You are on page 1of 3

KANT - klasična nemačka filozofija i klasični nemački idealizam.

(40-ak godina u
kojima se mnogo toga izdešavalo…taj period se poredi sa vremenom Sokrata…od
“Kritike razuma” do Hegelove smrti).
U Kantovom filozfskom razvoju postoje dve faze:
1.) predkritička
2.) kritička
Hjum ga je trgao iz dogmatskog dremeža. Kant je bio profesor na univerzitetu predavao
je Lajbnic-Volfov sistem/Hegel će predavati svoju filozofiju/
Bio je miran, tih, povučen. Uvek je šetao u isto vreme, bio je neženja/kad žena priča o
matematici to je kao da ima bradu/zalagao se za “porez za neženje”.
*predkritički period nas ne zanima.
“Kritika čistog uma” (gnoseologija), “Kritika praktičnog uma”(etika) i “Kritika moći
rasuđivanja” (estetika).
Šta mogu da znam? Šta treba da činim? Čemu smem da se nadam?
Razvio je filozofiju moći svesti. Ljudska svest je aktivna u procesu spoznaje. Težak je
kao pisac. Šopenhauer je rekao da je Kant naučio ljude da velike i bitne stvari mogu da se
kažu komplikovanije, a Hegel, ______ i _______ su to zloupotrebili
U procesu spoznaje učestvuju podjenako i iskustvo i um. Iskustvo daje objekat spoznaje
(šta saznajem, materiju), a razum ulaže formu spoznaje (kako saznajem)
Kantova metoda je kriticizam, jer mu je namera da kritički preispita ljudski um.
Spoznaja bez iskustva nikako nije moguća. U teoriji saznanja je napravio kopernikanski
obrt, zato što su, do Kanta, ljudi stvar posmatrali kao da subjekt kruži oko predmeta i
pokušava da ga sazna, a Kant – predmet kruži oko naše svesti i nudi nam se u saznanju
samo onako kako svest moze da ga primi. Nema objektivnosti. Razlikuje (poučen
Hjumom): analitički sudd i sintetički sud.
A PRIORI – telo je rasprostrto – analitički sud. Ne izlazi iz pojma tela.
A POSTERIORI – telo je teško – sintetički sud koji se širi na osnovu iskustva i koji se na
njemu zasniva. “teško” - oslanja se na iskustvo. Izlazi se iz pojma tela.
Njegovi termini su ‘a priori’ i ‘a posteriori’ (iz iskustva).
Kant je apsolvirao Hjuma.
Sintetički sudovi a priori. Ključni problem je kada se nešto dodaje a nije iz iskustva.
Svaka pojava ima svoj uzrok/kod Hjuma nema uzroka. Problem koji Kant postavlja: Šta
je uzrok? Na šta se mi to oslanjamo? Slaže se sa Hjumom da uzrok nije iskustvo.
Razlikuje tri stupnja saznanja: 1. čulnost – prvi nivo, prva lestvica svesti
2. razum
3. um
U svesti postoje apriorne (čiste – čiste od iskustva) koja sređuju haos utisaka iz iskustva.
Funkcije naše svesti. Na nivou čulnosti to su prostor i vreme.
“Pojmovi bez opažaja su prazni, a opažaji bez pojmova su slepi.”
Na nivou razuma nije ovo što je formirano ide se dalje. Čiste forme mišljenja ili
kategorije. (Aristotelov termin iz “Organona”).
4 osnovne funkcije: kvantet, kvanitet, relacija i modalitet.
Ukupno ima 12 kategorija
KVALITET
KVANTITET – jedninica i množina
RELACIJA uzročnost je apriori forma naše sveti
MODALITET – slučajnost, nužnost

Oslanjamo se na mogućnosti sopstvene sveti i mi ne grešimo kada se na to oslanjamo.

Kant – prelazak između racionalizma i empirizma.


Tri spoznaje moći u sveti su suštinski moć sinteze.
ČULNOST – sintezu vrše čiste forme čulnosti: PROSTOR i VREME
RAZUM – čiste forme mišljenja su KATEGORIJE: UZROČNOST (najznačajnija)
SLUČAJNOST, NUŽNOST
REALITET, NEGACIJA
JEDINICA, MNOŽINA
UM – dve funkcije uma: -teorijska – osobina da koristi čiste forme mišljenja i da se
zatrčava s njima izvan granica iskustva/tu nema istine.
-praktična
Pojmovi bez opažaja su prazni, opažaji bez pojmova su slepi.
Pojava je predmet spoznaje, a ne stvar po sebi. Ona je legitiman predmet naše spoznaje.
Ona je, u stvari, produkt, s jedne strane naše svesti, a s druge strane utisaka spolja.
AGNOSTICIZAM – spoznaja objektivno postojeće stvarnosti je nemoguća. Stvar je
nesaznatljiva, jer smo omeđeni svojom svešću.
ANTINOMIJE – stavovi čija se i afirmacija i negacija mogu podjednako dokazivati
(doveka). Teorijski um se zapliće u antinomije.
TEZA I ANTITEZA
Za antinomije nema iskustva *svet ima početak u vremenu i ograničen je u prostoru.
KRITICIZAM – kritičko preispitivanje uma samog.
TRANSCENDENTNO – onostrano
TRANSCENDENTALNO – analiza moći spoznaje – Kant je sam smislio ovaj pojam.
Kaže da je to njegova (gnoseologija) saznanje koje nije usmereno na predmet, nego da je
usmereno na samu sebe i to na takvo saznanje koje je moguće – a priori
*fenomen=noumen
*pojava=stvar
ETIKA KANTOVA:
Kanta oduševljava moral.
*"Zwei Dinge erfüllen das Gemüt mit immer neuer und zunehmender Bewunderung und
Ehrfurcht, je öfter und anhaltender sich das Nachdenken damit beschäftigt: Der bestirnte
Himmel über mir, und das moralische Gesetz in mir." Suština ljudskog dostojanstva.
Kategorički imperativ – čini to zbog toga samog; praktični um nam naređuje šta treba da
radimo.
Hipotetički imperativ – propisuje nešto kao dobro zbog nečeg drugog – nije samo sebi
svrha.
Kantova etika je formalistička etika.
„Čini tako da uvek možeš hteti da načelo tvoje volje postane opšti zakon (princip).“
MAKSIMA – načelo po kome postupam.
Moralni zakon se uvek može ispoštovati, bez obzira na sve. Moral je ono po čemu je
čovek prepoznatljiv.
Formulacija kategoričkog imperativa: čini tako da čoveštvo kako u sebi takoj i u drugoj
osobi tretiraš uvek kao svrhu, a nikada kao sredstvo.
UNIVERZALIZACIJA – propuštanje kroz pitanje opštosti i zato Kant svoju etiku naziva
formalističkom.(nema sadržaja, materije, relevantna je jedino forma opštosti)
Bitan pojam Kantove etike je pojam dužnosti. Etika dužnosti/deonta – deontološka etika.
Dužnost određuje kao nužnu iz samog poštovanja moralnog zakona.
- legalitet radnje – legalna je ona radnja koja se čini uskladu sa dužnošću.
- moralitet radnje – moralna je ona radnja koja se čini samo i isključivo zbog dužnosti.
*Tomas Mor
Pretpostavka za poštovanje moralnog zakona je postulat (pretpostavka) slobode. Čovek je
po njemu dvostruko biće: 1.) fizičko
2.) umnost
sloboda
moral