You are on page 1of 12

Gay u obitelji

Homoseksualnost u srednjem veku I


Autor izdvojio Augie

Homoseksualnost u srednjem veku bila je dugo u osnovi neistraena. Sve što su pioniri istraivai iz prehitlerovskog perioda, Xavier Mayne [pseudonim Edwarda lrenaeusa Prime-Stevensona], u The Intersexes (1907), Magnus Hirschfeld, u Die Homosexualitaet des Mannes and des Weibes (1914) i Arlindo Camillo Monteiro u Amor safico e socratico (1922), imali da kau za itav period od smrti Justinijana Velikog 565. pa sve do 1475, moglo je da stane na svega dve strane. Prvi ko se usudio da istrai ovu "crnu rupu" u istoriji bio je sveštenik Derrick Sherwin Bailey, u studiji Homosexuality and the Western Christian Tradition (1955), koji je pokušao da Bibliju i Crkvu opravda krivice za homofobiju i represiju nad homoseksualcima, kao i J. Z. Eglinton u Greek Love (1964), koji je posvetio jedno poglavlje kontinuitetu tradicije paganske pederastije* tokom srednjeg veka. Nedavno je Vern L. Bullough u Sexual Variance in History (1976) posvetio stotinak stranica nekonvencionalnoj seksualnosti u Vizantiji i na latinskom Zapadu. TERMINOLOGIJA PEDERASTIJA VS. ANDROFILIJA KORENI HOMOFOBIJE CRKVENI OCI RANI SREDNJI VEK BIBLIOGRAFIJA (za oba dela) Studije Michaela Goodicha The Unmentionable Vice (1979) i Johna Boswella Christianity, Social Tolerance, and Homosexuality (1980) su prve te vrste u formi knjige. Koristei prednosti nedostatka dokumentacije, kao i same organizacije tokom mranog doba od 500-1000. godine, Boswell dalje razvija Baileyijev rad sa osnovnom tezom da hrišani nisu bili naroito homofobini pre XIII veka - uprkos smrtnoj kazni propisanoj od strane hrišanskih rimskih i vizantijskih careva, kao i anatemama koje su na sodomite bacali rani crkveni oci. Boswell je tvrdio da su svetovne vlasti, mnogo više nego inkvizitori, i bez direktne hrišanske inspiracije, sprovele najviše hapšenja, suenja, muenja i pogubljenja nad sodomitima tokom XIV i XV veka, perioda kojim se slabo bavio, ali koji je Goodich delimice istakao iz razloga što postoji mnogo više dokumentacije. David F. Greenberg u The Construction of Homosexuality (1987), daje šezdesetak stranica u ovom pomalo marksistiki koncipiranom delu, dok je Wayne L. Dynes (ed.) u Encyclopedia of Homosexuality (1990), sa više od stotinu stranica, liberalnije nastrojen. Poslednja, ako ne i najdua monografija jeste Boswellova Same-Sex Unions in Pre-modern Europe (1994) , koja tei da identifikuje pravoslavnu bogoslubenu prethodnicu gej brakova, u društvu koje je za sodomiju propisivalo smrtnu kaznu. Najbolja je disertacija Michaela J. Rockea Male Homosexuality and its Regulation in Late Medieval Florence (1989). lanaka ima daleko više, neki su znaajniji, poput onih Giovannia Dall'Ortoa o italijanskim kulturnim veliinama u Encyclopedia of Homosexuality, dok su ostali preoptereeni socijalnim konstrukcionizmom.

TERMINOLOGIJA Jedan od problema u prouavanju srednjovekovne homoseksualnosti jeste i pitanje da li su homoseksualci (ili gej ljudi) tada uopšte postojali. "Homoseksualac" i "gej" jesu savremeni termini. Prvi je izmislio Karoly Maria Kertbeny i upotrebio ga u jednom štampanom anonimnom pamfletu 1869. godine; re "gay", upotrebljena tako da oznai homoseksualca, potie iz slenga amerikog homoseksualnog miljea niih društvenih slojeva (prva potvrda OED2 1935). Termini se menjaju, i trenutno oni radikalnije nastrojeni preferiraju re kvir (queer). Po ovim savremenim shvatanjima, niko u srednjem veku niti je bio niti je mogao biti "homoseksualac, "gej" ili "kvir". Srednjovekovni bogoslovi i pravnici koristili su još jedan termin za one koji "greše protiv prirode", naime sodomit . Latinski hrišani su podvodili homoseksualno ponašanje pod smrtni greh luxuria, tj. pod "poudu" ili "bludnienje", odredivši ga kao njenu najgoru vrstu i naslovivši ga peccatum contra naturam ili "greh protiv prirode". Postoje tri podvrste takvog greha: ratione generis, ili "po vrsti", što bi podrazumevalo opštenje sa zverima, ratione sexes ili "po polu", to jest sa osobom istog pola i ratione modi, tj. "po nainu", što bi podrazumevalo seks sa osobom suprotnog pola, ali u pogrešan otvor, na bilo koji nain koji iskljuuje zaee, za koje se smatralo da je jedino opravdanje za seksualnu aktivnost.

Poreklo ovog srednjovekovnog poimanja sodomije potie iz 19. glave Postanja, gde se se govori o uništenju grada Sodoma zbog izopaenosti njegovih itelja. Ipak ova referenca sama po sebi ne moe da objasni semantiki razvoj jevrejsko-helenistiko-grkog pojma sodomit ( sodomites), hrišanskog latinskog sodomit ( sodomita), u srednjevekovni pojam "sodomite" ("sodomite") - što predstavlja jedan daleko širi koncept. Pod izopaenošu Sodomljana se podrazumevalo "poznati nekog", odnosno seksualno opštenje sa strancima muškarcima (pretpostavlja se "anelima") koji su bili u poseti Lotu. Vano je da Lot, sledei knievni primer domaina u Gavaji u 19. poglavlju Knjige o sudijama (verovatno kakvu stariju verziju), nudi graanima svoje keri umesto muškaraca koje su ovi zahtevali da poznaju, što je injenica koja ukazuje na njihovu biseksualnost jednako kao i na ondašnji niski poloaj ene. Štaviše, stihovi kazuju da Lotove kerke još uvek nisu poznale muškarca. Tumaenje tog poznavanja (kome prethodi obimno pisanije) ini se ispravnijim od stanovišta koje su zastupali Bailey i Boswell i po kome su Sodomljani kanjeni za negostoprimstvo. Svejedno da li ovo jeste ili nije vano, jer srednjovekovno tumaenje je jedino ono koje je ovde bitno, a ono je ini se podrazumevalo da
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

su u pitanju u ovom sluaju istopolni odnosi. Sasvim izvesno je da prerada, u helenistikom periodu, homoseksualnog aspekta ove epizode u legendu po kojoj su Sodomljani bili svi do jednog na slian i naroit nain iskvareni, nainiv&scaron;i od uni&scaron;tenja grada izvor tabuiziranja homoseksualnosti, nije izbrisala ostale mitopoetske elemente. Sodomljani su takoe poistoveivani sa satirima , biima navodno obdarenim nezasitim i, kako bi danas rekli, "polimorfno perverznim" seksualnim apetitima. Zabrana u Treoj knjizi Mojsijevoj 18:22-23 poznaje samo dve vrste gre&scaron;nika: mu&scaron;karce koji su op&scaron;tili sa drugim mu&scaron;karcima i mu&scaron;karce i ene koji su op&scaron;tili sa ivotinjama. Svi oni bili bi iskljueni iz verske zajednice Izrailja, kao &scaron;to su, sledstveno tome, svi sodomiti, kao &scaron;iri pojam, bivali iskljueni iz hri&scaron;anske Crkve. Hri&scaron;anski koncept sodomite (sodomita), a potom i sodomije (koji se javlja u srednjovekovnom latinskom negde oko 1175, verovatno na Pirinejskom poluostrvu kao varijanta arapskog liwat < lt "sodomit"), takoe sadri i kao svoju ideolo&scaron;ku osnovu mitski arhetip satira. (1) Satiri otelotvoruju mu&scaron;ku seksualnu elju usled njihovih enormno muevnih udova i vi&scaron;e-manje stalnih erekcija, ali su neuspe&scaron;ni u svom jurenju za enama. Iz tog razloga radije e napastvovati usnule ene ili deake koje bi uzimali na prepad, ali frustrirani u svojoj potrazi za zadovoljstvima, esto se okreu jedni drugima ili ak ivotinjama. (2) Ovakvo shvatanje obja&scaron;njava oevidan dalji razvoj biblijskog predanja, kao i mno&scaron;tvo referenci na pojam sodomija. Pravna definicija, tano je, esto je uska, svedena na analni odnos sa mu&scaron;karcem ili enom ili na vaginalnu penetraciju sa ivotinjom. Ali psiholo&scaron;ko shvatanje, moralno osuivanje, poiva na implicitnom verovanju u nesputan seksualni apetit. Drugi aspekat satirskog pona&scaron;anja koji je uobliio hri&scaron;ansku definiciju sodomita jeste bogohulnost. (3) Dok je sakralizovala heteroseksualnu aktivnost unutar braka, premda esto nerado, glavnina hri&scaron;anskih pisaca demonizuje sve ostale vidove seksualnog izraavanja. ak su osudili kao bogohulnim kr&scaron;enje, od strane monaha, duhovnog zaveta devianstva. Ovaj deo mitopoetskog naslea starovekovnih pisaca upotpunio je negativnu sliku o sodomitu kao nekom ko je sebe izop&scaron;tio iz krila hri&scaron;anske vere i prakse. U tom smislu, ova hipoteza takoe obja&scaron;njava podrazumevanje pod sodomijom i seksualno op&scaron;tenje sa Jevrejima i Arapima, (4) ili ak, u sluajevima ruralne Poljske XVIII veka, oznaavanje veze izmeu keri plemenitog roda i mladog sluge obuenog za muzikanta. (5) Sodomit je opsednut nagonima tako zverskim, demonskim i bogohulnim, zbog kojih, u potrazi za zadovoljstvom, on gazi po svim Bojim i ljudskim zakonima. Jo&scaron; jedan pojam koji je u&scaron;ao u upotrebu u XII veku ali se ra&scaron;irio tek posle 1235. jeste bulgarus,"Bugar", odakle i francusko bougre i englesko bugger (iz kojih su potom izvedene imenice bougrerie i buggery ). To je zasluga lovca na jeres, Roberta le Bugra, koji je podveo sve jeretike sekte pod jedno ime (6), koje postaje sinonim za "jeretik", a zatim i "sodomita" i "zelena&scaron;". Katoliki inkvizitori su optuili pristalice dualistikih sekti za upranjavanje gnusnih poroka, delom i zbog njihovih nekonvencionalnih pogleda na seksualnu moralnost. (6) Englesko "buggery" u seksualnom smislu, meutim, nije nedvosmisleno osvedoeno sve do krivinog zakonika Henrika VIII iz 1533. godine; u srednjoengleskom ono se nigde ne pominje.

PEDERASTIJA VS. ANDROFILIJA Jo&scaron; jedno pitanje koje treba istai , ako ni&scaron;ta a ono zato &scaron;to ga je Boswell tako uporno postavljao, jeste da li je srednjovekovna (i rimska) homoseksualnost bila pretena pederastija ili androfilija. Sasvim izvesno, starovekovna homoseksualnost preteno je podrazumevala razliku u godinama. U Staroj Grkoj dozvoljen seksualni odnos obino bi se odvijao izmeu (aktivnog) odraslog mu&scaron;karca i (pasivnog) adolescenta uzrasta od 12 ili 13 i 17 ili 18 godina. (8) Teoretiari su hvalili takve erotske veze (za koje su neki tvrdili da ne bi trebalo da vode ka penetraciji) kao ne&scaron;to &scaron;to snai bliskost izmeu mu&scaron;karaca, te podstie graansku vrlinu i hrabrost na bojnom polju. S druge strane, Jelini i Latini su tumaili feminiziranost, u njihovim oima pona&scaron;anje neprikladno svom polu kao kada bi kakav zreo mu&scaron;karac bio penetriran, kao oigledan nedostatak mu&scaron;ke snage i karaktera, te samim tim i kao pokazatelj kukaviluka i iskvarenosti. Bez dru&scaron;tvenog neodobravanja, Rimljani, pod uslovom da su oni ti koji penetriraju, mogli su da postupaju po sopstvenoj volji sa robovima i osloboenicima. (9) Suprotnost homoseksualac/heteroseksualac, iako ne nepoznata, (10) u zavisnosti iskljuivo od objekta linog izbora, nije isticana. Jedan od razloga za ovo jeste taj &scaron;to je judeohri&scaron;anski tabu na seksualne odnose sa osobama koje su imale istopolne genitalije, bio nepoznat jelinskoj kulturi. Pojave koje savremeni um sabira u rubrici o homoseksualnosti, potpadali su tada u nekoliko razliitih posebnih i vi&scaron;e-manje odvojenih fenomena. Dalja prepreka svoenju homoseksualnosti na jednu jedinu kategoriju bio je pederastiki misaoni sklop , psiha koja je pobuena ne toliko muevno&scaron;u koliko androgino&scaron;u mu&scaron;kog adolescenta. Mnogi savremeni teoretiari zanemaruju ovu su&scaron;tinsku razliku izmeu pederasta i androfila. Helenistiki i rimski umetnici bili su skloni androginim mladiima, i poistoveivali su evnuha sa adolescentom kao pasivnim seksualnim partnerom. Ukratko, Grci i Rimljani nisu po pravilu mislili o objektu izbora odreujui &scaron;ta bi se moglo podvesti pod "homoseksualnost", ve
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

radije prema ulozi (penetrator nasuprot penetriranom). Osuda svake vrste mu&scaron;ko-mu&scaron;kog seksa stoga je vi&scaron;e jevrejska nego grko-rimska. "Homoseksualnost" je otuda koncept koji poput ki&scaron;obrana pokriva mno&scaron;tvo uroenih sklopova i tipova linosti. (11) Popis onih koji stoje pod njim varirao je tokom vekova iz razloga koje tek treba rasvetliti. Verovatno je istopolni seks Grka iz vi&scaron;e klase procentualno bio 9/10 pederastijski i 1/10 androfilni, dok se on kod savremenih Amerikanaca ini da je 9/10 androfilni i 1/10 pederastijski. Tip koji je prevladavao u srednjovekovnom periodu nije nuno bio isti tokom svih vekova ili na svim podrujima, ali dokaz iz Firence i Venecije XV veka, daleko iscrpniji nego za ijedno prea&scaron;nje srednjovekovno dru&scaron;tvo, ukazuje da je klasina varijanta odnosa koji podrazumeva razliku u godinama izmeu partnera ostala normativna, premda uglavnom li&scaron;ena svog pedago&scaron;kog aspekta, tako hvaljenim kod Grka. Savremena androfilija moda je zaista prvo procvetala ili stekla prednost u oblastima sa germanskom ili keltskom populacijom pre 1869, 1893. ili pre 1700. godine, datuma koje su i poletni socijalni konstrukcionisti poput Halperina i Trumbacha razmatrali kao roendane savremenog homoseksualnog identiteta, ali oni nisu zapazili u kojoj meri koncept homoseksualca proizilazi iz koncepta sodomita, naroito uobiajenog sodomita.

KORENI HOMOFOBIJE Jednom kada je definisana od strane bogoslova kao "gre&scaron;no pona&scaron;anje", svi homoseksualni inovi, kao i ostale vrste sodomije, mogli su samo biti predmet narastajuih osuda i represija od strane verskih i civilnih vlasti. Od svetoga Pavla naovamo, hri&scaron;ani su sodomiju drali gre&scaron;nom i im su jednom zadobili mo nad vlastima, smatrali su je i zloinom. Izvori hri&scaron;anske netolerancije bili su raznovrsni. Prvo, bilo je prisutno pagansko naslee. Grko-rimska (i primitivna germanska) kultura snano je osuivala svaki vid homoseksualne (i bilo koje druge) aktivnosti koja je viena kao neusklaena sa polom. Pasivan i feminiziran mu&scaron;karac, nazvan cinaedus na latinskom (prema grkom, prim. prire.) i argr na staronordijskom, trpeo je udarce prevlaujueg prezira i neprijateljstva, ali ipak samo dru&scaron;tvene - ne i zakonske sankcije. (12) Meutim, osloviti nekog mu&scaron;karca reju koja znai isto &scaron;to i argr po langobardskom zakonu predstavljalo je uvredu. Judaizam je zave&scaron;tao hri&scaron;anstvu model levitskog sve&scaron;tenstva, koje je bilo heteroseksualno, ali ne i apstinentsko. Nikada tokom svoje 2500-godi&scaron;nje povesti judaizam nije imao sve&scaron;tenike koji su se drali celibata niti je imao devstvene sve&scaron;tenice, nikada jedan drugi ideal za svoju versku elitu ili mirjane do ideal braka i oinstva. Od maloazijskih Magna Mater kultova i/ili zoroastrizma, hri&scaron;anstvo je usvojilo drugaiju tradiciju, jednu koja je usvojila jevrejsku zabranu samokastriranja (u odbacivanju Origena i ostalih fanatika koji su od sebe nainili evnuhe "Hrista radi"), ali je i otelotvoravala jednu androginu normu u koju su se uklapali svi oni orijentisani ka sopstvenom polu. Trea knjiga Mojsijeva 18:22 i 20:13, kao i Peta knjiga Mojsijeva 22:5 i 23:18, snano zabranjuju mu&scaron;ku homoseksualnost, kultnu transvestiju i prostituciju. &Scaron;tavi&scaron;e, pria o uni&scaron;tenju Sodoma u Postanju 19 daje jedan kvazi-istorijski primer i odobrava kaznu smru propisanu sve&scaron;tenikim kodeksom. Svi ti tekstovi, itani u Vetus Latina, a potom i u Jeronimovom prevodu Svetoga pisma na latinski, boanska su dozvola za netrpeljivost. Do dan danas oni su ostali neizbeno kljuno mesto u argumentaciji onih koji se protive pravima homoseksualaca, kao u sluaju afere Bowers vs. Hardwick pred Vrhovnim sudom u Americi. ak i da su isprva cilj i svrha ovih propisa Mojsijevog zakona bili ui od jedne naelne osude koja e kasnije postati normativ, judaistika je tradicija bila nedvosmislena. U helenistikom judaizmu, mogue kao reakcija na grku paiderasteia, mu&scaron;ka homoseksualnost bila je po svom znaaju izjednaena sa ubistvom. Palestinski judaizam nije zaostajao; Talmud (b. Sanhedrin 73a) ide toliko daleko i odreuje da svako ima pravo da ubije drugog mu&scaron;karca ne bi li ga spreio da poini ovaj zloin, izgovor je koji se jo&scaron; uvek navodi kao "homoseksualna panika" u izvesnim sluajevima pretuenih gejeva s ciljem da se opravda gnev "rtve" koja se na&scaron;la u blizini homoseksualca. Rani hri&scaron;ani usvojili su i potvrdili helenistiku jevrejsku homofobiju. Takvi izvodi, poput onih u Poslanici Rimljanima 1:18-32 i Prvoj poslanici Korinanima 6:9, samo ponavljaju judaistiko odbacivanje i osudu ljubavi prema pripadniku sopstvenog pola. Pored toga, iz gnostike spekulacije o ulozi seksualnosti u kosmikom procesu, hri&scaron;ani su usvojili duboku nelagodu prema polnom dvoobliju (sexual dimorphism) (kao nesavr&scaron;enom ljudskom stanju) zajedno sa idealom jednog aseksualnog oveanstva. Sa tog stanovi&scaron;ta, heteroseksualni odnos, ak i u cilju reprodukcije u okviru hri&scaron;anskog braka, mogao je biti tek ne&scaron;to vi&scaron;e od nunog zla; homoseksualni odnos bilo koje vrste bio je pak potpuno nepotreban. Hri&scaron;anski carevi, koji su postali glava Crkve, i u pravoslavnom svetu to i ostali, ustanovili su smrtnu kaznu isprva moda samo za pojedine, a potom za sve homoseksualne inove. Sinovi Konstantina Velikog doneli su antisodomijski zakon 341. god. (13), a dekret Teodosija Velikog iz 390, za kojim su u VI veku usledile Justinijanova 77. i 141. novela, propisivao je smrt na lomai za "zloin protiv prirode". &Scaron;tavi&scaron;e, Justinijan je zaetnik duge tradicije redovnog okrivljavanja tabuizirane seksualnosti za sve bolesti dru&scaron;tva, tvrdei da Bog &scaron;alje kugu, glad i zemljotrese kao kaznu zbog sodomije. (14) Otuda je u osvit srednjeg veka carski zakon, inspririsan teolozima, propisivao smrt.
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

CRKVENI OCI Patristiki spisi, od kojih veina pretpostavlja kanonski Novi zavet, ako ne i njegove apokrife, jesu hri&scaron;anski tekstovi iz perioda od II do VII veka, ili ak i do XIII veka, od kada preovlauje sholastika. (15) Izuzetak predstavlja Tajno Jevanelje po Marku (16) koje bie da je govorilo o Isusovom homoerotskom odnosu sa katihumenom pre nego &scaron;to je ta tema izbaena iz kanonskog Markovog jevanelja. Kakvim ih znamo, jevanelja su vrlo suzdrana po pitanju Isusove seksualnosti, tako da se jo&scaron; uvek vode estoke rasprave oko toga da li je Isus preporuivao ednost, do koje je oigledno drao, pre nego brak kojeg je hvalio. (17) Vi&scaron;e od bilo kog drugog jevaneliste Luka oslikava Isusa koji kudi one &scaron;to se dre slova zakona umesto da se prihvate duha ljubavi, kao &scaron;to se i suprotstavlja rabinskim konvencijama vezanim za seks, propovedajui na primer da se onaj ko ga sledi mora odrei enine ljubavi, napustiti roditelje i da je za spasenje neophodan celibat. U ranoj Crkvi, pre nego &scaron;to su uvr&scaron;eni predanje i tekstovi, iako su malobrojni zagovarali i upranjavali svaki vid seksualnosti od devstvenosti do promiskuiteta, veina, svesna da se po seksualnim nazorima izdvaja i stoji, kako su smatrali, iznad pagana, prihvata judaistiki pogled da je homoseksualnost, poput edomorstva, veoma ozbiljan zloin. Apostol Pavle, kako se smatra - drugi osniva, ije poslanice koje ine treinu Novog zaveta jesu najstarije od sauvanih hri&scaron;anskih pisanija, bio je eksplicitan. Propisao je brak samo za one koji su isuvi&scaron;e slabi da bi ostali edni, ali je zabranio razvod, tada stvar volje jevrejskih, grkih i rimskih mueva. (18) Pod uticajem jevrejskog Pisma, farisejskog judaizma i sa me&scaron;avinom asketskog platonizma i teozofskog judaizma kojeg je najbolje reprezentovao Filon Judejski, kategorino je zabranio svaki seks van braka. Izdvojio je homoseksualnost, ak i izmeu ena, za naroitu osudu, kao i transvestiju u bilo koji pol, dugu kosu kod mu&scaron;karaca i ostale znake feminiziranosti ili nenosti, kao i masturbaciju. Poslanica Rimljanima 1:18-27, Titu 1:10, Timotiju 1:10 i Prva poslanica Korinanima 6:9, sve one izriito zabranjuju mu&scaron;ku homoseksualnost. Svaki od otaca bio je izrazito ili pritajeno homofobian (u svom zagovaranju devstva, ednosti itd.). Najstariji postbiblijski (nekanonski) hri&scaron;anski homofobni spis koji je sauvan, antijevrejska Varnavina poslanica , poznata po aleksandrijskom rukopisu iz IV veka, obja&scaron;njava kako je Mojsijev zakon proglasio zeca neistim jer simbolizuje sodomiju. U Delima Pavla i Tekle tvrdi se da je Pavle zahtevao potpuno odricanje od seksa. Dela apostola Andrije ubeuju enu da e ona uzdravanjem od seksa sa svojim muem prevazii svoje grehe koji su poreklom jo&scaron; od proterivanja Adama i Eve iz Edenskog vrta. U Delima Jovanovim Hristos ak triput odgovara apostola od enidbe. Sredinom III veka, Dela Tomina bila su prilino zanesena ivotom bez seksa. Gnostiko Jevanelje po Egipanima zastupalo je stav da su Adam i Eva doneli smrt otkriv&scaron;i seks. Po povratku iz Rima na Bliski istok godine 172, Tacijan, uenik Justina Muenika (koji je ak ubedio jo&scaron; jednog pobonog mladia da se kastrira) zapovedio je ednost svim hri&scaron;anima. Neke crkve u Siriji kr&scaron;tavale su samo mu&scaron;karce u celibatu. Pojedini jeretici tokom II i III veka isticali su da je brak satanska rabota. Markioniti su opisali telo kao gnezdo greha. Jevanelje po Egipanima veli da je Isus govorio o raju pre nego &scaron;to su i stvoreni polovi. Nisu se svi slagali, i meu slobodnoumnijim aleksandrijskim sektama iz II veka Karpokratov nepunoletni sin Epifan, koji ga je nasledio na elu jeretike sekte, zagovarao je da ene i stvari budu zajednike. Ova tradicija, meutim, nikada nee biti snana. Karakteri&scaron;ui preljubnike i pederaste kao neprijatelje hri&scaron;anstva, Atinagora ih je ve 177. podvrgao izop&scaron;tenju, tada najstrooj kazni koju je Crkva, i sama tada jo&scaron; uvek izloena progonima rimske drave, mogla da izrekne. Sabor u Elviri (305.) te&scaron;ko je osudio pederaste. Kanoni 16 i 17 Sabora u Ankiri (314.) odreuju duga pokajanja i iskljuenja iz Crkve za pederaste. Sveti Kliment, elnik katihetske &scaron;kole u Aleksandriji sve dok nije nije pobegao pred progonom 202, kombinovao je gnostiko verovanje po kome prosvetljenje donosi savr&scaron;enstvo sa platonskom doktrinom prema kojem je neznanje (pre nego greh) to koje prouzrokuje zlo. Pozajmljujui od neoplatonizma i stoicizma, Kliment, koji je idealizovao brak bez seksa, poput braka izmeu brata i sestre, isto kao i Filon, osudio je homoseksualnost kao protivprirodnu. PseudoKliment drao je da bi trebalo gledati daleko, do Kine, za ljudima koji ive pravednim i umerenim ivotom ( Priznanja (Recognition) , 8, 48). Obrazovani entuzijasta Origen, kog je majka spreila da se izloi stradanju 202. godine, pojaao je postove, bdenja i siroma&scaron;tvo uz samokastraciju, jer je navod iz Mat. 19:12 razumeo kao doslovnu preporuku za nju. Godine 257. jedan drugi fanatik, sveti Kiprijan, episkop kartaginski, smatrao je da je kuga za cilj imala da devstveni hri&scaron;ani umru nedirnuti, ali nijedan hri&scaron;anin se nije pozivao na medicinske argumente po pitanju prednosti devstva ili (poput poznih paganskih lekara) predostronosti i umerenosti, &scaron;to nije potpuno ista stvar. Sirijski falsifikati iz III veka pripisani svetom Klimentu, episkopu Rima, zabrinuti su zbog bazbranog devstvenog mladia koji putuje od jedne zajednice do druge, jer bi ga kakva neudata ena mogla napasti.
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

Koptski rodonaelnik hri&scaron;anskog mona&scaron;tva, sveti Antonije, sa 20 godina odrekao se svoga nasledstva i posvetio se askezi, povukav&scaron;i se isprva u grobnicu, a potom u pustinju, u obema se borei sa demonskim hordama. Ne uspev&scaron;i da ga zavede preru&scaron;en u enu, avo mu ponovo dolazi, ovoga puta u vidu crnog mladia. Oko 305. Antonije organizuje pustinjake koje je privukao u zajednicu sa slobodnim pravilom. Okonanje progona omoguilo je takvim asketama slavu koja je do tada pripadala samo muenicima. Poput svetoga Antonija, i drugi anahoreti su smatrali seksualnu elju najteim porivom s kojim se treba izboriti i propisali su stroge postove ne bi li je oslabili. Pustinjski oci jo&scaron; su vi&scaron;e poveali seksualni negativizam ostalih hri&scaron;ana im se mona&scaron;tvo pojavilo i suoilo sa homoseksualnim isku&scaron;enjima u svojim manastirima. Preobrativ&scaron;i se u hri&scaron;anstvo, po&scaron;to je izbaen iz vojske 313. godine, jo&scaron; jedan Kopt, sveti Pahomije, osnovao je manastir u Tebaidi gde e konano kao vrhovni iguman nadzirati devet takvih ustanova za mu&scaron;karce i dve za ene. Njegovo pravilo, prvo za kinovite , uticalo je na pravila svetoga Vasilija, Jovana Kasijana, Kesarija iz Arla, svetoga Benedikta i na ono "Gospodnje". Pahomije je govorio da "nijedan kaluer ne sme spavati na madracu drugog kaluera" (glava 40) ili da priu blie jedan drugome "bilo da sede ili stoje" vi&scaron;e od 1 kunite (oko 18 ina) ak i kada obeduju zajedno. Najpoznatiji od stolpnika, Simeon Stolpnik (390-459.) iveo je na stubu oko 4 decenije u blizini Antiohije inei uda. Takve "Hristove atlete" umrtvljavali su svoja tela vi&scaron;e nego &scaron;to su olimpijske atlete ikada usavr&scaron;avali svoja, ali manjak spoljne discipline i skandali ostalih isposnika ohrabrie umnoavanje manastira, u kojima je suzbijanje sodomije postala prava opsesija. U mnogome pod uticajem pustinjskih otaca, sa kojima je dugo boravio, patrijarh Jovan Zlatousti, najistaknutiji od grkih otaca, grmeo je u etvrtoj Propovedi o Rimljanima 1:16-27.: "Koliko li e pakala biti dovoljno za takve (sodomite)?" Dugotrajnu borbu protivu sinagoga sveti Pavle je otpoeo u Maloj Aziji, sredi&scaron;tu hri&scaron;anstva, da bi se ona potom pro&scaron;irila na Rim i na Severnu Afriku, kaljajui hri&scaron;anstvo antijudaizmom. Kao &scaron;to su latinski hri&scaron;ani pozajmili antijudaizam od Grka, koji su se dugo s njima sukobljavali u Aleksandriji, takoe su pozajmili homofobiju od Jevreja, koju su ojaali rimskim neprijateljstvom prema feminiziranosti. Katolici su moda postali i vi&scaron;e homofobini od pravoslavnih, koji su ipak iveli meu jo&scaron; uvek donekle pederastikim Grcima. Postav&scaron;i episkop Liona godine 177. godine, nakon Potinovog postradanja, sveti Irinej se obru&scaron;io na gnosticizam. Moda najuticajniji gnostik, Valentin, bio je prokazan da je propovedao slobodnu ljubav za "pneumatike", duhovne ljude osloboene Zakona uz pomo gnosis-a (znanja). Za razliku od svog aleksandrijskog savremenika, svetog Klimenta, koji je sodomiju proglasio "protivprirodnom" i razmahivao se ostalim platonistikim argumentima, Irinej je nagla&scaron;avao tradiciju, kanon Svetog pisma, i episkopat u svojoj borbi protiv gnostika. Obrazovan u slobodnim ve&scaron;tinama i pravu u Kartagini, Tertulijan, otac latinskog bogoslovlja, koji se pokrstio 197. godine, na kraju se prikljuio montanistima. U apologijama i kontroverznim i asketskim traktatima na latinskom i povremeno grkom, pobijao je paganske optube da hri&scaron;ani upranjavaju homoseksualnost i kanibalizam, optube kojima e se, ironino, hri&scaron;ani uskoro baciti na jeretike. Tertulijan je zahtevao potpuno odvajanje ne bi li se izbegli nemoral i idolatrija paganskog dru&scaron;tva. Moda je priredio spis Stradanje svetih Perpetue i Felicite, iju devstvenost je uinio okosnicom itave prie. (19) Sledei Irineja u isticanju tradicije i napadima na valentijance, pesimistiki je razmi&scaron;ljao o prvorodnom grehu i ovekovom padu. Eshatolo&scaron;ka oekivanja odvela su ga u asketizam i perfekcionizam. U spisu De Pudicitia, osudio je slabost pape Kaliksta i kartaginskog episkopa po pitanju seksualnih gre&scaron;nika, zahtevajui zakonski sistem nagrada i kazni. Iako pod uticajem stoicizma, drao se bukvalnog i istorijskog tumaenja spasenja. Oko 250. jedan latinski autor, verovatno Novatijan, pi&scaron;e: "Devstvo nas ini ravnim anelima". Jedan od etvorice latinskih "doktora Crkve", sveti Amvrosije, u svojoj raspravi o sve&scaron;tenikoj moralnosti, De Officiis , podstie asketizam i italijansko mona&scaron;tvo. Po zavr&scaron;enim studijama u Rimu, jo&scaron; jedan od "doktora", sveti Jeronim zagovarao je ekstremni asketizam u delima Protiv Helvidija i Protiv Jovinijana , tvrdei kako su "Hristos i Marija bili oboje devstveni, &scaron;to je posvetilo uzor devstva za oba pola". Najvei od "doktora", sveti Avgustin, koji je istican iznad svih ostalih latinskih otaca, razvio je uenja koja su dominirala tokom srednjeg veka, sve dok ih Toma Akvinski u XIII veku nije preispitao i modifikovao. Protestanti su ih, meutim, ponovo oiveli. vrsto se drei Starog zaveta i uenja o prvobitnom grehu odbacujui manihejstvo, iji je i sam ranije bio prista&scaron;a, Avgustin je insistirao na tome da su svi vidovi seksualnog zadovoljenja koji ne vode zaeu pogre&scaron;ni jer za cilj imaju puko uivanje, i njegova je osuda prevladavala tokom itavog srednjeg veka. Povukav&scaron;i se iz razuzdanosti Rima, u kome se &scaron;kolovao, u peinu u Subiaku (Subiaco), sveti Benedikt Nursijski organizovao je u 12 manastira kaluere koje je privuklo njegovo isposni&scaron;tvo, ali se 525. premestio u Monte Kasino, gde je ovaj "patrijarh zapadnog mona&scaron;tva" sastavio svoje pravilo menjajui i skraujui "Pravilo Gospodnje" i naslanjajui se slobodno na pravila sv. Vasilija, Jovana Kasijana i Avgustina. (20) Njegova poglavlje 22 propisuje da kalueri treba da spavaju u odvojenim krevetima, odeveni i sa upaljenim sveama u spavaonici; mladii ne smeju da spavaju jedni kraj drugih, ve odvojeni steljama starijih. Iz plemike porodice koja je izbegla iz Kartagine po&scaron;to su je arijanski Goti uni&scaron;tili, sveti Isidor, koji je u&scaron;ao u manastir oko 589, nasledio je svoga brata na mestu seviljskog arhiepiskopa. Kao predsedavajui nekolikim saborima u vizigotskoj &Scaron;paniji, jedinom germanskom obla&scaron;u koje je zakonski kanjavalo homoseksualne inove, osnivao je &scaron;kole i manastire i
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

poku&scaron;avao je da preobrati Jevreje. Njegove esto ma&scaron;tovite Etimologije (poput onog miles quia nihil molle faciat, "miles [vojnik] jer ne ini ni&scaron;ta enstveno") postala je enciklopedija ranog srednjeg veka. Pozajmljujui od Avgustina, Isidor je osudio neprokreativnu seksualnost i dozvoljavao brak samo sa zadr&scaron;kom i iskljuivo zbog izraanja dece. Preuzeta in toto od helenistikih jevrejskih autora kao &scaron;to su bili Filon Judejski i Josif Flavije, homofobija ranih otaca, osnaena seksualnim negativizmom svojstvenim hri&scaron;anstvu, nikada nije bila osporavana ili ak preispitivana od strane bilo koga ko je predstavljao autoritet kasnijih generacija hri&scaron;ana sve do 1950-ih godina 20. veka.

RANI SREDNJI VEK Kriminalizacija istopolnih seksualnih odnosa od strane hri&scaron;anskih careva postaje neprikosnovena kada su "varvari" prevladali Zapadnim carstvom. Tokom vremena su germanski kodeksi zamenili rimsko pravo. Izuzev u vizigotskoj &Scaron;paniji, gde je sasvim jasno da su zakonici proiza&scaron;li iz hri&scaron;anskog uenja, germanski zakoni nisu pominjali zloin protiv prirode. Ali u vreme kada se zakonski poredak i samo dru&scaron;tvo brzo raspadali, na sreu (ili na alost) homoseksualni nagon je slabo zanimao nove, jo&scaron; uvek sasvim varvarske vladare. Kada je papa Grigorije Veliki (590-604), poslednji od "doktora Crkve", poslao misionare da pokrste Germane i Kelte, Crkva je razvila nove metode prisile u svom strogom osuivanju protivpirodnog greha. Poev&scaron;i u Velsu i Irskoj, koji su prvi pridobijeni za veru, ova uloga pripala je prirunicima prilikom pokajanja koji su bili od pomoi sve&scaron;tenicima u njihovom duhovnom staranju nad pastvom, gde su se nabrajale razliite kategorije greha i za njih propisivale odgovarajue kazne. (21) Privlae panju svojim iscrpnim, detaljnim pristupom seksualnom pona&scaron;anju. Svih par desetina koji su preiveli do danas sadre barem po jednu osudu sodomije, a nekoliko ak nudi relativno duge analize sodomije sa tipino kaznom od 7 do 20 godina za grehe naroito pripisane Sodomu, 3 do 7 godina za oralno-genitalni kontakt, 3 do 15 godina za analni odnos, i do 3 godine za meubedreni, interkruralni odnos, a samo 30 dana do 2 godine za masturbaciju. Monasi su esto snosili blae kazne, makar u praksi, s izvesnim dopu&scaron;tenjima za mladie. Lezbejski odnosi su jedva pomenuti. Nijedan od ovih ispovednika ak i ne ukazuje na to da je sekularna ruka ta koja ima da proganja ili kanjava krivce, ali je veina tretirala homoseksualne prekr&scaron;aje stroe nego li heteroseksualne, propisujui veu strogost za analni nego li za oralni seks - svejedno da li s partnerom suprotnog ili istog pola. Rani kanoni rukovodili su se ovim ispovednicima, od kojih su neki bili zaodenuti kanonskim autoritetom, u propisivanju razliitih kazni, upkos smrtnoj kazni propisanoj u Treoj knjizi Mojsijevoj i kletvama svetog Pavla. Argumentacija da su svetaki ivoti pokazivali mrnju prema homoseksualnosti je ubedljiva, kao &scaron;to su kalueri bili ku&scaron;ani od strane enskih transvestita, za koje su pretpostavljali da su bili lepi mladii. (22) Tvrdnja da ova privlanost potkopava argumente dru&scaron;tvenih konstrukcionista izlaganjem homoseksualca mrnji je, meutim, lo&scaron;e postavljena jer je sodomija, kao &scaron;to je nagla&scaron;eno ranije, bila ta od koje se strahovalo i koja je u ovim sluajevima osuivana, a ne "homoseksualna"osoba. Pod Karlom Velikim (768-814), svetovni zakon propisao je kazne za sodomiju i uredbom osudio sodomiju meu kaluerima, primeujui da je postala veoma uestala. (23) Stihovi iz IX veka veronskog sve&scaron;tenika upueni mladiu koga je preoteo takmac pokazuju istinsko oseanje: O ti liku Venere oboavane, Savr&scaron;eno je telo tvoje bez ijedne gre&scaron;ke! Sunce i zvezde i more i svod nebesni, Nalik su tebi, i Gospod im dade venost. Huda smrt ti ni za dlaku nee na&scaron;koditi, Kloto , vezilja, ona e se za tebe postarati. Srdano, mladiu, potkupih je i molitveno Zatraih da te paljivo uva Lahezis , Sestra Atropina - nek te njena ljubav pokrije, Zajedno sa Neptunom i Tetidom neka te nadgleda, Kada rekom bude&scaron; odlazio zaboravljajui me! Kako moe&scaron; da odleti&scaron; ak i da se na me ne saali&scaron;, Na mene koji se izjedam pred okom ljubljenog moga? Kamene nainjene od vrstog zemaljskog materijala, on Jedan od kamena tijeh je i taj deak &scaron;to oholo Baci preko svog ramena i boanski stvori oveka; Prezre ta preklinjanja koja pred njega stavih, ah, bolno! Uitak moj &scaron;to be&scaron;e, sutra e pripasti takmacu mome, Dok ja za mojim lanetom poput ranjenog jelena patim! (Curtius, 114.) Rastakanje Karolin&scaron;kog carstva otpoelo je 817. godine, i novi talasi invazija okonali su kratak period preporoda koji je bio uzeo maha. Sredinom IX veka Hinkmar od Remsa tvrdio je da lezbejke "bije glas da se slue izvesnim avolskim
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

sredstvima ne bi li podstakle strast". ak i u kasnijim vekovima sama upotreba dilda (jednog ili dvostrukog) bila je dovoljna da vlasti interveni&scaron;u. (24) Haos tokom IX i X veka ponovo je prekinuo hri&scaron;anske napade na Sodomu, koji su oiveli, kao &scaron;to smo videli, kada su Karlo Veliki i njegovi neposredni naslednici ponovo uspostavili poredak i poku&scaron;ali da stvore hri&scaron;anski komonvelt. Prevod: Aleksandar * Re pederastija u tekstu treba shvatiti u njenom izvornom, starogrkom znaenju - ljubav, naklonost prema deacima (a donekle i onima koje bismo danas okvalifikovali kao "mladie"), ne i u znaenju koje ta re ima u savremenom srpskom - podrugljiv naziv za svaki oblik homoseksualnih inova.

Fus note: Videti u: Lissarague (1987) i Collinge (1989). A. J. van Windekens izneo je ubedljivu etimologiju za styros iz grkog za "hvatanje za enske genitalije", van Windekens (1986), str. 203-04. Collinge (1989), str. 83, "Crvenofiguralni pehar u Berlinu iz &scaron;ireg kruga slikara Nikostena... pokazuje obe od ovih aktivnosti: jedan satir je penetriran u anus, dok drugi bez partnera poku&scaron;ava da umoli sfingu. Berlinski pehar pokazuje radije analni nego meubedreni odnos, &scaron;to mogue da ukazuje na satirski nedostatak suzdranosti i nemanje potrebe da se sauva i malo pristojnosti... . Satiri takoe odbacuju svaki zahtev za pristojno&scaron;u u svojoj udnji da penetriraju ivotinje. Bestijalnost je retka kod ljudi, kako pokazuju ilustracije, ali je zato uobiajenija kod satira." Coilinge (1989), str. 90. "Satiri su uglavnom poboni, ili se rugaju i zadevaju, ali povremeno poine i kakvo skvrnue. Ovo poslednje otkriva i do sad neoekivanu i oigledno ozbiljnu odbojnost prema religiji... Povremeno prelaze preko prihvatljivih granica... u domenu religije pre nego u bilo kojoj drugoj oblasti." Joost de Damhoudere (1646), glava XCVIII, ne posmatra, meutim, ovo odstupanje od hri&scaron;anskog ideala kao pravu sodomiju. Baranowski (1955), str. 64, citira Ochocki-a (1857), str. 117-18. Robert le Bugre, lan Ordo Praedicatorum-a, kako belei Matthew Paris u svojoj Chronica Majora, izd. Luard, III, 520: "Manje-vi&scaron;e nazivao bi ih pogrdnim imenom bougres , bilo da su oni patareni, jovinijanci, albiani ili ukaljani kakvom drugom jeresi." Vrhunac njegovoga delovanja oigledno pada u godine 1236-1238. Greenbergova tvrdnja da je srednjovekovnu grupaciju osnovao sve&scaron;tenik Bogomil je samo jedna tradicija. Videti Percy, (1996). Williams (1990), koji donekle marljivo pobija uvreeno mi&scaron;ljenje da je obiajno pravo ( mos majorum ) osuivalo homoseksualnost kao takvu, ispravo insistirajui kako je ono o&scaron;tro kritikovalo sve vidove raspusnosti (luxuria), ukljuujui tu i skupe deake robove, kao i sve one neumerenosti (gravitas) koje bi mogle oveka da li&scaron;e dostojanstva ili odvoje od izvesnih graanskih dunosti, u poglavlju naslovljenom "Alternative Models: Spouses, Brothers, Friends and Lovers" (str. 321-67.) sledi Boswellovu gre&scaron;ku ustvrdiv&scaron;i da su postojali pravi rimski gej brakovi poput na&scaron;ih izmeu odraslih. Pogledati Platonovu Gozbu , Firmicus Maternus , probleme Pseudo-Aristotela, Rasprave o ljubavi i razne epigrame u Grkoj antologiji. Foucault u tomovima 2 i 3 (1984), Winkler (1988) i Halperin (1986.), drukije nego Dover (1978), odbili su da prihvate antiku koncepciju homoseksualnosti i primene je na oveka antike ili srednjeg veka. Barem je ovo sluaj ukoliko poznati deo iz Tacitovog Germanicus -a (XII) ne poziva da se u blatu podave pasivni ili ak homoseksualci, kao &scaron;to su mnogi isticali, ve takvu smrt, kako smo skloni da verujemo, propisuje samo za kukavice i dezertere, Dynes et al. (1990), II 1275-76. Tekst koji propisuje "osvetniki ma" ini se dvosmislenim. Boswell (1980), str. 123-24, ustvrdio je "nepostojanje bilo kakve kazne" u ovoj "neobino sroenoj uredbi", koju je on protumaio kao stavljanje "gej brakova" van zakona. U Dallinom tumaenju, meutim, ona se odnosi na svakog mu&scaron;karca koji bi na sebe uzeo ulogu pasivnog partnera, Dalla (1987), str. 167-68. Eva Cantarella, profesor rimskog prava na Univerzitetu u Paviji, slaui se sa Dallom, primeuje zatim kako je do VI veka smrtna kazna bila predviena samo za molles (mlakonje) a ne i za aktivne sodomite, Cantarella (1988), str. 265-66. U dugoj raspravi o Justinijanovoj 77. i 141. noveli lako je zaboravljeno da su u antici poznavali rudimentalne osnove seizmologije i da je pobona carska optuba na raun onih okrivljenih za greh sodomski, tako daleka od naune mogunosti, bila najgori vid praznovere. Vidi Darmstaedter (1933). Vidi u: Brown (1988), Brundage (1987), Fox (1987) i Pagels (1988). Suvi&scaron;e obimna za bilo koga, Migneova zbirka dela crkvenih otaca, moda stotinu puta dua od svih preivelih grkih i rimskih paganskih tekstova zajedno, trebala bi da se skenira i pretrai kompjuterom zbog kljunih rei zarad daljeg rasvetljavanja patristikih stavova. Nakon 1200. sauvane su ogromne zvanine arhive kao i neobjavljena sholastika dela i ostala literatura, obezbeujui jo&scaron; stotinu puta vi&scaron;e od Mignea. Po razvoju &scaron;tampe, izvori se nanovo umnoavaju. Kako je rekonstruisao Morton Smith (1973). Ako je Isus ikada osvrnuo na tu temu, moe biti da je zagovarao trpeljivost: ne poniavaj svog brata nazivajui ga "raka": Warren Johansson, Cabirion (1984). Ceo tekst u prevodu na na&scaron;em sajtu: http://www.gayserbia.com/religija/2004/04-07-23-bratu/index.jsp?aid=1401 Poligamija je tada bila rasprostranjena kod Jevreja, koji su se venavali jako mladi, i uvala se ak i meu onima u
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

hri&scaron;anskoj Evropi sve do XI veka, a na snazi je ostao i leviratski brak sa bratovljevom udovicom. Moe da se ini neverovatnim, ali Boswell (1994), str. 139-41, je tvrdio da su ova osobita Rimljanka i njena slu&scaron;kinja, inae svete muenice, mogui uzor za lezbijski brak. Samo je 500. godine u Galiji zajednika spavaonica sme&scaron;tena na mestu predvienom za pojedinane kelije (Benedict, Ch. 22) po&scaron;to je stara zgrada izgorela. Vid. u: Chadwick (1981). Najopsenije istraivanje je Payerovo (1984) ali vidi takoe i Bullough (1976.). O ovome pogledati i Payerov lanak u ovom zborniku. Vidi u: Gaunt (1994) i Bullough (1974). Vidi u: Bullough (1976), str. 353, i Boswell (1980), str. 177. Vidi u: Crompton (1980-81). Ovaj lanak je bio pri samom kraju kada je Warren Johannson preminuo i stoga mnogo toga duguje njemu. Naveo sam njegovo ime kao ime prvog autora. Takoe se zahvaljujem i Wayneu Dynesu zbog njegovih mudrih saveta, Edu Boyceu zbog njegovih neuporedivih ureivakih i raunarskih umea. William Percy Iz: Handbook of Medieval Sexuality , izd. Vern Bullough i James Brundage, New York and London, 1996, str. 155-189. Napomena: linkovi na stranici se odnose samo na sadraj gay-serbia.com-a. BIBLIOGRAFIJA Primarni izvori Klju za skraenice: ANF = The Ante-Nicene Fathers , izd. Alexander Roberts i James Donaldson, (Grand Rapids, MI: Eerdmans, 1951.) NNF = Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church , izd. P. Schaff i H. Wace, serija II (New York: Christian Literature Co., 1890-1900.) PG = Patrologiae Cursus Completus , izd. Jacques Paul Migne, Series graeca , (Paris: Gamier Fratres, 1857-66.) PL = Patrologiae cursus completus , izd. Jacques Paul Migne, Series latina , (Paris: Gamier Fratres, 1844-64.) Acts of Andrew the Apostle , ANF, v. 8 Acts of John , ANF, v. 8 Acts of Paul and Thecla , ANF, v. 8 Acts of Thomas , ANF, v. 8 Aelred of Rievaulx, De spirituali amicita, Opera Omnia, izd. A.C. Hoste and C.H. Talbot (Turnhout, Belgium: Brepolis, 1971.) Alain de Lille (Alan of Lille), The Complaint of Nature , prev. Douglas M. Moffat (New York: B. Holt, 1908.) Ambrose, De officiis , PL, v. 16 Anselm, Letter to the Archdeacon William , PL, v. 159 Athanasius, Life of St. Anthony , NFF, v. 4 Athenagoras, A Plea for the Christians, ANF, v. 2 Baudri of Bourgueil, Les Oeuvres poetiques de Baudri de Bourgueil , izd. Phyllis Abrahams, (Paris: H. Champion 1926.) Beccadelli, Antonio, Hermaphroditus , izd. Donatella Coprini (Rome: Bulzoni, 1990.) Benedict of Nursia, The Rule of St. Benedict , izd. J. McCann (London: B. Oates, 1952.) Bodel, Jean, Les Fabliaux , izd. Pierre Nardin (Dakar: Universite de Dakar, 1959.) Clement of Alexandria, The Instructor , ANF, v. 2 Clement of Rome (pripisano autoru), Clementines , PG, v. 2 Cyprian, Liber de habitu virginum , FL, v. 4 Epiphanes, vid. Clement of Alexandria, Stromateis , III, 2-6, ANF, v. 2 Epistle of Barnabas , ANF, v. 1. Gospel According to the Egyptians , u Montague Rhodes James, The Apocryphal New Testament (Oxford: Clarendon Press, 1924.) Gratian, Concordantia discordantium canonum (Decretum), Corpus Juris Canonici , izd. A. Friedberg, v. 1 (Leipzig: Bernhard Tauschnitz, 1879.) Hugues de Saint-Cher (Hugh of Saint Cher), Concordantia Bibliorum sacrorum vulgatae editionis (Paris: n.p., 1635.) Isidore of Seville, Etymologiarum slue originum libri XX (Oxford: Clarendon Press, 1911.) No of Chartres, Decretum, PL, v. 161. Jerome, Against Helvidius , prev. John N Hritzu (New York: Fathers of the Church, n.d.) ...............Contre Jovinien, Oeuvres de Saint Jerome , izd. M.B. Matougus (Paris: Societe du Pantheon Litteraire, 1841.) John Chrysostom, Homilies of St. John Chrysostom ... on the Epistle of St. Paul the apostle to the Romans , prev. J.B. Morris (Oxford: J.H. Parker, 1841.) Josephus, Complete Works (New York: Bigelow, Brown, 1924.) Justinian, The Civil Law , prev. S. P. Scott (Cincinnati: Central Trust Company, 1932.) La Palud, Pierre de, Quartus sententiarum Liber (Paris: n.p., 1514.) Marbode, Poemes de Marbode eveque de Rennes, izd. Sigismond Ropartz (Rennes: n.p., n.d.) Origen, Commentary on the Gospel of Matthew , ANF, v. 9.
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

Pachomus, Chronicles and Rules, prev. A. Veilleux (Kalamazoo, MI: Cistercian Publications, 1982.) Pacifico Massimo, Hecatelegium, izd. Juliette Desjardins (Paris: Diffusion, C.I.D., 1986.) Passions of Saints Perpetua and Felicitas , u Herbert Musurillo, The Acts of the Christian Martyrs (Oxford: Clarendon Press, 1972.) Penna, Lucas de (Luca da Penne), Super ties libros codicis (Paris: n.p., 1509.). Peter the Chanter, Verbum abbreviatum , PL, v. 205. Peter Damian, Liber Gomorrhianus , FL, v. 145. Peter Lombard, Sententiarum Libri quatuor , PL, v. 192. Philo Judaeus, Oeuvres (Paris: Editions du Cerf, 1961.) Pseudo-Clement, Recognitions , ANF, v. 8 Renard, Jean, Le Roman de la Rose, izd . Felix Lecoy (Paris: H. Champion, 1979.) Roye, Guy de, Le Doctrinal de sapience (Troyes, 1604.) Tatian, Address to the Greeks , ANF, v. 2 Tertullian, De pudicitia , ( On Modesty ), ANI, v. 4, Videti takoe odabrana dela u AN1; vv. 3 i 4 Thomas Aquinas, In decem libros Ethicorum Aristotelis ad Nicomachum exposito, izd. A.M. Pirotta (Turin: Marietti, 1933.) Voragine, Jacques de Jacopo da Voragine, La legende doree, prev. J. B. M. Roze (Paris: Gamier Flammarion, 1967.)

Sekundarni izvori

Ahern, John, "Nudi Grammantes: The Grammar and Rhetoric of Deviation in Inferno XV", Romanic Review 82 (1990.): 466-86. Armour, Peter, "The Love of Two Florentines: Brunetto Latini and Bondie Dietaiuti", Lectura Dantis 9 (1991.): 11-33. d'Avack, Pietro Agostino, "L'omosessualita nel Diritto Canonico", Ulisse 3/18 (1953.): 680-97. Bailey, Derrick Sherwin, Homosexuality and the Western Christian Tradition , London: Longmans, Green, 1955. Baldwin, John W., The Language of Sex: Five Voices from Northern France around 1200 , Chicago: University of Chicago Press, 1994. Baranowski, Bohdan, Sprawy obyczajowe w sdownictwie wiejskim w Place wieku XV1I i XVIII , Moralni sluajevi u ruralnom sudstvu Poljske u XVII i XVIII veku, Prace Wydziau II, No. 16, 1955. Rein, Thomas, "Orpheus als Sodomit: Beobachtungen zu einer mhd. Sangspruch-strophe in (literar) historischen Exkursen zur Homosexualitt im hohen Mittelalter", Zeitschrift fur deutsche Philologie 109 (1990.): 33-55. Biener, Friedrich August, Geschichte der Novellen Justinian's , Berlin: Ferdinand Dmmler, 1824. Bloch, Iwan., "Die Homosexualitt in Kln am Ende des 15. Jahrhunderts", Zeitschrift f?r Sexualwissenschaft 1 (1908.): 52835. Boswell, John., Christianity, Social Tolerance, and Homosexuality: Gay People in Western Europe from the Beginning of the Christian Era to the Fourteenth Century , Chicago: University of Chicago Press, 1980. .............."Revolutions, Universals and Sexual Categories", Salmagundi 58-59 (1982.): 89-113. ..............Same-Sex Unions in Pre-modern Europe , New York: Villard Books, 1994. Braeger Peter C., "The Portrayal of Lot in the Middle English Cleanness", Mediaevalia 11 (1985.): 83-100. Brall, Helmut, "Geschlechtlichkeit, Homosexualitt, Freundesliebe: Ober mannmnnliche Liebe in mittelalterlicher Literatur", Forum Homosexualit and Literatur 13 (1991.): 5-27. Broughton, Lynne C., "Bibliographical Texts and Homosexuality: A Response to John Boswell", Irish Theological Quarterly (1993.): 141-53. Brown, Peter, The Body and Society: Men, Women and Sexual Renunciation in Early Christianity , New York: Columbia University Press, 1988. Brundage, James A., Richard Lion Heart , New York: Scribner, 1974. ...............Law, Sex, and Christian Society in Medieval Europe , Chicago: University of Chicago Press, 1987. Brusegan, Rosanna, "Le secret de la Flors enversa", Revue des langues romanes 96 (1992.): 119-44. Bullough, Vern L., "Transvestism in the Middle Ages", American Journal of Sociology 79 (1974.): 1381-94. ...............Sexual Variance in Society and History , New York: John Wiley, 1976. reprint izdanje Chicago: University of Chicago, 1978. Bullough, Vern L. i A, Brundage, izd., Sexual Practices and the Medieval Church , Buffalo: Prometheus Books, 1982. Burrows, Toby, "The Templars' Case tor their Defence in 1310", Journal of Religious History 13 (1965.): 248-59. Canosa, Romano, Storia di una grande paura: La sodomia a Firenze e a Venezia nel Quattrocento , Milan: Feltrinelli, 1991. Cantarella, Eva, Seconda natura: La bisessualita nel mondo antico , Roma: Editori Ruiniti, 1988. Carrasco, Rafael, Inquisition y Represion Sexual en Valencia: Historia de los Sodo mites (1565?1785) , Barcelona: Laertes, 1985. Chadwick, Owen, The Making of the Benedictine Ideal , Washington, DC: St. Anselm's Abbey, 1981. Collinge, Anna, "The Case of Satyrs", str. 82-103. u: Mary Margaret Mackenzie i Charlotte Roueche, izd., Images of Authority: Papers Presented to Joyce Reynolds on the Occasion of her Seventieth Birthday , Cambridge, England: Cambridge Philological Society, 1989. Crompton, Louis, "The Myth of Lesbian Impunity", Journal of Homosexuality 6 (1980-81): 11-26. Curtius, Ernst Robert, European Literature and the Latin Middle Ages , New York: Pantheon, 1953.
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

Dalla, Danilo, "Ubi Venus mutatur: Omosessualita e diritto nel mondo romano " , Milano: Doti. A. Giuffre Editore, 1987. Dall'Orio, Giovanni, lanci o Italiji u XIV i XV veku, Encyclopedia of Homosexuality , Wayne R. Dynes et al., eds. New York: Garland Publishing, 1990. Darmstaedter, Ernst, "Anthemios and sein knstliches Erdbeben' in Byzanz", Philologus 88 (1933.): 477-82. de Damhoudere, Joost, Praxis rerum criminalium , Antwerp: apud Petrum Bellerum, 1646. Dover, Kenneth J., Greek Homosexuality , Cambridge, MA: Harvard University Press, 1978. Dynes, Wayne R., Homolexis: A Historical and Cultural Lexicon of Homosexuality , New York: Scholarship Committee, Gay Academic Union, 1985. Dynes, Wayne R., Warren Johansson i William A. Percy (izd.), Encyclopedia of Homosexuality , New York: Garland Publishing, 1990. Eglinton, J. Z. [Pseudonym of Walter Breen], Greek Love , New York: Oliver Layton Press, 1964. Ellis, Havelock, Sexual Inversion , tree izdanje, Philadelphia: Davis, 1915. Evans, Arthur, Witchcraft and the Gay Counterculture , Boston: Fag Rag Books, 1978. Finke, Heinrich, Papsttum and Untergang des Templerordens , Munster in Westfalen:Aschendorff, 1907. Flandrin, J. L., "Contraception, manage et relations amoureuses dans l'Occident chretien", Annales. Societes, economies, civilisations 24 (1969.): 1370-90. ........... "Manage tardif et vie sexuelle: Discussions et hypotheses de recherche", Annales. Societies, economies, civilisations 27 (1972.): 1351-78. Foucault, Michel, Histoire de la sexualite , tom II, L'usage des plaisirs , Paris: Gallimard, 1984. ...........Histoire de la sexualite , tom III, Le souci de soi , Paris: Gallimard, 1984. Fox, Robin Lane, Pagans and Christians , New York: Knopf, 1987. Gaunt, Simon, "Straight minds / "queer" wishes in Old French hagiography", GLQ 1 (1994.): 3. Goodich, Michael, "Sodomy in Medieval Secular Law", Journal of Homosexuality 1 (1976.): 295-302. ..........."Sodomy in Ecclesiastical Law and Theory", Journal of Homosexuality I (1976.): 427-34. ?..The Unmentionable Vice: Homosexuality in the Later Medieval Period , Santa Barbara, CA: Ross-Erikson, 1979. Grayzel Solomon, The Church and the Jews in the XIIIth Century: A Study of Their Relations during the Years 11981254, Based on the Papal Letters and the Conciliar Decrees of the Period , prireiva i izd. New York: Hermon Press, 1966. Greenberg, David F., The Construction of Homosexuality , Chicago: University of Chicago Press, 1988. Halperin, David M., "One Hundred Years of Homosexuality", Diacritics 16 (1986): 34-35. Hamilton, J.S., Piers Gaveston, Earl of Cornwall, 1307-1312: Politics and Patronage in the Reign of Edward II , Detroit: Wayne State University Press, 1988. Hamilton, William, The Worship of Priapus , London: George Redway, 1883. Harley, Marta Powell, "Narcissus, Hermaphroditus and Attis: Ovidian Lovers at the Fontaine d'Amors in Guillaume de Louis's Roman de la rose ", PMLA 101 (1986.): 324-37. Harries, Jill and Ian Wood, eds. The Theodosian Code. Ithaca, NY: Cornell University Press, 1993. Hill, Bennet, "Aelred", u Joseph R. Strayer (izd.), Dictionary of the Middle Ages , New York: Scribner, 1983. Holmes, Urban Tigner, A History of Old French Literature from the Origins to 1300 , New York: F.S. Crofts, 1937. Hyatte, Reginald, "Recoding Ideal Male Friendship as fine amor in the Prose Lancelot", Neophilologus 75 (199.1): 50518. Jackson, F. J. Foakes, An Introduction to the History of Christianity, A.D. 509-1314 , New York: Macmillan, 1921. Johansson, Warren, "London's Medieval Sodomites", Cabirion 10 (1984.): 6-7, 34., "Whosoever Shall Say to His Brother, Racha (Matthew 5:22)", Cabirion 10 (1984.): 2-4., ponovo &scaron;tampano u Studies in Homosexuality , tom 13 Homosexuality in Religion and Philosophy , New York: Garland Publishing, 1992. Johansson, Warren, Wayne R. Dynes i John Lauritsen, Homosexuality, Intolerance and Christianity: A Critical Examination of John Boswell's Work , drugo pro&scaron;ireno izdanje, New York: Scholarship Committee, Gay Academic Union, Gai Saber Monograph No. 1, 1985. Kamiat, Arnold H., "A Psychology of Asceticism", Journal of Abnormal and Social Psychology 23 (1928.): 223-31. Kay, Richard, "The Sin of Brunetto Latini", Medieval Studies 31 (1969): 262-86. Kluncker, Karlhans, "Die Templer: Geschichte and Geheimnis", Zeitschrift fur Religions and Geistesgeschichte 41 (1989.): 215-47. Kuster, Harry J., "Gelijkgeschlachtelijke liefde in de middeleeuwen", Spiegel Historiael 10 (1975.): 232-37. ............"Homoerotiek in de middeleeuwse poezie", Maatstaf 24/1 (1976.): 40-48. ............."L'Amour physique unisexuel au Moyen Age", Arcadie (1976.): str. 665-70. ...........Over Homoseksualiteit in Middeleeuws West-Europa: Some Observations on Homosexuality in Medieval Western Europe , Ph.D. diss., University of Utrecht, 1977. Kuster, Harry J. i Raymond J. Cormier, "Old Views and New Trends: Observations on the Problem of Homosexuality in the Middle Ages", Studi medievali ser. III, 25 (1983.): 587-610. Lafont, Robert, "Ar resplan lam ors enversa: La Fleur du gay savoir" , Revue des Longues Romanes 96 (1992.): 105-17. Langmuir, Gavin I., History, Religion, and Antisemitism , Berkeley: University of California Press, 1992. Toward a Definition of Antisemitism , Berkeley: University of California Press, 1991. Lea, Henry Charles, "The Innocence of the Templars", u Gershon Legman, izd., The Guilt of the Templars , New York: Basic Books, 1966. Legman, Gershon, izd. The Guilt of the Templars , New York: Basic Books, 1966. Leibbrand, Werner i Annemarie Wettley , Der Wahnsinn: Geschichte der abendlandischen Psychopathologie , Freiburg
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

im Breisgau i Munich: Karl Alber, 1961. Lenzen, Rolf, "Altercatio Ganimedis et Helenc'-Kritische Edition mit Kommentar", Mittellateinisches Jahrbuch 7 (1972.): 167-86. Leonhardt, W., "Die Homosexualitt in den ltesten deutschen Dichtkunst", Jahrbuch fr sexuelle Zwischenstufen 12 (1912.): 153-65. Lissarague, Francois, "De la sexualite des satyres", Metis 2 (1987.): 61-79. Maaz, Wolfgang, "Angstbewaltigung in mittelalterlicher Literatur", str. 51-77 u Jurgen Kuhnel, Hans-Dieter Muck, Ursula Muller i Ulrich Muller, izd., Psychologie in der Medi?vistik. Gesammelte Beitr?ge des Steinheimer Sym posions, G?ppingen: Kmmerle Verlag, 1985. McGuire, Brian Patrick, Lover and Brother: Aelred of Rievaulx , New York: Cross-word, 1994. Marchello-Nizia, Christiane i Michele Perret, "Line Utopie homosexuelle au quatorzieme siecle: L'lle sans femmes d'Agriano", Stanford French Review 14 (1990.): 231-41. Mason, H. A., "A Journey through Hell: Dante's inferno Re-visited", Cambridge Quarterly 21 (1992.): 150-69. Meier, Matthias, Die Lehre des Thomas von Aquino, De passionibus animae in quellenanalytischer Darstellung , Munster in Westfalen: Aschendorff, 1912. Monte, E. William, "La Sodomie a I'epoque moderne en Suisse romande", Annals. Societes, economies, civilisations 29 (1974.): 1023-33. Frontiers and Heresy: The Spanish Inquisition from the Basque Lands to Sicily , Cambridge: Cambridge University Press, 1990. Mott, Luiz, "Pagode portugues: a subcultura gay cm Portugal nos tempos inquisitbriais", Garcia e Cultura 40 (1988.): 2. Obolensky, Dmitri, The Bogomils: A Study in Balkan Neo-Manichaeism , Cambridge: Cambridge University Press, 1948. Ochocki, Jan Duklan, Pamitniki . . . z pozostaych po nim rkopismov przepisane i wydane przez J.l. Kraszewskiego , Memoari, prepisao iz njegovih ouvanih rukopisa i objavio J. I. Kraszewski, Vilnius, Poland, 1857. Pagels, Elaine, Adam, Eve and the Serpent , New York: Random House, 1988. Paglia Camille, Pregled knjige Johna Boswella Same-Sex Unions in Pre-modern Europe , Washington Post , Washington, DC, 17. juli, 1994. Parke, Thomas W., The Knights Templars in... , University of Arizona, 1963. Pavan, Elizabeth, "Police des moeurs, societe et politique Venise a la fin du Moyen Age", Revue historique 264 (1960.): 241-88. Payer, Pierre J., "Sex and the Penitential,: The Development of a Sexual Code, 550- 1150", Toronto: Toronto University Press, 1984. Pequigney, Joseph, "Sodomy in Dante ' s Inferno and Purgatorio", Representations 36 (1991.): 22-42. Percy, William A., Pederasty and Pedagogy in Archaic Greece , Champaign-Urbana: University of Illinois Press, 1996. Petkanov, Ivan, "Bulgar(us) a suknja nelle parlate italiane e neolatine", Ricerche slavistiche 3 (1954.): 43-50. ..............."Slavianski vliianiia v romanskite ezitsi i dialekti (do XVI v.)", Slavic influences in the Romance Languages and Dialects (to the 16th century), Godish nik na Sofiiskiia universitet , Filologicheski fakultet 55/1 (1960-61.): 193-316. .............."Le nom Bulgare dans les langues et les dialectes romans", Bulgarian His torical Review 12/3 (1984.): 97-107. ............Slavianski vliianiia v romanskite ezitsi i dialekti (Slavic Influences in the Romance Languages and Dialects), (Sofia: Izdatelstvo na Bulgarskata akademiia na naukite, 1988.), str. 92-120. ( bulgarin ), str. 133-34. ( bogomil ). Praetollus, Numa. [Pseudonym of Eugen Wilhelm], "Ein homosexueller Ritter des 15. Jahrhunderts", Jahrbuch fur sexuelle Zwischenstufen 12 (1912.): 207-30. Price, Riehard M., "The Distinctiveness of Early Christian Sexual Ethics", Heythrop Journal 31 (1990): 257-76. Primov, Borislav, Bugrite: Kniga za pop Bogomil i negovite posledovateli [The Bougres: A Book about Pop Bogomil and His Followers], Sofia: Izdatelstvo na Otechestveniia Front, 1970. ...........Les Bougres: Histoire du pope Bogomile et de ses adeptes, prev. Monette Ribeyrol, Paris: Payot, 1975. Raby, F.J.E., A History of Secular Latin Poetry in the Middle Ages , 2 toma, Oxford: Oxford University Press, 1957. Richlin, Amy, The Garden of Priapus: Sexuality and Aggression in Roman Humor , New Haven, CT: Yale University Press, 1983. Rocke, Michael J., "II controllo dell'omosessualita a Firenze nel XV secolo: gli Ufficiali di Notte", Quaderni storici 44 (1987.): 701-23. ..........."Sodomites in Fifteenth-Century Tuscany: The Views of Bernardino of Siena", Journal of Homosexuality 16/1-2 (1988.): 7-31. ??.."Male Homosexuality and its Regulation in Late Medieval Florence", 2 toma, Ph.D. diss., SUNY at Binghamton, NY, 1990. Roth, Norman, "Deal Gently with the Young Men: Love of Boys in Medieval Poetry in Spain", Speculum 57 (1982.): 2051. Rouselle, Aline, Porneia: On Desire and the Body in Antiquity , Oxford: Oxford University Press, 1988. Ruggiero, Guido, "Sexual Criminality in the Early Renaissance: Venice 1338?1358", Journal of Social History 8 (1975.): 18-37. ...........The Boundaries of Eros: Sex, Crime and Sexuality in Renaissance Venice , New York: Oxford University Press, 1985. Russell, Kenneth C., "Ached, The Gay Abbot of Rievaulx", Studio Mystica 5/4 (1982.): 51-64. Schjelderup, Kristian, Die Askese. Eine religionspsychologische Untersuchung , Berlin i Leipzig: Walter de Gruyter, 1928. Shaw, Brent D., "A Groom of One's Own?", New Republic, July 28, 1994, str. 25 .
http://www.gay-u-obitelji.com/site Powered by Joomla! Generirano: 30 January, 2013, 20:16

Gay u obitelji

Smith, Morton, Clement of Alexandria and a Segel Gospel of Mark , Cambridge, MA: Harvard University Press, 1973. Snell, Otto, H exenprozess and Geistesstrung. Psychiatrische Untersuchungen , Munich: Verlag von J.F. Lehmann, 1891. Spreitzer, Brigitte, Die stumme S?nde: Homosexualitt im Mittelalter. Mit einem Textanhang , Gppingen: Kmmerle Verlag, 1988. Stehling, Thomas, izd. Medieval Latin Poems of Love and Friendship , New York: Garland Publishing, 1984. ............"To Love a Medieval Boy", str. 151-70 u: Stuart Kellogg, izd., Essays on Gay Literature , New York and Binghamton : Harrington Park Press, 1985. Storfer, Adolf J., "Askese and Sadomasochismus", Die psychoanalytische Bewegung 1 (1929.): 163-66. Stmke, Hans-Georg, Homosexuelle in Deutschland: Eine politische Geschichte , Munich: C.H. Beck, 1988. Symonds, John Addington, The Renaissance in Italy , London: John Murray, 1897-1900. Tilley, Maureen A., "The Ascetic Body and the (Un) Making of the World of the Martyr", Journal of the American Academy of Religion 59 (1991.): 467-79. Topentcharov, Vladimir, Boulgres et Cathares: Deux brasures une meme flamme , Paris: Seghers, 1971. Twomey, Miehael W., "Cleanness, Peter Comestor and the Revelationes Sancti Methodii", Mediaevalia 11 (1985.): 20317. ...........van Windekens, A.J. Dictionnaire etymologique complementaire de la langue greque: Nouvelles contributions a i'interpritation ' historique et comparie du vocabulaire , Louvain, Belgium: Peeters, 1986. von Verschue, Undine Freiin, "Die Homosexuellen in Dantes Gttlicher Komdie", Jahrbuch f?r sexuelle Zwischenstufen 8 (1906.): 353-63. White, Andrew Dickson, A History of the Warfare of Science with Theology in Christendom , New York: Appleton, 1896. Williams, Craig, "Homosexuality and the Roman Man: A Study in the Cultural Construction of Sexuality", 2 toma, Ph.D. diss., Yale University, New Haven, CT, 1990. Winkler John J., "Unnatural Acts", u David Halperin, John J. Winkler i Froma I. Zeldin, izd., Before Sexuality: The Construction of Erotic Experience in the Ancient Greek World , Princeton, NJ: Princeton University Press, 1988. Wright, David, "Do You Take This Man ..." National Review, 29. avgust, 1994.: 59-60. preuzeto s gay srebia

http://www.gay-u-obitelji.com/site

Powered by Joomla!

Generirano: 30 January, 2013, 20:16