. Čak je Ejzenštejn potpisao protokol o kulturnoj saradnji. Apton Sinkler ga zove. zvuk nije samo ilustracija. Zajedno sa svojim koscenaristom Grigorijem Aleksandrovim napisali su detaljnu knjigu snimanja na osnovu ličnih sećanja..godine Staljin sklapa primirje sa Nemcima. Tema je radnica u fabrici za preradu mleka koja se modernizuje. Ejzenštajnu je poverena produkcija visokobudžetnog istorijskog filma Aleksandar Nevski. manje eksperimentiše montažom. gde je kritikovan rad avangardista i proklamovan pravac «Socijalistički realizam» . 26. pošto je u Moskvi gledao Netrpeljivost. Sledeći njegov film je Generalna linija ili Staro i novo. Film je snimao Eduard Tise. po profesiji je bio hemičar. Nemci se spremaju da unište Sovjetski Savez. Razvijaju se žanrovi: akcioni. da bi bio realističan. zvučni kontrapunkt. Ejzenštajnova teorija dijalektičke montaže: Dijalektika je način gledanja na istoriju i iskustva čovečanstva kao na neprekidni sukob u kome se sila (teza) sukobljava sa protivsilom (antiteza) a iz tog sukoba nastaje potpuno novi fenomen (sinteza) koja nije zbir dveju sila nego nešto veće i različito od obeju. da se usmeri prema čoveku. Uskratili su slobodu istraživanja tako da su Ejzenštejn.. Sledeće snima čuvenu Oklopnjaču Potemkin. VSEVOLD PUDOVKIN i ALEKSANDAR DOVŽENKO Vsevolod Pudovkin drugi veliki reditelj sovjetskog filma. filmskih novosti i novinskih članaka.. a ne kolektiv kao do tad. Pilot kadrovi i od toga je napravljen film od 20 minuta. on odlazi u Holivud. Sledeće snima Oktobar.. dve ideje.. 1939. konflikt dve teme. Isak Babelj je sarađivao na scenariju. Dovženko i Pudovkin bili sputani. Koristio je montažu asocijacije. Pristupio je Moskovskoj filmskoj školi i proveo dve godine kao član Kulješovljeve radionice. odlučio da se odrekne svoje profesije i da se bavi filmom. do 1928. scena na stepeništu Odese predstavlja 10 minuta koji su preokrenuli tok kinematografije. Pošto je Šumjecki smenjen. Ejzenštejn zatim odlazi u Meksiko i snima Da živi Meksiko u kojem na poetski način sagledava istoriju.atrakcije» pisao o velikom uticaju Dikensa i Grifita. gde je optuživan zbog svog formalizma. on je usmeravao kinematografiju prema socijalističkom realizmu i ograničavao i sputavao istraživanja. jedan od najznačajnijih filmova u istoriji filma. kulturu Meksika. trebalo je da radi Američku tragediju (radio ga je Džozef fon Šternberg). Materijal je zaplenio američki producent. U drugom delu filma u jednoj sceni eksperimentiše sa kolorom. Društveno komešanje u Evropi kao rezultat ima istraživanja u umetnosti.da bude vezan za narod. 1934. u duhu partije. njegov stalni snimatelj. Od svakog kadra jedino je sačuvano po dva kvadrata tzv. Dobio je Staljinovu nagradu za ovaj film. Montaža je sudar.

Započinje saradnju sa svojim snimateljem Anatolijem Golovnja. kao snimljeni teatar. Aleksandar Dovženko je treći veliki umetnik sovjetskog nemog filma. Proizvodilo se blizu 1000 filmova.junak je kolektiv.) 1926. To je bio film Zvenigora. To je priča o politički naivnoj ženi udatoj za brutalnog pijanca koji s njihovim sinom radi u fabrici. Razvijajući se u sporom. sina u maniru Stanislavskog. nastavlja narativni model započet filmom Mati. Aerograd. Ali. Pudovkin je propagirao princip kontinuiteta u montaži. Ejzenštejn je rekao za ovaj film da je vrhunski primer filma “oslobađanja celokupne radnje od definicije vremena i mesta”. crtač političkih stripova i slikar. statičnih kadrova. ali više nikada neće ponovo dostignuti nivo svoja tri nema remek-dela i to zbog neprestanog mešanja partijskih birokrata u njegov rad.Gorkog. BENŠI su bili pripovedači. i koji je tehnički do te mere bio nekonvencionalan da su zvaničnici Ukrajinskog filmskog trusta zatražili od Ejezenštejna i Pudovkina da ga pogledaju i daju svoj sud.shvatio je da mimika nije dovoljna). Poslednji veliki Pudovkinov film. A kod Pudovkina je pojedinac. kroz seriju imažinističkih vinjeta u kojima se prepliću istorija. Ščors. film Zemlja je naišao na loš prijem domaće kritige. 