premo{}ewe

Bela Hamva{ RUVENZORI

Osmi udarac Sti`e Sti`e Sti`e Univerzalno sredstvo Pere – Boji – ^isti – Kuva – Sprema Uni{tava stenice Savr{en Pouzdan Ne{kodqiv U kafi, mleku, kakaou, ~aju. Brzo se topi Sjajan ukus Uz fino pecivo nezamenqiv Odli~no se pokazao na okovima kwiga, na zavesama, na presvlakama za name{taj, na tepisima Uvek neka vam je pri ruci Sladak Nelomqiv ^a{a – Tawir – Escajg Neuni{tiv
54

Sti`e Sti`e Sti`e

Bogat vitaminima Zgodan Uvek o{tar

Hranqiv Dekorativan Bez o{trewa

Na ode}u – Na cipele – Na kravatu – Na ~arape – Na rubqe Blista Vatrostalan Lako zapaqiv Nije zapaqiv Ekonomi~an Dobija se u svim mirisima U celoj skali boja Gibak Ne haba se Ne masti Ne gu`va se ^vrst Postojan Mo`e se prati Sna`an

Objavqujemo konkurs: 100.000 i slovima stotinu hiqada dolara u gotovom. Pogodite: proziran, ali ne uvek te~an, ali nije te~nost zve~i, ali nije metal gori, ali nije vatra jede se, ali nije jelo lak je, ali nije pero mesi se, ali nije glina boji, ali nisu boje Jedna re~! Mozgajte! Vredi! Sto hiqada dolara u ke{u! Devet slova. ^etiri sasmoglasnika. Pet suglasnika. Jedan suglasnik se javqa ~ak dva puta. Re~ po~iwe ba{ tim slovom. Ako se izmeni posledwi samoglasnik, dva posledwa sloga daju `ensko ime. Tre}e slovo je prvo slovo imena jednog nema~kog cara. Posledwa ~etiri slova predstavqaju glagol kojim se ozna~ava po~etak jutra. Prvi slog je prvi slog imena moderne igre. Sada ve} odista nije te{ko. Pogodite. Sto hiqada dolara u ke{u! Primamo trgova~ke putnike uz veliku proviziju. Anga`ujemo uli~ne prodavce za {irewe novog pronalaska. Zastupnike po unutra{wosti. Putnike koji imaju razra|en posao s bakalnicama. Dobro odevenu gospodu i dame!
55

Sve koji imaju veliki krug poznanika! Nagra|ujemo reklamne ideje! Za trgova~ke putnike provizija u ke{u. Ogla{iva~i! Procenat! Jo{ samo tri dana. Jo{ tri dana. Sti`e. Svuda }e ga biti! na ulici u kafani na stolu u tramvaju u vozu na brodu u automobilu u kuhiwi u tu|ini u ~a{i u novinama u pozori{tu na gramofonu na radiju no}u u selu ujutru po krovovima salonima na mostovima pod to~kovima Jo{ samo dva dana! sti`esti`esti`esti`esti`esti`esti`esti`esti`esti`e Sutra Sutra Sutra Sutra Sutra Sutra Sutra Sutra Sutra sti`e-sti`e-sti`e-sti`e-sti`e-sti`e-sti`e-sti`e-sti`e-sti`e sutrasutrasutrasutrasutrasutrasutrasutrasutrasutra EVO GA Stigao je Stigao je Ruvenzori RUVENZORI Ruvenzori na elektrolukovima. Ruvenzori na transparentima. Ruvenzori na uli~nim reklamnim panoima. Ruvenzori na gramofonskim plo~ama. Ruvenzori na tramvajima. Ruvenzori na avionima. Orkestar svira himnu Ruvenzori. U pozori{tu sve~ana predstava Ruvenzori. Pesma Kuplet Roman Ukr{tenica Letak Kolporteri R u v e n z o o o o o o r i ! Ruuuuuveeeenzooooriiiiiii! Nosite ~arape Ruvenzori. Zar jo{ ne perete zube Ruvenzorijem? Svi igraju Ruvenzori tango. @vaka Ruvenzori!
56

Pijte mineralnu vodu Ruvenzori hloropetrolit pentonitrat karboleum feromagnezijum sulfurterlignit amonijak s vinskom kiselinom hidroboksit kvatrolat ugqene kiseline

0.2065 0.0204 1.5448 0.5379 2.6744 0.4537 0.6699 0.34567987654332

Preporuka od strane istaknutih stru~waka medicine! Za `enske bolesti – kamen u bubregu – oboqewe jetre – obolelu `u~ – mokra}ni kanal – probavne smetwe – osve`avaju}i – prijatan – prirodan miris – uveden u sistem vi{e sanatorijuma Protiv leukemije! Vitaminska vrednost 0.00009

Prekookeanski brod dobio ime Ruvenzori! Halo! Ruvenzori lilihip!

