VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA „NOVI BEOGRAD“

Seminarski rad
- PLATIRANJE -

Student: Sandić Nenad br. indeksa: 210/2010

Profesor: Karastojković mr Zoran

April, 2013.

SADRŽAJ
Strana

1. 2. 3. 4 5. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. 6. 7. 8. 9.

UVOD........................................................................................................................1 POJAM PLATIRANJA..............................................................................................1 KONTAKTNA METODA PLATIRANJA................................................................2 PLATIRANJE TOPLIM POTAPANJEM.................................................................3 ELEKTROPLATIRANJE..........................................................................................3 Elektroplatiranje kalajem............................................................................................4 Elektroplatiranje cinkom.............................................................................................8 Elektroplatiranje niklom...........................................................................................10 Elektroplatiranje bakrom..........................................................................................12 Elektroplatiranje hromom.........................................................................................14 Elektroplatiranje plemenitim metalima.....................................................................16 PLATIRANJE PRSKANJEM..................................................................................19 EKSPLOZIJSKO PLATIRANJE.............................................................................20 PLATIRANJE PRAHOM........................................................................................21 LITERATURA.........................................................................................................22

Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 3 1 UVOD Korozija je razaranje metala usled hemijskog ili elektrohemijskog dejstva spoljne sredine. pasivizacija. cink. . Izbor metode zaštite uglavnom zavisi od uslova eksploatacije metala i postavljenih zahteva. 2. anodne. Intenzitet korozije raste ako su metali jednovremeno podvrgnuti promenljivim opterećenjima i korozionoj sredini. povećavaju otpor na habanje itd. POJAM PLATIRANJA Platiranje (ili plakiranje) je nanošenje zaštitnih slojeva od nikla. U metode protivkorozione zaštite spadaju: a) b) c) d) e) zaštitne prevlake. ona dobija plastične ili elestične deformacije. kalaja ili sličnih metala na čelične limove. Prilikom obrade bilo koje metalne pozicije. termomehaničke. vruće (toplo potapanje). zaštita strujom od spoljnih izvora elektrohemijska zaštita tretiranje korozione sredine i dr. daju dekorativne osobine površini metala. hemijske. kontaktne. Osnovni metal prethodno se mehanički pripremi (ohrapavi) radi boljeg prianjanja trake. difuzione. Platiranje je postupak kojim se vrućim valjanjem ili sličnim postupkom na osnovni metal nanosi traka iz drugog metala. metalizacione i cementne i zaštitno podmazivanje. Olovo. Od navedenih zaštita najviše se primenjuju zaštitne prevlake. Što je veći stepen deformacije utoliko više raste brzina korozije. a za robu široke potrošnje (limove. smanjenje granice izdržljivosti. Za skuplje delove najviše se koristi platiranje niklom. One imaju višestruku ulogu: štite od korozije. Platiranje se može izvesti valjanjem na toplo ili zavarivanjem eksplozijom tankih folija od navedenih metala. zavrtnje) cink. kadmijum i nikl upotrebljavaju se za zaštitu čeličnih delova od korozije. Prema načinu dobijanja zaštitne prevlake se mogu podeliti na: galvanske. rezultat je pojava korozionog zamora.

a da se ne umanji kvalitet zaštite. nanose nikal ili kalaj na čelične delove. a eventualno i podloge (jezgra). Mogu se naneti u veoma tankim slojevima. titana. Tako se. Običnim platiranjem (valjanje.) mogu se utisnuti u podlogu (najčešće u bakar i Cu – legure) i čekićanjem. Platiranje se izvodi pod visokim pritiskom koji uzrokuje tečenje metala prevlake (obloge). Prevlake su debele između 0. KONTAKTNA METODA PLATIRANJA Kontaktna metoda (obično platiranje) zasniva se na elektro-hemijskom nanošenju prevlaka bez korišćenja električne struje iz spoljašnjeg izvora. trake folije. šipke i cevi). Ag. Najvažniji su bimetali od niskolegiranog čelika sa oblogama od inoksa. nikla. Finalni se proizvodi oblikuju iz poluproizvoda pa dolazi do problema kod zavarivanja bimetala gde proces treba prilagoditi . ili kontaktni sloj pre emajliranja (na livenom gvoždju i čeliku . Au i Pt. srebro. koje mogu biti samostalne ili samo osnova za galvansku prevlaku.05 i 10 mm. Dodirne ploče pri platiranju moraju biti potpuno čiste da bi pri visokom pritisku došlo do oblikovanja međusloja legure koji osigurava čvrsto prianjanje. a češće poluproizvodi (ploče. žice.Ni). Često se platirani metali nazivaju bimetalima ili obučenim metalima. profili. a ako je podloga od durala „Duralplat“.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 4 Platiranje zlatom i srebrom najbolja je zaštita metalnih delova od hemikalija i oksidacije. provlačenje i presovanje) ređe se prevlače gotovi proizvodi. ali ono je skupo pa se uglavnom primenjuje za izradu umetničkih proizvoda. na primer. Obično se tom metodom nanose postojaniji metali na jeftinije i/ili čvršće podloge. Ni – legura. Meki metali (zlato. elektronici i termotehnici pri čemu je završni sloj najčešće od Cu. Cu – legura. a odnos između njihove debljine i debljine podloge znatno varira. Ako se platiranje vrši hladnom deformacijom najčešće se naknadnom termičkom normalizacijom uklanjaju napetosti u bimetalima. ili legura za lemljenje. kao i bimetali od tehničkog aluminijuma ili čvrstih Al – legura. odnosno provlačenjem ili vrućim presovanjem. Takvi slojevi služe za povećanje lemljivosti. ili kalaj na mesingane delove. Dobijaju se tanke prevlake debljine 5-20 μm. 3. Platiranje se najčešće izvodi hladnim ili vrućim valjanjem. Bimetali se široko primjenjuju u elektrotehnici. kalaj itd. Bimetal od aluminijuma i Al – legura naziva se „Elkled“.