1928. u malom ukrajinskom selu. I na filmu su sve do 1920 sve uloge igrali muškarci. folklor. NO TEATAR je bio njihov klasični teatar koji je karakterističan po fiksiranim maskama a igraju samo muškarci. Sledeći film koji je radio je Arsenal. pod naslovom Mehanika velikog mozga. je napravio film koji je otkrio zadivljujuću dubinu poetskih osećanja. Pudovkin je značaj dao čoveku. Zemlja je jednostavna priča o napetosti koja vlada između porodice dobrostojećih seljaka koji poseduju zemlju (kulaka) i mladih seljaka s kolektivnog poljoprivrednog dobra. kao i Ejzenštejnov Oktobar. Posle samonametnute pauze od dve godine. i on je znao malo o filmu kada je počeo svoju karijeru. po ugledu na same životne procese. Prvi filmovi su bili ukočeni. alegorija i mitologija. Kod Ejzenštejna . stvara gradaciju. Ali. Pudovkin je. po kome politički naivna osoba biva izložena dejstvu carske tiranije i podstaknuta na radikalnu akciju. kada je prvi put prikazan u Sovjetskom Savezu. Potomak Džingis kana je smešten u sovjetsku srednu Aziju. ali ga je rastući pritisak da se povinuje partijskoj liniji onemogućio da ponovo dostigne lirske visine prethodnih filmova. Dezerter. povezivanja radnje (glatki rez) Funkcija montaže je u gradaciji. Pudovkinov sledeći film. majku i Nikolaj Batalov. Jasuđiro Ozu Japanska kinematografija je do šezdesetih bila jedna od dominantnijih u svetskoj produkciji. Suvorov. 27. Mada su ga kasnije paneli međunarodnih filmskih kritičara dva puta izglasali kao jednog od dvanaest najvećih filmova svih vremena. JAPANSKI FILM DO II SVETSKOG RATA Teinosuke Kunugasa. i verovatno najnekonvencionalniji. Filmom Kraj Sankt Peterburga. Film su odmah prihvatili ali je kočilo razvoj filma njihova naklonjenost teatru i književnosti. prirodnom ritmu. Zemlja. Dovženki je bio nastavnik. karikatura. snima svoj prvi igrani dugometražni film Mati po istoimenom romanu M. Sin ukrajinskih seljaka. Dovženko je bio spreman da svoj talenat prilagodi zahtevima zvučnog filma: Ivan. ponovo izabrao da se usredsredi na ličnu dramu ljudi zahvaćenih revolucijom. Sledeći Dovženkov film. smelo stilizovana serija priča o potrazi za blagom drevne Skitije. Kendži Mizogući. U filmu glumeVera Baranovski. pre nego što je stupio u studija filma u Odesi. Glumci specijalizovani za ženske uloge zvali suse OJAMA ili ONAGATA.epska filmska poema o posledicama Revolucije i građanskog rata na Ukrajinu. Snimio je nekoliko cenjenih zvučnih filmova: Prost slučaj (prvi zvučni film). je nenarativna himna neprikidnom smenjivanju života i smrti u Dovženkovoj voljenoj Ukrajini. Kao i Grifit. naručio je Centralni komitet radi obeležavanja desete godišnjice Boljševičke revolucij. koja ga je optužila da je “kontrarevolucionaran”. naglašava emociju (za razliku od Ejzenštejna gde imamo sukob dva kadra koji daju novi kvalitet. Prvi Pudovkinov dugometražni film je bio dokumentarac o Pavlovljevoj refleksologiji. komentatori nemih filmova (glumci koji su govorili i dijaloge a i objašnjavali radnju) Formiranje velikih holivudskih kompanija koje će preuzeti kontrolu nad . kulminaciju. Potomak Džingis kana. kao što je učinio u filmu Mati. diplomata. Njegova prva tri filma su u velikoj meri počivala na američkim slepstik komedijama.

seta. Njegove filmove prožima osećanja koja japanci zovu MONO NO AWARE – tiha tuga. Radi filmove sa ženskim likovima u centru pažnje (kao Bergman i Antonioni – ženski reditelj) Veliki je ženoljubac. pomogao je i lansiranju Kurosave. što je izazvalo recesije. 28. studirao je zapadno slikarstvo. muška sujeta je uništavala život žene). Od 1936 ulazi u zrelu fazu. –formiranjem kompanije MIKACU. Okupirao ga je svakodnevni život. Majstor je za unutrapnji ritam iako su filmovi usporeni. Kokoška na vetru (o prostituisanju žene koja izdržava kćer). Prvi stvaraoci od dvadesetih godina su: Jasođiro Ozu..japanska filmska industrija se oporavlja (875 igranih filmova). Ostali filmovi: Život OHARU. Pedantan u oblikovanju scenarija.Stojanovića to je najlepši color film) Jasuđiro Ozu: Na njegovom grobu piše MU. Kendži Mizogući i Teinosuke Kunugasa. Počeo je kao učitelj. (odnos dece i oca). Za razliku od Holivuda išli su dalje u specijalizaciju i podelu na žanrove. Izvanredan kolor. ŠOĆIKU 1920. Nije imao svoju porodici iako je filmove radio o porodici. Teinosuke Kinugasa: Prvo je bio glumac OJAMA – specijalizovan za ženske uloge(1920 se u filmu pojavljuje prva žena glumica). Pogled na život u znaku flegmatičnog mira i rezignacije. pred prolaznošću života. Po uzoru na holivudske kompanije organizuju proizvodnju.1923. Zatim snima Raskršća. Pod uticajem sovjetske revolucije Mizogući je uradio nekoliko filmova proleterske ideologije. Ozu je bio dve godine na ratištu. zatim radi kao asistent kamere. bilo ih je preko pedeset. Put u Tokio.1924. Snima propagandni film Zora Mandžurena i Mongolije. Vim Venders je uradio dokumentarac o Ozuu: Tokio Ga. Ćikamacuova priča (Ćikamacu – japanski Šekspir). prvi i jedini iz tog žanra). niža srednja klasa. grnčaru i ratniku – preplitanje snova. Njegov stalni scenarista je bio Joda Jošikata Dobija četiri srebrna lava u Veneciji. Za tridesetčetiri godine rada kao reditelj . PUROIDE proleterski pokret: Proleterski marš. duple ekspozicije. Javlja se žanr ŠOMIN-GEKI – vezan za Jasuđira Ozua. snima film Elegija iz Osake. Postojala su dva osnovna žanra ĐIDAI-GEKI (istorijski. fotografija. . galantne žene. Sredinom pedesetih Kinugasa pravi Vrata pakla film koji je dobio Gran Pri u Kanu. Radio je i filmove po narudžbini. nezaposlenost. Drugi šok – u samoj filmskoj industriji 1927. mašte i fantazije. priča o malim ljudima. Početkom tridesetih snima Stranicu ludila (psihodelija atmosfere ludnice. suptilan. Legenda o Ugecu (priča o dva muškarca. Kendži Mizogući: Plodan reditelj. Bezbožni junak (za prof. snimio je preko 80 filmova. su o porodičnom životu niže srednje klase. Rođen sam sli. Tridesetih godina se povlači. topao. atmosfera italijanskog neorealizma Ozu ne podiže glas protiv svega što se reflektuje u savremenom Japanu.godine filmom Mač pokajanja (istorijski film. Sledeći film Hor iz Tokija..1. Simfonija velegrada. TOHO – početkom tridesetih godina (tu je i Kurosava počeo svoj rad kao asistent). najbolje filmove je posvetio japanskoj ženi – patnje i trpljenje japanske žene i kako su ustvari dirigovale iz senke. kao kada japanci sede na svom dušeku). Ostali filmovi: Jesenje popodne. HOLIVUD TRIDESETIH: MJUZIKLI Američkom filmu tridesetih godina prethodila su dva šoka – ekonomska kriza. bio je tradicionalista. što po zen budizmu znači sve i ništa.šokantan film). kostimirani filmovi do 1868) i GENDAI-GEKI (savremeni). nema pokreta kamere. Suština umetnosti i života je u malim lirskim situacijama.godine debituje. Osnovni stil: precizni mizanscen. Smeran je i uravnotežen. snimane iz jednog rakursa (80 cm od zemlje. krah berze.septembra zemljotres na teritoriji Tokija. Rano leto. Svi ostali filmovi. isprelaman montažno. a debituje 1927. prvi japanski film distribuiran u Evropi. Uništena filmska industrija Japana. odnos oca i kćeri. Raspeti ljubavnici. Koristio statičnie kadrove. Slika srednje klase bez povišenog tona.produkcijom počelo je 1912. Film Priča o Tokiju ima samo dva pokreta kamere. 1923. Intendant Sanšo.. strogost i konciznost naracije.

Reditelji su bili unajmljeni profesionalci. Producenti preuzimaju autorstvo kao Irvin Tolberg iz MGM. povećanjem prostora (na filmu) povećao se i broj učesnika. Zvuk treba nadgrađuje sliku a ne da je ilustruje. Žiži (krajem pedesetih). profesori dikcije.Njegovi filmovi: Amerikanac u Parizu (snimljen početkom pedesetih). ali se oba pamte po producentima a ne po rediteljima. Luisu Džin Keli sarađivao je sa Stenli Donenom: Pevajmo na kiši. došlo je do stagnacije (tonske kamere su bile mnogo veće. peva mnogo. Neki od reditelja su se usudili da rade filmove sa tom tematikom. HOLIVUD DVADESETIH Melvin Le Roj. Džindžer Rodžers mu je bila najčešća partnerka. idealan za bekstvo od stvarnosti. kemp. retro – sladunjavost. nezaposlenosti. to su dva najuspešnija filma u Holivudu. Rene Kler je napravio protestni manifest protiv uvođenja zvuka. angažovani su učitelji pevanja. . Pirat. spoj muzike i radnje. lošu dikciju. a to se pojavom zvuka ruši. Holivud je posegao za kadrovima sa Brodveja. mnogi glumci su imali neodgovarajuće glasove. Vinsent Mineli je bio najuspešniji sa integracijom radnje sa muzikom. želja producenata da iskoriste novinu. Filmom Pod krovovima Pariza je pokazao kako treba da se koristi zvuk u filmu. stilizovano.pojavom prvog zvučnog filma. evociranje bliske prošlosti. Sedam nevesta za sedmoro braće. specijalista za sofisticirane komedije i istorijske drame u ključu melodrame. Najdelikatniji je prelaz između dramske radnje i muzike. povezuje igru sa dramaturgijom (adađo. Najznačajnije ime je koreograf Bazbi Berkli . To je bilo vreme recesije.kao. pojedine numere su praćene farom. Na primer King Vidor je dvadesetih godina radio te društveno relevantne teme. 29. Sem Vud i Viktor Fleming. tzv. Srešćemo se u St. Estetika nemog filma je dostigla svoj vrhunac. Luis Majlston Holivud je određenu pažnju morao da posveti i ekonomskoj krizi.. Konvencija : muzika se doživljava kao normalni deo dramske radnje – skoro da nam je neprimetna. Svet umetnika je tretirao sofisticirano. a Čarobnjaka iz Oza Viktor Fleming. kamera je bila saučesnik u koreografiji. Film Prohujalo sa vihorom su režirali i Džordž Kjukor. Prolog. Berkli sam režira svoje filmove Prvih dvadesetpet godina mjuzikl se uzdizao. Umeo je da koristi prostor. kič. kadrovi duži. radili su teme naručene od producenata. Mali kutak na nebesima. Reditelji: Ernst Lubič. glasno se govori. Vesela udovica Ruben Mamulijan: Voli me noćas. Kroz mjuzikle se širio erotizam. To je prouzrokovalo veliki otpor među stvaraocima. Vilijem Velmen. Mjuzikl – muzička komedija koja je sa Brodveja prenešena na film. To je bio šok koji je privremeno zaustavio razvoj filmskog jezika. tako da u prvim filmovima ima previše priče.studijski reditelji. on ih je uspešno organizovao.Monte Karlo (sa Moris Ševalije i Dženet Mekdonald). U gradu Od igrača najuspešniji je bio Fred Aster (Frederik Austerlic). Mjuzikl je omogućio da se fabrika snova obogati. bio je zadužen za koreografiju kao ko-autor. Povezivao muziku sa radnjom u filmovima Ljubavna parada . igra za dvoje). Melvin Leroj je reditelj koji je radio sa Berklijem filmove: Seti se mog zaboravljenog čoveka. Početkom dvadesetih (za vreme prohibicije) Bil Hejs (inače je bio poštar) izabran je da kontroliše šta se sme a šta ne prikazati u američkim filmovima. koristio je gornje rakurse za figurizovane koreografije. Eminentno eskapistički žanr. Mjuzikl je zahtevan žanr. Od 1934. Prva tri Minelijeva filma su bili mjuzikli. Umeo je funkcionalno da koristi kameru.

o nemačkim zločinima). Put ka slavi (antiratni film. a zatim počinje da režira. Pošto nije uspeo da se zaposli u toj profesiji. počinje da radi kao glumac. Žuto nebo. Luis Majlston (Ljev Miljštein): Rođen u Odesi. bio u popravnom domu. Reket (preteča gangsterskih filmova). 1913. ali bez autorskog pečata. zatim kao asistent. dobio Oskara za film i za režiju). u duhu optimističkih komedija).Kapra u svojim filmovima usmerava kritiku na korumpirane pojedince. Sreće se sa Daglasom Ferbanksom. 1922. Imati i nemati (romantična melodrama po istoimenom Hemingvejevom romanu).Foknera i Džoela Sejra. s fotografjiom Greg Tolenda). 11 veterana (komercijalni film). Filmovi: Platinasta plavuša. priča zasnovana na karijeri Al Kaponea). u produkciji Haurada Hjuza. bio je pilot.godine debituje. a ukupno je realizovao 38 filmova 30.godine( o borbama u vazduhu). Tokom rata predvodio produkciju filmova iz ciklusa Zašto se borimo. realizuje 36 filmova . Njegovi značajniji filmovi: Devojka u svakoj luci (nemi). Tek film Mali Cezar skreće pažnju na njega. radi kratki film Baraka po R. Dalja karijera – stagniranje i lutanje između žanrova Tokom rata u sklopu programa proratnih filmova radi film Severna zvezda» (o ratu u Sovjetskom Savezu. pre nego što je počeo da se bavi filmom. Dogodilo se jedne noći (aktivan u propagiranju politike). postaje vodeći reditelj vesterna (naravno posle Džona Forda): Bufalo Bil. Rio bravo i El dorado (vesterni). nastupao kao akrobata na avionima. ali ne značajnih. Frenk Kapra je Sicilijanac koji je emigrirao s porodicom u Los Anđeles. Tu je uspeo da diplomira i postane inženjer hemije. H. Radio je i mjuzikle. Mek Seneta i Harija Langdona (za koji je režirao film The Strong Man i Duge pantalone). Hoks je u Prvom svetskom ratu bio avijatičar. Hauard Hoks je bio svestrani profesionalac koji se istakao u svakom značajnijem američkom filmskom žanru. studirao u Belgiji. Narednik Jork. Predstavljam vam Džon Doa.angažovana drama o nehumanosti postupaka prema robijašima. Vilijem Velmen: Tekođe tipičan holivudski profesionalac. Crvena reka (epski vestern sa Džon Vejnom). do 1966 godine režirao 73 filma.režira prvi gangsterski film Mali Cezar. Le Roj je radio sve po narudžbini. Ostali filmovi: Državni neprijatelj broj 1 ili Divlji momci na putu (o ekonomskoj krizi).ilegalno dolazi u Ameriku. Na zapadu ništa novo (antiratni film. Od 1919 radi u Holivudu kao scenarista i asistent montaže. Devojka za jedan dan. Ukrajini. 