You are on page 1of 12

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAČE KRUŠEVAC SEMINARSKI RAD PREDMET: DAROVITA DECA MENTOR: STUDENT: 1

................................. Podrška.................................................11 2 ........... Samokritika........................................................................................................ ..........................................................9 Zaključak.... Darovito dete-talenat-da ili ne............. ..................................... 5 4.........8 9........................... .....................8 10................. ................................... ........................................4 3.............. Lično obavezivanje(da li smo sprtemni da ulozimo napor nad darovitim detetom)..........4 2 Sredina-porodica-vaspitna grupa.......................................... Rezimiranje........................ ......................................................... Naziv akcijesta radimo sa tim detetom........................................................................................... ............................... ...........................................................................................................................10 Literatura.............................................................................5 5..... ..................................Darovito d ete-ostvareni talenat....7 7... .....6 6...........................SADRŽAJ Uvod...........................7 8........................... ................... ................................... Samoprocena.................................. 3 1............ Očekivane prepreke. ......................

Neki roditelji primećuju nadarenost kod svog deteta ali ne preduzimaju konkretne mere ka njihovom utvrđivanju i razvoju. Naša obaveza je da proveravamo i doprinosimo da takvo dete inde ntifikujemo i razvijemo njegovu darovitost u pravom smislu kako bi tu njegovu da rovitost pretvorili u talenat i dali sansu da se dete ostvari u svojoj sposobnos ti. Kada je reč o proceni darovitosti deteta. a zatim i utvrditi koji talenat dete poseduje da bi m ogli da radimo na razvijanju njegovog talenta.to su roditelji koji se ne zadovoljavaju sopstvenim procenama darovitosti svoga detet a već traže pomoć stručnjaka.vaspitači kao i ljudi koji se nalaz e u detetovom okruženju. 3 . Oba slučaja mogu im ati velike posledice . a zatim i utvrditi ko ji talenat dete poseduje.dok neki roditelju u saradnji sa vaspitačem r ade na podsticanju razvoja detetovog talenta. prepoznati. Od roditelja i vaspitača se zahteva da pruže svu podršku takvom detetu i rade na podstcanju i razviju takvog deteta.Uvod Veoma je bitno prepoznati.pricu kao i kroz razli cite situacije. dok u drugom slučaju dolazi do propusta i ne uključivanje darovitog deteta u program koji bi doprineo njegovom razvoju. Darovitost kod dece obično primećuju roditelji. Značajan korak u podsticanju razvoja darovitosti je njen a indentifikacija. Stucnjaci i analiticari smatraju da su se roditelji pokazali kao dobri procenitelji kada su u pitanju sposobnosti njihove dece i njihove ocen e su dosta realne.sve je individualno i sve je stvar aspekta slučajnosti. u ovom procesu može doći do greške. Dešava se da neko dete bude indentifikovano kao nad areno a ono nije ili se darovito indentifikuje kao nenedareno. U prvom slučaju bi dete naislo na program koji je za njega pretezak.Da li je to tako ili ne. koju vrše sručnjaci. tako da nesmemo zanemariti kada imamo pred sobom takav primer koji nam se ukazuje. Roditelji i vaspitači primećuju da dete ima neke izražene sposobnosti.Darovitost dete ispoljava kroz igru.Postoji i treća vrsta roditelja.

Gordana Šaponjić. „Vaspitači(roditelji. Darovito dete_talenat-da ili ne „Učenici se veoma razlikuju po svojim mentalnim sposobnostima. Tokom boravka u mešov itoj vaspitnoj grupi u vrticu u Jasici. često se ljuti i pokazuje dozu nabusitosti prema deci . sa roditeljima . Roditelji se bave poljoprivredom i ne izdvaj aju se nikakvim posebnim kvalifikacijama.porodica – vaspitna grupa Dete predškolskog uzrasta najviše vremena provodi u svojoj porodici.1. nenametlj ivim pokazivanjem oštoumnosti u davanju odgovora. U toj njegovoj p oslušnosti oni ne vide njegovu želju za saznanjem i dokazivanjem. dosta ozbiljno.“2 Dušan živi u seoskoj sredini. koji sam do nekle i uspela da podsta knem. rešavanjhu logičkomatematičkjih pitanj a.1990god. Sredina . a s druge strane primetila sam i dozu nad menosti. Intelektualno vaspitanje i savremena škola. Dečak se prvo po svom ponašanju izdvaja iz grupe i samim tim skreće pažnju na sebe. Delu je prilično samouvereno.Dečak se zove Dušan. Dušan se od ostale dece izdvaja. a druga deca ne mogu i ne shvata da je on iznad njih i da su njene intelektualne sposobnosti veće od druge dece.Narodna biblioteka. ispoljavanju kreativnosti u igri. kao i u vrticu sa svojim drugarima i vaspitačima. 2. Dušan je jedan živahan i pomalo nestasan dečak. 4 . interesovanjima i stavovima. Beograd i Sarajevo.možes i ti“. ima pet godina. imala sam priliku da uočim na izgled nad p rosečnog dečaka koji u sebi nosi dosta talenta. niti kapacitetima za nešto više od toga. Često ume da kaže drugu ili drugarici „ako ja to mogu sama da uradim. upornosti i doslednosti. pažnj e.Oni se zadovoljavaj u pohvalama koje dobijaju od vaspitačice. prosečna seoska porodica koj a se ni počemu ne izdvaja od ostalih. P onosni su na svoje dete i smatraju ga dobrim i poslušnim detetom. Ne može da prihvati činjenicu da on može. pa čak i ljutnje. kad kad nabusitosti. Samim tim najveću mogućnost za pre poznavanje darovitosti kod deteta. Imam utisak da želi da njegovi drugovi i drugarice budu 1 2 Đorđević Jovan. motivaci ji.vaspitači predškolskih ustanova)imaju važnu ulogu u u ovom svakodnevnom ili dugotrajnom procesu koji zahtevapuno ljubavi. brzini učenja. truda. Srbija. prema postignućima.Predškolska pedagogija. Beograd. kao i uticaj na razvoj darovitosti imaju rodi telji i vaspitači. načinima na koje odgovaraju. na različita iskustva u pogledu učenja i nastavnih stategija“1 Sve te razlike mogu pomoći roditeljima i vaspitačima da prepoznaju darovitost kod deteta.

čisto da potkrepim sve g ore navedeno. željan zadataka i novih saznanbja u mnogim oblastima. neophodna je društvenea podrška (roditelja. intenzivan rad (učenje. da zainteresujete okruženje. ali i podsticanje razvoja nekih dru gih aspekata ličnosti. “Za razvoj talenta je neophod an. dok su se druga deca iz grupe mehanički.Vršac. intrigrira i motiviše da neđšto uradite. iskoristite njegov potenci jal.kao on i nisu joj jasni razlozi zašto nisu. nesi stematski igrala sa konstruktorijma. 4. da pokrenete dete koje to s pravom očekuje. pa čak i potrebu da takvo dete usmerite.vaspitača. Izneću jedan primer. samopoštova nje i kreativnog mišljenja“. zašto ne razmišljaju kao on. pre svega. Sam takav pozitivan stav jednog deteta prema svojim vršnjacima. Indentifikacija i razvijanje darovitosti na predškolskom uzrastu. zadavajući m u 3 Božin Aurel. što je donekle opravdano.3 Da bi se sve to ostvarilo. 5 . Dušanu je bilo dosadno među svojim drugovima i često je izostajao iz vrt ica. 3. i samim tim govori o njegovim vi sokim kvalitetima kao same ličnosti. a i za društvo u celini. Naziv akcije – šta radimo sa tim detetom Sama identifikacija darovitog deteta u jednoj grupi je jedan korak koji vas pokr eće. imate mo ralnu obavezu. sigurnost u sebe. u prvom redu motivacija za rad. obogatite svoje iskustvo i izvučete n ajviše i najbolje za samo dete.vežbanje). Već na tom primeru osećate potrebu da takvo det e podstičete na složenije zadatke. Dušan je skretao pažnju na sebe svojom oštoumnošću u rešavanju problema matematičko – logičkog razmišljanja. kako porodicu. Stavljajući ga u jedan položaj koji zaslužuje.nastavnika itd. do kazuje da sebe na stavlja u neki nadređeni položaj. da pruži šansu t akvom detetu da se ispolji i ostvari. On ih je prihvatao kao sasvim obične. Lično obavezivanje (da li smo spremni da uložimo napor nad darovitim detetom) Kada se nađete u takvoj poziciji da pred sobom imate jedno nadareno dete.) kao i napor koji je neophodno uloziti u cil ju što boljeg razvoja darovitog deteta. sa spretnošću i lakoćom pokazivala s e kreacije od plastičnih konstruktora. zadovoljite njegovu potrtebu za nešto više. zašto nešto ne um eju ili nemogu. tako i društvenu zajednicu.

Imao je toliku želju da se ispolji i sve zahteve i zadatke je sa željom odrađi vao. nasuprot tome što on ipak u velikoj meri ograničava vaspitača i ne pruža mu mnogo prostora da se posveti u dovoljnoj meri nadarenoj deci. izrecitovao pesmicu. fizičkih – igre pripremljene uz po menute pesme.. da se darovito dete afirmiše u sredini u kojoj živi. radu ili aktivnosti koj u obavljao. 5. 6 .Vršac. Time ne želim da kritikujem naš vas pitno – obrazovni sistem. se pripr emala za Uskršnje praznike. On je bez većih pot eškoća.4 Da bi se došlo do željenih rezultata. deca starija od njega. pokrenula se i njegova želja za do laskom.Viša škola za obrazovanje vaspitača . do recitatorskih. kao i većina vaspitno – obrazovnih grupa predškolske ustanove. ne odbaciti ih radi nekih obaveza koje mora da se ispoštuju u našem vaspitno obrazovnom sistemu. Sve ovo ukazuje na darovitost koja tek treba da se razvije i pretvor i u talenat. 1998g.Vršac. neophodno je ispuniti sledeće usl ove:“društvena podrška darovitih. tokom njenog daljeg razvoja. Potrebno je dosta umeća od strane Vaspitača.poseban način rada sa kreativnim“. okruženo drugom de com.Zbornik 4.odgovaraj ući programi namenjeni darovitim i kreativnim.Zbo rnik4. već i materijalni. Ostaje nam da pratimo i koliko je u našoj moći podstičemo dete da zadovolji svoju potrebu za saznanjem i dokazivanjem i ne dozvolimo tako lako da se utopi u sredinu. raznovrsni oblici obrazovanja i vaspitanja. koja ne smeju da osete da su zapostavljena u odnosu na njega. a ne samo na jednom. smatram da je prilično sadržajan. prostorni. Dušan je je ispoljavala dozu negodovanja prema svojim drugovima št o traže pomoć. 4 Maksić Slavica. na pitanje da li neko može da je ponovi. od likovnih – crtanje i boje nje jaja. javio se Dušan. Htela sam da prove rim svoju procenu u vezi darovitosti Dušana.zadatke koji su za njegov uzrast bili nerealni. k oja su želela da pokušaju. sa malim zastojima u prisećanju. raste i razvija se. naprotiv. ne mogu lako da pokolebaju prepreke na koje će sigurno naići. Imali smo razne aktivnosti. Na ovom uzrastu teško se može predvideti da li će ili ne dostići svoje ostvarenje na nekom polju. Izrecitovala sam recitaciju o Uskrsu dva puta. 5 Milovanović Lj. muzičkih – pevanje pesmica posvećenih Uskrsu. Očekivane prepreke Uslovi za uspešno vaspitanje i obrazovanje darovitih ni u jednoj zemlji nisu isti. koja je specifična i ne pruža mnogo. očigledno je trebalo pomoć u svakom pasusu. Primećuje se visoka koncentracija u izlaganjuj. U radu sa takvom de com neophodno je posvetiti im pažnju. ali je vidno da se darovito st ispoljava na više polja. „Pod uslovom se ne podrazumevaju samo opredeljenja za psihološke i pedagoške teorije i uvažavanje kulturno-istorijske tradicije. Naša grupa.kadrovski i drugi uslovi“.Društvena podrška darovitima kroz proces obrazovanja. Još se uvek jasno ne ispoljava sposobnost u nečemu posebnom. 5Ako nisu ispunjeni ovi uslovi darovito dete nailazi na prepreke. već je za sa da to široka lepeza sposobnosti na više polja.Društvena podrška darovitosti. Nadam se da takvo dete. dok njegovi vršnjac i nisu ni pokušali. recitovanje pesmica o Uskrsu.

Naprotiv. ili je pak sve ovo što se uočava kod deteta od pet godina samo vid dobre poslušnosti. Smatram da nemamo pravo da je potiskujemo i dajemo mesto ravno drugoj deci. iz jedne ne baš razvijene i podsticajne sredine. 7.Podrška U nastojanju da dete. bez obzira što se to mnogima ne s viđa. po mojoj proceni . gde on pr euzima jedno vodeće mesto u odnosu na njegove drugare. primetila sam da to deca očekuju i kao ravna njoj pihvataju u nekoj njenoj vodećoj ulozi. Ostaje na samom detetu i na faktoru slučajnos ti da odigraju svoju ulogu i Dušan nađe svoj put i svoje mesto među talentovanom decom . Talenat kad tad mora u nekom obliku da se ispolji. Samokritika i samopotvrđivanje U osvrtu na kratak period u kom sam imala prilike da posmatram. kao što je Dušan. ne mogu u potpunosti da potisnu potencijha l deteta koje je darovito. us pela sam da je pokrenem svojim podsticanjem i davanjem zadataka uloge. Svi to posmatraju sa pozicije rezervisanosti i na takav stav teško da možete očekivati neki vid podrške. smatrajući da tako podcenjujemo drugu decu.Sve je stvar fakktora slučajnosti kako kaže Ganjoa. niti od škole niti od predškolske ustanove. darovito dete. Roditelji su sk romnih potencijala i jedino oni izlaze u susret mojim zahtevima da sa njim kolko tolko rade kod kuće. velika spsobnost kooperacije i urednosti. za sada se ne može reći da postoji neko posebno interesovanje za podrškom. Ni sredina koja ne pruža mnogo ni metodološke mogućnosti za kojima tragamo. usmerimo kako bi njego ve sposobnosti mogle da se ispolje. 6. Vreme će pokazati da li će ili ne darovitost prerasti u talenat. 7 . koje je na početku svoj ostvarivanja.

na ravno ne zadoviljavam se u potpunosti time. razviti i pomoći da se realizuje. 9. Kada bi analizirali kratak period uočavanja i identifikacije darovitosti Dušana. i ne dozvoliti da bude uskraćen od obaveza i zadataka. Samoprocenjivanje Cilj koji sam postavila sebi u velikoj meri sam uspela da uspela da ostvarim. Vreme ce nam pokazati kolik o smo u svemu uspeli i da li su postupci ka postavljenom cilju opravdani. Takvo dete treba što više uključivati u sve aktivnos ti. 8 .8. Rezimiranje Lično smatram da sam ja dobio mnogo samom činjenicom da sam imala priliku da vidim n ešto u jednom detetu što je po mom mišljenju bogatstvo koje treba negovati. jer ona to ne želi. jer sto se tiče dušana on jeste nadaren dečak ali pred njim stoji još puno vrednog rada i truda. sa sigurnošću možeo potvrditi da se kod njega pokrenuo visok stepen želje za saznanjem i dokazivanjem.

Trud profesorke se veoma i splatio i ona je zadovoljna jer je on postigao to da je najbolji u klasi klavira na instrumentalnom odseku. pa je dečak moro da radi na lošem instrumentu 2godine. Dete je napredovalo svoj om kreativnošću brže od svojih vršnjaka. Na početku je kod deteta ispitan sluh pomoću posebnih metoda. Naime u njegovoj porodici nije niko muzikalan.10. imam potrebu da napišem nešto o jednom dečaku kod koga je darovitost primećena još u predškolskom periodu a sada je ostvaren talena t.U početku je koristio različite šerpice. Kontradiktorno gore iznetom primeru. Profesorka se dosta posvetila ovom detetu. Kada je po tvrđeno da dete poseduje izuzetan talenat. Što se tiče podrške u nižoj školi je nije bilo ali na prelasku u srednju školu (na samom upisu ) profesorka je potražila pomoć os svojih kolega . Dete je nadprosečno na predovalo za svoj uzrast što je i samu profesorku začudilo. Sa ovim detetom je puno postignuto jer je on svirao i u nižoj muzičkoj školi a kasnije je završio i srednj u. Sama okolina u kojoj je dete zivelo nije bila pogodna za razvoj tog talenta ali igrom slučaja u tom mestu je živela i profesorka muzičkog .udaraljke i stalno lupao i pevušio. kako bi joj ukazali na neke stvari koje bi pomogle učeniku da uradi dobro prijemni ispit. no porodica to nije razumela.Tek kasnije majka deteta je u spela da ubedi porodicu posle dosta razgovora sa profesorkom. zatečene u vreme nu. profesorka je počela sa radom. da bi razvila i usavršila njegov već postojeći izuzet an talenat. Dete je još u predškolskom periodu pokazivalo izuzetno interesovanje za muziku. Već u prvom razredu profesor ka je odlučila da mu posveti pažnju. niti poznaje ovu vrstu rada. M otoričku darovitost primetila je i vaspitačica i nagovestila roditeljima. Dete je nailazilo u porodici na razne prepreke što je profesorka i predpostavila. što je i ubrzo bilo primećeno. 9 .Darovito dete-ostvareni talenat Darovitost deteta. Godinama je razgovarala sa ro diteljima da je učenik veoma sposoban i da mu treba kupiti dobar instrument na kom e bi on mogao da vežba. koncertima. a samim tim i više napredovao. trudom i upo rnošću.Čak se i njegovi roditelji žalili kako im je suđe po kući(viljuške i kašike) pokrivio i pravio muzičke instrumente. Cilj sa ovim deteto m je ostvaren kompletno ali je i on sam doprineo tome svojim radom. njegov talenat je nešto što nas ostavlja bez daha. Pr imećeno je da je to dete veoma muzikalno i da talenat treba negovati i usavršavati. da bi detetu pomogao. Profesorka i dalje prati rad učenika jer on na takmičenjima . postiže velike uspehe i svoj talenat dovodi sve više do izražaja.

razvijati motivaciju za rad. poseban. Programi koji se koriste za darovitu decu su raznovrsni jer darovitost je veoma širok pojam ali bitni faktori pri izboru ade kvatnih programa su vrsta darovitosti i uzrast deteta.) i ono se po tome razlikuje od ostale dece. Da bi se to postiglo. 10 . Da bi se došlo do određenih rez ultata i napredka u razvoju darovitosti i talenta kod deteta. razvijat i kreativno mišljenje. neophodno je kod dece širiti znanja. Iz darovitosti je moguće razviti talenat (a ne obrnuto) i zato je veoma važno na vreme je prepoznati kod deteta i pomoći mu d a razvije svoje sposobnosti do maksimuma jer darovitost je od neprocenjive vredn osti.Zaključak Darovito dete poseduje odredjene sposobnosti u odredjenoj oblasti(muzici. neobični. da bi kasnije uticali na njegov razvoj. izuzetni. neophodnoje da det e ima društvenu podršku. nema potrebe za njegovim etiketiranjem i uvođenjem u specijalne pr ograme za razvijanje određenih vrsta talenata dok dete ne počne da ispoljava specifičn a interesovanja i visoke sposobnosti za odredjena područja. glumi. sposobni itd. Time se mogu izbeći nega tivne posledice etiketiranja. sledi rad na njen om razvijanju. vaspitači ili stručna lica. Za razvoj darovitosti često se koriste problemska metoda jer dete stavlja u problemsku situaciju i navodi g a na razmišljanje kao i kombinovana metoda. Nakon prepoznavanja i indentifikacije darovitosti. Prvenstveno moramo uočiti tak vo dete. .. bistri.. Često im se dodaju nazivi izvanred an. Poželjno je da roditelji i vasp itači udruženim snagama pružaju podršku takvom detetu kao i obezbediti mu što bolje uslove za razvoj tih specifičnih sposobnosti. Prepoznavanje obično vrše roditelji . sigurnost u sebe. Dovoljno je da ga roditelji prepoznaju i zajedno s a vaspitačem rade na razvijanju njegove motivacije za rad.U nekom ranom predškolskom periodu je dovoljno prepoznati darovito dete.kao i proširivanje znanja kod deteta. samopoštovanje kao i zadovoljstvo zbog ovladavanja određenog područja. da se za njega organizuju različiti oblizi obrazovanja i vasp itanja kao i posebni programi i načini rada sa njim.

Vršac. Vršac. Indentifikacija i razvijanje darovitosti na prsdškolskom uzrastu.Zbornik4. Šaponjić Gordana. Društvena podrška darovitosti. Viša škola za obrazovanje vaspitača. Đo rđević Jovan.1990g. Intelektuano vaspitanje i savremena škola.1998g. Predškolska pedagogija. Srbija.Vrša . Beograd i Sarajevo. Beograd. Mak sić Slavica.. Milovanovic LJ.Društvena podrška darovitima kroz proces obrazovanja. Zborni k4. 11 .Literatura Božin Aurel.Narodna biblioteka.