rezervoara. poolovljavanje) ili dragocenih metala. Pb. 4. 5. kalaisanje. To znači da se čelik ili mesing mogu zaštititi potapanjem u kupatilo cinka. Uglavnom je reč o pocinkovavaju cevi. Elektrolitičke prevlake su od Cr. U stvari. Na slici 1 data je šema platiranja toplim potapanjem. zavrtnjeva i navrtki. Čeličane na ovaj način proizvode velike količine kalajisanih čelika.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 5 kako podlozi tako i prevlaci. Radni predmet postaje katoda. metali niske temperature topljenja služe za platiranje metala visoke temperature topljenja. Finalni proizvodi se namotavaju u koturove ili seku na table limova. Takođe pri preradi bimetalnih proizvoda dolazi do otpadaka koji se teško upotrebljavaju u daljnjim metalurškim postupcima. oluka. Ni i dragocenih metala. od kojih se prave konzerve (limenke). Zaštita potapanjem izvodi se u kadi sa rastopljenim zaštitnim metalom. a zaštitni metal anoda kada se kroz elektrolit propusti jednosmerna struja. Cd. Kada je reč o trakama. PLATIRANJE TOPLIM POTAPANJEM Toplo potapanje ostvaruje se unošenjem osnovnog materijala u toplo kupatilo zaštitnog metala. Takodje se ovim postupkom izradjuju i hromiraju proizvodi koji se dalje upotrebljavaju za konzerve i druge proizvode. Treba napomenuti da je zaštitni sloj dobijen potapanjem (na toplo) znatno deblji i grublji nego sloj dobijen galvanskim putem. aluminijuma ili olova (pocinkovavanje. kalaja. alitiranje. limenih krovova i dr. ELEKTROPLATIRANJE (GALVANIZACIJA) Elektrolitičko platiranje ili galvanizacija je pokrivanje jednog metala slojem drugog. specijalni valjci ih uvode u kadu sa rastopljenim cinkom. 1). Zn. . Elektrolitičke prevlake se nanose uspostavljanjem strujnog kola preko elektrolita u kome se nalazi radni predmet i zaštitni metal (sl. elektrolitičkim putem. Sn. potom se traka provlači kroz komoru za hladjenje u kojoj nataloženi cink otvrdnjava. hroma. Cu.

Šema elektroplatiranja Hromiranje može biti dekorativno. mekani. • • • Dekorativno hromiranje se obično obavlja na delovima koji su prethodno bili platirani bakrom ili niklom.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 6 Slika 1. Elektroplatiranje kalajem Kalaj je srebrno-beli. Za skuplje delove najviše se koristi platiranje niklom. kao što je to na primer slučaj kod cilindara malih dvotaktnih motora. elastični metal čija se izložena površina prevuče zaštitnim oksidnim filmom. Organski spojevi kalaja mogu biti jako toksični. stanit (Cu2FeSnS4) i tealit (PbZnSnS2). ne korodira i ne tamni sa vremenom. 5. Bakarne ili mesingane prevlake uglavnom služe kao podloga za hromiranje ili pozlaćivanje. porozno i tvrdo. Može se kombinovati sa bakarisanim ili niklovanim površinama. Sklonost mesinga ka zatamnjivanju može se sprečiti organskim premazima. Pored toga mesing može biti ne samo zaštitna već i dekorativna prevlaka. Najvažnije rude kalaja su kasiterit (SnO 2). kadmijum i nikal upotrebljavaju se za zaštitu čeličnih delova od korozije. Mogu se naneti u veoma tankim slojevima. Stabilan je na vazduhu i u vodi. Zbog svoje stabilnosti na vazduhu upotrebljava se kao . a da se ne umanji kvalitet zaštite. Platiranje zlatom i srebrom najbolja je zaštita metalnih delova od hemikalija i oksidacije. cink. Topljiv je u kiselinama i bazama. Tvrdo hromiranje se koristi radi povećanja korozione otpornosti čeličnih i aluminijumskih površina. Porozno hromiranje izvodi se na tarnim površinama koje u toku rada treba da zadrže mazivo ulje. Olovo. a za robu široke potrošnje (limove.1. zavrtnje) cink. Kalaisanje se primenjuje za kuhinjsko posudje. jer kalaj nije toksičan.

Određenu tehničku važnost ima i dekorativno elektroplatiranje kalajem. Najstariji postupak za nanošenje prevlaka od kalaja je uranjanje lima u rastopljeni kalaj. Osim toga važni su još i tzv. u svetu proizvodi oko 65% belog lima. Za galvanotehničku proizvodnju belog lima upotrebljavaju se tri postupka.1. pa je iz tog razloga u kisele elektrolite potrebno dodati površinski aktivne materije. aparata prehrambene industrije. alkalni s elektrolitom od stanata (SnO2-) i alkalija. sumporna kiselina i površinsko aktivne materije. Kalaj je hemijski stabilan. legura za lemljenje i sl. i tzv. 5. posebno namenjenog proizvodnji limenki za industriju konzerviranja hrane. Elektroplatiranje kalajem važno je još i u izradi kuhinjskog pribora. kao i koloide. uspeh postignut u elektrolitičkom taloženju kalaja doveo je do potiskivanja tog postupka. po grubim procenama. Međutim. pa se stoga koristi u proizvodnji belog lima. ne tamni na vazduhu. Zbog antifrikcijskog delovanja ovih slojeva često se elektroplatiraju kalajem i klizne površine (npr. Najvažniji je tzv. Starenjem ovih rastvora dolazi do taloženja metakalajne kiseline. jer se čestice taloga mogu uklopiti u prevlaku. kada ne sadrži dodatke. po kojem se. zakiseljen fenol sulfonskim ili krezol sulfonskim kiselinama. Upotrebljavaju se različite organske materije kao npr.1.). Hidrolizom kalajevog sulfata nastaje kalajev hidroksid koji ima karakter gela. klizni ležajevi i osovine motora). Iz ovog elektrolita. Kalaj se slično drugim metalima pri taloženju izlučuje u obliku dendrita. ferrostan postupak u kojem je elektrolit kalajev sulfat. Uloga sumporne kiseline je da spreči pojavu hidrolize kalajevog sulfata koji nastaje oksidacijom. želatin. posebno gvožđu (beli lim). da bi se dobio dobar talog na katodi.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 7 zaštitna prevlaka na mnogim metalima. a elektrolit osiromašuje u Sn2+ jonima. Zbog zaštite od korozije i povoljnog delovanja galvanskih slojeva kalaja pri lemljenju. delova hladnjaka i sličnih proizvoda. halogendni postupak s elektrolitom od kalajevog hlorida i kalajevog fluorida. Postupak sa sulfatnim elektrolitima Glavne komponente sulfatnog elektrolita su kalajev sulfat. . elektroplatiranje kalajem takođe je važno i za izradu niza proizvoda za elektrotehniku i finu mehaniku. Vrlo važna primena kalaja je za dobijanje legura (bronza. taloži se na katodi kalaj i to bez znatnog prednapona. Pojava taloga u elektrolitu je vrlo nepoželjna.

3. Visoki troškovi obrade otpadnih voda. pri PREDNOSTI MANE 1. Uloga površinski aktivnih materijaje ista kao i u drugim elektrolitima.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 8 Uloga natrijumovog sulfata ili sličnih dodataka je da uspori oksidaciju Sn2+ jona. pri većim gustinama struje. U praksi filtriranje se izvodi obično nekoliko puta godišnje. da ne bi došlo do raslojavanja elektrolita. Borna kiselina igra ulogu pufera i sprečava mogućnost pojave slobodne fluorovodonične kiseline. 4. 2. pa se vrlo retko ukazuje potreba da se elektrolit pročišćava. Mogućnost dobijanja mat. Korišćeni elektroliti spadaju u . Relativno jednostavno održavanje i kontrola postupka. struja. Preporučljivo je intenzivno mešanje elektrolita. Mogućnost anodne pasivacije struje. Relativno niski početni troškovi. 5.2. Znatna korozivnost rastvora. Kiseli elektroliti nisu osjetljivi na prisustvo nečistoća. Glavne komponente ovih elektrolita su kalajev bor-fluorid Sn(BF4)2 i slobodna bor-fluoridna kiselina HBF4. 2. polusjajnih i sjajnih prevlaka kalaja. pa se može ostvariti velika koncentracija Sn2+-jona u rastvoru. Mogućnost rada pri visokim gustoćama 1. obično se koristi za brzo platiranje. Uloga slobodne bor-fluoridne kiseline je da omogući anodno otapanje kalaja i učini elektrolit stabilnim. Visoko katodno i anodno iskorišćenje 1.1. Pri radu s ovim elektrolitima najbolji rezultati se postiže ako se elektrolit često filtrira. 2. Karakteristike postupka sa kiselim sulfatnim kupkama PREDNOSTI MANE 1. Površinski aktivne materije i koloidi pored toga što utiču na strukturu taloga na katodi regulišu i moć prekrivanja i sposobnost elektrolita u raspodeli metala na katodi. Postupak sa bor-fluorid elektrolitima Jedan od najstarijih postupaka elektroplatiranja kalajem. visokim gustinama struja. Topljivost kalajevog bor-fluorida u vodi je velika. jer pri koncentraciji od 2 g/l sužavaju interval gustine struje pri kojoj se dobija dobra prevlaka kalaja. a time omogućiti rad s velikim gustinama struje. Hloridi su nepoželjni.

Hidroksilni joni uslovljavaju visoku provodljivost navedenih elektrolita. 2.4. Stvaranje mulja (manja količina u struja. koja se odvija prema reakciji: Sn2+-jon je vrlo nepoželjan u elektrolitu.4. Ovo ukazuje da se kalaj u alkalnim elektrolitima nalazi u četverovalentnom stanju. 5. u kontinuiranom postupku platiranja čelika.97 %. 2. usporedbi s kloridnim elektrolitima). Mogućnost rada pri visokim gustoćama 1. pH vrednost elektrolita je najčešće niža od 1. Karakteristika je ovih elektrolita primena velike gustine struje. Iskorišćenje struje je 95 .1. uslijed toksičnosti fenolnih skupina. Visoki troškovi obrade otpadnih voda uslijed prisustva cijanida. a time i sitnozrnasti talog na katodi. Stvaranje mulja. PREDNOSTI MANE 1. 5. Prisustvo kompleksne soli takođe uslovljava porast katodnog prednapona. Fenolsulfonska kiselina djeluje i kao 2. Mogućnost rada pri visokim gustinama 1. Postupak sa alkalnim elektrolitima Glavna komponenta alkalnih elektrolita su natrijumov ili kalijumov stanat i natrijov hidroksid.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 9 2. Višak hidroksida sprečava hidrolizu stanatnog jona. struja. Zbog toga je potrebno Sn 2+-jone oksidirati u . jer uslovljava spužvast talog kalaja na katodi. PREDNOSTI MANE 1. 5.1. pa je potreban višak slobodnog hidroksida da apsorbovani CO2 prevede u karbonat. Visoki troškovi obrade otpadnih voda antioksidant. Visoka katodna efikasnost. jer se stvara kompleks (Sn F2Cl2)2-.3.1. Sn 2+-jon se pojavljuje kada se anoda nepravilno otapa. Prisustvo fluorida čini ove elektrolite stabilnim. i anodna strujna najkorozivnije rastvore koji se koriste za elektroplatiranje kalajem. Postupak sa fenolsulfatskim elektrolitima Fenolsulfonski kiseli elektroliti najčešće se koriste uz halogenidne elektrolite. Stanatni rastvori podležu razlaganju od strane CO2. Postupak sa halogenidnim elektrolitima Ovaj se elektrolit sastoji od hlorida i fluorida.