1927. Majmunska posla. Režirao i film Quo Vadis. DŽORDŽ CJUKOR. Zvezda je rođena (o naličju života holivudskih glumaca). Dvadeseti vek (prototip skroubol komedija). Uspeh ovog filma je postigao da se kolonije robijaša ukinu. božićna priča. FRENK KAPRA. HOKS. Život je lep (sa elementima bajke. Ekstravagantni gospodin Dids. realističke bajke. Filmovi: Sedam grešnika (dobijo Oskara za najbolju komediju). Prvi dobitnik Oskara je njegov film Krila 1927. VILIJAM VAJLER Houard Hoks: je bio značajan američki reditelj koji se bavio tipično američkim temama.Kiplingu. Pobuna na brodu Baunti (debakl sa ovim filmom. Samo anđeli imaju krila (film posvećen avijaciji). Bo Žest. po scenariju V. Nevolje s bebom (skroubol komedija). Sarađivao je sa scenaristom Robertom Rajskinom. Muškarci vole plavuše (mjuzikl). radio kao vozač u Legiji stranaca. na filmu je radio razne poslove – od potrčka do geg-mena. postao je pisac gegova za Hala Roaha. Veliki san (film noar po romanu Rejmonda Čendlera). . Viva Vilja. Njegova devojka Petko (rimejk Majlstonovog filma Naslovna strana). Gospodin Smit u Senatu. Četrdesetih godina. Počeo je kao glumac – dečak. Lice s ožiljkom (njegov najznačajniji film. igrali Marlon Brando i Trejvor Hauard) Posle ovog filma se povlači. Radio je popularnu seriju avanturističkih filmova među kojima je i Podmornica. Naslovna strana (komedija situacije o korumpiranosti u novinarstvu). Kao i jedan od njegovih heroja.Melvin Le Roj: 1930. To ne možeš sobom poneti. Drugi važniji film je bio Ja sam begunac ili Bekstvo iz Sing Singa . Hatari! (avanturistička komedija iz afričkog života). izbačen iz škole. bio je i izvršni producent u filmovima Čarobnjak iz Oza i Braća Marks u cirkusu. To su filmovi subjektivnog realizma. Arsenik i stare čipke. Patrola u zoru (njegov prvi potpuno govorni film).

Farmerova žena. ali je ponovo snimljen i delimično nahsinhronizovan kao zvučni film. Ben Hur (11 oskara). To je uzdržana priča o poseti ubice-psihopate rodbini u malom kalifornijskom mestu Santa Rosa. u kompaniji Universal Pictures. Hičkok je odlučio da ode u Holivud. drugi američki film je vešto urađeno delo antiizolacionističke propagande. najmračniji Hičkokov film pre nego što je snimio Psiho. gde ga smatraju normalnim. Praznik u Rimu. izborivši za britansku filmsku industriju prestižno mesto na međunarodnom planu. Pre odlaska snima u Britaniji još Krčmu »Jamajka«. Strani dopisnik. vlasnik malog londonskog bioskopa. zasnovan ne romanu o Džeku Trboseku. tajno radi za grupu anarhista koji su rešeni da unište grad. Vilijam Vajler: Karijeru je počeo režirajući vesterne B klase i kratke filmove za svog ujaka. kao pisac međunatpisa. Film Ucena u početku je sniman kao nemi film. Filadelfijska priča. najzad asistent režije da bi posle u novoj kompaniji producenta Majkl Bolkona postao reditelj pod ugovorom. montažerka Alma Revil. Prvi njegov uspeh je film Stanar. Mladi reditelj je snimio još šest nemih filmova među kojima su Ring. njegov prvi film sa Kerijem Grantom sa kojim je često sarađivao. ekspresionistički triler neizvesnosti. Plinska svetlost. Njegov prvi film u Americi. Gospođa Minever. sadrži prvu filmsku sekvencu sa improvizovanim dijalogom. Sledeći filmovi su nekarakteristična skroubol komedija Gospodin i gospođa Smit i napeti psihološki triler Sumnja. Dama koja nestaje je njegov poslednji britanski triler. Hičkokov stalni saradnik. bavi se jednom od klasičnih hičkokovskih situacija: kada nevin čovek mora da dokaže svoju nevinost u situaciji u kojoj ga istovremeno gone i kriminalci i policija. Karla Lemlea. da bi ga najzad i pravazišlo. Bio je posebno nadaren za režiju uloga glumica-filmskih zvezda. bio je savremena verzija romana Džozefa Konrada u kome Verlok. Detektivska priča. Male lisice. Serijom komedija punih stila. ALFRED HIČKOK (početak) Alfred Hičkok je bio Englez. Njegovi filmovi: Slepa ulica. Sabotaža. kao i serijom prefinjenih adaptacija književnih dela. Najbolje godine našeg života. uveren da je optužena devojka nevina rešava slučaj ubistva da bi dokazao njenu nevinost. gde je radio pod sedmogodišnjem ugovorom s Dejvidom O. priča o poznatom piscu koji radi kao britanski agent sa zadatkom da pronađe i ubije nemačkog špijuna u Švajcarskoj. Sledeći Hičkokov film je 39 stepenika. postao je jedan od najboljih majstota američkog filma. spektakularnom dvostrukom poterom koja se završava ludom trkom na vrhu Statue slobode u Njujorku. Hičkok se ponovo posvetio ratu filmom Čamac za spasavanje koji je alegorija svetskog sukoba u kojoj se grupa ljudi po priči Džona . Šampanjac i Čovek sa ostrva Man. Sestra Keri. je bio Rebeka. Filmom Saboter se vratio temi špijunaže. Zatim sledi Čovek koji je isuviše znao. U njegove važne filmove spadaju: Večera u osam. Zvezda je rođena. 