Kakahomiomahija No}as u dva sata i petnaest minuta jocamlinar je obavio nu`du na praznom placu na uglu Soka~eta, iz xepa je izvadio hartiju, uvio svoj prozvod i krenuo ku}i kada ga je policajac broj 144293 opomenuo: – Ostavi. – \avola – rekao je jocamlinar – moje je. Stao je kako bi mu re~i dobile ve}u te`inu. – To samo vi tako mislite – odgovori policajac koji je posedovao vi{e znawe. – Ve} je prodato. Jocamlinar se zabezeknu. – A tako? Ko ga je prodao i kome? Policajac otpqune. – To se vas ne ti~e. Spustite i laku no}. Jocamlinar se najedi. – Voleo bih da vidim ko }e mi ga oduzeti. – E pa vide}ete. – Ne dam. Upomo}! Razbojnici! Ubice! Ho}e da mi uzmu moje vlasni{tvo! – Dajte mi to i gubite se – uzviknu policajac. – Ne dam.
57

Policajac sko~i pred wega. Jocamlinar ~vr{}e ste`e hartiju pod pazuhom i poku{a da strugne. Policajac zviznu i patrola na biciklima sklepta jocu, privede ga u stanicu, oduze mu hartiju i zatvori u buvaru. No}na gu`va u Soka~etu! Ko, kome, za{to, kako, kada, po{to je prodao sadr`aj creva jocemlinara? Najkrupnije pitawe modernog doba. Zagonetka kanalizacije. Tajanstveni posao. Prodajemo ve} i ono {to se nalazi u stomaku gra|anina. Najsmrdqiviji posao u istoriji sveta. I vlada je u stomaku gra|ana. Ispostavilo se, naravno, da je vlada, uz posredovawe odre|enog direktora na dobrom glasu i odre|ene inostrane firme na dobrom glasu, koja je bila zainteresovana, prodala jednom i zauvek sadr`inu gradske kanalizacije. Zainteresovana firma je osnovala fabriku i radila je kao „Fekalija A. D.”. Broj zaposlenih radnika sedamnaest hiqada, slu`benika sto ~etrdeset, rast kapitala. Pitawe je da li je vlada imala pravo da proda sadr`inu kanalizacije? „Fekalija A. D.” je u prvoj godini poslovawa imala ~istu dobit od {ezdeset {est posto, ukoliko se ova dobit uop{te mo`e nazvati ~istom. Zna se da su fekalije privatno vlasni{tvo svakog gra|anina i da vlada nema pravo da ih proda, ponajmawe stranim kapitalistima koji se bogate blagom koje je na{a nacija stekla u znoju. Stroga istraga. Krivci. Zabluda. Eksploatacija. Odgovornost. Sugra|anin jocamlinar nepodozrivo i dobronamerno je mislio da je to wegovo i hteo je da ga odnese ku}i kako bi ga tamo iskoristio u sopstvene svrhe. Policajac broj 144293, fekalxijski strvoder, koji je saglasno sa svojom vladom eksploatator radenih gra|ana, grubo je napao jocumlinara, prebio ga namrtvo, oteo mu pravno vlasni{tvo, isporu~io ga „Fekaliji A. D.”, od koje je primio prili~nu nagradu. Istraga. Satisfakcija. Zahtevamo. Tra`imo. Momentalna suspenzija. Stav suda u pitawu fekalija: kada iz ~oveka ode i dospe u kanalizaciju materija nepodobna za varewe, ona prelazi u javno vlasni{tvo i to u javno vlasni{tvo prema podvrsti 3/a kao dobrovoqno na58

pu{ten li~ni imovinski predmet. U smislu pravne prakse vrednost koja je ve} jednom pre{la u javno vlasni{tvo mo`e se ponovo pribaviti u vlasni{tvo samo putem kupovine zato sud jocumlinara, koji je poku{ao da prisvoji javno vlasni{tvo, osu|uje na tri i po godine te{ke robije. Urban Turbaba, predsednik Nacionalnog saveza tu`ilaca, napisao je kwigu pod naslovom „Cur cacamus?” o ovoj sudskoj presudi. Autor dovodi u sumwu pravno znawe sudija i ka`e da slu~aj posebno spada u ta~ku IV, 12/f kao neodgovorno stra}ena li~na vrednost. U krajwoj liniji takva vrednost prelazi u javno vlasni{tvo samo onda ako se wen vlasnik pismeno odrekne i pred javnim bele`nikom to potvrde dva svedoka. Ponovna potra`wa zastareva, ali uvek ostaje mogu}nost za parni~ni povra}aj. Ako se neko izri~ito ne odrekne, ostaje wegovo vlasni{tvo sve dok mu prija. Postupak dr`ave je protivpravan. Nije imala pravo da proda narodne fekalije. Ako bi gra|ani sada protiv we pokrenuli parni~ni postupak, ona bi bila du`na da im nadoknadi {tetu. Tre}eg dana je generalni sekretar udru`ewa „Trikolor St. Hajduka” odgovorio Turbabi. Ma hajde-de, jocamlinar je ispravno zatvoren i treba pohapsiti sve koji se usu|uju da pisnu hajhujtrarahoho, demoralisani elementi, samo neka se usude, mi smo tu. ^etvrti dan, peti dan, {esti dan, sedmi dan. Osmog dana se ispostavilo da je Direktor Dobrog Imena isti onaj Dobrog Imena Direktor koji je direktor dobrog imena „Ruvenzorija”. E pa, ako je tako, kakva je uzajamna veza izme|u dve osobe koje su jedna osoba? Ako je pak to odista, onda kakva je veza izme|u „Fekalije A. D” i „Ruvenzorija A. D”. Da li se Ruvenzori pravi od fekalije, ili fekalija od Ruvenzorija? THAT’S THE GREAT QUESTION. Desetog dana objavqena je zvani~an demanti i to: Klevetni~ko sumwi~ewe Nije istina da se Ruvenzori pravi od fekalije. ^lanovi uprave „Fekalija A. D.”: Rihard Nadberew, predsednik Akademije Dimitrije Tresimud, general ^lanovi uprave „Ruvenzori A. D.”: Rihard Nadberew, predsednik Akademije Dimitrije Tresimud, general
59

Atanasije Fialtrilahim, protojerej Pavle Fom, prof. univerziteta Fridrih Fakra, generalni direktor Georije Gorwozemski, zemqoposednik Ferenc Franckramer, ku}evlasnik Oto Filtrafija, ministar u penziji, poslanik

Atanasije Fialtrilahim, protojerej Pavle Fom, prof. univerziteta Fridrih Fakra, generalni direktor Georgije Gorwozemski, zemqoposednik Ferenc Franckramer, ku}evlasnik Oto Filtrafija, ministar u penziji, poslanik

Pore|ana imena svakoga }e ubediti da izme|u dva akcionarska dru{tva nema ni{ta {to bi se moglo imenovati zajednicom, jer besprekorni karakter u~esnika, polo`aj koji zauzimaju u javnom `ivotu, wihovo imawe i veoma ozbiqne niti koje ih vezuju za vladu – garancija su da ovde ne mo`e do}i do zloupotrebe.

Punkt i kontrapunkt Situacija je sasvim sazrela da se osnuje Arko (Antiruvenzorski komitet), koji je zahtevao: 1. uvo|ewe progresivnog oporezivawa i s tim u vezi poricawe prihoda; 2. da svaka prostitutka mora da ima crvenu periku; 3. op{te i jednako tajno pravo glasa, s tim u vezi disciplinovawe kartela, ru{ewe carinskih barijera i pojednostavqivawe administracije; 4. iskazivawe najvi{e dr`avne instance koliko je Ruvenzori o{tetio dr`avu, skra}ivawe radnog vremena, pove}awe nadnica, podela zemqe, promena nacionalnih boja u crno-qubi~asto-naranxasto; 5. pozivawe na krivi~nu odgovornost ~lanova uprave „Fekalije A. D.” i „Ruvenzori A. D.”, i hap{ewe Direktora Dobrog Imena. Time je, naravno, postignuto samo to da je sa zajedni~ke sednice uprava „Ruvenzori A. D” i „Fekalija A. D.” podnet memorandum vladi, u kojem se zahteva:
60