otpadaka od tvrdog cinka i cinkovog pepela. Osnovne karakteristike elektroplatiranja cinkom su: • omogućava stvaranje zaštitnih slojeva željene i jednolične debljine. Elektroplatiranje cinkom Cink je poznat od davnih vremena. ali postaje kovan kada se zagreje na 100-150oC. Na vazduhu je stabilan. Zato se koristi H2O2. • postupak troši manje energije u odnosu na druge postupke. Ime mu dolazi od njemačke riječi zinke što znači zubac zbog pojavljivanja cinkovog karbonata u rudama zupčastog oblika. jer pri oksidaciji stvara vodu tj. To je plavkasto-beli metal koji je na sobnim temperaturama krt. U stanatne elektrolite nije potrebno dodavati specifične dodatke u svrhu poboljšanja elektrokristalizacije. Upotrebljava se za dobijanje različitih legura kao što je mesing (legura cinka i bakra) i kao anoda u galvanskim člancima (baterijama). • ne dolazi do razvijanja otrovnih para cinka i njegovih spojeva. • Cementacijom. Cink štiti gvožđe i kad se obloga ošteti. Otapa se u bazama i kiselinama. Može se otapati u obliku Sn2+-jona.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 10 Sn4+-jon . jer mu na površini nastane sloj oksida koji ga štiti od dalje korozije. koji je pogodan. • Elektrolitičkim taloženjem. Ovakvo ponašanje kalaja dovelo je do velikih teškoća u prvo vreme primene stanatnih otopina. • Termičkom difuzijom. U stanatnim rastvorima kalaj se kao anoda može ponašati različito. • ne dolazi do nastajanja krtih spojeva gvožđa sa cinkom. 5. zatim u obliku Sn4+. Glavna namena cinka je zaštita gvožđa i čelika (pocinkovano gvožđe). Postupci za dobijanje prevlaka od cinka su: • Uranjanjem predmeta u rastopljeni cink. nikakve štetne sastojke. .2. Gori na vazduhu kada se zagreje do crvenog žara. Temperatura kupke od 60oC smatra se minimalnom radnom temperaturom. Stanatni elektroliti daju zadovoljavajuće rezultate samo na povišenim temperaturama. promena oblika izradaka pod uticajem toplote. Glavne rude su mu sfalerit (ZnS) i smitsonit (ZnCO3). Burno reaguje sa oksidansima.jona i konačno može se ponašati pasivno. Cinka u zemljinoj kori ima oko sto puta više nego bakra.

3. • amonijakalni elektrolit. • kiseli elektroliti. Kiselo hloridni elektroliti su jako korozivni . 10 – Uređaj za ujednačavanje sile istezanja. Svi osim prvog su alkalni elektroliti. Sulfatni elektrolit je jeftin 2. 8 – Kupka za završnu obradu. 11 – Uređaj za namotavanje žice Za dobijanje cinkovih prevlaka elektrolitičkim putem upotrebljavaju se sledeće vrste elektrolita. Uslijed male katodne polarizacije nastale prevlake su krupnozrnaste. Visoka delotvornost i pri visokim gustinma struje NEDOSTACI 1. • cinkov elektrolit. Nije štetan za zdravlje u poređenju sa drugim elektrolitima 3.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 11 Slika 2. Može se koristiti za nanošenje debljih prevlaka cinka na različite metalne površine NEDOSTACI 1.7 – Tuševi za ispiranje. 2. Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u sulfatno kiselim elektrolitima dati su u sledećoj tableli. Šema pocinkovanja žice (1 – Uređaj za odmotavanje.5. • pirofosfatni elektrolit. PREDNOSTI 1. • cijanidni elektrolit. PREDNOSTI 1. Elektrolit mora biti besprekorno čist – velika osjetljivost na nečistoće Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u kiselim hloridnim elektrolitima dati su u sledećoj tabeli. 9 – Uređaj za sušenje. 6 – Kupka za pocinkovanje. U svim elektrolitima cink je prisutan u obliku dvovalentnog jona. 4 – Kupka za dekapiranje. 2 – Kupka za čišćenje.

Dobijene prevlake su visokog sjaja 2. što rezultuje uštedama energije 5. Cijanidne rastvori nisu stabilni u dodiru sa 2. Električna vodljivost je viša u odnosu na druge elektrolite. Dobijene prevlake su krupnozrnate 3. .3. Cijanidi su jako toksični 99 % 2. za katalizatore. Otporan je na koroziju u vazduhu. kovan i savitljiv i može se polirati do visokog sjaja. Topljiv u razrđenenim oksidirajućim kiselinama. izradci od livenog gvožđa) 4. srebrno beli metal koji zajedno sa gvožđem i kobaltom čini trijadu gvožđa. Anode u cijanidnim elektrolitima mogu katode je velika za alkalne cijanidne postati pasivne. PREDNOSTI NEDOSTACI 1. Ostatak se upotrebljava za galvansko niklovanje materijala. Mekan je. godine otkrio Axel Fredrik Cronstedt. Galvanske prevlake nikla imaju dobra mehanička svojstva i lep izgled. Debljina slojeva je jednolična pa je moguća naknadna obrada prevlaka. Duža izloženost niklovoj prašini i nekim njegovim spojevima je kancerogena. Cijanidni rastvoti cinka dozvoljavaju upotrebu relativno velikih gustoća struje 5. za izradu Ni-Cd baterija i kovanog novca.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 12 2. Iskorišćenje struje dostiže vriednost 951. Više od tri četvrtine nikla upotrebljava se za izradu različitih legura sa i bez gvožđa. Vrlo je otporan na baze sve do temperature od 500 °C. Elektroplatiranje niklom Nikal je 1751. Ime je dobio od nemačke reči kupfernickel što znači lažni bakar. To je sjajni. Neutralizacijom se smanjuje količina otpada na minimum Prednosti i nedostaci postupka elektroplatiranja cinkom u cijanidnim elektrolitima dati su u sledećoj tabeli. Sposobnost elektrolita da ravnomerno vazduhom raspodeli istaložen metal po površini 3. a u koncentrisanoj nitratnoj kiselini se pasivizira. Mogućnost pocinkovanja materijala koji nisu pogodni za obradu u drugim elektrolitima (npr. što može proizvesti elektrolite smanjenje koncentracije cinka u rastvoru 3.

Veliku primjenu ima u hemijskoj i prehrambenoj industriji. Šematski prikaz elektroplatiranja niklom Za elektroplatiranje niklom još uvek se najviše koristi Wattsova kupka (po G. Bakar se kao prevlaka ispod nikla upotrebljava stoga što se prevlaka bakra može lakše obraditi. Slika 3. na ovaj način se sprečava kontaminacija hrane i hemikalija produktima korozije. Elektroplatiranje niklom slično je drugim postupcima elektroplatiranja. a za zakiseljavanje upotrebljava se i fosforna kiselina. s elektrolitom od niklovog sulfata i niklovog hlorida. • polusjajni nikal – sjajni nikal – krom. • bakar – polusjajni nikal – sjajni nikal. i bornom kiselinom kao puferom. Važno je elektroplatiranje niklom i radi popravaka istrošenih ili izlizanih delova mašina i uređaja.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 13 Primjenjuje se u zaštiti tehnički važnih metala od korozije. Obično se ne nanosi samo čista prevlaka nikla. Wattsu). Elektroplatiranje niklom vrši se i u dekorativne svrhe. P. Tok struje dovodi do otapanja anoda i prekrivanja katode s niklom. a sastoji se od prolaza jednosmerne struje kroz dve elektrode uronjene u vodljivi rastvor niklovih soli. već se upotrebljavaju višeslojne prevlake sledećih kombinacija: • bakar – nikal – hrom. kobaltnih i fluoro boratnih elektrolita. Osnovne komponente Wattsovog elektrolita su . Osim zaštite uređaja i aparatura. U novije vreme raste značenje sulfatnih.

5. U prisutnosti kiseonika iz vazduha otopit će se i u razređenoj sumpornoj kiselini i koncentrisanoj hloridnoj kiselini. Elektroplatiranje bakrom važno je zbog toga što se. Važno područje primene bakra je dobijanje legura. Otapa se samo u oksidirajućim kiselinama. To je svetlo-crvenkasti. u prvom redu mesinga (legura Cu-Zn) i bronze (legura Cu-Sn). Borna kiselina (H3BO3) – ima ulogu pufera. Nanose se na delove mašina. porozne su i obično se impregniraju odgovarajućim uljima ili mastima. Niklov hlorid (NiCl2 × 6H2O) – dodaje se u cilju unošenja hloridnih jona. za održavanje pH vrednosti elektrolita. Elektroplatiranje bakrom Bakar je poznat od davnih vremena. Određenu važnost ima i . grejači i razni izmenjivači toplote. Vrste prevlaka od nikla mogu biti: • Sjajne prevlake nikla . Specifični dodaci (sredstva za kvašenje koja smanjuju površinsku napetost i sredstva za sjaj kojaomogućujavaju dobijanje sjajnih prevlaka nikla).primena za prevlačenje oružja i delova optičkih instrumenata. Koriste se elektroliti različitih sastava. Oko polovine proizvodnje bakra upotrebljava se za izradu provodnika električne struje.4. Glavni zadatak hloridnih jona je sprečavanje pasiviteta anoda. • Tvrde prevlake nikla . u tehnici izvlačenja). sjajni metal.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 14 • • • • Niklov sulfat (NiSO4 × 7H2O) – najjeftinija so nikla. Nemaju zaštitno djelovanje. Na vazduhu je stabilan. ali žilav i savitljiv. Relativno je mekan.Wattsov elektrolit uz dodatak supstanci kao sredstava za sjaj. zbog srazmerno velike plemenitosti bakra. većina tehnički važnih metala lako galvanizira vrlo gustim slojem (bakrarni galvanski slojevi s visokim sjajem).prevlake debljine 200 – 3000 μm. Dozvoljena gustina struje zavisi od koncentracije katjona nikla u elektrolitu. Dobro provodi toplotu i električnu struju.Cyprium. ili uz naknadnu mehaničku obradu (poliranjem). Ime mu dolazi od latinske reči za ostrvo Kipar . • Crne prevlake nikla . ali dužim stajanjem dobija zelenu patinu. Druge važne karakteristike uzoraka elektroplatiranih bakrom su: visoka strujna i toplotna provodljivost površine (primena u elektroindustriji i izmenjivačima toplote) i antifrikcijsko djelovanje (primena u kliznim ležajevima. može se dobiti vrlo čista. Zbog dobre toplotne provodljivosti od njega se izrađuju kotlovi. i tako supstrat dobro izoluje od okoline pri čemu se otpornost materijala od manje plemenitih metala prema koroziji povećava do granica otpornosti bakra.

Elektroliti za dobijanje prevlaka bakra su: • kiseli elektroliti (sulfatni. Bakrov fluorborat je topljiviji od bakrova sulfata. mikrotvrdoću. flouroboratni i silikofluoridni). • Gustina struje . U poslednje vreme sve više se koristi i ultrazvučno mešanje koje dovodi do povećanja granične gustine struje i strujne delotvornosti. pa koncentracija Cu 2+ jona može biti dvostruko veća u poređenju sa sulfatnim rastvorima. a povećava koncentracija sulfatnog jona.5.livene i valjane šipke i ploče od elektrolitičkog bakra koriste se kao anode.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 15 elektroplatiranje bakrom u dekorativne svrhe. smanjuje se koncentracija bakrovih jona u rastvoru. uobičajeno 32 – 43°C. glatkoću površine i čistoću zrna dodaju se u kisele sulfatne elektrolite. Povećanje temperature smanjuje katodnu i anodnu polarizaciju i povećava provodljivost rastvora. Još se mogu koristiti i anode visoke čistoće. Promena u koncentraciji sumporne kiseline ima veći uticaj na katodnu i anodnu polarizaciju od promena koncentracije bakrovog sulfata. strukturu. Bakrov sulfat i sumporna kiselina ili bakrov fluorborat i fluorboratna kiselina čine osnovne komponente elektrolita. Najveću upotrebu u praksi imaju sulfatni elektroliti čija je osnovna komponenta CuSO4. Hloridni joni utiču na izgled površine. čija uptreba smanjuje nastanak anodnog mulja. bez oksida.od 18 – 60°C. • Anodni materijal . obično da bi sa na proizvodima formirala patina i time stvorio utisak starog bakra. pirofosfatni i amonijski). • alkalni elektroliti (cijanidni. Obično se vrednosti primenjenih gustina struja kreću od 16 – 22 A/dm3. Niska koncentracija fluorborata dovodi do stvaranja tamnih i mutnih prevlaka.povećanje gustine struje dovodi do povećanja katodne polarizacije. Kiseline povećavaju vodljivost rastvora i poboljšavaju karakteristike taloženja bakra na metalnim površinama. Borna kiselina u elektrolitu stabilizuje rastvor i sprečava razgradnju bakrova fluorborata. uz mešanje rastvora vazduhom. 5. Elektroplatiranje hromom . Osnovni uslovi rada kod elektroplatiranja bakrom su: • Temperatura . kristalografsku orijentaciju i unutrašnju napetost prevlake. Hloridi u elektrolitu smanjuju anodnu polarizaciju i eliminiršu prugaste naslage u područjima visokih gustina struja. Bakrove soli su nositoci bakrovih jona u rastvoru. Dodaci za sjaj.