31. što mu je donelo odrednicu “ženskog reditelja”. Adamovo rebro. Male žene. školovan u britanskom sistemu filmskih studija. Orkanski visovi (snimao Greg Tolend). Postao je scenarista. Tajni Agent. Bogati i slavni (za koji je dobijo Zlatnog lava u Veneciji). Pošto je završio školovanje kod jezuita u Koledžu svetog Ignjacija i pošto je posle toga radio kao crtač u reklamnom odeljenju jedne telegrafske kompanije. Najveći deo svoje karijere je proveo radeći samo u jednom žanru – to je napeti triler – ali je njegovo majstorstvo filmske forme taj žanr sasvim transformisalo. Hičkok se zaposlio u londonskom ogranku kompanije Famous Players-Lasky u Islingtonu. Bečki valceri. koji saznaje za plan ubistva državnika koji se nalazi u poseti Londonu. scenograf i. adaptacija romana Dafne di Morije. Selznikom.Džordž Cukor: je u Holivud došao sa Brodveja kao reditelj dijaloga. Senka sumnje se smatra njegovim najboljim američkim ostvarenjem. Sledi film Bogati i čudni (epizodna romantična komedija). priča o poznatom glumcu koji. savetnik i pratilac je bila njegova žena. Sledeći filmovi: Junona i paun. U tom momentu karijere. Ubistvo. priča o paru na odmoru.

meditativni vesterni Čovek koji je ubio Liberti Valansa i Jesen Čejena se smatraju njegova najveća dela. Adaptacija romana Džona Štajnbeka. da bi nadoknado te gubitke među kojima je «Trilogija o konjici»: Tvrđava Apača. ORSON VELS . pa je zatim snimio seriju briljantnih mitskih vesterna u Monjument Veliju. možda najvažnijim holivudskim filmom iz doba Depresije. Ponekad rasista (za to se iskupio filmom Jesen Čejena). Prvi Fordov veliki zvučni film je bio Muškarci bez žena. Pošto se kompanija Argossy raspala. po adaptaciji romana Ričarda Levelina. Kao i nekolicina drugih važnijih holivudskih reditelja. To je romantični i nostalgični film koji govori o raspadu velške rudarske porodice i seoske zajednice u kojoj ona živi na kraju XIX veka. Njegov prvi značajniji posleratni film je bio Moja draga Klementina. Njegovi poslednji filmovi za Argossy su Miran čovek i Koga sunce greje. najzad. V. Režirao je više od 125 filmova. Duvanski put i Kako je zelena bila moja dolina. Sledeći filmovi: Dugo putovanje kući. Sledeći Fordov važniji film je Plodovi gneva. disciplini i . epopeja o potrazi i osvajanju Tragači. film koji govori o tome kako brutalni evropski guverner sadistički hapsi stanovnika Južnih mora i koja se završava spektakularnim prikazivanjem tropske oluje. Duga siva pruga i. Crvena prašina. 32. Njegovi sledeći filmovi su bilči više socijalne i istorijske orijentacije: Zatvorenik ostrva smrti. dugometražnom epopejom o izgradnji prve transkontinentalne železnice u SAD. Ovaj film je otelovljenje onoga što će postati klasična fordovska tema: lomovi ljudskog karaktera u uslovima ekstremnog stresa. među kojima i čuveni film Bitka za Midvej. Za vreme rata. DŽON FORD Njegovo pravo ime je bilo Šon Alojšas O'Fini. Plug i zvezde i Uragan. odanosti. svog prvog velikog uspeha kod kritike. Svi Fordovi filmovi sadrže shvatanje sveta zasnovano na njegovom divljenju tradicionalnim vrednostima života u zajednici – časti. 33. Marija Stjuart. lokaciji na koju će se Ford povremeno vraćati: predstavlja simbolični pejzaž usamljenog pojedinca u njemu tuđem okruženju. Među ostale značajne Fordove filmove ranog perioda zvučnog filma spadaju: Arousmit (po romanu Sinkler Luisa). nije smatran velikom ličnošću sve do filma Potkazivač. koji je izgubljen. Duboko impresioniran filmom Zora. pre svega. Ipak. Argossy Pictures Corporation s producentom Merien Kuper. Počeo je kao reditelj niskobudžetskih vesterna i avanturističkih drama. Taj film je takođe označio i početak Fordove duge i plodne saradnje sa scenaristom Dadlijem Nikolsom i snimateljem Džozefom Avgustom. Džon Ford je ipak bio veliki američki reditelj. hrabrosti. Snimao ga je Greg Tolend. Njegovi poslednji filmovi su elegični. Ford je snimio sledeće filmove: Mogambo. Svoju karijeru je počeo nemim filmom. nađe osuđena da bude zajedno na čamcu posle napada nacističke podmornice. pao je pod uticaj F. bliska savršenstvu. koji spada među najlepše klasične vesterne. Murnaua. ovaj film se bavi porodicom farmera koja je ostala bez imovine i koja se seli u Kaliforniju u vreme Depresije. Sniman u Monjument Veliju u Arizoni. Ford je osnovao sopstvenu produkcijsku kompaniju. ali su scenarista Nikols i Ford bojkotovali ceremoniju da bi se solidarisali sa raznim filmskim udruženjima koja su tada bili u sporovima sa producentima Akademije. često sentimentalan i uvek konzervativan u pogledu kulture. a koji je bio drama iz podmornice u kojoj jedan čovek mora da žrtvuje svoj život da bi spasao ostatak posade. trilogija Amerikana i pustinjski avanturistički film Izgubljena patrola. koja predstavlja široki spektar raznih kultura i politika. Njegov prvi film u ovoj kući je bio Begunac koji je doneo samo novčane gubitke. Ovaj film je takođe načinio od Džona Vejna zvezdu.Štajnbeka. Ovaj film je dobio četiri Oskara. Filmom Poštanska kočija se vratio vesternu i snimio film koji će revitalizovati taj žanr koji će ostati uglavnom u njegovim rukama tokom narednih dvadeset godina. film koji se danas smatra jednim od najboljih ikada snimljenih vesterna. a proslavio se filmom Gvozdeni konj. Ford je pristupio mornarici i snimao dokumentarne filmove za Upravu strateških službi. da bi radio u propagandi za svog starijeg brata Frensisa koji je bio reditelj pod ugovorom u studiju Universal. Došao je u Holivud 1914. Nosila je žutu traku i Rio Grande.

a tonski zapis – u kome su glumci govorili škotskim naglaskom – bio je ponovo snimljen radi “amerikanizacije” akcenata. To je bio početak dugogodišnjeg neprijateljstva između Velsa i onih koji su upravljali američkom filmskom industrijom. Film je Vels smatrao svojim najgorim filmom. u režiji Roberta Stivensona. mnogo doprinelo učvršćenju njegove glumačke popularnosti. Pseudodokumentarna emisija te serije. kao i sledeći Velsov film Putovanje u strah. ali je od njega traženo da se striktno drži postojećeg scenarija i unapred datog rasporeda montaže. I ovaj film je finansijsi katastrofalno prošao. nalik noćnoj mori verziju Magbeta. režirao je i igrao glavne uloge u njoj. završio je finalnu produkciju Mekjuri teatra – ekspresionističku. Vels je nastavio da primenjuje tu tehniku u svojim kasnijim filmovima. kompozitor Bernard Herman. Velsovi saradnici na ovom filmu su bili glumci teatra Merkjuri.Orsona Velsa je dovela u Holivud kompanija RKO Pictures i to pod ugovorom koji je podrazumevao snimanje šest filmova. mada je njegovo snažno tumačenje lika Ročestera u Džejn Ejr. kao i vrlo inovativna primena zvuka. Posle trećeg neuspeha na blagajnama Velsa su opzvali iz Brazila i uklonili ga sa snimanja poludokumentarnog filma Sve je to istina. po uzoru na lik najmoćnijeg američkog gospodara štampe. bio je prinuđen da ode u Evropu. Njegov prvi celovečernji film je trebalo da bude adaptacija Srce tame Džozefa Konrada. Ono što je još značajno u ovom filmu je specifična narativna struktura koja nas prebacuje iz sadašnjosti u prošlost. Originalnu verziju ovog filma producenti su skratili pošto je Vels otišao u Evropu. nemački ekspresionizam. Propao je na blagajnama. adi nastavka rada na filmu. Bio je to bizarni film o korupciji. s tim što će on imati potpunu kontrolu nad svim aspektima produkcije. Na Velsa je uticali filmovi Džona Forda (Poštanska kočija).Dž. iz tačke gledišta petoro naratora. Još jedno sredstvo koje je Vels uveo u Kejnu je bila i overleping montaža zvuka. ali se od toga odustalo. scenografija Peri Ferguson i najznačajniji direktor fotografije u istoriji filma Greg Tolend koji je eksperimentisao sa dubinskom kompozicijom i pokrivenom scenogfarijom u svojim prethodnim filmovima. Kao Velsova adaptacija romana Buta Tarkingrona. Režitao je brojne komade na Brodveju i of-Brodveju i glumio u njima. a njegova tema je anarhija u poratnom svetu. Kameršpil i francuski poetski realizam. montažer Robert Vajz. ali je postigao finansijski uspeh čime je omogućio Velsu da režira biljantni i egzotični film noar Dama iz Šangaja. ali pre nego što je otišao. Tako je nastao jedan od najznačajnijih filmova na svetu Građanin Kejn. u kome su glavne uloge igrali Vels i njegova tadašnja supruga Rita Hejvort. ili kadrova-sekvenci obazrivo dubinski komponovanih. Vels je snimio nekoliko kratkih filmova za svoju pozorišnu produkciju. Pored neverovatno postignute dubinske oštrine i pokretne kamere ostali značajni aspekti ovog u filma su njegovo ekspresivno kjaroskuro osvetljenje i česta upotreba donjih rakursa Kejnove pojave. U 24 godini. Neki od njih su produkcija Magbeta sa vudu scenografijom i antifašistički Julije Cezar postavljen u savremenu Italiju. zasnovane na Ratu svetova H. Zbog opskurne priče. Velsa. Napisao je nedeljnu radio seriju Merkjuri Teatar uživo. a Vels postao persona non grata u Holivudu tokom skoro čitave naredne decenije. Vels je planirao da gradi film kao seriju dugih kadrova. pa opet u sadašnjost. film Građanin Kejn je bio radikalno eksperimentalan film – punih dvadeset godina ispred svog vremena. pritom smo videli Kejnov život iz sedam različitih perspektiva – u Filmskim novostima. izazvala je opštu paniku u državi u Noći veštica 1938. Vels se prihvatio filmovanja scenarija koji je napisao zajedno sa Hermanom Mankijevičem o životu i liku jednog velikog američkog preduzetnika. Drugi Velsov film. Vels se vratio u Holivud da režira film Stranac i da igra glavnu ulogu u njemu. Vels se vraća pozorištu i glumi sve do kraja rata. ili Altman. Kao sledežeg. zbog Herstovog uticaja. Zajedno sa Džonom Hausmenom osniva čuvenu pozorišnu trupu Merkur. i zaključnog dela filma. Veličanstveni Amebersonovi je bio istrgnut iz ruku svog reditelja i radikalno premontiran da bi zadovoljio zahteve nove ratne privrede. a to je imalo uticaj i na mnoge filmske stvaraoce kao što je Kerol Rid. film je finansijski propao. stilizovana adaptacija špijunskog romana. koji nije nikada kasnije ni završen. ovaj film je paralela propadanja ponosne i bogate provincijske porodice na razmeđi XIX i XX veka i istovremenog uzdizanja modernog industrijskog grada. ubistvu i izdaji postavljen u obliku trilera. . Velsovo iskustvo na radiju i u pozorištu je bilo pozamašno. U godini kada je počelo njegovo prikazivanje. Vilijama Rendolfa Hersta.

razlika između društvene i psihološke stvarnosti. apetita i opsesije. I ovaj film je doživeo finansijski neuspeh pa se Vels vratio u Evropu. U ovom filmu je Vels primenio jedan od najdužih neprekidnih kadrova u pokretu s kojim se pokušalo pre pojave stedikema. Sledeća dva projekta Vels nije završio. postavljen u moderna vremena. Film je sniman četiri godine. a za to vreme je Vels finansirao produkciju igrajući u filmovima drugih reditelja. . Sledeći Velsov evropski film i njegov poslednji završeni igrani film je bio Ponoćna zvona. u kojoj je on igrao kralja Lira. razmišlja o svojoj karijeri. i značaj osećaja za prošlost. Universal. još neznatan studio. gde su mu francuski producenti ponudili mogućnost da režira film zasnovan na velikom književnom delu po njegovom izboru. Vels je izgubio sjajna tehnička i finansijska sredstva holivudskih studija. Loše glumljen. koji je duboko uticao na pravac kojim je film zapada krenuo. u kojem glavnu ulogu igra Džon Hjuston kao reditelj koji. a Oja Kodar Kordeliju – i koji je takođe ostao nezavren. Prvi je bio Don Kihot. loše napisan i snimljen. Vels je prihvatio posao pa mu je bilo dozvoljeno da preradi scenario. Vels je bio tradicionalni moralista čije su glavne teme bile karakteristične i za klasičnu literaturu zapada: priroda ambicije koja kvari čoveka. Za sledeći film se Vels vratio u Holivud posle deset godina. koji se bazira na Velsovoj staroj ideji u kojoj je sastavio sve Falstafove partije iz dela Henri IV. ovaj film je jedan ambiciozan neuspeh. ali je dobio mnogo veću umetničku slobodu. On je odabrao Kafkin Proces. Ovaj film je manje-više završila i restaurirala Velsova saradnica i glumica Oja Kodar. s Velsom u naslovnoj ulozi. destruktivna moć samoobmane. pretvorivši ga u noćnu moru od parabole o zloupotrebi moći u mračnom i izopačenom svetu. s Velsom koji sam nasnimava glasove većine ostalih likova. Vels je umro dok je radio na dugo željenom projektu – sopstvenoj adaptaciji Kralja Lira na videu. Otelo. Sledeći Velsov film je bio Tajni dosije. Vesele žene vindzorske i Henri. Radi se o filmu Zrno zla. Otelo je dobio Zlatnu palmu u Kanu. Prvi njegov evropski film je bila još jedna adaptacija Šekspira. pred kraj života.Preselivši se u Evropu. Uvek je bio inovator i radikalni eksperimentator – autentični američki ekspresionista s neospornim baroknim smislom za formu. neuspeli pokušaj rimejka Građanina Kejna u evropskim okvirima. angažovao je Velsa i Čarlstona Hestona da igraju glavne uloge u onome što je trebalo da bude konvencionalna policijska melodrama. a Heston je insistirao na tome da Vels i režira taj film. ali rezultat je bio razočaravajući.