1. da naredi da se u svim dr`avnim slu`bama nosi ode}a, cipele, ~arape, kravate Ruvenzorija, da se pu{i samo duvan Ruvenzorija i da svi pi{u molbe na papiru Ruvenzori; 2. da A. D. dobije povoqnu izvoznu dozvolu kako bi Ruvenzori izvozio po niskim konkurentnim cenama; 3. da se Arku zabrani rad i da se rasturi, da se protiv rukovode}ih lica pokrene krivi~ni postupak zbog naru{avawa poverewa, zbog klevete i uvrede ~asti; 4. da u~ini sve kako bi se ponovo uspostavio dobar glas Ruvenzorija i on opet zadobio raniju popularnost; 5. ona nedostaju}a suma, uobi~ajenog godi{weg ~istog prihoda od {ezdeset {est posto u „Ruvenzori A. D.”, neka se nadoknadi iz dr`avne kase i da se ~lanovima uprave zbog pretrpqenih neprijatnosti dodele odlikovawa i nov~ana obe{te}ewa. Na to je Kazimir Krugoval, lekar za nervne bolesti, otvorio ordinaciju usred grada i prepodne od 9–14 i popodne od 15–20 sati primao one koji su `eleli da analiziraju svoj fekalni kompleks, a istovremeno je Polidor Traks, ekonomista, objavio kwigu o istorijskom ruvenzorizmu i uspostavio protoruvenzorski tip, koji. Opozicija okupqena pod zastavu Arka pokrenula je list, odr`avala je zborove, agitovala, zaklela se da vi{e ne}e kupovati Ruvenzori. Vlada je protiv Arka pokrenula proces zbog naru{avawa poverewa i u poluzvani~nim novinama „Kapija s re{etkama” pisalo je da Proizvo|a~ tra`i potro{a~a. Kada se i to pokazalo kao preblaga mera, ~lanovi Vlade su se okupili na savetovawe u pola jedan posle pono}i, doneli su zakonski ~lan 133 u kojem se ka`e da je svako du`an da ~etiri puta dnevno jede Ruvenzori, da mese~no kupi jedno Ruvenzori odelo i {to mu preostane novca mora da ga uplati na centralnoj blagajni Ruvenzori. Po{to su odlu~ili da zakon odmah stupa na snagu, oti{li su da spavaju a sutradan pre podne pokrenuli su 298.644, a popodne 356.488, sutradan 442.943 postupka u smislu zakonskog ~lana 133 i kada su se optu`eni branili time da nisu poznavali zakon, sud je odgovorio da nepoznavawe zakona nije opravdawe i svi optu`eni su nov~ano ka`weni sumom od 3800–9660 i od toga se ukupno slilo 344 miliona 963 hiqade i 845. Arko je ve} bio odustao od borbe kada se u jednom inostranom listu pojavio tekst „[ta jesti, {ta piti, {ta obu}i” u kojem su saop{tene analize hemijskih materija koje se nalaze u Ruvenzoriju. Utvr|eno je da se me|u materijama nalazi ruvenzorin koji ~ak i u malim dozama izaziva idiotizam, mucawe, autotomiju, nagon za povra}awe, moral insanity i kr`qavost.
61

Na osnovu toga nastalo je takvo ogor~ewe da Vlada nije prihvatila odgovornost, dala je ostavku, a obrazovawe nove vlada aklamacijom je bilo povereno Arku.

Savet ministara – Nema novaca – rekao je novi ministar finansija novom ministru predsedniku na sednici novog saveta ministara. Sve be{e novo, samo je problem ostao stari. – Kako to? Nema para za plate slu`benika? – Za to ima. – Nema para za administraciju? – Ima i za to. – Za materijalne izdatke? – Ima i za to. – Za investicije? Za kamate? Za otplate rata? Za potporu? – Ima. – Pa onda? – Nema obrtnog kapitala. – Obrtni kapital? – Da, obrtni kapital, kapital koji mo`emo da obr}emo. Mi, ovde (pokazuje). Ministar predsednik be{e inteligentan ~ovek. – Hm – re~e – to ne vaqa. Ti{ina. Potom: – Neka inicijativa? Zajam? – Iscrpeno. – Predujam? – Iscrpeno. – Smawewe plata? – Iscrpeno. – Povi{ewe poreza? – Iscrpeno. – Pa onda? – Mislio sam, ako slu`benici nemaju platu, to nije nevoqa. Ako uzmemo zajam, nije nevoqa. Ako povisimo porez, nije nevoqa. Ali, ako nema obrtnog kapitala... – Zaustavqa se zdravi krvotok dr`ave. – Tako je. Moja inicijativa, evo imamo industriju. Ma{ine, radnici, administracija, slu`benici, ugovori, izvoz, uvoz, transport, veze. – Ruvenzori?
62

