You are on page 1of 7

Ideje o komunizmu

Neke ideje Borislava Pekića o komunizmu; izbor Ljiljane Pekić

Domaća, vrlo raširena zabluda, koja potiče ekskluzivno od razočaranih komunista, a nekomunisti joj naivno nasedaju, je da je za sve naše nedaće kriv Tito i njegova personalna tiranija. Kada bi to bila istina, komunizam bi kao sistem, pod drugim uslovima i drugim čovekom, još i dobar mogao biti. A u to nas ti navodno ex-komunisti žele da uvere i pridobiju za još neku realsocijalističku probu. U stvarnosti, međutim, svaki je komunizam jednako rđav, a razlike među njima nisu ni od istorijskog, ni za život naroda od bilo kakvog praktičnog značaja. ***** Ako sumarno optužimo sve članove komunističke partije kao saučesnike naše državne i narodne nevolje, oslobodili smo krivce sistema koji ih je programski prinudio da postanu, čak i kada u njegove pretpostavke nisu verovali. Ako brzopleto budemo sudili, postaćemo samozvani i nesnosni pravednici, a da niko ne zna kako je, uistinu, nama pošlo za rukom da ostanemo – tek gledaoci, a ne i saučesnici. Ako tako postupimo, zaboravljamo na naša saučesništva, posredstvom slučaja, uz pomoć zablude, svesnom zloupotrebom pružene prilike, pa i neutralnošću. Istina je da nismo svi krivi. Ali i da sasvim nevini nismo, i to je istina, bili ili ne bili članovi komunističke partije. ***** Ceneći napore što su ih komunisti tokom pola veka uložili u našu propast, uzimajući u obzir da im to nije bila istorijska namera, ali ostaje istorijska krivica, mi od njih ništa drugo ne zahtevamo nego da se od te zamorne istorije odmore. Njima je potreban odmor od istorije, nama od njih. ***** Ne volim reč “budnost”, ali je razumem. Treba biti budan. Mi smo pre rata bili uspavani, pa smo onda dobili komuniste. ***** Koja budala stvara ilegalne opozicione organizacije tamo gde su legalne dopuštene? ***** Otpor protiv načelno uvedene prostote bio je vid našeg načelnog otpora komunizmu posle rata. ***** Ako vas ikad budu upoznali s vanpartijcem koji je, posle prestanka dosadne potrebe da pred svetom igramo normalnu zajednicu, igrao bilo koju ulogu u funkcionisanju zemlje, republike, okruga, grada, kvarta, ulice, bilo čega, odmah mu uzmite ime. Ako se usteže, nagovorite ga da vam ga poveri, jer sad, možda, za to nije raspoložen. Trebaće istoriji ovog naroda kao izuzetak, bez koga ni u pravilo da su sve komunisti držali, da komunisti sve drže, i da sve misle držati, ne bi niko poverovao. ***** Nisam bio antikomunista zato što mi je to bilo prosto milo – a naročito da bih time stekao neke koristi, što se iz moje biografije vidi, razume se, i nisam uspeo – nego zato što se duboko i iskreno nisam slagao s načelima i praksom te ideologije. ***** Nečiji smo potomci ali ćemo biti i nečiji preci. Ne izdajmo ni one koji su nas rodili, ni one koje ćemo roditi. Ali više od svega, ne izdajmo sebe. Onako kao što su sebe, a i nas, usput, izdali komunisti. ***** Nemojmo dopustiti da, kao komunisti, na kraju života, u sred ruševina svog dela, moramo objašnjavati šta smo sve plemenito hteli i zašto nam je uspelo da ništa od toga ne izvedemo. *****

a preko nje jedne strane sile. postepeno se poistovećuje sa njenim ciljevima. bavi se sobom. kojeg ti bivši skojevci podvrgavaju. Ali kada su izvesni od njih praksu nastavili i posle 1948. Unutar himeričkog tela dolazi do propulzivne diferencijacije. navodno. ni u privredi. Zavisi od toga ko je i u kome cilju vrši. uprkos pameti. Partija je bila elitistička. ***** Pre rata. ***** Da li je špijunaža prljava ili nije ne zavisi od čina. ***** Pripadnost Partiji postaje obavezna ne za svakog ko deli njenu istinu. arivisti. Komunisti pre rata nisu je nalazili prljavom. bila im je čast da budu obaveštajci Kominterne. nego ih samo imitira. A iznad svega – teško. moralni konglomerat. takođe subjektivno. krstaškom misijom. ni androkomunist nema uverenja nego ih samo fingira. ni najmanje nije bilo ni čisto. Uočljiva posledica populizma je negativna selekcija u aparatu vlasti i mehanizmu društveno-privrednokulturnog života. ni svetlo. godine. ni u policiji. ideje prihvata kao psihološki alibi za već predužeti čin. asketizmom Izabranih i borbenim instinktom Progonjenih. i pod istim duhovnim okolnostima. prema vlastitom mišljenju. pa sve tamo do kasnih pedesetih. Bilo je mračno i prljavo. ni u politici. nije bio čist i svetao. razume se hazard. ili učinila omaška koja bi laž kompromitovala. Treći odlaže sami ili se isključuju. ali. iznad svega. izuzetnosti. U nekom smislu – zanemarivši. Kao veštačka tvorevina. tu istu praksu. konspirativnom tehnikom i tiranoidnom disciplinom ratničko-kaluđerskog Reda. replike. A najveći deo prosto prihvata Pravila igre. U nju navaljuju karijeristi. Drugi deo. najpre. društveno nezreo. A to se ne uspeva uvek. idejni. Deo članstva. progresivnim ciljem čije je ostvarivanje. održavajući mentalnu distancu. duhovni. kopije komunista su se množile. niti da takav nije sve do danas ostao – premda bi se o psihološkim motivima moglo razgovarati – ja samo tvrdim da za one na kojima se njihova mladalačka i plemenita revolucionarna revnost iživljavala. a potom i ludost koja ih čini već sasvim lakim – to je doba za “podnosioce nezadrživog Točka istorije” bilo neuporedivo teže od poznijeg perioda “otapanja leda” i nezadržive renesanse građanskog. ***** Kako je tokom vremena članstvo u Partiji postalo krunskim uslovom karijere na svim područjima života. u ratu. radu i poštenju. Greška u programu neizbežna je greška u replici. umesnoj moralnoj kritici. njena “dijalektička nužnost”. naročitosti. manje-više. visokom svešću o toj izabranosti. što je u tako čistom vidu može odnegovati samo malobrojnost ujedinjena “apsolutnom” istinom i “idealnom” svrhom. nisu mogli biti zauzeti ni u vojsci. oportunisti svih vrsta i profila. ali obilno koristeći partijsku legitimaciju. moralno nesiguran. ukoliko u cvatu nije smožden na Golom otoku. tržišnog i potrošačkog mentaliteta. to doba. da se u unutrašnjem raskolu ne bi izgubilo samopoštovanje. pomagala sama priroda istorije. i 1948. ukoliko se oni još mogu razabrati. karbonarska organizacija. već i za svakog ko želi da napreduje. Ona može delovati jedino unutar isplaniranog programa. koju su smatrali svojom pravom domovinom. konformisti. Kao što android ne poseduje emocije. hibridno telo Harpije koje nije prijanjalo uz tradicionalnu organizacionu kožu u koju je ušiveno. iako ideoloski nepripremljen. ujedinjena. bili su osuđivani. . i kako bez toga najlukrativniji položaji. mladost koja sve stvari po sebi olakšava.Ne tvrdim da za skojevce i aktiviste subjektivno “ura i oruk-period” između 1944. kopija je.

a kao naučnik navikli da posmatrate bizarne rituale. svakoj je velikoj izdaji Ideje preduslov fanatična odanost i značajna uloga u njenom revolucionarnom trujumfu. Velika uloga je nužna da izdaja bude što veća. ne prema spremnosti da se vlada nego prema spremnost da se služi. mogla na sebi poneti teret svih proteklih promašaja. u kojima svaki pokret ima prenosno. makar i teorijskih izgleda da postane jomen – slobodan seljak. pa se ne može izostaviti. razume se. 1948. koga u ovom slučaju predstavlja država. ne bi uspelo. Međutim. Ako poznajete neke drevne svetkovine. Kmet u jednoj feudalnoj hijerarhiji nije bio u gorem položaju od jednog činovnika što je u birokratskoj. Odnosno. kontrarevolucionarna sabotaža komunalnog đubretara može. zagaditi jedan narodni kvart jednog narodnog grada. ***** Organizacija komunističke vlasti je po svojoj unutrašnjoj strukturi izvorno aristokratska. niti su vazalno odnosi bili tako rafinirani kao u jednom socijal-komunističkom režimu. ***** U boljševizmu ljubav prema socijalističkoj domovini uvek se završava njenom najgnusnijom izdajom i. Na slobodi. vi ćete poverovati da prisustvujete obredu – uvek sličnom pozorištu – posle kojeg će se učesnici mirno razići kućama. sveto značenje. ***** Ako bez ikakvog istorijskog predznanja prisustvujete procesima Velike čistke. ***** Trockisti su pobijeni. eventualno. da bi. jer izdajnika naroda. On je ipak imao nekih. više neće biti. rukuje s krvnicima i ode kući. otpratićete osuđenika na smrt u podrumu i gledati kako mu u potiljak pucaju. navodno. učesnika svih bivših promašaja. ne može celoj državi i njenom random narodu pokvariti žetvu. jer su. Sistem ubiranja poreze i dažbina sa jedne strane i uništenje privatne konkurencije onemogućili su svaku materijalnu nezavisnost id sizerena. sa celom gospodskom klasom. u socijalizmu biti eliminisana. okrutnom smrću kao odmazdom. a buržujski termin zamenjen proleterskom rečju – ‘drug’. . ali je stvarno izvršeno ritualno ubistvo da bi prosperirao komunizam. Aristokratski metod nije ovoj doktrini imanentan. što nekoj beznačajnoj kolektivnoj žrtvi. pošto ona ne selekcioniše prema sposobnostima nego prema vernosti. ***** Nigde ni u jednom sistemu osim možda u ’zlatnom dobu feudalizma’ nije postojala tako iznijansirana hijerarhija međusobne zavisnosti.***** U komunističkoj terminologiji ‘gospodin’ je sinonim socijalne nejednakosti koja će. Trebalo bi da mi ona odgovara. a zatim očekivati da se digne. već i po svojoj istorijskoj funkciji. bili krivi. onako kako je u jakobinskoj Francuskoj i ranoj fazi boljševičke Rusije zamenjen titulom ‘građanin’. od biroa do poslednjeg kurira nekog privrednog preduzeća. gde se ljudske žrtve imitiraju. očigledno. nego se uvek na isti način ponavlja. Kazna koja stiže izabranog opšteg i univerzalnog krivca obezbeđuje oproštaj naroda – koji bi u protivnom podigao kontrarevoluciju – ali i garantuje buduće uspehe. Izraz koji bi najbolje odgovarao stanju tih odnosa bio bi ’feudalni socijalizam’. gospode kod nas više nije bilo. Ovaj se mitski scenario uvek obavlja kao sudski javni obred. U ekonomskom životu svemoć države prenosi se preko bezbrojnih transmisija vazalnog karaktera. gde su reči prvosveštenika (sudske tužbe) i inkantacije vernika (publike) striknim kanonima propisane. valja je odbaciti. ali ne može zagaditi celu zemlju.

***** Mada komunisti ne teže nekom metafizičkom cilju. zaboravlja načelo o dvociljnosti politike. pokret je inspirisao istoriju. Brz je konj. podiže terorističke koncentracione logore. a ne svet. uhvaćeni u klopci – komunizam kao finalni cilj i socijalizam kao privremeni cilj. ***** Komunisti pod apstraktnom slobodom podrazumevaju svaku slobodu. ***** Uviđanje da je vlast radničke klase nužna. odnosno pokret je deformisao istoriju. ***** Organizacija komunističke vlasti je po svojoj unutrašnjoj strukturi izvorno aristokratska. jer ga nije ni opažao. Umesto da istorija inspiriše pokret. zaboravljene stvari svete se onima kojima smo namenili večnost. njen bi cilj bio postignut samom prirodom društva i njegove istorijske ambicije. Evo kako sporedna. da li to ostaje i dalje partija svakog ubeđenog komuniste? ***** Komunizam nije praktična filosofija. i da je nema. sudbinska. pošto ona ne selekcioniše prema sposobnostima nego prema vernosti. Komunisti poverovaše da se pronašli determinantu kad su besklasno društvo proglasili istorijskom nužnošću.***** Paradoksalno je da. stoga što. biva prinuđena da njihovom samovoljom objašnjava svoje istorijske neuspehe. ljudska politika postaje opšta – božanska. ne prema spremnosti da se vlada nego prema spremnosti da se služi. Nakazni tragovi što ih čovek ostavlja iza sebe uvek su krivim putem upućeni. . Trebalo bi da mi ona odgovara. u zabludi da ga već sad oblikuju. koju njihova politika samo ubrzava. Ni finalni cilj neće moći biti ostvaren. baš partija koja odbacuje ulogu heroja i vođa iz istorije. koji – pošto je pretrčao jedan put u rekordnom vremenu – ne bi umeo da opiše kako izgleda. naprotiv – radnički pokret stvoren za izvršenje istorijskih lokalnih ciljeva (poboljšanje materijalnih i duhovnih prilika života) pronašao je u zamišljenoj nužnosti neograničene vlasti radničke klase. Komunizam više ne može biti drukčiji nego onakav kakvim ga napraviše sredstva upotrebljena za njegovo građenje ili održanje. oni zaboravljaju na njihov izgled sada. na trenutno stanje tih stvari. nego ekonomska doktrina kojoj je dijalektički materijalizam samo nuzinstrument primene na duhove ljudi. i zaslepljeni budućim izgledom stvari. ako ona radi cilja upotrebljava sredstva koja unapred taj cilj diskvalifikuju. Komunisti hronološki drugostepene ciljeve pretpostavljaju hronološki prvostepenim. ***** Pogreške u izvođenju jednog političkog ideala ubijaju njegovu idealnu prirodu. ako svi tekući uslovi redom ne budu ispunjeni. pa im politika nužno ne može biti efikasna. ona nije ni popularna. ako pre jedne humane države. nije nadahnulo nikog na stvaranje komunističkog pokreta. isuviše zainteresovani. ***** Ako komunistička partija izdaje čovečnost u ime idealnog čovečnog cilja. Komunisti liče na sumanutog skakača preko prepona. svoju determinantu. valja je odbaciti. i zbog nje. Međutim. koja ne služi njihovim ideološkim ciljevima. Brzina nije nikakav vredan pojam u istoriji.

oni zaboravljaju na njihov izgled sada. zaboravljaju načelo stepenosti ciljeva. ako želimo da bude dobra i slobodna. ali mi nikad ne treba da zaboravimo da su ovi izveštači o paklu u njemu bili ne žrtve nego đavoli. zahteva i ozbiljnije sankcije koje sa svoje strane recipročno umnožavaju otpor i demobilišu narodnu vitalnost. Odista nema razloga da se plaća jedna književnost. Te uspomene su korisne jer opisuju pakao. ***** Znam da je nehrišćanski ismejavati bližnjeg svoga. Finalni cilj će zbog toga trpeti. niti će se videti. Oni zamišljaju da su tolerantni. i one koji to ne žele da budu. Veći otpor koji time izazivaju.Aristokratski metod nije ovoj doktrini imanentan. pa im politika nužno ne može biti efikasna. upravo tako daleko da je pod nosem. u zabludi da ga već sad oblikuju. ***** Raspravljati sa komunistima je ’presipanje praznog u šuplje’. odnosno gospodareve volje. tesna su vrata kroz koja pošten čovek može da prođe. Najznačajnije tekovine zapravo su tek ljudi na vlasti. ako dozvole kritikovanje premijere domaćeg filma ili direktora nekog voćarskog preduzeća. ***** Formula komunizma je jednakost podređenih. na trenutno stanje stvari. To je sloboda roba! I on se kreće u granicama lanca. komunizam kao finalni cilj i socijalizam kao privremeni cilj. Ova reforma imala je isključivo spoljnopolitički značaj i ona se ne sme ozbiljno pretresati kao pokušaj preobražaja društvene privrede. ***** Mada komunisti ne teže nekom metafizičkom cilju. ***** Komunisti pod apstraktnom slobodom podrazumevaju svaku slobodu koja ne služi njihovim ideološkim ciljevima. ona nije ni popularna. stoga što uhvaćeni u klopci. Nekomunisti se dele na one koji ne znaju . Brzina nije nikakav vredan pojam u istoriji. jer je društveno telo jedini instrument preko koga jedna ideologija taj cilj postiže. ali ne i jednakost s nadređenima. a ne svet. Ali dalje. zaslepljeni budućim izgledom stvari. Komunisti hronološki drugostepene ciljeve pretpostavljaju hronološki prvostepenim. tamo gde prestaju domaći filmovi i direktori počinju ’revolucionarne tekovine u koje se ne sme dirati’. Ali jedan komunista uopšte nije moj bližnji. Isuviše zainteresovani. Brz je konj. oni koji nisu komunisti i antikomuniste. ***** Posledice radničkog upravljanja se niti vide. jednu jedinu misao moći kazati na hiljadu načina?! Zbog toga ta misao neće postati neka druga! Uvek ostaje ona jedna jedina misao. ***** Članovi SKJ dele se na komuniste. Šta znači sloboda pisca u društvu koga je prinuđeno da brani?! Šta znači sloboda koja se može koristiti samo u jednom od politike izabranom smeru? Šta to vredi. Ponekad mi se čini da pripadamo dvema biološkim vrstama. ***** Uspomene komunističkih disidenata iz vremena praktikovanja njihove zablude (recimo od 1945 do 1960) liče na uspomene koje bi jedan od đavola koji je dezertirao imao o paklu. ***** Između hrišćanskih i komunističkih ortodoksa. jer komunisti nisu toliko naivni da poveruju doslovno svim načelima svoje ideologije. između desnih i levih budala. Anti se komunisti dele na one koji to žele da budu. Niko ne ubija magarca na čijim leđima očekuje da prevali dug put.

samo iskusiti. marta. da smo pod izvesnim okolnostima. ali nisu svi njeni simptomi. mogli sasvim sigurno neutralnim ostati i mi. očekivati da se i komunizam ove prinude drži. oni bi u Jugoslaviji danas bili jedna od deset stranaka na levici. Vlastiti ih poredak ograničava i kao ljude. ***** Sve što računa na prinudu. kao i svako potomstvo ima i vlastitu stečenu opresivnu prirodu. ***** Komunističke partije na vlasti liče na manje više masovne masonske lože. martom toliko oduševljavaju oni koji su Jugoslaviju zbog njega izgubili. niti su oni koji se vide u nepodnošljivoj jačini. Sve što od prinude živi od prinude će umreti. Komunizam je. i realnost u kojoj će svako imati prema potrebi. nije gore od samog komunizma. ***** Ako komunizmu treba hiljadu godina da na bolje promeni svest ljudi. ***** Poststaljinistička faza komunizma razlikuje se od staljinističke onoliko koliko se hronični stadijum neizlečive bolesti razlikuje od akutnog. ***** Komunizam je pravedna raspodela dobara koja se ne proizvode. ***** Komunizam je jedini homeopatski lek za društvena zla. ***** Komunizam je kao vatra: najlepši je iz daljine. ***** Komunizam je san iz koga se čovek ne budi. pa najčešće ni to. Ne treba. pitanje je samo kako dotle sačuvati potrebe. opresija porekla i opresija vlastitog života urođena i stečena stapaju se u jednu. ***** Tvrditi da je komunizam nužan. ***** Nijedno zlo koje komunizam tvrdi da leči. na izvesnoj udaljenosti može vas ugrejati. ali ako mu se suviše približite. Komunizam. na prinudu je osuđeno. Što se tiče pravih komunista. ili u njega uđete – spaliće vas. bez njega. . nisam ih sretao. Ovi im po pravilu ograničavaju slobodu samo kao komunistima. ali ni uz najbolju volju ne mogu pojmiti zašto se 27. naročito posle nemačko-ruskog rata. ostatak bi bilo deset stranaka na desnici. ***** Opresija je majka komunizma. Bolest je tu. zato što je dobar (pravedan) isto je što i verovati da je žena kurva samo zato što je lepa. međutim. Razlozi za komunizam mogu biti očevidni. nejednakosti leči ravnopravnošću. odsustvo slobode ropstvom. ***** Komunizam je jedini društveni sistem u kome je komunistima vrlo često teže nego u bilo kom antagonističkom poretku. naime. u kapitalizmu se ponekad čak i mogu dokazati. uprkos kosovskog principa i 27.da to nisu i one koji znaju da to nisu. međutim. u prvom redu dobitka na vremenu. za njih ne znam. nepravdu nepravednošću i društvene neefikasnosti – neekonomičnošću. martu. ***** Komunizam je kao Bog. ***** Lično držim. poteškoća leži u tome da se oni dokažu i u komunizmu. takođe. ne može se dokazati. Ima još onih koji su ubeđeni da je smrt bolja nego ropstvo. kao i svaka majka ostavlja čedu u nasleđe svoju prirodu. pitam se koliko puta po hiljadu treba svesti ljudi da na bolje promene komunizam. Ja potpuno razumem ljubav komunista prema 27.

stvarne ljudske potrebe za boljim životom. .Ona je svakako časnija. U prvom slučaju duhovnim. ali nismo očekivali da otkrijemo i zlo antikomunizma. intelektualne potrebe za višim redom. jednog pokreta. Ona dublje i presudnije potiče od jedne logike koja takva razumevanja jednostavno ne dopušta. idealima. privrženost uspomeni na neku nepravdu. u drugom fizičkim. našu žudnju za varvarskim oblicima života. ***** Komunizam je samo visoki stepen racionalizacije istorijske promašenosti ljudske rase. kojoj će tek naknadno racionalizacija. jer obe ideje izražavaju ono što je duboko u nama. Druga teza: Ja nisam stvorio socijalizam i nisam dužan ni da ga rušim. Ne može se pripadati samo vrlimana. ne iskupljuje ih za zlo koje su objektivno činili ili u njemu učestvovali ili ga čak i dopuštali. nemoguće je razgovarati. prema tome. ***** Komunizam potiče iz stomaka. ***** Prva teza: Ja sam desničar i to nije sramota. pravi komunista ne može da vas razume. pogotovu da se i sa njim pomirimo. Ni sa jednim ni sa drugim. Onaj ko u Komunističku partiju sada ulazi. ***** U najvećem broju slučajeva u najdubljem sloju iskustva jednog komuniste naći će se nešto sasvim banalno. svoje istorije. pod imenom dijalektičkog materijalizma dati ono opšte značenje. ali koliko je bolja. Samo lažni komunista neće da vas razume. u kome se žudnja za moći pojedinaca usaglašava sa gregarskim nagonom naroda. ***** Imali smo nesreću da otkrijemo zlo komunizma i sa njim se nismo pomirili. a pored toga obe izražavaju naš primenjeni gregarski instinkt. postaje za nju odgovoran kao da ju je lično pravio. neophodnim za organizovanje jedne uspešne revolucije. ***** I komunizam i fašizam kao ideje su večni. za to treba pitati – mrtve! ***** Suština nemogućnosti da se čovek sa jednim komunistom razume ne potiče samo od programskog nerazumevanja koje bi se još i dalo objasniti fanatizmom. logično je zahtevati od svih i sadašnjih i bivših komunista da se osećaju odgovorni za nedela svoje partije. ***** Ako zahteva da se Nemci kao narod osećaju odgovorni za zločine svoje nacističke stranke. fiktivne. ***** To što su komunisti subjektivno verovali da čine dobro. Treća teza: Tito je problem komunista. prihvata njenu istoriju. a nacizam iz mozga. Moj problem je komunizam.