You are on page 1of 11

Pojam i podela osnovnih sredstava

Finansijski kapital pribavlja se sa ciljem da se uloži u poslovanje i da se nakon


završenog poslovnog ciklusa vrati uvećan.Obavljanje poslovne aktivnosti zahteva
da se izvrše odgovarajuća ulaganja.U zavisnosti od funkcije koju imaju u procesu
proizvodnje ukupna uložena sredstva se mogu podeliti na osnovna i obrtna
sredstva.

Osnovna sredstva su sva ona sredstva koja u process proizvodnje ulaže svojom
celokupnom vrednošću,ali se pri jednom poslovnom ciklusu ne troše u celosti, već
se njihpva vrednost usled fizičkog I moralnog rabačenja postepeno smanjuje, I do
kraja zadržavaju svoj prvobitni oblik.

Osnovnim sredstvima se smatraju prirodna bogatstva I sredstva za rad kao I


ulaganja u prirodna bogatstva I sredstva za rad. Knjigovodstveni pojam osnovnih
sredstava nešto se razlikuje od pojma sredstava za rad.Osnovnim sredstvima
smatraju se I materijalne investicije kao što su patenti,licence I osnivačka ulaganja
koja ne predstavljaju sredstva za rad u užem smislu. Iz osnovnih sredstava je
isključen sitan inventar koji u suštini predstavlja sredstvo za rad.

Osnovna sredstva se mogu javiti u obliku stvari, prava I novca koji je namenjen
ulaganju u stvari I prava iz osnovnih sredstava.

U našem zakonu osnovna sredstva su podeljena prema kriterijumu koji uzima za


odnos osnovna sredstva prema procesu proizvodnje.

Prema ovom kriterijumu,osnovna sredstva se dele na :

a) Osnovna sredstva u pripremi


b) Osnovna sredstva u funkciji
c) Osnovna sredstva van funkcije.

1
OSNOVNA SREDSTVA U PRIPREMI (IZGRADNJI)

Obzirom na to da ulaganja u osnovna sredstva zahtevaju značajna finansijska


sredstva,pribavljanju osnovnih sredstava predhodi odluka organa upravljanja
preduzeća. U odluci se precizira koje stvari ili prava treba nabaviti i iz kojih izvora
će biti izvršeno finansiranje nabavke.
Kada se osnovna sredstva pribavljaju izgrdanjom, tada se visina potrebnih
novčanih sredstava odredjuje na osnovu podataka sadržanih u investicionom
programu i tehničkoj dokumentaciji.

Ulaganja u osnovna sredstva mogu se vršiti sa ciljem da se :izgradi novi kapacitet,


proširi postojeći kapacitet , modernizuje ili izvrši zamena postojećeg kapaciteta.

Od početnih ulaganja do aktiviranja osnovnog sredstva protekne kraći ili duži


vremenski period , u okviru koga se osnovna sredstva čije je pribavljanje u toku
smatraju osnovnim sredstvima u prepremi.Osnovna sredstva u pripremi su ,prema
tome ona čija izgradnja još nije završena i koja zbog toga nisu spremna za
uključivanje u poslovnu aktivnost. Faze pripreme osnovnioh sredstava obuhvata
sve pripremne radnje počev od obezbedjenja novčanih sredstava preko nabavke
investicionog materijala i opreme, izgradnje i montaže, sve do završetka osnovnog
sredstva i njegovog uključivanja u funkciju. Osnovna sredstva u pripremi se mogu
stoga javiti u obliku :

a) Potraživanja za avanse po osnovu investicija


b) Potraživanja po osnovu zajedničke izgradnje osnovnih sredstava
c) Investicija u toku.

Po završetku faze pripreme , osnovna sredstva se uključuju u poslovanje, odnosno


postaju sastavni deo osnovnih sredstava u funkciji.

2
OSNOVNA SREDSTVA U FUNKCIJI

Sva osnovna sredstvakoja koja se koriste za obavljanje delatnosti kojom se


preduzeće bavi smatraju se osnovnim sredstvima u funkciji. Ona obuhvata sledeće
stvari i prava :
1. zemljišta koja služe u privredne svrhe
2. šume
3. gradjevinske objekte
4. oprema
5. dugogodišnje zasade
6. osnovno stado
7. materijalna prava
8. osnivačka ulaganja
9. ostala osnovna sredstva.

U zemljišta kaja služe u privredne svrhe ubrajaju se poljoprivredna zemljišta,


nepoljoprivredna zemljišta, zemljišta za eksploataciju rudne supstance,
gradjevinska zemljišta i ostala zemljišta za privredne svrhe.
Šume obuhvataju prirodne šume,plantaže šuma i ostale šume.
Gradjevinski objekti mogu biti : gradjevinski objekti hidrogradnje, saobraćaja i
transporta, privredne zgrade i ostali gradjevinski objekti.
Opremu čine mašine, uredjaji, postrojenja, transportna sredstva i sredstva veze,
standardni i specijalni alati,laboratorijska oprema ,pogonski i poslovni inventar isl.
Dugogodišnji zasadi smatraju se voćnjaci, vinogradi, hmeljarnici,plantaže
drveća i sl.
Osnovno stado obuhvata radnu i priplodnu stoku.
Materijalnim pravima smatraju se : patenti, licence, pravo na model, pravo na
uzorak i druga slična prava.
Ovde treba napomenuti da se licenca, koja predstavlja parvo korišćenja tudjeg
izuma, smatra pa prema tome i evidentira kao osnovno sredstvo, samo u slučaju
kada se naknada za korišćenje odredjenog patenta plaća jednokratno.Ukoliko se u
ugovoru o kupovini licence odredi da se naknada plaća srazmerno obimu
proizvodnje licencnog proizvoda ili pak u odredjenim vremenskim intervalima,
onda je takva licenca obrtno sredstvo.
Osnivačka ulaganja su izdaci koji su uslovljeni izgradnjom novih preduzeća ili
njihovih delova (pogona) a koji se ne mogu uključiti u nabavnu vrednost pojedinih
osnovnih sredstava.Ovde se pre svega ubrajaju toškovi izrade investicionog
programa i investiciono tehničke dokumentacije, izdaci na ime otkupa i odštete,

3
izdaci uslovljeni obrazovanjem kadrova do početka rada preduzeća, interkalarna
kamata i dr.
OSNOVNA SREDSTVA VAN FUNKCIJE

Obustavljene investicije i osnovna sredstva koja se ne mogu više koristiti zbog


svoje fizičke porabaćenosti ili je njihovo korišćenje postalo ekonomski
necelishodno, zbog toga što su moralno zastarela, kao i sredstva koja su zbog
izmene proizvodnog programa izgubila upotrebnu vrednost za dato preduzeće čine
kategoriju osnovnih sredstava van funkcije.
Iako se ova osnovna sredstva ne koriste pri obavljanju poslovne aktivnosti,
pa zbog toga i ne učestvuju u stvaranju učinaka, ona se takodje otpisuju.Pored
toga, držanje ovih sredstava izaziva i druge troškove, kao što su , primera radi,
troškovi osiguranja.To znači da ona opterećuje svojim troškovima proizvode u
čijem stvaranju ne učestvuju i time izazivaju direktno smanjenje ukupnog
finansijskog rezultata.Otuda se osposobljavanje ovih osnovnih sredstava i njihovo
uključivanje u njihovu aktivnost , kada je moguće, njihovo otudjenje putem
prodaje, privremeno ili trajno ustupanje drugim preduzećima i rashodovanja
dotrajalih osnovnih sredstava javljaju kao mere koje su ne samo u funkciji
maksimiranja finansijskog rezultata,već i sa gledišta društva kao celine imaju svoje
puno opravdanje.
Otpisivanje osnovnih sredstava koja su van funkcije je u skladu sa zahtevom
vlasnika,u čijoj svojini se nalaze sredstva za proizvodnju, da se očuva integritet
osnovnih sredstava. U tom smislu ,osnovica za amortizaciju se ne moze smanjivati,
a amortizacija se obračunava na sva osnovna sredstva,bez obzira na to da li se
koristi ili ne.Očuvanje celine osnovnih sredstava nalaze da se eventualni gubitci
nastali usled :
- rashodovanja osnovnih sredstava koja nisu u celini otpisana
- prodaje osnovnih sredstava po ceni koja je niža od knjigovodstvene sadašnje
vrednosti
- štete koja osiguravajući zavod ne nadohnadjuje odnosno nadohnadjuje ih
samo delimično, moraju se pokriti na teret sredstava rezervnog fonda ili
ukupnog prihoda.

4
Вредност основних средстава
Фактурна вредност - Вредност по којој су основна средства купљена од
добављача и она је назначена на фактури добављача.

Зависни трошкови набавке - Обухватају: царине и друге увозне даџбине,


порезе, трошкове утовара, превоза и истовара, трошкове осигурања и остали
трошкови до складишта купца. У зависне трошкове набавке спадају и
трошкови довођења у стање радне приправности, а то су издаци у вези са
прибављањем дозвола за прикључак струје, воде, гаса и слично.

Набавна вредност - Њу чини фактурна вредност увећана за износ зависних


трошкова набавке. Набавна вредност се користи за евиденцију основних
средстава у књиговодству и као основица за обрачун амортизације.

Садашња вреност основних средстава - Она се добија када се набавна


вредност умањи за износ обрачунате амортизације (отписана вредност).

Тржишна вредност основних средстава - Она представља вредност


основних средстава која се постиже њиховом продајом на тржишту. Може
бити једнака, већа или мања од садашње вредности основних средстава.

5
KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

Preduzeća su obavezna da organizuju evidenciju o osnovnim sredstvima tako da se


u svakom trenutku može sagledati ne samo nabavna ,otpisana i sadašnja vrednost
osnovnih sredstavau celini , već i svakog osnovnog sredstva pojedinačno. S tim u
vezi , preduzeća vode evidenciju o stanju i kretanju osnovnoh sredstava kroz :

1. glavnu knjigu
2. knjigu inventara
3. analitičke kartice osnovnih sredstava.

1. U glavnoj knjizi se vodi sintetička evidencija i evidencija po grupama osnovnih


sredstava . Preko ovih računa prati se stanje i kretanje osnovnih sredstava samo po
vrednosti.

2. Knjiga inventara osnovnih sredstava je oblik analitičke kartice.Ona je obavezno


povezana i ne moze voditi u slobodnim listovima. Knjiga mora biti povezana
jemstvenikom i overena od strane ovlašćenog lica. Da bi se sprečile zloupotrebe
,pored potpisa i pečeta pri overi se obavezno navodi i broj stranica
knjige.Evidencija o osnovnim sredstvima kroz knjigu inventara je obavezan oblik
evidencije. S obzirom da treba da pruži podatke o stanju i promenama na osnovnim
sredstvima, knjiga inventara sadrži najčešće sledeće kolone :

1. inventarni broj
2. nomenklaturni broj( broj iz nomenklature osnovnih sredstava)
3. naziv osnovnih sredstava sa bližim oznakama
4. dobavljač i njegovo sedište
5. broj i datum dokumenta o prijemu osnovnih sredstava
6. vek trajanja osnovnih sredstava
7. datum stavljanja u upotrebu
8. nabavna vrednost
9. otudjenje,rashodovanje sa naznakom datuma i
10.primedba.

6
Upisom u knjigu inventara svaka stvar iz osnovnih sredstava dobija inventarni
broj,koji se ne može menjati niti koristiti za označavanje drugih stvari iz osnovnih
sredstava čak ni kada se te stvari otudje ili rashoduju.
Jedna grupa preduzeća , u želji da obezbede jednoobraznu i preglednu evidenciju,
otvaraju za svaku stvar poseban inventarni broj bez obzira koliko takvih istovrsnih

stvari ima,dok druga grupa preduzeća vodi veći broj istovrsnih stvari pod jednim
inventarnim brojem,pod uslovom da one potiču od istog dobavljača,odnosno iz iste
nabavke. Kod nas je regulisano da se na jednoj kartici vodi jedno sredstvo s tim da
se ukoliko dodje do eventualnih dorada na sredstvu takvo sredstvo stalja u
evidenciju zajedno sa osnovnim sredstvom.

3.Analitička evidencija o osnovnim sredstvima vodi se na slobodnim listovima –


karticama. Za svaku stvar iz osnovnih sredstava otvara se posebna kartica.Na
prednju stranu kartice upisuju se osnovni podaci o osnovnom sredstvu i to :
inventarni broj,nomenklaturni broj,naziv osnovnig sredtva, dobavljač, datum
stavljanja sredstva u upotrebu i drugi podaci uslovljeni vrstom osnovnog sredstva.
Na poledjini kartice knjiže sen stanje i promene u vrednosti osnovnog sredstva.
Skup analitičkih kartica čine kartoteku osnovnih sredstava.
Poored pomenutih evidencija osnovnih sredstava u preduzećima se često vode i
pomočne evidencije. Reversna knjiga predstavljaupravo takvu pomočnu
neobaveznu evidenciju, čiji je zadatak da pruži podatke o tome gde se, u kome se
delu preduzeća nalaze i koriste stvari koje čine osnovna sredstva. Reversnih knjiga
ima onoliko koliko ima korisnika osnovnih sredstava. U reversnu knjigu kao i
knjigu inventara osnovna sredstva se unose hronološkim redom,tj. Onako kako i
pristižu u odnosni organizacioni deo.

7
ULAGANJE U OSNOVNA SREDSTVA

Proces ulaganja u sonovna i obrtna sredstva odbija se kroz dve osnovne faze koje
su predmet knjigovodstvenog obuhvatanja. Prva faza obuhvata kupovinu i prijem
materijalnih vrednosti , a druga isplatu obaveza po nabavljenim sredstvima.
Obe faze čine celinu procesa ulaganja novca u sredstva i faktore
proizvodnje, zbog čega se kupovina odnosno prijem i novčani izdatak prikazuje
paralelno.
Preduzeća mogu stvari i prava koja čine osnovna sredstva pribavljati :
- kupovinom
- izgradnjom
- na ostale načine.
Isplata pribavljenih osnovnih sredstava može se vršiti iz sredstava :
- sa žiro- računa
- izdvojenih sredstava za investicije
- odobrenih zajmova
- kombinovano iz prethodnih izvora.

KUPOVINA OSNOVNIH SREDSTAVA

Preduzeća nabavljaju najveći broj stvari i prava koja čine osnovna sredstva na
tržištu, pošto su prethodno obezbedila potrebna finansijska sredstva bilo iz
sopstvenih izvora ili iz spoljnih izvora – kredita. Kupovinom osnovnih sredstava
zamenjuju se dotrajala osnovna sredstva , odnosno proširuju postojeći kapaciteti
preduzeća.
Pored osnovnih sredstava , preduzeća ne retko kupuju već upotrebljavana osnovna
sredstva.

IZGRADNJA OSNOVNIH SREDSTAVA

Zbog činjenice da preduzeća ne mogu naći gotove na tržištu sve stvari koje čine
osnovna sredstva, pre svega gradjevinske objekte, one ne retko koriste izgradnju
kao jedan od načina nabavljanja osnovnih sredstava.

8
Izgradnja osnovnih sredstava u najvećem broju slučajeva se poverava onim
preduzećima čija je to delatnost mada se izgradnja može vršiti i u sopstvenoj
režiji, ako je to ujedno osnovna delatnost preduzeća ili ako ima posebnu stručnu
službu koja se tom delatmošću bavi.
Амортизација основних средстава

Амортизација је вредносно трошење основних средстава. То је новчани


износ који се у току века трајања основних средстава обрачунава и издваја за
надокнаду и репродукцију (обнављање) основних средстава. Њен износ се
обрачунава у продајну цену готових производа или услуга. Сви корисници
основних средстава су у обавези да је обрачунавају осим:

• на основна осредства у изградњи (припреми),


• на природна богатства (на земљишта и шуме),
• на споменике културе, уметничка дела, музичке предмете, књиге у
библиотеци и архивску градњу.

Законом је прописан најдужи век коришћења основних средстава у које она


треба да буду амортизавана.

Основица за обрачун је набавна вредност основног средства. Начини који се


примењују при обрачуну могу бити:

• временски и
• функицонални.

Временски

Заснован је на веку трајања основних средстава. У оквиру овог, позната су


три начин обрачуна амортизације:

• метод пропорцијалног отписа,


• метод дегресивног отписа и
• метод прогресивног отписа.

На основу временског начина средства се оптисују по истој амортизационој


стопи (АМ') у току века трајања основних средстава.

9
Годишњи износ амортизације = НВ Х АМ'/100

Годишња стопа амортизације = 100%/век употребе

Пример:

НВ = 100.000 динара Век употребе: 5 година

Годишња стопа = 100%/5 = 20% Годишњи износ = НВ х Ам'/100 = 100.000 х


20/100 = 20.000 динара

Набавна Годишњи Укупни Садашња


Година АМ'
вредност износ износ вредност
1. 100.000 20% 20.000 20.000 80.000
2. 100.000 20% 20.000 40.000 60.000
3. 100.000 20% 20.000 60.000 40.000
4. 100.000 20% 20.000 80.000 20.000
5. 100.000 20% 20.000 100.000 0

Функционални

Функционални обрачун амортизације не полази од века употребе већ од


коришћења основних средстава. Амортизација се обрачунава у зависности од
употребе основних средстава и од његовог корисног учинка. Корисни учинак
може бити јединица готовог производа које се производи на некој машини
или на пример код превозних средстава, број пређених километара.

Пример:

НВ = 1.000.000, укупни могући број произведених јединица готовог


производа у току века употребе ове машине је 200.000.

Ам' по јединици производа = 1.000.000 / 200.000 = 5 динара

Број АМ' по
Набавна Годишњи Укупни Садашња
Година произведених јединици
вредност износ износ вредност
производа производа
1. 1.000.000 70.000 5 350.000 350.000 650.000
2. 1.000.000 50.000 5 250.000 600.000 400.000

10
3. 1.000.000 60.000 5 300.000 900.000 100.000
4. 1.000.000 20.000 5 100.000 1.000.000 0

11