– O tome ne mo`e biti ni govora. Ruvenzori pripada pro{losti. Ubili smo ga. Ruvenzori je pravqen od fekalije, ~ak i kada bismo hteli, ne bi se moglo, ruvenzorin je otrov, a trgovati otrovom je zlo~in. To se moglo samo pod nesavesnom plemi}kom vladom koja nije volela narod, jo{ vi{e }u re}i, mrzela je narod, ~ak }u jo{ vi{e re}i, nije brinula o narodu. – Tako je, tako je (odobravawe i poklici). – ^ove~anstvo je poni`avano, fekalije su uno{ene u na{e domove, qudi odevani u fekalije, fekalijama su hraweni i pojeni. Najodurniji zlo~in u istoriji sveta. – Fuj! (uzvici: Nitkovluk! Nikada vi{e!) – Mi smo ~ove~anstvo jednom i zauvek spasli od toga kala. – @iveli! (razle`e se `amor i aplauzi). – To se vi{e nikada ne sme ponoviti! – Nikada! (uzvici: Kunemo se, nikada vi{e!) Ministar predsednik pita: – Pa onda? Ako ne Ruvenzori, onda {ta? (^u|ewe, pitawa: Pa {ta? [ta se zbilo?) – Arko – odgovori ministar finansija. – Arko? [ta je Arko? (Zbrka.) – Arko je univerzalno sredstvo. Arko pere, boji, ~isti, kuva, sprema, slu`i za poslastice, za glancawe cipela, za jelo, goji, postojan, loman, nesalomqiv. – Jeste, ali {ta je razlika izme|u Ruvenzorija i Arka? – Razlika izme|u Ruvenzorija i Arka jeste {to... Na to niko mislio nije. (Zaprepa{}ewe.) – Razumem – re~e ministar predsednik. Ministar predsednik be{e inteligentan ~ovek. Grobna ti{ina. – Mogao bi se pokrenuti posao. Arko je sada dobro ime. Postoji poverewe u wega. Popularan je. Jo{ ve}i muk. – Imali bismo obrtni kapital. Koji bismo mogli da obr}emo. Mi, mi ovde (pokazuje). Grobni muk jo{ ve}i. Opet se javqa ministar predsednik: – Do sada je sve u redu. Ali {ta }e biti s protivni~kom strankom? Ona }e saznati {ta je Arko. Zna}e da je Ruvenzori. Odnosno. – Razumemo – odgovori ministar finansija. I ostali su razumeli. Svi ministri behu inteligentni qudi. – Raskrinka}e nas. Da li da donesemo protiv wih zakon?
63

– Protivni~koj stranci }emo platiti – re~e ministar finansija. – Ima}emo obrtni kapital, ima}emo odakle. To je prva razlika izme|u plemi}ke i gra|anske vlade. Jer, kona~no, {to se Arko zove Ruvenzori ili Ruvenzori Arko, to nije razlika. Plemi}ka vlada ne pla}a, gra|anska vlada pla}a. Zato plemi} propada, gra|anska vlada `ivi ve~no. (Poklici `iveo i aplauz.) – A zajednica, dr`ava, narod? – Za mene je – ka`e ministar finansija – potpuno svejedno {ta narod obla~i, {ta jede, ~ime puni svoj dom. Plemi}ka vlada je prili~no sentimentalna, ona stvari predstavqa tako kao da se brine o narodu. Mi smo ve} to prevazi{li. To je druga razlika izme|u plemi}ke i gra|anske vlade. Ja ne volim narod. Vi{e }u re}i, ja prezirem narod. Jo{ vi{e, ja se ne brinem o narodu. Ko ima suprotno mi{qewe, neka podigne ruku. Ti{ina. – Niko? Hvala.
Satira Ruvenzori je prevedena iz neobjavqenog rukopisa Bele Hamva{a Satiru je te{ko ne pisati (1929–31). Preveo s ma|arskog SAVA BABI]

64

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful