Fakultet za primenjenu ekologiju Futura

Tema: Izvori, vrste i posledice zagađivanja zemljišta

Avramović Vesna 14/08 Radovanovic Jelena 09/08

Decembar,2010

4 ZAGAĐENJE ZEMLJISTA TEŠKIM METALIMA -2.SADRŽAJ -UVOD -1.3.2.3 ZAGAĐENJE ZEMLJISTA OTPADNIM MATERIJAMA -2.2 OBRADA I DEPONOVANJE ČVRSTIH OTPADA IZ NASELJA -4.1 IZVORI ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA -2.ZAGADJENJE ZEMLJIŠTA -2.5 ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA TALOŽENJEM ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA IZ VODE -2.NAJOPASNIJI ZAGAĐIVAČI -5.2 NAČINI I VRSTE UGROŽAVANJA I ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA -2.1OBRADA INDUSTRIJSKIH OTPADA -3.7 ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA PRI POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI -3.6 ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA POSREDSTVOM ZAGAĐENE VODE .ZAKLJUČAK . OTPAD .NASTANAK ZEMLJIŠTA -2.

a i materijalnih dobara. a samim tim i do njihovog akumuliranja u biljkama. Pored toga što od osobina zemljišta zavisi koliko će biljke u procesu fotosinteze proizvesti organskih materija i što se u njemu odvija razlaganje istih. podrazumevaju smanjenje upotrebe zagadjujucih materija u poljoprivredi. isparenja tih kontaminenata. pH <6. Kod divljih deponija je cesta pojava glodara koji su prenosioci raznih zaraza. Promene fizičkih. To se može pokazati na primeru lanca ishrane. recimo. hemiju kao i određeno kompjutersko znanje. mangana. Teko je obnoviti zemljišta koja su zagadjena kiselim kisama. za pH < 5. zavisno od vrste zagađenja. a kod tekucih voda i nizvodno. Kasnije. Zemljište se zagađuje direktim unošenjem hemijskih sredstava. Pesticidi se uključuju u lanac ishrane i dolazi do njihovog nakupljanja u pojedinim tkivima.5 povećava se pokretljivost kod nikla. procednim vodama itd. ukratko. teškim metalima. dobro organizovanje deponija. Dobro organizovana deponija zahteva ukljucivanje opstine i odvajanje vece kolicine novcanih sredstava. Kada metali dospeju u zemljište počinje proces zakiseljavanja pri čemu dolazi do veće pokretljivosti jona metala. Narocito u poljoprivrednim regionima zbog povecanog koriscenja hemijskih sredstava. geologiju. Kada se zagade povrsinske vode lako dolazi do pomora akvaticnog sveta na tom mestu. kadmijum može biti kancerogen. hemijskih i bioloških osobina dovode do smanjenja plodnosti zemljišta i mogu uticati na funkcionisanje celog ekosistema. Preko deponije se pored zemljista zagadjuju i podzemne vode raznim organsikim i neorganskim jedinjenjima. UVOD Zemljište je osnovni deo svakog ekosistema. Kod nas u Srbiji je mnogo divljih deponija. ti pesticidi dospevaju do čoveka. ne razmišljajući gde je ta biljka rasla i pod kojim uslovima. sto je bio razlog za zatvaranje mnogih korisnih bunara. Teški metali najčešće dospevaju u zemljište preko atmosfere. a mogu se sresti i pored puta. Sve to može ostaviti posledice u organizmu na kraće ili duže vreme. ljubicica moze da zivi u zemljistu . ali je veoma štetan u povećanim koncentracijama. Jedan od izvora zagađivanja zemljišta je i poljoprivreda. a to zavisi od vrste biljaka i pesticida. kao i zbog zagađenja površinskih i podzemnih voda. pa i otrovne. Na primer.5 u zemljištu se povećava pokretljivost kadmijuma. zbog direktnog kontakta sa kontaminiranim zemljištem. kada dolazi i do sirenja neprijatnih mirisa. Cesto se preko zagadjenog zemljista zagadjuju povrsinske i podzemne vode.Zabrinutost zbog zagađenja zemljišta potiče prvenstveno iz zdravstvenih razloga. Prvo dolazi do nagomilavanja pesticida u biljkama i zastupljenost im je različita u različitim delovima biljaka. Mere zastite. Dolazi i do zagadjivanja atmosfere raznim gasovitim jedinjenjima. kobalta i aluminijuma. U industrijskim gradovima dolazi do pojave kiselih kiša što dovodi do uništavanja zelenog pokrivača. Mapiranje lokacija zagađenog zemljišta je veoma vremenski i novčano zahtevan zadatak. a za pH < 4 i kod olova i bakra. reka ili slicno. ono služi i kao stanište mnogim živim organizmima. Olovo se taloži u ljudskim kostima. Plodnost zemljišta je sposobnost zemljišta da biljke snabdeva vodom. Te biljke čovek i životinje unose kao hranu u organizam. Bakar je neophodan za rast biljaka. kada neka jestiva biljka raste u zemljištu koje je zagađeno npr. preko biljaka. koji uključuje hidrologiju. zasadjivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagadjujuce materije. Ako je . mineralnim supstancama i naravno kiseonikom. A tu su i deponije.

hemijskih I bioloških faktora ciji se uticaji prepliću.kompletne biocenoze na zemlji. Ova vrsta zagađenja obično potiče od kidanja podzemnih rezervoara.Da bi se formirao sloj zemljišta debeo 2 do 3 cm.vode zagadjene usled poljoprivredne delatnosti.I životinjama. dopiranjem otpada sa drugih površina ili direktnim uticajem industrijskog otpada. Kada uzročnici dospeju u zemljište na bilo koji način njihova dalja sudbina zavisi od niza fizičkih.koje su jako važne za kavalitet i osobine zemljišta. rastvarači.obrada. Zagađujuće hemikalije su najčešće nafta.Vrlo je važan oblik jedinjenja u kojim se ovi zagadjivači nalaze. kao i drugi teški metali. ugljovodonici. a nema ni osnovne zakone vezane za zastitu zivotne sredine.komunalne vode). Istraživanjem se konstatovalo da u izvore zagadjenja zemljišta spadaju zagadjivanja iz vazduha(emisije iz tehnoloskih procesa emisije usled sagorevanja fosilnih goriva. Kontaminacija zemljišta (zagađivanje zemljišta) je izazvano prisustvom ksenobiotika (delo ljudskih ruku). pesticidi. a time i opstanka ljudskog roda.do razmera grubih disperzija. Nastanak zemljista Zemljišta predstavljaju smesu organskog I neorganskog materijala.U sastav zemljista ulaze organske I neorganske materije . Pojava ovog fenomena je povezana sa stepenom industrijalizacije kao i sa intenzitetom upotrebe hemikalija.Zagadjivanje čvrstim otpadom(otpad iz procesa industrijske proizvodnje.prekomerno .bogatim arsenom.Medjutim zemljište se sve vise smanjuje I degradira čemu doprinosi njegovo zauzimanje I pretvaranje u neprirodno zemljišete. Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje. Da nije zalosno bilo bi smesno.kao I emisije iz saobracaja) . hemikalija kao i svih promena u prirodnom okruženju tla.energije. Za sve ovo je potrebna dobra volja drzave.komunalni otpad.mikroelemenata.površinska I dubinska eksplatacija mineralnih I energetskih resursa.klimatski uslovi…) U faktore zagadjenja spadaju jos I moderna obrada.Predstavlja inzvaredno značajno prirodno dobro ali koje se stvara i obnavlja veoma sporo.zagadjivanje otpadnim vodama(otpadne vode iz tehnoloskih procesa.Ono utiče I na razvoj celokupne civilizacije jer je izvor mnogih minerala.otpadne vode iz domaćinstva.a one kroz lanac ishrane.voda I gasovi.zagadjivači prisutni u tekućoj I podzemnoj vodi zagadjuju zemljišta sa kojima je ta voda u dodiru.kao I osobine samog zemljišta(vegetacija.osiromašenje biljnog fonda.. Zemljište je sredina koja neposredno učestvuje u razvoju živog sveta na Zemlji jer pruža niz hranljivih materija biljkama.Sve ove komponente su u stanju dinamičke ravnoteže. olovo.Čestice koje je čine kreću se od koloidnih. koja u nasem slucaju jos uvek nije spremna na takve poduhvate. ali tako je. primene pesticida .. potrebno je 200 do 1000 godina. I slicne druge akcije koje imaju za cilj ocuvanje zemljista.kao I otpad koji nastaje u procesu poljoprivredne proizvodnje). eksploatacije ulja i nafte. filtracije zagađene vode u slojeve zemljišta. Zemljište je jedan od osnovnih preduslova života na zemlji.

2. šuma i td. Zagađenja čvrstim otpadom iz privrede. Zagađenja iz vazduha. vode. Nastaje kao rezultat dejstva klimatskih (naročito temperature. domaćinstva i poljoprivrede što predstavlja jedan od najznačajnijih načina zagađenja. emisije uslijed sagorijevanja biomase. klimatski uslovi i td).čvrstu. 2.biološki sterilne površine. vazdušnih strujanja i Zemljine teže) i drugih fizičkih faktora i živih organizama na geološku podlogu Zemlje (stene). 3. obrada zemljišta. i zemljište u osnovi spada u obnovljiva prirodna bogatstva. Zemljište je veoma značajno za žive organizme i čoveka. odnosno neobnovljivim prirodnim bogatstvom. prašine dospijevaju na površinu zemlje spiranjem sa padavinama. njihova dalja sudbina zavisi od niza fizičkih. odnosno specifičan kompleks ekoloških faktora (edafski faktori).Dolazi do degradacije velike povrsine zemljišta. Ali. a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija Sveta. Ostaci uginulih organizama u različitim fazama razgradnje i mineralizacije ulaze u sastav zemljišta.1 IZVORI ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA Kada govorimo o potencijalnim izvorima i o načinu zagađenja zemljišta onda to zagađenje može dospjeti putem : 1. para. s obzirom na ograničenu ukupnu količinu I izuzetno spor proces nastajanja. iako ti . Glavnu stetu zemljistu nanose zagadjenje tla i vazduha. otpadne vode iz domaćinstva. emisije uslijed izduvnih gasova automobila. Kao i vazduh i voda. erozija. atmosfere – emisije iz tehnoloških procesa.navodnjavanje I drugi brojni faktori. Zemljište ili tlo predstavlja posebnu prirodnu tvorevinu koja obuhvata čvrst površinski sloj Zemlje. Od živih organizama. aerosola. emisije usled sagorijevanja fosilnih goriva. kao i neprekidno zagađivanje i neracionalno korišćenje od strane čoveka. Zagađivači u obliku gasova. a aerosoli i čestice direktno sedimentacijom. kao i životinje. karakterističan za biosferu. Kada zagađivači dospiju u zemljište na bilo koji od navedenih načina.Vrlo je značajan oblik jedinjenja u kome se ovi zagađivači nalaze. zatim je tu i vrlo važan faktor osobine samog zemljišta (vegetacija.Posle ovako rizicnih vrsta zagadjenja ostaju samo neravne . tečnu i gasovitu. Zagađivači prisutni u tekućoj i podzemnoj vodi zagađuju zemljišta sa kojima je ta voda u dodiru. Na taj način ono istovremeno predstavlja i product aktivnosti živih bića i životnu sredinu. u procesu stvaranja zemljišta naročito su značajni biljni organizmi. hemijskih i bioloških faktora čiji se uticaji isprepliću. stambenih zgrada. Priroda I tehnologija radnih procesa I operacija na dosadašnjem nivou tehnike neadekvatna je u odnosu na potrebe zaštite životne sredine.ZAGADJENJE ZEMLJIŠTA 2. vode zagađene uslijed poljoprivredne djelatnosti i td.otpadne vode iz tehnoloških procesa. salinizacija. Ovaj složeni system obuhvata sve tri faze. zemljište ipak treba smatrati ograničenim. Zagađenja iz otpadnih voda . prekomerna urbanizacija i poplave.