Jako je tvrd i krt i može se ispolirati do visokog sjaja. fluoridne jone. • veći gubici elektrolita pri vađenju predmeta. na primjer sulfatne jone. dok se koncentrirani elektroliti koriste za dekorativno hromiranje. Osnovne karakteristike ovog postupka su: • bolja raspodela taloga. Za dobijanje prevlaka hroma sa visokom otpornošću na habanje koriste se razređeni elektroliti. i iz ovog razloga soli trovalentnog hroma se ne upotrebljavaju u galvanotehnici. Poznato je da se u rastvorima hromovog oksida grade polihromne kiseline kao dihromna kiselina H2Cr2O7. Spojevi hroma su toksični i kancerogeni. • Mali koeficijent trenja. Za dobijanje tvrdih prevlaka i dekorativno hromiranje koriste se standardni elektroliti.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 16 Hrom je 1797. Prevlake od hroma prema nameni mogu se podeliti na: dekorativne. Hrom se javlja u više valentnih stanja. Šesterovalentni hrom u obliku hromata i sedmerovalentni u obliku bihromata moguće je redukovati na katodi kada elektrolit sadrži određene anjone. • Visoka trajnost i otpornost na habanje. pa nisu pogodne za elektrolite. godine otkrio Louis-Nicholas Vauquelin. pa ga je vrlo teško redukovati. • veća stabilnost elektrolita. Mnogo se upotrebljava kao prevlaka na drugim metalima zbog svoje velike korozijske otpornosti i visokog sjaja. Osobine prevlaka hroma su: • Otpornost prema atmosferskoj koroziji na sobnim i povišenim temperaturama. To je plavo-beli do srebrno-sivi. Glavna komponenta hromovih elektrolita je hromov oksid. silikofluoridne jone. CrO3. Karakteristike navedenih postupka je: • dobra pokrivna moć. zatim trihromna H2Cr3O10. • manje iskorišćenje struje. i tetrahromna kiselina H2Cr4O13. Ne otapa se ni u dušičnoj kiselini ni u zlatotopci ali se otapa u vrućoj kloridnoj i sumpornoj kiselini. Ime je dobio od grčke reči chroma što znači boja zbog obojenosti svojih spojeva. Trovalentni Cr3+-jon u vodenim rastvorima jako je hidriran. Dvovalentne soli hroma nestabilne su na vazduhu. Hrom daje staklu smaragdno zelenu boju. • veće iskorišćenje struje. • manji gubici elektrolita pri vađenju predmeta. . koji imaju ulogu katalizatora. sjajni metal. tvrde i porozne. • Visoki sjaj bez naknadne obrade.

Da bi se očuvao dobar izgled hromne prevlake oscilacije u temperaturi ne smeju biti veće od nekoliko oC. na strukturu i osobine prevlake. kada se nalaze u maloj količini. elektroliti za hromiranje najmanje su osetljivi na prisustvo primesa.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 17 Uticaj gustine struje i temperature na elektrolitičko taloženje hroma jako je izraženo. visoka temperatura Površina predmeta nije adekvatno očišćena. elektrolit zagađen masnim materijama Niska temperatura elektrolita. Organske primese ne dodaju se u elektrolit. Karakteristično za proces hromiranja je i naglo opadanje iskorišćenja struje s porastom temperature. prisustvo Fe3+ ili Cr3+ preko dozvoljene granice Visoka koncentracija H2SO4. elektrolit zagađen koloidnim materijama Neodgovarajuća priprema površine Neodgovarajući raspored predmeta u kadi Visoka temperatura za primenjenu gustinu struje . Greške koje se mogu uočiti pri hromiranju date su u sledećoj tabeli Karakter greške Taman izgled prevlake – pregorela prevlaka Nepokrivena udubljena mesta i mat izgled prevlake Prevlaka je siva i puna mrlja Hrapava prevlaka Prevlaka Ni-Cr ili Cu-Ni-Cr se ljušti Neprekriveni delovi površine hromom Ravnomerna mlečna prevlaka Mogući uzroci Niska temperatura. Ako se usled loše izabrane temperature dobiju mat prevlake njih je gotovo nemoguće polirati. Elektrolit na bazi hromne kiseline nije osetljiv na prisustvo drugih katjona. ali i kada ih ima one ne utiču na osobine prevlake. niska koncentracija H2SO4. Gustina struje i temperatura utiču na iskorišćenje struje. Od svih elektrolita. prekidi u radu.

6. .Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 18 5. pa voda u srebrnoj posudi dugo ostaje sveža. Budući da tim procesom nastali galvanski slojevi nisu čvrsto spojeni. pribora za jelo. ali nakon nekog vremena potamni zbog reakcije s tragovima sumporovodonika u vazduhu pri čemu nastaje crni sulfid. Srebrni jon ima baktericidno delovanje. To je beli metal visokog sjaja. • Imaju veliku refleksiju svetla. kao što su vruća koncentrisana sumporna i azotna kiselina. Na vazduhu ne oksidše. srazmerno mekani i odlični provodnici toplote i elektriciteta. Sastav cijanidnih rastvora za elektroplatiranje srebrom zavisi od namene predmeta koji se posrebruju. Veća koncentracija srebrenih jona omogućuje i rad s većim gustinama struje i. • Površine prekrivene srebrom imaju lep izgled. veću brzinu elektroplatiranja. To se u elektroplatiranju srebrom postiže galvaniziranjem s dva. nakita i sl. Elektroplatiranje srebrom primenjuje se u dekorativne svrhe (izrada ukarsnih i umetničkih predmeta. Elektroplatiranje plemenitim metalima 5. Tako. Elektroplatiranje srebrom Srebro je dobilo po latinskoj riječi argentum što znači beo. • Zbog sklonosti sulfidizaciji površine lako gube sjaj i istovremeno im opada provodljivost. za izradu tehničkih proizvoda (najčešće u elektrotehnici i proizvodnji specijalnih ležajeva) i za izradu kliznih površina (legure srebra sa olovom i kadmijumom). neobično kovan i rastezljiv. ako se posrebrivanje vrši u dekorativne svrhe rastvori za posrebrivanje imaju nižu koncentraciju srebra u odnosu na one u kojima se vrši posrebrivanje u inženjerske svrhe. sjajan. kao posledicu toga. Srebro se taloži na većini metalnih podloga uronjenih u rastvor njegovih soli i bez uticaja električne struje iz spoljašnjeg izvora zbog vrlo pozitivnog standardnog potencijala. pri čemu je u prvom odnos koncentracije srebro cijanida prema drugim cijanidima mali. Najbolji je provodnik toplote i električne struje od svih metala.1. čak i sa tri uzastopna ciajnidna rastvora.). a u završnom rastvoru normalan. • Otporni su prema mnogim hemijskim utjicajima. Pri elektroplatiranju bakrenih ili mesinganih podloga srebrom može se pre toga amalgamirati podloga. Topljiv je samo u oksidirajućim kiselinama. ili kada je podloga čelik. pri galvanizaciji mora se sprečiti njihovo odvajanje.6. gdje su potrebni deblji slojevi srebra. Osnovne karakteristike elektroplatiranja srebrom su: • Galvanski slojevi srebra su vrlo dobro rastezljivi.

kalajem. 5. mogućnost prekrivanja predmeta složenih oblika i pogodnost metoda za masovnu proizvodnju.6. zbog stvaranja kompleksa s hloridom odnosno cijanidom. proteza. u nuklearnoj i svemirskoj tehnici). Ovi postupci imaju neke prednosti u poređenju sa elektrohemijskim postupcima nanošenja. . posebno kad se traži veća tvrdoća galvanskih slojeva i/ili jeftiniji proizvod. kao što su jednostavnost korišćene aparature. Elektroplatiranje zlatom koristi se u dekorativne svrhe. koriste se dve odvojene kupke: jedna u kojoj se nalaze srebreni joni. niklom. • Uranjanje u otopinu SnCl2 i ispiranje. odnosno zbog povećanja vrednosti proizvoda. Mekan. obično sa antimonom.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 19 Postupci koji se primjenjuju za posrebrivanje izolatora (keramika i staklo) nazivaju je bezstrujni postupci (electroless deposition). Ne otapa se u kiselinama ni bazama. kovan i savitljiv pa se može izvući u listiće debele samo 10 -5 mm. preciznih tegova i alata. ispravljača. a Sn2+ joni će reducirati srebrene jone do elementarnog srebra pri čemu će se oksidirati u Sn 4+ jone prema hemijskoj reakciji: U praksi. žuti metal. talasovoda vakumskih cevi. kod proizvodnje poluprovodnika. Elektroplatiranje zlatom izvodi se i u tehničke svrhe: • zaštita finih mernih i medicinskih instrumenata. elektroplatira njegovim legurama. To je sjajni. a druga je rastvor reducirajućeg agensa.aurum. Elektroplatiranje zlatom Simbol elementa dolazi od latinskog naziva za zlato . Otapa se jedino u carskoj vodi (HNO3:HCl = 1:3) i u cijanidnim rastvorima koje sadrže kiseonik.2. Često se umesto zlatom. Na vazduhu je stabilan i ne reaguje s kiseonikom ni na kojoj temperaturi. • za dobijanje slojeva nepromeljive moći refleksije (naročito za infracrveno zračenje) i velike stabilnosti (posebno za električne kontakte. Faze u procesu nanošenja srebra bezstrujnim postupkom su: • Čišćenje i odmašćivanje površine. bakrom i kobaltom. Fine čestice srebra koje su pozitivno nabijene će se apsorbirati na površini stakla. računara. • Uranjanje u srebrenu metalizacijsku kupelj.

Zbog toga u elektronskoj industriji elektroplatiranje paladijumom u određenim slučajevima zamjenjuje postupke elektroplatiranja zlatom. s obzirom na pH vrednosti rastvora. vrućoj koncentrisanoj sumpornoj kiselini i carskoj vodi. Legura zlata i paladijuma zove se belo zlato i koristi se za izradu nakita. Tehnološki značaj elektroplatiranja paladijumom porastao je krajem sedamdesetih godina prošlog veka. 5. dok mu hladnom obradom tvrdoća puno poraste. Takođe se elektroplatiranje paladijumom koristi i u dekorativne svrhe gde sve više zamenjuje nikal. . Za postupke elektroplatiranja paladijumom potroši se 5 do 8% godišnje proizvodnje ovog metala. u proizvodnji delova računara. Elektroplatiranje paladijumom koristi se u proizvodnji elektroniskih delova telekomunikacione tehnike.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 20 5. Topljiv je u nitratnoj kiselini. Ime je dobio prema asteroidu Pallasu koji je otkriven u to vreme. Elektroplatiranje paladijumom Paladijum je 1803. Ime je dobio prema grčkoj riječi rodeos što znači ružičast po boji rastvora nekih njegovih soli. Elektroplatiranje rodijumom Rodijum je 1804. godine otkrio William Hyde Wollaston. Rodijum i njegovi spojevi su jako toksični.6. sjajni metal koji zajedno s rutenijumom i paladijumom čini grupu lakih platinskih metala. Velike količine paladijuma upotrebljavaju se za izradu električnih kontakata. godine otkrio William Hyde Wollaston.3. srebrno beli metal koji zajedno s rutenijumom i rodijumom čini grupu lakih platinskih metala. kod proizvodnje poluprovodnika. Elektroplatiranje paladijumom može se izvoditi u velikom broju elektrolita različitih sastava. jer je ustanovljeno da nikal može dovesti do pojave kožnih oboljenja. Utvrđeno je da su mehaničke osobine prevlaka paladijuma kao što su tvrdoća. na alkalne (pH 8 – 13). Metalni prah je zapaljiv. Apsorbira velike količine vodika. srebrni. Čist paladijum je kovan i savitljiv. neutralne (pH 5 – 8) i kisele (pH < 1 do 5). provodljivost i termička stabilnost u mnogim slučajevima superiorniju u poređenju sa prevlakama "tvrdog" zlata. Ove elektrolite možemo podeliti. Rodijum je tvrdi. Otporan je na koroziju. izradu električnih kontakata i sl. Stabilan je na vazduhu i u kiselinama. To je sjajni.4.6.

Mlaz kapljica. te legure tipa NiCr i Co za zaštitu čelika od hemijske (gasne) korozije. Shoopu. Po pronalazaču Švajcarcu M. To je popraćeno stezanjem tako da pločice stisnu mikroizbočine podloge prianjajući na nju tzv. Uglavnom se nanose W. Dodatni materijal u obliku praha ili žice. Dekorativne prevlake rodijuma imaju debljinu od 0. Rodijumom se može platirati skoro svaka metalna površina.1 mm debele do 0. sidrenjem. Efekat prianjanja je tim veći što je grublja površina. Primenjuje se najviše u dekorativne svrhe za prevlačenje nakita. u elektrotehnici za izradu kontakata i sklopki od kojih se traži odlična postojanost. a zatim raspršuje u sitne kapljice dejstvom komprimovanog vazduha. 6. Postupak elektroplatiranja rodijumom skuplji je od elektroplatiranja zlatom. Rodijum posjeduje najveću otpornost na trošenje trenjem od svih metala platinske grupe. Mo. delimično sidrenjem. stvoren brzim strujanjem vazduha ili drugog gasa.05 mm. dok u elektrotehnici i za specijalne namjene debljina prevlaka rodijuma može biti i do 5 μm. pa je zato potrebno da se prethodno primeni peskarenje ili drugi postupak za povećanje hrapavosti. niklove i bakrarne legure. Primarno se platiraju metalne površine koje su izložene trošenju usled trenja. U. satova. . Galvanski slojevi rodijuma imaju veliku tvrdoću.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 21 Upotrebljava se za legiranje platine i paladijuma (povećava im tvrdoću). otpornost prema hemijskim uticajima i veliku moć refleksije. udara o podlogu pri čemu se kapljice spljošte. odnosno u električnom luku. PLATIRANJE PRSKANJEM Platiranje metala prskanjem (metalizacijom) ostvaruje se raspršivanjem istopljenog metala po komadu koji se štiti. naglo hlade i skrućuju u kružne pločice prečnika do 0.5 do 1. Kad raspršene čestice udare u površinu metala one čvrsto naležu na nju. Na polustvrdnute pločice udaraju nove kapljice formirajući prevlaku delimično zavarivanjem. Rodij je jedan od nekoliko belih metala koji zadržavaju sjaj i refleksivnost pri svim atmosferskim uslovima. topi se u gasnom plamenu. kao katalizator i kao dodatak staklu za reflektore i projektore. a koje su izrađene od materijala kao što je srebro. ali rastvori za elektroplatiranje rodijmom imaju jednostavni sastav pa se lako kontrolišu.5 μm. postupak se često naziva i šopiranjem.

beton. • mogućnost regulisanja debljine prevlake. EKSPLOZIJSKO PLATIRANJE Eksplozijsko platiranje koristi eksploziv koji udarnim talasom odbacuje oblogu prema podlozi i platira je. • relativno jednostavan način rada. • veliki gubitak materijala pri prskanju. završnom stanju. 8. keramika). karton.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 22 Slika 1. 7. plastika. • nedovoljna čvrstoća spajanja prevlake za površinu predmeta. Nedostaci platiranja prskanjem su sledeći: • velika poroznost prevlake kod tanjih slojeva. Pojednostavljen prikaz pištolja za metalizaciju prskanjem Prednosti platiranja prskanjem su: • mogućnost prevlačenja bilo kog materijala (drvo. • mogućnost zaštite velikih konstrukcija i predmeta u sklopljenom. PLATIRANJE PRAHOM . staklo. U pravilu eksplozijski se dobijaju debeli bimetalni proizvodi koji se stanjuju naknadnim valjanjem ili provlačenjem. Osnovni preduslov za platiranje prskanjem je da metalna površina predmeta mora da bude hrapava zbog dobrog prianjanja.

Promotori su kemikalije koje uz koncentraciju od 3 – 5 % u otopini blagim nagrizanjem aktiviraju površinu obratka i metalnog praha. ali je po građi srodna prevlakama nastalim vrućim prskanjem. od Zn i Cd ili od Sn i Cd). Staklene kuglice pri sudarima s predmetima deformiraju metalni prah i utiskivanjem tvore prevlaku koja se sastoji od srašćenih pločica. dok se promjer kuglica kreće između 0. Čak i na visokoprofiliranim proizvodima odstupanje od prosječne debljine iznosi ispod +.20%. Pb.15 – 5 mm. Prah se sastoji od oblih zrnaca promjera 3 – 30 um. Uzastopnim dodavanjem praha različitih metala u isti uređaj moguće je dobiti višeslojne prevlake a istodobnim dodavanjem različitih prahova mogu se dobiti prevlake pseudolegura (npr. Cu i Al i njihovim legurama. Sn. predmeti tijekom predobrade vrlo tanko pobakruju ionskom zamjenom. zbog poboljšanja adhezije. Platiranjem prahom nastaju polusjajni slojevi ravnomjerne debljine. tj. Na vrlo tvrde podloge (npr. Obloge su nešto tanje na izbočinama i oštrim vanjskim bridovima. pri čemu prevlaka nastaje sinteriranjem. pa otopina za pripremu mora sadržavati bakrene spojeve. Primjenom prikladnih staklenih kuglica iako se platiraju udubine navoja.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 23 Platiranje prahom ili mehaničko platiranje jeste metalizacija gde se metalni prah (npr. staklenih kuglica i vodene otopine tzv. kaljeni čelik) prevlake od mekih metala slabo prianjaju pa se. Najčešće se čelik i sivi lijev prevlače sa Zn. predmeti obrađuju bez grijanja u smjesi metalnog praha. . nakon pripreme površine. nikal) vrućim presovanjem ili valjanjem na podlogu platira. svakih 10min). Cd. kemijskim postupkom. promotora. Platiranje prahom služi za nanošenje mekših metala na tvrđe. kvalitetnije se obloge dobiju ako se metalni prah ne doda odjedanput nego u nekoliko navrata (npr. dublji utori. Međutim češće se prah koristi u platiranju malih proizvoda u rotacijskim zvonima ili bubnjevima gdje se. pa i šupljine koje može oplakivati otopina promotora. ali bolje prianja te je manje porozna i glađa.

Beograd.. Adamović D.rs . Ratković N. Beograd. [1] [2] [3] [4] LITERATURA Bahvalov G.rcub. V...P.bg.. Univerzitet Singidunum.. Birkgan L.. „Tehnički sistemi“. 1964. Regodić D. Kragujevac 2003..ac. A.. Đorđević. 2011.. Vukićević.. Milosavljević. „Galvanizacija“ . Lazić V. Šijački-Žeravčić. „Mašinski materijali. IP Rad..T.. „Mašinski materijali“. M. V. Jovanović M. Mašinski fakultet u Kragujevcu.. I i II deo“.Uradio: Nenad PLATIRANJE VTŠ Novi Beograd Sandić Strana 24 9. Labutin V. Mašinski fakultet u Beogradu [5] http://afrodita. Sedmak A.N.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful