You are on page 1of 32

UVOD

:

Devizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira, kao i cena svakoj drugoj robi, pod uticajem ponude i tražnje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute, izraženu brojem jedinica domaće valute. Devizno tržište ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, već ga čini svetska mreža učesnika međusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima. Trgovanje se odvija na specijalizovanim deviznim berzama i u sastavu međusobno povezanih banaka, što objedinjeno čini dvadesetčetvorosatno svetsko devizno tržište. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri, specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza – multinacionalna kompanija, centralne banke. Najveći promet obavlja se preko specijalizovanih brokera devizama na međubankarskom tržištu, koji povezuju banke uz nisku proviziju. Velike komercijalne banke su “MARKET MAKERSI”, tog tržišta, spremni u svakom trenutku kupiti ili prodati devize po određenoj ceni. Preduzeća, manje banke i filijale stranih banaka ne učestvuju na deviznom tržištu direktno, već se stranim sredstvima plaćanja snabdevaju preko otvorenih kreditnih linija kod velikih banaka. Svetski finansijski centri ujedno su i najvažniji centri trgovanja devizama, New York, London, Zurich, Tokio.

1

U 1965.god. dolar je vredeo 360 jena i 4 nemacke marke.Trideset godina kasnije, krajem 1995god.dolar je vredeo 104 jena i 1,42 marke.1 Ovo znaci da su u periodu od 30 god., 1965-1995.god. YEN i DEM aprecirali 4% i 3% godisnje u odnosu na USD. Pored toga u istom periodu, YEN i DEM su rasli po godisnjim stopama od 8,1% i 7,7% respektivno u odnosu na USD. Pocetkom 1999.god.USD je vredeo 1,78 DEM.Procenjuje se da je ravnotezni nivo dolara oko 1,65 DEM,odnosno 1,25-1,30 Lstg,odnosno 100 YEN. To namece dva pitanja: a) Kako se objasnjava pad nekada jakog dolara, a zatim njegov rast, i sta ce se desavati u buducnosti, da li ce dolar nastaviti da pada u odnosu na marku i jen i da li ce padati po sadasnjim stopama? b) Kakav ce biti odnos dolara i eura?

1 U 1960-tim god. Arthur Frommer je napisao svoj najbolje prodavani vodič “Europe on $5 a Day”. Danas je naziv knjige “Europe on $50 a Day” 2

1. STRUKTURA DEVIZNOG TRŽIŠTA Da bi odgovorili na ova dva pitanja, treba da znamo kako se formiraju devizni kursevi i zasto rastu i opadaju. Odgovor je višestruk. Mnogi faktori, od osnovnih karakteristika privrede do očekivanja, utiču jedni na druge i tako određuju devizni kurs u određenom trenutku i povećavaju ga ili smanjuju tokom vremena. Postoji i veliki br. učesnika na deviznim tržištima. Devizno tržište je najveće finansijsko tržište u svetu čija vrednost dnevnih transakcija prelazi 1,2 biliona dolara.Ovaj br. je više od 100 puta veći od obima transakcija na Njujorškoj berzi (New York Stock Exchange), koji je 1994 god. iznosio priblizno 10 milijardi dolara dnevno. Prosečan dnevni obim transakcija na NYSE u 1997 god. iznosio je 22,8 mlrd.USD. Nasuprot Njujorškoj berzi, ciji je glavni trgovinski centar u Njujorku, devizno tržište je rasprostranjeno širom sveta.Glavni trgovinski centri su: London, Njujork, i Tokio. Pregled koji je dala banka za medjunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS) zaključuje da je oko 30 % , 16%, i 10% prosečnog dnevnog iznosa trgovine devizama u 1995.god ostvareno u Velikoj Britaniji, SAD, i Japanu respektivno. (Singapur, Svajcarska, i Hong Kong čine približno po 6 % dnevnog iznosa). Ovu trgovinu su, u stvari, obavile velike komercijalne banke kao sto su : Citibank, Chemical, Deutsche Bank, JP Morgan, i HSBC/ Midland, ovo su pet najvećih trgovaca devizama u 1993 god. Većina medjunarodnih transakcija , kako trgovina robom i uslugama, tako i kupovina i prodaja stranih finansijskih sredstava, prolazi kroz ovo trziste.Velika je verovatnoca da bi nivo medjunarodne trgovine i investicija bio manji bez efikasnih deviznih trzista, posto pojedinci ne bi bili u mogucnosti da kupuju i prodaju robu i finansijska sredstva koja zele. Devizno trziste daje mogucnost kompanijama,menadzerima fondova, bankama i ostalim subjektima da kupe ili prodaju inostrane valute. Rastuci tokovi kapitala proistekli iz trgovine robom i uslugama, medjunarodne investicije i zajmovi zajedno formiraju ovu traznju za inostranim valutama. Trguje se velikim iznosima, pa se procenjuje da je ukupan promet u svim valutama oko 1,2 triliona USD svakog dana. Prodavci na veliko prodaju iznose po pravilu od 1 do 5 miliona USD, a cesto se realizuju i vece transakcije. Devizna trgovina moze biti za: a) promptne (spot) i b) terminske (forward) isporu
2

Promptne transakcije podrazumevaju razmenu valuta (isporuku ili obracun) u toku od dva poslovna dana. Terminske transakcije podrazumevaju isporuku u daljoj buducnosti, po pravilu preko godinu dana i kasnije. Kupovinom ili prodajom na terminskom trzistu banka moze u svoju korist
2 Rosemari Bennet, „Foreign Exchange: Universal Banks Play the Investor Card“ 3

London ima koristi i zbog geografskog polozaja koji mu daje mogucnost da dnevno trguje ne samo sa Evropom. Globalno posmatrano. one mogu da trguju sa bankama u Tokiju. kupci. prodaja euroobveznica.ili za racun komitenta. Devizna trgovina se odvija 24 sata dnevno. one mogu da trguju sa bankama iz Los Andjelesa i San Franciska. U stvari. Preuzeli su trzisni udeo od tradicionalnih brokera koji su poslove sklapali izvikivanjem.).Svakog dana banke trguju inostranim valutama u vrednosti od oko 464mlrd. Umesto toga trgovina se obavlja telefonom i kompijuterskim vezama izmedju dilera u razlicitim centrima i izmedju kontinenata. vise se trguje US $ i DM u Velikoj Britaniji. elektronski brokerski sistemi kojima se trguje od 1992 god.je bio 35% sto je mala promena u odnosu na 1992god. uz opadajuci udeo sterlinga. Hong Kongu. kao sto su multinacionalne korporacije. vec i sa SAD i Dalekim istokom. London je najveci svetski centar za deviznu trgovinu. Vodeca pozicija Londona potice iz velikog obima medjunarodnih finansijskih poslova koji se ostvaruju u Londonu – osiguranje. sacuvati vrednost anticipiranih tokova inostranih valuta od oscilacija deviznog kursa. Za razliku od finansijskih trzista. i bankarski poslovi. devizno trziste nema jedinstvenu lokaciju – ne trguje se na parketu. Od jedan sat posle podne pa na dalje. Najcesci valutni par kojim se trguje na Londonskoj berzi je funta/ US $ i US $ / DM. Svop poslovi na terminskom deviznom trzistu imaju kontinuirani rast: preko 90% terminskih transakcija danas cine devizni svopovi. londonske banke mogu da trguju sa bankama u Njujorku. penzioni i investicioni fondovi. imaju sve veci udeo u prometu (25% u 1995god. 4 . nego u SAD i Nemackoj. dok njihova vremenska razlika sprecava druga dva centra da trguju medjusobno. ciji je trgovacki dan pri kraju. i Singapuru. pre nego sto se zatvore u pet sati posle podne. Medjutim. Oko 20% deviznih transakcija u Londonu uradi se za Britanske institucije. Medjutim. pomorska trgovina.USD dnevno. a preostalih 80% za prekomorske banke. Udeo brokerskih poslova koji se rade za principala u 1995god. Kada banke u Londonu pocnu sa trgovinom u osam sati pre podne. Najveci deo deviznih transakcija u Londonu realizuje se u trgovini izmedju banaka. obim valutne trgovine u Londonu veci je nego u ostalim velikim centrima. Promptne transakcije nisu imale slican rast kao terminski poslovi tako da one danas cine manje od polovine ukupnog deviznog prometa. trgovina berzanskim proizvodima.

-Brokeri. -Komercijalne banke su u sredistu trgovine na deviznom trzistu zbog toga sto se preovladjujuci obim medjunarodnih transakcija odvija preko njihovih racuna. odnosno. da budu kratke za valutu koja raste. penzioni fondovi. deluju kao posrednici izmedju banaka.1.1. cesto trguju stranim valutama.Do ovoga dolazi zbog toga sto ucesnici na deviznom rzistu aktivnost centralne banke posmatraju u svetlu buduce makroekonomske politike koja moze uticati na devizni kurs. 5 . kao npr. koje se ne razlikuju od bankarske ponude.Neke banke ucestvuju na deviznom trzistu kao market makers ( to znaci da njihovi dileri u svakom momentu kotiraju kupovni i prodajni kurs za valute. kako bi izbegle zadrzavanje valute koja deprecira. Vladine agencije mogu takodje trgovati na deviznom trzistu. raspitujuci se za njihove kurseve. njihov uticaj moze biti od izuzetnog znacaja.Oni su specijalizovane kompanije sa telefonskim vezama sa bankama sirom sveta. i onda mogu da prodaju ili da kupuju. mada su centralni bankari najcesci zvanicni ucesnici. Devizna trgovina izmedju banaka – interbankarska trgovina predstavlja najdinamicniji deo devizne trgovine.Pri tome se najcesce menjaju bankarski depoziti denominirani u razlicitim valutama. sto je veoma bitno u otvorenim privredama gde izvoz i uvoz cine i po 50%DBP. Ucesnici na deviznom trzistu Postoji nekoliko vrsta ucesnika na tristu: A ) korporacije B ) komercijalne banke C ) brokeri -Korporacije – kao sto su multinacionalne kkorporacije pojavljuju se na trzistu jer im je potrebna inostrana valuta za medjunarodnu trgovinu i investicije. Centralne banke povremeno intervenisu na deviznom trzistu. ) Ostale banke ili korporacije telefoniraju ovim bankama. Dok obim transakcija centralnih banaka po pravilu nije veliki. Market makers sticu profit na razlici izmedju njihovog kupovnog i prodajnog kursa. tako da u svakom momentu mogu znati koja banka ima najveci kupovni kurs za valutu (bid). Institucionalni investitori. Banke koje su kontaktu sa brokerima mogu da utvrde koji je najbolji tekuci devizni kurs. kako bi uticale na kretanje deviznog kursa. Devizni kurs je najvaznija cena za mnoge zemlje. i koja nudi najnizi prodajni kurs (offer). dolare za funtu. U ove usluge spada i devizna trgovina.On pomaze da se odredi da li zemlja moze da izvozi odredjene robe i koliko ce kostati njene gradjane kupovina inostrane robe. ali ove banke moraju biti spremne da promene svoje cene vrlo brzo. Nebankarske finansijske institucije nude svojim komitentima sirok spektar usluga. vec naplacuje proviziju za svoju uslugu. Broker ne deluje u svoju korist. nemacku marku za dolare i ostalo. posto porast ili pad cene nacionalne valute ima direktni uticaj na njihove ekonomske rezultate.

Kao sto se moze videti. Ovo znaci da je kurs USD/DEM reciprocan kursu DEM/USD. Nemacka firma pribavlja potrebne dolare Prodajom maraka i kupovinom dolara na deviznom trzistu.25USD/DEM. Na ponudu i traznju valuta utice veliki broj faktora.1 KAKO SE ODREDJUJU DEVIZNI KURSEVI Devizni kursevi se odredjuju iz minuta u minut uzajamnim dejstvom ponude i traznje jedne valute u odnosu na drugu. traznja za nemackim robama povecace se u odnosu na traznju za americkim proizvodima. Osnovne karakteristike privrede i devizni kursevi Rast podstican investicijama. Tabela 3. do povecane ponude dolara i manje ponude maraka.odgovarajuci devizni kurs na trzistu maraka je 0. trebace joj dolari isto kao sto ce Amerikancu koji zeli da poseti Pariz biti potrebni franci.trziste dolar-marka posto je to posebno trziste.ako je devizni kurs 4 DEM/USD na trzistu dolara. npr.2.javlja se kada su investicije glavni faktor ekonomske ekspanzije. Na deviznom trzistu. sto je cest slucaj u pojedinim delovima Azije.Isto vazi i za devizne kurseve. posto se dolari ne mogu koristiti za npr.Porast traznje za dolarima i porast ponude maraka povecace cenu dolara izrazenu u markama. tj. Ravnotezne cene.nemacka firma zeli da kupi neki americki proizvod.kupovinu karte za metro. sema traznje na trzistu dolara pokazuje kolicinu dolara koja se trazi po razlicitim cenama uz nepromenjene ostale faktore a sema ponude pokazuje kolicinu dolara koja se nudi po razlicitim cenama uz nepromenjene ostale faktore. Tako. nisu konstantne. 6 . ako je americka stopa inflacije veca od nemacke. 2. Ekonomski rast razlicito utice na devizni kurs u zavisnosti od vremenskog okvira i toga da li je ekonomski rast zasnovan na povecanoj potrosnji ili povecanim investicijama.2. Na primer. One fluktuiraju posto se ponudjene i trazene kolicine prilagodjavaju velikom broju faktora.Oni se povecavaju i smanjuju kako se ponuda i traznja za valutama menjaju usled promena u ocekivanjima i osnovnim ekonomskim karakteristikama privrede kao sto su inflacija i ekonomski rast. prikazuje hipoteticke odnose traznje i ponude za dolarima i markama po razlicitim deviznim kursevima. cena americke robe povecace se u odnosu na cenu nemackih proizvoda i kao rezultat.. razlika izmedju relativnih stopa inflacije dovesce do povecanja traznje za markama i smanjene traznje za dolarima i u isto vreme.

Šta odredjuje nagib krive traznje ili koliko ce se promeniti traznja za odredjenom valutom sa promenom deviznog kursa? Predpostavimo da Nemac zeli da kupi kompakt diskove proizvedene u SAD za koje cemo. pretpostaviti da u SAD kostaju 1 dolar po jedinici. Razumljivo je da ce Nemac kupiti vise diskova iz SAD ako se njihova cena u markama smanji. koji pokazuje krive ponude i traznje za dolarima.00 0. izrazene kao iznos maraka po dolaru tj.1b.Pretpostavimo da je devizni kurs 4 DEM/USD. kriva traznje spusta se s leva na desno.Tabela 3. 7 .koji prikazuje ponudu i potraznju za markama izrazenu u dolarima.2 ponuda i traznja po dolarima trziste dolara cena DEM/USD 4 3 2 1 Trziste maraka Cena USD/DEM ponuda maraka 1. on ce kupiti 2 dolara na deviznom trzistu prodajuci 8 maraka posto nam devizni kurs govori da on mora dati 4 marke za svaki dolar koji zeli. njihova cena u markama ce varirati sa promenom deviznog kursa.33 0. U ovom trenutku devizni kurs dolazi do izrazaja. a kriva ponude penje se s leva na desno. Čak i ako je cena kompakt diskova proizvedenih u SAD nepromenjena.25 traznja za markama 4 16 30 64 20 16 12 8 traznja za dolarima 2 4 8 20 ponuda dolara 16 10 8 4 Na osnovu ovih šema mogu se izvesti krive ponude i tražnje. trziste dolara.1a.Po ovom kursu. ili dolarima po jednoj marki. Ako Nemac zeli da kupi 2 diska po toj ceni. radi pojednostavljivanja. U oba slucaja. odgovarajuca cena kompakt diska proizvedenog u SAD u markama je 4 DEM.50 0.One su prikazane na grafikonu 3. i na grafiku 3.

sto ce.Porast stope inflacije u Nemackoj u odnosu na stopu inflacije u SAD takodje ce povecati traznju za dolarima i ponudu maraka. u svetu dve valute. ponuda maraka moze se izracunati.Kao rezultat.GRAFIKON 3. postoji direktna veza izmedju traznje za dolarima i ponude maraka. ako je data traznja za markama. S obzirom na tendenciju ponude i traznje da uspostave ravnotezu.zatim.smanjiti ponudu dolara i traznju za markama.U svetu gde postoje samo dve valute. ukljucujuci dolar i marku. je uspostavljen kada je iznos valute koja se nudi jednak jednak iznosu valute koja se trazi po odredjenom deviznom kursu ili ceni. ako Nemci odluce da kupe vise americke robe po svakom deviznom kursu. 8 . cena dolara raste.1 Trziste dolara i trziste maraka Ravnotezni devizni kurs za bilo koju valutu. kriva traznje za dolarima na grafiku (a) pomerice se u desno. Posto je Nemac prodao marke da bi kupio dolar.na slican nacin. devizno trziste ce se kretati prema ravnoteznoj ceni pri kojoj je kolicina valute koja se trazi jednaka kolicini valute koja se nudi. a cena marke pada. i obrnuto. ponuda dolara moze se izracunati.Ako je šema traznje za dolarima poznata. a kriva ponude maraka na grafiku (b) pomerice se takodje udesno.

Ali. najmanje 40 puta (neki autori procenjuju i više – 60 prema 1). podeljena na dva dela. 10 biliona USD godisnje. dok je stvarni devizni kurs 1USD/GBP. funta je potcenjena.2.2 Devizni kurs: trgovina i finansijske transakcije 9 . Tokovi kapitala komplikuju našu analizu deviznih tržišta. Kriva tražnje Dx jednaka je inostranoj tražnji za dolarima za potrebe trgovine.Tokovi kapitala su veci od trgovinskih tokova 60 puta. Da je trgovina jedina determinanta deviznih transakcija. na cenu dolara utiču i trgovinski tokovi i kapitalne transakcije. Ako je dolar precenjen. dok D predstavlja ukupnu tražnju za dolarima. Posmatrajmo grafikon 3.Tokovi kapitala su zaista značajni. izazvanoj tražnjom za američkim finansijskim sredstvima.2 TOKOVI KAPITALA I DEVIZNI KURSEVI Tokovi kapitala javljaju se kada pojedinci kupuju i prodaju strana finansijska sredstva. S minus Sm.Ona su otvorena cele godine pošto vrednost kapitalnih transakcija premašuje vrednost trgovinskih transakcija. ponuda valute veca je od traznje za valutom po tom deviznom kursu. Sm na grafikonu 3. Grafikon 3. Potsetimo se da je dnevni iznos transakcija na deviznim tržištima oko 1. Tako je D – Dx = tražnji za dolarima. dolar je precenjen.2 biliona USD. Ukupna ponuda dolara jednaka je onoj kolicini koja je ponudjena da bi se kupili strani proizvodi. devizna trzista morala bi da budu otvorena samo dve nedelje godisnje. S obzirom na tokove kapitala. Većina ekonomista se slaže da su tokovi kapitala osnovni uzrok kratkorocnih varijacija većine deviznih kurseva. Ako je devizni kurs precenjen. u najboljem slucaju. Tražnja za dolarima je takodje. ukupna vrednost trgovine robom i uslugama je.5USD / GBP. Ako je ravnotezni devizni kurs 1.2. plus kolicina koja je prodata da bi se kupila strana finansijska sredstva.2.

5 DEM/USD ukupna tražnja za dolarima jednaka je ukupnoj ponudi dolara. SAD formiraju deficit spoljno trgovinskog ili tekućeg računa i ako je ukupna tražnja za dolarima jednaka ukupnoj ponudi dolara po ovom deviznom kursu. Drugim rečima. Porast inostrane tražnje za americkim finansijskim sredstvima po svim deviznim kursevima pomeriće samo krivu D u desno. Na grafiku 3.Tražnja za dolarima može se podeliti na dva dela: Prvo: inostrana tražnja za dolarima koji su potrebni za kupovinu robe i usluga iz SAD Drugo: Inostrana tražnja za dolarima koji su potrebni da bi se kupila finansijska sredstva SAD. Po ravnotežnom deviznom kursu. Po deviznom kursu 1. Porast tražnje za robom i uslugama zemlje pomerice i krivu Dx i krivu D u desno.2.Međunarodna ekonomija 10 . jednak suficitu tekućeg računa SAD. Po tom deviznom kursu Sm je veće od Dx. SAD troše više dolara da bi platile uvoz. Veća ponuda dolara po tom deviznom kursu govori da Sjedinjene Države troše vise na uvoz robe i usluga nego što stranci troše na kupovinu američke robe i usluga ili da je količina dolara koja je ponuđena da se kupi nemačka roba Q1 veća od količine dolara koju traže Nemci za kupovinu američke robe i usluga Q0. i krivom tražnje D. SAD formiraju suficit računa kapitala koji tačno neutralizuje njihov deficit u trgovini. nego sto zarađuju izvozeci robu i usluge. dolar je na grafikonu 3.2 ukupna ponuda i tržnja za dolarima po različitim deviznim kursevima prikazana je krivom ponude S. S toga sledi da stranci traže više dolara da kupe američke hartije od vrednosti nego što američki građani nude da bi kupili strana finansijska sredstva. a D minus Dx jednako inosranoj tražnji za američkim finansijskim sredstvima. Po ravnotežnom deviznom kursu 1. takođe. precenjen pošto je vrednost uvoza robe i usluga veća od vrednosti izvoza roba i usluga. a americka ponuda dolara ponuđenih za prodaju da bi se kupile strane robe i usluge prikazana je krivom ponude Sm.5 DEM/USD. Tako je S minus Sm jednako američkoj tražnji za stranim finansijskim sredstvima. Posmatrano iz persrektive trgovine robom i uslugama.2. trgovinski deficit SAD jednak je iznosu Q0 do Q1 i ovaj iznos je. Po deviznom kursu 1.3 3 Radovan Kovačević .50 americki uvoz robe i usluga veći je od njihovog izvoza robe i usluga za Q0 do Q1. Inostrana tražnja za dolarima za kupovinu američke robe i usluga prikazana je krivom ponude Dx. Ali americki izvoz finansijskih sredstava veći je od njihovog uvoza finansijskih sredstava za Q1 do Q2. Na grafikonu 3.

pokušaj da se brzo stekne novac. kupovna moć valuta koju poseduje firma biće 200USD izraženo u dolarima. oni su pre firme koje pokušavaju da izbegnu gubitak. ali samo 200DEM izraženo u markama. može biti otpušten. ako anticipiraju da se devizni kurs da se promeni. poželjni. Ako neki pojedinac očekuje da će francuski franak u bliskoj budućnosti deprecirati 25%. Tokovi kapitala. oni će prodati dolare i kupiti konkurentne valute. biti prepolovljena. pojavili su se iz mnogih razloga i izazivali različita mišljenja.2a GLAVNI IZVORI TOKOVA KAPITALA Špekulacija je. ona može imati ili 400DEM ili 200USD. Poređenja radi ako je firma držala sve svoje fondove u markama i marka aprecirala kao ranije. on može ostvariti profit od 25% kada konvertuje svoje dolare nazad u franke. Špekulanti se nadaju da ostvare prvi i najtrajniji princip ekonomije : KUPI JEFTINO. Višestruki devizni kursevi predstavljaju sistem od dva ili vise deviznih kurseva. gnomi Ciriha nisu špekulanti time što pokušavaju brzo da zarade profit. Takva shvatanja međutim. Ako menadžeri takvih kompanija veruju da će dolar da pada u odnosu na druge valute. a franak padne na 5FRF/USD. ali je nekoliko autora postavilo pitanje poželjnosti ostalih tokova kapitala. Tako će kupovna moć njenih valutnih rezervi. Pošto je firma u mogućnosti da konvertuje jednu valutu u drugu. po deviznom kursu od npr. DVOSTRUKI DEVIZNI KURSEVI U JUŽNOJ AFRICI 11 . mogu biti neprimerena. Ako on prodaje franke za dolare. posledica rapidnog razvoja međunarodnih tržišta kapitala. od kojih se svaki koristi za razlicite vrste transakcija na deviznim tržištima. Menadžeri zato imaju jak motiv da se oslobode slabe. Ako menadžer ignoriše upozoravajuće signale i ne uspe da se oslobodi dolara i time zaštiti firmu.b. U nekim krugovima takva špekulacija se smatra nepoštenom i svaki profit koji iz nje nastaje smatra se krađom. Mnogi tzv. ali bi se udvostručila iyražena u dolarima. Zamislimo da je devizni kurs 2DEM/USD i da firma ima 200DEM i 100USD. izražena u markama. PRODAJ SKUPO. Pretpostavimo situaciju u kojoj radi pojednostavljivanja postoje dve valute: marka i dolar. kao tokovi sredstava od kapitalom bogatog Severa ka kapitalom siromašnom Jugu. Među njima su tokovi kapitala podstaknuti potragom za špekulativnim profitima baziranim na razlikama u deviznim kursevima. da bi održali međunarodnu kupovnu moć portfolija firme.4FRF/USD. 2. Skoro svi se slažu da određena kretanja kapitala. a pribave jaku valutu. Ako se dogodi da firma ima samo dolare i da se devizni kurs pomeri na 1DEM/USD. da bi olakšale svoje operacije širom sveta. prodavanje franaka danas za marke ili dolare ima smisla. Velike multinacionalne korporacije obično imaju portfolio sastavljen od mnogih valuta. izraženo u markama. kupovna moć firminih rezervi valuta ostala bi ista.

Sa tačke gledišta stranaca.000dolara.4 2. da bi razlikovale trgovinske tokove.god. Postojao je jedan devizni kurs za uvoz i izvoz robe i usluga. niža vrednost finansijskog randa dovela bi u pitanje takvu transakciju.god. Do skoro je Južnoafrička Republika imala takav sistem. posle demokratskih izbora 1994god.pretvorio se u priliv od 9 milijardi randa u drugoj polovini godine. napuštajući 13. Sistem dvostrukog deviynog kursa uveden je sredinom 1980'tih god. S obzirom na ovakav razvoj. nije visoka.000randa vredne južnoafričke hartije od vrednosti za 25. Kao reyultat politickih nemira.Mnoge zemlje imaju dvostruki ili višestruki kurs. Rand je zaista aprecirao oko 4% u drugoj polovini 1994. finansijski kurs.Omogućen je lak ulazak finansijskih sredstava u Južnoafricku Republiku. Vremenom finansijski kurs je bio 25% jeftiniji u odnosu na komercijalni rand.3. pre nego za 27. komercijalni kurs.5 milijardi randa u prvoj polovini 1994. mogao bi da osvari ogroman profit. zabranjena je zakonom od strane vlade Juzne Afrike. Pozicija medjunarodnih rezervi zemlje znacajno je poboljsano. Iako je sistem možda imao skroman uspeh. Pored toga. ali težak izlazak. Južno Africka Republika imala je neto priliv kapitala u 1994. za kupovinu i prodaju Južnoafričkih finansijskih sredstava koju su vršili stranci. prema medjunarodnim standardima. i ako. Mogućnost da se izvrsi takva šema brzog bogaćenja. i drugi. niža cena određena je da podstakne strance da kupuju južnoafričke hartije od vrednosti i dovedu do priliva kapitala u Južnu Afriku. ako bi stranac mogao da kupi južnoafričke hartije od vrednosti koristeći finansijski rand. Šansa da se eliminiše sistem dvostrukog deviznog kursa javila se pocetkom 1995. vlasti u Južnoj Africi bile su svesne da je slobodno kretanje kapitala bilo i da je i dalje od velikog interesa za njihovu zemlju. od tokova kapitala i različite tipove trgovinskih i kapitalnih tokova.god. finansijski kurs. Naravno. KAMATNE STOPE I DEVIZNI KURSEVI 4 Mark Suzman. Medjunarodne rezerve Juznoafričke Republike porasle su u 1994. vlada Južnoafričke Republike spojila je dva devizna kursa. odliv kapitala u iznosu 3. „Economic Strenght Spurs End of Finrand „ 12 . loša strana sistema dvostrukog deviznog kursa bila je da kada bi oni pokušali da prodaju prethodno kupljene južnoafričkje hartije od vrednosti stanovnicima Južne Afrike i prebace prihode u svoju zemlju.god. Niža vrednost finansijskog randa značila je da je stranac mogao da kupi 100. Kao rezultat. i generalno konzervativnih ekonomskih politika koje je preduzeo Afrički nacionalni kongres.god. proda ih nekome u Južnoj Africi i prebaci prihode od prodaje kuci po komercijalnom kursu.godini nasuprot odlivu kapitala u predhodne dve god. koji su pogodili zemlju u to vreme. marta1995.400dolara.

kako investitori iz SAD prodaju dolare.3. firma će držati dolare. koji želi da drži funte pre nego dolare. Ali ako britanske kamatne stope porastu iznad američkih i kamatni diferencijali se promene u korist Londona. biti 2% ako kupuje britanske blagajničke zapise i konvertuje prihode u dolare nakon deprecijacije funte. Firme. da bi kupili funte. firme će preći sa dolarskih sredstava na britanska kratkoročna finansijska sredstva. transakcija će smanjiti vrednost dolara iskazan u funtama. Ali ako menadžer dođe do zaključka da će funta tokom godine deprecirati za 8%.(a) OČEKIVANJA U VEZI SA KAMATNOM STOPOM I DEVIZNIM KURSEVIMA 5 Radovan Kovačević “Međunarodna ekonomija” 13 . jedino ako britanska kamatna stopa nadmaši uporedivu američku stopu za najmanje 8%. A sa funtama firme će kupiti britanska finansijska sredstva i završiti prelaz. Međutim. američki menadžer bi trebalo da kupi britanske potvrde o depozitima. prebaciti svoje fondove u Njujork. ako funta padne za 8%. uključujući i očekivanja. Ako on kupi američke blagajničke zapise. kamatna stopa utiče jedino ako su ostale varijable. Da bi konvertovali američka i britanska finansijska sredstva. Ako kamatna stopa na jednogodišnje britanske potvrde o depozitima iznosi 10%.1. u ovim uslovima. Na deviznim tržištima. a funta ne deprecira. a kriva tražnje za funtama će se pomeriti u desno kako amerikanci traže veće količine funti. njegova neto korist će. Na grafikonu 3. Devizni kursevi i kamatne stope su blisko povezani na finansijskim trzistima. Iako on gubi 6% na kamatne diferencijale. da bi kupili više britanskih finansijskih sredstava. on će izgubiti 6%. Ako su kamatne stope više u Njujorku nego u Londonu. ako je britanska kamatna stopa 10%. s obzirom na svoja očekivanja. firme će prodati svoja američka finansijska sredstva za dolare. mereno dolarima. Čak će i britanski menadžer. kriva ponude dolara. a kupiti funte. dok su uporedivi američki prinosi 4%. ostale iste. koji donose prinos od 4%. u stvari drže svoja dolarska sredstva u takvim instrumentima kao što su američke državne obveznice ili potvrde o depozitima. investirati u američke blagajničke zapise. on će dobiti 8% kada konvertuje dolare nazad u funte.Oprezna firma će držati svoje gotovinske rezerve u vauti koja joj donosi najveći prinos. One će onda otići na devizna tržišta. 5 2. on će kupiti britanska finansijska sredstva i kupiti funte koje su potrebne da se izvrši transakcija. Na gore navedeni način.Kamatni diferencijal je razlika između kamatnih stopa u jednom finansijskom centru u odnosu na iste u drugom finansijskom centru. odnosno u svoju banku i prodati dolare. pomeriće se u desno. kao što je on predviđao. Tako da će s o bzirom na svoja očekuvanja i tekuće kamatne stope.

00DEM pre rasta nemačkih kamatnih stopa i da je tekuća kamatna stopa 5%. doveo je do uverenja da je Bundesbanka možda povećala nemačke stope. menadžer je pobednik čak i ako kupi marke pre aprecijacije.-1995. sredstva če se kretati od Njujorka prema Frankfurtu. Obe promene vodile su porastu cene marke. to takođe mogu podstaći i promene očekivanja u vezi sa kamatnom stopom. i marka će aprecirati u odnosu na dolar. usporavanje američke ekonomske aktivnosti stvorilo je osećanje da je Fed. cena zapisa će pasti na 97. Mnogi analitičari veruju da su očekivanja vezana za kamatne stope u zimu 1994. jedino ako se nemačke kamatne stope i cena marke povećaju. Međutim ako marka aprecira za 2%. Ako menadžer koji je zadužen za strani novac očekuje da će vrednost marke porasti sutra.Kao što promene stvarnih kamtnih stopa mogu dovesti do tokova kapitala i do povećanja određenog deviznog kursa. kriva tražnje za markama.128DEM. cene finansijskih sredstava padaju. Čini se da ovo govori da će menadžer preći na marke. To znači da ako on proda zapise odmah nakon kupovine.05) ½ on će ga koštati 97. Pošto je cena blagajničkog zapisa data sledećom formulom:6 100. Ako on poseduje blagajničke zapise do dospeća i marka aprecira kao pre. on se suočava sa oportuitetnim troškom. Videli smo da ako devizni kursevi rastu u Nemačkoj i padaju u SAD. Ako sada nemačka kamatna stopa poraste na 6%. Pretpostavimo da on kupuje šestomesečne blagajničke zapise u vrednosti 100.(b) “VESTI“ I DEVIZNA TRŽIŠTA 6 Radovan Kovačević “Međunarodna ekonomija” 14 . možda smanjio američke kamatne stope. S obzirom na ova očekivanja u vezi sa kamatnim stopama.3. imaće gubitak od probližno 1% na godišnjoj bazi. u ranijem periodu. on je skoro definitivno pobednik. Ili ako očekuje da će nemačke kamatne stope da porastu sutra i dovedu do aprecijacije marke. a predhodni kamatni diferencijali u korist Njujorka su samo 1/2%. bila glavni uzrok aprecijacije marke u odnosu na dolar. Iako su Federalne rezerve povećale američke kamatne stope ponovo sa 3% na 6%. jer ako kamatne stope porastu. U isto vreme. porast nemačke ekonomske aktivnosti. on će kupiti marke danas. pošto će on iako može imati gubitak od 1% na blagajničke zapise ako ih proda odmah.000DM CENA= ---------------(1. 2. dok se kriva ponude maraka pomerila u levo.godine.590DEM. Ako kupi marke danas. zaraditi 2% od aprecijacije marke. Oćekivanja vezana za promene kamatnih stopa značajno utiču na dnevne razlike deviznih kurseva. pomerila se u desno. on će kupiti marke danas.

5% 6. inflaciju i deviznu kontrolu. pri čemu je ekonomija vezana za pad cena nafte. Pošto ekonomski rast u obe zemlje biva predvođen potrošnjom. Na njih utiču sve vrste elemenata od kojih je većinu lakše objasniti posle. procenat promene tokom prethodnog perioda.godine. Kako se objašnjava deprecijacija funte u odnosu na dolar krajem 1986. nego iste u SAD. čak ni visoke kamatne stope. Britanski ekonomski rast je nadmešio američki.godine. nego pre dešavanja. rast je trbalo da izvrši pritisak na funtu na dole. bila je viđa. Britanske kamatne stope bile su više.1% -1. bila glavni izvor prihoda od spoljne trgovine za Britaniju.3% -4. posebno u svetlu aprecijacije funte tokom zime 1987. Tako bi čak i najmanji izgledi da će laburisti da pobede. prema tvrdnjama laburista. racio i stope) ΔGDP/BDP ΔP/P TB/GDP Kamatna stopa* VELIKA BRITANIJA 4. iako su obe zemlje imale trgovinske deficite. nekih 4-4½%. Dok su brojke govorile da je funta trebalo da aprecira ili u najmanju ruku da ne deprecira u odnosu na dolar. TABELA 3. 15 . Konzervativci su odgovorili da bi pobeda laburista značila veće vladine izdatke. Međutim. trebali su da ojačaju funtu.2% P= indeks cena na veliko TB= spoljnotrgovinski bilans (uvoz-izvoz) *Stopa na šestomesečne blagajničke zapise. nisu zaustavile pad funte početkom jeseni 1986. Ekonomski indikatori: Velika Britanija i SAD (treći kvartal 1986. bio je manji u odnosu na uporedivi trgovinski deficit SAD. Međutim. Tvrdilo se da su Britaniji potrebne visoke kamatne stope. britanski trgovinski deficit meren procentom GDPa. Tako bi. Laburistička partija tvrdila je da je tadašnja vlada Margaret Tačer predvodila deindustrijalizaciju Britanije.? Podaci nam govore da je funta trebalo da aprecira. relativni ekonomski rezultati Britanije.9% SAD 0. a ne da deprecira u odnosu na dolar.3% -5. ona je pala za 5% krajem 1986. pad cena nafte upozorio je Britaniju na buduće trgovinske deficite i slabiju funtu. sa druge strane. da bi podupreli funtu. je to da su visoke britanske kamatne stope smaatrane znakom slabosti funte. što je umanjilo sposobnost zemlje za takmičenje na svetskim tržištima. Neki analitičari su smatrali da je pad funte najbolje objašnjen kombinacijom ekonomije i politike. Ono što može izgledati iznenađujuće. Političko objašnjenje bilo je bazirano na politici partija i nastupajućim opštim izborima u to vreme.3% -3. ili po godišnjoj stopi većoj od 20%.4.godine i Bank of England je bila primorana da interveniše na deviznim tržištima da bi podržala funtu. Pošto je nafta iz Severnog mora. više poreze.8% 10. kada su u pitanju kamatne stope.Na devizne kurseve ne utiču samo objektivni faktori. merena indeksom veleprodajnih cena. Stopa britanske deflacije. funta pala. uticali na nestabilnost funte.

Ovo su samo dva primera o tome kako vesti utiču na devizne kurseve.3. Još svežiji primer političkog uticaja na očekivanja i devizne kurseve odigrao se u Kanadi krajem 1993. kanadski dolar se oporavio pred same izbore. Kanadski dolar je međutim. kada se raspoloženje promenilo u korist mišljenja da bi jaka Liberalna partija bila bolja za kanadski dolar. da se promene više nego što je potrebno. Ove teorije su veoma komplikovane. Ekonomisti su postavili ovo pitanje i razvili su teorije o određivanju deviznog kursa u kojima devizni kursevi krećući se sa jednog nivoa na drugi.godine i kasnije je porasla u odnosu na sve evropske valute. od slabe Konzervativne. kada su Pokret za Kvebek i Reformska partija osvojile drugo i treće mesto na izborima. smatralo se. 2. Fiskalna ekspanzija. Špekulativni mehur (speculative bubble) javlja se kada ljudi kupuju finansijska sredstva danas.2 na 3% GDP. Pošto je postajalo sve očiglednije da će liberali dobiti izbore.godine kada su liberali. deprecijaciji kanadskog dolara. Politički događaji često predskazuju ekonomski razvoj i objašnjavaju tekuće ekonomsko ponašanje. premašuju (overshoot) njihovu krajnju vrednost. koje je predvodio Jean Chretien. Njihova osnovna poruka je da imajući u vidu racionalno ponašanje pojedinaca i firmi na deviznom tržištu. to nam ne govori zašto je takvo premašivanje prisutnije danas nego u prošlosti. Funta je počela da se oporavlja u odnosu na dolar krajem 1986. primio još jedan udarac i Bank of Canada je bila primorana da interveniše da bi podržala kanadski dolar. da bi se uspostavio novi ravnotežnio devizni kurs. 16 . trebao bi obratiti pažnju na političku sferu takođe. U stvari. u ovoj situaciji.(c) OBJAŠNJENJE VARIJABILNOSTI DEVIZNOG KURSA Probijanje (overshooting) je pojam koji se koristi da se objqsni tendencija deviznih kurseva. vodiće inflaciji i tako.Menadžeru koji je zadužen za međunarodni novac. Zbog toga je imalo smisla prodavati valutu. uopšte ne iznenađuje da devizni kursevi rastu i padaju više nego što se očekuje. mnogi pojedinci prodali su kanadske dolare i kanadski dolar je pao u odnosu na američki za blizu 6%. potpuno potukli premijera Kima Campbella i Progresivne konzervativce na izborima. Mnogi ljudi su verovali da će liberali slediti ekspanzivnu fiskalnu politiku u pokušaju da smanje nezaposlenost uprkos njihovom obećanju da će smanjiti budžetski deficit sa 5. najbolji potez bi bio da se oslobodi funti dok ne dobije pouzdane informacije o budućoj ceni nafte i verovatnom ishodu izbora. zato što veruju da će cena biti viša sutra bez obzira na ekonomske „osnove“. Jedno objašnjenje za varijabilnost deviznih kurseva je da su međunarodna finansijska tržiđta mnogo veća danas i komunikacije među njima su mnogo bolje. Ekonomija po sebi ne bi bila dovoljna. U ekonomiji se obično smatra da porast broja tržišnih učesnika u kombinaciji sa boljim komunikacijama i superiornim informacijama. vodi stabilnijim tržištima. Da i postoje jasna objašnjenja o tome zašto devizni kursevi rastu iznadili padaju ispod njihove krajnje pozicije. Ali teško je uskladiti ovu tradicionalnu pretpostavku o tržišnom ponašanju sa današnjim funkcionisanjem deviznih tržišta.

godini. Mašine.godini prema procenama Fred Bergsten-a. kako bi Administracija dobila saglasnost Kongresa za nove trgovinske pregovore. ovi protekcionistički pritisci će usmeriti medije i javnu pažnju na trgovinski deficit. i istog trnutka proda drugu valutu da izbegne gubitak. Deficit je već na rekordnom nivou u dolarskom iznosu. koja može izazvati dolar na planu globalne finansijske supremacije.godine. Ipak. Sada je već široko prihvaćeno da će euro postati glavna globalna valuta. kada osnovni faktori izgleda da ne opravdavaju takvu cenu. Treće. Razvoj ovih događaja će zahtevati veliku diverzifikaciju od dolara prema euru koja će možda dostići 500 milijardi dolara do 1 triliona dolara tokom narednih nekoliko godina. stvaranje eura može biti sledeći okidač za narednu fazu smanjivanja vrednosti dolara. Japanski suficit ide ka rekordnom nivou od 150 milijardi dolara u 1999. približno isti nivo dostignut u prethodno maksimumu sredinom 1980-tih godina. Verovatno je da će administracija pokazati razumevanje za ove zahteve polazeći od poznate obaveze prema radnicima zbog prikupljenog novca i glasova koji su bili presudni za pobedu demokrata u novembru 1998.godine i zbog rane faze kampanje za predsedničke izbore 2000. pošto je Evropska komisija u svom izveštaju o konvergenciji u martu 1998. porast američkog deficita će podstaći širok krug mera trgovinskog protekcionizma u SAD-u.“ Jedan od glavnih ekonomskih događaja u 1999. Druga strana američkog duga i deficita je visoka kreditna pozicija i suficit Japana i Evrope. jen je u prvom kvartalu 1995.godine istakla da je neuobičajeno visoki veći nego bilo kada nakon sredine 1980-tih godina. Za to Bergsten navodi najmanje četiri razloga: Prvo.Npr. Skokovi i padovi vrednosti valuta na deviznim tržištima ne baziraju se toliko na osnovama koliko na ideji. verovatno će biti oštar pad vrednosti dolara. Ukoliko privredni rast u SAD opadne dovoljno da podstakne porast nezaposlenosti. Posebna briga će biti usmerena na Japan i Kinu sa kojima je američka bilateralna ravnoteža dostigla rekordne nivoe. ona je zahvaćena špekulativnim mehurom i valuta raste ili pada više nego što to diktiraju osnovne karakteristike privrede. Nestabilnost deviznog kursa je izgleda postala pravilo pre nego izuzetak. čak i u manjem stepenu dosta je verovatno da će trgovinski deficit biti optužen za izvozne poslove i da će se pojačati pritisci na trgovinsku politiku. da ako valuta raste. nakon toga je dolar opao za preko 50% naspram nemačke marke i jena.godine. tekstil i nekoliko poljoprivrednih sektora neće mnogo kasniti. koji ako i ne tragaju za špekulativnim profitom. kada je bio posledica najveće precenjenosti dolara u istoriji. brodogradnja. pokušavaju da izbegnu gubitke. „Ako je razlog zašto je cena danas visoka samo to što investitori veruju da će prodajna cena sutra biti viša.5% u odnosu na dolar. Drugo. alatljike. jen je pao 7% u odnosu na dolar početkom proleća 1995. da bi u maju 1995. što predstavlja aprecijaciju od preko 100% godišnje.godine aprecirao oko 20% u odnosu na dolar. poluprovodnici. a jen je već oštro porastao naspram dolara. američki deficit tekućeg računa će porasti na skoro 300milijardi dolara . Suficit Eurolanda je nešto manji. 17 . Neto spoljni dug SAD će porasti na skoro 2triliona dolara. Zajedno sa porastom broja tržišnih učesnika. Industrija čelika većzahteva obuhvatne olakšice. Ovo čini oko 3 ½% GDP SAD .godine porastao 2. Ne iznenađuje da kada valuta počinje da se kreće u jednom pravcu. postoji špekulativni mehur. pojedinac treba da je kupi i da ostvari profit.

dodatno smanjivanje kamatnih stopa u Euroland i Japanu. pokazuje da bi ravnotežni devizni kurs mogao biti 1euro=1. značajno opasti u 1999. bilo bi uvođenje režima „kontrolisane fleksibilnosti“.-1973. One bi mogle sprovesti zajedničku intervenciju. nego što je to ranije bio slučaj. SAD). Euroland će izvoziti značajan obim kapitala. a podržao Japan i ostale kontinentalne članice G7. čime bi se izbeglo oštro probijanje dolara na silaznoj skali. Zbog toga se javlja potreba da G3 (Euroland.(d) BUDUĆNOST DOLARA 18 . što će dalje doprinositi smanjivanju transpacifičkih diferencijala.Međenuradni uspon eura će dovesti do oštrog porasta njegovog deviznog kursa. značajna deprecijacija dolara pomogla bi korekciji trgovinskog deficita i ograničila bi protekcionizam u narednih nekoliko godina.). aktivnije upravljaju njihovim deviznim kursevima.-1987.godini. Deprecijacija eura od oko 10% neophodna je za obnavljanje održive pozicije tekućeg računa. po svoj prilici. Takođe. mada će diferencijal u korist dolara verovatno opasti. Situacija u SAD je složena. američke kamatne stope još uvek su visoke u realnom izrazu u odnosu na istorijske standarde. tako i u narednom dugoročnom periodu. Ovo ima za posledicu da će zahtevani pad vrednosti dolara biti u proseku oko 10-15%. i znatno manje nego u periodu 1985.godine. pa neki evropski ekonomisti prognoziraju aprecijaciju u intervalu 25-40%.25-1. kao što je to istakao nemački predsednik. Najbolji pristup. Njihove kratkoročne kamatne stope još uvek su prilično veće od evropskih i one će ubuduće značajno opadati. Alternativa značajnoj fiskalnoj ekspanziji bi mogla da proizvede miks politike Reagan-Volcker (umesto poželjnijeg Clinton-Greenspan miksa). Poslednja kalkulacija fundamentalno ravnotežnog deviznog kursa urađena u institutu za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu (F. moguć je pad evropskih kamatnih stopa. što podrazumeva znatno veće kamatne stope i mnogo veću aprecijaciju dolara. Evropa će morati da prihvati oštre mere na straniponude kako bi smanjila nezaposlenost putem porasta fleksibilnosti njihovih tržišta rada i tržišta kapitala. G3 bi mogla da zahteva ravnotežni okvir od 20-30% kako u periodu tranzicije u euro.3. ali su sasvim moguća i probijanja (over shooting). Japan. Četvrto. 2. povećavajući opštu ponudu nove valute zajedno sa porastom tražnje. sa privredom koja je blizu pune zaposlenosti što bi takođe moglo podstaći inflatorne pritiske i pogurati kamatne stope nadole. što je veće u odnosu na period 1971.30dolara i 1dolar=100jena. Bilo koje oživljavanje japanske privrede može imati za rezultat veće kamatne stope.Bergsten 1999. američka privreda će.

Za SAD ovo znači da će manje dugoročnih sredstava biti investirano u američke finansijske aktive.SAD su angažovale 20 milijardi USD svojih međunarodnih rezervi. Izraženo zemljom deviznog tržišta verovatno će postojati relativno smanjenje tražnje za dolarima i relativno povećanje njihove ponude. ostvarivati oko 40% ukupne kapitalizacije na berzama. 19 . ali težak korak. U to vreme ti kritičari su verovali da su SAD trebale da povećaju svoje kamatne stope da bi učvrstile dolar. stope koje bi Meksiko morao da plati ako pozajmljuje od SAD. Sada Amerikanci drže samo 3% njihovih finansijskih sredstava u stranim hartijama od vrednosti. Amerika daje danas samo 20% svetske proizvodnje i 14% svetske trgovine. što je više od njihovih sadašnjih 15%. Američki penzioni i investicioni fondovi otkrili su nova finansijska tržišta koja nude više prinose nego domaća. iznenađuje to što je dolar i dalje dosta tražen. Amerikanci i Evropljani će u budućnosti još više investirati u ova tržišta koja daju veće prinose. Međutim. Institute for International Economics. S druge strane količina dolara koji se nude može da raste po sve većoj stopi. Ali. U svetlu ovakvog pada Amerike na međunarodnom nivou. neke kritike upućene na račun međunarodne ekonomske politike SAD tvrdile su da obaveza SAD da će štititi meksički pezos.godini.Mnogi posmatrači veruju da će dolar nastaviti da opada u odnosu na najjače valute iz nekoliko razloga. ovim kritikama se smatralo da SAD neće učiniti taj potreban. smeta američkoj želji da stabilizuje dolar. Predviđa se da će mlada tržišta do 2010. Da plan stabilizacije nije uspeo. Nasuprot periodu odmah posle II Svetskog rata kada su SAD davale 50% svetske proizvodnje. Tražnja za dolarima u svetu će u najboljem slučaju da raste po opadajućoj stopi. ovakvi izgledi kada je dolar u poitanju mogu biti previše pesimistični. Novije procene ukazuju na opadajuće učešće dolara u fakturisanju međunarodne trgovine na nivo ispod 50%.godine npr. Može se očekivati da uloga dolara širom sveta opada ako relativna pozicija Amerike u svetskoj privredi nastavi da se pogoršava. ali to se ne mora nastaviti po sadašnjoj stopi. Moguće je da će popularnost dolara na dugi rok opasti. struktura svetske privrede se menja. a 61% međunarodnih rezervi drži se u dolarima. S obzirom na ovu mogućnost. 75% međunarodnih bankarskih kredita je u dolarima. neki menadžeri su prodali dolare. Uprkos nepovoljnom uticaju krize pezosa u 1994. 7 7 Fred Bergsten. Prvo. Krajem 1994. 20milijardi USD američkih rezervi bi nestale što bi imalo kobne posledice po dolar. na mlada finansijska tržišta. The Decline of the Dollar. i 1995. Pored toga. što je mnogo manje od Britanaca koji drže 25%. Neki analitičari veruju da je njegovo opadanje posledica posebnih okolnosti. mogle dosta da ugroze mogući uspeh američkog stabilizacionog programa. Washinton 1999. da pomognu da se stabilizuje meksički pezos. Ipak udeo Amerike u svetskoj privredi slabi. The Economist procenjuje da se samo jedna polovina privatnog finansijskog bogatstva u svetu drži u dolarima ili u sredstvima koja su izražena u dolarima. s obzirom da bi više američke kamatne stope. a da će veći deo tražiti šansu u prekomorskim zemljama. Da je 67% svetske trgovine fakturisano u dolarima . od čega je oko pola bilo deviznih rezervi.

On je naveo tri razloga: restruktuiranje i povećana efikasnost u proizvodnom sektoru. Interval (spread) je razlika između ove dve cene. 3. cena po kojij je spreman da kupi ili proda do standardnog iznosa. Ova razlika se neutrališe tako što kupac dobija diskont na promptni kurs za posao koji leži u osnovi terminskog obračuna. Marketmaker kotira obe cene. U meri u kojoj su narasla devizna tržišta. tada prodavac nastavlja da uživa koristi veće kamatne stope u periodu do dospeća ugovora. je smatrao da „doba jakog dolara možda prolazi“. onda bi market-maker kotirao „75-80“. Međutim u stvarnosti. Devizni svopovi baziraju se na razlikama u odnosu na tekući promptni kurs.Kriza pezosa je nema sumnje doprinela slabosti dolara u 1995. Umesto toga. Ukoliko valuta sa visokom kamatnom stopom bude prodata na termin za valutu sa nižom kamatnom stopom. Ako se ove mere kombinuju sa merama za ravnotežu budžeta i poreskim reformama koje su donete u cilju povećanja štednje. On kupuje dolare za 1. diler može da kotira samo points (poslednja dva broja u ceni). Ova praksa donosi brojne koristi. premija i diskont su podložni manjim oscilacijama. Teoretski postoji mogućnost da terminska cena valute bude jednaka njenoj promptnoj ceni. Ovi instrumenti se koriste i za hedžing. Za vreme međubankarske trgovine. 20 . tokom koje učesnici znaju „velike brojeve“ (dolari i centi. marke i feninzi). Međutim. nego promptni kurs. Ukoliko zainteresovana strana želi da sklopi posao ona ćereći da prihvata jednu od ove dve cene. Npr. Sem toga. 4675DM i prodaje dolare za 1. Terminske transakcije su fleksibilne i uobičajeno se koriste kao metod zaštite vrednosti inostrane valute. premije i diskont. razvijeni su drugi instrumenti za zaštitu. npr. Po konvenciji. pa kotiranje razlika zahteva manje promene u publikovanju cena. PROMPTNA I TERMINSKA DEVIZNA TRŽIŠTA Da bi se izvršio promptni posao na tržištu. međutim to je podrazumevalo da će se dolar oporaviti ako pezos prebrodi krizu. Michael Prowse iz Financial Times. reflektuju kamatne razlike između valuta u vreme sklapanja posla.dolar-marka. odnosno marka-dolar. Potvrda ovog telefonskog kontakta biće razmenjena uz instrukcije koje se odnose na izvršenje plaćanja i biće preneta na obračunsko odeljenje koje se stara da odgovarajuće valute budu transferisane na naznačene račune na odgovarajući dan. Određivanje terminskog kursa ne zavisi direktno od procene budućeg deviznog kursa. Poslovanje na terminskom tržištu prilično se razlikuje od poslovanja na promptnom tržištu. ukoliko je kurs dolara naspram nemačke marke bio 1USD=1. terminska cene je po pravilu veća ili manja (za premiju ili diskont) od promptnog kursa. privreda SAD će postići mikroefikasnost i makrostabilnost sa visokim stopama štednje. kao što su fjučersi i opcije. već se kotira razlika (premija ili diskont). diler telefonom poziva svog kolegu u market-making banci i pita za njegovu cenu. kupac mora da saćeka na koristi više kamatne stope. terminska cena se ne kotira u celini. jaki napori preduzeti da se poveća produktivnost u sektoru usluga i preduzeti koraci da se smanji veličina i poboljša efikasnost javnog sektora.4680DM. Terminska transakcija može se zatvoriti u bilo koje vreme pomoću druge terminske transakcije kojom se prodaje ili kupuje inostrana valuta na originalni dan dospeća.godini.4675-80DM.

uzmimo u obzir navedeni hipotetički ugovor. pretpostavimo da su industrijska kompanija i investicijona banka ušli u sledeći tromesečni terminski ugovor u kome je osnovni iznos 10 miliona dolara. odnosno veličina spread-a za datu valutu se uvećava vremenom (with maturity). on je u otvorenij poziciji (open position).o9) puta 10 miliona dolara. Zajmoprimci i investitori mogu upotrbiti terminske ugovore protiv nepovoljnih rizika kod kamatnih stopa zamrzavanjem kamatne stope. TERMINSKI VALUTNI UGOVORI Većina terminskih ugovora ima rok dospeća od dve godine. 3. Pretpostavimo dalje da menadžment želi da eliminiše rizik porasta jednogodišnjeg LIBORA zamrzavanjem kamatne stope na 9%. Firma može da pozajmi novac uz određenu maržu preko jednogodišnjeg LIBOR. Za terminske ugovore na duže vreme licitacioni spread raste.PRIRODA TERMINSKOG UGOVORA Da bismo ilustrovali jedan terminski ugovor. Predpostavimo da menadžment industrijske kampanje planira da za 3 meseca pozajmi 10 miliona dolara na godinu dana. menadžment industrijske kompanije je to i uradio. Ako je jednogodisnji LIBOR 3 meseca od sada ispod 9% indusrijska kompanija neće imati koristi od niže kamatne stope. TERMINSKO TRŽIŠTE Ako će pojedincu biti potrebna strana valuta za 6meseci od današnjeg dana. Ulazeći u hipotetički terminski ugovor. Da bismo videli kako zaimoprimac može da upotrebi terminski ugovor. ako jednogodišnji LIBOR 3 meseca od sada pređe 9% . Zbog toga terminski ugovori postaju manje privlačni za hedžing dugoročnog rizika deviznog kursa. Ako bi jednogodišnji LIBOR porastao iznad 9% za tri meseca od sada.a koji je trenutno 9%. investiciona bankarska firma je dužna da nadoknadi razliku.1. ali ne kupi tu valutu danas na terminskom tržištu. pod uslovima terminskog ugovora. Ako 21 . investiciona bankarska firma mora da plati industrijskoj kompaniji iynos određen po formuli : (jednogodišnji LIBOR na 3 meseca od sada minus o. jer mora da plati investicionoj bankarskoj firmi toliki iznos da su efektivni troškovi pozajmice 9%. Rizik sa kojim je firma suočena je taj da će za 3 meseca jednogodišnji LIBOR biti veći od 9%.

£s)/ £s . Terminski devizni kurs je cena jedne valute izražene u drugoj na terminskom tržištu. Ovaj obračun može biti pozitivan ili negativan. trgovac automobilima mora da proda sve automobile za 3 meseca po prosečnoj ceni od 60.000GBP po automobilu i dogovori se da plati kompaniji koja pravi jaguare 4 miliona GBP. respektivno. vrednost ukupne kupovine za 3 meseca. je St . on može konvertovati njegovih 6miliona USD u 4miliona GBP i isplatiti svoje dugovanje kompaniji od koje su kupljeni jaguari. Terminski devizni kursevi računaju se kao procenat od sadašnjeg deviznog kursa.K. može danas stupiti u kontakt koji će mu dozvoliti da tada proda dolare za funte po fiksnoj ceni. Isplata po terminskom ugovoru. Ovo je zbog obaveze holdera ugovora da kupi aktivu čija je vrednost St za K. prikazuje se pozicija kupca i prodavca u terminskom ugovoru.3.petpostavimo da je tekući devizni kurs 1. OBRAČUN PO TERMINSKOM UGOVORU U grafikonu 3.50USD/GBP u trenutku kada su svi automobili prodati. To znači da je terminska premija ili popust jednaka (£f . Terminsko devizno tržište omogućuje pojedincima da za proviziju obavljaju terminsku kupovinu ili prodaju valute. Ako je terminski devizni kurs viši od tekućeg deviznog kursa. Da bi izvršio svoju obavezu. a St je promptna cena aktive u momentu dospeća ugovora. Terminsko devizno tržište (foreward excange market) je tržište gde se valute kupuju i prodaju terminski za neki utvrđeni dan u budućnosti. Ako se sve odvija po planu i devizni kurs je i dalje 1. Britanski investitor znajući da će želeti da konvertuje tako veliki iznos dolara u funte godinu dana od danas.pojedinac kupi stranu valutu na terminskom tržištu.50 USD/GBP i da američki trgovac automobilima kupi 100jaguara po ceni od 40. Ta cena se naziva terminski devizni kurs. gde je K cena isporuke. GRAFIKON 3. Ako je terminska cena valute manja od njene tekuće cene. S obzirom na varijabilnost deviznih kurseva.000USD. Terminski kurs se obično računa kao procenat tekućeg ili promptnog kursa. teško je precizno predvideti buduće devizne kurseve. Sličan je obračun za kratku poziciju.3. za jedinicu aktive: K . tako i međunarodnim investitorima. za valutu se kaže da je na terminskom popustu (forward discount). Pozicije u terminskom ugovoru 22 . trebalo da bude viša da bi pokrila njegove poslovne troškove i donela profit. gde je f i s koji se nalaze u indeksu označavaju terminski i promptni devizni kurs. cena bi ustvari. on je u pokrivenij poziciji (covered position). u pitanju je terminska premija (forward premium).St. Npr. što stvara problem kako trgovcima. Trgovci kao i menadžeri koriste terminsko tržište.

Vreme isporuke za berzanske proizvode je često ceo mesec. berza postavlja izvesne standarde za fjučers ugovore. po unapred poznatoj ceni.Značenje simbola K = cena isporuke St = cena aktive u momentu dospelosti 4. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos. berza utvrđuje i garantne mehanizme za izvršenje ugovora. određenog dana. a dotična berza utvrđuje period unutar meseca kada se mora izvršiti isporuka. Npr. U slučaju berzanskuh proizvoda. berza takođe utvrđuje kvalitet proizvoda i lokaciju isporuke. 23 . Za razliku od terminskih ugovora kod fjučersa obično nije specificiran tačan datum isporuke. Da bi se omogućila trgovina. Berza utvrđuje tačan iznos aktive koji mora biti isporučen po jednom ugovoru. Pošto dve strane u ugovoru ne moraju da se međusobno poznaju. Obično ugovor ima nekoliko različitih meseci isporuke sa kojima se trguje u isto vreme. FJUČERS POSLOVI I TRGOVINA FJUČERSIMA Fjučersi su obaveze da se kupi ili proda određena roba kao što je žito ili zlato. Holder kratke pozicije ima pravo da izabere vreme tokom trajanja perioda isporuke. za ugovor se kaže da je na donjem ograničenju (limit down). Za razliku od terminskog ugovora fjučers ugovorom se normalno trguje na berzi. kada će izvršiti isporuku. Ukoliko cena poraste za navedeni iznos kaže se da je na gornjoj granici (limit up). Cilj utvrđivanja dnevnih ograničenja za kretanje cena je da se spreče velike oscilacije zbog potencijalno špekulativnih ponašanja. U momentu prodaje ograničenje dnevnog kretanja cena za fjučers ugovor za naftu je jedan dolar. U ugovoru se poziva na mesec isporuke. kako će se kotirati buduća cena i možda ograničenje iznosa do kojeg se može kretati fjučers cena u ugovoru u toku jednog dana. Fjučers ugovor kao i terminski ugovor predstavlja sporazum između dve strane o kupovini ili prodaji aktive u poznato buduće vreme za poznatu cenu. Kretanje cena u navedenim okvirima se označava kao kretanje u granicama (limit move).

Trgovac na podu će prirodno prihvatiti najnižu ponudu i povezati tikete sa trgovcem koji prodaje. Najveće berze na kojima se trguje fjučers ugovorima su: Chicago Board of Trade (CBOT) i Chicago Mercantile Excange (CME). ali se tržište nije ozbiljnije razvilo do 1982.god. Pretpostavimo da je 1. Market makers su članice koje trguju za sopstveni račun. Ona se određuje na podijumu berze (floor) na isti način kao i ostale cene (zakon ponude i potražnje). Inicijalno su se javile Njujorku 20-tih godina. ali su obavezne da kotiraju ako to zahteva specijalista.godine. Specijalisti ili primarni trgovci su firme koje je dizajnirala berza da bi osigurala urednu trgovinu i da bi upravljala limitiranim nalozima za svaku valutu.učini ponudu od 1 centa. Prva je trgovala opcijama na strane valute. obveznice. može dobiti odgovor da se prodaje za 1. Ako npr. Valute opcije su derivativne hartije od vrednosti. market makers polažu manji depozit i dozvoljeno im je da trguju za sopstveni račun pre nego trgovcima koji trguju preko brokera.godini otpočela trgovinu valutnim opcijama. Prvi ugovor je dolarska opcija na sterling. Bank of America je specijalizovana za nemačku marku. Svaka valuta ima specijalistu.1 ili 1.Fjučers cene se redovno objavljuju u finansijskoj štampi. trgovac na podu potvrđuje trgovinu nazad u brokersku kancelariju. Berza u Filadelfiji je u 1982. živu stoku. ali nisu doživele uzlet.septembra decembarska fjučers cena zlata 500$. 24 . Finansijske aktive uključuju indekse akcija (stock index) valute. cena zlata će porasti. market makers i brokeri na parketu.. Danas ova berza ima preko 500 banaka koje su njeni članovi. po kojoj investitor može prihvatiti da kupi ili proda zlato za decembarsku isporuku. odnosno iz osnovne pozicije na deviznom tržištu i nemaju samoatalnu egzistenciju. Postiji tri vrste trgovaca na ovoj berzi: specijalisti. jen. tesanu građu. Američke banke su počele da prodaju povremene opcije za komitente u 1940-oj godini. kanadski dolar i švajcarski franak. zlato. izuzimajući proviziju. šećer vunu. VALUTNE OPCIJE Valutne opcije nisu nova ideja. što znači da su izvedene iz druge aktive. bakar. Trgovina derivatima je po definiciji igra sa nultim ishodom zbog izravnanja svih pozicija.. Npr. The fllor brokers rade kao agenti za nalogodavce. One su odgovorne za stvaranje dvostranog tržišta i jačanje likvidnosti. Ako se dogodi suprotan slučaj cena zlata će pasti. Ovo je cena. U zamenu za spremnost da trguju i kad im to ne odgovara. Posao je zaključen na komadiću štampanog papira koji kupac nosi specijalisti. Na ovim i ostalim berzama širok asortiman berzanskih proizvoda i finansijskih aktiva čini fundamentalnu aktivu u različitim ugovorima. on prilazi drugom trgovcu istom vlutom i izvikuje svoju ponudu za opciju. Odmah kada primi nalog od nalogodavca. uvedene sredinom februara 1993. Tržište valutnih opcija jedno je od najvećih svetskih tržišta opcija i jedino tržište opcija koje je otvoreno 24h na dan. Proizvodi uključuju svinjsko meso. Ako ima više investitora koji žele dugu poziciju od onih koji žele kratku. aluminijum. To se onda ubacujuje u kompjuterski informacioni sistem berze i zatim šalje na privatno korišćenje i ekrane u sali za trgovanje. čelik.2centa. od tada doživljavaju uzlet. Nakon toga. dok su opcije za nemačku marku.

što predstavlja godišnji povraćaj više od 50%. nadajući se da će sreća biti na njihovoj strani i da cena strane valute neće pasti.50 USD/GBP i dobiti 666. Naravno. On će. ali ne i obaveza da se proda fiksan nominalan iznos inostrane valute po fiksnom deviznom kursu na dan isticanja opcije ili pre tog datuma. recimo danas terminski prodati milion dolara. 25 . Zato su njima potrebne određene smernice da bi im pomogle da procene buduće devizne kurseve. Na kraju će ostvariti 0. Teorema o nepokrivenom paritetu kamatnih stopa obezbeđuje jednu takv smernicu. Pretpostavimo da je tromesečni terminski kurs 1. ali ne i obaveza da se kupi fiksiran nominalan iznos valute po fiksnom deviznom kursu. Investitori nisu špekulanti. Njegov prinos bio bi čak i veći da je pozajmio početnih milion dolara uz maržu od 10%.50 USD/GBP na 1. za njih su terminsko pokriće ili polisa osiguranja veoma zmačajni. na datum isticanja opcije ili pre tog datuma. ovi špekulanti se klade da će se neki devizni kurs povećati ili smanjiti. Valutna call opcija je pravo. ŠPEKULACIJE I TERMINSKO TRŽIŠTE Obilje ili retkost terminskog pokrića (forward cover) nije važna špekulantima koji žele da zauzmu otvorenu ili nepokrivenu poziciju na promptnom.13 miliona dolara na tromesečnu investiciju od milion dolara. Prodaće milion dolara po ugovorenoj ceni od 1. a ne stabilnost. Realna kamatna stopa jednaka je nominalna kamatna stopa minus očekivana stopa inflacije. TEOREMA O NEPOKRIVENOM PARITETU KAMATNE STOPE Teorema o nepokrivenom paritetu kamathin stopa smatra da se budući devizni kursevi mogu predvideti pomoću tekućih razlika između kamatnih stopa po zemljama. To znači da je za dugoročne investitore često teško i skupo da pribavljaju osiguranje deviznog kursa. Većina pojedinaca ipak ne želi da na slepo investira u inostrane obveznice. terminskom ili tržištu opcija.70 USD/GBP i dobiti 1. Put u valutnoj opciji je pravo. kupovina dugoročnog pokrića je mnogo teža usled ograničenosti dugoročnog terminskog tržišta. teorema smatra da će marka tokom narednih šest meseci deprecirati po godišnjoj stopi od 4% u odnosu na dolar. Za njih su značajni smer i veličina promene na deviznom tržištu.70USD/GBP. On će ih onda „obrnuti“ i kupiti dolare po novim promptnom kursu od 1.50 USD/GBP i da špekulant veruje da će promptni kurs za tri meseca biti 1. koji se naziva strajk (strike). U suštini. 5. Da se devizni kurs pomerio sa 1. U tom slučaju njegov dobitak bio bi ogroman.Kao i na celom tržištu opcija.70 USD/GBP on će biti na dobitku. i katastrofa je moguća.667 funti. Ako je tekuća šestomesečna kamatna stopa u Frankfurtu 4% viša nego odgovarajuća stopa u Njujorku.13 miliona dolara. Prema ovoj teoremi budući devizni kurs DEM/USD jednak je razlici između nemačkih i američkih nominalnih kamatnih stopa. Put ili call opcija se mogu posmatrati kao duga ili kratka pozicija.30 USD/GBP konopac bi mu možda bio jedino rešenje. Ali dok je lako dobiti kratkoročno pokriće. dve osnovne vrste valutnih opcija su: call i put opcija. Ako za tri meseca kurs zaista bude 1.

tako i američkih obveznica jednak nuli.p*e = i . Kada je devizni kurs izabran iz političkih razloga. Nije mnogo rečeno o uticaju varijacija deviznog kursa na privredu tj. STABILIZACIJA DEVIZNIH KURSEVA Politički devizni kurs je kurs koji je odabrala vlada. Ekonomisti se po ovom pitanju ne slažu. većina vlada živi samo u kratkoročnom okviru u kojem je politička popularnost pre nego dugoročni ekonomski potencijal glavni kriterijum uspeha. Tako da je : i* .i = (ee e)/e Zaključak je da je očekivana procentualna promena deviznog kursa jednaka razlici između nacionalnih nominalnih kamatnih stopa. a pe i p*e su očekivane stope inflacije u Americi i Nemačkoj. Iako takva politika štetno utiče na ekspanziju i razvoj izvoznih industrijskih grana i na dugoročni ekonomski potencijal zemlje. Ako privatni sektor veruje da je valuta precenjena i prodaje je. 6. Diskusija se do sada koncentrisala na analizu šta prouzrokuje rast i pad valute na deviznom tržištu. Argument protiv stabilizacije ima tri tačke: 26 .i = p*e – pe i* . Sredstva koja vlada ima na raspolaganju za sprovođenje takve stabilizacije deviznog kursa su mala u poređenju sa izvorima privatnog sektora. jer će vlade sigurno težiti da održe politički devizni kurs umesto ekonomskog. pa ih zato treba smanjiti. vlada nema na raspolaganju sredstva da odgovori privatnom sektoru dolar za dolar.pe i* . (gde je ee očekivani devizni kurs) jednaka je p*e minus pe. Ovi odnosi mogu se izraziti firmulom gde su i i i* američka i nemačka kamatna stopa. r koje je jednako r* je realna kamatna stopa. S obzirom da mogu da određuju devizne kurseve mnoge vlade bi se opredelile za precenjeni devizni kurs pre nego za ravnotežni. veoma često se dešava da valuta na kraju bude precenjena. Ako pretpostavimo da je rizik neizvršavanja obaveza kako po osnovu nenačkih. Čak iako vlada jednostavno želi da stabilizuje devizni kurs na njegovom ekonomski ravnotežnom nivou. Neki insistiraju da tržište treba da bude jedini arbirar deviznih kurseva.da li one koriste ili štete ekonomskoj aktivnosti. ona se susreće sa teškim zadatkom. dok je ista ta stopa u SAD 6%.Pretpostavimo da je dugoročna kamatna stopa u Nemačkoj 10%. Postoje zemlje koje veruju da devizni kursevi treba da budu fiksni i da im se dozvoli da fluktuiraju samo 2% iznad i ispod fiksnog kursa. logično je da Amerikanac kupuje nemačke obveznice i profitira 4% godišnje ako marka ne padne 4% ili više. Očekivana procentualna promena deviznog kursa DEM/USD (ee – e)/e. Precenjeni devizni kurs pomaže da se cene uvoza drže na nižem nivou i minimizira svaki porast troškova života.

ako menadzeri veruju da je funta slaba oni mogu videti propast britanskih kamatnih stopa kao potvrdu njihovih sumnji i prodati funte. Devizni kursevi se mogu pomeriti van ravnotežnog nivoa određenog ekonomskim osnovama. Smanjenje nivoa investicija smanjiće stopu rasta produktivnosti i učiniti britaniju manje konkurentnom u budućnosti . Na tržištima se mogu dešavati greške. Pretpostavimo da Banck of England poveća britanske kamatne stope da bi zaustavila ovaj pad. kriva ponude funti na terminskom deviznom tržištu pomeriće se u levo a ako sve ostane isto povećati cenu funte. Pored toga. mogla bi da motiviše strance da invesiraju svoja sredstva u Londonu. Usled glasina npr.1. Medjutim. ako je sve ostalo nepromenjeno. Ostali ekonomisti insistiraju na tome da ne samo da devizne kurseve treba stabilizovati.1 KAMATNE STOPE I STABILIZACIJA DEVIZNOG KURSA Pretpostavimo. da britanska funta potpadne pod prodajne pritiske i njena cena počne da pada na međunarodnim tržištima. Viša kamatna stopa trbalo bi da smanji agregatnu tražnju i britansku tražnju za uvozom. INTERVENCIJE CENTRALNE BANKE NA DEVIZNOM TRŽIŠTU 27 . politika visokih kamatnih stopa povećala bi tražnju za funtama i povećala njihovu cenu na deviznim tržištima. Drugim rečim. 6. više kamatne stope mogu smanjiti agregatnu tražnju smanjujući investicije više nego potrošnju. Pored toga. vlada ima dve opcije: ona može ili povećati ili smanjiti domaće kamatne stope ili intervenisati na deviznom tržištu kupujući ili prodajući strane valute. ako druge stvari ne ostanu iste. Da bi se to prevažišlo. vlade nemaju neophodna sredstva za sprovodjenje stabilizacione politike. smanjena britanska tražnja vodiće nezaposlenosti. viša britanska kamatna stopa. već da vlada ima obavezu i mogućnosti da to uradi. a ne vlada najbolje procenjuje koji je odgovarajući nivo deviznog kursa 2. Postoji i treća opcija: vlada može takođe uvesti devizne kontrole kojima se ograničavaju građani u kupovini i prodaji stranih valuta. vladama se ne može verovati 3. tako da će troškovi stabilizacije funte biti plaćeni nezaposlenošću radnika. Da bi stabilizovala devizni kurs. vlade treba da pokušaju da stabilizuju devizne kurseve. tržište.Ovo su neke „žrtve“ prilikom korišćenja kamatnih stopa za stabilizaciju deviznog kursa. Očigledno. Kao rezultat.

Specijalna prava vučenja MMF-a su kreditna linija. Međunarodne rezerve mogu biti dopunjene kreditnim linijama koje su obezbedile druge centralne banke ili međunarodne organizacije kao što je MMF. Bundes banka pozajmi Bank of England marke na određeni period vremena. Zahvaljujući intervenciji Bank of England.4. Ako se sve odvija kako treba.Centralna banka interveniše na deviznom tržištu kupujući i prodajući strane valute da bi sprečila ili ublažila fluktuacije oko željenog deviznog kursa. povećaće vrednost funte u odnosu na marku. 28 . je ponovo uspostavljena. Svop aranžman je aranžman gde npr. na tržištu maraka i upotrebiti prihode od prodaje za kupovinu funti na tržištu funti. prodaja maraka i kupovina funti će pomeriti krivu ponude maraka sa S0 na S1 i krivu tražnje za funtama sa D0 na D1. i kupiti funte. recimo marke. a cena funte pada na tržištu funti sa e0 na e1. ona mora prodati jedan deo svojih međunarodnih rezervi. e0. preseca krivu tražnje. Kriva tražnje za markama pomera se sa D0 na D1 na grafiku (b). Potpadne pod pritisak. pretpostavimo maraka. povećana tražnja za funtama zajedno sa povecanom ponudom maraka. Ako Bank of England želi da održi početni devizni kurs. Međunarodne rezerve se sastoje iz deviznih rezervi kod centralne banke. Zajedno. Intervencije na devizni kurs i stabilizacija mogu se bolje razumeti ako se prouči grafikon 3. Mnogi ekonomisti smatraju da bi prva linija odabrane zemlje trebalo da bude intervencija cenralne banke na deviznom tržištu. S1 na oba grafika. dolarima i jenima) i mogu upotrebiti ta sredstva da stabilizuju cenu njihove valute.Većina centralnih banaka drži međunarodne rezerve ili depozite u stranim valutama ( uglavnom markama. početna cena funte (i marke). zemlje članice u Međunarodnom monetarnom fondu. Pretpostavimo da Britanci traže više maraka i nude više funti da bi ih kupili. GRAFIKON: Pretpostavimo da su početna ponuda i tražnja za funtama date krivama ponude i tražnje S0 i D0 na graficima (a) i (b). devizni krus će se uspostaviti tamo gde kriva ponude. Na kraju. D1 na oba grafika. Usled ovih pomeranja cena marke raste na tržištu maraka sa e0 na e1. Bank of England može prodati svoje devizne rezerve. Ako funta npr. a kriva ponude sa S0 na S1 na grafiku (a). Devizni kurs jednak je e0.

ipak je ograničen. ali može marke.Grafikon 3.4b) tržište maraka. a 3. samo jedna strana može održati vrednost funte – Bundesbanka. Kada funta potpadne pod prodajni pritisak. recimo marke na tržištu maraka. Bank of England može npr. Bundesbanka ne može emitovati funte. Malo je verovatno da bi bilo koja zemlja bila spremna da poveća neograničeno svoju novčanu masu da bi pomogla drugoj zemlji da stabilizuje međunarodnu vrednost svoje valute.4 b). Za uzvrat.4 a) prikazuje ponudu i traznju za funtama izraženu u markama.4a). stabilan devizni kurs DEM/GBP će biti održan. Kao rezultat funta pada u odnosu na marku. Ako se sve odvija po planu. cena funte vratiće se na svoj početni nivo i za politiku se može reći da je bila uspešna. važno pitanje je koliko saradnje se zaista može i očekivati. međutim. a tražnja za markama sa D0 na D1 na grafiku 3. Mogućnost centalne banke da interveniše na deviznom tržištu ograničena je njenim međunarodnim rezervama. Bank of England će upotrebiti prihode od prodaje da kupi funte. Da bi zaštitila početni devizni kurs. Ako ona odvrne slavine i emituje neograničenu količinu maraka i kupi neograničenu količinu funti. ona neće moći da zaustavi pad funte jer neće moći da poveća kamatne stope. 7. nivo britanskih međunarodnih rezervi.4 a) pomera se u desno sa S0 na S1. kriva ponude na grafiku 3. uvede devizne kontrole i sl. ako se deprecijacija slabe valute i dalje nastavi. Dopuniti svoje rezerve pozajmljujući marke od Bundesbanke danas uz dogovor da vrati kasnije. sopstvene i pozajmljene.2 SARADNJA CENTRALNIH BANAKA I STABILIZACIJA DEVIZNOG KURSA Jednom kada Bank of Englad angažuje sve svoje međunarodne rezerve. Međunarodna monetarna saradnja može biti od suštinskog značaja ako treba stabilizovati devizne kurseve. što je svop aranžman ili Britanija može vući sredstva po osnovu svoje kreditne linije. U ovoj fazi. Bank of England može prodati deo svojih međunarodnih rezervi. ali se mnogo zahteva od centralne banke zemlje koja ima jaku valutu kada se traži da ona kupi neograničene količine trenutno slabe valute i rizikuje da joj. ostane ta valuta. Međutim. sopstvenih plus pozajmljenih.4b). 6. ŽELJENI DEVIZNI 29 KURS . što će pomeriti krivu tražnje za funtama sa D0 na D1 na grafiku 3. Može se govoriti o potrebi i želji za međunarodnom monetarnom saradnjom. Prodaja će pomeriti krivu ponude maraka sa S0 na S1 na grafiku 3.

za uzvrat. ali je pitanje bilo na kom nivou. zemlje obično pokušavaju da održe željeni devizni kurs. Aprecijacija jena omogućila je južnokorejskoj automobilskoj. a kurs jen/dolar pao. 30 . Meksiko je smatrao da bi 6 pezosa po dolaru bio najbolji kurs dok su SAD smatrale da je 5 pezosa po dolaru bolje rešenje. Zemlje se često ne slažu oko toga koliki kurs treba da bude. Čak i ako se na međunarodnu monetarnu saradnju može računati. Meksički pezos pao je sa približno 3 pezosa po dolaru na 6 do 7 pezosa za dolar. Ako je valuta pod pritiskom i precenjena. Kolebanja dolara tokom 1980-ih nisu povećala bogatstvo zemalja širom sveta. dok bi drugi kurs bio bolji za američke izvoznike. nema mnogo smisla dozvoliti da devizni kursevi mnogo variraju. smanjila je konkurentnost SAD što je. postoji dodatno pitanje oko nivoa na kom bi devizni kurs trebalo stabilizovati. Prevelika deprecijacija dolara od početka do sredine 1980-ih god. Prvi kurs pomogao bi meksičkim izvoznicima. koji šteti svim zemljama. Aprecijacija jena povećala je troškove najbitnije kapitalne opreme i rezervnih delova izrađenih u Japanu. nju ne treba braniti. npr. U zimu 1994-95 god. SAD i Meksiko su se složili da bi pezos trebalo stabilizovati. doprinelo da se održava domaći protekcionizam u SAD. a njihovi partneri iz Japana veoma nezadovoljni kada je jen porastao u odnosu na dolar.U sistemu modifikovano plivajućih deviznih kurseva. Firme iz SAD su bile srećne. mašinskoj i industriji poluprovodnika konkurentsku prednost u odnosu na Japan. To je često predmet neslaganja. dok su u Južnoj Koreji bili i srećni i nezadovoljni u isto vreme pošto je devizni kurs von/dolar ostao relativno isti. Neslaganja oko nivoa deviznih kurseva nisu ograničena na dve zemlje čije su valute u pitanju. Zastupanje stabilizacije deviznog kursa nije argument za podršku valuti u svakom slučaju. Medjtim.

mada su njeni prihodi ostvareni prodajom na domaćem tržištu u dinarima. osnovna funkcija deviznog tržišta je da omogući razmenu jedne valute za drugu npr. Ključni parametri za promptno utvrđivanje deviznog kursa su: kretanje inflacije i kretanje kamatnih stopa. pa mora kupiti preko banke evro na deviznom tržištu. u određenom periodu. koji podržava veliki broj ekonomista. trgovinskog i platnog deficita.ZAKLJUČAK: Obrađivajući ovu temu nismo došli do konačnog odgovora na pitanje: šta određuje nivo deviznog kursa. 31 . odnosno. Znači. posmatrano na dugi rok zavisi od stanja u ekonomiji zemlje. kaže da su devizni kursevi na dugi rok određeni osnovnim karakteristikama privrede kao što su inflacija i ekonomski rast. Kompanija iz Srbije uveze robu iz EU i plati je eurom. Jedan odgovor. Devizni kurs. od njene ukupne ekonomske a prevashodno monetarne i fiskalne politike. očekivanog priliva deviza od investicija i privatizacije. ali da se na kratak rok devizni kursevi vrte oko svog trenda usled finansijskih uticaja i očekivanja.

SADRŽAJ 32 .