000 hektara samo na tlu Srbije. pored ostalih faktora. doslo je do katastrofalnog susenja suma i ozbiljne ugrozenosti zivota sveta u jezerima. kojima razne štetne materije dospevaju u zemljište. 45 procenata obale izbetonirano. i neposredno prete unistenju zivota na Zemlji. Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom. Sve veće zagađivanje vazduha takođe . odnosno pesticide.problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere. Osnovni razlog zbog koga se gubi i smanjuje prostranstvo obradivih povrsina je. Jedan od značajnih faktora ugrožavanja zemljišta predstavljaju i otpadne vode. i sa danasnjeg aspekta imaju neadekvatne konstrukcione elemente za zastitu. pa cak i djubriva. 2. Ovo se naročito odnosi na poljoprivredno zemljište koje postaje sve ugroženije.2 Načini i vrste ugrožavanja i zagađivanja zemljišta Čovek svojim aktivnostima neprekidno smanjuje ukupnu površinu zemljišta. zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Svet. pre svega erozija. Osnovne čovekove aktivnosti koje najviše degradiraju tlo u prvom redu se odnose na širenje gradova. pre vise od cetrdeset godina.Ovo najbolje potvrdjuju cinjenice da su mnogi nasi krajevi potpuno stali bez rastresitog pokrivaca. deponovanja čvrstih otpadaka itd. koja je veoma ozbiljan i ponekada nepovratan process. a ponekada i mnogostruko vise.Srbija spadaju u red zemalja koje su veoma ugrozene erozijom.Kao faktor koji bi trebalo ovo da spreci. Poslednjih godina kao veoma opasan neprijatelj zemljista pojavile su se takozvane kisele kise. Velike površine zemljišta izložene su intenzivnom procesu erozije. 35 procenata zemljista Poljske je preterano kiselo. Erozija zemljista predstavlja ispiranje i odnosenje najsitnijih i najplodnijih cestica iz rastresite podloge. Sve veće korišćenje hemijskih sredstava u poljoprivredi (mineralnih đubriva. a kada su u pitanju zemlje istocne Evrope na njihovim teritorijama izrazena je erozija tla. dok u svetu se smatra da erozija godisnje pojede vise od 50 miliona hektara. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to. raznih građevinskih i hidrotehničkih zahteva itd.Erozija zemljista je prirodan proces koji se moze ubrzati nekontrolisanom secom suma i pogresnim koriscenjem zemljista. izgradnju industrijskih kompleksa i saobraćajnica i deponovanje otpadnog materijala. na primer.Usled ovakvih postupka cesto dolazi do ubrzane erozije. zbog upotrebe pesticida. Borbu sa erozijom i bujicnim poplavama treba shvatiti ozbiljno. jedan deo odgovorosti snose i mnogi objekti za odbranu od bujicnih poplava i erozije. a u 40 procenata litvanskog zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala. raznih sredtava za zaštitu bilja. koji su izgradjeni.Na ovim povrsinama znacajno su umanjeni poljoprivredni prinosi. jer su u pitanju stete ogromnih razmera. Erozija nastaje kao posledica seče šuma. zbog koje se godisnje prakticno gubi 25. i sprecavanje erozije.Smatra se da je poslednjih godina natopljeno preko 10 miliona hektara u Evropi i Severnoj Americi.) dovodi do znatnog zagađivanja poljoprivrednog zemljišta. U Italiji je. za Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla.

otpaci od prerađevine ruda (jalovina.deluje na pogoršavanje kvaliteta zemljišta. pretežno iz poljoprivredne proizvodnje.kabasti predmeti (stari automobile. odbačeni građevinski materijali). . šljake. naročito u zoni većih saobraćajnica. čije se količine neprekidno povećavaju.ostaci procesa prečišćavanja voda i gasova (talog. šljaka. herbicidi. ugljena prašina). guma.3 Zagađivanje zemljišta otpadnim materijama Različite vrste otpadnih materija. ugrožena zemljišta se dele na četiri osnovne kategorije: . koji obuhvata rastvorene i nerastvorene materijale nataložene radom reka.čvrsti otpaci iz hemijske industrije (razna hemijska sredstva. Kao posledica intenzivnog procesa aerozagađivanja obično najpre strada vegetacija.flotacioni materijal. zajedno sa otpadnim industrijskim vodama. odnosno zemljišni materijal nastao nasipanjem ili deponovanjem materijala iz rudničkih ili industrijskih pogona. nafte. Ovim putem u zemljište dospevaju i znatne količine radionuklida. porekla i hemijskog sastava. Pojava kiselih kiša i sušenja šuma predstavlja ozbiljnu opasnost za šumske i poljoprivredne ekosisteme i samo zemljište. . . . . oksidi azota. čvrsti otpaci). dospele vazdušnim strujanjem i atmosferskim talozima.ostaci spaljivanja raznih vrsta sagorivih materija (šljaka. . zemnog gasa. Efekti dejstva raznih zagađujućih materija umnogome se razlikuju. mulj. 2. bakar. Korišćenje ruda. predstavljaju i izduvni gasovi motornih vozila. pesticide. kao i radioaktivni otpaci. koža. Prema vrstama oštećenja. koji se ne razgrađuju. Posle korišćenja ugja. mineralna đubriva. zgura). otpadne materije se mogu grupisati na različite načine. ambalaža. cink. odnosno čestice organskog i neorganskog porekla. Štetno dejstvo na kvalitet zemljišta imaju i deponije pepela. keramika). metal. tekstil). pepeo.sagorivi organski otpaci koji nisu podložni brzom raspadanju (hartija.urbano i industrijsko zemljište. predstavlja ozbiljnu opasnost za plodna poljoprivredna zemljišta. Velike deponije rudne I industrijske jalovine. Razni sintetički materijali. Prema poreklu i sastavu mogu se podeliti na sledeće kategorije: . kao i intenzivan process industrijalizacije. boje. ugrožavaju i neprekidno smanjuju postojeće obradive površine. drvo. kojih u poslednje vreme ima sve više.neorganski nesagorivi otpaci (staklo. jalovine. boje. a potom i samo zemljište. zatim raznovrsni toksični materijali koji se koriste u industriji i poljoprivredi: lakovi. Ogroman broj hemijskih supstanci sve više opterećuje zemljišni prostor. Poseban značaj u zagađivanju zemljišta i životne sredine imaju razne vrste industrijskog otpada. koje više ne služi poljoprivrednoj proizvodnji. aldehidi i dr. Posebnu opasnost za zemljište.razgradivi otpaci organskog porekla. . što zavisi od njihove količine. S obzirom na posledice. deterdženti). olovo. ozbiljno ugrožavaju zemljište. gvožđa i drugih mineralnih sirovina peostaju znatne količine otpadnih materijala. . naročito iz površinskih kopova. Među najznačajnije zagađujuće materije zemljišta ubrajaju se sumporni gasovi. . .jalovine. .aerosedimenti. predstavljaju veliku opasnost za životnu sredinu i zemljište.

drugi mogu da deluju stimulativno. gari. U blizini topionica za preradu metala i termoelektrana neretko se primećuju oštećenja biljaka i zemljišta. Ovaj proces je naročito izražen u blizini velikih industrijskih centara. a gradsko smeće (komunalni otpad) se sve više pominje kao potencijalni izvor ovih elemenata. ali se zagađujuće materije vazdušnim strujanjima često prenose i na znatnija odstojanja. dospevaju u zemljište zagađujući životnu sredinu i uništavajući vegetaciju. Pored dospevanja teških metala u zemljište matičnog supstrata. Mnogi teški metali unose se sredstvima za zaštitu biljaka. najčešće padavinama. 2. proizvode ogromne količine otpadnih materija.) 2. Neki su neophodni jer bez njih biljke ne mogu normalno da završe svoj životni ciklus. Izvori unošenja teških metala u zemljište mogu da budu i neka mineralna đubriva i pesticidi. od koga se ono i obrazuje tokom pedogeneze. Industrijska postrojenja zagađuju vazduh teškim metalima. Do danas je u biljnim tkivima utvrđeno prisustvo oko 70 elemenata. Posredstvom vazduha te materije dospevaju u okolno zemljište i u vode. Svi oni. Industrijska postrojenja. pri većim koncentracijama deluju toksično na biljke. Elementi koji ulaze u sastav biljaka nemaju isti značaj. pesticide. nikl (Ni) i arsen (As). pre svega termoelektrane i hemijska industrija. a samim tim zagađenje se prenosi na zemljište i vodu. Opravdano je pretpostaviti da se u njima nalazi svih 88 elemenata koji prema dosadašnjim saznanjima učestvuju u izgradnji Zemlje. Lancima ishrane. Posebnu opasnost po živi svet predstavljaju otpadne materije iz hemijske industrije. Među ovim materijama nalaze se velike količine čađi i pepela.. od kojih su mnoge toksične za živa bića. Sve je više topionica metala i termoelektrana iz čijih dimnjaka izlaze velike količine pojedinih metala u vidu gasova. To su na primer olovo (Pb). živa (Hg). dok jedna grupa elemenata. odnosno mrežom lanaca ishrane. dima. Njihova zastupljenost u biljkama je različita i zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih činilaca.Danas ovih elemenata ima daleko više u poljoprivrednom zemljištu.4 Zagađivanje zemljišta taloženjem zagađujućih materija iz vazduha Velike količine zagađujućih materija dospevaju iz vazduha i tokom vremena talože se na površini zemljišta. i drugi izvori njihovog unošenja moraju se imati u vidu. Znatan deo teških metala dospeva u zemljište primenom hemijskih sredstava u industrijskim i poljoprivrednim procesima. posebno teški metali. iako ih u matičnom supstratu na kome je zemljište formirano nije bilo u takvom sadržaju.5 Zagađivanje zemljišta posredstvom zagađene vode . one dospevaju u okolne ekosisteme i zemljište i izazivaju razne kumulativne i toksične efekte (teški metali. Uzrok tome je sve veći broj industrijskih postrojenja.

Način deponovanja industrijskog otpada zavisi od vrste i prirode otpada. 2. nafte. one često ostaju trajno vezane u zemljištu.). kao i zagađivanje površinskih voda. vode i zemljišta. zemnog gasa). posebno fosilnih goriva (uglja. Prisustvo nekog jedinjenja. hemijskog sastava. može smanjiti kvalitet i količinu prinosa. u određenoj količini. količine itd. Katkada putem vode dospevaju u dublje slojeve Zemlje. što povećava njihovu koncentraciju. Za ljude. mogućnosti razgradnje. Znatne količine otpada nastaju i pri korišćenju energetskih sirovina. što iznosi više od tone po glavi stanovnika. a takođe i pesticide. Mnoge od njih putem navodnjavanja dospevaju u poljoprivredna zemljišta. gde u obliku nitrata mogu opasno da zagade i podzemne vode. u drugim se ponovo koriste prilikom reciklaže. buve i druge prenosioce zaraznih bolesti. otpad koji se gomila predstavlja opasnost po zdravlje. Zagađenost zemljišta teškim metalima nije lako utvrditi i razlikuje se kod različitih tipova zemljišta.Mnoge zagađujuće materije putem atmosferskih padavina. u zemljište se unose najznačajniji mikroelementi: azot. . predstavlja ozbiljnu opasnost za zemljište i živi svet. Samo u Velikoj Britaniji se godišnje baci oko 70 miliona tona otpada godišnje.ukoliko se ove količine ne iskoriste ni tokom narednih sezona. a nekada se uništavaju (spaljivanjem i sl. Zagađujuće materije. ambijentalno zagađivanje jer ruži okolinu i neprijatno miriše. Stoga prekomerna upotreba mineralnih đubriva. Prilikom isparavanja vode dolazi i do znatnog nagomilavanja ovih materija. Količine i vrsta tih materija zavise od industrijske grane. Plavljenjem zemljišta zagađujuće materije dospevaju u mnoge nezagađene ekosisteme. Posebnu opasnost po zemljište i živi svet predstavlja prekomerna primena pesticide.6 Zagađivanje zemljišta pri poljoprivrednoj proizvodnji Korišćenjem mineralnih đubriva. Iako biljke koriste velike količine tih đubriva znatan deo ostane neutrošen. već i zato što predstavlja izvor hrane za pacove. ne mora izazvati poremećaj u biljnoj proizvodnji kod jednog tipa zemljišta. ali njegovo prisustvo u drugom tipu zemljišta.1 Obrada industrijskih otpadaka U procesu industrijske proizvodnje nastaju znatne količine otpadnih materija. Nestručna primena može usloviti i zakiseljavanje zemljišta (sva đubriva su fiziološki kisela). vrste sirovina i primenjene tehnologije. Industrijski otpaci se dele na čvrste i tečne. U izvesnim slučajevima otpaci iz industrije se jednostavno deponuju. često se nagomilavaju delujući toksično na sav živi svet. čime se značajno utiče na povećanje prinosa kultura. Otpad uzrokuje tzv. agregatnog stanja. ispiranjem zemljišta ili rečnim tokovima dospevaju i do udaljenijih područja od mesta nastanka. 3. ne samo time što pojedine vrste otpada trule. jer su oni toksične materije. Otpad je zagađivač vazduha. fosfor i kalijum u obliku soli. 3. Otpad Sa razvojem civilizacije otpad postaje sve važniji problem. među kojima ima i toksičnih.

korišćenje otpadaka kao sekundarnih sirovina. Osnovni postupci koji se danas primenjuju za uklanjanje i preradu urbanog otpada su: kontrolisano sanitarno deponovanje. prašine i drugih vrsta zagađivanja. S obzirom na ekološke ili ekonomske aspekte bezbedno deponovanja. ovakvim postupcima se postiže i znatna . koriste se sanitarne deponije u kojima se deponovano smeće prekriva slojem zemlje. mulj.2 Obrada i deponovanje čvrstih otpadaka iz naselja Intenzivnom urbanizacijom neprekidno se povećavaju količine otpadnih materija (čovek dnevno produkuje od 0.5 do 1. još uvek nisu razvijene tehnologije njihovog bezbednog deponovanja ili prerade za ponovno korišćenje. obrada reagensima. Nažalost. požara. Za obradu organskih taloga iz otpadnih voda postoji čitav niz postupaka: zgušnjavanje.proizvodnje sa što manjom količinom otpadnih produkata. recikliranje (postupak izdvajanja određenih sirovina i njihovog ponovnog vraćanja u proizvodnju) i kominucija (mlevenje smeća i ispuštanje u kanalizaciju zajedno sa vodom). koji praktično predstavljaju izvore zaraze. posebno kada je reč o tečnom industrijskom otpadu. Mineralni talog iz otpadnih voda se izdvaja postupcima zgušnjavanja. industrijski otpad se može podeliti na organski i neorganski. anaerobno ili aerobno razlaganje. kao i znatne količine vode. Pri tom poseban problem predstavlja bezbedno deponovanje i obrada čvrstih otpadaka iz gradova. tehnička obrada i sušenje. obradom.. Pored smanjivanja zagađenja. Prema hemijskoj prirodi. Shodno hemijskoj prirodi primenjuju se i odgovarajući postupci. reagensima. Čvrste materije dobijene prilikom obrade industrijskog taloga i tečnih otpadaka obično se deponuju na određenim mestima na površini zemlje. spaljivanje. zahteva iznaleženje odgovarajućih tehnologija. deponovanje ili njihovo korišćenje. mehaničko uklanjanje vode. U tom cilju usavršavanje tehnologije prerade otpadaka ide u pravcima: .razvoja proizvodnih sistema bez otpadnih produkata i . zatim pakovanje u burad i odlaganje u more. najracionalnije je usavršavanje postojećih postupaka proizvodnje sa što manje otpadnih produkata. Jedan obezbeđivanja prostora i potrebe smanjivanja količine otpada za deponovanje.8 kg otpadaka). Navedeni postupci ne mogu se primeniti u svim slučajevima deponovanja otpadaka jer u pojedinim slučajevima. fermentacija (postupak razgradnje organske materije na mineralne i neagresivne sastojke). Čvrsti industrijski otpaci sadrže velike količine nemetala. . U novije vreme teži se razvijanju proizvodnih sistema koji praktično ne bi davali otpatke ili bi minimalno zagađivali životnu sredinu. 3. mineralne soli. šljaku itd. nijedan od postojećih postupaka nije u celosti dovoljno efikasan. Da bi se smanjile ili izbegle ove opasnosti. Takvi proizvodni sistemi se nazivaju zatvorenim ciklusima proizvodnje. Iako postoje različiti postupci deponovanja i uništavanja urbanog smeća. deponije u većini gradova su otvoreni prostori. kompostiranje (postupsk recikliranja i obrade organskih otpadaka radi dobijanja veštačkog đubriva). Jedan od načina predstavlja njegovo izlivanje u duboke bušotine u zemlji. kao kod radioaktivnih izotopa. te se drugačije deponuju nego tečni otpad. Tečni industrijski otpad se deponuje na različite načine. spaljivanje. postupkom mehaničkog uklanjanja vode. termičkim sušenjem ili deponovanjem.Tečni otpaci sadrže visoke koncentracije otpadnih materija.

Nakupljanje olova u biljkama. Smatra se da pšenica i soja imaju relativno visoku tolerantnost prema olovu. Udeo ovog elementa u stablu i listovima biljaka je približno isti ali manji od njegove koncentracije u podzemnom delu biljke. gajenih na jako kontaminiranim zemljištima. Koncentracija žive u biljkama kreće se u proseku od 10 do 200ng/g suve materije. Organska jedinjenja olova. Biljke olovo u neorganskom obliku slabo usvajaju i premeštaju u nadzemne organe. koncentracija žive je od 3 do 10 puta niža u zrnu nego u slami. inhibira proces fotosinteze. visoke koncentracije kadmijuma inhibiraju disanje i transport elektrona u procesu oksidativne fosforilacije. pristupačnost žive u zemljištu za biljke je obično niska. Kod žita. Kod ove biljne vrste već pri koncentraciji od 10mg/kg suve materije. 4. prinos se značajno smanjuje. Olovo u većim koncentracijama inhibira izdužavanje korena i rast listova. Živa (Hg) Sva jedinjenja žive su izuzetno toksična za biljke i životinje. U zrnu ječma i pšenice. NAJOPASNIJI ZAGAĐIVAČI Kadmijum (Cd) Kod brojnih biljnih vrsta intenzitet transporta kadmijuma u nadzemnim organima je u korelaciji sa njegovom koncentracijom u hranljivoj podlozi. veoma se brzo usvajaju i transportuju u nadzemne delove biljaka. Velika moć korena u akumulaciji olova mogla bi da bude i jedan vid zaštite nadzemnog dela. Olovo (Pb) Najveći zagađivači prirode olovom su motorna vozila. a u blizini nalazišta žive od 500 do 3. Isto tako. najčešće ne prelazi 1mg/kg suve materije. Kadmijum inhibira transpiraciju kao i pokrete ćelija zatvaračica stominog aparata. Na ovaj način se mnoge materije ponovo vraćaju u proizvodni ciklus. u blizini autoputeva zavisi od udaljenosti biljaka od saobraćajnice. Fitotoksičnost žive ne predstavlja veći ekološki problem. Taloženje olova kod većine biljaka intenzivnije je u korenu u odnosu na nadzemne delove. Sa ekološke i ekonomske tačke gledišta od posebnog je značaja primena postupaka koji kao sekundarne sirovine koriste razne otpadne produkte industrije. Spanać se ubraja u osetljive biljke. Kadmijum usvojen iz hranljive podloge uglavnom se zadržava u korenu. pravca i intenziteta vetra. dužine trajanja vegetacije.ušteda sirovina i energije. Kod pomenutih vrsta. Veće koncentracije u biljkama inhibiraju metabolizama gvožđa. Smatra se da koren predstavlja prepreku većem nakupljanju žive u izdanku.500ng/g.. Intenzitet kontaminacije biljaka olovom smanjuje se njihovom udaljenošću od velikih saobraćajnica. koncentracija kadmijuma u vegetativnim nadzemnim organima može iznositi i do 160mg/kg. utiče na morfološko-anatomsku građu biljaka. salati i spanaću. Koncentracija pri kojoj se uočavaju simptomi viška žive na biljkama znatno je iznad onih koji se u normalnim uslovima nalaze u zemljištu. Neke biljke (detelina) imaju sposobnost da akumuliraju kadmijum usvojen iz zemlje. Beauforda (1970) akumulacija žive u korenu je dvadeset puta veća nego u izdanku. pokrovnosti zemljišta biljkama. izazivaju hlorozu i time smanjuju intenzitet fotosinteze. Prema ispitivanjima. Ovaj element najviše se apsorbuje u paradajzu. koncentracija žive se kreće . izuzev na kiselim zemljištima. U semenu žitarica.. Sem toga.

Nikal nepovoljno utiče ne samo na pokretljivost. čime se može objasniti njegov mali udeo u biljkama. Nikal. Biljke koje uspevaju na serpentinskim zemljištima mogu da sadrže i do 100mg/kg (Brooks. suncokreta i kukuruza do smanjenja rasta. proučavali su sadržaj nikla u lišću 44 sorte spanaća i ustanovili da se kreće od 1. sadržaj elemenata i pigmenata hloroplasta (Stanković 1992). sadržaj preko 20 do 100mg/kg ukazuje na veliku koncentraciju ovog elementa. 0. Koncentracija hroma u suvoj materiji biljaka u proseku kreće se od 0. Karvanek i Bohmova (1966). Ukoliko je njegov udeo u suvoj materiji lista manji od 4mg/kg. već i na samo njegovo usvajanje. Koncentracija hroma u korenastom povrću i u većini krmnih biljaka kreće se od 0.23. smanjenje porasta i prinosa. U izrazito osetljive biljke ubrajaju se ovas.1 do 5mg/kg suve materije. Uočeno je da višak nikla izaziva hlorozu koja podseća na hlorozu izazvanu nedostatkom gvožđa. Postoje. Kod ovsa dolazi do nekroze a kod pšenice. Tipični znaci nedostatka bakra su venjenje. a u brašnu i hlebu koji su dobijeni od njega. mlađi delovi imaju veći sadržaj od starijih. Nasuprot tome. Ako ga nema dovoljno. a seme veći sadržaj od slame. uvijanje listova. Bakar (Cu) Pokretljivost bakra u biljkama je osrednja.01 do 1mg/kg. kao i iz starijih listova u mlade. Hrom (Cr) Koncentracija za biljke pristupačnog hroma u većini zemljišta je niska. U zrnu žita. odnosno 0. Nikal (Ni) Prosečan sadržaj nikla u biljkama iznosi od 0. vodni režim. Koncentracija bakra u biljkama kreće se od 5 do 30mg/kg u suvoj materiji. međutim.5 do 3mg/kg suve materije. odnosno translokaciju gvožđa. Do toksičnog dejstva ovog elementa dolazi ako je njegov ukupan sadržaj u zemljištu od 25 do 40mg/kg i ako je pri tome pH vrednost zemljišta ispod 5.2 do 4mg/kg. koje za nomalan rast i razviće zahtevaju nikal. Može se reći da se velika količina bakra javlja u kiselim zemljištima. hloroza. treba . duvan. Osetljivost biljnih vrsta na njegov nedostatak je različita. premeštanje je svega 20%. neke biljke. premeštanje iz korena u nadzemne organe. ozimi i jari ječam. Lišće obično ima najveći sadržaj nikla. naročito kod mladih listova.5. iz listova kojima nedostaje bakra. kao ekološkom činiocu.17mg/kg (Pais 1980). ima dobru pokretljivost kako u ksilemu tako i u floemu i u značajnoj količini se nakuplja u plodovima i semenu. Nichoelas i Thomas (1954) ispitali su uticaj nikla na porast paradajza i ustanovili da koncentracija od 15 do 30 milivala izaziva hlorozu. za razliku od olova i kadmijuma. Veće koncentracije mogu da utiču i na klijanje semena. Živa narušava građu biomembrana i menja aktivnost enzima čime narušava razmenu materija i inhibira rast i razviće biljaka. kao što je Alyssum.7mg/kg. smatra se da biljke nisu u dovoljnoj meri obezbeđene. Najčešći simptomi viška hroma su hloroza i zaostajanje u rastu. neznatno je.oko 1 do 2ng/g suve materije. Veće koncentracije hroma deluju toksično na biljke. premešta se 70% bakra u zrnu. lucerka. odumiranje mladih listova. Ascedentni transport i reutilizacija u velikoj meri zavise od stepena obezbeđenosti biljaka ovim elementom. Iz listova pšenice koja je obilno obezbeđena bakrom u toku nalivanja zrna. pšenica. utvrđena je koncentracija od 1. nekroza. spanać. 1987). Bakru.

paradajz i šargarepa. kao i u okolini rudnika i topionica cinka. na nedostatak cinka naročito su osetljivi kukuruz i jabuka. Pošto je koncentracija arsena u biljkama niska. jer se kod prvih arsen bolje vezuje. Velikom sposobnošću nakupljanja selena odlikuju se različite vrste roda Astralagus (Leguminosae). smanjenja korenovog sistema. dok su tolerantne vrste krompir. obrazovanja sitnih listova i nekroze listova. U prirodi se veoma retko može uočiti fitotoksično dejstvo visokih koncentracija arsena ili njegovo nepovoljno dejstvo na prinos biljaka. veća je na kiselim zemljištima. tako i u morfološkoj i anatomskoj građi biljaka. Arsen (As) U biljkama koje se koriste u ishrani sadržaj arsena nalazi se u granicama normale. Koncentracija selena u njima kreće se od 10³mg/kg suve materije (Adriano 1986). Stanleya (Cruciferae) i Xylorhiza (Compositae). već i činjenicu da je u većim koncentracijama veoma toksičan. U drugu grupu biljaka mogu se ubrajati vrste rodova Aster. posebno ako je pH vrednost zemljišta manja od 5. Pri koncentraciji od 10 do 20mg/kg može se računati sa latentnim. najčešće 20 do 50mg/kg.000mg/kg suve materije. Koncentracija cinka u suvoj materiji biljaka kreće se od 1 do 10. Cink se ubraja u umereno toksične metale. Njegova koncentracija u suvoj materiji biljaka u proseku se kreće od 1 do 7mg/kg suve materije. Njegova toksičnost za biljke manja je od bakra. Atriplex. na zemljištma koja su nastala iz matičnog supstrata bogatog cinkom. njegovo ulaženje u lanac ishrane preko biljaka je neznatno. Koncentracija selena u njima iznosi nekoliko stotina mg/kg. Selen (Se) Kapacitet nakupljanja selena kod pojedinih biljaka značajno se razlikuje. kako u razmeni materija. Conopsis (Compositae). Znaci velike koncentracije cinka kod biljaka najčešće se javljaju na kiselim tresetnim zemljištima. U najosetljivije vrste spadaju pasulj. Njegovo premeštanje iz starijih u mlađe organe naročito je sporo kod nedovoljne obezbeđenosti cinkom. U slučaju kada je njegova koncentracija u spoljašnjoj sredini visoka. U ovim slučajevima. osim ako nisu gajene na kontaminiranom zemljištu. Zbog višestruke uloge u razvoju biljaka. Osetljivost biljaka na visoke koncentracije arsena je različita.460mg/kg suve materije. pa čak i akutnim nedostatkom cinka. Stimulativno dejstvo niskih koncenracija na rast biljaka se ne isključuje. Vidljivi simptomi viška ovog elementa javljaju se kada njegova koncentracija u suvoj materiji prelazi 300 do 5. a samim tim i toksičnost ovog elementa.000mg/kg.pokloniti odgovarajuću pažnju imajući u vidu ne samo potrebe biljaka i životinja za ovim elementom. Od biljaka. U ekstremnim uslovima zabeležena je koncentracija od 3. Cink spada u grupu elemenata čija je pokretljivost u biljkama osrednja. Selen nije neophodan element za više biljke. taloži se u korenu. kod biljaka dolazi do nižeg rasta. Mentizelia i Sideranthus. lucerka i uopšte leguminoze. u proseku 30 do 150mg/kg. . Nakupljanje. nedostatak cinka izaziva velike promene. Sadržaj arsena u biljkama je obično znatno niži nego u zemljištu. Na težim zemljištima ređe dolazi do njegovog toksičnog dejstva nego na peskovitim. Njegovo toksično dejstvo je predmet detaljnijeg proučavanja.

breskva.4mg/kg. Biljke mogu da ga usvajaju i preko nadzemnih organa. plodu i žigu. vodu. One se na pojedinim mestima obično zadržavaju i nagomilavaju. pasulj i vinova loza. Oštećeni delovi lista mogu poprimiti različite boje. paradajz. avokado ima najveću koncentraciju bora 7 – 10mg/kg u svežem obliku. Kod biljaka koje su rasle na jalovini rudnika. Raspodela fluora u listovima monokotiledonih biljaka takođe je specifična. Kamilica u proseku sadrži oko 100.000mg/kg. stimulativno ili inhibitorno. koštičavo i bobičasto voće 0. Neke biljne vrste sposobne su da akumuliraju mnogo veće količine. U listovima trava njegov sadržaj je veći u vršnom delu nego u osnovi lista. ili su gajene na visokim koncentracijama fluora u hranljivoj podlozi. odnosno postupaka sprečavanja prodora zagađujućih materija u okolnu životnu sredinu i zemljište. Koncentracija ovog elementa naročito je visoka u generativnim organima. šargarepa. u listovima i to posebno u rubnom delu lista. U suvoj materiji biljaka njegovo učešće u proseku se kreće od 2 do 70mg/kg. Kod mnogih biljaka pojava mirisa belog luka ukazuje na prekomerno nakupljanje selena. Fluor deluje i na disanje biljaka. a u velikoj meri zavisi i od vlažnosti vazduha. Kamelije su izuzetak jer mogu akumulirati jedinjenja fluora od 100mg/kg i više. a najtolerantnije su šećerna repa i pamuk. naročito kod dikotiledonih biljaka izaziva velike fiziološke i morfološke promene. Od biljaka. Fluor (F) Usvajanje fluora korenom je pasivan. pa i do 180mg/kg suve materije. luk. Žitarice sadrže od 1-5ppm bora. Bor se ubraja u elemente koji su neophodni biljkama. Toksično dejstvo bora ispoljava se ako je njegovo učešće u suvoj materiji biljaka veći od 100 do 1. Bor (B) Koncentracija bora u biljkama veća je nego u zemljištu. Ovaj element se najviše akumulira u tačkama rasta i semenu.vazduh. Neophodno je dobro poznavanje ovih procesa i blagovremeno uklanjanje tih materija iz daljeg procesa kruženja. Usvajanje fluora preko lista proporcionalno je njegovoj koncentraciji u atmosferi dužini ekspozicije.3-2.5mg/kg. difuzan proces. 6. Njegov nedostatak. Sadržaj fluora u suvoj materiji biljaka kreće se u proseku od 2 do 10mg/kg. Otpornost biljaka prema visokim koncentracijama bora je različita. najveći sadržaj ovog elementa utvrđen je u korenu. Prevelika količina bora takođe izaziva fiziološke i morfološke promene kod biljaka. na vrhu ili po ivicama lista.Ogromne količine selena inhibiraju rast i izazivaju hlorozu. Njegova koncentracija u semenu kod biljaka Festuca rubra i Minuartia verna bio je čak 4 puta veći nego u listovima. Najosetljivije su smokva. Simptomi toksičnog dejstva fluora uočavaju se na najmlađim listovima. Pored preventivnih mera. ZAKLJUČAK Prilikom razmatranja načina zagađivanja zemljišta treba imati u vidu da se mnoge zagađujuće materije nalaze u procesu neprekidnog kruženja kroz razne komponente životne sredine. prašniku. a dikotiledone 20 do 80mg/kg. zatim stono voće 1. niz mera mora da bude usmeren na uklanjanje deponovanih materija u zemljištu. zemljište i živa bića. Srednje tolerantne su kukuruz. Monokotiledone biljke obično sadrže 2 do 5mg/kg. duvan i krompir.43. Veće doze izazivaju smanjenje produkcije organske materije i morfološko-anatomske promene. mrku ili ljubičastu. žutu. posebno .

vrste i količine zagađujućih materija. . kao i njihovo štetno dejstvo.onih toksičnih. Da bi se zemljište moglo na pravi način zaštititi. moraju se dobro poznavati izvori.

wikipedia.Dragan S.Dragan A.geografija. Životna sredina -3.LITERATURA -1. Đermati.pdf -5. Markovic.unmo. http://af. http://sr.net/zastita_zemljista. Veselinović.Šomon A.org/sr .Gržetic.pdf -4. Ivo Savi. http://www. Veljko Terzija ekologija i zastita zivotne sredine za I razred srednjih strucnih skola -2.Ivan .ba/Zagadivanjeizaštitazemljista.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful