Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za engleski jezik i književnost

DOKTORSKI RAD

Mr Jelena Spasić

Engleski avanturistički roman XVIII i XIX veka – kulturološki kontekst i žanrovsko određenje

Mentor: prof. dr Zoran Paunović

Novi Sad, septembar 2011. godine

SADRŽAJ Rezime ..................................................................................................1 Summary .............................................................................................. 2 1. Uvod ......................................................................................................3 2. Kulturološko-književni kontekst ............................................................ 9 2.1. Istorijski kontekst ......................................................................9 2.2. Istorijsko-pedagoški kontekst .................................................. 13 2.3. Istorijsko-kulturološki kontekst ................................................ 17 2.4. Književni kontekst ................................................................... 19 3. Žanrovsko određenje i uzrasni identiteti .............................................. 26 4. Danijel Defo – Mit o savremenom Odiseju .......................................... 33 4.1. Biografija i dela ...................................................................... 33 4.1.1. Književna recepcija ......................................................... 34 4.2. Avanturistička priča u romanu Robinzon Kruso ....................... 42 4.2.1. Pravo na kretanje kao osnovni princip avanturističke proze ........................................................ 42 4.2.2. Dualizmi u romanu .......................................................... 44 4.3. Dominacija heroja .................................................................... 49 4.4. Imperijalističke ideje u romanu Robinzon Kruso ..................... 51 4.5. Žanrovsko određenje ............................................................... 60 5. Džonatan Svift – Avantura u odrazu iskrivljenog ogledala.................. 66 5.1. Biografija i dela ...................................................................... 66 5.1.1. Književna recepcija ......................................................... 67 5.2. Avanturistička priča u Guliverovim putovanjima ..................... 71 5.2.1. Parodija na avanturističku prozu ...................................... 71 5.2.1.1. Svift i književna tradicija ......................................... 71 5.2.1.2. Svift i njegovi savremenici ....................................... 76 5.2.1.3. Guliver kao heroj ..................................................... 78 5.3. Imperijalističke ideje u romanu ................................................ 86 5.4. Žanrovsko određenje ............................................................... 97 6. Frederik Merijet – Pomorska avanturistička priča ............................ 103 6.1. Biografija i dela .................................................................... 103 6.2. Avanturistička priča u delima Frederika Merijeta .................. 106 6.2.1. Pomorska avanturistička priča ....................................... 106 6.2.2. Kapetan Merijet i pomorska avantura ............................. 108 6.2.2.1. Brodolom „Pacifika“.............................................. 108

6.2.2.2. Pomorski kadet Džek Izi.......................................... 112 6.3. Imperijalističke ideje u Merijetovom delu .............................. 119 6.3.1. Kolonije i imperijalizam ................................................ 119 6.3.2. More i imperijalizam ..................................................... 124 6.4. Žanrovsko određenje .............................................................. 133 7. Robert Majkl Balantajn – Dečačka avantura .................................... 138 7.1. Biografija i dela .................................................................... 138 7.2. Avanturistička priča u delima R.M. Balantajna ...................... 141 7.2.1. Dualizam beloputost - tamnoputost ................................ 141 7.2.2. Motiv zveri u avanturističkoj priči .................................. 143 7.2.3. Dualizam civilizacija - divljaštvo ................................... 144 7.2.4. Motiv pokrštavanja u avanturističkoj priči ...................... 146 7.2.5. Motiv gusara u avanturističkoj priči ............................... 148 7.2.6. Motiv majki u avanturističkoj priči ................................. 148 7.2.7. Heroji avanturističke priče .............................................. 149 7.3. Imperijalističke ideje u delima R.M. Balantajna ..................... 152 7.3.1. Snovi o prostranstvima .................................................. 153 7.3.2. Naseljavanje kolonija .................................................... 154 7.3.3. Trgovina robljem ........................................................... 155 7.3.4. Protivurečje mita i istorije .............................................. 160 7.3.5. Imperijalizam, kultura i stereotipi .................................. 162 7.4. Žanrovsko određenje ............................................................. 164

8. Robert Luis Stivenson – Razigrana avantura .................................... 169 8.1. Biografija i dela .................................................................... 169 8.2. Avanturistička priča u delima R.L. Stivensona ...................... 171 8.2.1. Dualizam u Stivensonovoj avanturističkoj priči ............. 171 8.2.2. Gusari – realnost iza mita i stereotipa ............................. 173 8.2.3. Gusari kao bića tame i senki .......................................... 175 8.2.4. Motiv mape i potrage za blagom ..................................... 178 8.2.5. Džim kao pripovedač i heroj .......................................... 180 8.2.6. Razigrana avantura ......................................................... 185 8.2.7. Internalizacija avanturističke potrage .............................. 188 8.3. Žanrovsko određenje ............................................................. 192

9. Radjard Kipling – Pritajena apologija imperijalizma ........................ 198 9.1. Biografija i dela .................................................................... 198 9.2. Avanturistička priča u delima R. Kiplinga ............................. 201 9.2.1. Avantura kao realistično– imaginarna priča .................... 201 9.2.2. Dualizam razum – racionalnost....................................... 203 9.2.3. Ženski likovi u avanturističkoj prozi .............................. 205 9.2.4. Priča o herojskoj potrazi ................................................. 206 9.2.5. Priča o muškom prijateljstvu ......................................... 208 9.2.6. Mogli kao heroj .............................................................. 210 9.3. Imperijalističke ideje u delima R. Kiplinga.............................. 213 9.3.1. Indija – od kolonije do mita ........................................... 213 9.3.2. Kipling i imperijalističke ideje ....................................... 215 9.3.3. Kim ............................................................................... 218 9.3.4. Knjiga o džungli ............................................................. 226 9.4. Žanrovsko određenje .............................................................. 230

10. Zaključak ....................................................................................... 237 11. Bibliografija ................................................................................... 242 11.1. Primarna bibliografija ......................................................... 242 11.1.1. Avanturistički romani engleske književnosti XVIII i XIX veka ......................................................... 242 11.1.2. Prevodi avanturističkih romana engleske književnosti XVIII i XIX veka ...................... 242 11.2. Sekundarna bibliografija ..................................................... 245 11.2.1. Opšte književno–kritičke studije .................................. 245 11.2.2. Sociološke studije ........................................................ 248 11.2.3. Kritički prikazi pojedinih autora .................................. 251 11.2.3.1. Danijel Defo ........................................................ 251 11.2.3.2. Džonatan Svift ..................................................... 252 11.2.3.3. Frederik Merijet ................................................... 252 11.2.3.4. Robert Majkl Balantajn ........................................ 253 11.2.3.5. Robert Luis Stivenson .......................................... 253 11.2.3.6. Radjard Kipling ................................................... 254 11.3. Ostalo .................................................................................. 255

pomorske avanturističke priče. Džonatan Svift. kako u književno-teorijskom smislu. i zbog vešto upisanog imperijalističkog konteksta. postoji i srodnost sa kanonom književnosti za odrasle. tako i u smislu pripadanja kanonu književnosti za decu i mlade ili kanonu književnosti za odrasle. imperijalističke ideje. fokusirajući se na određenje kulturološkog konteksta u kom je on nastao i razvijao se tokom ovog perioda. kanon književnosti za odrasle. kanon književnosti za decu i mlade. kulturološki kontekst. Robert Luis Stivenson i Radjard Kipling poveli su ovaj žanr ka priči o savremenom Odiseju u formi Robinzonijada. dečačke avanturističke priče. pokazano je da je priča o avanturi nadživela svoje pisce i politiku svog doba. . žanrovsko određenje. Pokazano je da istorijski i sociološki okviri engleskog društva XVIII i XIX veka. te se svojim porukama neumornog traganja za zakopanim blagom i neslućenim sposobnostima čoveka uklapa i u savremeno društvo i nalazi svoj put do čitalaca svih uzrasta. pisci Danijel Defo. Nadovezujući se na tradiciju klasične avanturističke priče. U kontekstu žanrovskog određenja u smislu uzrasnog identiteta ciljne čitalačke publike.REZIME Ovaj rad bavi se engleskim avanturističkim romanom XVIII i XIX veka. budući da su romani navedenih pisaca poslužili kao inspiracija za mnoga dela iz kanona književnosti za odrasle. preko satiričnog putopisa. ali. alegorične priče o životinjama. Ključne reči: avanturistička proza. beskrajnim okeanima i egzotičnim krajevima Afrike i Indije. Robert Majkl Balantajn. ali suštinski ostajući uvek ista i uvek mladalačka po duhu. pokazano je da engleski avanturistički roman XVIII i XIX veka. pored nesumnjive pripadnosti kanonu književnosti za decu i mlade. U smislu recepcije ove vrste proze. ali i prevodilaca. i to na osnovu jasnih indikacija prilagođavanja ove vrste proze od strane samih pisaca. te da poruke književnih dela dobijaju implicitnu imperijalističku konotaciju i to putem čitaočevog identifikovanja sa herojima avanturističkih priča i njihovim podvizima na pustim ostrvima. špijunske priče do arhetipske avanturističke priče o potrazi za zakopanim blagom. kao i žanrovsko određenje. osvežena savremenim kontekstom. Federik Merijet. odnosno imperijalistička politika Britanske imperije. ali i na osnovu srdačne recepcije među ovom čitalačkom publikom. isto tako. nalaze svoj odraz i u književnosti.

Frederick Marryat. Continuing the tradition of the classical adventure story. In a sense of the reception of this sort of fiction. the canon of adults' literature. Robert Louis Stevenson. but essentially remaining the same. but also due to the skillfully inscribed imperialistic context. since novels of these authors have inspired many works from the canon of adults’ literature. imperialistic ideas. . the sea adventure story. Jonathan Swift. Robert Michael Ballantyne. so that it fits into the contemporary society with its messages of a heroic quest for the buried treasure and man’s unknown abilities. young in its soul. find their reflection also in literature. cultural context. the spy story up to the archetype story of the quest for the buried treasure.e. the authors Daniel Defoe. Key words: adventure fiction. focusing on determining the cultural context in which it got conceived and developed during this period. as well as on determining the genre. it has been pointed out that the adventure story has outlived its authors and politics of its times. finding its way to readers of all ages. the imperialistic politics of the British Empire. being refreshed with the contemporary context. and on the basis of a cordial literary reception among this readership. the allegorical animal story. In the context of genre determination referring to the age identity of the aimed readership. and Rudyard Kipling took this genre toward the story of a contemporary Odyssey in the form of the Robinsonade. through the satirical travel book. both in a literary-theoretical sense and in a sense of belonging to the canon of children’s and youth literature or to the canon of adults' literature.SUMMARY This work deals with the English adventure novel of the eighteenth and nineteenth century. it has been shown that the English adventure novel of the eighteenth and nineteenth century. i. there is relatedness with the canon of adults’ literature. beside undoubted belonging to the canon of children’s and youth literature due to clear indications of adjusting this sort of fiction by authors themselves. canon of children’s and youth literature. genre determination. It has been shown that the sociological and historical conditions of the English society from the eighteenth and nineteenth century. but also by translators. endless oceans and exotic parts of Africa and India. so that messages of literary works get an implicit imperialistic connotation by the reader’s identification with heroes of adventure stories and their heroic deeds on desert islands.

ova priča je uvek ista – to je priča o Odiseju. pri čemu je heroj simbol oživljavanja moći proleća. Džejmsu Bondu i superherojima iz naučnofantastičnih priča. Ostrvo s blagom (The Treasure Island. Avanturistička priča opisuje kako oni savladavaju opasnosti prirode. kultivisani. Frederik Merijet (Frederick Marryat). Robert Luis Stivenson (Robert Louis Stevenson).. onakvom kakva je zastupljena u sledećem korpusu dela: Daniel Defo (Daniel Defoe). u isto vreme. Džonatan Svift (Jonathan Swift). Radjard Kipling (Rudyard Kipling). preuzimajući svoje značenje iz cikličnosti smene godišnjih doba i „centralnog izraza ljudske energije koja je transformisala prirodno okruženje u pastoralni. To je omiljena priča evropske književnosti i ispričana je toliko puta da je lako poverovati da je njena slika o svetu istinita. priča o heroju i njegovoj potrazi. uz blagoslov i odobravanje i bogova i vlasti. skrivenog blaga. To je priča o superiornosti. racionalni i posvećeni svom zadatku. Kim (Kim. Mr Midshipmen Easy (1836). dominaciji i uspehu. bavi se avanturističkom pričom. Avanturistička priča. Suštinski. vešti. Robert Majkl Balantajn (Robert Michael Ballantyne). o Jasonu i zlatnom runu.1. 1902 ). 1726). 1873 ). 1894). 1719). o Beovulfu. a čudovišta i ostareli kraljevi oslabljene sile apatije . Njihova upornost ih dovodi do blistavih nagrada. predstavlja priču koja se u bezbrojnim verzijama još od davnih vremena iznova i iznova prepričava. Nortrop Fraj je smatrao da mit o potrazi suštinski leži u osnovi svake književnosti. UVOD Ovaj rad. Knjiga o džungli (JungleBooks. Guliverova putovanja (Guliver’s Travels. ali. 1858). Koralno ostrvo (The Coral Island . o Vitezovima Okruglog stola. pod naslovom „Engleski avanturistički roman XVIII i XIX veka: kulturološki kontekst i žanrovsko određenje“. Masterman Ready (1841). Robinson Kruso (Robinson Crusoe. Ona nam govori o to me kako su beloputi Evropljani prirodni gospodari sveta jer su snažni. civilizovani svet ljudskog oblika i značenja. kako su druge „inferiorne“ rase njima podređene i kako oni šire civilizaciju i red gde god da pođu. Crna slonovača (Black Ivory. to je i priča o Robinsonu Krusou. 1883). hrabri.

ed. književno-istorijski interdisciplinarni pristup omogućava analizu kulture društva i etičkih vrednosti u odrazu književnog dela. odnosno. Budući da književni tekst dobija značenje u kontekstu. str. koje vrste kulturološkoh tvrdnji delo iznosi i na koja pitanja odgovara. 3 Upor. značajno je ukazati na način na koji društvo i kultura mogu da utiču na značenje teksta. kako vidovi književne prakse jesu postupci koji utiču na tok događaja oblikujući psihičku i moralnu svest mladih čitalaca. omogućava da se odgovori na pitanja ključna za ovu tematiku. 2 Anglosaksonska avanturistička proza koja je pisana tokom XVIII i XIX veka takođe je deo ove književne tradicije. 2 Ibid. kao što su: kako i zašto priča postaje takva da prenosi baš poruku koju prenosi. Routledge. ističući da oni ljudi koji imaju različitu boju kože od belaca nisu a priori inferiorni. 1997. da sama logika priče neće zadovoljavajuće odgovoriti na sva pitanja i da sticanje moći i uspeha neće bezuslovno i obavezno dovesti do ličnog zadovoljstva. Tony Watkins .“1 Neosporna je centralnost priče o heroju u evropskoj kulturi. . kao jedno od sredstava analize. 1999.. Routledge. Da bi se jasno odgovorilo na ova pitanja. potrebno je ispitati početnu recepciju i kritičku istoriju dela. str. da u duhu kulturoloških studija. kako vanknjiževne kulturološke formacije oblikuju književni diskurs i. novi istorizam može da integriše tekst i društveno-istorijski kontekst.3 Na taj način ova književno-kritička teorija. da bi se fenomen i značaj avanturističke priče tokom ovog perioda rastumačio i kritički prikazao.. “The Setting of Children's Literature“ in Peter Hunt. London. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children's Literature. u skladu s tim. s posebnim naglaskom na čitalačku pubiliku i njihove 1 Margery Hourihan. poveže fenomen avanturističke priče sa kultirološkim aspektima doba u kome je nastao i razvijao se. str. Stoga. ovaj rad ima za cilj da analizira avanturističku priču iz društvenog i književno-teorijskog aspekta. kritičari su počeli da preispituju poruku avanturističke priče. te je. U tom smislu. tokom nekoliko prethodnih decenija. London. 32. s jedne strane. 2. pokazujući. Pošto rad obuhvata širok raspon društvenih fenomena XVIII i XIX veka. Understanding Children's Literature. cilj ovog rada da istakne istoričnost tekstova i tekstualnost istorije u prizmi engleskog avanturističkog romana XVIII i XIX veka. Međutim. 3. U ovom slučaju. priča se svojim odlikama prilagodila kulturološkom i istorijskom kontekstu i bila je omiljeno štivo tadašnjih čitalaca. s druge strane.i nemoći zime. kakve su bile književne okolnosti iz okruženja.

Culture: Key Concepts in Social Sciences. odnosno kao „skup priča koje mi pričamo samima sebi i naš istorijski promenljiv identitet formira se iz iskustva pripovedačke tradicije kojoj pripadamo. uključujući i detalje u vezi sa tim kako je ono upisano ili izbrisano iz književnog kanona. str. Fred Inglis. ovo bi bili ključni elementi za istraživanje.2. tako i danas. budući da ne postoji jedan jedini ispravan način razmatranja bilo kog književnog teksta. . te privlači i ispunjava pustolovnu maštu tolikih čitalaca.6 ovaj rad će kao parametre za 4 5 Upor. te se u književnu analizu unosi i proučavanje elemenata koji čine život u opštem smislu.5“ Prihvatajući definiciju avanturističke priče kao „priče o junaku i njegovoj potrazi koja slavi osvajanje i neustrašive avanture“. prilikom interpretacije avanturističke priče u ovom radu primeniće se i metod dekonstrukcije kako bi se. kako tokom XVIII i XIX veka. Stoga. op. 214. 6 Hourihan.. uzimajući u obzir lice pripovedanja. 1989. linearnost priče. Stoga.. Hourihan. ekonomskim i socijalnim. sam pojam „kultura“ prihvata se u tumačenju Freda Inglisa. kao o strukturalne elemente priče.cit. u ideološkom smislu. a upravo na osnovu ovog ident iteta mi i tumačimo svet. još jedan od ciljeva ovog rada jeste i da odgovori na pitanje u vezi sa tim šta struktura avanturističke priče poseduje. 5. str. op. Pošto se priča sastoji od tri međusobno povezana elementa: diskursa. kao naučna oblast koja se bavi generisanjem i cirkulacijom značenja u društvu. priče i značenja koje čitalac učitava na osnovu p rva dva elementa4. Međutim. a da su sve istine do kojih dođemo samo delimične i relativne. ne samo da bi se odgovorilo na pitanje kako priča dobija svoje značenje u interakciji sa čitaocem. preispitalo tradicionalno razumevanje avanturističkih i imperijalističkih pohoda beloputih Evropljana. Polity Press. značajno je da se delo analizira i sa pripovedačkog aspekta.cit.čitalačke navike. već i da se otkrije razlog zbog kojeg su avanturističke priče bile i ostale toliko popularne među čitaocima. ili površine teksta. kao i neprestanom interakcijom književnih elemenata sa političkim. Cambridge. str. Budući da su kulturološke studije.

Novi Sad. 9. . a pirate „belim divljacima“7. e) sa aspekta pripovedačke tehnike prisutna je tačka gledišta heroja uz jednostranu fokalizaciju. celovitosti i prosvetljenju. Branislav Kovačević. gospodar – rob). pri čemu ženskih likova ili nema ili nisu važni za radnju ili donose zlo. pustog ostrva predstavljaju slobodan prostor za projekciju sadržaja kolektivnog nesvesnog. f) linearno putovanje uz naglasak na napetost i iščekivanje događaja koji slede. te se na kraju bezbedno vraća kući dobijajući nagradu . d) sukob dobra i zla. c) priča o odrastanju kao odlika dečačke književnosti (inicijacija u svet odraslih). pošto. Engleska – divljina. Divljina nosi simboliku podsvesti.“ 8 U tom smislu.analizu uzeti stepen prisutnosti/odsutnosti sledećih elemenata koji se smatraju tipičnim elementima ove vrste književnosti: a) priča u formi putovanja koja liči na tradicionalnu usmenu bajku (junak je belac. Heroj sa hiljadu lica. prev. 22. j) nasilje se prikazuje kao opravdano. racionalno – iracionalno.. 2004. bez mogućnosti da čitaoci sagledaju drugu stranu. anglosaksonac koji napušta civilizaciju da bi u divljini tražio svoje ispunjenje i tu nailazi na niz nedaća i suparnika koje pobeđuje postižući svoj cilj.blago. b) dualizam ili binarne opozije elemenata priče (gospoda – pirati. priča o avanturama u divljini do nosi i priču o podsvesnom. „a nepoznate oblasti i mesta poput džungle. Džozef Kembel. ugled ili suprugu). onostranog i stranog samom junaku (još 1610. priču o odrastanju u svakom smislu. više klase. fizičke ili duhovne prirode. dubokog mora. h) heroj je pripadnik aristokratije. rad će utvrditi mesto ovih avanturističkih priča u tradiciji avanturističke priče uopšte. str. i) opisuju se uglavnom odnosi između muških likova. gospodar. Odgovarajući na ova pitanja. 7 8 Ibid. k) prisutna su divlja bića (simbol drugog. ali isto tako i koliko ona na taj način odražava psihu društva XVIII i XIX veka. Stylos. str. godine divljake su neki nazivali „ljudskim zverima“. prema Džozefu Kembelu. Kembel čita avanturističku priču kao univerzalno korisnu priču o napretku psihe ka zrelosti.

1986. književnost za odrasle obično naglašava unutrašnji život junaka dela. dok im je karakter u izvesnoj meri didaktički ili obrazovni. Zohar Shavit. senzacionalizam i dinamično izvršavanje zadataka. uzimajući u obzir činjenicu da se u zavisnosti od stepena intelektualne zrelosti čitaoca. .Jedan od ciljeva rada jeste i da odredi žanrovsko određenje engleskog avanturističkog romana XVIII i XIX veka. dobijajući ili gubeći suptilne smisaone i estetske vrednosti.01. 11 Petar Pijanović. str. pri čemu se ne naglašava toliko dinamika radnje stvarnosti književnog dela. dobro korespondirajući i sa decom 9 Upor. nastao kao roman za odrasle. Avanturistički roman je. i književni tekst menja. ne sadrže teme tipične za svet odraslih koje nisu u skladu sa njihovim godinama i potrebom da budu zaštićeni od grubosti. str. sadrže fantastične ili avanturističke fabule sa srećnim krajem u kojem dobro nadvladava zlo. i ono što se danas naziva književnošću za decu i omladinu može samo da liči na naivnu priču. koliko dinamika promene psihe samoga junaka. Internet izvor: www. U skladu sa tim. Književnost za decu i omladinu stavlja naglasak na radnju. Athens and London. sadrže ilustracije. bave se temom odrastanja i sazrevanja. Radnja je shematski uprošćena. 2005. uzimajući u obzir njihove intelektualne sposobnosti.12. Beograd. u ovom slučaju odraslog viktorijanca ili mladog čitaoca XX veka. 43-44.9 Naime. nude uglavnom likove dece ili mladih kao glavne likove. pri čemu shematizovanost ustupa mesto originalnosti. relativno su kratki.11 Upravo takvi tekstovi tematizuju višeznačni svet i imaju svoje duplo dno.10 Ovaj rad će pokušati da odredi razvojni put žanrovskog određenja avanturističkih priča iz XVIII i XIX veka. Poetics of Children's Literature.2007. Budući da mladi čitaoci vole jasno ocrtane konture lika. žanrovski posmatrano. ali. Naivna priča. Mala biblioteka srpske književne zadruge.com/topic/children-s-literature na dan 3. 10 Upor. Kriterijumi za žanrovsko određenje i razlikovanje ove dve vrste romana zasnivaju se na osnovnim odlikama karakterizacije lika. žanrovi i modeli. ali se pod uticajem kulturološkog konteksta transformisao u roman za decu i omladinu. dinamičnosti radnje i stepena shematizacije sižea.answers. a jezik pripovedanja se zbog svoje jednostavnosti poredi sa tradicijom usmene bajke. University of Georgia Press. akciju. nije nimalo naivna ni jednoznačna. kako Petar Pijanović ističe. Ovi tekstovi su pisani specifično za decu i mlade i. data karakterizacija ne pretpostavlja dalji razvoj i promene tokom brojnih avantura.

Čini se da ovo žanrovsko određenje zapravo pripada graničnoj književnosti. cilj ovog rada jeste da odredi u kojoj meri avanturistička priča XVIII i XIX veka suštinski pripada književnosti za odrasle.i mladima i sa odraslima. pri čemu i jedni i drugi mogu u njima da pronađu svoj čitalački lik i identitet. književnosti za decu i omladinu ili graničnoj književnosti. . Stoga.

ovog puta opravdavano filantropskim motivima. Džejms II (1685-88) Vilijam III i Meri II (1685. Ana (1702-14).1702). Širenje imperije počelo je još od Elizabete I. kao i sam razvoj književnosti za decu i omladinu tokom XVIII i XIX veka. prema čijem tumačenju Britanci to nisu učinili radi lične koristi već iz plemenitih pobuda. predstavljajući na taj način kulminaciju moći Velike Britanije u mnogim sferama života. Džordž III (1760-1820). Francuska i Holandija. KULTUROLOŠKO – KNJIŽEVNI KONTEKST 2.1. Tokom viktorijanske ere. širenje imperije i procvat romana u književnosti. odnosno borba za prevlast u Indiji. na Dalekom Istoku i Africi. Osnovno obeležje politike vođene tokom ovog perioda bila je težnja ka širenju imperije. vladali su sledeći vladari: Čarls II (1660-85). Upravo u ovom periodu nalaze se osnovni istorijski i sociološki okviri društva Velike Britanije relevantni za ovaj rad: imperijalistička politika i njen odraz na književnost. Kao vodeća industrijska nacija Evrope sticala je sve veću i veću finansijsku. Severnoj Americi. U tom periodu Velika Britanija nalazila se na neobično moćnoj poziciji. Džordž I (1714-27).2. . koji su u tom trenutku bili Španija. Tokom istorijskog perioda koji obuhvata ove fenomene. nastavljalo se strateški osmišljeno širenje granica imperije. a okončano je Napoleonskim ratovima 1815. Džordž IV (1820-30). da civilizuju i pokrste primitivne narode sa drugih kontinenata. godine postala carica Indije. osvajanjem novih teritorija i trgovačkih koncesija. godine. Džordž II (1727-60). Istorijski kontekst Viktorijanska era ili „Druga engleska renesansa“ donela je naučni napredak. da bi se vrhunac dostigao kada je kraljica Viktorija 1876. socijalni i ekonomski uslovi za razvoj književnosti za decu i omladinu. s posebnim naglaskom na popularne časopise za dečake i avanturističke romane štampane u celini. trgovačku i pomorsku nadmoć. Opravdanje za postojanje imperije u kojoj sunce ne zalazi nudila je Dizraelijeva politika. Vilijam IV (1830-37) i Viktorija (1837-1901). Ono je u velikoj meri bilo motivisano i takmičenjem za resurse i tržište koje je postojalo između Engleske i njenih rivala sa ko ntinenta.

com/front. potrebno je protumačiti pravo značenje viktorijanske ideje (koncepta) bogatstva. a drugo od 1875. već radi toga da bi primitivni narodi. „The British Empire“ Internet izvor:www. i veoma kritički. Nove parne mašine. nesposobni da vladaju sami sobom. i 1875. Associate Professor of English. odnosno na način na koji se razmišljalo o bogatstvu nacije: kako su se pojedinci i država ponašali u sticanju i deljenju bogatstva i kako su sve ostale institucije i drugi aspekti mišljenja tog doba – religijski. pri čemu je u oba slučaja ozakonjavala to što je Velika Britanija pod svoje okrilje uzela i delove centralne Afrike i Kine. da bi se proniklo u ideje i uverenja viktorijanaca. i 1875. pri čemu istorijsku granicu postavlja u period između 1865. implikacija je bila ta da Imperija nije postojala zbog koristi – ekonomske ili strateške – same Velike Britanije. Grejam Haton (Graham Hutton). Međutim. godine. Prava istina o ovoj doktrini bila je. pa su tek onda one mogle da budu od pomoći ljudima. posmatrala je imperijalizam kao manifestaciju onoga što je Kipling nazvao „teretom belog čoveka“.08. mehanički razboji i druge mašine dale su potpuno novo značenje izrazu „bogatstvo i kapital“.Ova zaštitnička i rasistička teorija. postati cililizovani i pokršteni. mogli na kraju. zasnovana na tada popularnoj Darvinovoj teoriji evolucije.12 Međutim. s druge strane. Međutim. do 1901.porch/britishempire. Ova granica se pre svega odnosi na ekonomiju. viktorijansko doba deli na dva dela. politički i međunarodni – uticali ili bili pod uticajem novina i revolucionarnih ekonomskih događaja. Sva proizvodnja i komunikacija do XIX veka zavisila je od jednostavnih statičkih oblika bogatstva. a nakon ovog perioda preloma i promene ova 12 Upor. te je u XX veku ova Imperija počela da slabi i sužava svoje granice. da uz isti napor proizvedu značajno veću količinu potrošne robe nego ikada ranije. Naravno. na vrhuncu Imperije došlo je do razvoja nacionalističkih pokreta u različitim kolonijama. uz pomoć Velike Britanije. na dan 02. te prvo viktorijansko doba obuhvata period između 1830. Tada se po prvi put u ljudskoj istoriji dogodilo da mašine nadjačaju rad ljudi i životinja. ali. David Cody. društveni. mašine je najpre trebalo napraviti. . što u stvari leži u suštini industrijske revolucije. smatrajući da danas postoji i neopravdana sklonost ka generalizacijama u vezi sa viktorijancima kao dobrim ili lošim. s jedne strane. Hatwick College. koje leži u osnovi svih društvenih promena tog doba. prihvaćena naivno i nekritički.2009.victoriaspast.

utvrđena suma kapitala postaje bogatstvo u smislu godišnjeg obrta prihoda. Posledice ove rano-viktorijanske industrijske revolucije bilo je teško razumeti, jer je stara istorijska osnova britanske poljoprivrede ostala ista kao ranije, ali, uporedo sa „imanjima“ u obliku veleposeda, razvijali su se novi trgovački i industrijski „posedi“ – investiranje u nove mašine, zahtevanje jeftinog uvoza stranih sirovina i finansiranje brzog ekonomskog razvoja prekookeanskih zemalja od velikih profita zarađenih u svojoj zemlji. U prvom periodu brzo bogaćenje i trošenje bili su retki, ali nakon 1870. viktorijanski štedljivi biznismeni počeli su da troše profit od investicija svojih očeva. Ovo je osnova za razumevanje viktorijanskog doba u celini.13

U literaturi nailazimo na različite termine koji pokušavaju da proniknu u suštinu viktorijanske ideje o imperiji, te bismo mogli da navedemo neke od sledećih mogućnosti: ideja „bojenja mape u crveno“, „trgovina u pratnji zastave“, „imperije u kojoj sunce ne zalazi“, što je, zaista, deo odgovora koji ne može da se zanemari, ali to nije ceo odgovor, čak ni njegov važniji deo.14 Ideje kasnoviktorijanskih imperijalista, kao što su Dizraeli i Džozef Čemberlen ili Sesil Rod, razlikuju se od ustaljene tradicije Britanskog stava o imperiji, smatra J.V. Dejvidson (J.W. Davidson). On navodi da se suštinske ideje koje su vodile britansku politiku i postupke mogu naći ako se vratimo u prvu polovinu vladavine kraljice Viktorije, u vreme pre nego što su viktorijansku čitalačku publiku opčinili Kiplingovi stihovi kojima se beli čovek poziva da podigne svoj teret, pošalje najbolje od svoje vrste, veže svoje sinove za daleke zemlje da bi služili potrebama stanovnika tih dalekih zemalja.

Upravo u ranom viktorijanskom periodu može se pronaći ideja imperije koja je mnogo skromnija i koja mnogo više uvažava prave ljudske vrednosti. Naime, viktorijanci su iz ranijeg perioda nasledili snažan osećaj obaveze ka ljudima „nazadnih“ civilizacija. Misionarsko proširivanje i duga borba protiv robovlasništva okončana 1833. usvajanjem Akta o ukidanju ropstva doveli su do široko prihvaćenog uverenja da je upravo dužnost Britanaca da šire dobrobiti civilizacije onima koji je nemaju. Dejvid Livingston, na primer, u svojim predavanjima na Oksfordu i
13

Upor. Graham Hulton „The Victorian Conception of Wealth“ in Noel, Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 313314. 14 Upor. J. W. Davidson, „The Idea of Empire“ in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 319.

Kembridžu 1857. godine, preneo je svojim slušaocima dužnost širenja među afričkim narodima upravo ova dva pionira civilizacije – hrišćanstvo i trgovinu. Ovakvo širenje trgovine i misionarstva nije nužno uključivalo prisvajanje teritorija i osnivanje kolonijalnih uprava. U stvari, bilo bi najbolje da se ovaj korak mogao izbeći, jer bi urođeničko društvo moglo da se postepeno prilagodi promenljivim potrebama novog doba. Međutim, ponekad je anektiranje bilo neizbežno , budući da urođenički vladari nisu mogli da održe red i zakon. U ovakvim okolnostima Dejvidson smatra da suština kolonizacije leži u rečima Entonija Trolopa (Anthony Trollope) iz 1872: „Mi smo pozvani da upravljamo kolonijama – sve dok zaista upravljamo njima – ne zbog naše slave, već zbog njihove sreće. Ako ih nadziremo – trebalo bi da ih nadziremo – ne zato što oni daju prestiž imenu Velike Britanije, ne zato što su drago kamenje na našoj dijademi, već zato što im na taj način možemo pomoći da razviju svoje sopstvene resurse. I kada se rastanemo od njih, kao što ćemo to i učiniti, neka to ne učinimo ni sa prikrivenom ljubomorom ni sa otvorenim neprijateljstvom, već sa osećanjem ponosa da u svet šaljemo sina koji je sposoban da zauzme svoje mesto među ljudima.“15

15

Ibid., str. 325.

2.2. Istorijsko-pedagoški kontekst

Romantičarski i viktorijanski period bio je zlatno doba književnosti za decu i mlade, budući da su upravo tada napisani ključni tekstovi koji su ustanovili konvencije nekoliko važnih žanrova, a među njima i žanra avanturističke priče. Upravo u ovo doba mlade čitaoce su počeli da idealizuju kao maštovita i slobodna bića, a naglasak je stavljen na to da oni najbolje uče kako da budu dobri kroz pripovedačko pozivanje na maštu radije nego na kruto iznošenje pravila ponašanja tipično za svet odraslih. Detinjstvo u današnjem smislu reči nije postojalo pre XIX veka. Dete je otac čoveka . Ovim rečima veliki romantičarski pesnik Vilijam Vordsvort pridao je razvoju detinje duše smisao i značaj koji su u velikoj meri doprineli velikom kulturološkom pomeranju u značenju reči „detinjstvo“, od krajnje sociološko pragmatičnog shvatanja da je dete mali čovek koji se prilagođava svetu odraslih, koje je bilo opšteprihvaćeno do tada, ka naglasku na lepoti koju nevinost detinjstva donosi, ka krhkoj lepoti jagnjeta. Vrednovanje i uvažavanje deteta kao specifičnog bića različitog od odraslih, koje treba paziti, vaspitavati i obrazovati da bi ostvarilo svoje mogućnosti u punoj meri, podstakli su, pored pesnika, i filozofski stavovi koji su oblikovali pedagogiju kao nauku koja se bavi upravo ovim novim aspektom razvoja čoveka kao bića. Pedagogija je poput drugih društvenih nauka, a možda i više od njih, prolazila kroz sve etape društvenog razvitka buržoazije. U početku, pedagogijom su se bavili uglavnom filozofi, te se najviše razmatraju oni problemi u pedagogiji koji su istovremeno mogli da budu i predmet filozofskih koncepcija. Malobrojni su dali svoj doprinos razvoju pedagoških ideja i danas se smatraju pedagoškim klasicima. Jedan od najranijih predstavnika je Džon Lok (John Locke, 1632 - 1704). On zastupa interese buržuaskog društva i njega ne zanima obrazovanje širih narodnih masa, te akcenat stavlja na sadržaj vaspitanja i njegovu ulogu u razvoju ličnosti, ali pre svega u porodici a ne u školi. Od zastupnika obrazovanja širokih narodnih masa razlikuje se i u pogledu moralnog vaspitanja, jer izvor moralnih vrlina vidi u potrebama poslovnog čoveka i džentlmena, a ne u Bogu. Najveći doprinos dao je u oblasti teorije saznanja, jer je smatrao da formiranje ličnosti zavisi od iskustva a ne od „urođenih ideja“, što ga čini predstavnikom empirijske teorije o faktorima razvitka ličnosti. U 18. veku izdvaja se više filozofa koji su dali doprinos pedagogiji, kao što su Helvecije, Didro i Holbah. Poput Loka, i oni su poricali urođene ideje i davali

prvenstvo čulnom saznavanju individue. Zbog toga su čak i precenjivali uticaj vaspitanja. Zalagali su se za izučavanje prirodnih nauka, kao i za umno i moralno vaspitanje, ali oslobođeno religijskog uticaja. Takođe su školskom vaspitanju davali prednost u odnosu na ono koje se stiče u porodici. Ipak, ovi francuski materijalisti su u nekim pedagoškim shvatanjima bili ekstremni. Žan Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 1712-1778) se pak zalagao za interese sitne buržoazije, koja je tada predstavljala srednji sloj, demokratsko-liberalno nastrojen. Dao je, između ostalog, teorije o slobodnom razvitku i vaspitanju, o vaspitanju u prirodi, individualnom pristupu detetu, kaznama putem prirodnih posledica, jer je bio zagovornik protiv fizičkog kažnjavanja, a isticao je i značaj umnog vaspitanja. Njegove ideje su bile nedosledne i protivurečne, a zamerke su mu i da je idealizovao prirodu deteta, njegovo izdvajanje iz društva, nesistematičnost u sticanju znanja, loš stav prema ženskoj deci. Ipak, imao je uticaja na kasnije pedagoge, kao što je Emanuel Kant (Immanuel Kant, 1724-1804). On je na Univerzitetu u Keningsbergu predavao i pedagogiju, kao „praktičnu filozofiju“. On zagovara neophodnost vaspitanja u ljudskom životu i deli ga na pet komponenti: fizičko, disciplinovanje, civilizovanje, umno i moralno vaspitanje. Kant smatra da vaspitanje nije prijatna aktivnost za dete i naglašava važnost disciplinovanja, odnosno navikavanja na poslušnost, pri čemu je dozvoljeno i fizičko kažnjavanje. Ipak, on svoj stav brani neophodnošću vaspitanja, jer se dete rađa sa životinjskim osobinama i potrebno je da vaspitanjem postane čovek. Kant je bio protiv toga da se pedagogija izgradi kao nauka, jer je smatrao da ona ne može jasno da razgraniči svoj predmet proučavanja u odnosu na druge nauke, pa samim tim može da ima samo status teorije. Naime, on je smatrao da su za ciljeve, metode i sredstva vaspitanja već zadužene filozofija (odnosno etika) i psihologija. Njegov naslednik na katedri, Johan Fridrih Herbart, naprotiv, smatrao je da pedagogija može biti samostalna nauka ako se u izvesnoj meri osloni na prethodna dostignuća upravo filozofije i psihologije. Johan Hajnrih Pestaloci (Johann Heinrich Pestalozzi 1746–1827) takođe je bio pod uticajem Rusoa. On unosi novinu u moralnom vaspitanju, koje je nesebično i zagovara princip prirodnosti u vaspitanju. Naime, on zagovara očiglednost u učenju i važnost posmatranja i zapažanja sveta koji okružuje dete. Po Pestalociju, to uslovljava razvoj razuma, rasuđivanja i uopšte intelektualnih sposobnosti. Osim principa

očiglednosti, on zastupa i princip samodelovanja, individualnosti i sistematičnosti. Takođe, pokušao je da spoji nastavu sa proizvodnim radom.16 Ove filozofsko-pedagoške ideje naišle su na pogodno okruženje za svoje ostvarenje u realnosti. Socijalni i ekonomski uslovi su u velikoj meri doprineli razvoju književnosti za decu i omladinu, time što je omogućeno masovno opismenjavanje i prodaja knjiga i časopisa. Usled napretka industrijalizacije, u prvoj polovini XIX veka, došlo je do jeftinijeg i efikasnijeg načina štampanja knjiga, te su se tokom 60-ih godina XIX veka knjige mnogo lakše objavljivale i, uopšteno, bile smatrane manje dragocenim u finansijskom smislu: mladi su mogli da kupuju i čitaju knjige i časopise a da to ne bude veliki trošak za prosečnu porodicu srednje klase.17 Demografska situacija je takođe doprinela razvoju ovog fenomena, budući da su deca i mladi sačinjavali značajan deo populacije Velike Britanije: 1861. godine preko sedam miliona stanovnika od ukupno dvadeset miliona stanovnika Engleske i Velsa bilo je mlađe od 15 godina. To je bio vrhunac stope rađanja koja je počela da opada tek 70-ih godina XIX veka. Prosečan broj dece u porodici pao je sa nivoa od šestoro dece 1869. na nivo od četvoro dece 1890. godine.18 Iako je viktorijanska porodica velika u odnosu na današnje kriterijume, ona je ipak bila znatno manja nego vek ranije, kada je, na primer, pisac Džordž Makdonald (George MacDonald) imao čak jedanaestoro dece. Manje dece u porodici omogućilo je roditeljima da im pruže mnogo viši nivo obrazovanja i više materijalnih sredstava nego ranije, u čemu im je pomogla i sama država. Naime, jednako važna promena, uz navedene ekonomske, bila je i reforma školstva koja se odigrala tokom poslednjih decenija XIX veka u Engleskoj Obrazovni Akt (The Education Act) iz 1870. doneo je besplatno školovanje u osnovnim školama; do 1880. oko milion dece više nego ranije pohađalo je osnovnu školu, opismenilo se i rado čitalo. Međutim, veoma je važno ukazati na razloge zbog kojih se država toliko bavila poboljšanjem obrazovanja dece i mladih, pogotovo kada je poznato da su pre industrijske revolucije dečaci i devojčice bili u velikoj meri zapošljavani u poljoprivredi i domaćoj proizvodnji – prema podacima iz 1861. godine trećina dece uzrasta od 5 do 9 godina i 55-60% dece uzrasta od 10 do 14 godina bilo je zaposleno
16 17

Upor. E. B. Castle, Ancient Education and Today, Penguin books, LTD, 1961, str. 63-64. Upor. Abby Wolf, „The Golden Age of Children’s Literature, An Introduction“, Internet izvor: www.pbs.org/wgbh/masterpiece/railway/age_text.html, na dan 30. 09. 2009. 18 Upor. Lionel Rose, The Erosion of Childhood: Child Oppsession in Britain, 1860-1918, Routledge, New York, 1991, str. 2.

izrečenim u Parlamentu: „Na brzoj primeni osnovnog obrazovanja zavisi naš industrijski napredak. str.. str. na snazi. U skladu s Forsterovim rečima iz 1870. 21 Ibid. uveo je princip da bi Hrišćanstvo trebalo da bude osnova obrazovanja.. Tomas Arnold (Thomas Arnold. u smislu da je naglasak stavljen na istoriju i geografiju kao osnovu za bolje upoznavanje dece sa zemljom u kojoj odrastaju i njihovu pripremu da jednog dana čuvaju i brane njene granice. decom obučenom za novu tehnologiju. pred kraj veka. London. osnovni razlozi su bili ogroman porast stanovništva u gradovima usled industrijske revolucije. cit. „The Development of Education. op. 19 Dakle. uvedene su značajne reforme i u ovu oblast obrazovanja. 305.. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. na etičkim vrednostima „hrišćanske muževnosti“. str. Međutim. ed. u Velikoj Britaniji je oduvek postojao i naglasak na moralnom i religijskom aspektu obrazovanja. Ovde leži izuzetan kvalitet viktorijanskih privatnih škola – naglasak na moralnim stand ardima. a deca i mladi sve obrazovaniji. Početkom XIX veka ove gimnazije-internati došle su na loš glas zbog nasilničkog ponašanja starijih dečaka prema mlađima. bezbednost radnika i naša nacionalna moć. Ako želimo da zadržimo svoju poziciju u svetu. britanski prosvetitelj i istoričar. Obrazovni sistem u Engleskoj. čak i vojnici sa bajonetima morali da intervenišu u jednoj od poznatih škola. 19 20 Upor.. Rose. i potreba za osposobljenim radnicima u novim pogonima. moramo da nadoknadimo našu malobrojnost povećanjem naše intelektualne moći“20. .– a sve šire rasprostranjena upotreba mašina stvorila je veću potražnju za decomradnicima u tekstilnim radionicama.. 308-9. 1949. 307. vremenom je bivao sve jači.. za koji je Henri Broham (Henry Brougham) rekao da je bio jedan od najslabijih u Evropi21. što je našlo odraza u ranim začecima školskog avanturističkog romana. str. tokom rada u svojoj školi u Ragbiju od 1828.3 E.22 Vodeći položaj Britanije u globalnom društvu tog doba doprineo je promenama u školskom planu i programu. Sylvan Press. Pored ekonomskog aspekta. do 1841. Salter Davies. 1795 –1842). 22 Ibid. in Noel Annan. pogotovo u privatnim školama sa internatom. tako da su 1818.

Verso. pogotovo decom i mladima iz radničkih predgrađa. u tom smislu. 25 Ibid. Stivensona i Dž. Bio je osnovan i Pokret za Imperiju (Empire Movement) s ciljem da „promoviše obuku dece onim vrlinama koje doprinose stvaranju dobrog građanina“. već i delimično političku. Anderson. Istorijsko . popularno nazvao „zamišljenom zajednicom“ nacija koja se „bez obzira na nejednakost i eksploataciju. godine. žrtvovanje. Youth of Darkest England: Working Class Children at the Heart of Victorian Empire. Štaviše. L. u smislu igara na otvorenom prostoru. 2005.kulturološki kontekst Međutim. Kanađanke. ovaj kritičar se bavi pokušajima niza imperijalističkih pisaca da kreiraju ono što je kasnije Benedikt Anderson (Benedict Anderson). Čak i ako su parade i uvežbavane tačke bile zabavne. dužnost. 25 Upravo ovaj poslednji argument zaista i predstavlja važan segment razumevanja života dečaka i mladića u to doba. New York. obeleži u celoj imperiji igrom. mladim stanovnicima urbanih delova grada koje su mnogi pisci nazvali „najmračnijom Engleskom“ u viktorijanskoj književnosti. one su sobom 23 Upor. A. maj.24 te. str. Naime.2. po predlogu gospođe Klementine Fesender (Clementine Fessender). paradama i koncertima koji bi slavili Kraljicu Viktoriju i njenu Imperiju. izviđačke organizacije naglašavale su važnost ozbiljnog prihvatanja dužnosti prema zemlji i porodici kod svojih članova. Henrija. priručnici za dečake izviđače. rođendan kraljice Viktorije. Routledge. kao što su odgovornost. saosećajnost. Bunova rasprava nudi geneologiju ove fantazije fokusirajući se na tekstove za mlade ljude: antropološke studije Henrija Mejtija o omladini iz radničkog staleža.16. britanski teoretičar. kanoničke romane za omladinu nastale iz pera R. a sve to kroz igru i zabavu. s idejom da se svake godine 24. Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism.3. baveći se multietničkim državama. Čak je 1897. ustanovljen Dan Imperije. . koja je postojala u životnoj stvarnosti tog doba smatra dubokim i iskrenim prijateljstvom“.23 Cilj takvog postupka bilo bi osiguravanje garantovanog očuvanja celovitosti Britanske imperije i sprečavanje klasnih sukoba u gradovima time što se promoviše imperijalizam kao sila sposobna da ujedini sve klase društva. Troj Bun (Troy Boone) je čak u velikoj meri odlučan da pokaže kako su neka dela književnosti za decu i mlade nastala tokom imp erijalističkog perioda činila deo ideološkog projekta širenja ideje imperijalizma među klasom. str. jeftina izdanja proze za mlade prodavane za peni sredinom viktorijanskog doba. 1983. 24 B. Troy Boone. 1. London. čini se da poboljšavanje obrazovnog sistema i doprinosi knjiga i časopisa za decu i omladinu nisu imali samo ekonomsku podlogu.

1960.) da dokaže siromašnim klasama da su njihovi interesi neodvojivi od interesa nacije u celini“30. 1895-1944. str. Manchester. . to je bio odraz upravo očiglednog demografskog stanja viktorijanske Engleske. te dodaje da „dugo nakon što je intelektualna misao pristala da bude aktuelna u stvarnosti. Viktorijanci su se oslanjali na mlade iz radničkog staleža i zbog demografske situacije i zbog dominantnog kulturološkog fenomena detinjstva u ovom periodu. isti samozadovoljni osećaj nacionalne i rasne superiornosti nastavio je da bude glavna odlika književnosti za decu i odrasle“ i. koja je na mnogo načina bila veoma mlada zemlja. u najgorem slučaju. Wolf. 30 Bernard Semmel. uobičajeno je da se prihvata da su ciljevi socijalističkih imperijalista ostvareni implicitno kroz mreže izviđačih organizacija i intertekstualnih interakcija sa književnošću za decu i omladinu. str. prikrivenog militarizma.31 26 27 Upor. što predstavlja termin koji je za mnoge pisce tog doba bio sinonim za identifikaciju čoveka kao odanog građanina engleske nacije i Britanske imperije. Propaganda and Empire: The Manipulation of British Publich Opinion. New York University Press. Kako je Pamela Horn (Pamela Horn) primetila. 246. New York. Stvarnost je bila drugačija od slobode i fantazije u književnim delima tog doba. 24. 31 John M. kako Bernard Semel (Bernard Semmel) kaže. Natinalism and Sexualities. kroz lakoću s kojom se manipulisalo mladim čitaocima. The Victorian Town Child.cit. „tokom viktorijanske ere jedna od tri osobe bila je mlađa od petnaest godina“. 56. 1997. 29 Seth Koven.nosile atmosferu ozbiljnosti zarad posvećenosti cilju i. 368. „From Rough Lads to Hooligans: Boy Life. Umesto da se ovaj pokušaj posmatra kao nikada dovršeni ideološki projekat.27 a stručnjaci školovani pod okriljem Lokove i Vordsvordove ideje o detinjstvu često su smatrali da su mladi iz radničkog staleža bili neiskvareni u smislu političkih netrpeljivosti i društvenih poroka koji su pripisivani odraslima iz radničkog staleža. Manchester University Press. 1984. ed. 224. Ovakva objedinjavajuća fantazija najbolje se definiše kao „socijalni imperijalizam“: ideološki projekat koji pokušava. 18801960. stavova dece koja je čitaju. U velikoj meri. str. MacKenzie) tvrdi da je „radnička klasa u celini primila značajan deo vrednosti srednje klase“. Rutledge.. op. pogotovo imperijalističke vrednosti. „da ujedini sve klase u odbrani nacije i imperije i (. Pamela Horn. New York. str. National Culture and Social Refirm“ in Andrew Parker et al. Harvard University Press. verovatno.. Džon Mekenzi (John M.. ali su ona svakako doprinela tome da se „muževno hrišćanstvo“ pretoči u avanturističku odvažnost kao odluku moralne čestitosti26. 28 Ovi dečaci su usmeravani ka ostvarenju „uzvišene strane svoje ličnosti“29. MacKenzie.. 28 Ibid. Imperialism and Social Reform: English Social-Imperial Thought. 1995.

34 Joseph Briston. Yale University Press. dok Kirsten Drotner (Kirsten Dotner) naglašava da su ove časopise „u velikoj meri savesni roditelji kritikovali i sprečavali svoju decu da ih čitaju“35.jpg na dan 18. Sedamdesetih godina XIX veka imao je tiraž od oko 250. U svakom slučaju. s tim što su se uporedo sa odrastanjem i sazrevanjem ciljne čitalačke publike menjali i nazivi časopisa i sadržaj avanturističkih priča objavljivanih u njima. prvi petparački senzacionalistički časopisi i romani prodavani po niskoj ceni od samo jednog penija (penny dreadfuls) uspevali su da zadovolje njihov čitalački apetit. ali su više klase često osuđivale ovakvu literaturu zbog veličanja kriminala i nasilja. London. Internet izvor: www. 75. kao što su Dečaci imperije (Boys of the Empire). u kojem je uspešno kombinovao senzacionalističke elemente petparačkih priča sa konzervativnom strukturom časopisa namenjenih samo za dečake kao čitalačku publiku.02. Kan Rittenback. New Haven. Književni kontekst Budući da su dečaci imali dovoljno i slobodnog vremena i džeparca za kupovanje zabavnih časopisa i knjiga. 31. nastao povodom proslave zlatnog jubileja kraljice Viktorije i Mladići Velike Britanije (Young Men of Great Britain) iz 1888.2009. Godine 1866. Džozef Briston (Joseph Briston) ove publikacije čak naziva i prvom kvalitetnom prozom za omladinu34. Empire Boys. koji se prodavao po nešto višoj ceni od šest penija i preporučivan je roditeljima kao pogodno štivo za njihovu decu. 1991. str.000 primeraka i postao je model za sve naredne časopise.32 Međutim. English Children and Their Magazines. te se stoga mogu smatrati ključnim elementom za formiranje dečačke kulture ovog doba. odnosno podsticanja moguće pobune. 2006. pravi uspon časopisa za dečake počeo je deset godina kasnije. godine. Harper Collins Academic. 1751-1945.2. 1988. Društvo za izdavanje religijskih brošura (The Religious Fact Society) pokrenulo je časopis Magazin samo za dečake (Boy’s Own Magazine) 1855. Edvin Bret (Edwin J. Adventures in a Man’s World. 33 Ibid. 35 Kirsten Drotner.33 Svi ovi časopisi su otvoreno promovisali imperijalistički vrednosni sistem.. godine.yale. Empire Boys. .library. Bret) je osnovao časopis pod nazivom Dečaci Engleske (Boys of England). Časopis Dečaci Engleske bio je ilustrovani magazin koji je izlazio jednom nedeljno i koštao samo jedan peni. doprinos 32 Upor.4.beinecke. Yale University. Da bi deci i mladima pružili adekvatnu književnost u kojoj bi etika avanturističkih priča bila bliža religijskim stavovima opšte prihvaćene kulture tog doba. str.edu/illustrated_word/images/empire_square.

47. Bretovi časopisi omogućili su da se „mladi čitaoci izvajaju u prave ljude koji će zauzeti svoje mesto u imperijalističkom projektu39. „problem je bio taj da je popularna proza postala upravo ono što joj i ime kazuje i mladi čitaoci svih klasa društva postali su verni poklonici jeftinih i senzacionalističkih knjiga i časopisa36. došla je na mesto negativaca. or. 37 Bristow. Girls Only?. Zbog uzrasta i roda čitalačke publike. 2003. op. Harverster Wheatsheaf.. kako Rejnolds (Reynolds) ističe. predstavljajući dijalektičku mešavinu odlučnosti i pristojnosti. Palgrare. . str. herojsku odlučnost i bezrezervno branjenje časti.cit. ujedinjene od strane izdavača pred elitističkom zastavom imperijalizma. str. 1855-1940. u priči „Gospodar Mača ili Braća šegrti“ („The Master of the Sword. op. da bi se na kraju oženili i povukli iz avanturističkog života da bi radili kao oštrači noževa. uvek spremna za časnu borbu. Na primer. The Brothers Apprentices“).. 1880-1910. zahtevale su adekvatne modele ponašanja i pronašli ih u izmišljenim avanturama. Sa književnog stanovišta. Društvene klase. Bretovi imperijalistički časopisi bili su neizbežno odgovorni za razvijanje standarda muževnosti. Gender and Popular Children’s Fiction in Britain. 23. ali nije bilo ničeg štetnog u tome što su nudile fiktivni svet u kom dužnost. Avanturističke priče pune fantastičnih obrta omogućavale su deci da maštaju o bogatstvu i uzbuđenjima koja se ne mogu ostvariti. Bila je to estetika nove vrste militarističke muževnosti“37.ovih časopisa razvoju kulture štampanja časopisa za decu i mlade je značajan jer. str. 1990. 39 Kelly Boyd. Ovakvi likovi bili su ključni elementi u „tradiciji didaktizma“38 usađenoj u prozi za decu i omladinu. str. Ovi likovi su otelotvoravali novu muževnost koja je slavila akciju i nasilje. 49. avanturističke priče su donosile egzotične događaje i do tada nezamislive svetove i proslavljale su majstorstvo rukovanja oružjem.cit. Mlada aristokratska gospoda. 38 Reynolds. Briston opisuje ove promene na sledeći način: „Nasilje je moralo da se odvoji od ponašanja koje se do tada nazivalo huliganstvom i da se stilski prilagodi novoj figuri društveno prihvaćenog dečaka. Manliness and the Boy’s Story Paper in Britain: A Cultural History. čast i rad na svojim sopstvenim sposobnostima donose uspeh i slavu. 52. braća mačevaoci dokazuju svoju snagu i umeće kroz niz akcija i osveta povodom svojih veridbi. 36 Kimberly Reynolds. New York.

U jednoj od tipičnih scena. odgovorio je Edvard. godine. Reprezentativna priča iz 1882. i to u tolikoj meri da su brojne istorijske priče s tematikom ili prošlosti ili dalekih predela imperije implicitno sprečavale dečake da razmišljaju o savremenom svetu u kome žive. Nasuprot ovom očiglednom imperijalističkom okviru časopisa Boys of Empire. nego na istinskom razotkrivanju tajne i ubistva. a naglasak je više na školskom životu. Upravo izraz ako je to potrebno (if requires) predstavlja tipičnu odliku govora i ponašanja uglađenog viktorijanskog gospodina. time što su nudile osećaj optimizma za budućnost kojem je bilo teško odoleti. pišući o opštem uticaju štampe.cit. donosi nestašne dečake školarce kao glavne likove. Upor. začikavanjima i tučama.41 Dok je pripovedački stil sličan u odnosu na priču o braći mačevaocima. or. i to u kontekstu spremnosti da se životom u fer borbi odbrani čast ili data reč. serijali priča u prethodnom časopisu Boys of England bili su namenjeni mlađoj čitalačkoj publici. the Brothers Apprentices“. Mi smo svesni da smo siromašni i bez krova nad glavom. naglašava tek formiranje imperijalističkog stava koji je postao izražen u narednoj fazi. prostoru škole i njene okoline. 6. ali dokle god imamo ruke. a time sigurno i mnogo manji didaktički karakter avanture. Boys of Empire. ako je to potrebno40. gospodine“. tvrdi da je „čitanje bilo u fundamentalnom smislu afirmacija slobode u odnosu na životni 40 41 „The Master of the Sword. pod naslovom „Dečak Ciganin ili Tajna mračne noći“ („The Gipsy Schoolboy or The Mystery of a Dark Night“). op. Skot Benet (Scott Bennett). Ja vas se ne plašim. stariji brat izaziva neprijatelja na sledeći način: Ovako možete da razgovarate sa budalom. Rittenbach. budući da se događaji odigravaju na mnogo manjem prostoru. . razlika je očigledna u smislu mesta postavke radnje. Nevinost ovih malih heroja školskog sveta i njihovo uživanje u igri. „ali ne i sa mnom. mi možemo da pravimo mačeve i da ih koristimo. Februar 1888.Ova priča je objavljivana u delovima u prvih sedamnaest brojeva časopisa Boys of Empire.

Upravo ovaj termin romansa (romance) u smislu avanturističkog romana koristi Stefani Marković u svojoj raspravi o krizi akcije u engleskom romanu XIX veka. 1990. str. „Oživljavanje romanse“ (u ovom kontekstu termin sinoniman sa terminom „avanturistička priča“) tokom 80-ih godina XIX veka bila je muška književna revolucija da bi se ponovo osvojilo carstvo engleskog romana za mušku čitalačku publiku“. Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de sieckle. baš kao i serijali priča objavljivanih u časopisima za dečake. Modern Language Association of America.cit. The Ohio State University Press... Beograd. uz naglasak da je važno prepoznati razliku između muškarca i dečaka kao ciljne čitalačke publike. Međutim. 1978. Stefanie Markovits. 78-79. uz paralelnu fabulu sa ljubavnom tematikom. ukorenjen delom i u romantičarske ideje. New York. str. 46 Upor. te Martin Grin (Martin Green) smatra da „proslaviti avanturu znači 42 Scott Bennett et al. 1985. Columbus. New York.44 duge priče koje prikazuju viteške ideale i aristokratsko društvo i u kojima heroji polaze u neverovatne avanture i podvige. fenomenološki veoma blizak ideji širenja imperijalizma. op.45 Ona smatra da romansa/avanturistički roman. 675. Victorian Periodicals: A Guide to Research. 171. više nego oslobađajući ih od kulta imperijalističke ideologije. ipak se stiče utisak da je i avanturistički roman. 45 Upor. dok Kari Ritenbah smatra da je Bretova konzervativna proza suštinski omogućila kulturološku amneziju kao rešenje za društvena i politička „ograničenja“.46 Citirajući ovaj stav autorka pokazuje da je avanturistički roman delom nastao i kao reakcija na feminizaciju književnosti. Viking. nudi priču za dečake i mladiće i to pod direktnim uticajem muževnog hrišćanstva.standard tog doba koji je sputavao“42. . Nolit. ur. The Chrisis of Action in Nineteenth Centery English Literature. stavljajući svoje čitaoce u zamku. Rečnik književnih termina. str. str. a da i kritičarke ženskog pisma priznaju da su ove knjige više prilagođene za dečake kako bi ih pripremile za kasnije uloge u životu. što verovatno govori o njihovoj funkciji u širenju imperijalističkog ideala. Elaine Showalter.. 44 Zdenko Škreb et al. Čini se da se avanturistički roman (adventure novel) u engleskoj književnoj tradiciji delom oslanja na srednjovekovne romanse (romance). 43 Rittenbach. 2006.43 Slabljenjem i nestajanjem moći imperije slabili su i nestajali i časopisi ovog tipa. 252.

1882). koji je skicirao jedno njeno viđenje u eseju „Trač o avanturističkoj romansi prozi“ („A Gossip on Romance“. ed. Stivenson insistira na fokusu na spoljašnju karakterizaciju lika: „Dečakov karakter biva određen pričom u celini (. Stevenson on Fiction: An Anthology of Literary and Critical Essays. 37.. avanturističku priču možemo posmatrati i u smislu krize akcije: kao što Džon R. To može da se vidi. Dreams of Adventure. i obrnuto“. str. 1999. Rid (John R. i čini se da tada i sami 47 Martin Green. smatra se pametnim pisati roman bez ikakve fabule ili bar sa nekom dosadnom fabulom“.L. zaključuje on i dodaje da čitaoci ulaze u fabulu romana samo onda kada i sami postanu deo te uzbudljive fabule: „Tada zaboravimo likove. 1980.. 49 Robert Louis Stevenson. U njemu je izneo svoj stav da „Englezi današnjice pokazuju sklonost. Victorian Will. „Nije lik taj koji nas zavodi da zaboravimo na svoju rezervisanost. a ja ne znam zašto. R. 384. jer se u njegovo doba Klarisa manje-više i ne čita. Likovi su prikazani samo u onoj meri koja omogućava uvid u to koliko oni prepoznaju u sebi osećaj opasnosti i izazivaju osećaj straha“. Routledge and Kegan Paul. Edinburgh University Press.47 I dok je imperijalizam odigrao veliku ulogu u razvoju ovog žanra.. U vezi sa ulogom lika u avanturističkoj prozi. smatra on. već upravo događaj“.. Deeds of Empire. str. Ohio University Press. Robert Luis Stivenson dao je verovatno najbolji manifest engleskog avanturističkog romana XVIII i XIX veka u okviru svojih eseja nastalih kao rezultat književne diskusije o ulozi akcije i lika u književnom delu sa svojim prijateljem i velikim piscem Henrijem Džejmsom. potisnemo heroje sa strane“. 88-95. London. „A Humble Remonstrance“ in Glenda Norquay. dok je Robinzon Kruso zadržao svoj šarm i u očima savremenih čitalaca. Reed. da pomalo prezirno gledaju na akciju i čuvaju svoje divljenje za zveckanje kašičica za čaj i propovedi kapelana. 49 Ova ideja je važna za Stivensona. ali i da implicitno prenese poruku iz sveta odraslih. strašni. koji se može smatrati i odbranom ovog žanra. Athens. Edonburgh. . Reed) ističe „popularnost avanturističkih priča krajem XIX veka ukazuje da su čitaoci želeli da bar u svetu književnosti sačuvaju svet koji je omogućavao samostalnu i odlučnu akciju pojedinačnih heroja i heroina“.proslaviti imperiju.. str. 48 John R.) jer u avanturističkom romanu likove treba okarakterisati jednom upečatljivom odlikom – ratoborni. 48 Upravo dobro osmišljena avanturistička priča nosi sobom moć i da zaokupi maštu mladih čitalaca.

odnosno romanse. došlo je do promena. „A Gossip on Romance“ in R. ograničen način – ono što se od njega ne traži jeste da misli. ne na izlive strasti i oklevanje savesti. posebno u aspektu suštine avanture u književnosti narednog perioda. te da se jedino u upravljanju svojim postupcima može steći osećaj da se gospodari svojom sudbinom. Stivensonov manifest ostaje aktuelan do danas. 57. U shvatanju ovog svojevrsnog manifesta avanturističke priče. nalazi se u suprotnosti sa teorijama identifikacije zasnovanim na liku koji vodi poreklo od ideja romantičara.cit. op. budući da je neprijatelj misli i prijatelj laskavih iluzija. već na probleme tela i aktivne inteligencije u jasnoj avanturi na otvorenom prostoru“51. naglašavjući kako je akcija utešna. te Džozef Konrad u svojim romanima i pričama o pomorskim avanturama. možda baš zbog toga što avantura zadržava svoj ambivalentan smisao u svakom dobu. kao što su heroizam ili ispravnost utvrđenog koda ponašanja. Stevenson on Fiction. a posebno ne o moralnim pitanjima: „Postoji velika oblast života i književnosti koja nije nemoralna. Pa ipak. budući da ova Stivensonova teorija umesto lika naglašava aktivno st.50 Ovakvo razumevanje avanturističkog romana. Čini se da je u tradiciji engleskog avanturističkog romana rodonačelnik ovog žanra Daniel Defo. str. te se romanima pisanim u ovom 50 51 Stevenson. već jednostavno amoralna. ostajući inspiracija i enigma za nove avanturiste u književnosti. Ibid. Na primer. te su i čitalac i junak aktivni na jedan određen. . čak se i avanturistički roman usmerava na psihološki plan.proživljavamo avanturu. kroz fabulu skeptično preispituje mnoge tradicionalne moralne pojmove. na početku XX veka. koja ili nije u domenu ljudske volje uopšte ili se bavi njom u okviru očiglednih i zdravih odnosa. 61. ali i avanturističkog duha uopšte. u kojoj se interesovanje usmerava ne na to šta bi čovek trebalo da odluči da uradi. L.. već na način kako on uspeva to da uradi. koji je svojim romanom Robinzon Kruso dao model i ideju za niz romana sa sličnom tematikom (fokusiranom na motiv preživljavanja porodice ili pojedinaca na pustom ostrvu ili negde u divljini). književno i kulturološki shvaćen kao ključ za razumevanje i tumačenje niza avanturističkih romana pisanih tokom XVIII i XIX veka. Upravo je to efekat koji se postiže čitanjem romanse/avanturističke proze.

označavajući time vrhunac razvoja ovog žanra. . dok je Radjard Kipling pokazao kako izgleda avantura pod velikim uticajem direktne priče o kolonijalizmu. naglašavajući elemente kao što su: odlike fabule. Frederik Merijet poveo je avanturističku prozu u smeru mornarske priče. satiričnim ili alegorjskim romanom. školskim.maniru. Satirični elementi savršeno su se uklopili u ideju avanturističke proze u delu Džonatana Svifta. proslavio Robert Majkl Balantajn. recepcija dela i žanrovsko određenje položaja avanturističke priče navedenih autora u književnom kanonu nekad i sad. dok je Robert Luis Stivenson ponudio razvijen čist avanturistički (pustolovni) roman. junaka i divljih bića. takozvanim Robinzonijadama. U nastavku rada pokazaće se kako na konkretnim primerima dela navedenih autora izgleda ova geneza razvoja avanturističkog romana uz žanrovsko preplitanje sa istorijskim.

Danas je teško zamisliti izdavaštvo bez velikih tiraža knjiga za decu i mlade. Written for Children. a ne kao minijaturni muškarci i žene. pošto je opšte prihvaćen stav da je detinjstvo najvažniji period života. . često se postavljaju sledeća pitanja: Zašto se književnost za decu i mlade. dinamičan i u stalnom procesu interakcije sa kulturološko-književnim uslovima u kojima se razvija. 1977. tekstualnu mogućnost.“52 Uporedo sa ovim novim shvatanjem pojma 52 John Rowe Townsend. 17. ŽANROVSKO ODREĐENJE I UZRASNI IDENTITETI Polazeći od postavke da se književnost za decu i mlade analizira u semiotičkom kontekstu. Društvo se toliko oslanja na fenomen detinjstva i uticaj knjiga za decu i mlade da se gotovo zaboravlja da su oba ova koncepta relativno nova. „Pre nego što su mogle da postoje knjige za decu i mlade. kao i pisce i čitaoce književnosti za decu i mlade? Kako i u kojoj meri pojam detinjstva određuje karakter tekstova i nivo poetskih normi? Kako pisci za decu i mlade reaguju na specifične društvene i poetske zahteve u pisanju tekstova za decu i mlade? Čini se da sve ove dileme ukazuju na to da fenomen književnosti za decu i mlade nije ni slučajan ni statičan već. odnosno kao zaseban sistem u kulturi. s jedne strane. smatra delom i obrazovnog i kulturnog književnog sistema? Koje su implikacije ove dvostruke odrednice? Kako to utiče na razvoj. Penguin. str. naprotiv. prihvaćena kao bića sa svojim posebnim potrebama i interesovanjima. baš kao što se kulturološka preokupiranost fizičkim i mentalnim aspektima detinjstva smatra neophodnim za društva XXI veka. London.3. ali i deo stratifikovanog književnog polisistem a uopšte. književnost za decu i mlade počela je da se razvija tek kada je književno st za odrasle stekla svoj utvrđeni status. Masovno objavljivanje ovih knjiga prihvata se kao prirodna aktivnost savremenog načina života. morala su da postoje deca – deca. dok je cela industrija knjiga za ovaj uzrast počela da cveta tek u drugoj polovini XIX veka. s druge strane. za razliku od književnosti za odrasle. Savremeno viđenje detinjstva drastično je različito od onog pre samo dva veka. Štaviše. a da se u iskustvima iz detinjstva kriju objašnjenja za ponašanje odraslog čoveka. strukturu. Knjige pisane za decu i mlade bile su retkost sve do XVIII veka.

učitelja. Uprkos tome što je ovaj zahtev i složen i čak kontradiktoran. i to u smislu da postoje sličnosti sa nekanonizovanom književnošću za odrasle. The University of Georgia Press. stiče se utisak da je status književnosti za decu i mlade u okviru kulture u celini i književnog polisistema u izvesnoj meri inferioran. uzimajući u obzir različite i čak nekompatibilne ukuse obe čitalačke publike. 1986. odnosno kao sredstva za pouku. psihijatra za decu i mlade. uključujući i svet književnosti u to. 32. Poetics of Children's Literature. što stvara jaz između „prave književnosti“ i književnosti za decu i mlade. Athens and London. a više kao deo obrazovnog sistema. ostaje nepromenjeno da je „dobra književnost uvek dobra 53 54 Gideon Toury. odnosno školski sistem i nova čitalačka publika koja je prestavljala široko tržište za knjige za decu i mlade. Zohar Shavit. dok tematska upućuje na razgraničenje u smislu odrednica u vezi sa avanturističkim.detinjstva prihvaćenim početkom XVII veka razvile su se i dve nove kulturološke institucije i novi sistem obrazovanja. te nacionalne istorije književnosti retko i spominju ove knjige. 1973. Ha-sifrut 1819:119. te se kod njih stvara svest da se od njih u stvari očekuje da ih cene i odrasli i deca. 1974. .54 U tom smislu on i navodi da se većina knjiga za decu i mlade ne smatra delom kulturnog nasleđa. oba sistema su stratifikovana ne samo po žanru. 34. te. str. već i po temi i čitalačkoj publici53. 4: 3036. „Literature as a Polysystem”. Naime. Uz to. „The Writer's Responsibility”. zaključilo se da nevina i neiskvarena deca treba da budu zaštićena od surovosti sveta odraslih. odnosno kao deo aparata društva zaduženog da se bavi decom i pomaže im“. str. detektivskim ili pak školskim pričama. a dečaci i devojčice u književnosti za decu i mlade). Međutim. Žanrovska podela se odnosi na rodnu odrednicu (muškarci i žene u književnosti za odrasle. budući da su deca smatrana drugačijom od odraslih. čini se da društvo dovodi pisce u periferni položaj. 55 Walsh.55 Stoga. Jill Paton. Odrasli su postali odgovorni za duhovnu dobrobit dece. Kritički stav ove veze između obrazovnog sistema i književnosti za decu i mlade oštro iskazuje pisac Džil Paton Volš (Jill Paton Walsh): „Mnogi učitelji i nastavnici posmatraju priče za decu i mlade kao doktora za decu i mlade. pogotovo kroz obrazovni sistem koji je omogućio okvir za kanonizovanu književnost za decu i mlade. Zohar Šavit (Zohar Shavit) smatra veoma važnim da se utvrdi slika koju sistem stvara sam o sebi. književnost za decu i mlade manje se posmatra kao deo književnosti. Children's Literature in Education .

ali u datom trenutku tekst ima jedan određeni status u sistemu u koji je ušao. 207210. kao i na međusobne odnose tih nivoa.književnost kada zadovoljava i decu i mlade i kritičare“. . 1969. Sheila. 452-453.57 Pa ipak. karakterizacije glavnih likova i slično). on zauzima izvesnu poziciju u književnom polisistemu. pisci često ne žele da prave razliku između književnosti za decu i mlade i književnosti za odrasle. Lewis. stavovi (jasno iskazani nasuprot implicitnim stavovima) i završeci („srećan“ kraj nasuprot „otvorenom“ kraju). Oxford University Press. postoji razlika u složenosti tekstova namenjenih čitalačkoj publici različitih uzrasta. „On Three Ways of Writing for Children. te i nivoa poimanja tekstova. G. Potom tekst dobija izvestan status koji može kasnije da se promeni u skladu sa dinamikom promena književnog sistema. kako tvrdi Rebeka Lukens (Rebecca Lucens). „The Child. 58 Itamar Even-Zohar. kako je K. T. loša priča“. što ukazuje na pojavu da pisci za decu i mlade na svoj način „prevode“ tekst iz kanona za odrasle u korespondirajući tekst iz kanona za decu i mlade.. Stoga u tekstu za odrasle različiti nivoi nisu organizovani prema najjednostavnijem (ili bar najočiglednijem) principu. Danas se u 56 Rebecca Lukens. što dovodi do tvrdnji da bi i dečje knjige trebalo prosuđivati po istim kriterijumima kao i knjige za odrasle.. Porter Institute for Poetics and Semiotics. the Critic and a Good Book”. New York. str. 57 C. 546. ili je kanonizovan ili nekanonizovan. Kada kažemo da je tekst za odrasle komplikovaniji od teksta za decu i mlade. Only Connect.1420. a time i životnog i čitalačkog iskustva.“ In Papers in Historical Poetics.“ In Egoff.56 U želji da se izbore za svoj status i da ublaže sliku koju sistem koristi za decu i mlade stvara o sebi. odnosno. Lewis) istakao: „Sklon sam da postavim kao kanon da je priča za decu. Ovaj status se može opisati pomoću binarnih opozicija: ili je tekst za decu i mlade ili za odrasle. raspored materijala nije već hronološki uslovljen tokom svesti pripovedača. Luis (C. Stubbs. međusobni odnosi nivoa teksta za odrasle imaju za cilj da sa manje elemenata izraze više funkcija (na primer redosled informacija i pripovedač imaju funkciju ironije. S. Tel Aviv: 1978. S druge strane. 55:45254. u kojoj uživaju samo deca. str. Language Arts. Najočiglednije razlike između verzija tekstova za odrasle i verzija za decu su u sledećim aspektima: žanr (kratka priča nasuprot romanu). 1978. and F. S. „The Relations Between Primary and Secondary Systems Within the Literary Polysystem. objavi i distribuira) u određenom trenutku. mislimo i na organizaciju različitih nivoa teksta. Ashley. određenom različitim ograničenjima književnog polisistema i književnog života58. str. Tel Aviv University Press. S. Na primer. Kada se tekst proizvede (napiše.

zvanično i originalno obeleženi kao književnost za decu i mlade i postavljeni u dominantnu poziciju na centar kanonizovanog sistema za decu i mlade. fleksibilnih i nepredvidivih. odnosno u smislu naše analize u ovom radu. Čini se da je određivanje pripadnosti sistemu zasnovano na kriterijumu godina čitalačke publike (deca i mladi nasuprot odraslima). str. Text and Literary Allusion: Aspects in the Actualization of Literary Allusions“. često moraju biti prilagođavani ili pojednostavljivani da bi deci bili u potpunosti razumljivi i dostupni. te istovremeno pripadaju više nego jednom sistemu i stoga se čitaju različito (iako ravnopravno) od strane bar dve grupe čitalaca. bavimo se tekstovima koji normalno pripadaju dečjem sistemu. Ove grupe čitalaca se razmimoilaze u svojim očekivanjima. Ziva Ben-Porat. odnosno kada se tekstovi koji formalno pripadaju jednom sistemu (dečjem) čitaju od strane čitalačke publike drugog sistema (odraslog). sistem sačinjen od različitih sistema koji imaju tačke preseka i preklapanja. ako želi da obezbedi prihvaćenost teksta u dečjem sistemu. teoretski postaje moguće da pretpostavimo da postoje šire granice i statusi. Ambivalentan tekst omogućava piscima za decu i mlade širi 59 60 Ibid.potpunosti prihvata dinamički koncept književnog sistema i veruje se da književni sistem nije statičan već „višeslojan sistem. Ha-sifrut 26: 1978. . pa čak i kontradiktornih elemenata i modela. Kritičarima je nekad teško da proučavaju i tumače tekstove koje čitaju odrasli. a ne statički) zadržavaju ambivalentan status u književnom polisistemu. iako je njihova popularnost među odraslima zaslužna za njihov uspeh. Stoga. a koji se u isto vreme smatraju klasicima za decu i mlade. Stoga se realizacija samog teksta u velikoj meri razlikuje. pri čemu ova prilagođavanja rade ili sami pisci ili prevodioci knjiga za decu i mlade. odnosno njihova ambivalentnost ukazuje na to da sinhrono (pa ipak dinamički. 290.60 Pisanje za decu i mlade obično znači da je pisac ograničen u svojim mogućnostima manipulacije tekstom. Time ovi tekstovi dobijaju status ambivalentnih tekstova. „Reader. ovi tekstovi. Štaviše. pogodnih da se uklope u različite standarde u isto vreme. 126. normama i čitalačkim navikama. a ipak fukcionišu kao jedna strukturna celina čiji elementi zavise jedan od drugog“59. odnosno da je sistem sačinjen od heterogenih.

Ovo se postiže na nekoliko načina: parodirajući neke elemente. uvodeći nove elemente u model (ponekad iz drugog utvrđenog modela). Uprkos neizbežnom parodiranju. menjajući motivaciju za postojeće elemente. već i obezbeđuje elitno priznanje dominantnog statusa teksta u kanonizovanom dečjem sistemu. Ovakav tekst dobija veoma visoko priznanje u dečjem sistemu . ali se od njih očekuje da postepeno steknu kompetencije za dublje shvatanje poruke teksta. i drugog koji je to u manjoj meri. gde se jedan od modela koristi da parodira drugi. Međutim. a to se od njih i ne očekuje. zasnovan na izobličavanju i/ili adaptacijama i obnavljanju već utvrđenog modula. Imajući dve grupe čitalaca. dok se drugi obraća odraslom čitaocu i u većoj je meri sofisticiran i. Jedino ako se tekstom obraća i deci i odraslima. bolje ustanovljen model trebalo bi da u potpunosti i jednostavno prihvati i shvati dete čitalac. Zbog svoje dvostruke strukture. Ono što omogućava ambivalentnost teksta s strukturne tačke gledišta jeste činjenica da je tekst sačinjen iz dva različita koegzistirajuća modela – jednog koji je u većoj meri ustanovljen u književnom sistemu. Pretpostavlja se da deca mogu da pojme tekst različito. Njihov „pečat odobravanja“. prema kriterijumima odraslih). tekst biva prihvaćen u oba kanona.dijapazon mogućnosti manipulisanja tekstom nego univalentan tekst. s druge strane. Jedino se od odraslog čitaoca očekuje da primeti i shvati oba koegzistirajuća modela. ponekad. uprkos činjenici da nije u potpunosti shvaćen od strane dece i da deca više vole adaptirane i prilagođene verzi je. manipulacija dvama modelima u ambivalentnom tekstu je drugačija. tekst uspeva da pređe granice utvrđenih normi i da u isto vreme dostigne istaknuti položaj u centru sistema čije norme krši. Odrasli su radi da ga prihvate kao tekst jer mogu da ga čitaju zbog nivoa „sofisticiranosti“. za razliku od prave parodije. menjajući funkciju i hijerarhiju elemenata ili menjajući principe segmentacije teksta. Postojanje koegzistirajućih modela u jednom tekstu poznato je kao parodija. ova tvrdnja ne znači da su deca zaista nesposobna da pojme punu verziju. Ovaj prvi je konvencionalniji i obraća se detetu čitaocu. . pisac ne samo da uvećava svoju čitalačku publiku i dolazi do onih koji inače ne bi čitali njegov tekst (jer je to „samo“ knjiga za decu i mlade). Međutim. očigledno otvara i put ka prihvatanju u dečjem sistemu (iako deca ne shvataju tekst u potpunosti.

konačni tekst prevoda predstavlja odnos između izvornog i ciljnog sistema.cit. op. dok se prilagođeni tekstovi obraćaju deci. prilagođavajući. ovakve verzije obraćaju se odraslima iz visokih kulturnih slojeva. 71. Dete. ne naglašava samo prevod teksta s jednog jezika na drugi. ne može da ga shvati u potpunosti i više je izgovor za tekst nego pravi čitalac kome je tekst upućen. Shavit.Čini se da pisac. Prvog čine odrasli čitaoci koji pripadaju eliti kanonizovanog sistema za odrasle.cit. već i prenos teksta iz jednog sistema u drugi – na primer iz sistema za odrasle u sistem za decu i mlade. op. Oni zahtevaju visok nivo složenosti od teksta i razumeli bi ovakav tekst u potunosti. . između ostalog. mora se istaći da se. tekst nudi široko prepoznate utvrđene modele i pretpostavlja da će ovaj manje sofisticiran čitalac zanemariti izvesne nivoe teksta. u slučaju ambivalentnog teksta pretpostavlja postojanje dva implicirana čitaoca. te da često uzimaju više slobode da manipulišu tekstom na različite načine: menjajući. koji uvek pretpostavlja postojanje izvesnog impliciranog čitaoca prilikom pisanja svog teksta.62 Kada prevod posmatramo kao deo procesa transfera. već kao semiotički koncept. odnosno kao deo mehanizma transfera. skraćujući. Even-Zohar. Ovo se posebno odnosi na tekstove prenesene iz kanona za odrasle u 61 62 Upor. gde preovlađuje norma složenosti i sofisticiranosti. dodajući ili oduzimajući originalu elemente teksta da bi se prevod dela uklopio u kulturološki okvir kanona na drugom jeziku. Za dete. Stoga. Na ovaj način. koje je naviknuto na redukovane i pojednostavljene modele. za razliku od ostalih tekstova koji pretpostavljaju jednog jedinog impliciranog čitaoca i jednu jedinu idealnu realizaciju teksta. zvanični čitalac teksta. neminovno je da nailaze na prepreke u smislu kulturoloških i pedagoškoprihvatljivih principa koji se razlikuju u kanonu književnosti za decu i mlade i kanonu književnosti za odrasle. Upor. Paradoks je u tome što se ponekad upravo analiza ovakvih dela u prevodu smatra pogodnim metodološkim sredstvom proučavanja normi pisanja za decu i mlade. str. ambivalentan tekst ima dva implicitna čitaoca: pseudo čitaoca i stvarnog čitaoca.61 Ako prevod shvatimo ne u tradicionalnom normativnom smislu. procesa kojim se tekstualni model iz jednog sistema prenosi u drugi. Institucionalizovani znak opozicije među pretopstavljenim impliciranim čitaocima manifestuje se paralelnim objavljivanjem i zvanične verzije sa objašnjenjima i prilagođenih verzija. Kada prevodioci prevode tekstove na ovom nivou. drugog impliciranog čitaoca.

s jedne strane. s druge strane. a ovakva vrsta istraživanja često dovede do zaključka da je književno delo odraz različitih kulturoloških uticaja. iz sistema za decu u sistem za odrasle. Vrlo često deca umeju da iznenade svojom zrelošću i pronicljivošću. i vrednost dečije čitalačke publike kao neprestanog izvora inspiracije. Uprkos svim pokušajima da se definišu i odrede mogućnosti deteta kao čitaoca. neprestano ukazujući na spremnost osavremenjivanja. U smislu razmatranih književno-kritičkih kriterijuma. ali uzimajući i književnu recepciju i prevode avanturističke priče sa engleskog na druge svetske jezike kao relevantne faktore za određivanje procesa transfera tekstualne poruke iz sistema za odrasle u sistem za decu i mlade. što uzrasnih. te se čini da granica između kanona za odrasle i decu i mlade ostaje otvorena. pokazuje se da književnost za decu i mlade uspeva vrlo uspešno da funkcioniše u ovako komplikovanoj mreži sistema. s posebnim naglaskom na hijerahiju kanona književnosti za decu i mlade i kanona književnosti za odrasle. Sve ovo ukazuje na potrebu da se istinska slika o jednom delu ne može spoznati dok se originalna verzija ne uporedi sa prevodima i adaptacijama. i obrnuto. . pri čemu se pokazuje da je tekst živ.kanon za decu i mlade čiji se status u književnom sistemu istorijski izmenio nakon prevoda. Uzimajući u obzir sve navedene veze između književnog i društvenog konteksta koji kreiraju istorija i struktura književnog polisistema. da se prilagođava različitim čitaocima u različitim epohama. što ideoloških. ipak na kraju ostaje otvoreno pitanje mogućnosti koje dete poseduje u kontekstu sa svetom mašte u koji ga vode knjige. ovaj rad će ukazati na moguće odrednice pozicioniranja engleske avanturističke priče XVIII i XIX veka.

bavio se i publicistikom. Said): „Svaki romanopisac i svaki kritičar ili teoretičar evropskog romana primećuje njegov institucionalni karakter. ali i politici. a to je imperijalistički kontekst. čime se pokazalo da je Defo društveni posmatrač oštrog oka i progresivni mislilac. ekonomiji. Ovaj oblik romana.. 1660-1731) rođen je u Londonu u disenterskoj porodici. stičući znanje o trgovini. DANIJEL DEFO – MIT O SAVREMENOM ODISEJU 4.63 Uzimajući u obzir Defoova interesovanja za stvarnost tog doba.D. or the Fortunate Mistress. Roman Robinson Kruso (Robinson Crusoe. 1722) i Roksana (Roxana. 1697) i „Čistokrvni Englez“ („The True-born Englishman“. ako proučimo poriv koji ga je stvorio. videćemo da je u igri mnogo više od slučajnih 63 Upor. Ivanka Kovačević et al. Roman je temeljno vezan za buržoasko društvo(. Uprkos planovima svojih roditelja da ga.1. a da se pre toga nije ogledao u ovom žanru. P.. 1991. „Svjetlost“ D. postave za pastora disenterske sekte. Proslavili su ga eseji i pamfleti u kojima se zalagao za radikalne reforme. Pošto je prvi roman objavio kada je bio u šezdesetoj godini života. a ne u stihu. autorov pristup je po pravilu realistički. a nakon njega objavljeni su i Kapetan Singelton (Captain Singelton. pisan je u prozi. on se odlučio za poziv trgovca. radnja modernog romana postavljena je u okvire konkretnog društvenog života. nakon sticanja dobrog obrazovanja na čuvenoj akademiji u mestu Stouk Njuington koju je vodio Čarls Morton. jer je radio i kao tajni agent engleske vlade.) Biću toliko slobodan da kažem kako bez imperije uopšte ne bi ni postojao evropski roman kakav poznajemo danas.. od kojih su se mnoge i odigrale tokom naredna dva veka. 1724). Sarajevo. 1720). niti o natprirodnim bićima ili pojavama. 1719) bio je prvi roman nastao iz Defoovog pera. jer. stiče se utisak da je upravo svo njegovo životno i publicističko iskustvo doprinelo stvaranju nove vrste romana – modernog engleskog građanskog romana.. Engleska književnost II. str. Među njegove najznačajnije radove iz ove oblasti spadaju „Ogled o projektima“ („Essay upon Projects“. za razliku od srednjovekovnog romana. a ne o ličnostima izuzetne moralne i fizičke snage. Paralelno sa tim. Biografija i dela Danijel Defo (Daniel Defoe. te je poslom putovao kroz Englesku i evropske zemlje. . J. 1701). 47. Mol Flanders (Moll Flanders. može se u potpunosti prihvatiti sledeći stav Edvarda Saida (Edward W. govori o običnim ljudima. Zavod za udžbenike.4.

očigledno. Novo Vuković. pišući vrlo jasnim i komunikativnim stilom. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Kultura i imperijalizam. ali su tada već bile izdavane samo za decu 64 Edvard Said. da bi se zatim on pojavio u celovitoj formi pod skraćenim naslovom Robinson Kruso. ujedno. 65 Upor. Književna recepcija Roman je. u stvari. 4. Fantastičan uspeh romana naveo je pisca da napiše još dva nastavka: Dalje Avanture Robinsona Krusoa (The Further Adventures of Robinson Crusoe. do 1720. 1996. Časopis „London Post“ je od 1719. 299. str. Beograd. Već u avgustu iste godine pojavila se prilagođena i neautorizovana verzija teksta. Defo je.ukrštanja sklopa narativnog autorstva koji konstituiše roman i složene ideološke konfiguracije koja stoji u temelju težnje ka imperijalizmu. odmah po izlasku iz štampe prihvatila obična publika. spoljne verodostojnosti. Mariner). . Vesna Bogojević. prev. godine.“64 Pun naslov romana Robinson Kruso glasi Život i neobični doživljaji Robinsona Krusoa. 1720). baš kao i priče iz časopisa za dečake. a kritika je dugo ostala skeptična prema njemu.1. 149. 1719) i Ozbiljna promišljanja tokom života Robinsona Krusoa (Serious Reflections During the Life of Robinson Crusoe.1. ali su oni za širu čitalačku publiku uglavnom ostali nepoznati jer nisu uspeli da nadmaše popularnost prvog dela. a još dva izdanja su objavljena za života Danijela Defoa. ITP „Unireks“. Iskustvo novinara i polemičara u tome mu je mnogo pomoglo. str. da bi se u roku od četiri meseca još pet puta doštampavao t iraž. godine objavljivao poglavlja iz ovog romana. Bio je to. Ovakve prilagođene verzije nastavile su da se pojavljuju i na početku devetnaestog veka.65 Prvo izdanje Robinsona Krusoa objavljeno je u aprilu 1719. Podgorica. mornara iz Jorka (The Life and Strange Surprising Adventures of Robinson Crusoe of York. i računao na prosečnog čitaoca. 2002. koji stvara iluziju da je reč o apsolutnoj realnosti. Beogradski krug. Avanturistička sadržina i egzotika slikani su postupkom tzv. i prvi roman koji je objavljen u nastavcima u novinama. praćena nizom sličnih knjižica – pamfleta (chapbooks) tokom celog osamnaestog veka.

Kampeova adaptacija prevedena je na francuski i engleski jezik 1781. Štaviše. češki. hrvatski67 i latinski jezik. pod naslovom Mlajši Robinson ili ti jedna kruto povoljna i hasnovita pripovest za decu. Štaviše. trebalo bi naglasiti da. on ga je praktično preoblikovao u totalno drugačiji tekst. Athens and London. 126. mesta i vremena radnje. te su se do 1800. Noel Perrin. Ovaj tekst je dalje prevođen. 68 Upor. Upravo je Robinson Kruso tipičan primer za ovakve ideološke revizije. italijanski. str. Poetics of Childrens’s Literature. The University of Georgia Press. Ovaj aspekat je u velikoj meri bio dominantan u vreme prevođenja i objavljivanja prvih prevoda Robinsona Krusoa . sa ideološke tačke gledišta. 1986. god.68 Na ovaj način Robinson Kruso uspeo je da sačuva svoje mesto u kanonizovanoj književnosti za decu duže od jednog veka. 50. Najpoznatija varijacija na temu Robinsona Krusoa je u romanu Johana Visa (Johan Rudolf Wyss) pod naslovom Švajcarska porodica Robinson (The Swiss Family Robinson ). 1840). Atheneum. iako je najpopularniji engleski prevod iz Stokdejlovog pera (Stockdale) objavljen 1782. tekst je prevođen na hebrejski tri puta (1824. 1969. . 67 Župnik Antun Vranić je prevod objavio u Zagrebu 1796. New York. 66 Upor. pojavili prevodi na holandski. 1896) i čak na jidiš (1784. danski. napisana gotovo stotinu godina kasnije. verovatno zahvaljujući ideološkim prilagođavanjima. str.66 Koncept književnosti kao didaktičkog instrumenta za promovisanje određenih društveno prihvaćenih vrednosti vezanih za ideologiju polako je napuštao književnost za odrasle da bi se još dugo zadržao u književnosti za decu i omladinu. Dr Bowdler’s Legacy: A History of Expurgate Books in England and America. zadržavajući samo neke elemente originalne postavke. iako je Kampeova adaptacija bila glavni razlog što je Robinson Kruso postao klasično delo ovog žanra. god. u kome je usamljenička figura Robinsona Krusoa zamenjena višečlanom porodicom. tekst je bio propraćen brojnim imitacijama koje su stvorile jedan od najpoznatijih modela u književnosti za decu i mlade – Robinzonijade. Joakim Kampe (Joachim Campe. godine u četiri toma. Pa ipak. Zahar Sharit. budući da su prevodioci bili spremni da ponekad i u potpunosti izmene izvorni tekst da bi se dobio tekst koji odgovara ideološkim ciljevima. 1849. godine (on lično je uradio ove prevode).i mlade. 1746-1818) svoj prevod je naslovio Robinson za omladinu (Robinson der Jungere (1779-80)) i ova knjiga je bila osnova za dalje prevode. Jedan od najistaknutijih prevoda bio je prevod na nemački jezik.

Tokom sledećih osamdeset pet godina objavljeno je još deset prevoda Robinsona Krusoa u skraćenim verzijama. Kovačević et al. Kada je proučio originalno delo iz Rusoove perspektive. . Od onih koji su se pojavili u XX veku nesumnjivo je najbolji prevod Vladete Popovića (1947). Kampeu je postalo jasno da je potrebna sveobuhvatna promena nekih elemenata. književnoj kritici trebalo je 69 70 Ibid. a pogotovo Defoovog pogleda na buržoaziju i kolonijalne vrednosti. op. koje su se direktno suprotstavljale Rusoovim.70 Retko koje delo biva prevedeno na gotovo sve svetske jezike. on gradi anti-evropsku kulturu i nameće je kao alternativu evropskoj. Čast 1.69 Defo je jedan od prvih pisaca sa kojim su se upoznali i naši čitaoci u osamnaestom veku. Utvrđeno je da je to prvo delo engleske književnosti u potpunosti prevedeno na naš jezik. str. a samo je Lazarevićev rađen prema Defoovom tekstu. a pored autorizovanih prevoda doživljava i toliki broj piratizovanih plagijata. kao što je to slučaj sa romanom Robinson Kruso. Upor. koji je bio primenjen u njegovoj školi u mestu Desau.. 1799. Stoga. Umesto toga. Iz Njemeckago N. Robinson stiže na ostrvo sa svim simbolima zapadne kulture (oružje. Međutim. prvog profesora engleske književnosti na Beogradskom univerzitetu. hrana. Međutim. 127. Robinson Kruso pojavio se u slavenosrpskom prevodu: Život i črezvičajna priključenija slavnega Angleza Robinzona Kruse ot Jorka sobstvenom rukom njegovom spisana. 57.cit. u originalnom tekstu. on se i odlučio za prevođenje jer je Ruso lično istakao da je to jedina knjiga koja se može dati deci zbog prikaza borbe pojedinca sa prirodom.. Biblija) i uspeva da kultiviše prirodu. u Kampeovom prevodu. Sve ovo govori u prilog činjenici da je čitalačka publika svesrdno prihvatila priču koja nalazi svoje mesto u svakom dobu..Kampeova motivacija za prevođenje ovog romana bila je da delo prilagodi Rusoovom pedagoškom sistemu. prilagođenih izdanja za decu i za odrasle i imitacija. Na ovom primeru se vidi kako se tekst bira za adaptaciju na osnovu ideologije i time utiče na popularnost i očuvanje dela u književnim kanonima. Robinson mora da nauči da živi u okviru prirode bez izgrađene kvazi-evropske kulture. on dolazi na ostrvo nag i bez ikakve imovine (čak i vatru pali trljanjem kamena o kamen). Lazarevičem prevedena V Budime: Pečatana pismeni Kraljevskago Vseučilišča. U stvari. str.

253.B. str. kritika XIX veka zauzela je nešto oštriji stav i prema romanu. 1858. D_ _ _ _ _ De F_ _“. Mariner. G. Čak je i dan-danas nemoguće potvrditi da su se kritičari i književni istoričari složili i došli do zadovoljavajućih odgovora na osnovna pitanja u vezi sa Defoovom iskrenošću. ed. OUP. Vordsvort je smatrao da veličina priče o Robinsonu Krusou leži u izuzetnoj energiji i neuobičajenoj snalažljivosti junaka76.. Anecdotes. str.73 a i Dž. Jaka vezivna nit sa romantičarskim idejama vidi se po tome što je Ruso upravo Robinsonu Krusou dao posebno mesto u obrazovanju njegovog glavnog junaka u romanu Emil. 1934. 1983. The Life and Strange Surprizing Adventures of Robinson Crusoe of York. editor. opet. in Wordworth Literary Criticism. 95. Smith. D. Donald Crowley. Hostice) u kojoj je optužio autora ne samo za površno pisanje. J. Kroli (J. Defoovo postignuće je tada mnogo jači utisak izazvalo kod romantičara nego neoklasičara. iii. ovaj roman je među kritičarima izazvao neslaganje i diskusiju širokih razmera oko njegovog porekla i prirode. str.Hill. 76 „Reminiscences“. religijske stavove. strukture i značenja. Aleksandar Pop je. Iako je roman zadržao svoj položaj u književnom kanonu kao svetsko klasično delo. osim Robinsona Krusoa“. Nowell C. 1. Paradoksalno. Life of Johnson. D. 74 Boswell. vrednosti. London. I. „Robinson Crusoe as a Myth“. „jednog od retkih proznih dela koja su stekla status mita u našoj kulturi“71. str. ali i prema samom 71 72 Jan Watt. IX. napisao je dugačku i jetku kritiku “Život i čudne iznenađujuće avanture gospodina D_ _ _ _ _ De F_ _“ („The Life and Strange Surprising Adventures of Mr. 189. . J. 1951. 267-68. Džonson je mnogo kasnije izneo istu pohvalu74. bio verni saveznik Danijela Defoa i branio ga je sledećim rečima: „Defo je napisao puno: pri čemu ništa nije loše. 196. Koldridž je smatrao da je Defo bez sumnje superioran u odnosu na Svifta i hvalio ga je zbog plemenitosti njegovih moralnih osećanja kao i zbog karakterizacije Krusoa kao „reprezentativnog za čovečanstvo uopšte“75. str. 73 Joseph Spence. Crowley) čak ističe da nije postignut ni konsensus da li je Robinson Kruso roman ili ne. 1836. 75 Literary Remains. Observation and Characters of Books and Men. Čarls Gildon. str. Oxford. 1905. ali ni odlično.vreme da zauzme stav prema fenomenu Robinsona Krusoa. već i za pokušaj da čitaocima prenese bezvredne i opasne.72 Kritika XVIII veka roman je oštro dočekala i napala. Za sve njih upravo roman Robinson Kruso ističe se nad svim ostalim Defoovim delima. namerama i književnim postignućima u romanu. „Introduction“ in Daniel Defoe. ali i neiskrene. Essays in Criticism. ed. S druge strane. motivisan u velikoj meri ličnim neprijateljstvom prema Defou.

164. „An Ambiguous World“. Ellen Conroy Kennedy. u eseju „Tehnika kao otkriće“ („Technique as Discovery“). kritika je sve više pokušavala da definiše prirodu Defoovih priča i da razjasni njegovu ulogu u razvoju proze. str. ii.. Starr) isticao da je Defo.“78 Međutim. str.81dok je G. 84 Ako moć nekog romana da zbuni i izazove kontroverzu uzmemo kao meru njegove 77 78 “Homer and Homeridae. A. De Kvinsi (De Quincey) je zamerao to što je upravo odlika zbog koje je Defo hvaljen u ranijem periodu – unošenje realističnih detalja okolnosti u strukturu romana – doprinela dvostrukom čitanju dela: „On ih čini toliko zabavnim da ih žene čitaju kao romane.79 Nekoliko godina kasnije. 79 Hudson Review. 1958. 61. tek u XX veku Defoova dela su privukla živo i sistematično kritičko interesovanje. str..82 Barbara Hardi (Barbara Hardy) je iznela stav da je Defo ovim romanom osmislio roman u kome su tesno objedinjeni „ekonomska akcija.cit. 51-73. str. dajući romanesknu shemu i jedinstvo Robinsonu Krusou. Star (G.. 83 The Appropriate Form. Defoe and Spiritual Autobiography. u Robinsonu Krusou stvorio mit o „ekonomskom biću“ i da je priča koju je napisao jasno istakla različite stavove različitih oblika i značenja društva. Preuves. a zaboravljajući na sve ostalo“. str. a ne zbog njega“. 1. 160. Mark Šarer (Mark Scharer) 1948. M.80 E. 1965. 755. 25-50. bez namere da to učini. ali im i daje takvu atmosferu uverljivosti da ih muškarci čitaju kao istorijske knjige“77. op. Arthur Wanah et al. Blackwood’s Magazine. 767-8. Germanie Bree. 28-39. 1948. Tiljard (E. 1938. budući da Defo nije razvio tehniku da razdvoji svoju tačku posmatranja od tačke posmatranja svog lika.“ zapisao je Kami. April. te je Defo dao doprinos „ne prozi već istoriji proze i socijalnoj istoriji“. S razvojem džejmsovskog romana i potrebe za formalnom teorijom ovog žanra. izneo je stav da. str. ed. 1. „zadržavajući samo ono što su diktirale nesvesne potrebe društva. 1960. The Letters of Charles Dickens. ed. Ijan Vat (Ian Watt) istakao je da je Defo. A. čitalac biva doveden u situaciju da „otkriva značenje romana uprkos Defou. 80 I. 1965. Watt. str. V. 82 Upor. godine. Tillyard) povezao je roman Robinson Kruso sa epskim korenima iz dela XIX veka kao što je Tom Džons. An Essay on the Novel. W.83 „Veliko umetničko delo uvek zbunjuje sve svoje sudije. str. M. Dikens je okarakterisao ovaj roman kao „jedini primer univerzalno popularne knjige koja ne može nikoga ni da nasmeje ni da rasplače.Defou. 84 Citirano u Roger Quilliot. Camus: A Collection of Critical Essays. str. avanture i refleksije“. . 81 The Epic Stain in the English Novel. 70. Part III“. 1962. 1841. transformisao tradiciju duhovne autobiografije.

prirodne uzroke i posledice elemenata sižea – događaji su objašnjeni običnim. dobro izbalansirana religioznost. XVII-XVIII. Čini se da novi talas kritike krajem XX i početkom XXI veka donosi novu sliku Robinsona Krusoa u svetlu imperijalizma kao konteksta radnje priče. Ilirije i sličnih na određena mesta koja postoje na mapi. provučena. U Krusoovom liku sadržan je sveobuhvatan anglo-saksonski duh: muška nezavisnost. Ijan Vot smatra da ovaj „formalni realizam. porodičnu istoriju i pripadnost klasi. str. 86 Upor. spora ali efikasna inteligencija. umesto mitova. Pa ipak. 2000. Oslanjajući se na tumačenja Robinsona Krusoa kao „ekonomskog bića“. University of Kent at Canterbury. odnosno oni imaju svoje mesto rođenja. Jedna od njih navodi da je Danijel Defo čitao putopis Rodžersa Vudsa (Rogers Woods) Putovanje oko sveta i zainteresovao se 85 Džojsovo predavanje na italijanskom jeziku o Defou preveo je Joseph Prescott i štampao u Buffalo Studies. likovi nisu tipični ili idealizovani. Robinson Crusoe. istorija recepcije Robinsona Krusoa nastavlja da potvrđuje njegov položaj klasika u književnom kanonu.86 Međutim. svakodnevnim detaljima iz života. „Introduction“ in Daniel Defoe. već individualizovani. njegov dokumentaristički pristup priči doprinosi prividnoj realističnosti istine i jednostavnosti koje bude maštu mnogobrojnih čitalaca. seksualna apatija. oseća da je i on dužan da ponudi novo viđenje. proračunata ćutljivost“. s jasnom svešću o zadivljujuće raznolikim i ponekad kontradiktornim tumačenjima koje je ovo delo izazvalo. a sve to s ciljem da čitalac prihvati iluziju da su se događaji zaista i dogodili i da se izazove čitaočevo učešće u proživljavanju iskustava glavnog junaka.“ nastao kao reakcija na alegorijsku tradiciju. umesto neodređenih markera vremena sižea koriste se tačni datumi i vreme da bi se omogućio efekat kontinuiteta i razvoja radnje i svesti junaka kroz sećanje i iskustvo. dok je Petko simbol potčinjenih rasa. čini se da formalnom realizmu radnje Robinsona Krusoa doprinose i rasprave prema kojima u osnovi ovog romana zaista leži stvaran događaj. nesvesna surovost. prototip britanskog koloniste. sudbine ili slučaja.veličine.85 Iako Defo nije mogao da se oslanja na teoriju realizma iz tek nastupajućih XIX i XX veka. . 3-25. Ware. O inspiraciji za pisanje ove priče postoje razne teorije. Džejms Džojs smatra da je Kruso „Engleski Uliks“. koje nudi model bavljenja trgovinom i proizvodnjom i želi da svoj način razmišljanja prenese i u udaljene krajeve planete. nudi. 1964. moderni čitalac. I/I. str. mesto radnje se premešta sa izmišljenih lokacija poput Arkadije. Doreen Roberts. Wordsworth Editions.

kojim je taj moreplovac krstario po Tihom okeanu. 13. istina ne pojedinca. Zajedno sa sedam saputnika uspeo je da pobegne na malom čunu koji se nasukao po oluji na nenaseljeno ostrvo Salt Tortuga (Salt Tortuga) udaljeno 350 kilometara od Barbadosa. Četiri godine i četiri meseca on je živeo na ostrvu hraneći se divljim voćem i kolonijom koza. Budući da je bio sin obućara. ponovo se otisnuo na more. Pitman je bio engleski hirurg koji je prognan na Barbados nakon što je 1685. proživeo oko četiri godine. kao britanski podanik i mornar koji je pljačkao španske trgovačke brodove. On je došao na ostrvo oktobra 1704.89 Tim Severin (Tim Severin). smatra da model za kreiranje lika Robinsona Krusoa nije bio Selkirk. bio je depresivna ličnost. u Tihom okeanu. „Found After 300 years. U međuvremenu su na ostrvo dolazila dva španska broda. Historians Uncover Composite of Castaway Who Inspired Classic Tale“. Selkirk. knjige o morskim putovanjima i avanturama na dalekim kopnima i morima tada su bile u modi. Pored Rodžerovog putopisa. radije krio nego da bude zarobljen. koji takođe govori o životu na pustom ostrvu. a postoji i mogućnost da se Defo upoznao sa Selkirkom i čuo priču iz prve ruke. godine kada ga je britanski kapetan Rodžers Vuds poveo natrag u civilizaciju. Po povratku u Englesku i on je objavio knjigu o svojim 87 88 Ibid. uskogrudi bundžija koji je postao poznat nakon svoje avanture. u to vreme postojalo je i još nekoliko sličnih dela. str. a 1721. ali je to čekanje trajalo do februara 1709. godine učestvovao u pobuni protiv kralja Džejmsa II.za jednu epizodu ovog dela. već Henri Pitman (Henry Pitman). Nakon spašavanja sa ostrva. putopisac poznat po serijalu knjiga koje oživljavaju putovanja i avanture istorijskih ličnosti. the Fame of Robinson Crusoe. 470 milja udaljenom od obale Čilea. 299-300. . 87 Tamo je dospeo napustivši brod posle svađe sa posadom. Defou je. 89 Vuković. S druge strane. kao prototip. U njoj se opisuje pustolovina škotskog mornara Aleksandra Selkirka (Alexander Selkirk) koji je na pustom ostrvu Huan Fernandez (Juan Fernandez). godine umro je od žute groznice i bio sahranjen u moru kod obala Zapadne Afrike. September 22. op. Uopšte. nego jedne porodice. ali se Selkirk. str. slučaj Henrija Pitmana mnogo više odgovara modelu koji nudi lik Robinzona Krusoa. koji je nastao adaptacijom brodskog dnevnika broda „Vojvotkinja“ („Duke“). 2005. The Daily Mail. godine u nadi da će ga spasti novi brod koji bude tuda prolazio. Stuard Nicolson.cit. 88 O tom događaju sa tada u Engleskoj mnogo pisalo i govorilo. mogao poslužiti i roman izvesnog Henrija Nevila.. odeću je pravio od kozje kože. čiji je život dobro dokumentovan.

mada pre na kopnu nego na moru“. Ovo ostrvo. a čileanska vlada je nedavno i naziv ostrva preimenovala – umesto Huan Fernandez sada se zove Robinson Kruso i postaje turistička atrakcija91 koja pro moviše avanturistički duh i želju za životom u netaknutoj prirodi. živi i danas i pokreće neke nove generacije da pođu putem avanture. Ako uzmemo u obzir da sam Defo u trećem. B08.cit. pa čak i navigacioni instrument koji je ovaj koristio. nenaseljeno kada je Selkirk bio na njemu. Prema mišljenju Severina. Duncan Spencer.avanturama i to trideset godina pre nego što je Defo napisao Robinsona Krusoa. „Trying to Find Real Robinson Crusoe and Site of His Shipwreck“. jedne od najomiljenijih priča u svetskoj književnosti. Beograd. Naučna Knjiga. David Coldwell) iz Nacionalnog muzeja Škotske otputovao je na ostrvo Huan Fernandez i našao ostatke Selkirkovog kampa. u liku Robinsona Krusoa mogu se videti neke od Pitmanovih odlika – obrazovanje. str. 91 Nicolson. tvrdeći da je to delo čista alegorija na piščev vlastiti život: „često sam trpeo brodolome. Jelistratova. priča ostaje uvek interesantna i aktuelna. 13. tzv. kaže Defo. Lukić i M. 2002. Dr. sada naseljava pet stotina stanovnika. „didaktičkom“ tomu Robinsona Krusoa poriče vezu svog romana sa pustolovinama škotskog mornara. U svakom slučaju. . 92 A. July 28. avanturistički duh. 1950. ima li roman stvaran događaj u svojoj osnovi. čini se da je priča toliko realistična da je možda sama našla svoj odraz u stvarnosti. Istorija engleske književnosti“. Dejvid Koldvel (Dr. 295.90 Dokaz da dilema. Marković. „Defo. bez namere svog autora. str. prev. dodajući da u njegovom romanu nema „nijedna okolnost koja ne bi pretstavljala opravdanu aluziju na kakav stvaran događaj“92.. op. daju primeri naučnika istraživača koji tragaju za konkretnim dokazima da prava avantura leži u osnovi priče o Robinsonu Krusou. The Washington Times. A. veština. str. s ruskog B. 90 Upor.

4.2. Avanturistička priča u romanu Robinson Kruso

4.2.1. Pravo na kretanje kao osnovni princip avanturističke proze

Prema Margaret Koen (Margaret Cohen), suštinu izraza žanra avanturističke proze čini sloboda kretanja kao pozitivno, političko pravo čoveka kao individue. Jedan od podžanrova avanturističke proze, koji promoviše temu slobode kretanja kao slobode lutanja morskim prostranstvima, jeste žanr pomorskog romana osamnaestog veka čijoj popularnosti je najviše doprineo upravo Defoov Robinson Kruso.93 Suprotstavljajući se viđenju Krusoovog delovanja kao suprotstavljanja novog raja „mira, izobilja, trezvenosti i umerenosti“ na nenaseljenom ostrvu daleko od civilizacije, ona ističe da suština njegovog delovanja leži u nemiru koji ga navodi da neprestano tumara svetom, ploveći okeanima i tražeći nove uzbudljive doživljaje. Pri tome, veoma malo pažnje, pa i teksta u samom romanu, posvećeno je njegovom porodičnom životu i smirivanju na kopnu u toplom okrilju porodice. Tek što se vratio sa svog dugogodišnjeg boravka na ostrvu, on ističe da je „navikao na život skitnice“ i da je „poželeo da se vine u beli svet“ čak i nakon što se skrasio na kopnu, „preovladala je želja da pođem u tuđinu“ (Robinzon Kruso, 304)94, u kojoj je proživeo brojne avanture za koje kaže: „sve te stvari s nekim čudnovatim svojim doživljajima, pustolovinama za sledećih deset godina, možda ću podrobnije opisati drugom prilikom“ (RK, 305). Čini se da suština pomorskog pikarskog romana nudi pravu interpretaciju Krusoove nezaustavljive potrebe da tumara i skita svetom, umesto da se bavi svojom porodicom. Naime, prihvatanje slobode kretanja kao pozitivnog političkog prava svakog čoveka znači prihvatanje liberalnog prava na život, sreću, pa i na sticanje bogatstva i profita u „novom svetu“. „Novi svet“ u ovom slučaju ima i ekonomsku i fizičku i metaforičku konotaciju, a more ne pripada nikome – ono je otvoreno za sve brodove ma kuda i ma zbog čega plovili. „Uvesti slobodu kretanja u sistem vrednosti avanturističke proze znači promovisati avanturističku prozu kao žanr usko povezan sa kulturološkim fenomenom globalizacije“.95

93

Upor. Margaret Cohen, „The Right to Mobility in Adventure Fiction“, Novel, Vol. 42, Issue 2, 2009, str. 290. 94 Danijel Defo, Robinson Kruso, prev. sa engleskog Vladeta Popović, Nolit, Beograd, 1984, str. 303. Citati iz romana će se u daljem tekstu navoditi u zagradama. 95 Cohen, op. cit..

Ako je avanturistička proza i pomalo potcenjena u domenu glavnih tokova kritičke recepcije, to se može pripisati sklonosti kritičara da grade „veliku tradiciju“ kao nacionalnu književnu tradiciju. Do sredine devedesetih godina XX veka, roman je sagledavan samo na nacionalnom nivou, da bi se tek potom razvilo interesovanje za avanturističke romane kao dela koja govore o geopolitičkoj pokretljivosti na globalnom nivou. Elemenat koji čini priču univerzalno razumljivom i dopadljivom jeste „avanturistički duh heroja koji su plovili u potrazi za novim svetovima(...) koji su kročili na svaki greben svemira; jednako hrabro i na snežna polja i na vulkane, kao osvajači primitivnog života i same prirode u svom najzastrašujućem prostranstvu“.96 Prema ovom modelu, sloboda kretanja u avanturističkoj prozi određuje prostor radnje i lik heroja. Shvatanje avanturističke proze kao bliske slobodi kretanja moglo bi da doprinese razumevanju sklonosti ka lutalaštvu kod glavnih junaka avantura, od pikara, pirata i mornara do džeparoša, kockara, kauboja i likova van zakona. U Defoovo doba, Stari svet je imao imperativ da zadrži relativno mirnu, zakonom uređenu oblast, odvojenu od transakcija Novog sveta, koji je u tom trenutku bio bez jasno uspostavljenog zakonskog sistema. Upravo zbog te hrabrosti heroja da u Novom svetu stvaraju svoj sopstveni svet, razvojna linija avanturističke proze, sa tačke gledišta slobode kretanja, mogla bi da objasni lutalačke težnje samog žanra, čija suština leži u činjenici da avanturistička proza jeste internacionalna ili nenacionalna forma, bliska svakom čoveku na planeti. Štaviše, Margaret Koen ističe da se kretanje u avanturističkoj prozi XVIII veka značajno razlikuje od lutalaštva u klasičnim i srednjovekovnim avanturističkim pričama, u kojima sižei donose lutanja putevima, šumama i morima, imaju konotaciju ispitivanja granica ljudskog, da bi se odredili odnosi sa božanskim, ali ne i u smislu pozitivne političke vrednosti. Odisej je uzmakao pred Herkulovim stubovima (Gibraltarski moreuz) i nije se usudio da uđe u Atlanski okean da bi uplovio u ostale okeane planete. Čak bi i njegov konačni povratak porodici u Itaku bio dosadan za lutalački duh Robinsona Krusoa, koji svoj dnevnik završava sa obećanjem nastavka priče o doživljajima u novim avanturama.97 Dakle, čini se da se smisao moderne avanture, nasuprot tradicionalnoj avanturi, formirao upravo u lutalaštvu Robinsona Krusoa.

96 97

Ibid. Ibid.

4.2.2. Dualizmi u romanu

Idejna suština herojske, avanturističke priče sastoji se od niza dualizama, odnosno binarnih opozicija kvaliteta i odlika koji se, s jedne strane, pripisuju heroju a, s druge strane, njegovim „divljim“ protivnicima. Jedna od osnovnih binarnih opozicija prisutnih u romanu Robinson Kruso jeste dualizam razuma i iracionalnosti.98 Još je Aristotel isticao da je „vladanje racionalnih bića nad iracionalnim prirodno i primereno“99, te se čini da se ovakav stav, primenjen na pravo belog čoveka da vlada životinjama, ženama i divljacima, i u kontekstu avanturističkog romana prihvata kao nešto prirodno i normalno, jer se za sve tri kategorije smatralo da su bliže prirodi i manje obdarene razumom nego zapadni beli čovek/heroj. Ovo privilegovanje razuma, ustanovljeno u klasičnoj epskoj misli, bilo je posebno naglašeno tokom perioda prosvetiteljstva koje je pojavljivanje moderne nauke i verovanje u naučni realizam smatralo sredstvom za postizanje društvene, filozofske i naučne istine. Trebalo je osvojiti nove svetove, steći nova bogatstva i nova znanja. Herojske priče u kojima su Britanci i evropski avanturisti uspostavili dominaciju nad manje racionalnim i inferiornim neevropskim narodima objavljivane su tokom ovog perioda. Imperijalizam se može opravdati samo ako se prikaže u svetlu društvenog fenomena koji donosi superioran način života osvojenim narodima, odnosno, samo ako se uspostavi poverenje u superiornost zapadne kulture i čovekoljublja osvajača. 100 Herojske priče ovog perioda donosile su upravo takve slike uticanja evropskog naseljavanja i dominacije na udaljene krajeve sveta. Egzotična, odnosno neevropska mesta i ljudi bili su definisani u kontekstu moralne konotacije pojma divljina, ali u mnogim slučajevima i u kontekstu fizičke konotacije, tako da divljina predstavlja prirodno okruženje u koje heroj dolazi, suočavajući se sa mnoštvom živopisnih opasnosti i prevazilazeći ih pomoću svoje odvažnosti ali i superiorne moći razuma, svog evropskog znanja i iskustva u vladanju tehnologijom. Njegova uspešna dominacija i vladanje „divljim“ mestima uvek su opisani kao donošenje blagodeti i koristi.

98

Upor. Margery Hourihan, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children’s Literature, Routledge, London, 1997, str. 28. 99 Aristotle, Politics, translated by Benjamin Jowett, Oxford University Press, London, 1905, str. 33. 100 Upor. Hourihan, op.cit., str. 28.

U romanu Robinson Kruso, urođenici, koji dolaze na ostrvo na kojem se našao Robinson Kruso, jesu kanibali čiji varvarizam njega ispunjava užasom. On ih posmatra kao bića bez imalo razuma, bića kojima nedostaje ljudskost. Robinson Kruso sadi evropske biljke i nameće evropski društveni poredak na ostrvu koje je, po njegovom mišljenju, bilo jednostavo „divlje“ pre njegovog dolaska. U tom smislu, on i Petka posmatra kao neiskupljenog divljaka koga mora da nauči da živi u skladu sa evropskom religijom i racionalnošću, tako da je i Petko opisan kao biće koje rado i veselo uči i prihvata sve čemu ga Robinson Kruso podučava. Implikacija ovakvog prikazivanja likova jeste poruka da je kultura kojoj ga Englez podučava (evropska, britanska kultura) očigledno nadmoćna u odnosu na urođeničku kulturu, tako da Petko nema drugi izbor do da je prihvati bez pogovora. Kako u avanturističkoj prozi herojev trijumf nad divljim bićima dramatizuje prevlast patrijarhata zapadne kulture, a njihovo sukobljavanje čini klimaks priče i označava glavni dualizam koji je karakteriše – civilizovano i divlje, red i haos, dobro i zlo, razum i primitivni instikti101 – priča definiše realnost u smislu ovih binarnih opozicija, insistirajući na njihovom svojstvenom antagonizmu. „Divlja bića“ simbolizuju i prikazuju u pojavnom obliku drugu stranu herojeve ličnosti, njegove skrivene strahove i strasti, što avanturističkoj prozi, pored ideološkog, daje i psihološki i psihoanalitički aspekat tumačenja. Kao i svi ljudi, i heroj mora da prođe put od detinjstva do odraslog doba, te da prevaziđe parališuće sumnje i strahove na koje usput nailazi, pa tako borba protiv čudovišta u svim oblicima ima i ličnu konotaciju. U većini herojskih priča ovaj nivo lične simbolike biva suočen sa drugim nivoima značenja, a čitaoci su navedeni da uvide njihove unutrašnje demone otelotvorene u formi životinja ili ljudi različite boje kože. Boreći se s demonima, heroji se bore sa svojim nedoumicama i slabostima. Čini se da upravo ta divlja bića, kojima heroj dominira ili ih uništava, poseduju one osobine koje samom heroju nedostaju, te pobeda nad njima označava herojevu pobedu nad svojim slabim stranama i spremnost da, ojačan, krene dalje u avanture. Ovakvo tumačenje bi se moglo primeniti i na način na koji funkcioniše odnos između Robinsona Krusoa i Petka u okviru priče o pustolovu i slugi urođeniku. Edvard Said je primetio da ljudi sebe često definišu u negativnom smislu kao različite

101

Ibid., str.107.

od „njih“, pri čemu „oni“ žive „negde daleko“ na svojoj teritoriji. 102 Britanska elita je imala izražen osećaj razlike i supriornosti u odnosu na druge narode i jedna od funkcija herojske priče bila je da ovu različitost izrazi u dramskoj formi. Veliki broj Evropljana nije znao puno o „divljacima“ koji su naseljavali udaljene krajeve sveta. To je i iskorišćeno da bi se u proznim delima oni prikazali kao potpuno drugačiji od Evrpoljana i inferiorni u ponašanju, moralu, intelektu, senzibilitetu i izgledu. Prema Plamvudovoj (Plumwood), ovaj proces „radikalnog isključivanja“103 doprinosi stvaranju tolike razlike između dve grupe, da se dolazi do tačke gde se čak i kontinuitet razvoja kultura doslovno osporava. U tom smislu treba tumačiti i reakciju Robinsona Krusoa kada je prvi put uledao urođenike koji su došli na njegovo ostrvo: „Kad sam malo odmakao od tog dela ostrva, zastanem, i dalje iznenađen, pa kad dođem sebi, pogledam duboko tronut u nebo i sa suzama u očima zahvalim Bogu što sam rođen u delu sveta gde su ljudi drugačiji od tako u žasnih stvorenja kao što su ova“(RK, 170). Kao da upravo u tim drugačijim stvorenjima, negde duboko u sebi, on i prepoznaje one strane svoje ličnosti koje, kao heroj, ne sme ni da prizna, te kada uspe da uzme pod svoje jednog od njih, počinje da se svesrdno brine da i on, Petko, postane bliži njegovom evropskom egu nego primitivnom urođeničkom idu, ali je očigledno da njih dvojica simbolično predstavljaju ove dve strane ličnosti heroja. Istorijski i kulturološki posmatrano, heroj se suprotstavlja tami. On zastupa moć razuma, transformišuću snagu ljudske intelektualne energije, tako da su ovde primenjena još dva para dualizama: dualizam razum - priroda i dualizam razum emocija.104 U ranim legendama, zadatak heroja je bio da se poraze sile haosa, straha i neznanja i da se tako osigura održanje države, građanskog poretka i racionalnog sveta. U tom smislu, Odisejev cilj bio je da pobegne iz krajeva punih zavodljive magije i da se vrati čistom nebu Itake, u svetlost, poredak racionalnog uma. Na svojim putovanjima video je čuda i saznao mnoge stvari, ali iskustvo ga nije izmenilo, te po ovome kriterijumu on i predstavlja književnog pretka kasnijih heroja, kao što je to, na primer, Robinson Kruso, za koga je buržoaski racionalizam više sputavajući zatvor nego stanje prosvetljenja.105 Robinson Kruso se bavi time da na svom ostrvu rekonstruiše, koliko je to moguće, dostignuća i poredak tipičan za mater ijalizam
102

Upor. Edvard V. Said, Orijentalizam, prev. Drinka Gojković, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008, str. 57. 103 Upor. Val Plumwood, Feminism and the Mastery of Nature, Routledge, London and New York, 1993, str. 49-51. 104 Upor. Hourihan, op.cit., str. 88. 105 Ibid.

Njegovo najčešće raspoloženje odlikuje se staloženošću dok obavlja poslove vođen svojim razumom. nema ni jednog komentara o estetici okruženja. da svako može vremenom savladati mehaničku veštinu. pošto je razum suština i izvor matematike. Dakle. stočara. kompas i Bibliju. On pravi kolibe i nameštaj koji su imitacija onih koje je video kod kuće. iznesem sasvim nepristrasno. planira i koristi jezik računovođe. meri. poljoprivrednika. Njegovo vladanje racionalističkim vrednostima. On razmišlja. postavljanjem i merenjem svačega na osnovu razuma i razboritim rasuđivanjem o stvarima“ (RK. evo nesumnjivog svedočanstva da u svakom položaju na svetu. ma koliko nesrećnom. Dekartov učenik: „Tako se prihvatim posla i. Na kraju on uspeva da uspostavi svoju koloniju na ostrvu od grupe španskih brodolomnika. zadovoljstvo kada mu poslovi dobro napreduju. moram ovde primetiti. i stavljati dobro naspram zla. Uglavnom. Vodi kalendar tako da uvek zna kada je dan odmora i zadovoljan je što je sa broda spasio matematičke knjige. konvencionalno religijsko preobraženje u bolesti i usamljenosti. dajući čak i naznake početka industrijalizacije kada uspe da ispeče zemljane posude koje je sam napravio. praktične situacije – potištenost nakon brodoloma kada biva nasukan na pusto ostrvo i prepušten sam sebi. za šta treba biti zahvalan. razočaranje kada poslovi pođu po zlu. jer nije evropsko. Iskustva Robinsona Krusoa ne dovode u sumnju njegove vrednosti i ideje. proizvođača. svesno ili ne. 73). zadovoljstva koja sam uživao nasuprot nesrećama koje sam snosio. da na taj način napravim razliku između mog slučaja i goreg.. ima nečeg dobrog ili zlog. divljina je u kroćena. materijalističkom koncepcijom realnosti koje je poneo sobom nikada ne slabi. On je delo prosvetiteljstva i. kao dugovanja i primanja u knjigovodstvu. Međutim.Velike Britanije XVIII veka. koje je po definiciji divlje. u opisu dobra i zla. stanem se tešiti kako sam umeo. Njegova ideja uređenja u potpunosti je zapadnjačka i izmeštena van realnosti ostrva. odnosno evropski oblik ekonomskog i društvenog uređenja nametnut je divljini. stavimo u raču nskoj knjizi na stranu primanja“ (RK. pa da je. u priči ispričanoj u prvom licu. Njegova zapažanja su tipična za kapitalizam i ekonomski i filozofski racionalizam.. ali i filozofa: „Pošto mi je duh počela savlađivati utučenost. njemu ne preti ni zadiranje u unutrašnju tamu ni raspad vrednosnih sistema moralnih i intelektualnih uverenja. a jedine emocije koje iznosi su one koje su vezane za neposredne. da u njemu možemo uvek naći utehu. 70-71). i neka ovo ostane kao uputstvo iz iskustva u najnesrećnijem stanju na ovom svetu. On se postepeno pretvara u lovca. Za razliku od protagoniste Konradovog Srca tame. dok .

str. Veći deo vremena on je sasvim zadovoljan društvom pripitomljenih životinja: papagaja. ne toliko zbog prividne čednosti. ali ne i bliskost s ljudima: “Oh. mačaka i koza. Robinson Kruso je ekonomsko biće i racionalan. koliko zbog privilegovanja razuma nad emocijama. Dualizam razum . i 106 107 Upor. U svom celokupnom samotnom životu nikad nisam osetio tako ozbiljnu. op.. Hourihan.106 U okviru dualizma civilizacija . Strast ne nalazi mesto u njegovoj prirodi. jer Petko pripada nižoj rasi. istaknuta kritičarka dekonstruktivnog pristupa književnosti. pogotovo seksualna strast. U avanturističkoj prozi odnosi heroja sa drugim likovima takođe zauzimaju značajno mesto u definisanju same avanture.cit. U tom smislu.strast time bivaju jasno opisani na primeru heroja kojem bi strast. pri čemu je veći deo vremena sam. psa. Njegovi postupci su uvek vođeni razumom. sve veze su površne. Ibid. tako jaku želju za ljudskim društvom ili tako duboku žalost što sam bez njega“ (RK. 190-191). Povremeno čezne za društvom..107 Ovo je verovatno najočiglednije prikazano upravo u Robinsonu Krusou koji je u tom aspektu uticao na niz dela avanturističke proze u kasnijem periodu. Tom prilikom on želi samo društvo. ovi odnosi su tipično adolescentski. ometala posvećenost redu i ekonomskom planiranju. kojeg je naučio da izgovara njegovo ime. kao na primer kada ugleda nasukani brod i poginule mornare. da je bar jedna duša s broda spašena i doprla do mene. što predstavlja suštinski deo linearnosti priče – heroj se ne udubljuje u odnose sa drugim likovima jer pred sobom ima cilj koji treba ostvariti.divljaštvo nameće se i dualizam razum strast. da sam mogao dobiti bar jednog druga s kojim bih mogao razgovarati. 90-91. Jedino su divljaci opisani kao bića vođena instiktom i nekontrolisanim osećanjima. aseksualne. . On ne izražava želju za ženskim društvom i izgleda da je lišen seksualnosti. str. Kao tipičan heroj. a i ona su data u kontekstu ubilačkih i kanibalističkih scena. Kako Mardžeri Hurihan. Upravo ovaj stav objašnjava indiferentnost s kojom on govori o svojoj porodici koju je kasnije zasnovao: „U međuvremenu. ističe.superiornost evropske civilizacije i delotvornost racionalizma kao sredstva za pridavanje smisla realnosti ostaju neosporni. držeći svoje strasti pod kontrolom i smatrajući lične veze i odnose s drugima kao manje važne od herojskog cilja.78. delimično sam se ovde (nap. Čak i kada dobije društvo u vidu urođenika Petka. jer sam se oženio. u Brazilu) nastanio. on ga svodi na nivo sluge i siguran je da je to u skladu s Božjim proviđenjem. Robinson Kruso provodi dvadeset i osam godina na pustom ostrvu.

Za mnoge čitaoce njegova samopouzdanost je veoma primamljiva jer podržava već ustanovljen pogled na svet. On id e ka svom cilju nikada ne sumnjajući u opravdanost ili primat svog delovanja. U Robinsonu Krusou superiornost belog Engleza u odnosu na crne urođenike koji povremeno dolaze na ostrvo stavljena je u prvi plan. Njegova porodična priča. prijateljima. Svako suprotstavljanje on smatra zlim ili bar „divljim“ i inferiornim i čini sve da bi tu prepreku savladao. Kada on napokon spase jednu od potencijalnih žrtava hanibala. 304). Pošto je priča ispričana iz perspektive prvog lica. ambicije. Naučio sam ga dalje da kaže gospodar. pošto sam mu u petak spasao život. racionalnosti i njegovog pogleda na svet. Nazvao sam ga tako za uspomenu na to vreme. Na ovaj način je identitet Robinsona Krusoa otvoreno objavljen i utvrđen..) on me navede da pođem njegovim brodom kao privatni trgovac za istočnu Indiju “(RK. U avanturističkoj prozi. 4. aktivnosti.. Urođenici su opisani kao „bezosećajni i nehumani“ ljudožderi (RK.to na svoju korist i zadovoljstvo i imao troje dece: dva sina i kćer. Sled događaja predstavlja posledicu njegove volje. urođenika iz drugog plemena. neprijateljima. Heroj je bele rase. Dominacija heroja Avanturistička priča je implicitna u prirodi heroja. . čitalac može da ih posmatra samo sa pripovedačeve perspektive. a sinovac se vratio s velikim uspehom s putovanja do Španije(. te njego va priča govori o dominaciji moći i kulture upravo te rase. On otelotvoruje dualizme koji su formirali zapadnu misao i vrednosti. tipičnoj za period evropske ekspanzije i kolonijalizma. odnosno stanovišta samog Robinsona Krusoa. on ne gubi vreme da bi odmah uspostavio adekvatan odnos sa njim: „Najpre sam mu dao na znanje da će mu ime biti Petko. Ali kad mi je umrla žena. koja nesumnjivo postoji u podtekstu romana. nadmoć bele rase je često vrlo eksplicitna tema.3. a on je toliko šokiran njihovom inferiornošću da zahvaljuje Bogu što nije poput njih. 187). sopstvenim emocijama i slabostima. pa mu stavim do znanja da će mi to biti ime“ (RK. Njegov prirodni položaj je dominacija nad okruženjem. ostaje pokrivena velom tajne i ustupa mesto avanturizmu. 208).

On je simbol elite. on je tipično kralj ili princ. u dobrostojećoj porodici. O svom poreklu on kaže sledeće: „Rođen sam godine 1632. kao jednoj od mogućih osnova sižea. Veoma često akcija implicira i nasilje. koje u slučaju romana Robinson Kruso nije otvoreno iskazano. Pa ipak. već je vešto utkano u suptilne načine kojima Robinson Kruso uspostavlja dominaciju nad ostalim likovima ovog romana. ovo je svakako bila realnost. ali heroj je takođe dominantan i nad nižim slojevima društva svoje sopstvene rase. Stoga. vođa naroda. pa je tako Odisej kralj čiji avanturizam i samopouzdanje predstavljaju kulturološku superiornost Grka uopšte. 108 Plumwood. hrabrost. tako da se. Heroj je amblem patrijarhalnog uređenja.cit. On je bio čovek od akcije. ali ovaj stav posmatra avanturističku prozu pojednostavljeno. On kroz akciju ispoljava svoju prirodu – veštine. jer mi otac beše stranac iz Bremena. . Međutim. ali ne i njegovih pratilaca.Plamvudova sugeriše da „upravo identitet gospodara leži u srcu zapadne kulture“. a akcija mo že da uključuje ekstremne nivoe veština ili velike opasnosti da bi se došlo do izuzetnog ostvarenja. odnosno implicirano je u ideji imperijalizma. str. u ovim pričama važna je sudbina heroja. a moć prestala da pripada samo kraljevima i veleposednicima.108 Jedan aspekat tog identiteta jeste pitanje rase. ali ne iz tog kraja. op. Robinson Kruso predstavlja ustanovljenu i priznatu srednju klasu koja je zauzimala značajno mesto u imperijalističkom društvu Velike Britanije. On nije ni kontemplativan ni kreativan. u gradu Jorku. pojavljuju heroji iz različitih klasa. Ponekad se pretpostavlja da se ova tradicija nastavlja neizmenjena kroz vreme i da je heroj uvek iz više klase. kakav heroj i treba da bude. On se bio nastanio najpre u Halu i stekao lepo imanje trgovinom“ (RK. kako su se političke i ekonomske strukture menjale i evoluirale. U XVIII veku.. 42. i njegova potraga uključuje i njihove ciljeve. 5). 5) a o svom obrazovanju dodaje: „Moj stari otac dao mi je dovoljno nauke i hteo je da se posvetim pravničkom pozivu“ (RK. ludovanje za morem odvelo ga je drugim putem. dominantnost i odlučnost. U ranim legendama.

vol. i da su sa 1878.000 kvadratnih kilometara godišnje. 1. I dok ovaj roman. McInelly. Robinson Kruso ilustruje kako snalažljivost pojedinca u sredini koja nije „civilizovana“. Imperijalističke ideje u romanu Robinson Kruso Kolonijalne teritorije su carstva mogućnosti. „treba primetiti da su 1800. Expanding Selves: Colonialism.109 Prema Bretu Makineliju (Brett C. nijedna nije bila pod tako potpunom dominacijom i nijedna nije bila toliko slabija od svoje zapadne prestonice“. čini se da najveći avanturistički romani napisani posle Defoa kao da nisu jednostrano iznuđeni uzbudljivim prekomorskim planovima koliko je to slučaj sa Robinsonom Krusoom. 35. Psihološki posmatrano.4. te se ono i učvršćuje kada Englez potčinjava i preobraćuje neevropske narode. Robinson Kruso pokazuje da odnosi stranoga Ida mogu da izbruse Ego u toj meri da on vlada i sobom i sudbinom Ida. McInelly). mnoge od ovih odlika izgleda da se mogu pripisati kolonijalnom kontekstu.cit.cit. the Novel and Robinson Crusoe“. str.110 Čini se da je britanski kolonijalizam utkan u različite aspekte romana. roman pokazuje da se duhovno buđenje može odigrati upravo u izolaciji od društva. suočen sa pro stranstvima novih predela. što će reći da se stopa rasta kretala i do 285. Prostorno posmatrano. str. ekonomski i psihološki nivo značenja. Defoov roman funkcioniše kao argument za proširivanje trgovine Imperije. op. 47. op.. religijski. dok su u stvarnosti držale negde oko 35 posto. str. godine Zapadne sile polagale pravo na 55 odsto zemljine površine. direktno omogućava ideologija prekomorske ekspanzije. . Robinson Kruso je gotovo nezamisliv bez one kolonizatorske misije koja mu omogućava da stvori jedan novi svet. Ekonomski posmatrano. 111 Said. Naime. istaknutom profesoru Brigham Jang Univerziteta koji se bavi britanskim romanom XVIII veka. godinom došle do 67 posto.4. Studies in the Novel. Brett C. roman treba proučavati u kolonijalnom kontekstu.111Religijski posmatrano. oduvek povezivana sa romanom realizma. budući da je glavni lik u romanu britanski trgovac predstavljen kao heroj na udaljenom karipskom ostrvu. uključujući prostorni. 109 110 Said. „Expanding Empires. svoj svet u dalekim divljnama Afrike. University of North Texas. Nikada u istoriji neka grupa kolonija nije bila tako velika. Ukratko. doprinosi veličanju pojedinca i stvaranju preuveličane slike o samom sebi.140.. issue 1. po svom stilu i obliku vezan za šesnaestovekovna i sedamnaestovekovna istraživačka putovanja koja su postavila temelj velikim kolonijalnim imperijama. Pacifika i Atlantika.

u ovom radu će se smatrati značajnim i relevantnim izvorom zbog sveobuhvatnosti svog pristupa i spremnosti da polemiše sa ostalim postkolonijalnim kritičarima ovog pravca. Russell and Russell. Green. već u postkolonijalnoj književnosti. Deeds of Empire. Martin B.. Collonial Encounters: Europe And The Native Carribean. New York. 1976. Coetzee.70. kao što su dela Pantomima autora Dereka Volkota (Derek Wolcott. 1492-1797. New York. Robinson Kruso je alegorija ili figura kolonijalizma. Maximillian E. koja „dopisuju“ Defoovom „gospodaru“ eksplicitnu priču o Imperiji. trebalo bi jasno naznačiti da se u ovom slučaju bavimo zamišljenim kolonijalizmom. 112 Ibid. te je poželjno da krajnje oprezno koristimo termine kao što su „kolonijalni kontekst“ i „uticaj imperije“. Jedan od najvećih autoriteta u ovoj oblasti koji se navodi jeste Edvard Said i njegova knjiga Kultura i imperijalizam. Aktuelnost romana funkcioniše kao efikasan način književne obmane. Foe). M. Martin Grin. koji aludira na Robinsona Krusoa kao „delo čiji je protagonista osnivač Novog sveta. i to putem praćenja uticaja imperije na roman u aspektu osnovnih konvencija ovog žanra. On u svom članku navodi sledeće rasprave postkolonijalnog teorijskog diskursa: Peter Pulmer. . 1986. str. čitajući roman kao modernu avanturu. dok se Novak Maksimilijan uglavnom bavio problemom kolonijalne trgovine. Basic Books. Kucija (J. služeći tome da se čitalac zaputi na mentalno putovanje koje liči na iskustvo kolonijalizma. 1979. M. kojim vlada i prisvaja ga u ime hrišćanstva i Engleske“. Pantomime) i Fo autora J.Osnovna teza od koje Bret Makineli polazi u svojim razmatranjima jeste ta da bi se u romanu Danijela Defoa mogle naći naznake načina na koje je britanska kolonijalna istorija omogućila nastanak i razvoj žanra romana. Piter Halm navodi da je odnos Kruso – Petko tipičan slučaj imperijalističkog ponašanja tog doba. ilustruje tendenciju u kritici Defoovog dela da se suština Robinsona Krusoa redukuje na izražavanje kolonijalnog mita ili fantazije. Mada njegova analiza ne pripada prvom talasu postkolonijalne kritičke recepcije. Economix and the Fiction of Daniel Defoe. Prilikom analiziranja uticaja kolonijalizma na Krusoov individualizam. a ne njegov dokazni materijal. 112 Veoma je interesantno i to da se neke od najprovokativnijih postkolonijalnih analiza Defoovog romana nalaze ne u klasičnoj kritici. Novak. London. Dreams of Adventure. Methuen.

. što se priča više udaljava od kolonijalnog centra ka periferiji. ali Kruso je najznačajniji zbog svoje usamljenosti i kontrole nad svojom maštom. I jednog i drugog podržavaju a možda čak i pokreću moćne ideološke formacije. Ovo je upravo idejna postavka koju kolonijalizam zahteva. Ovakva vrsta individualizma mogla je poteći samo u Engleskoj iz XVIII veka. Ovo dvostruko kretanje. njegova predstava o samom sebi biva sve veća i jača. op. autentičnosti i razlikovanja od drugih nacija. . u koje spadaju ideje da pojedine teritorije i narodi zahtevaju i preklinju da budu pokoreni.50. Zapravo. kao i oblici saznanja vezani za dominaciju: vokabular klasične imperijalne kulture obiluje rečima i konceptima poput „inferiorne“ ili „pokorene rase“.cit. Kao lik. „zavisnost“. širenje Imperije i širenje predstave pojedinca o samom sebi. Sa pripovedačke tačke gledišta. služi tome da se Robinson Kruso postavi i u centar sveta u kome živi. Sama prostranstva kojima Kruso tumara imaju paradoksalan efekat na njega: umesto da bude savladan beskrajem morske pučine i skrhan osećajem svoje beznačajnosti u takvom okruženju . kao uporišta protestantizma i materijalnog kapitalizma. Individualizam Robinsona Krusoa jedna je od njegovih najuočljivijih odlika. značajno je uočiti da. predstavlja delo u kome se ističe prvenstvo jednog lika nad ostalim likovima. „ekspanzija“ i „autoritet.113 Kolonijalistička politika je. kritikovalo ili odbacilo pojedine ideje o kulturi“. on dobija na svojoj važnosti zbog toga što izranja kao naizgled čvrst i koherentan predstavnik Velike Britanije u maniru Imperije koja se širi.„Ni imperijalizam ni kolonijalizam ne predstavljaju čin pukog nagomolavanja i prisvajanja. Imperijalno iskustvo razjasnilo je i osnažilo. karakterizacija lika glavnog junaka ukazuje na jačanje njegovog individualizma koji postaje u tolikoj meri očigledan i nesumnjiv da na kraju Robinson Kruso biva u potpunosti opsednut osećajem sopstvene važnosti. siže i mesto radnje. na sociološkom planu. str. a posebno u karakterizaciju glavnog junaka. ovaj roman. ali i u centar Defoovog romana. verovatno prvi put u engleskoj prozi. Čini se da su upravo ove odlike utkane u konvencije romana Robinson Kruso . stanovnicima Velike Britanije donela snažno osećanje individualizma. a samim tim i vrstu autoriteta koji sobom nosi egoizam i narcizam. „potčinjeni narodi“. 113 Said. Ovu vrstu samopouzdanja tipičnog za mentalitet tog doba nud e i vojno-putopisna dela Relija (Raleigh) i Dampjera (Dampier).

Lik Robinsona Krusoa ovu odliku odlično ilustruje u smislu da nijedno iskustvo. Basic Books. Krusoova sklonost da sebe zamišlja u kontekstu grandiozne terminologije odražava pojavu u kulturi uopšte na početku XVIII veka. 117. . a ponos Engleza je sve više bujao.Tokom svog boravka na pustom ostrvu. 116 Martin B. Dreams of Adventure. „Dajući novo ime Petku.115 Poput Defoovog romana. 1997. „Friday: Or the Power of Naming“. Prema Martinu Grinu. prisiljen da se suočava sa fizičkim opasnostima usred Španske imperije. Engleska se širila. odno sno uključuje jedinstvo slika i kulturoloških teorija. str. Velšani. on poimanje svoje veličine uspeva da adekvatno izrazi putem jezika. videći sve više sebe kroz kontakte sa kolonizovanim narodima. te sebe naziva najvišim titulama tog doba: „gospodar plemićkog dobra. Krusoova sklonost da zamišlja i stvara putem jezika otkriva nešto od prirode kolonijalizma uopšte. uporedo sa ponosom. Kruso u isto vreme i stvara i uspostavlja kontrolu. a pogotovu putem kreativnog procesa imenovanja. 1979. Kruso ga uzima u posed na isti način na koji je Kolumbo uzeo u posed novootkrivene zemlje preimenujući ih“.“114 Praveći zakone i nadevajući imena mestima. 115 Ibid. Newark. p. uključujući i samog sebe.. Linda Koli (Londa Colley) navodi da su Britanci razvili osećaj nacionalnog identiteta kao rezultat strepnji u vezi sa njihovim međunarodnim položajem.. uprkos tome što su sve više stupali u kontakt sa nizom novih kultura ili. 110.116 Međutim. Takođe. Deeds of Empire. Novak. bila je tu i strepnja u vezi sa tim kako da se na putu ka slavi postave prema drugim evropskim silama i svojim urođeničkim podanicima u novostečenim kolonijama. osim verovatno religijskog. str. stvarima i ljudima na ostrvu. ili. Prema Maksimilijanu Novaku „Kruso transformiše svoj ostrvski svet putem jezika. jer su počeli da posmatraju sebe kao naciju koja je odvojena i 114 Maximillian E. mogli bismo reći. pogotovo zbog prekookeanskih poseda“. 4. Englezi su ublažavali brige u vezi sa svojim međunarodnim položajem postajući izraženo samoreferentno društvo koje je sve više posmatralo samo sebe. Albert J. Augustian Subjects: Essays in Honor of Martin C. Upravo je odlika Britanaca da sebe i svoja međunarodno priznata dostignuća posmatraju sa izraženim ponosom pomogla da se ova strepnja neutrališe na isti način kao što Krusoove zamišljene reakcije na moguće opasnosti olakšavaju njegove strahove. Battestin. New York. Iako obeleženi mnoštvom lokalnih i regionalnih razlika. Rivera. str. Škoti i Englezi definisali su sebe kao Britance. 154). University of Delamore. ali i materijalističke prakse i okolnosti. mogao bih sebe nazvati kraljem. godine pa na dalje. ed. ne opravdava njegovu predstavu o samom sebi i kulturu iz koje potiče. ili carem cele zemlje koju sam posedovao“ (RK. Green. „Od 1688.

odnosno tu je poslat da bi bio kažnjen zbog neposlušnosti ocu. 46). koja je bliska njegovom ličnom stavu i ključna za kolonijalne mogućnosti kako ih je on utkao u roman. 1992. zbog svoje zajedničke posvećenosti protestantizmu i tržišnoj ekonomiji. . posvećen praktičnim životnim problemima. Kruso smatra svoju izolaciju rezultatom Božje volje. Pogotovo je protestantizam bio objedinjujući faktor tokom sukoba Velike Britanije i drugih naroda zbog kolonijalnih poseda i trgovačkih puteva kroz neevropski svet tokom XVIII veka. Posebno su važni Krusoovi religijski stavovi ako se njegov lik posmatra kao lik britanskog protestanta koji se bori za teritoriju sa katoličkim kolonijalistima iz Francuske i Španije. a iznad svega kao odgovor na konflikt sa Drugim“.117 Ovo se posebno odnosi na Francuze i druge katoličke nacije od kojih su se Britanci. njega je Bog „odvojio“ (RK. veoma ličan u svom odnosu sa Bogom i posvećen tome da vidi Božje proviđenje u svakom aspektu svakodnevnog života. on prihvata na sebe odgovornost da ispuni dati mu zadatak.. britanski protestanti su počeli sebe da smatraju božjim odabranim narodom pod zaštitom proviđenja. 31. gde svaki Englez mora postati žrtva. str. str. Ovo ne implicira da su oni bili nužno izrazito pobožan narod. veoma kritičan prema sebi u religijskom smislu. već da je ovakav stav bio jedan od opštih aspekata njihove kulture. Izolujući ovog protagonistu na napušteno ostrvo. razlikovali. Robinson Kruso okleva da im pomogne. i da bi više voleo biti predat divljacima da me 117 118 Linda Colley.. 1707-1837. New Heaven. prilikom spašavanja Španaca koji su se nasukali na ostrvo. Aluzije na katolicizam jasno ističu Krusoov protestantizam. Ibid. Stalna pretnja od obnavljanja katoličke monarhije silom (uz pomoć Francuske ili Španije) i progoni protestanata širom Evrope još su uvećali osećaj Engleza. 6. Zbog vojnih pobeda nad ovakvim neprijateljem. Na primer. Velšana i Škota da su odvojeni od drugih evropskih nacija. Yale UP. Njegova izolacija služi tome da bi i uveličala i istakla značaj njegovog postojanja na svetu – za razliku od ostatka posade. a svoje postupke objašnjava na sledeći način: „Rekoh mu da bi to bilo grozno kad bi se ovi izbavili mojom pomoći. Štaviše. Glavni lik je protestant koji je tolerantan. Stoga.različita od drugih nacija: „Britanski identitet bio je postavljen iznad niza unutrašnjih razlika kao odgovor na kontakt sa Drugim. Defo upečatljivo uspostavlja njegov lik kao odvojen i različit od ostalih ljudskih bića.118 Danijel Defo kroz priču Robinsona Krusoa daje protestantsku tačku viđenja britanskog pitanja identiteta. pa me posle uhapsili u Novoj Španiji. Britons: Forging the Nation..

gde su uništili milione urođenika“ (RK. Međutim. 246). Allan Sutton. str. Daniel Defoe. Španski nasukani brod koji Robinson Kruso otkriva indirektno navodi motive za špansko divljačko postupanje u svojim kolonijama: „mogao sam da pretpostavim da je brod nosio sobom bogatstvo. 1987. u kolonijalnom maniru. ali onako kako ih je on podučio. . 212. portretiše špansko učešće u kolonizaciji ovih delova američkog kontinenta kao nemilosrdno osvajanje bogatstva. The Complete English Tradesman. on svojim podanicima ostavlja Bibliju. „Trade“ citirano u Colly. niže Brazila. za razliku od evropskih kolonizatora. Krusoova kolonija je ovim jasno kontrastirana sa Brazilom. te stoga postao pobornik slobodnog izražavanja religijskih uverenja): „Neobično beše i to što sam imao samo tri podanika. Razmišljajući o napadu grupe urođenika. Danijel Defo je smatrao da su kolonije integralni deo nacionalnog uspeha. Defo. pošto „sloboda savesti“ asocirana sa Krusoovom ostrvskom kolonijom izlazi iz ideoloških okvira ove velike katoličke kolonije. i sva tri behu različite vere. Na kraju. upravo ovi španski mornari ostaju na pustom ostrvu nakon Robinsona Krusoa da vode koloniju. Iako je Robinson Kruso. dopuštao sam slobodu savesti u svim svojim dominionima“ (RK. 59. promoviše slobodnu trgovinu. Ovakva tvrdnja odražava povezanost religije i nacionalnog identiteta za mnoge Britance XVIII veka. za Havanu u Meksikanskom zalivu. mi smo najpoznatija nacija u svetu po rasprostranjenosti trgovine“. već upravo najveća trgovačka zemlja na svetu120. koji je ova zemlja doživela tokom XVIII veka.. Godine 1718. što je tipičan protestantski postupak. i Robinson Kruso predstavlja kolonizatora i trgovca koji. verovalo se da „odmah pored čistote naše religije. jer. pa možda zatim u Španiju. Stoga. on se takođe zalaže i za religijske slobode (u čemu se vidi stav samog Danijela Defoa.119 Ističući da je Engleska ne samo trgovačka zemlja. koji je zavideo Špancima na kontroli nad Centralnom i Južnom Amerikom. sudeći prema pravcu koga se držao. 243). veoma kritičan prema katoličanstvu uopšteno.cit. Štaviše. UK. op. 175). njegov otac neznabožac.pojedu živoga nego da padnem u nemilosrdne kandže sveštenstva i odveden pred Inkviziciju“ (RK. Time bih opravdao divljačko postupanje Španaca u Americi. koji je kao disenter osetio oštricu predrasuda u ličnom životu. Britanski nacionalni identitet je takođe uobličio i ekonomski prosperitet. s jedne strane. Robinson Kruso zapisuje sledeće: „Ne bi bilo pravo da napadnem na njih. jamačno je išao iz Buenos Airesa ili Rio de la Plate u Južnoj Americi. str. Gloucester. Bez sumnje bio je natovaren 119 120 The Present State of Great Britain. Moj Petko beše protestant. a Španac privrženik Pape.

Još jedna prednost pustog ostrva kao mesta radnje jeste to što se time omogućavaju uslovi za pripovedača. već smo u potpunosti naselili naše kolonije(. da bi se moglo reći da on postaje narcističan lik. T. čiji se nivo kolonizacije prikazuje kao krajnje primitivan. Ovi Defoovi komentari odražavaju stavove mnogih Britanaca koji su povezivali fenomen prosperiteta sa predstavom relativno miroljubive imperije zasnovane na slobodnoj trgovini. Najveći deo romana (oko sto osamdeset strana) dešava se na ostrvu dok je sam sa sobom. Manuel Šonhorn (Manual Shonhorn). koja je u svojoj suštini miriljubiva. Iako se modernom čitaocu model kolonijalne vladavine koju Defo artikuliše u ovom romanu može učiniti egocentičnim. Robinson Kruso ima prednost nad drugim likovima i sa pripovedačkog stanovišta. Stoga. Pri tome.) ljudima iz Velike Britanije i Irske“(RK 219-220). „An Empire of Goods: The Anglicization of Colonial America“. njegova izolacija izoštrava njegovu samosvest i postavlja ga ne samo kao jedini fokus Defoovog romana.121 Pre Krusoovog dolaska.. str. da postavi samog sebe kao jedinu temu razmišljanja zapisanog u dnevničkoj formi.velikim blagom“ (RK. on je u velikoj meri obeležen Defoovim političkim stavovima.. . H. 1690-1776“. odnosno moć nad drugim likovima na ostrvu i tako sebe postavi u položaj gospodara. da bi nakon njegovog odlaska ostalo naseljeno Evropljanima (britanskim pobunjenicima i španskim brodolomnicima) i pokrštenim urođenicima. i tako on dolazi u položaj da psihološki opravdano stečeni zamišljeni autoritet prenese u realnost. H. H. Breen) nazvao „imperijom dobara“. odnosno onim što je T. Journal of British Studies 25. Slika španske kolonizacije suprodstavljena je britanskoj nenasilnoj kolonizaciji. budući da dnevnička forma omogućava jednu jedinu tačku gledišta i to onu koju iznosi autor dnevnika. u ovom slučaju Robinsona Krusoa. 194). ostrvo je bilo nenaseljeno. već i kao jedini fokus njegovih sopstvenih promišljanja. Upravo na ovaj način Defo prikazuje Krusoove aktivnosti kao relativno nenasilan poduhvat. Brin (T. pri čemu su neki običaji neprihvatljivi za hrišćanstvo i autoritet u takmičanju sa drugim nacijama. a u koju je i sam Daniel Defo iskreno verovao: „Mi nismo uvećali našu moć potčinjavajući narode koji su posedovali zemlju i priključujući ih našoj kulturi. October 1986. koji Defoov roman čita 121 Upor. Breen. budući da se pusto ostrvo pretvara u pravu englesku koloniju u kojoj su prisutni politički činioci kolonijalizma: autoritet nad ljudima različitih uverenja i običaja. odnosno on se ponaša kao sveznajući pripovedač koristeći ponekad i treće lice da bi čitaocu približio druge likove. 468.

Issue 1. Robinson Kruso. Selected Poetry and Prose of Blake. iznosi stav da aluzije na imperiju i vladavinu spadaju u domen fantazije i da nikako ne predstavljaju odraz realnosti. odnosno.. s druge strane. pri čemu kraljevski apsolutizam predstavlja najsigurnije sredstvo da bi se obezbedila politička stabilnost. str. University of North Texas. ed. 1991. 125 Upor. Power. uticaj imperijalizma na roman vidi se u tome što je doprineo konstruisanju ključnih mesta na koje roman stavlja akcenat. „Inevotable Politics: Rulership and Identity in Robinson Crusoe“. On im se prvo obraća na španskom jeziku.141. a ne obrnuto. ali. te je.kao političku priču koja je nastala iz uma koji se bavio intenzivnim političkim raspravama u modernoj istoriji. McInnely. str. on je dobroćudni gospodar jednostavne. Random House. tvrdi da Krusoovo ostrvsko iskustvo maskira Defoovo verovanje u monarhistički sistem. Ovo bi se moglo ilustrovati situacijom prilkom spašavanja španskih brodolomnika. 1995. Kingship and „Robinson Crusoe“.“124 Međutim.18. razmatrajući vladavinu i identitet u romanu Robinson Kruso. Cambridge.125 Štaviše. 122 Manuel Shonhorn.cit. 27. Vol. New York. Frank Donoghue. Defoe's Politics: Parliament. kako je isticao Vilijam Blejk. Predstavljajući sebe kao moćnog vladara ostrva u svom dnevniku. donosi bizarnu kombinaciju političke samosvesti i prave fantazije. str. „temelj Imperije jesu Umetnost i Nauka. Kada kapetan. zbunjen Krusoovim zapuštenim izgledom.447. očigledno da je kolonijalna osnova koju su sami Britanci definisali postala u tolikoj meri široko prihvaćena da je preuzimana u gotovo svim avanturističkim romanima do kraj XIX veka. a da je niko nije ni preispitivao ni menjao. 123 Upor. uzevši u obzir popularnost samog romana.122 Prema Bretu Makineliju. Ove dve polovine jednog lika ukazuju na „tehniku negiranja jaza između nasilništva robovlasništva i pojma moralne ekonomije“ 126. 124 Northop Frye. on lik Robinsona Krusoa posmatra kao ambivalentan. Cambridge UP. op. odnosno daju i Robinsonu Krusou i Britancima kolonijalni alibi koji opravdava imperijalizam. . on je i trgovac robljem na svetskom tržištu. moralne ekonomije na ostrvu. a engleski počinje da koristi tek kada oni počnu da beže. Upravo u ovom trenutku Robinson Kruso priznaje krhkost svog kraljevstva. 1953. Studies in Novel. kako misle Englezi. 126 Ibid.123 U tom smislu roman i imperijalizam su uspostavili recipročan odnos: nastali su u isto vreme i paralelno se razvijali međusobno se pomažući. uklonite ih ili pritisnite i Imperiji je kraj. iz ovog aspekta tumačenja. Imperija prati Umetnost. Frank Donohju (Frank Donoghue). S jedne strane.

Takođe. pa tek onda pristaje da kontaktira sa njima. ovaj odgovara sa sebi nekarakterističnom iskrenošću: „Ja sam čovek. 248). 26). kao u dečjoj igri. Englez. moguće je ukazati na eventualne implikacije i tumačenja Defoovog dela. 209) i španskim brodolomnicima (RK. Ni kultura ni imperijalizam nisu statični i zato su veze među njima kao istorijsko iskustvo vrlo dinamične i složene. arhetipskog tumačenja romana kao dela koje donosi avanturistički duh blizak svima. Iz kulturološkog ugla posmatrano. Iz perspektive savremenog trenutka. Imam samo jednog slugu. Pošto fenomeni tog tipa uvek imaju dva lica. ovi primeri verovatno odražavaju upravo one strahove i nedoumice koje su Britanci prikrivali izraženim ponosom na svoju imperiju. ali čini se nemogućim da se dokaže da li je ovo delo mladim i odraslim čitaocima XVIII veka više donosilo političku ideju širenja i očuvanja imperije ili samo zadovoljstvo dobro osmišljenom i napisanom pričom. na kritičarima i čitaocima je zadatak da pronađu svoju vizuru priče o brodolomniku na pustom ostrvu i pripišu svoje sopstveno tumačenje delu. imamo oružja i municije. na taj način on uverava sebe da ima moć nad situacijom i ljudima. Sve to ne treba odstraniti iz razmatranja avanturističkog romana. on sebe u početku naziva „kraljem“ („king“) i to onda dok je sam na ostrvu. recite nam slobodno možemo li vam pomoći“( RK. Ova vrsta usmenog ugovora označila je početak saradnje Robinsona Krusoa sa mavarskim dečakom Ksurijem (RK. spreman da vam pomogne. Degradiranje titula mu ne donosi neprijatnost ni u jednom trenutku i time se stiče utisak da on više živi u snu u kome je vladar nego što to jeste zaista u realnosti. 257). . on postaje “guverner“ („governor“).pita: „Govorim li Bogu ili čoveku? Je li to stvarni čovek ili anđeo?“. a kada dobije društvo Španaca i Engleza. Petkom (RK. vidite. Čini se da pokušaji imperijalističkog. isto kao što književnost ne treba prosto odseći od istorije i društva. Popularnost romana svakako govori u prilog dobre recepcije. Slava i političko -trgovačka nadmoć Velike Britanije u XVIII veku ostavili su svoj pečat u Defoovom romanu Robinson Kruso. navesti (ne)svesno utkane namere autora u poruke dela. Na psihološkom planu. da bi nakon napuštanja ostrva postao samo član brodske posade. odnosno istorijsko-političkog tumačenja neminovno dovode do ambivalentnih zaključaka. ali da nema spora oko univerzalnog. Upravo ovakvo tumačenje moglo bi da objasni njegovu isuviše izraženu potrebu da mu se ostali likovi prvo zaklinju na vernost i verbalno ga priznaju za gospodara.

odnosno njegovo sazrevanje od lakomislenog avanturiste do promišljenog i mudrog. naglasak je bio na temama vezanim za tadašnju aktuelnu istorijsku situaciju. Autor je u srž tih motiva postavio junaka koji deluje istovremeno i neobično i realistično. Šijan. žanrovski je veoma blizak i putopisu. „plemenitog divljaka“. ne može se poreći ni činjenica da je to knjiga iz koje zrači neka specifična poezija prirode. 1970. čitalac oseća izvesnu nostalgiju za ostrvom i načinom života koji napušta. kad se on vraća civilizaciji. str. putovanja. U tom pogledu. u prvi plan izbija poezija življenja u slobodnoj prirodi. egzotiku. život u slobodnoj prirodi. Međutim. prevod sa francuskog D. U junaku romana čitalac otkriva „prirodnog čoveka“. Zagreb. a posebno na brojne adaptacije koje su ubrzo usledile. vaspitnog romana i socijalne utopije. Ta ista čitalačka publika imala je i uticaja da autor izvrši neke korekcije u narednim izdanjima. . a ima u sebi i elemenata tzv. 128 Dr Novo Vuković. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Ipak. str. što ima posebnu draž i. 302. nevolje raznih vrsta nisu sprečile tog upornog borca da se izbori za 127 Pol Azar. otkrivanje nepoznatog i slično. bolest. 66. Dakle. Čini se da su i avanturistička priča i putopis i vaspitni roman i socijalna utopija u ovom delu objedinjeni na taj način da tek zajedno daju draž ovom romanu i objašnjavaju njegovu trajnu popularnost među čitalačkom publikom svih uzrasta. 127 Ova knjiga je objedinjavala više tema koje su bile u žiži interesovanja mladih čitalaca: avanturizam. Defoov roman nije pisan za decu. slobodu inicijative. budući da originalan tekst donosi ozbiljne političke i kulturološke aluzije namenjene prvenstveno odraslim čitaocima i mladićima na kojima je ostajala dužnost održavanja moći Velike Britanije. čitalac prati razvojnu liniju junaka. Stilos. Naime. 1996. Budisavljević i D. studija. 128 Početno očajanje. relativna usaglašenost kritičara u vezi sa žanrovskim određenjem tipa romana iz aspekta tematike i velika popularnost dela u izvesnom smislu i impliciraju ambivalentnost žanrovskog određenja iz aspekta čitalačke publike kojoj je delo namenjeno. Knjige. Ovaj roman je odmah bio prihvaćen sa oduševljenjem i to od strane omladinske čitalačke publike.4. Žanrovsko određenje Roman Robinson Kruso. skoro filozofski orijentisanog usamljenika. djeca i odrasli. pored avanturizma. Prema Novu Vukoviću. pored toga što je avanturističko delo. Unirex. Podgorica.5.

On govori. .. op.130 Ovaj roman obnavlja stari odisejski mit. a smeta im često i tragičan kraj nekih omiljenih junaka. str. Azar.“129 „Ova magična knjiga raspalila je u tisućama srca strast za avanturom. S druge strane. avanturistički roman uopšte. str.sebe. On vaspitava. koji prevazilazi ljudski prosek u kom čitalac živi. s druge strane. op. 69. 1975. nalazi u Robinsonu Krusou jednu od najblistavijih realizacija u književnosti uopšte. ali je i univerzalna metafora ljudskog suočavanja sa pripodom i njenim ćudima. heroj avanturističkog romana imponuje mladoj osobi.cit. Svakako. Vuković. s jedne strane. Flauwarion. pa do zrelog doba. davnu strast koja već tjerala moreplovca Sinbada i Grka Odiseja“. str. o drami odrastanja i sazrevanja. onoj drami koju je Robinson Kruso prošao od dečačkih raspaljenih iluzija. ima elemenata buntovničkog odbacivanja 129 130 Ibid.303. 132 Upor. s tim što je junak spušten iz herojskih visina u običan svet i što je identifikacija mladih čitalaca sa njim neuporedivo lakša.cit. Ipak. Deca mlađeg uzrasta obično se manje interesuju za ovu vrstu književnosti iz određenih psiholoških i formalnih razloga. kroz nemilosrdnu borbu sa prirodom. 131 Marc Soriano. tako ekspanzivan u pretpubertetskom dobu. Na taj način ova univerzalna tema dobija „novu mladost“ . Među tim razlozima najbitnija su dva: a) deca pomenutih uzrasnih perioda nemaju dovoljno životnog iskustva za punoću doživljaja svih tih dela. citirano u Vuković. Paris..131 Nije onda čudo što je knjiga imala toliki odjek i što i posle tri veka od njene pojave predstavlja jedno od najomiljenijih štiva za mlade. Guide de litterature pour la jeunesse. ističe Azar. On jeste čovek svog veka. op. uopšteno posmatrano. b) ta dela su po pravilu duga. a. jer u njemu ima.cit. tipični Englez kolonijalne epohe. mogao bi se smatrati tipičnom lektirom adolescentskog perioda. što nimalo ne odgovara dečjoj nestrpljivosti. 302.. a time i Robinson Kruso . mora se priznati da „onaj iskonski lutalački nagon.132 U tom smislu. treba imati u vidu i posebne psihološke i pedagoške motivacije mladih koje Defoov roman zadovoljava. šire posmatrano. ali bez moralizatorske presije. elemenata natčoveka.

str. upoznajemo se i sa onim što su drugi o tim knjigama napisali. bez njih kao da ne bismo bili ono što jesmo. reagujući na novu svest o razlici između književnosti eksplicitno za decu i mlade i „ozbiljne“ književnosti za odrasle. kroz priču. neiscrpnija. ona podnose i ovakva skraćivanja. uprošćavanja i razblaživanja. op. . mi potom otkrivamo nove i nove slojeve i. Savladavši tu.“134 Upravo na ovaj način je i Defoov Robinson Kruso pustio korene i u kanonu književnosti za decu. str.društvenih normi i ustaljenih. a izvesna nejasna mesta dobijaju pravo značenje. one su. poznate i onima koji ih nikada nisu čitali. kako nam se život bogati. Milovan Danojlić. najlakšu prepreku. čovek na samom početku životnog puta okusi dah veličine. brojne adaptacije za decu učinile su ovu priču popularnom i među najmlađom čitalačkom populacijom. koja je i postala deo tradicionalnih pesama mama guske (Mother Goose Nursery Rhymes): 133 134 Ibid. Neka od tih dela su prerađena za čitaoce mlađeg uzrasta. pojednostavljene verzije. Još od objavljivanja prvog originalnog teksta romana. kako bi se s njima još od najranije mladosti čovek mogao da upozna.135 Jedna od prvih adaptacija bila je pesma za decu (nursery rhyme). 2004. Postavši deo sveopšte baštine čovečanstva. Beograd.cit. tako da priča postaje sve dublja. „Ima knjiga za koje vam se čini da oduvek postoje. da nisu napisane. uprkos nameri njegovog autora da ga čitaju odrasli. Robinson Kruso kao da je od svog nastanka do danas. Kroz popularne. trajna. da bi se kasnije vraćao tim izvorima duševnog blaženstva i mudrosti. sa jednim delom njenog značenja. 135 Upor. Anonimni kritičar je 1885. izgleda da su bili ponekad zabrinuti zbog prihvatanja romana Robinson Kruso kao romana za decu. složenija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. sa sadržajem i. zajedno sa svetom i sa čovekom. Naivna pesma – ogledi i zapisi o dečjoj književnosti. često dosadnih oblika života. Crowley. U međuvremenu. X.133 Prema ovoj argumentaciji. Neki od pisaca viktorijanskog perioda. njenog smisla. Sitnice preko kojih smo olako prelazili otkrivaju nam se u neočekivanom svetlu. 238-239. smislenija. Najpre se upoznajemo sa pričom. godine zamerao što se ova popularnost zasniva na dečačkom ukusu. jaka. sam izborio svoje mesto u kanonu književnosti za mlade i da u njemu ostaje i dalje. silazimo sve dublje i dublje. nego da su same od sebe nastale. na neki način. Nerazrušiva.

1994. noćima ležao budan pokušavajući sa shvati kako je Robinsonu Krusou uspelo da napravi kaput od koze. Poor old Robinson Crusoe!136 Uz ovu pesmu deca su uspavljivana. i realizma budila je ko d generacija britanske dece maštu.. ili su se ona sama.04. 137 136 Arthur Rackham. NJ: National War Savings Committee for New Jersey. ed. 1917.Poor old Robinson Crusoe! Poor old Robinson Crusoe! He made him a coat Of an old nanny goat. igrala pevajući je i zamišljajući sebe na mestu brodolomnika prisiljenog da se snalazi u prirodi. Samo ringe tange ting.83. tako bliskog dečjem poimanju sveta. kao mali dečak.elllisparkerbutler. London. Pitam se kako je samo uspeo to! Samo ringe tange ting. On čak i dopunjava tradicionalnu pesmu aktuelnim stihovima: Good old Robinson Crusoe! Good old Robinson Crusoe! The Thrift Stamps he bought Won the war we fought.info na dan 20. Wordsworth Classics. Mother Goose – Old Nursery Rhymes. Mešavina nonsensa. Siroti stari Robinson Kruso! 137 Ellis Parker Butler. koji je svoje razmišljanje o Prvom svetskom ratu i promovisanje takse za štednju povezao upravo sa ovom pesmom. str. kada bi porasla. I wonder how he could do so! With a ring-a-ting-tang And a ring-a-ting-tang. Newark. ali i interesovanje za originalnu priču o Robinsonu Krusou. Verzija na srpskom je data u prevodu autora ovog rada: Dobri stari Robinson Kruso! . čak i praveći svoju odeću od kozje kože. Internet izvor: www. Robinson Crusoe and Thrift Stamps. kada ju je čuo i naučio napamet. Verzija na srpskom je data u prevodu autora ovog rada: Siroti stari Robinson Kruso! Siroti stari Robinson Kruso! Napravio je sebi kaput od kože Jedne stare bake koze. navodeći da je. And we all saved and helped him to do so. govori i knjiga Elisa Parkera Batlera (Ellis Parker Butler).2010. Koliko je ova pesma bila popularna i omiljena.

Srećni smo i zadovoljni. moguće da se užive u priču o avanturi u kojoj brodovi plove upravo ka takvim neviđenim čudesima i nepojmljivim tajnama. adapted by Lida B. 120. Stoga. pri čemu se koristi pojednostavljen jezik. dečjih snova. McMurry and Mary Hall. Kod nešto arhaičnijih i neprilagođenih izdanja uočljivo je dodavanje predgovo ra i pojašnjenja pojmova iz teksta. u kojima su davane sugestije o edukativnoj vrednosti priče i načinu prezentovanja dela. 139 Ibid. 5. živeo sam u velikom gradu pored mora sa mamom i tatom“. značajno je istaći da Defoovo delo vodi svoj zaseban život i u kanonu književnosti za decu. namenjenih uzrastu od četvrtog do šestog razreda osnovne škole. pojavila se i autorizovana adaptacija pod naslovom Robinson Kruso za dečake i devojčice. što pripovedanju Robinsona Krusoa daje notu savremenosti potrebnu za preživljavanje priče kroz vreme. Public School Publishing Company. Snovi o dalekim zemljama jesu snovi detinjstva. Autorke adaptacije su čak napravile i verzije za roditelje i učitelje. Međutim. odlikuju se prilagođavanjem arhaičnih izraza i stila izražavanja iz XVIII veka standardnom jeziku XXI veka. Beograd. kada je književnost za decu počela da utvrđuje svoj položaj u kjniževnom kanonu. i čovečanstvo u celini prošlo je kroz period takvih neobuzdanih. ma koliko mala bila. Ovo delo počinje rečima: „Kada sam bio mali dečak.138 Ovu verziju priče odlikuje direktno obraćanje pripovedača Robinsona Krusoa deci drugog i trećeg razreda osnovne škole. U ratu da bismo pobedili Svi smo štedeli I pomogli mu da on učini to! Dobri stari Robinson Kruso! 138 Daniel De Foe.. naučio Petka da piše i računa. Robinzon Kruso. 140 Danijel Defo. Ill.140 Neka od novijih izdanja čak i relativno malo adaptiranih verzija na engleskom jeziku. Bilo je to u vreme otkrivanja novih kontinenata. a završava se bajkovito: „Preuzeo sam očevu radnju. a cilj je bio taj da se u deci probudi interesovanje za avanturu.Početkom XX veka. Upravo zato je i deci. str. kada je daljina skrivala tajne i čuda. Robinson Crusoe for Boys and Girls. Živojin Vukadinović. izostavljeni su agresivni sadržaji neprimereni dečjem uzrastu. .“139 Slična verzija romana se pojavila i kod nas. „Glad za nepoznatim predstavlja duboku potrebu čovečjeg duha. prev. prilagođavajući se ukusu i uzrastu najmlađih čitalaca. da su Dobri stari Robinson Kruso! Kupio je i on za štednju bon. 1902. Čak i onda kada se shvati da tih čudesa nema. Bloomington. 2004. Knjiga komerc. da bi putovanje u prošlost bilo sveobuhvatno. pa radimo zajedno.

. bar za trenutak.. nužno je da postoje adaptirane verzije romana. pustolova. op. knjiga nas zgrabi. i kulturolozi. nestvarnih prostranstava ne prestaje da nas ispunjava milinom i teskobom. donoseći sliku pustinjaka. 239-240. str. I samo čitanje Defoovog dela može. još juče mirna i pokorna.cit. suštinski. jer.“141 Da bi svako dete moglo da otkrije Robinsona Krusoa u sebi. borca. tako i žene. te je on. duboko i moćno. on donosi arhetipske motive utkane u našu civilizaciju. Čini se da Defoov roman donosi višestruko složenu priču u kojoj se prepoznaju i deca i mladi i odrasli. na granici svake od ovih kategorija. kako muškarci. zavapi. zov tih dalekih. unezveri se. do zore nas budne zadrži. 141 Danojlić. lutalice i nežnog prijatelja u dečju maštu.zakoni bitisanja svuda jedni i isti. da zameni avanturu. razigra se. iz žanrovske perspektive. a duša.

1667-1745) rodio se u Dablinu. 1704). na čijem čelu je bio Robert Harli. ali u njima nailazimo na izvore Sviftove čuvene priče o Guliverovim putovanjima. gde je sa piscima Aleksandrom Popom i Džonom Gejom osnovao „Klub piskarala“ („Scriblerus Club“). U mladosti Svift je pisao klasicističke stihove. uglednog političara Vigovske stranke. kao posmrče. Kasnije se primio dužnosti anglikanskog sveštenika u jednom irskom selu. poigravanje žanrovima i satiru povezanu s fenomenima koji su činili društvenu i književnu atmosferu samog Kluba. u različitom stepenu i na različite načine. Pope. od roditelja Engleza. dok mu je veći deo književne karijere obeležen pisanjem satire.1. Skroman predlog (A Modest Proposal. ironiju. Dela koja su nastala pod direktnim uticajem Kluba od manjeg su značaja za književnost. da bi ga to dovelo do položaja dekana Katedrale u Dablinu. . Biografija i dela Džonatan Svift (Jonathan Swift. 2003. o Džonatanu su se starali rođaci. The Examiner). 1724). Suknareva pisma (The Drapier's Letters. Priča o buretu (The Tale of a Tub.142 Među najznačanija dela nastala iz pera Džonatana Svifta spadaju: Bitka knjiga (The Battle of Books.5. pamfleti u obliku pisama. New York. satira u prozi. a pošto majka nije imala sredstava za život. koja je najviše odgovarala njegovim životnim i političkim stavovima. Međutim. 1729). Slavery and Augustian Literature: Swift. a potom se zaposlio u Engleskoj kao privatni sekretar Vilijama Templa. delo kojim se upisao u kanon svetske književnosti jeste satirično -fantastični putopis Putovanje Lemjuela Gulivera u neke daleke zemlje sveta (The Travels of Lemuel Guliver into Several Remote Nations of the World. 1726). Routledge. Sva tri pisca koriste. str 1. Gay. Studirao je teologiju na univerzitetu u Dablinu. 1704). DŽONATAN SVIFT – AVANTURA U ODRAZU ISKRIVLJENOG OGLEDALA 5.1714 god. ali i šire društvene slike tog doba. takođe satira. Njih trojica bili su povezani sa torijevskom vladom 1710 . pamflet i niz prigodnih napisa u časopisima (The Tatler. Upravo u ovim okolnostima oni su se upoznali. Postao je popularan i u Londonu. sprijateljili i radeći zajedno u ovom klubu stvorili osnovu za svoj kasniji književni rad. koji se oslanja na motive opisane u knjizi Memoari Martina 142 John Richardson.

a sa potpisom Guliverovog izmišljenog rođaka Ričarda Simpsona. op. Kao tadašnji dekan Katedrale u Dablinu. ed. U avgustu je započeo tajne pregovore sa londonskim štamparom i knjžarom Bendžaminom Mateom (Benjamin Matte) „Mate je primio primerak knjige“. Aurcdates and Characters. propraćen pismom. U toj knjizi postoje pigmeji u Šrajblerovim putovanjima i projekti Lapute“. i 1722. Observation.Piskarala (The Memories of Martinus Scriblerus. str. Guliver's Travels. Oxford. godine.cit. 1966. J. godine. 56.1. a da je rukopis završen u jesen 1725. baš nakon tvog odlaska iz Engleske“. ali nema jasnog dokaza da podrži ovu teoriju. rekao bih. pošto je on bio poslovni partner Sviftovog starog prijatelja i štampara Bendžamina Tuka. ali je jedan od većih problema na koje je naišao bio taj da pronađe izdavača spremnog na rizik štampanja otvorene antivigovske satire. 1998. godine. godine.1. poneo rukopis sa sobom i stigao u London sredinom marta 1726.M. str. Turner. Deo I i II napisani su tokom 1721. J. Deo III 1723. str. a čini se da Poupove reči znače da su osnovne zamisli Liliputa i Lapute nastale tokom diskusija o zajedničkoj knjizi u Klubu piskarala. Apence. Paul Turner in Introduction. Jonathan Swift. odlučio je da otputuje u Englesku.145 Ovaj „primerak“ bio je deo kompletnog rukopisa Guliverovih putovanja. godine. niti od koga.. – i prihvatio je da je odštampa mesec dana nakon dobijanja kompletnog 143 144 Upor.143 5. Mate je očigledno prepoznao vrednost knjige – verovatno je i pretpostavljao ko ju je napisao. ali napisanim Gejovim rukopisom. „upravo iz delova ovih memoara Svift je dobio prve naznake ideja u vezi sa Guliverom. a Deo IV tokom 1724. . godine za putovanje Martina Piskarala. Osborn. godine. “a da nije znao odakle. godine. 145 Upor.144 U ovom smislu sugerisano je da „Putovanje u Liliput“ i „Putovanje u Laputu“ uključuju materijal napisan već 1714. Svift je bio odlučan u nameri da objavi svoje delo. u Irskoj. očigledno iz pera samog Svifta. xiii. XI. OUP. pisao je Poup Sviftu kasnije. i 1725. ostavljen pod velom noći i to. Književna recepcija Prema Popovoj tvrdnji iz 1728. baš kao i kako da nakon objavljivanja on sam ne bude politički progonjen. Iz Sviftove prepiske jasno je da je stvaranje Guliverovih putovanja počelo krajem 1720. 1741) objavljenoj kao zajedničko satirično delo udruženih pisaca o biografiji izmšljenog lika tipičnog za Englesku XVIII veka.

može se pretpostaviti da je do kraja decembra više od 20. deset hiljada primeraka je prodato u roku od tri nedelje. od političa do običnih ljudi iz naroda. ali da je satira na društvo uopšte veoma oštra. Uskoro je Guliver postao jedna od značajnijih tema razgovora i književnih diskusija. godine Džon Gej je pisao Sviftu: „Pre desetak dana ovde je objavljena knjiga o putovanjima jednog Gulivera. Svi je čitaju – od najviših slojeva do najnižih. Svi. The Text of Guliver’s Travels.000 čitalaca. Uprkos Sviftovim intervencijama. ove promene u tekstu ostale su do 1735. a izdavač je bio Džordž Fokner. Iako danas ne znamo obim tadašnjeg štamparskog tiraža. sve više zauzimajući mesto klasika u književnom kanonu i pružajući oštru konkurenciju Hodočasnikovim putovanjima i Robinsonu Krusou kao najbolje prodavanim i čitanim delima napisanim na engleskom jeziku. Williams. 1952. i otada ceo grad samo o njoj govori. Do tada se Svift već bio vratio u Irsku. Nije stigao da lično uradi korekturu. Tokom narednih pet nedelja štampana su još dva izdanja.. Sedamnaestog novembra 1726. a slava ove knjige brzo se proširila po Engleskoj i Irskoj. predstavlja najbližu verziju Sviftovog originalnog rukopisa i odražava njegove ideje povezane s ovom knjigom. H. kada su Guliverova putovanja ponovo štampana u Dablinu. Prvi tiraž prodat je za nedelju dana. U toku dve godine knjiga je prevedena dva puta na francuski. slažu se u stavu da u knjizi nema pojedinačnih aluzija. koji uključuje većinu ispravki za Mateovo prvo izdanje.146 Međutim. . oktobra 1726.rukopisa. jednom na holandski i jednom na nemački jezik. ali izdavač tvrdi da ne zna od koga ju je dobio. godine. uprkos manama objavljenog teksta. i nema ničeg zabavnijeg od slušanja različitih mišljenja koja ljudi iznose o njoj. ali dokazi ukazuju na to da je ovo izdanje štampano sa Sviftovim odobrenjem i pod njegovom kontrolom i da ovaj tekst. Govori se da si ti njen autor. Mateovo izdanje iz 1726. utvrdio je da Mate ne samo da je ostavio veliki broj štamparskih grešaka. Tvoj lord [Bulinbrok] ponajmanje odobrava ovakvo 146 Upor. već je i namerno izmenio tekst izbacujući ili ublažavajući satiru koju je smatrao suviše opasnom da bi se javno objavila. godine doživelo je izvanredan uspeh. Knjiga je objavljena 28. godine.000 primeraka Guliverovih putovanja cirkulisalo među više od pola miliona čitalaca u Londonu. od političkih savetnika do male dece. mada se svi slažu u tome da im se veoma dopada. što je bilo gotovo sedam puta više od ukupnog broja primeraka Spektatora za koji je Adison tvrdio da će stići do 60. i kada je video objavljenu knjigu. Stručnjaci se ne slažu oko procene pouzdanosti Foknerovog teksta..

nasilna. Tnackeray. agresivna.. novembra 1726. London. 1995. kao i na asimetriju između treće i četvrte knjige. 63. filozofske i moralne primedbe počele su da se javljaju već sa prvim književnim reakcijama. muškarci. 12-13. Tvoj prijatelj. Prema pismu Džona Arbatnota (John Arbuthnot) od 5. Pozajmio sam knjigu starom gospodinu koji je odmah počeo da na mapi traži Liliput. str. Volter nije bio impresioniran: „Ništa što je neprirodno ne može da dugo prija“. ogorčenje i sumnje. Čak i Sviftovi najbolji prijatelji priznavali su izvesnu rezervu prema trećem delu knjige (a sličan stav zauzimaju i savremeni kritičari) i oduvek je bilo žalbi na pojednostavljene metafore iz prvog i drugog dela. mada misli da je na nekim mestima satira ipak prejaka. Takođe. 1853. dok je Tekeri optuživao Svifta da „u dečiju sobu ulazi sa korakom i vedrinom jednog ljudoždera. London. 62.147 Od samog početka Guliverova putovanja nailazila su i na oštru kritiku. Tekstu su stalno pripisivane optužbe za mizantropiju i mizoginiju. Lucien Foulet. ed. Paris. Librarie Hockette. religijske. Što se tiče ostalih kritičara. 1967. introduction by Midiance Tode. 34. zasnovanu uglavnom na političkoj osnovi. Correspondence de Voltaire. 90.M.. opskurna“.151 Uprkos oštrom stavu Džonatana Smedlija. žene i deca“. Ibid. godine iznosi krajnje pozitivan kritički sud o knjizi: „Prvo želim da ti čestitam na rođakovoj divnoj knjizi... budući da su Sviftovi pogledi izazivali snažne reakcije. 40. um prepun prizora sa đubrišta“. Guliver’s Trawels. novembra 1726: „Guliver je u rukama svih. ali da je štampar pogrešio navodeći da ovaj živi u Vapingu a ne u Redrifu. 149 Macanlay Christian u predgovoru knjige Johnatan Swift. str.. a što se tiče morala. 151 Ibid. str. Routlege. Lette. Penguin. žestokog 147 148 Kathleen William. W. 1913. koja je trenutno publica trita manu i predviđam da će joj se u budućnosti diviti svi ljudi“. Jonathan Swift – The Critical Heritage. smatraju da je leteće ostrvo najmanje zabavno. prljava u mislima. 150 Upor.delo karakterišući ga zlonamernim u odnosu na ljudsku prirodu. . smatram da je [ova knjiga] užasna. hvali je. Lord Skarborou mi je govorio o jednom kapetanu broda koji mu je ispričao da veoma dobro poznaje Gulivera. neljudska i bezbožna… prljava u rečima. sramotna. lord Harkort..149 Mnogi su Gulivera doživeli kao svog savremenika. English Humorists of the Eighteenth Century. str.150 Aleksandar Poup u pismu upućenom Sviftu 16. ed. str. Takođe.. rano su se pojavile i književne nedoumice.“. 148 Mekoli je smatrao da je Svift imao „srce puno mržnje prema celoj ljudskoj rasi. Harmandsworth. a veliki deo naroda smatra da taj deo i nije nastao iz istog pera onoga koga brane svi: lordovi.

Cup. 154 Christopher Fox. Ibid.vigovca i protivnika Svifta. Lorens i O. filozofskih. Nije za šalu fenomen da se vide dečaci i devojčice koji umesto da se igraju svojih igara na otvorenom prostoru čitaju o Liliputancima i ostalima i pune glavu sanjarijama jednog starca. uvek je iza prvog ugla“. kaže Irac Jejts. Irce. koji otada pokreću niz pitanja – književnih. pa je time i postala tema neprestanih debata. H. Isto to smatra i naš savremenik 152 153 Ibid. te Ričard Pejn Najt u svojoj kritici iz 1805. Guliverova putovanja su čitana iz više uglova. Str 90.“153 Čini se da je izuzetna popularnost dela od početka postojala u okviru konteksta žive kontroverze i različitosti stavova. kako protiv. nudeći Tome Palčiće i Džonove Vilenjake. Haksli ga optužuju da je jedan od tvoraca seksualnih inhibicija. The Cambridge Ocupation of Jonathan Swift. od kojih još i danas pati puritanska Engleska.. posvećenoj Sviftovoj seni. str 178. . u XIX veku kao da je oštrica satire i kritike popustila. ovako definiše delo velikog čovekomrsca: „Ma koliko bilo zamračeno ličnim osećanjima i sklonostima za klasne privilegije. inače nimalo blag prema gadostima torijevskih satiričara. Sviftovih prijatelja. socijalnih i moralnih. ed. str. a da i ne sumnjaju u satiru. političkih. već upravo njihovim suprotnostima“152. S ono malo morala utkanog u priču. Stari učeni Lesli Stiven. ono izražava jednu od najiskrenijih mržnji prema ugnjetavanju koja je ikad nadahnula ljudsko biće“. čitaju Guliverova putovanja. ali čini se da jedinstvo vlada samo u oceni izuzetne književne vrednosti njegovog dela.155 U Engleskoj. Cambridge. 155 U predgovoru drami Reči na prozorskom oknu. godine ističe da „sve više čitalaca. otac Virdžinije Vulf. pa i veoma mladih ljudi i dece. pri čemu se zaista zabavljaju i raduju čitanju knjige. prema kome je: „humor. D.154 On nikada nije prestajao da fascinira najbolje među anglo -američkim piscima i da oduševljava svoje sunarodnike iz izgnanstva. pa tako dok Rebeka Vest smatra da se ostvarila Sviftova utopija o carstvu mudrih konja. najmonstruoznija stvar koja se ikad dogodila u svetu književnosti. 216. koji je zaveo mnoge čitaoce i čitateljke. on ne poučava decu religiji i vrlini. a koje je Dekan izmislio za njihovu zabavu. „Svift me progoni. izričite i precizne reakcije na Svifta veoma su brojne. tako i u korist same priče i njene poruke. Kritička recepcija ilustruje gotovo svaki pravac u kritici i kritičkoj teoriji tokom protekla tri veka. 2003.

iz superiorne perspektive ovakvih primitivnih utopija. Glavna strast njegovo g života bila je srdžba na nepravde i ugnjetavanja. . vođeni samo prirodnim instinktima i unutrašnjom prosvetljenošću razumom i. Parodija na avanturističku prozu 5.2. rodne teme i. str. s druge strane. 157 Upor. Biblioteka Europski klasici (Engleski pisci).1.1. s jedne strane. Sremski Karlovci i Novi Sad.“156 Kritička istorija Guliverovih putovanja ispunjena je sukobljavanjem tumačenja različitih aspekata priče.2. Vodi se debata i oko pitanja da li se Sviftovo carstvo u većoj meri odlikuje utopijskim idejama o idealnom društvu iz XVIII ve ka. U tom smislu postoji „tvrda“ škola čitanja dela kao ljudske paradigme i „meka“ škola tumačenja. pri čemu danas centralno mesto zauzimaju. 8-9. uz nepresušnu dilemu oko Sviftovih stavova prema ljudskoj prirodi i ljudskoj (ne)savršenosti.Herbert Rid: „On je bio rođeni idealista. op. s posebnim naglaskom na razumevanje kulturološko-istorijskog trenutka u kome je Svift stvarao. Fox. teme nacionalizma.2. 233.1. fleksibilnija u svom pristupu priči. neiskvarenim životom. Predgovor knjizi Džonatan Svift. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić. Putnici su povremeno otkrivali srećna društva u kojima se živelo jednostavnim. str. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. imperije i kolonijalizma. sumnjičavim i distopijskim idealima nerealnim čak i za savremeni trenutak. Guliverova Putovanja. 2002.157 5.cit. odnosno izmišljeno putovanje. beli evropski čovek bio je prikazan kao žrtva civilizacije i 156 Upor. Čini se da istorijska interpretacija priče iz XVIII veka omogućava lakše uklapanje Sviftovog dela u kompleksne intelektualne tokove XXI veka. Avanturistička priča u Guliverovim putovanjima 5. Svift i književna tradicija Kada Guliverova putovanja razmatramo kao avanturističku priču. ili pragmatičkim.. postaje očigledno da odustvo izvesnih odlika tipičnih za ovu vrstu proze dobije gotovo pozitivnu konotaciju. Tokom XVII veka izmišljena putovanja pisali su francuski pisci da bi u prozi zasnivali prirodnjačke teorije i istakli evropsku civilizaciju i kulturu u svetlu racionalističkog poimanja sveta popularnog u to doba.

čime se svrstava u avanturističku prozu.158 Roman Guliverova putovanja u svojoj parodičnosti donosi i značajnu meru metafiktivnosti. Sama priroda književnih referenci i aluzija implicitno preporučuje strategiju „uporednog“ čitanja. te komparativno čitanje priče može da doprinese boljem razumevanju avanturističke priče utkane u tekst. objavljenog sedam godina ranije. naučno orijentisan. Verovatno ne postoji ni jedno drugo izmišljeno putovanje koje donosi toliko anti-tradicionalizma u žanr putopisa. bavi se beleženjem detalja sa punoćom i preciznošću naučnog instrumenta. 159 Fantastičnost priče u pojedinim segmentima. Guliverova putovanja predstavljaju savršenu parodiju koja sobo m nosi veliki deo duha pravih putovanja. Guliverova putovanja nisu isključivo ovog tipa jer među ljudima kod kojih dolazi nema dece prirode u navedenom smislu reči. Ricardo Quintona. 1955. zainteresovan da posmatra običaje u stranim zemljama i vrstan lingvista. kao eho određenih pisaca i dela. avanture uskoro postaju isuviše fantastične za roman. XV. Guliverova putovanja počinju kao roman i. budući da tok priče donosi neizvesnost i iznenađenja koja doprinose uzbudljivosti priče.tradicionalizma. kao vrstu eksperimenta šta se može uraditi sa tipičnim odlikama književnih trendova tog doba i b) konkretno. kako starim tako i novim.cit. on očigledno liči na Defoove romane. prelazi u naučnu fantastiku. Kao izmišljeno putovanje. i to na dva načina: a) generički.. London. str. u velikoj meri svesno svog odnosa sa drugim književnim tekstovima. pri čemu su detalji tako verno prikazani da se gubi granica između verovatnog i neverovatnog. naročito u epizodi o letećem ostrvu. a karakterizacija Guliverovog lika nije uvek od centralne važnosti. a posebno Robinsona Krusoa . U Sviftovo vreme svet je bio pun upravo takvih profesionalnih moreplovaca koji su smatrali da objavljivanjem opisa svojih putovanja doprinose naučnim saznanjima. Međutim. u aspektu avantura realistično osmišljenog centralnog lika. Guliverov lik se savršeno uklapa u ovaj kontekst – on je čovek iz Kembridža. Guliverov prozni stil sasvim se uklapa u ukus Britanskog kraljevskog društva – on je naizgled zasnovan na činjenicama. 155158. op. moguće je analizirati avanturistički aspekt priče kao parodiju. to je delo s naglašenom književnom orijentacijom. 158 Upor. Naime. . i to u smislu promovisanja satire kao književnog stava prema društvenim i književnim fenomenima. Swift: An Introduction. 159 Turner. U tom smislu. Oxford University Press. tako da čitanje knjige uz naglašenu svest o drugim tekstovima jeste aktivan. oslobođen književnog kolorita. str.

160 Čitalačka radoznalost za upoznavanjem dalekih mesta i egzotičnih ljudi bila je postepeno izgrađivana tokom više od jednog veka: putopisi. Svift je bio fasciniran kulturološkom razlikom i počeo je da 160 Upor. Putovanja i putopisi izazivali su kod čitalaca intelektualnu znatiželju. Obećava se upoznavanje „dalekih naroda“. ni mape ni Guliverovi detaljni opisi ne bi bili korisni i interesantni dugo vremena. Sviftov fomalan izbor da svoju satiričnu knjigu uobliči kao putopis u velikoj meri je bio pod uticajem popularnosti putopisne i avanturističke proze. Travellers and Travel Liars: 1660-1800. Budući da je veći deo svog života proveo u zemlji čiji su običaji i mentalitet bili strani za njegovo poimanje sveta. u velikoj meri kontekstom uobličenog teksta. vidi ne samo u postavljanju svoje priče ili sižea (što se neminovno postiže). Putovanje – kretanje kroz prostor na način koji uključuje sakupljanje činjenica ka formiranju konkretne priče o mestu. svojvrsnoj kulturološkoj gladi. već u pokretanju pitanja u vezi sa autoritetom žanrova. pri čemu se i navode sposobnosti piščeve persone i Guliver kao autor dela u isto vreme je i moreplovac i brodski lekar. dok su kartografske tvrdnje apsurdne. Sviftov tekst nudi gotovo sve sem konkretnih geografskih i antropoloških podataka u uobičajenom smislu te reči. Na prvim stranicama knjige Svift poziva čitaoce da razmišljaju i u generičkom i u „aluzivnom“ smislu. Kada bi čitaoci.intenzivan proces za čitaoca koji treba da bude spreman za znakove u tekstu koji se brzo smenjuju. . Berkley and Los Angeles. uključujući poučne knjige o ponašanju. kao poteškoće razlikovanja činjeničnih i fiktivnih aspekata priče. što obećava priču iz perspektive pouzdanog svedoka. prihvatili ove tvrdnje o autentičnosti. a ponekad i da kombinuju ova dva pristupa tekstu. ali putovanje nije samo pogodna konvencija. Adams. Percy G. 1962. budući da je veliki broj knjiga o istraživanjima i otkrićima nastajao u Londonu iz pera autora koji nikada nisu putovali van Engleske i čije su činjenice često bile netačne. Naslovna stranica nedvosmisleno postavlja tekst u tradiciju tada popularne putopisne literature. Čini se da se pravi efekat ovog. kulturi i ljudskom društvu – rekapitulira način obrazovanja karakterističnog za Sviftovo doba i predstavlja repliku retoričkih i epistemoloških odlika tipičnih za tadašnje književne žanrove. obraćali su se važnom aspektu kulture tog doba. autobiografije. University of California Press. implicitno preispitujući engleske ideje o normativnosti i nudeći blistavi niz mogućnosti u vezi sa upoznavanjem drugačijih vrednosti u svim svojim formama. vrlo često nepouzdani. memoare i romane. na primer.

162 Upor. spustismo ga i ostasmo pripremni kraj letače. na primer. savetujući mi da najmim nekog mladog gospodina s kojeg univerziteta da ga sredi i popravi mu stil. Krma je tačno prihvatala. a čitaoci postepeno odustaju od nade da će ih knjiga poučiti nekim realnim. Prema Polu Hanteru. kao što je to slučaj sa proslavljenim moreplovcem Vilijemom Dampijerom (William Dampier). dok svaka od knjiga sugestivno nudi detalje vezane za antropološki i plovidbeni aspekat priče. On čak pravi i direktne aluzije na neke od poznatih putopisaca. Brod je ležao široko na valovima. dok. 435. a onda privežemo bezan. nalazi se prepisan pasus iz magazina Mariner's Magazine Semjuela Starmija (Samuel Sturmy)162: „Kad videsmo da će nam prednje košno jedro biti bačeno u more. . ne donosi spoznaju o stranim zemljama. razapnemo je i pritegnemo škote. pregledamo da li su topovi dobro pričvršćeni. str. već upravo o rodnoj zemlji. Ovakav burleskni plagijarizam nastavlja se tokom celog opisa morske oluje. ubedljivu uporednu priču o fenomenima karakterističnim za kulturološki život Guliverove (odnosno Sviftove i čitaočeve) rodne zemlje. on usvaja i koristi izuzetnu detaljnost u vezi sa opisom situacija tipičnih za ovu književnu formu. gotovo uprkos samom sebi. uspeva da kreira.. Skratimo prvenjaču. brod se dobro držao“ (GP. obaraju se postavke na kojima počiva putopisna proza a time i čitaočevo poverenje u samu priču. Hunter. Beograd. po mom savetu. koje mnogi kritičari smatraju irelevantnim i suvišnim. Svift ne govori da su svi putopisi laži i prevare. u ovoj fiktivnoj inverziji. op. u tekstu prvog poglavlja Druge knjige Guliverovih putovanja . znao je da ispunjavanje znatiželje znači više od nabrajanja flore. U daljem tekstu citati iz ove knjige biće navedeni u zagradama pod skraćenicom GP. Tokom procesa urušavanja autoritativnog poverenja u način prikazivanja priče on postiže dvostruki efekat.to i proučava. Međutim. da javno potvrdite da ste me velikim i čestim navaljivanjem nagovorili da objavim ovaj izveštaj o svojim putovanjima. preveo sa engleskog Sreten Marić. Ispostavlja se da putovanje. str. uradio moj rođak Dampijer za svoj ’Put oko sveta’“. s druge strane. faune i opisa lokalnih običaja. koga spominje kao „rođaka Dampijera“: „Nadam se da ste spremni kad vas pozovu. ali kako je more prebacivalo. Guliverova putovanja. 112). ali njegova knjiga parodijom i apsurdom ilustruje kako se to postiže. 2002. pri čemu ponekad doslovno kopira autore tog doba u smislu jezika i stila.161 Pored toga. S jedne strane. Zamišljanje stranih kultura 161 Džonatan Svift. činjeničnim podacima. Istočnik.cit. kao što je. pa smo mislili da je bolje da jedrimo s krmenim vetrom nego da uberemo sva jedra. 121.

on više ne mari u velikoj meri za Guliverovu autentičnost i pouzdanost. Kao drugi razlog on navodi mogućnost da ponavljanje strukture prenosi stanovnicima Velike Britanije jasnu poruku da putovanja ne uključuju sama po sebi nova saznanja. kao čitaoci. Čini se da je za Svifta jedna od okosnica bila tema povezana upravo sa odbijanjem ili nesposobnošću ljudi da uče iz svojih prethodnih 163 Upor.cit. poboljšanja ili napredak u tehnološkom smislu. . kapetan bira Gulivera za saputnika odlučno i bez sumnje. možemo da odbijemo piščev redosled te da svako od putovanja čitamo za sebe. Međutim.163 Kao jedan od razloga on navodi autorovu nameru da svako putovanje stoji nezavisno od drugih da bi se moglo čitati bilo pojedinačno bilo u nizu. ne napreduju u svojim saznanjima. Čak ni drugi likovi. pa i samom motivu putovanja. veli. 220). Guliverovi zapisi o moru nisu inspirativni kao dokaz bilo za navigaicione bilo za liderske Guliverove sposobnosti. op. ali ne i nadograđuju. Hanter postavlja pitanje zašto svako od putovanja prolazi kroz sličnu fazu pripovedačkog uokviravanja radnje i podsećanja čitaoca na putopisnu osnovu priče. pogotovo u delovima priče kada je Guliver između dve zemlje i avanture i okolnosti radnje nisu interesantne same po sebi. Guliver ne uči iz svojih prethodnih grešaka niti biva mudriji nakon brojnih iskustava. na početku Treće knjige. U većem broju slučajeva. gotov da se obaveže da će slušati moje savete kao da imam udela u komandovanju“ (GP. Ranije. a ne geografski vodič. pri čemu ponavljanje pripovedačkog okvira ne samo da omogućava već i sugestivno podstiče čitaoce na takav korak. omogućavajući dovoljno slobodan odnos između čitaoca i teksta u bilo kom delu priče. uprkos svim neuspesima. kao što je implicirano u putopisima. putovanja se samo nižu. Kada čitalac jednom spozna da je putovanje samo pogodna pripovedačka okolnost.i običaja čitaoca vraća na domaće engleske kulturološko -političke fenomene i konačno do njega samog. Ponekad je insistiranje na detaljima u Guliverovim putovanjima isuviše nametljivo i pomalo agresivno.. pa ipak. Hunter. kao nezavisan tekst. Jedino na kraju Četvrte knjige (pa i onda pogubno po ljudski rod) pokušava da prenese neku od naučenih lekcija kući. Mi. do početka Četvrte knjige on uspeva da se uzdigne u hijerarhiji od hirurga do kapetana. bio je. Guliverovi saputnici. pokazujući time da je još više ograničen u svojim opažanjima od samog Gulivera: Vilijam Robinson nudi „platu dvaput veću od uobičajene. str. 122. a kako mu je poznato da se razumem u moreplovstvo bar toliko koliko i on.

165 U ovom kontekstu.164 5. Macmillan. ja sam mu bio treći od pet sinova.cit. mada sam vrlo malo trošio. teret mog 164 165 Upor. sasvim inovativna vrsta proze. i način razmišljanja običnih ljudi. donoseći sobom fokus na subjektivnost.2.166 Ovo se posebno odnosi na jedan roman koji je osvojio čitalačku publiku u vreme kada je Svift počeo da radi na svom delu – Defoov Robinson Kruso. da se Guliverova putovanja posmatraju kao roman. 122 Ibid. u tom istorijskom trenutku. gde sam ostao tri godine marljivo učeći. političkom i umetničkom smislu: iako je radio zajedno s njim nekoliko godina u Harlijevoj administraciji. Jonathan Swift: A Short Character. Tradicionalna književna kritika nerado je uzimala u obzir paralele između ova dva dela. Svift je tada kritikovao Defoa i njegovo delo u religijskom. filozofskih razlika. Hunter.167 Čini se da uvodni pasusi Guliverovih putovanja nude parodiju (ili vrstu odgovora) na Defoa i njegovog heroja Krusoa.. Svift i njegovi savremenici Postoje razlozi. str. nudi izvanredno detaljnu komparativističku analizu tekstualnih podela. Collier – MacMillan.168 Međutim. termin roman posmatra se kao drugačija i. Najdžel Denis. 123-33. New York. Ibid. a u Engleskoj počela da postaje sve popularnija. običan jezik i svakodnevne aktuelne događaje. str. Takva proza se pojavila u Evropi na više mesta u XVI i XVII veku. „Moj otac je imao malo dobro u Notingemširu. a ponavljanje narativnog okvira (sa svim detaljima u vezi sa brodovima i pravcem plovidbe. Nigel Dennis. Kada mi je bilo četrnaest godina. savremena kritika sve otvorenije priznaje svesno književno poređenje i Sviftovu nameru da dovede svoje delo u direktnu vezu sa Defoovim. 1964. . ali smatra da je nepravedno razmišljati o Guliveru kao namerno osmišljenoj reakciji na Defoa. kao i brojem dece koju je dobio dok je bio na kopnu) predstavlja važno pripovedno sredstvo u isticanju ove teme. London. 134 167 Ibid.2.1. jednom je napomenuo da je to „čovek koga prezirem i gotovo sam zaboravio njegovo ime“. na primer. 168 Upor. da bi naredna dva veka ostala omiljeno štivo kontinentalne Evrope. str. op. pošalje me u Koledž Emanuel u Kembridžu.iskustava. 166 Upor. Ali. mada donekle međusobno protivurečni. nešto pre objavljivanja Guliverovih putovanja .

kod koga sam ostao četiri godine. 11). Pored ovih kontekstualno uslovljenih paralela. koji je počinjao da formira savremen „urbani“ stav prema subjektivnosti i detaljnosti opisa svakodnevnog života u književnom delu. gorak i patetičan kraj kada Guliver. postoje ubedljvi tekstualni dokazi da jeste. The Reluctant Pilgrim: Defoe’s Emblematic Method and Quest for Form in Robinson Crusoe. Svift takođe uspeva da parodijom preispita i koriguje romaneskni žanr u usponu. za razliku od prilagodljivog Krusoa. Sasvim je moguće da se igra rečima „Mister Bates“ pominjana tri puta u prva tri pasusa odnosi na Defoa i tobožnje šale u vezi sa Defoovim odbijanjem da pokrene pitanje seksualnosti tokom Krusoovog dvadesetosmogodišnjeg boravka na pustom ostrvu. obično putem parodije: epizodična struktura i nedostatak razvoja priče. John Hopkins University Press. opasnim i podsmevali im se. . ali da zavisi od niza umetničkih i filozofskih postavki – o subjektivnosti i ljudskoj prirodi koje su Svift i Avgustovski krug smatrali odbojnim. O ovome se detaljnije govori u analizi Kristofera Foksa.170 Svift remeti romaneskne prakse i postavke neprestano i sistematično. 20 (1986-87). izraženo preterivanje subjektivnosti i nedoslednost karaktera. 1966. Mada ostaje dilema da li je Svift svesno napravio paralelu na Defoov avanturistički duh kada je osmišljavao Guliverovo porodično poreklo. preterano prepričavanje nevažnih „realističnih“ detalja (uključujući Guliverovo opsesivno beleženje morskih lokacija. što sam uvek verovao da će pre ili posle biti moja sudbina“ (GP.izdržavanja bio je isuviše težak za skromne prihode. Hanter smatra da je Defoova priča odlična. Eighteenth-Century Studies. Ono malo para koje mi je otac ovda-onda slao upotrebljavao sam na učenje navigacije i ostale matematike potrebne onima koji smeraju putovati. smatra da je nemoguće da se ponovo pridruži čovečanstvu nakon iskustva otuđenja u dalekim zemljama. U Guliverovim putovanjima mogu se naći elementi. pa su me dali na zanat kod čuvenog londonskog hirurga gospodina Džemsa Betsa. Baltimore. str. 170 Upor. lik i moreplovsku karijeru. gde nije bilo nikakvog „realističnog“ pokazatelja da su svih dvadeset i osam godina izolacije iz ljudskog društva mogle da nanesu nepopravljivu štetu socijalnom i psihološkom životu glavnog junaka. koji iznose anti-novelistički stav.169 Takođe je moguće razmišljati i o Guliverovom konačnom odbijanju ljudskog društva kao vrsta kritike srećnog kraja avanture Robinsona Krusoa. ali nigde u tolikoj meri kao u 169 Christopher Fox. 17-33. uključujući i osmišljavanje lika samog Gulivera kao pripovedača. J. „The Myth of Narcissus in Swift’s Travels“. te da predstavlja sasvim zadovoljavajući rani primer romaneskne forme. poslovnih aranžmana i njegovo insistiranje na svojim fiziološkim potrebama). originalna. Paul Hunter.

str. Pa ipak. Svift stvara tekst koji donosi višeznačnost u pravom smislu te reči. provodeći (prema savremenim zapisima) svoje poslednje godine kao mračnjak u samoći u Škotskoj. autobiografije. op. Aludirajući na mnoge tradicionalne ili savremene žanrove (filozofska putovanja. 171 Jasno je da Svift smatra da prividna običnost i „realizam“ u novim romanesknim pričama nije samo zavaravajuća književna konvencija. putopise i romane).3. 5. koji se nakon dvadeset i osam godina izolacije – a veći deo njih bez govora ili ljudskog društva – brzo i lako prilagođava ljudskom društvu. on je pomalo patetičan. neki govore da je čak i živeo u pećini. 123.cit. te bez njega knjiga ni ne postoji. Višeznačnost ukazuje na složenu i kameleonsku prirodu samog teksta. Hunter. tako da nije iznenađujuće to što čitaoci i kritičari tumače Guliverova putovanja na toliko različitih načina. pripovedača. on predstavlja sve uloge u priči – učesnika. Time se jasno pokazuje da je satira ne žanr sam po sebi. heroja i tumača. S jedne strane. Ovde razočarani heroj liči na nekog od prototipova Robinsona Krusoa iz stvarnog života (na primer Aleksandra Selkirka) više nego na Defoovog prilagodljivog Krusoa.1. posmatrača. . nikada se nije vratio svakodnevnom životu. utopije. koji je proveo samo četiri godine na usamljenom ostrvu. Njegovo poigravanje žanrom nije samo konvencija već i potraga za adekvatnom kritikom savremenih knjiga i navika. te ima probleme da se 171 Upor. memoare. čak ni blizu toliko bistar posmatrač i prilagodljivi analitičar kakav on veruje da je. Selkirk. što predstavlja produžetak avgustovske kritike izdavaštva i čitalačkog ukusa uopšte.. S druge strane. već književni stav koji se uobličava tako što ulazi u jedan ili više postojećih žanrova i na taj način ih okupira i podriva indirektno šaljući svoju poruku čitaocima.ishodu Četvrte knjige kada se Guliver vraća svojoj porodici i štali. Čitaoci dobijaju samo priču koja je prošla kroz filter pripovedača u prvom licu – njegove oči i uši su sve što čitaoci mogu doseći. komentatora. ali i imitirajući ih i međusobno poredeći radi isticanja svoje književno -kulturološke poente.2. već i životno iskustvo. Guliver kao heroj Uloga Lemjuela Gulivera u delu Džonatana Svifta sobom donosi višestrukost tumačenja.

Nikad nisam mogao da saznam njenu tačnu etimologiju. subjektivni ili zbunjeni. on ne može da razlikuje jednog Huinhma od običnog konja. bar ne onako kako lik funkcioniše u tipičnom romanu. ali čini se da u ovom slučaju ovo nije adekvatna reč. 124 . niti se menja i uči iz svojih iskustava. Uz to. ne razvija se.u priči održi kontinuitet pouzdanosti njegove tačke gledišta. uz hvalisavo isticanje svog samopouzdanja. pa čak ni pripovedač u uobičajenom smislu te reči. već se stiče i utisak da u različitim trenucima u knjizi on funkcioniše na sasvim drugačiji način. marioneta.172 „Nepouzdan“ je dobra reč da bi se opisao Guliver kao pripovedač. ponekad naivan ili budalast ili pak samo piščeva persona. biva zarobljen ili prevaren. on ne pokazuje doslednost stavova niti. S druge strane. bilo u inostranstvu ili u Engleskoj. On ne raste. Guliver je sveprisutan – ponekad pouzdani izveštač i komentator. U velikoj meri hvalisav u pogledu svoje moći rasuđivanja. Hanter smatra da je osnovni potez u rešavanju ove zagonetke razumevanje Sviftove satire. 232). čini čitaoca sumnjičavim po pitanju njegovog prikaza priče iz perspektive prvog lica. njegovi argumenti bivaju odbačeni od strane svih sagovornika. Ne samo da je nepredvidljivo promenjiv. protivurečan i nedosledan. Zato oni kažu da je reč Laputa nastala kvarenjem od „Lapuntuh“. On ostaje enigma ako čitalac pokuša da ga uzme zaozbiljno kao osobu – čak i zamišljenu osobu – jer ne funkcioniše na životan. realističan ili bar verovatan način u književnom delu. nikada ne uspeva da dospe kuda se zaputio i gotovo uvek se putovanje završi time što se on izgubi. ali čak i tada zadržavaju izvesnu meru ljudske pouzdanosti. odnosno pouzdane nepouzdanosti. Takođe. str. a „Untah“ znači guverner. Mnogi pripovedači u prozi jesu ograničeni. jedinstvo lika. kao i njegove funkcije u knjizi. uprkos njegovim protestima. Ali meni se to tumačenje čini malo nategnuto “ (GP. 172 Ibid. Način čitanja i tumačenja teksta u velikoj meri zavisi od toga kako čitalac reaguje na ulogu Lemjuela Gulivera kao pripovednog glasa u delu. Iako gotovo arogantno ističe svoje poznavanje stranih jezika i umešnost u retorici. Veoma često pokazuje se kao nepouzdani pripovedač. on ne može da pogodi šta znači reč „La puta“ (na španskom „prostitutka“) i umesto ovog značenja sam izmišlja apsurdnu etimologiju „Reč koju prevodim kao Leteće ili Ploveće ostrvo kaže se na njihovom jeziku Laputa. Na njihovom jeziku „Lap“ znači visoko. ponekad sofisticirani ironičar. Ponosan na svoje navigacione veštine. Pokušavajući da odgonetne ontološki status Gulivera. budući da njegovo naivno podleganje uticaju okoline. Guliver nije lik. nasuka.

set pištolja. u potpunosti prepuštajući poentu određenog iskustva ili događaja. Ali činjenica da u Četvrtoj knjizi on konačno reaguje na nešto i menja svoje ponašanje. ali vrlo često je daleko od britkih zaključaka. metke. odnosno postaje prozni lik čije reakcije liče na ljudske (pa makar bile i ekstremne i bizarne). „personalizacija“173 nekoga ko može da igra različite uloge i da stavlja različite maske i lica u različitim trenucima kada je potrebno da se u priči kreira određeni efekat. barut. dnevnik. Evo šta sve Guliver navodno nosi dok se bori sa talasima: „veliki mač. običaja i iskustava. ali bez potrebe da on kao lik doprinese bilo čemu doslednom. ponekad postiđen zbog domaćih navika kod kuće i vrline vidi samo kod drugih nacija i kultura. opet. on nudi bizaran opis svog dolaska na obalu (nakon brodoloma) noseći sobom gotovo celokupan teret. ubedljivom ili verovatnom. čak i ako je obično komičan. maramicu. kada dolazi na obalu Liliputa sugeriše način na koji će on i priča funkcionisati. bilo da snažno brani svoju domovinu. gotovo zakopan u tekst za koji se čini da pokušava da čitaocu prenese mnogo više od samih putopisnih činjenica. dok je. Već na početku Prve knjige. srebrni i bakarni novac i nekoliko zlatnika. Stoga se čini da je on više retorička figura nego lik sa ljudskim dimenzijama. . Gotovo svi čitaoci od početka smatraju Gulivera nepouzdanim i. 173 Ibid. češalj. On je. on funkcioniše na sasvim drugačiji način.U velikoj meri on je ono što Svift želi od njega da bude u određenom delu priče. srebrnu burmuticu. Ponekad strasno brani imperiju i šovinističke ideje o svojoj matičnoj zemlji. Ponekad iznosi razumne stavove i funkcioniše manje-više kao Sviftov glasnogovornik. znači da bi čitaoci trebalo da se suoče sa njegovim prethodnim. Guliverovo rano predstavljanje. na primer. Veliki deo značenja lika i postupaka Lemjuela Gulivera je suptilan. naočare. ranim ulogama mnogo pažljivije da bi spoznali prirodu i suštinu njegove priče i njegov doprinos satiri. On je vrsta žrtvenog jarca koji može da postoji kao ekstreman stereotip i upravo zbog toga on može da se tako opušteno kreće kroz toliko mnoštvo mesta. prema Sviftovim sopstvenim rečima. pri čemu je samo naizgled stanovnik tekstualnog sveta koji stvara svoja sopstvena pravila i ide svojim putem. bilo da pompezno tumači očigledne stvari. britvu. u zabludi ili jednostavno nije u pravu. set za ručavanje. Data mu je parodična podloga uz niz karakteristika kao da je reprezentativni ili realistični lik. gotovo uvek ostrašćenim. ali kada je jednom stavljen u pokret. a da se ništa od toga ne očeše o njega. sat.

111). Lemjuel Guliver. kompletnu odeću uključujući i šešir i nekoliko sitnica od značaja“ (GP. Čarls Gildon je napisao i šaljivu knjigu u kojoj se podsmehnuo Defoovom poznavanju mora174 u kojoj je istakao detalj kada Kruso puni džepove pantalona svojih mornara sa biskvitima tokom spašavanja namirnica sa olupine. Pri tome. Sunth. ed. The Life and Strange Surprising Adventures of Daniel Defo. kao heroj parodije avanturističke priče. On se mačuje slamčicom u 174 Upor. Apsurd vezan za ovakvo preterano isticanje značaja avanture vidi se u opisu i prirodi avantura koje Guliver preživljava. Pravi heroj je snažan. 8). University of Delaware Press. isto onoliko silna koliko i pre“ (GP. Ovi predmeti. 34). Takav heroj u srcu nosi strasnu želju za kretanjem. London. 121). brod na kome isplovljava na svoj put u Brobdingnag zove se upravo Avantura. Moja nezajažljiva želja da vidim strane zemlje nije mi dala da se duže zadržavam“ (GP. Časopis The London Journal iz 1724. jedan po jedan. Ali kada su ovi predmeti jednom pobrojani. The Genres of Guliver’s Travels. najpre biva proglašen mudrim i istinoljubivim. uprkos svim pretrpljenim nesrećama. „Priroda i sudbina osudile su me na život bez stanka i počinka“ ( GP. pokazuju se kao korisni za priču dok Guliver pokušava da prikaže evropske običaje i istoriju i lako je ignorisati njihovo prisustvo (kao što Guliver očigledno čini) kada se bori da ispliva na obale Liliputa.175 Zar Guliver ne zna da sva ta oprema otežava kretanje i umanjuje njegove šanse za preživljavanje? Da li je priča nedosledna. pri čemu autor ove knjige ističe da Defo izgleda nije znao da mornarske pantalone nemaju džepove. životinjama ili okolnostima pogubnim po njegov opstanak. prilično smotan. . „Guliver’s Travels and the Novel“ in Frederick N. 1719. te mu se dešava da se „spotakne o koricu hleba i padne pravo na nos“ (GP. 56-74. Sviftov heroj je. 175 Hunter. „Moja žeđ da vidim sveta bila je. Hafier. Newark. dobija se apsurdna slika o Guliveru. str. 106). nesalomiv. 1990. 220)..kompas. navodi ovu šalu kao temu tadašnjih razgovora u Londonu. da li se neke činjenice zaboravljaju ili se priča otela kontroli? Guliver putnik i Guliver pripovedač nisu ovde jedno i čitalac može da zaključi da je Svift zaboravan ili mislima odsutan ili pak da je apsurdni Guliver u funkciji Sviftovog proračunatog plana parodije avanturističkog romana. sposoban i svoje vrline pokazuje u okršajima sa bićima. Charles Gildon. te i u Guliverovim putovanjima nalazimo opise slične onima iz Defoovog Robinsona Krusoa : „Ostao sam svega dva meseca sa ženom i porodicom. kakav pravi heroj i treba da bude: „U Redrifu je postalo poslovično da se kaže kako je nešto istina kada je to rekao gospodin Guliver“ (GP. Objekat podsmeha u ovom slučaju bi opet mogao biti Defo i „kontekstualni realizam“ Robinsona Krusoa. nasuprot tome.

on se „junački“ bori protiv „čudovišta“ tipa mačke. snovima. a vladar Liliputa ga dočekuje sa svim počastima kao da je osvojio važnu pomorsku bitku reskirajući sopstveni život. koji njegove avanture izazivaju kod čitaoca. u pojedinim segmentima priče avantura i dobija elemente srodne tradicionalnoj avanturističkoj priči. a plovidbene sposobnosti dokazuje u drvenom valovu. Time se indirektno i iznosi kritika valorizovanja heroja i herojskih dela. Tom prilikom biva svladan utučenošću i strahom da neće preživeti (GP. 122-7). Tom prilikom Guliver ima ulogu generala koji osmišljava i realizuje plan kako da se dočepa cele neprijateljske flote. u jednom trenutku dolazi na pusto ostrvo i boravi na njemu nekoliko dana. njegova sušta suprotnost. oni bi me neminovno rastrgli i proždrli“ (GP. ali i parodiju budući da Guliver niti veruje u takvu vrstu preživljavanja niti ima snage i sposobnosti da uradi ono što je Robinson Kruso postigao svojom voljom i upornošću. poveže i povuče brodove za sobom. Herojsko delo biva dovedeno do apsurda budući da ove životinje dobijaju groteskne dimenzije: mačka je tri puta veća od vola.maniru cirkuskog zabavljača (GP. a granica između ove dve oblasti jeste san. Međutim. već i da leže u samoj njegovoj suštini. svetovima koji ne postoje. a da realnost označava slabost heroja. kao predmet oštre parodije. 224). van realnosti. rundov je velik kao četiri slona. najviše umanjuje veličinu i grandioznost denotacija koje je pojam avanture značio u doba ekspanzije Britanskog carstva. Naime. pacovi su veliki kao ovčarski psi. 126)). U ovim trenucima čitalac prepoznaje jasnu aluziju na avanturu Robinsona Krusoa. a suština se svodi na to da zakorači u vodu. Pri tome. Na osnovu navedenih primera čini se da je primereno zaključiti da heroj i heroizam. Međutim. žabe i majmuna (GP. živeći u pećini. 168170). čini se da je vrhunac apsurda dostignut u epizodi pomorske bitke između carevina Liliput i Blefusku. Kada stupa u akciju. a njegova herojska dela su na granici tragičnog i komičnog. ne samo da su utkani u Guliverova putovanja. Moglo bi se reći da postoji šema . psa. Svift koristi jedno veoma upečatljivo pripovedno sredstvo da bi avanturu umanjio – on je smešta u domen fantastike. Stiče se utisak da avantura pripada samo mašti. dok se brani od mnoštva sitnih strela – naočarima. jednogodišnjeg deteta. Upravo taj gorak smeh. 133). a u širem kontekstu moguće i cele nacije. u ovom slučaju Gulivera. kao elementi avanturističke priče. pacova (GP. samo beskrajno hitriji i opasniji („Da sam se pre nego što sam legao raspasao i ostavio sablju. Guliver je groteskna slika heroja. a prede tako glasno kao da tka trinaest tkača. paleći vatru i skupljajući jaja da bi se prehranio.

Legnem na travu. Na primer. kako bi uzeo svoje sitnice. koje smatra najgadnijim životinjama koje je ikada video (GP. Na primer. brodova. Posle toga. on uspeva da se fizički i psihički uklopi u svet ljudi. Isto tako. upravo nakon robinsonskih razmišljanja na pustom ostrvu. koordinatama plovidbe) i brodolom. on odjednom ugleda ogromno lebdeće telo na kome žive ljudi (GP. kao punopravnim članovima domaćinstva njegovog novog poznanika.. Stiče se utisak . 15). pa i sam Guliver definiše svoj svet kao košmar.. Nakon buđenja. uzviknu piskavim ali jasnim glasom: „Hekinal degul!“ (GP. jer kad sam se probudio. svet moreplovaca sve sa imenima kapetana. pokušam da ustanem ali ni maći. dok ga ostali posmatraju zaprepašćeno budući da je taj kavez veličine broda. možda nešto bliži snu. 325). Guliver svoje iskustvo opisuje na sledeći način: „Od užasnog umora bio sam živ zaspao. san se ponekad javlja kao priprema za realistično okončanje avanture u fantastičnom svetu. Prilikom upoznavanja sa konjima. u nekim trenucima taj prelaz između realnog i fantastičnog biva prikazan direktno. kada ga spašava kapetan Tomas Vilkoks. bunca govoreći da mu donesu kavez u kome je plovio. čvršće no ikad u životu. da bi se nakon otrežnjenja heroj našao u fantastičnom svetu avantura. 332). Nakon putovanja u Brobdingnag. a da avanturu ostavi iza sebe u halucinantnom svetu između jave i sna. Guliver. boravak na tom telu prihvata kao normalnu avanturu u skladu sa prethodnim kontekstom. on kaže sledeće: „Protrljam oči. čini mi se. stalno uznemiren snovima o mestu koje sam ostavio i opasnostima koje sam izbegao“ (GP. u zemlji Huinhma. pre nego što je otkrio svet Liliputanaca. prema standardima realističkog konteksta.. a oni ljudske veličine. i to upravo onda kada se čitalac navikne na postojanje tajanstvene zone između njih. Po mom računu mora biti da sam spavao preko devet časova. vrlo kratku i meku. Međutim.. pri čemu se dobija efekat buđenja nakon košmarnog sna. on pada u san: „Spavao sam nekoliko časova. te se fantastični motivi u tolikoj meri stapaju sa realističnim da poprimaju odlike jedni od drugih pa bi se moglo reći da se stapaju sa nevidljivom ali sveprisutnom zonom sna.. Na početku je realističan kontekst koji uključuje navodno autentične elemente klasične avanturističke priče (herojeva želja za kretanjem. očekujući susret sa Indijancima on sreće Jahue. a jedno biće manje od šest palaca.strukture Sviftovske avanture. U sličnom maniru. 206).. bez ikakvog čuđenja. Kolonijalistički kontekst postaje svet fantastike u trenutku. nakon kojeg sledi deo priče koji je između jave i sna. Čini se da je halucinantnost ovog sveta ipak u pojedinim trenucima isuviše zbunjujuća. ali uvek videh iste stvari. 224) i. i zaspim. Uštinem se za ruku i slabinu u nadi da je sve ovo samo san“ (GP.

str. Pored mnogobrojnih tematskih celina u delu.cit. . te je svoje nepoverenje prema naučnim istraživanjima takođe utkao u svoju parodiju. kada dođe do obrta proporcija. 176 177 Upor. da ljude patuljke i ne spominjemo. na samom početku čitanja priče čitalac. Upor. Preterivanje je ključni elemenat satire i Svift ga je u ovom delu iskoristio na veoma efektan način. 178 Ibid. a stoga utiče i na ponos. razvoju i sve većom upotrebom ovih instrumenata) dalo je Sviftu ideju o dva ekstrema kako se može posmatrati svet. što znači da su ljudi 1.064. The Art of Jonathan Swift.178 Sve se ovo odražava i na njegovu moć. povećava ili smanjuje. Pat Rogers. identifikujući se sa pripovedačem. Vision Press. a što opet znači da Guliverovo (i čitaočevo) prilagođavanje visine od Prve knjige do Druge knjige uključuje proporcioni redukcioni faktor od 152. ed. sve prema prilici. Džonatan Svift nije podržavao želju tadašnjih naučnika Kraljevskog društva da razumeju fizičku prirodu univerzuma do najsitnijih detalja i do kosmičkih granica. te je ona i formirala konceptualni okvir za prve dve knjige. kao i mnoštvo fizičkih detalja iskalkulisanih tako da u čitaocu izazovu gađenje prema ostrašćenosti i zadovoljavanju ljudskih želja uopšteno. on može da spremno ponudi „perspektivu“ veličine engleske nacionalne ambicije i međunarodnih odnosa. 179-88..176 Mikroskopsko i teleskopsko viđenje sveta (zasnovano na tadašnjim najnovijim tehnološkim otkrićima. op. koga tokom svih putovanja brine bezbednost njegovih očiju i naočara. Čin posmatranja i opažanja čini veoma važan segment Guliverovih putovanja. London. Budući da čitalac prolazi kroz iskustvo opažanja proporcija predmeta i ljudi kroz Guliverove oči. Svift napominje da visina Liliputanaca čini jednu dvanestinu normalne ljudske visine.177 Budući da Svift ima na raspolaganju i kratkovido i dalekovido viđenje. odnosno dostojanstvo i moć heroja. a potom u Brobdingnag. pogotovo kada viđenje i uviđanje napuste heroja-izveštača. 1978. Veoma je važno zapaziti redosled putovanja Lemjuela Gulivera – prvo u Liliput. 127. jedna od najistaknutijih jeste ljudski ponos. suočio sa šokom zbog svoje male veličine. str. Tako je nastalo pomalo neobično pripovedno sredstvo posebno korisno da se pripovedač-posmatrač.da je ovim u velikoj meri iskazana i piščeva skepsa prema ideji avanture i njenoj grandioznosti u istorijskom i književnom kontekstu njegovog doba.. radi potreba satirične tačke gledišta bitne uočljivosti. „Guliver’s Glasses“ in Clive T. Hunter.728 puta viši. Probyn. da bi se kasnije. nespretnosti i bespomoćnosti. sebe zamišlja kao velikog. ogromnog u odnosu na mesto radnje i predmete.

i britanske nacije i heroja zapadne civilizacije. Ovakvi efekti logično slede kada se uzme u obzir da je prvo prikazano uvećanje. 179 Upor. gotovo nevidljive na mapi. budući da svojom grotesknošću ističu. s jedne strane mentalnu a. kada Guliver iz čiste zabave u Brobdingnagu odluču je da preskoči preko kravlje balege da bi dokazao svoju odvažnost i fizičku spremnost. fizičku izobličenost ljudskog bića. The Writings of Jonathan Swift.. . stvarajući na taj način ne samo autentičnu avanturističku priču već i jedinstveno delo u kome se i klasična avanturistička priča i njena priča prepliću dajući odraz kritičkog stava jednog sloja društva imperijalističke Britanije. New York. Greenberg and William B. metaforički. 1973. Prva i Druga knjiga su strukturalno i retorički efektivno upotrebljene za Sviftove svrhe.U tom smislu. „The Pride of Lemuel Gulliver“ in Robert A. metafora veličine (sa svim svojim značenjima) ističe ovaj elemenat priče u prvi plan. 631-47. str. Budući da je veličina heroja poljuljana. najveća estetska ironija priče jeste da se prava saznanja o svojoj veličini i sposobnosti stiču tek kad se heroj vrati kući i spozna istinu o svojoj domovini. Samuel Holt Monk. U tom smislu. a zatim umanjenje Guliverovog položaja u svom svetu. a redosled događanja čini retoričko sredstvo pripovedanja. njegov neuspeh pokazuje i fizičku nespremnost ali i umanjuje njegov ponos. Zemlje koje se na prvi pogled čine divlje i male. Unižavanje ponosa (i Guliverovog i čitaočevog) prati i splašnjavanje vere i nade u heroizam i veličinu. dok su u estetskom aspektu zadovoljavajuće po svojim paralelizmima i simetrijom. ubrzo izgledaju velike i važne. Norton. a time. njegova lutanja i doživljaji u Trećoj i Četvrtoj knjizi samo doprinose učvršćivanju sumnje u parodirane elemente priče. eds. s druge strane. Piper. Upravo ovom slikom Svift retorički umanjuje naduvani osećaj veličine svog junaka.179 Na primer.

opravdano ili ne. budući da je važnim novim delima gotovo bilo zagarantovano da će privući pažnju javnosti i biti istaknuta tema u razgovorima važnih društvenih krugova. Eliza Hejvud. to je bila kulturološka propast sa dugoročnim posledicama po književnost. Čini se da je gotovo svaka velika književna figura prve trećine veka – Svift. s druge strane. Džon Denis. op. Ser Ričard Stil.cit. vodio se neformalni rat. Među piscima. Međutim. Džozef Adison. Istaknuto mesto književnosti u diskusijama o kuluturnim vrednostima i političkim idejama dominiralo je više od dve decenije. 180 Upor. i Poup i Gej su objavili svoja najmoćnija i najambicioznija dela u ovom blistavom književnom trenutku i. ova zapažena vrednost književnosti u svakodnevnom javnom životu predstavljala je pobedu sveta pisane reči. Koli Ciber i Henri Filding – bila u tolikoj meri uključena u politiku da je čak i pozivanje na njih imalo jake političke implikacije u domenu javnog mnjenja.180 Za kulturološko-političku scenu Engleske ranog XVIII veka karakterističan je način na koji su vodeći pisci uhvaćeni. piscima su. Pop. pa čak i postavljeni u centar javnih rasprava. godine izazvalo je do tada neviđen tridesetomesečni procvat izdavačke aktivnosti u Londonu..118. Londonski pisci kasnih dvadesetih godina osamnaestog veka svojim delima dali su najdalekosežniju. obično političkim događajima). Imperijalističke ideje u romanu Pojavljivanje Guliverovih putovanja 1726. pripisivane određene vrednosti i stavovi. Sumnjalo se da se svuda kriju prikrivene aluzije i tajna značenja i gotovo svako objavljeno delo pratila je parodija „ključ“ (povezujući i dekodirajući tekst u skladu sa tada aktuelnim javnim. pored Svifta. uopšteno gledajući. bilo pojedinačno bilo u grupama. pri čemu se činilo gotovo nemoguće da se politička i književna pitanja jasno razdvoje. Fox. To su bili zlatni dani za avgustijanske pisce sa kojima je Svift dovođen u vezu. pošto je gotovo svaki objavljen tekst od značaja za knjiž evnost bio odmah identifikovan sa nekom partijom ili ideologijom i ubrzo hvaljen ili osuđivan zbog političkih implikacija. Danijel Defo. S jedne strane. . Delarivier Menli.5. „odgovor“ (što je dovodilo do dugog niza pamfleta) ili nekih drugih parodičnih ili argumentovanih odgovora. str. Bez obzira na to koliko su se opirali da se oslobode partijskog belega.4. najubedljiviju i najbolje osmišljenu kulturološku kritiku koja je ikada do tada bila artikulisana.

Pisci su smatrali da imaju ključnu kulturološku. klasi. te proces čitanja koji nalažu Guliverova putovanja uključuje i upoznavanje sa kulturološkim trenutkom u kome je delo nastalo. pretvorilo u jednu od najoštrijih kritika svog doba. vrednosti i književnosti.182 Guliverova putovanja su u početku bila smatrana kao delo relativno bez očiglednih aluzija na književno -političke diskusije tog doba. veliki deo pisaca bio je blizak vodećim ličnostima u vladi. religiji ili nekoj drugoj grupi. Do 1726.181 Uprkos tradicionalnim nazivima za književni period koji povezuje svoje vrednosti uglavnom sa prošlošću („neoklasični period“. Pored toga. pa čak i članovima kraljevske porodice.Jedan od razloga za ovu pojavu bilo je to što je tadašnja književnost bila agresivno posvećena aktuelnim političkim događajima i problemima. „avgustovsko doba“) i uprkos stalnim naporima samih pisaca da evociraju slavne trenutke iz klasične ili hrišćanske istorije. tokom različitih čitanja. svaki od njih je smatrao da svojim delom doprinosi definisanju nove nacionalne tradicije identiteta. 181 182 Ibid. oni su mogli da značajno utiču na svoju čitalačku publiku u ekspanziji. tekstovi su se redovno i agresivno okretali aktuelnim događajima i idejama. karikatura i uvredljivih izmišljenih anegdota. sebe smatrali ne samo arbitrima ukusa i morala već i kulturološkim i političkim čuvarima. dugoročnije gledano. . Ibid. pri čemu centralno mesto zauzima imperijalistički kontekst. društvenu i političku ulogu. pa i filozofskim vodičima za široku javnost. aristokratama. Makar bili odani partiji. čini se da se ovo delo postepeno. a jedan od dokaza snažnih i zlih bitaka bio je niz zlonamernih nadimaka. Tumačeći savremene događaje na koherentan način (često u direktnom poređenju sa vrednostima i modelima iz prošlosti). te su . godine intenzitet i surovost javne retorike dostigli su brutalne dimenzije. ideja. Međutim. Ako je Sviftov osnovni književni program prikazan u Guliverovim putovanjima trabalo da uzdrma svet i društvo XVIII veka. važan aspekat izazova čitanja ovog dela uključuje i način čitaočevog poimanja podteksta. iako su se često žalili da je njihova društvena uloga manja u odnosu na pisce iz prošlosti. nalazeći svoje mesto i u modernoj književnoj istoriji.

. dečko s katarke opazi kopno i oni se iskrcaju u nameri da pljačkaju i otimaju. daju zemlji novo ime. pripisana je stavu Guliverovog sagovornika: „Zaprepastio ga je moj istorijski prikaz naših prilika za poslednjih sto godina. pokolja. Guliveru „srce silno zakuca u grudima. ludilo. silom uzmu na lađu jedan par kao primerke. na kojima su tri moćne kraljevine pod jednim suverenitetom“ (GP. prodaju i manipulišu njegovim životom radi ličnog profita). 428). 104). pohota. nailaze na bezazleno stanovništvo koje ih lepo dočekuje. ubistava. Tvrdio je da je to samo gomila zavera. prostire na dva ostrva. 116-7). bes. 185). na sledeći način: „U ovom strašnom uzbuđenju nisam mogao da ne pomislim na Liliput.Veličanje britanske nacije i imperijalistički duh prisutni su u delu. Prilikom boravka u Brobdinghagu. vraćaju se u domovinu i dobijaju oproštaj. strančarstvo. Iako Guliver navodi pozitivne strane moreplovstva: „Imao sam pedeset ljudi posade i nalog da trgujem sa Indijancima Južnog mora i da otkrijem nove zemlje. Guliver komentariše svoj položaj. ponekad i eksplicitno. Na primer. Upravo ovaj poslednji komentar predstavlja realističan komentar samoga Džonatana Svifta. licemerstvo. po povratku iz Liliputa.. 430). revolucija. zavladaju njome u ime kraljevo i pobodu trulu dasku ili kamen kao spomen. zloba ili slavoljublje“ (GP. zemlji divova. Kritika ovakvog pomalo naivnog glorifikovanja pripisanog jednom običnom podaniku Velike Britanske imperije. svirepost. položaj jednog Britanca. on „ hvali svoju dragu domovinu stilom koji dolikuje njenim zaslugama i njenoj sreći“: „Počeo sam svoj govor time što sam obavestio Njegovo veličanstvo da se naša vladavina. Prvom prilikom u . buna. ubiju dva-tri tuceta domorodaca. izgnanstava – najgorih poslednica koje mogu imati gramžljivost. zavist. čiji su stanovnici gledali u mene kao u najveće čudo koje se ikad na svetu pojavilo. izdajstvo. tako da ni sami gusari ne znaju gde su. što postaje još jasnije kada se pročita opis osvajanja kolonija koji u sebi nema ničeg bajkovitog: „Bura odnese nekud gusarski brod. osim na kolonije u Americi. a on „nije baš mnogo verovao u pravičnost vladara u tim prilikama“ (GP. kad spazih engleske boje“ (GP. on ne pristaje na građansku dužnost da državnom sekretaru podnese izveštaj o svojim putovanjima „pošto sve zemlje koje engleski podanik otkrije pripadaju engleskoj kruni“ (GP. mržnja. Tako nastaje nova kolonija stečena po božanskom pravu. 178). U razgovorima sa svojim gospodarom i kraljem (pri čemu je sam Guliver u položaju roba kojeg pokazuju u cirkuskim predstavama. 322). Razmišljao sam kako će poniženje biti za mene da u ovom narodu budem onako sićušan kao što bi jedan usamljeni Liliputanac bio među nama“ (GP. ukoliko budem mogao“ (GP.

Routledge. njihovi nasilni upadi su pobožne ekspedicije. kao što se i dogodilo. najveća koncesija mira potpisanog Poveljom u Utrehtu 1713. John Richardson. I ta gnusna družina kasapa koja vrši tako bogougodno delo. Gej. od koga se očekivalo da bude. profitabilan ugovor sa španskom Južnom Amerikom. već američke kolonije. godine da bi se iskoristio Asiento. već jednostavno da ukaže na potrebu 183 Upor. New York. daje se razrešnica za sva nedela i grabež. Gay. te je osnovala kompaniju South Sea Company 1711. dok su trgovci radije trgovali sa lokalnim vladarima umesto da uzimaju zemlju. a ljubazni „bezopasni“ ljudi koji tom prilikom stradaju su „divljaci idolopoklonici“. domoroci se ili proteruju ili istrebe. Pop. Detalji jasno ukazuju na to da je u ovom slučaju Svift na umu imao ne afričke. ovaj odlomak razotkriva tri ključna elementa evropskog potčinjavanja „primitivnijih“ delova sveta: motiv osvajanja. koja se odnosi na domoroce koji se silom odvode. zemlja se natapa krvlju svojih sinova. U Africi nije bilo formalnog zaposedanja. a ističući činjenicu da je ova vlada učinila trgovinu robljem osnovnim elementom finansijskog plana države u to doba. Naime. Pope. Generalno posmatrano. korišćenje vojne sile kao sredstva za postizanje cilja i maskiranje i motiva i sredstva jezikom civilizacije i religije. torijevska vlada Roberta Harlija trebalo je da reši problem nacionalnog duga koji je porastao tokom prvih godina Rata za špansko nasleđe (1702-1713). njihovi vladari stavljaju na muke da kažu gde su krili zlato. izgrađuje savremenu koloniju osnovanu radi širenja civilizacije među divljacima i idolopoklonicima i radi njihova obraćanja u hrišćanstvo“ (430). ovaj kritičar smatra da je trgovina robljem važna i u kulturološko-književnom aspektu tumačenja dela Džonatana Svifta. Svift iznosi tri argumenta za zavaravanje koji omogućavaju osvajanje: osvajački orijentisani „gusari“ i „kasapi“ su predstavljeni kao ljudi koji šire civilizaciju. Ovo poslednje je verovatno i najznačajnije za kulturološko-istorijsku analizu ovog perioda.183 Oslanjajući se na biografski podatak iz Sviftovog života u vezi sa njegovom povezanošću sa torijevskom vladom Roberta Harlija. Međutim. Ovi podaci ne bi trebalo da sugerišu da je ova vlada izmislila trgovinu robljem ili uvodila surovosti. Ova aluzija na trgovinu robljem daje povoda Džonu Ričardsonu da o Sviftu progovori i u ovom svetlu u svojoj knjizi Trgovina robljem i avgustijanska književnost: Svift. fraza „par kao primerak“. godine. a u vezi sa trgovinom robljem. svodi ih na nivo trgovinske robe i donosi jaku konotaciju na ropstvo. . Slavery and Augustian Literature: Swift.nju se upućuju brodovi. 2003.

čovek bez slobode“.6. koji povezanost između trgovine robljem i književnosti ranog XVIII veka smatraju nevažnom i ovu oblast prekrivaju očiglednim prećutkivanjem i izbegavanjem relevantnih konotacija. Trgovina robljem postojala je kao društvena realnost. poželjno je i definisati reč „rob“ onako kako su je shvatali ljudi XVIII veka. str. pri čemu je. već da se naslute stavovi pisca prema ovoj društvenoj pojavi.184 U tom smislu. budu ći da „književna vrednost ne stoji u jednostavnoj i direktnoj vezi sa moralnim ili političkim vrednostima.. S jedne strane. pri čemu se još i smatralo da je to opšte prihvaćen ili zaslužen položaj u društvu. ali i mogućim uticajem odgovora na ova pitanja na književno kritičko vrednovanje književnih dela iz tog perioda. postojala je ta ista grupa pisaca. spremna da doprinese razvoju svoje zemlje. budući da su društveno -političke okolnosti u velikoj meri odredile život i karijeru pisaca.“186 Cilj analiziranja prisustva i prirode ropstva u književnom tekstu nije da se pisac optuži za zločin robovlasništva. ovog puta posmatrana kao grupa umetnika.5. Za razliku od većine kritičara. Ričardson smatra da je ropstvo značajno prisutno u delima ovih autora. S druge strane. Svift. motiva ili pak implicitne kulturološke podloge u delima navedenih pisaca. Ričardson radije koristi reči „stav“ i „mišljenje“ a ne „ideologija“185. Džon Ričardson se u svojoj studiji b avi prisustvom trgovine robljem kao teme.. . Priroda ove povezanosti ima više strana. Pop i Gej su podržavali ovu vladu i njenu politiku. pri čemu je važno napraviti vezu između politike i književnosti.Torijevaca da ukaže na njenu važnost za britansku ekonomiju. „Rob“ u doslovnom značenju „ neko koga poseduje gospodar. kao i problematikom da li se u njihovim delima nalazi eho tadašnjih stavova prema ropstvu.. čak krajem XVIII veka.2. intenzitet ove trgovine bio toliki da se broj robova dovoženih u Veliku Britaniju 184 185 Ibid. i to u odrazu njegovog književnog dela. str. koja objavljuje dela koja se suštinski bave životom običnih ljudi i koji su posvećeni ideji slobode. str. bila je uobičajena konotacija te reči među Sviftovim savremenicima. 186 Ibid. postojala je zemlja uključena u trgovinu robljem i na njenom čelu političari sa kojima je grupa pisaca bila blisko povezana. Međutim. književna dela ne bi trebalo smatrati dokumentima ideološke strukture ovog perioda. Ibid.

. str. „manje očajna od njihovih sunarodnika koji su okončali svoje živote u rodnoj zemlji“. 1734. A New Account of Some Parts of Guinea. 207. eds. str. Harmondsworth. 440-64. može se smatrati. bar u XVIII veku. 190 Upor. The Eighteenth Century. 166. Jean Barbot. Majkl Krejton (Michael Craton) napominje da je postojala izrazita razlika između crnih robova i „najsiromašnijih belaca sa Jamajke“ sve do polovine XVIII veka. 1660-1807“. dok termine 187 Upor. str. Kingston. str. in John and Awnsham Churchill. Marshall. 309 i M. Simon and Schuster. London. 188 Upor. dok je u to doba svaki najsitniji kriminalac mogao da očekuje da ga odvedu na prisilan rad. Oxford University Press. Ian Randle Publishers. The Slave Trade: The History of the Atlantic Slave Trade. 1997. 6 vols. da bude pretučen ili ubijen ako ga u hvate na delu. Jedno od opravdanja bilo je da je sudbina transportovanih robova bila. .uvećao za 68%. Smrtnost među zaposlenim mornarima na brodovima bila je viša od smrtnosti samih robova. 3rd edn.191 S druge strane. ed. rad „slobodnjaka“ i robova trebalo posmatrati „kao deo kontinuuma a ne kao dijametralne suprotnosti“.270. William Snelgrave. vol 5. New York. with Alaine Low. J.192 Ovo su veoma teška pitanja. Hugh Thomas. Budući da je trgovina robljem bila uglavnom u domenu engleske poslovne politike. London. Penguin. bar prema trgovcu Žanu Barbotu (Jean Barbot). Empire Enslavement. 86. 1993. the Caribbean and England. The Oxford History of the British Empire. kao što to čini Dejvid Eltis (David Eltis). da položaj belih sluga u kolonijama nije bio u potpunosti različit od položaja crnih robova i da bi. mnogo značajniji argument za razumevanje opšte prihvaćenosti ropstva i trgovine robljem jesu opravdanja nuđena širokoj javnosti koja su i doprinela atmosferi opšte nezainteresovanosti za ovu.19. već i zbog toga što je patnju nemoguće meriti. in P. „Labour and Coercion in the English Atlantic World from the Seventeenth to the Early Twentieth Century“ in Michael Twaddle. 1440-1870. ed.187 Međutim. 192 Michael Craton. „The British Empire and the Atlantic Slave Trade.188 Horor priče iz Afrike o hanibalizmu i žrtvovanju ljudi impliciraju isti argument. Dorothy George. 39. and the Slave Trade. The Wages of Slavery: From Chattel Slavery to Wag Labour in Africa. 31. str. David Richardson. 1744-46. Frank Cass. str. London Life in the Eighteenth Century. Poenta nije u tome da se povede diskusija o ovoj temi već samo da se ukaže na činjenicu da robovi nisu bili jedina potlačena grupa u ranom XVIII veku. „A Description of the Coasts of North and South Guinea“. 1925. 189 Upor. iz današnje perspektive gledano. Oxford. u odnosu na statistiku. A Collection of Voyages and Travels. 191 David Eltis. and Freedom in the Caribbean. str. društvenu nepravdu. 1997.190 Takođe. London. dokaza i geografske razlike. vol. Džon Ričardson se bavi reakcijom društva Engleske na ropstvo.189 Još jedno politički efektivno poređenje jeste poređenje sudbine robova i sudbine evropske sirotinje. 1998. 1966. ne samo zbog problema dokumentacije. 2.

. žena i dece iz trgovačkih ispostava u Africi da bi ih prodavali u ropstvo u stranim zemljama. ropstvo i trgovina robljem bili su deo svakodnevnog javnog života. 193 194 Upor. vii. implicirano je da odsustvo društvenog neodobravanja trgovine robovima treba pripisati pre nesposobnosti. str.195 Brion Dejvis (Brion Davis) smatra da je ropstvo bilo „društveno zlo za koje je čovečanstvo bilo slepo vekovima“196 dok Linda Koli. str. vol. monopolista u to vreme. žita ili čak šećera“. Britans: Forging the Nation. Međutim. London. opet. i uvoza šećera. 196 David Brion Davis. Prema mišljenju većine istoričara. 3 vols. New Haven. op. Richardson. Britanci se nisu osećali neugodno niti zbog ropstva generalno posmatrano niti zbog trgovine robljem čiji su svedoci bili.M. a da XVIII vek „teško da je doneo moralne nedoumice savesti“. tvrdila je da postojanje njihovih ispostava spušta cene afričkih robova i donosi korist Britaniji: „Niska cena crnaca bila je uzrok takvog napredovanja i rasta plantaža. str. duvana i drugih proizvoda iz Amerike. Kompanija Royal African Company 1714. ističe da Britanci nisu „uviđali bilo kakvu nedoslednost između veličanja svoje slobode kod kuće i kupovine muškaraca. London. Trevelyan. 12. Yale University Press.3. Cornell University Press. Longmans. 197 Linda Colley. Ukratko. 1992.147. Treveljan (Trevelyan) napominje da se u XVII veku „osećalo vrlo malo kolebanja savesti u vezi sa trgovinom ljudskim bićima“. str.“194 Vesti sa plantaža obično su se ticale dolaska ili odlaska važnih ličnosti ili napada gusara na tovare robe.. 1707-1837. 1966. te stoga i izvoza britanske robe.. The Case of the Royal African Company and the Plantations.197 Budući da komentari istoričara donose sobom metafore moralne uspavanosti ili slepila. nego svesnoj odluci ljudi tog doba. 195 G. a. Green and Co. pri čemu je prevoz afričkih robova preko Atlantika bio moralno izjednačen sa prevozo m tekstila. 2. England Under Queen Anne..193 Prosečan Englez iz perioda s početka XVIII veka znao je da su engleski trgovci kupovali u Africi robove za potrebe kolonija u Americi i da su engleske plantaže u Severnoj Americi i na Karibima zavisile od rada robova. 351.„Britanija“ i „britanski“ vezuje za ideje i ideale povezane sa nacijom u usponu. novine su ponekad donosile i izveštaje o pobunama. 1714.cit. str. The Problem of Slavery in Western Culture. The Peace and Protestant Succession. 1930-34. kao jedan od istaknutih istoričara. Ithaca. godine. pa čak i oglase o prodaji robova. Upor.

odnosno da su oni bića svog doba i mesta i. Čini se da su i pisci tog doba prihvatali ovakve stavove i preneli ih u svoja dela. 1717. Čini se da on pokreće ideje ropstva i slobode ne toliko zbog naglašavanja aktuelnih političkih događaja koliko zbog želje da utiče na čitaoca da se suoči sa kontradiktornim idejama i uverenjima toga doba. 1725. i to putem jezika. Iako se ironija oslanja na prepoznavanje poruke da je trgovina ljudima pogrešna i. London. podmuklih. „New and Accurate Description“. Slike porobljavanja zauzimaju centralno mesto u Guliverovim putovanjima i impliciraju želju za slobodom. Džonatan Svift aludira na ropstvo u nekim od svojih kasnijih dela. potrebno je uzeti u obzir. Weekly Journal 41. da ljudi uobličavaju i prilagođavaju svoje stavove da bi razumeli ili izbegli ono što znaju. Sviftova shvatanja prirode robova i ropstva duboko su utkana u njegovu retoriku. ekonomije i društvenih struktura. čineći time ropstvo retoričkim kriterijumom u Irskim zapisima i Skromnom predlogu i razmišljajući o zatočeništvu i divljaštvu u Guliverovim putovanjima. Natural. and Historical. bića uvek spremnih da prevare Evropljane. str. Štaviše. pa i jedni druge198. s jedne strane. Some New and Accurate Observations Geographical. On reč „rob“ koristi prilično često. ovi stavovi su još i podsticani opisima ljudi iz Afrike kao divljih. . kulture.199 Sve ovo ukazuje na to da se ideja slobode odnosila samo na Britance. September. U tom smislu. Guliver provodi prva tri poglavlja prvog putovanja 198 199 Upor.Da bi se adekvatno tumačila kultura ovog doba. s druge strane. Sviftovi tekstovi nude i ključna opravdanja za ropstvo. time energično preispitujući kulturološke aspekte različitih stavova prema ropstvu. Bosman. opšti pasivni stav prema fenomenu trgovine robovima može da se razume u kontekstu geografske udaljenosti Afrike od Engleske i nedostatka pravih kulturnih kontakata koji bi sprečili Britance da Afrikance posmatraju kao strane i daleke ljude. mogućnost da ljude i njihove stavove kreira i kontroliše okruženje u kome žive. 21. čineći osnovu britanskog ponosa. a ističući potčinjenost drugih naroda. pokvarenih. On često koristi reč „rob“ i njene sinonime. 117. pri čemu je svestan izbor ipak uključen u proces ovog prilagođavanja svesnog saznanja i realnosti. str. Upor. James Houston. osnažujući britansku nadmoć. a čak se i tvrdilo da „liče na svoje srodnike majmune“. iako je ova ironija navodila tadašnje čitaoce da se suoče sa svojim položajem kao članova društva koje se bavi ovakvom trgovinom. 33-34.

137. 64). 64). ali njegove „reči izazvaše samo glasan smeh svih koji su bili oko kralja i ništa drugo“ (GP. a čak i slabo informisan čitalac prepoznao bi da je ovo visoka cena za jednu osobu. pošto smo po prirodi od roda grabljivaca i mrzimo rad“ (GP. Guliver ponovo biva zatočen na početku četvrtog putovanja. Na drugom putovanju dobija ime „Grildrig“ koje znači „Čovečuljak“ i biva prodat kralju. Kao razlog za ovaj poslednji događaj navodi se strah Huinhma „da bih mogao da namamim ostale Jahue u brdovite predele zemlje i odatle noću s njima da silazim odatle i uništavam stoku Huinhma. Guliver dobija čak i ulogu vođe pobune robova. 200 Upor. dovedena je do komične grandioznosti budući da se radi o minijaturnom narodu. koju koristi za stanovnike carstva Blefusku prilikom njihovog sukoba sa Liliputancima. op. 322. Guliver se suprotstavlja zatočeništvu s tako uzvišenim izrazima da postaje gotovo parodija oslobodilačkog heroja.cit. Fraza „slobodan i hrabar narod“ (GP. Iako on proračunava da je hiljadu zlatnika plaćenih za njega „bilo jedva kao hiljadu funti u Engleskoj“ (GP.podređeni. Veoma je karakterističan način na koji tekst uspeva povremeno da čak i želju za slobodom izvrgne ironiji i ismevanju.hun!“ (GP.moleći za slobodu dok leži vezan. Na trenutak. 330). da bi ga na kraju putovanja prijatelji Portugalci vezali i okovali u njegovoj kabini (GP. Stalni naglasak na slikama zatočeništva doprinosi tome da tekst stvara viziju sveta kojim vlada moć i u kome se odnosi među ljudima određuju u kontekstu gospodar . 138). Guliverova lažna skromna tvrdnja predstavlja surovu šalu koja odražava groteskni ponos jednog roba na svoju sopstvenu vrednost u gotovom novcu. 407). da bi mu zatim stavili noge u okove. kada ga posada broda vezuje prilikom pobune. Naime. U samoj zemlji „Huinhma“ vode ga uz povike „Hun. ojačava satiru Guliverovih putovanja. postaje rob svome novom gospodaru. dobro informisan čitalac bi znao da se za hiljadu funti moglo kupiti između 70 i 200 odraslih robova u Africi. . već ljudske pretenzije na nju. 407). str. a u okviru Guliverovog konteksta odbijanja da „poslužim kao oruđe za podjarmljivanje“ (GP. Richardson.200 U ovom kontekstu. U Brobdingnagu on slavi svoje oslobađanje iz zatočeništva kod majmuna i oporavlja se od šoka hvališući se time kako bi se on obračunao s tim bićem da je imao vremena da promisli. 418). 172 ).. koji ne ocrnjuje slobodu uopšte. a na kraju biva i proteran iz zemlje (GP. Upravo ovaj humor.

odnosno verovanja da su ljudi koji ne žive u Evropi divljaci. a upravo tako Hainhmi postupaju sa Jahuima. i to kroz aluzije na primitivizam uopšte i Afrikance konkretno.202 Takođe.139. likovi Jahua koji zaslužuju da budu robovi. . a usta široka. vol.. Upor.cit. Oni predstavljaju degenerisano čovečanstvo. str. kreirani su na osnovu ljudi koji su u Sviftovo doba zaista i bili robovi. ove razlike su zajedničke svim divljim narodima. ali liči na njega. Sloan (Sloane). Sloane. na primer. Ako oni zaista i žive u uslovima srodnim ropstvu. čini se da je i fizički izgled Jahua u toj funkciji: „Lice joj je bilo pljosnato i široko.cit. pored satire na ropstvo i slobodu uopšte.Međutim. Drugim rečima. dok izraz „She-Jahoo“ (ženka Jahua) podseća na izraz „She-Blacks“ (crnkinja) u Čerčilovoj zbirci putopisa. 33-34. koji su i varvari i pogodni za porobljavanje. pored toga što zemlju Huinhma locira negde blizu Rta Dobre Nade i Madagaskara (GP. usne debele. 322). neevropskom stanovništvu.204 En Klajn Keli (Ann Cline Kelly) smatra da „postoje značajni dokazi u Četvrtoj knjizi koji 201 202 Richardson. op. opisuje kako afričke robinje nose svoje bebe u nosiljkama „dok su im nosevi spljošteni o majčina leđa“. što je značajna geografska odrednica. kod kojih su crte lica izobličene zato što urođenici puštaju decu da puze po zemlji ili ih nose na leđima pritisnutim uz majčino rame“ (GP. 1.. Štaviše. ali čak i bez toga tadašnji čitaoci bi prepoznali afričke crte lica i običaje.cit. i to kroz prikaz Jahua. Svift tako vodi priču da se sve to čitaocu čini prirodno i normalno. kako ponašanjem tako i izgledom. 201 U ovom smislu. U ovom slučaju Guliver iznosi otvorenu povezanost fizionomije Jahua sa „divljim narodima“. 141. Houston. u ovom delu nalaze se i odjeci stavova koji su opravdavali tadašnju trgovinu robljem. sa naročito izraženim aluzijama na afričko stanovništvo. Stanje u kome Jahui žive nije u potpunosti ropstvo. sposobnost Jahua da plivaju od najmlađih dana i da se penju na drveće podseća na opise mladih afričkih plivača i na poređenja sa majmunima. 204 Upor. op. U stvarnosti su zaista i postojali robovi prema kojima su se ponašali kao prema stoci. op. str. Voyage to the Islands. str.. Richardson. iii 203 Upor. Ali. iako su u izvesnoj meri povezani sa ljudima generalno. nos zatupast. str. 334).203 Ovo ne znači da bu Jahui trebalo da predstavljaju Afrikance. oni odražavaju ideje o „primitivnom“.

a pri tome nema ni mogućnosti da se ova dva sveta sretnu. u vreme kada su pravi Afrikanci živeli kao stoka. Vrlo su snažni i izdržljivi. and Switf’s Project to Mend the World“ in Christopher Fox. pa zato drski. PMLA 91. ova knjiga. ed. Richardson. 205 Ann Cline Kelly. Zbog svega ovoga.205 Kako Guliverova avantura u ovoj čudnoj zemlji odmiče. Ričardson pretpostavlja da se izvor ovog osećaja podvojenosti nalazi u Sviftovom ličnom stavu.206 Guliverova putovanja nude viziju sveta u kome je poželjno dobro radikalno udaljeno od opažene realnosti. . jer su oni lukavi.. Boston and New York. 206 Upor.207 U Guliverovim putovanjima implicitno su utkana i piščeva lična iskustva. „History. besom i očajanjem. ali su kukavice po duši. antikolonijalističkih i anti-robovlasničkih stavova prisutnih u ostalim delovima Guliverovih putovanja. str. Što se tiče ropstva. Njihove sposobnosti nikad ne dosežu dalje od tegljenja i nošenja tereta. podmukli i osvetoljubivi. Narrativity. odnosno u njegovoj neodlučnosti da donese konačan sud. u delu se oseća frustrirana podvojenost između ljubavi prema slobodi i poimanja sveta u kome postoje ljudi koji nisu vredni ni sposobni da budu slobodni. 144. Svift je taj koji je osmislio Jahue i pripisao im takve odlike da im uloga robova najbolje pristaje. kao da se Jahui od svih životinja najmanje daju nečemu poučiti. negativna slika Jahua biva sve upečatljivija i upečatljivija: „Prema onom što sam mogao videti. 387).ukazuju na istorijat brutalnog ponašanja konja prema Jahuima“.cit. str. govori protiv slobodarskih. a pogotovo njegova borba sa kontradiktornim idejama. Fabricant. 846-55. Guliver Travel’s: Case Studies in Contemporary Criticism. Mislim da ovaj nedostatak potiče uglavnom od njihove iskvarene i jogunaste naravi. 1995. Iako Guliver iznosi ove stavove. Bedford Books. op. Ovakvo predstavljanje Jahua. „Swift’s Exploration of Slavery in Hounjhuhmland and Ireland“. i frustracijama. 1976. bar delimično. zlobni. bedni i svirepi“ (GP. 360-1. ostaje kao veran zapis poteškoća jednog Britanca da živi u slobodarskom robovlasničkom društvu Britanije ranog XVIII veka. str. 207 Upor.

očigledno liče na Defoove romane.). koji potiče još od Lukijanove Istinite Istorije (II vek p. kao odličan poznavalac klasične književnosti. Lukić i M. a karakteriše ga sloboda filozofske inspiracije i maštovitost sižea. Petronijevog Satirikona.78.5.. Međutim. opisuje Liliputance u utopijskom kontekstu. a Guliverova putovanja imaju i elemente utopijskog romana. Žanrovsko određenje Čini se da se Guliverova putovanja opiru jednoznačnom žanrovskom određenju. „Svjetlost“ D. Iako je Svift nastojao da svom delu da neku vrstu parodije takvih romana. zatim Rableovog Gargantuu i Pantagruela i druge. Čini se da se osnovni model Guliverovih putovanja u sličnim detaljima oslanja na Lukijana. Jelistratova. koristeći parodiju putopisne priče kao povod za utopijska razmišljanja i satiru na 208 Upor.e. str.. iz aspekta avantura realistički osmišljenog centralnog lika heroja. Nešto bliža definicija bila bi određenje knjige kao parodije na putopisne priče . op. 1950.O. ali se ipak Svift više bavi parodiranjem pravih putopisa. 42-43. on se njime služi da proveri izvesne ideje i zato ga stavlja u najrazličitije avanturističke situacije. Engleska književnost II. Beograd. Sarajevo. Guliverova putovanja počinju u stilu romana i. od starih Grka do novijih dana.e). Zavod za udžbenike. Naučna knjiga.n. A. 330. dok cela priča o zemlji mudrih konja balansira između utopije i parodije na utopiju. Lukijanove Satire. a karakterizacija Guliverovog lika nije uvek od centralne važnosti. str. P. 210 Upor. Istorija Engleske književnosti. avanture postepeno postaju isuviše fantastične za roman.klasičan žanr. čitao predstavnike ovog žanra. na primer. pri čemu se postiže spoj fantastike i simbolike sa grubim naturalizmom i komikom.n. s ruskog B. objavljenog sedam godina pre ove knjige.208 Postoji i stav da knjiga u celini pripada menipeji. str. Ona u sebi nose dinamiku. Šesto poglavlje Prve knjige.5. J. u kojoj se opisuju avanture na Atlantiku uz niz humoristički neverovatnih iskustava (kao što je letenje do Meseca i život unutar kita tokom dve godine). Žanr je dobio naziv po Menipu iz Gadare (III vek p. 1991..cit. avanturizam i egzotiku.210 Međutim. prev. a posebno na Robinsona Krusoa. Jedna slična parodična putopisna priča postoji i kod Ser Tomasa Mora kao uvod u njegovu Utopiju. . Marković. ono je nužno asimiliralo i karakteristike žanra koji je parodiran. Ovo delo u sebi objedinjuje elemente putopisa. 209 Ivanka Kovačević et al. Apulejevog Zlatnog magarca.209 Nema sumnje da je Svift. Turner. A. Piscu nije cilj da psihološki produbi lik junaka. fantastične priče i avanturističko-pomorskog romana.

str. 1996. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Ričard. vol. Blejka i Tome Akvinskog. groteski. 2004. on je na duhovnom planu disproporcionalan. dok su njihovi anti-heroji neprestano prezirani. U tom smislu. metamorfoza je dominantna tema i u Guliverovim putovanjima i u Kafkinim najpoznatijim pričama. a samim tim ovo delo predstavlja i inspiraciju za mnoga značajna dela u kanonu književnosti za odrasle. Kafka je u Sviftu pronašao odlike koje.cit. stiče se utisak da složena i sofisticirana satira utkana u priču zahteva odraslog čitaoca. crnog humora i koji pretpostavlja „relevantnog čitaoca“. str. Southern Illinois University. Stefan Dedalus. aluzija. ITP „Unireks“. „Swift and Kafka“. a često i ponižavani autsajderi koji žive u stalnom strahu. Jeffrey Meyers. potpuno otuđeni od drugih. šeta se uvek u pratnji svojih duhova: Svifta. 40. Sviftov Guliver je putovao svetom da bi prošao mučna iskustva.savremeni trenutak. 212 Upor. ali prema džojsovcu Hariju Levinu. Papers on Language and Literature. 213 On se identifikovao sa Guliverom. pre nego što je napisao svoje kasne priče o životinjama. Novo Vuković.211 Upravo u vezi sa određenjem „relevantnog čitaoca“ Guliverovih putovanja postavlja se ključna dilema: da li ga treba tražiti među odraslom čitalačkom publikom ili među decom i mladima. tvrdi Levin. Teško je ma šta odlučno tvrditi za Fineganovo bdenje. Svift je jedna od bitnih inspiracija Džojsovog dela. svesnog konteksta i aluzija koje vode do tumačenja ovakvog književnog dela. a Kafkini junaci su se okrenuli sami sebi i upravo tu 211 Upor. 303. 329. i Kafka je prepoznao mnoge od svojih ideja upravo u Guliverovim putovanjima. nakon čitanja njegovog sopstvenog dela. dok kod Kafke likovi menjaju i oblik i veličinu u skladu sa svojim stanjem duha. Sem (alias Džojs) se jasno može identifikovati sa Sviftom“.. Marić. koje je prvi put pročitao 1921.212 Takođe. Podgorica. . Iako Guliver tokom priče sve vreme zadržava istu veličinu tela. „Svift je na čelu mitologije tog dela. previše velik ili majušan. Issue 3. 213 Upor. Glavna ličnost Džojsove drame Izgnanici. Ono što njegovu knjigu čini jedinstvenom jeste složenost njene strukture koja sobom nosi niz alegorija. Šekspira. junak Ulisa. a u Sviftu pronašao ne uticaj. je – Svift. godine. Svift nije doneo ništa novo u svet književnosti. što je odraz njegovog stanja. S jedne strane. koji je tu „Džojsov uzor i tema“. op. Naime. već i književnu srodnu dušu koja je svet posmatrala kao i on. str. današnji književni kritičari prepoznaju kao kafkijanske. 7.

smatrajući da je nemoguće „zasititi je se“. mladi čitaoci ostaju u bukvalnoj ravni dela. 80. Ako model originalnog teksta ne 214 215 Ibid. str. „prateći Gulivera od sićušnih palata u Liliputu do krajeva gde su kuće veće nego naše planine. Paris. sa francuskog preveli D. 1970. Patuljci i divovi u njihovom viđenju gube svoj alegorijski smisao. Šijan. Budisavljević i D. Guliverova putovanja ne pripadaju onim knjigama kojima se mladi čitaoci dive. Knjige. str.cit. zapisao je Orvel. u književnosti za mlade pojavljuje u formi adaptacije. Turner. uzimajući u obzir razne odnose i projekcije. svi ti intelektualni problemi uglavnom ostaju van vidnog polja dečije čitalačke publike. 215 Prema Polu Azaru. kada se ostale unište. 217 Međutim. kao i većina klasičnih dečijih knjiga. To je karakteristična pojava za odnos deteta prema satiri i alegoriji. Džordž Orvel ju je prvi put pročitao kada mu je bilo osam godina i uvek joj se vraćao tokom svog života. Naime. a potom ih ostave sa strane i zaborave. čini se da bi u integralnom obliku to delo imalo manje šanse kod dece i mladih. koje u svom svetu „postaje“ čas patuljak čas div. čista srca. Decu u tom delu jednostavno uzbuđuju pustolovine jedne fantazije. Bez obzira na moguću intuitivnu slutnju da se tu radi i o nečem drugom. str. 1972.cit. 218 Upor. X. koja su motivisana principijelnim neprihvatanjem adaptacija. Izgleda da Sviftova imaginarna igra odgovara detetu. uklapajući se u intelektualne dileme savremenog sveta. „Ako bi trebalo da napravim listu šest knjiga koje bi trebalo sačuvati. Zagreb. a njihove zemlje postaju uvek tražene „zemlje čuda“. umanjuju ili povećavaju sto puta na dan sve čega se dotaknu. gotovo instinktivno razumeju kako to izgleda biti veći od života i osećati pred sobom te ogromne mogućnosti uzbudljive avanture koja ih čeka. prevodi književnih tekstova za decu trebalo bi da se usklade sa postojećim modelima u ciljnom sistemu. rasterećen od mnogo toga što čitaoci ne bi razumeli ili prihvatili. ali i većina odraslih koji čitaju Guliverova putovanja prvi put. 305. svakako bih Guliverova putovanja svrstao u tih šest knjiga“. Historie de la literature enfantine en France. Sličan princip odnosi se i na prevode Guliverovih putovanja.“216 Deca. Edition Albin Michel. op. Ipak.. Sviftove ideje su zaživele u svetu odraslih. . djeca i odrasli – studija. 217 Upor. Vuković. njih taj „rasipnik“ ne uznemiruje jer su i sama navikla da menjaju. Postoje i mišljenja da i u ovom slučaju deci treba dati integralno delo218.. Francoi Coradec. 216 Pol Azar.doživeli slično. svakako treba imati u vidu da se Sviftov roman. S druge strane.214 Dakle. op. Stilos. Upor.

Stoga. . Upravo ovakve adaptacije su dostupne i kod nas. što i čini okosnicu satire). Biblioteka dečja radost. Ovaj fantastični svet patuljaka ima sve tipične odlike fantastič ne priče. na ovaj način je ispunjena praznina koja je postojala u književnom sistemu XVIII veka. 115. nedostatak zabavnog štiva za čitanje za decu bio je glavni razlog da se Guliverova putovanja uvrste u dečji književni svet. 220 Ibid. ni jedan prevod za decu nije uključio sve četiri knjige. pogotovo u aspektu fabule i karakterizaciji. The University of Georgia Press. deca su ovu knjigu čitala sa uživanjem. ova knjiga je uspela i da zadrži istaknuto mesto u svetu književnosti za decu. Zahar Šavit smatra da se ovo dogodilo ne zbog toga što je knjiga brzo postala „klasik za decu“ već uglavnom zbog toga što je neprestano menjana i prilagođavana da bi se uklopila u različite kulture i kontekste. Ova dva modela. a po svemu ostalome liče. Primer modela ovakvog manipulisanja bila bi transformacija Liliputanaca u patuljke iz fantastične priče. 1952. što je tipična bajkovita fabula. Poetics of Children’s Literature. Oni su nevina mala bića prisiljena da se brane od zle sile koja se pojavila u njihovom svetu. 221 Guliverova putovanja. baš kao i Dušan 219 Upor. prema Džonatanu Sviftu. adaptacije namerno brišu sličnost i stvaraju kontrast između dva sveta – Guliverovog sveta i fantastičnog sveta patuljaka. određuju odabir teksta i manipulisanje njime.219 U početku. kontradiktorna po svojoj prirodi (fantastika teži ka uopštavanju. pri čemu fantastična priča više odgovara deci. Albin Vilhar221 nudi obradu Guliverovih putovanja u zemlju patuljaka i zemlju džinova. preko dva veka. U odsustvu drugih knjiga pisanih posebno za decu. patuljci su deo začaranog i čudesnog sveta punog veličanstvenosti i čudesa. Posmatrani na ovaj način. Poput svih petparačkih knjižica. a avanturistička mladima. Beograd. 1986. 220 Uprkos tome što su Guliverova putovanja često prevođena. Otada. Liliputanci više nisu predmet kritike i satire već pre identifikacije i sažaljenja. Dok originalni tekst naglašava sličnosti između stanovnika Liliputa i stanovnika Engleske (koji se razlikuju samo u veličini. u adaptaciji za decu. a nešto manje njih uključi Prvu i Drugu. str. tekst je došao do dečje čitalačke publike i pre nego što je dečji sistem i počeo da postoji. Obradio Albin Vihlar.postoji u ciljnom sistemu. Zahar Shavit. Većina prevodilaca se odluči samo za Prvu. Stoga. dok avanturistička priča teži konkretizaciji). Athens and London. a ovaj izbor primarno je određen odlukom da se tekst prenese iz originalne forme kao satire u fantastičku ili avanturističku priču. tekst se menja tako što se uklanjaju ili dodaju elementi koji bi doprineli prilagođavanju dela integralnom modelu ciljnog sistema.

Biblioteka evropski klasici (engleski pisci).224 Čini se da Guliverova putovanja nude „živ tekst“ i provokativnu priču i za decu i za mlade i za odrasle. Izdavačko knjižarnica Zorana Stojanovića. dok se sasvim ne iskvare. Deca su pobrala kajmak. životnost borbe. Za razliku od ovih izdanja. kao ono najvažnije čemu deca treba da se hitno i isljučivo obuče i priviknu. čar slika i reči što otvaraju nepoznate svetove. ona odlučno zahtevaju da čak i vuk bude zlatan. prevod s engleskog Dušan Timotijević. bar u prvo vreme. I kad ta ista deca. jadi izopačenosti života u njima su. te da i jedni i drugi i treći pronalaze svoj svet u ovom delu. I tada. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić.Timotijević222. dokaz je. Na kraju dignu ruke i prave kompromis. u čudu se pitaju da li je to ona ista knjiga. Jedini ustupak koji još neko vreme traže od velikih je happy end.. deca se spočetka opiru. Guliverova putovanja. 1973. Nolit.. Novi Sad.... literatura koju odrasli daju deci. pogovor dr. Iz priča velikih propuste do sebe lepotu avanture. ostavljajući to za starije. ostrve se.. Guliverova putovanja. ali deca su pametna: prosto su naredila da se naknadno izbace sve implikacije i ostala je zanimljiva priča. Beograd. preterano naglašene. a odraslima ostavila filozofski ukus sa dna. preveo za decu i omladinu Dušan Timotijević. 224 Džonatan Svift. Dečja knjiga. pojavljuje se i nešto ozbiljnije izdanje.. 2002. četrdeset godina kasnije. jer su rođena dobra. . sistematski previđajući sve naše svirepe „podtekstove. slučajno ponovo otvore Guliverova putovanja. jemstvo da će se bar na kraju učiniti skok iz životne logike u onu prepotopsku. 5-6. 223 Džonatan Svift.. i za sebe kada ostare. u izdanju za odrasle. i kod prvih priča do kojih stasaju... Sremski Karlovci.. pravo uživanje. Guliverova putovanja. shvate 222 Džonatan Svift. takođe iz prevodilačkog pera Dušana Timotijevića. prepunih maštovitih ilustracija koje ukazuju na mlađi uzrast čitalačke populacije. ako im se bistrina sećanja nije već pomutila. 1958. Sreten Marić u svom predgovoru nudi moguće objašnjenje ovog ambivalentnog statusa: „Da se svet mnogo prozlio. Valjda da ih spreme za život. str. dok se ne prisete da nije isti čitalac.. Guliver u zemlji liliputa i džinova. Naravno. uvežbaju slast jeze.. jer to protivreči njihovoj prirodi.. Nićifor Naumov. a uz kritički pogovor i pitanja za književnu analizu na uzrastu za V razred osnovne škole223. a sami.. sve svireposti. Sama od sebe deca bi da su svi dobri i da je sve dobro.. kako veli isti Svift. Beograd. poetični kajmak. „veltšmercovske implikacije“ i slično. prebiraju. Onda se polako civilizuju.“225 On takođe tvrdi i da su Guliverova putovanja „priča za decu. prvi ideološki obrazac za mnoge kasnije: prime odrasle kakve ih je Bog dao. 225 Ibid. Jedan od novijih i kompletnih prevoda ovog dela ponudio je Sreten Marić.

Džonatan Svift ostaje mračnjak koji se bori protiv mračnjaštva. jedinstvena u istoriji književnosti. 226 Ibid. .da nema nemilosrdnijeg dokaza o bezvrednosti naših zrenja od knjige iz detinjstva čitane u pozne dane. dodali bismo.. str.. shvatiti jadnu mudrost ljudskog iskustva ili doživljavati poeziju koju ono katkad luči i koja samoj mudrosti daje vrednost. neprijatelj misli u ime kulture. čovek čije su opšte ideje proizvod jedne bolesne duše. Kao čudna dvosmislena figura. a čija je konkretna kritika najzdravija pojava u jednoj bolesnoj sredini i. i pitaju se šta je mudrije: naći suštinu Gulivera u mučnom mudrijašenju o Jahuima ili u veseloj priči o džinovima i kepecima. 6-7. pesimistički orijentisana odrasla osoba koja uspeva da probudi dete u čitaocu..“226 Čini se da je Svift uspeo da ponudi priču koja spaja decu i odrasle.

Severnu Ameriku. između ostalog i za Č. spašavajući saputnike koji su se davili. S. Počinio je mnoga herojska dela. Captain Marryat: A Rediscovery. kao kadet na brodu „Imperieuse“. Constable. te je na taj način upoznao veliki deo sveta. 1806. Naime. 17-23. Kada mu je bilo 14 godina. zbog čega je i dobio Zlatnu medalju od Kraljevskog humanitarnog društva (Royal Humane Society). suprotstavljao svojim učiteljima i nekoliko puta bežao iz škole da bi otišao na more. Dobio je komandu nad sopstvenim brodom kada je imao samo dvadeset godina. koji je bio poznat po otvorenom zalaganju za kolonijalističke ideje za govornicom. on je u sebi nosio pobunjenički i avanturistički duh. Tokom svoje pomorske karijere isticao se spretnošću upravljanja brodom. ali je i učestvovao u nekim od važnijih 227 Upor. da bi na kasnijim putovanjima oplovio Zapadne Inde. Biografija i dela Frederik Merijet (Frederick Marryat. Iako su ga roditelji usmeravali ka sticanju znanja u privatnim školama. te se.“227 Stoga. str.1. što je verovatno u velikoj meri i uticalo na njegov dalji život i interesovanja. udruženja za englesko pomorsko osiguranje. time izražavajući snažnu želju da se posveti pomorskoj karijeri. FREDERIK MERIJET – POMORSKA AVANTURISTIČKA PRIČA 6. fregati pod komandom lorda Kohrana. Oliver Warner. čini se da je Frederik Merijet rođen u porodici koja je bila aktivno uključena u stvaranje istorije britanskog kolonijalizma. . Upravo njemu se pripisuje patentiranje i prva primena čamca za spasavanje. Bermude. koji je kasnije bio inspiracija i za Merijeta i za ostale pisce pomorske priče. kao i član Parlamenta. Forestera. Grenade i Trinidada. kolonijalni agent za ostrva Zapadnih Inda.6. predstavnik za Haršam i Sendvič. London. Tom prilikom plovio je blizu Francuske i Mediteranom. inspirisan Nelsonovom pobedom na Trafalgaru. U to vreme bila je široko poznata povezanost Lojdove organizacije sa mornaricom. Njegov otac. Džozef Merijet. kao i ponesen utiscima nakon velelepne Nelsonove sahrane. a nakon toga mu je i ostao nadimak „Čamac za spasavanje“ („Lifeboat“). dozvoljeno mu je da pristupi Kraljevskoj mornarici. godine. 1953. bio je predsednik Lojdovog komiteta. 1792-1848) rodio se u Londonu u porodici iz srednje klase. ova organizacija je osnovala Patriotski fond da bi „pokrenula hrabre ljude angažovane u odbrani svoje zemlje da se pobrinu za udovice i siročad poginulih heroja i da se nagrade istaknuti pojedinci u službi Njenog Veličanstva.

među koje se ubrajaju i M. Merijet je svoju mirnu luku pronašao u Langamu u Norfolku. H. kapetan Šamije (Captain Chamier). 1834). Od 1832. većim delom. Nakon njegove smrti 1848. Misija ili Prizori iz Afrike (Mission. Pomorski kadet Džek Izi (Mr Midshipman Easy. Robert M. The History of the Novel in England. Učestvovao je u preko pedeset pomorskih bitaka. U periodu od 1829. Boston. Ovi autori su bili. Dnevnik iz Amerike (Diary in America. uređivao je časopis Metropolitan Magazin. d a bi se brodom „Rosario“ vratio u Englesku da donese vest o smrti velikog francuskog vojskovođe. objavila je očevu biografiju pod naslovom Život i delo (Life and Letters. ali 1830. Masterman Redi ili Brodolom Pacifika (Masterman Ready or Wreck of the Pacific. Barker (M. u kojem se i pojavilo nekoliko njegovih romana. 1932. do 1835. od kojih su najpoznatiji: Pomorski oficir ili Prizori iz života i avanture Frenka Majldmeja (The Naval Officer. . Nakon burnog života na moru. 1847). koja je takođe postala pisac. godine objavio je dvadeset šest romana. str. Piter Simpl (Peter Simple.istorijskih događaja. 1872)228. uznemirujuću dimenziju 228 Upor. Hudges. 1844). veterani Napoleonskih ratova. kapetan Glaskok (Captain Glascock). Naseljenici u Kanadi (Settlers in Canada. H. 1845) i Deca nove šume (The Children of the New Forest. do 1848. or Scenes in Africa. or Scenes in the Life and Adventures of Frank Mildmay. Nil (William J. gde je provodio dane pišući i boraveći u prirodi sa svojom suprugom i jedanaestoro dece. Merijet se izdvaja iz ove grupe romanopisaca time što njegovi romani nude jednu dublju. Loveft and Helen S. 213-214. ćerka Florens Merijet (1838-1899). koji su se nakon povlačenja iz službe posvetili pisanju romana i time se i izdržavali. Frederik Merijet je bio jedan od „pomorskih romanopisaca“ aktivnih tokom tridesetih godina XIX veka. 1829). Književna karijera mu je takođe bila važna. Edvard Hauard (Edward Howard) i Vilijam Dž. godine kapetan Merijet zapovedao je brodom „Beaver“ koji je čuvao Napoleona na ostrvu Sveta Jelena. Semjuel Rodžers i Čarls Dikens. 1839). te je u početku romane objavljivao uporedo sa pomorskom karijerom. 1815. godine odlučio je da se povuče sa mora i po sveti pisanju na kopnu. Na primer. 1836). Neale). 1841). godine. Houghton. Barker). a u Londonu je bio deo književnog kruga pisaca kao što su Klarkson Stenfild.

229 Pa ipak. kao penzionisani oficiri. Palgrave.“230 U ovom radu će se pokazati njegov značaj za razvoj pomorskog romana.. dajući time dobre osnove za razvoj ovog književnog žanra. 66-67. New York. I. str. prikazujući jaz između pomorske kulture i trgovačke kulture previktorijanske i ranoviktorijanske Britanije. oni su pisali iz perspektive starog sistema. 232. 1719-1917. Međutim. te su glasovi koji su dolazili nakon tridesetih godina XIX veka počeli da donose nove stavove prema pomorskoj priči i pomorcima.D. et al.P. John Peck. pa ga čak i spominju u sledećem kontekstu: „Među imenima pisaca drugog i trećeg reda nailazimo često na ime Frederika Merijeta.društva tog doba. 2001. . Engleska književnost II. ali i da najavljuje novu školu. bila konzervativna po svojim stavovima: na primer. Zavod za udžbenike. knjiga II. a time i engleske književnosti uopšte. 229 Upor. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American Novels. „Svjetlost“ D. Čini se da Merijet svojim delom pripada i staroj školi. stiče se utisak da ovaj pisac ne nalazi dovoljno mesta u književnoj kritici i recepciji. 1991. Ova grupa pisaca je. smatrali su da znaju mnogo više o moru i pomorskom životu od drugih. 230 Ivanka Kovačević. str. Sarajevo. te su uživali da prikazuju upravo brutalne aspekte ovog života naglašavajući važnost autoriteta i hijerarhije. uopšteno gledano.

The Enchafed Flood. jer sobom nosi različite simboličke aspekte.cit.231 More u značajnoj meri doprinosi shvatanju avanturističke priče.E. London. ed.232 More u smislu praiskonskog okeana prisutno je ne samo u hrišćanskim i klasičnim filozofskim stavovima već i u svim kulturama. gde zlo i nepoznate sile postoje. str. Pri tome. na primer. ključni elemenat za uspeh je jedinstvo svih 231 232 Upor. nautical fiction i maritime fiction. uključujući u svoj domen ne samo more i događaje na moru već i ljude koji plove morima i deo su kulture tog doba. kao i nepoznato i nepredvidljivo. tlo je simbol bezbednosti. U ovom kontekstu.. što se odnosi i na doslovno i na metaforičko značenje. Tokom samog putovanja. i u Robinsonu Krusou morska obala mesto opasnosti. Auden.2. Alain Carbin. pa je.233 Ova ideja je zaživela i u engleskoj avanturističkoj priči. Rice. Okean predstavlja mesto opasnosti za moreplovce koji njime putuju. Faber and Faber. W. ljudska bića i životinje“ koje mogu da ga ugroze na njegovom putu.4.. U engleskoj terminologiji za ovaj pojam koristi se više izraza – sea novels. Stroid. or. str. „The Lure of the Sea“ in E. u smislu da more može da predstavlja haos. zastrašujuću razornu silu. Avanturistička priča u delima Frederika Merijeta 6.2. Sutton Publishing. a to je pomorska (avanturistička) priča. . te i prvom moreplovcu Odiseju jedino Itaka nudi pravi osećaj sigurnosti. dok svuda na moru i stranim obalama vrebaju razne opasnosti. pošto tu vrebaju „božanstva. Upravo je u grčkoj književnosti uspostavljen kriterijum avanturističke priče da svaka oblast koja se graniči sa morem nije bezbedna po heroja. 1996. op. a u koje je moguće ponovo se vratiti samo ako bogovi i ljudi to spreče“. H.1. Peck. The Sea and History. str. ideja povratka kući uvek predstavlja povratak u sigurnost. Pomorska avanturistička priča Određivanje prirode avanturističke priče u delima Frederika Merijeta donosi i novu podvrstu samog žanra. 1980. 18-19. 233 Upor. Jedno od najranijih tumačenja simbolike mora odnosi se na haos: „More je takvo stanje varvarske maglovitosti i zbrke iz koje je ponikla civilizacija. Tradicija pomorske avanturističke priče takođe preuzima ovu ideju. 15-22. sea fiction.6. te heroj ove priče mora da se udalji od obale ka središnjem delu ostrva da bi se sklonio na sigurno. pri čemu Džon Pek (John Peck) smatra da izraz maritime fiction najbolje izražava suštinu fenomena da književnost odražava sliku jednog pomorski orijentisanog doba. the Romantic Iconography of the Sea.

New Jersey. 237 Edwin M. ekonomska i politička dimenzija.cit. The University Press. ed. c) društvena. str. 13. Međutim. . na primer. Džon Pek ističe tri ključna elementa za tumačenje ove vrste priče: a) lik moreplovca. Čini se da upravo zbog toga u senci ovakve priče stoji smrt. Literature and Love of the Sea. Uzimajući u obzir ovaj okvir pomorske avanturističke priče. u smislu da je brod proizvod tehnologije. ali zdrava proza“236 mogla bi se definisati kao „pripovest u kojoj se bar polovina svih događaja sižea dešava na brodu. on na nasilje reaguje nasiljem. u susretu sa heroju nepoznatim kulturama i običajima. 234 Robert Foulke. hero ja priče.235 Ukratko. 235 Upor. stvarnih ili izmišljenih“. i. dokazuje da ima karakteristike koje će od njega učiniti pravog moreplovca. Posada se iznova i iznova suočava sa neprijateljskim silama. U izvesnoj meri. pri čemu upravljanje brodom predstavlja važan aspekat radnje“. U stvari. postoji i opasnost da bude zaveden da prihvati način života koji mu ne priliči.članova posade. s posebnim naglaskom na njegovim muževnim karakteristikama koje su na probi sve vreme putovanja. 1986. dok se kontekst menja. Amsterdam.. b) more i obale. op. da je izgrađen sa određ enim ciljem i da postoji praktičan aspekat svakog putovanja morem. 1970. kao mesta opasnosti gde se heroj suočava sa svojim izazovima. pri čemu fokus priče pada na pojedinačnog heroja. preispitivanje ljudske spretnosti u situaciji suočavanja sa prirodnim nepogodama. str. xviii. Books in England: Five Centuries of Social History. on biva stavljen na probu u nizu neočekivanih situacija. Inc.234 Bilo da se u priči govori o potrazi ili inicijaciji heroja. izazov i sve se odigrava u određenom kontekstu. 300. bilo na moru. koji se ističe muževnim ponašanjem. s jedne strane. s druge strane. Scorecrow Press. kao otežavajuća okolnost. Cambridge. „The Literature of Voyaging“ in Patricia Ann Carlson. Peck.. str. „James Fenimore Cooper and Literature of the Sea“. odnosno činjenica da su „smrt i strah od nje stalni saputnici na većini književnih putovanja. priča čitaocu nudi moreplovca. mladi kadet. Međutim. Hall. u muškom svetu pomorske priče. str. 14. Radopi. 1976. Sea Fiction Guide. u obliku ratnih neprijatelja ili pobunjenika na brodu. beznačajnost ljudskih napora u širem kontekstu prirode uopšte. Ova „žestoka i divna. stavljen na probu. ali u svakom slučaju.237 Prema Edvinu Holu (Edwin Hall). ovakva priča može da se tumači i na mnogo prozaičnijem nivou. dok je heroj daleko od kuće. 236 Harvey Dorton. bilo na stranim obalama. čini se da su moreplovac i izazov fiksni elementi u pomorskoj priči. u pomorskoj priči simboličko i doslovno značenje neprestano se preklapaju: tipična priča u kojoj se govori o morskim olujama i brodolomu naglašava. Metuchen.

d) konačno odredište moreplovcu ostaje nepoznato. University Press of Virginia. 240 W.1. Kako je pomorska priča sazrevala. Međutim. Porodica Sigrejv se vraća u Australiju. 215. the Romantic Iconography of the Sea. . Ibid. brojne su. radi kao službenik Vlade Velike Britanije. Charlottesville. padovi i iskupljenja. s jedne strane. Za Merijeta. čak i ako postoji. a putovanje predstavlja istinsko stanje čoveka. 241 Upor. i Švajcarske porodice Robinson i Brodoloma „Pacifika“. New York. 1949.2. dok je život na obali uvek trivijalan. Kapetan Merijet i pomorska avantura 6.238 Za Merijetove mlade protagoniste. s druge strane. c) more je mesto gde se odigravaju odlučujući događaji. 12-13. on je postao i više od toga. str. gde gospodin Sigrejv. ali Frederiku Merijetu se pripisuje čast ne samo da je postavio visoke standarde preciznosti prilikom pisanja pomorske proze već i da je popularizovao ovu vrstu proze kao oblik avanture i romanse.2. Auden. b) more nudi stvarnu životnu situaciju. ali jedna razlika je veoma uočljiva – u poslednja dva navedena romana centralna figura je porodica a ne pojedinac. odnosno. Martin Burgess Green. On je Merijetov „teoretski 238 239 Ibid. 1979.H.2. ovo se odnosi samo na društveni i fizički aspekat života p rotagonista. Sličnosti između Robinsona Krusoa . str. Deeds of Empire. kako to zapaža Grin (Green)241. or. razotkrivanje granica sopstvenih sposobnosti predstavlja cilj neprestanih avantura i iskušenja na moru. trenuci životnih odluka. Basic.Džejms Fenimor Kuper (James Fenimore Cooper) uspostavio je ovaj žanr objavljivanjem romana Kormilar (The Pilot. imućni zemljoposednik.2. Brodolom „Pacifika“ Brodolom „Pacifika“ donosi priču o brodolomu na nenaseljenom tropskom ostrvu.“240 6. brod je bio mikrokosmos britanskog društva. a trajne emotivne veze niti su moguće niti su poželjne. 1824). „metafora opasnosti koja preti i iz spoljašnje sredine ali i iz untrašnjosti“239 i donosio je sobom nekoliko romantičarskih stavova: a) svaki častan i razuman čovek prirodno želi da ode sa kopna. iskušenja. Dreams of Adventure. u koju je utkana interesantna avanturistička priča. The Enchafed Flood. te stoga i savršeno mesto za uobličavanje identiteta jednog pravog britanskog džentlmena.

Volume 8. jer se njegov lik u priči zasniva na moralizatorskim elementima karakterizacije. Redi poučava Vilijama moreplovstvu. Number 3. 122. Izdavačko preduzeće „Veselin Masleša“. već dobija i ulogu klasičnog učitelja i prijatelja. Kitzan. Anita Mos (Anita Moss) smatra da je Merijetova svest o tome da je knjiga bila namenjena mladim čitaocima uticala na neprijatan propovednički ton u priči. 245 Kapetan Merijet. 122.244 Pored toga što čitalac u njemu nalazi odanog. str. što. dvanaestogodišnjak. geografiji i istoriji prirode.cit. ali. preveo Mihailo Đorđević.24. str. Frederika Merijeta. Čini se da je on prvenstveno osmišljen kao „praktičan“ čovek nasuprot gospodinu Sigrejvu kao „teoretskom“ čoveku. nestašan dečak koji često upada u nevolje „povlačeći“ i druge likove za sobom. utiče na stereotipnu karakterizaciju likova. budući da objašnjava kako „ svaki živahan dečko želi da ide na more – to je sasvim prirodno. teško je uvideti kako je on ikada mogao biti uspešan inženjer i farmer. a pogotovo njegovo nezadovoljstvo svetom odraslih kada je bio dečak. Children’s Literature Association Quarterly.243 U tom smislu. čini se da je Merijet u Redijev lik uneo i deo svoje biografije. gde su pod nadzorom učitelja ili roditelja“. op. U daljem tekstu citati iz ove knjige biće navođeni u zagradama. predstavlja Merijetovog „praktičnog čoveka“. Greenwood Press. Westport. 245 Ove reči verovatno odražavaju iskustvo samog autora. 2001. „Captain Marryat and Sea Adventure“. Masterman Redi. 244 Upor. The John Hopkins University Press. donosi lik ozbiljnog i inteligentnog dečaka koji sluša starije i kloni se nevolje. kada bi većina njih rekla pravu istinu. puno praktičnih znanja i religijski mir. videlo bi se da oni ne žele toliko da idu na more koliko da pobegnu od škole ili od kuće. pošto je i sam Redi pobegao od kuće kao dečak. Fall 1983. Anita Moss. Victorian Writers and the Image of Empire: The Rose Colored Vision. iskusni moreplovac u svojim šezdesetim godinama. te zaključuje da se ova avanturistička priča u izvesnoj meri i oslanja na tradiciju moralizatorske priče (moral tale). kao i moralu i duhovnim vrednostima. Laurenze Kitzan. on u izvesnoj meri pokazuje razumevanje prema mladim ljudima. 13.čovek“242 i na osnovu činjenica datih u tekstu priče. Vilijam. str. što je i bio razlog bežanja od kuće dok mu nisu dopustili da se posveti moreplovstvu. te je njegov 242 Upor. starog pomorca koji ne samo što spasava porodicu Sigrejv sa broda i pomaže im da prežive na ostrvu. London. CT. Uprkos važnosti koju pridaje moralnim podukama. a tokom godina provedenih na moru stekao veliko moreplovačko iskustvo.. Isto tako. Sarajevo. Nasuprot njemu stoji šestogodišnji Tomi. 1966.. 243 Upor. opet. poput gospodina Barloa u romanu Sendford i Merton (Sandford and Merton) autora Tomasa Deja (Thomas Day). Brodolom „Pacifika“. . stariji sin. str.

. ovaca.. prasića i pilića. dospeli na pusto ostrvo. te od početnog smeštaja u šatorima oni dolaze do drvenih koliba na zaštićenom mestu unutar teritorije ostrva. budući da Tomi iz nestašluka prazni burad.. koza. 275-280). Masterman Redi predstavlja heroja ove Robinzonijade. pa o tome se samo priča u jednoj knjizi koju sam čitao. mladi gospodine Vilijame.. paprike. banane. Oni zajedno otkrivaju i koriste biljke i životinje tipične za tropska koralna ostrva. potvrđujući da pripovest koja sledi spada u književnu tradiciju avanturističkog romana čije je osnove ponudio Danijel Defo. rakove. poput Robinzona Krusoa. plavi patlidžan i divlje grožđe. ali nikad nisam čuo za Robinzona Krusoa. u kojima Redi preuzima ulogu vođe odbrane. koji pokazuje izuzetnu spretnost i sposobnost preživljavanja u divljini. ka uspehu i napretku (BP. pri čemu ovde nema slonova. Pričaću vam kako sam pretrpeo brodolom. utvrđuje njihove položaje. . tigrova. i to u razgovoru Redija i Vilijama: „ . 6) Na ovaj način Frederik Merijet stvara iluziju mešanja književnog i realističkog konteksta.. nojeva. Avanturistički aspekat priče leži u elementima Robinzonijade. a vi ćete meni pričati o Robinzonu Krusou. Tom prilikom Redi umire. koji i čine osnovni okvir konteksta njihovog preživljavanja na ostrvu. a porodica Sigrejv nastavlja svoj put u Australiju. lavova. U priču je utkan i motiv sukoba sa urođenicima.Jeste li ikad usred brodoloma. ribe. slatki krompir. guavu. kao Robinzon Kruso? . a o d voća i povrća pronalaze kokos. oni hvataju džinovske kornjače.portret obojen snažnim osećajem odgovornosti i odanosti koje su bile poželjne za moreplovca tog doba. Stoga.O. a kada im ponestaje vode. šakala i ostalih zveri kojima obiluje roman Švajcarska porodica Robinson (Swiss Family Robinson).. školjke i papagaje. Pored životinja koje spašavaju sa olupine broda. Urođenici u narednom napadu prete da probiju njihovo utvrđenje. U samom tekstu romana postoji čak i otvorena aluzija na ovo delo Danijela Defoa.Jesam.“ (BP. ali u povratku biva smrtno ranjen u borbi sa urođenicima. . pasa. ali ih u tom trenutku savladavaju ljudi sa broda iz Australije koji su došli da spasu porodicu Sigrejv. bufala. Redi pomaže porodici Sigrejv da se na koralnom ostrvu smeste što je udobnije moguće. pretrpeo sam brodolom. upravo Redi kreće po vodu do izvora.

Religijski elemenat avanturističke priče prisutan je u smislu da postoji verovanje da Božja volja utiče na događaje u priči. istoriji. Kitzan. U romanu Brodolom „Pacifika“ akciona radnja često zastaje da bi glavni junaci izneli svoje male propovedi o božanskoj sili. međutim. str. ajkulama i istraživanjima i očajničkom borbom sa brojnim neprijateljski raspoloženim urođenicima.cit. 23). dok gospodin Sigrejv govori svom sinu: „Pogledaj kako je čovekov ponos postao ništavan pred snagom velikog Jehove“ (BP. Bog koristi prirodu za svoje ciljeve..247 246 247 Upor. mirno treba da se prihvati kao pravedno u Božjim očima. koji su na svojim dugim putovanjima nepredvidljivim bezgraničnim okeanima bili izloženi milosti i nemilosti vetrova i talasa.. odnosno da je Merijet njime pomogao da se ustanovi pomorska avantura kao važan podžanr književnosti za decu. ali da ljudima pruža ono što zasluže“ (BP. prirodnim fenomenima ili instinktima nižih životinjskih vrsta. umeći da prodru do suštine avanturističke priče sa svim uzbuđenjima koje ona sobom nosi – maštu zagolicanu olujama i brodolomima. . Moss.. pa čak i stradanje. Upor. komentar Mastermana Redija je: „Neka bude volja Božja“. Redijevo tumačenje Boga je da je on „milosrdan. „munje i gromovi su oči i glas Božjeg gneva“. sve. 29) i nije na običnim smrtnicima da preispituju njegova dela. iako se obim milosrđa ne može odmah uočiti. Usred snažne oluje. Dok Anita Mos smatra da nautički i geografski detalji ovog romana teško da mogu da nadoknade turobnost moralističkog tona i didaktičnost dela. a „kroz elemente prirode Bog se obraća čoveku“ (BP. op. te ističe da je važnost dela isključivo istorijska. 13. 172). op. pa čak i milosrdno.cit. U ovakvim stavovima starog moreplovca ogleda se prirodna filozofija religije uobičajena među moreplovcima Merijetovog doba. kada se katarka na brodu slama te nekoliko mornara gine. str. Kroz celu knjigu stiče se utisak da je Merijetov Bog osvetoljubiv i da ljudima donosi samo strah.246 Lorens Kican (Laurence Kitzan) je mišljenja da činjenica da se ovaj roman štampa do današnjih dana govori bilo o spremnosti mladih britanskih čitalaca da budu poučeni kroz književno delo ili pak o njihovoj sposobnosti da čitaju knjigu u celini. 124..

248 Džekove avanture na moru uključuju ispravljanje budalastih crta njegove ličnosti. i to kao rezultat života na moru sa gospodinom Sobridžom i kapetanom Vilsonom. prilikom opisa ove pomorske avanture.6. Merijet kombinuje aspekte realističke proze XVIII veka i veličanstvenost romanse. filozofa. Merijet indirektno sugeriše da Džek dobija poseban tretman zbog svog društvenog položaja. dok gospodin Sobridž (Sawbridge) mora da pomogne Džeku da se odvoji od razmaženog života u prošlosti i krene ka zreloj fazi svog života obeleženog odgovornošću. Gospodin Nikodemus Izi. on zaključuje da to nije pravo mesto za borbu za jednakost među ljudima i postizanje uspeha. op. Kadet sa prihodom od 8. 14. odmerenosti i poštenja.2. Pa ipak.. koji isuviše doslovno. Džek odrasta u mladića koji se brine samo za svoja prava. uz pomoć racionalnih ljudi. poput kapetana broda Vilsona i brodskog lekara Midltona. do granice satire. Oni su mudri i strpljivi učitelji koji su potrebni da bi se Džekov karakter izvajao u dobrom pravcu. Pomorski kadet Džek Izi Roman Pomorski kadet Džek Izi donosi priču o avanturama istoimenog junaka koji na kraju postaje ugledan zemljoposednik tipičan za Britaniju XIX veka. prelazno tlo između apsolutne tiranije i apsolutne haotične slobode.cit. Kao rezultat očevih vaspitnih metoda i opsednutosti ljudskim pravima. koji su oličenje racionalnosti. U maniru romanopisaca i dramatičara XVIII veka. koja je do danas rado čitana zbog komične karakterizacije likova i uzbudljive radnje. budući da su obeleženi pomalo čudnim ponašanjem njegovog oca. Džekov otac. Komične epizode odnose se uglavnom na rođenje i detinjstvo Džeka Izija.2. Doktor Midlton (Middleton) mora da ponudi Džeku neutralno. te se u šesnaestoj godini od lučuje za karijeru moreplovca ne bi li pronašao svoju slobodu. Razočaran svojim neuspesima na kopnu. Merijet se komično poigrava imenima likova. . Moss. primenjuje pedagoške stavove Žan Žaka Rusoa i Tomasa Deja u vaspitavanju svoga sina jedinca. str.2. Džek Izi mora da uči via media.000 funti godišnje svakako nije običan 248 Upor. prerušeni je sotona koji sve prihvata „bezbrižno“ (na engleskom jeziku termin „easy“ čini njegovo prezime).

Naime. posebno. Mefistofeles ili Mesti (Mephistopheles. Sve to čini njegovu ličnost jakom i odlučnom. Ovakva odluka je u skladu sa principima ranoviktorijanskih romana: sreća leži u pronalaženju svog pravog mesta u društvenoj hijerarhiji i korišćenja tog mesta na pravi i prikladan način.pomorac. Džek mora da se liši avantura i zauzme mesto svoga oca na imanju. Džekova karijera na moru okončava se kada njegov otac poludi. divljaka i bitaka. Pomorski kadet Džek Izi donosi osnovnu strukturu romanse. U isto vreme. Uprkos prisustvu pirata. sticanja dobara. već radi na čvrstoći svog karaktera dok ne dođe vreme da zauzme svoju rođenjem prirodnu ulogu engleskog džentlmena. Mesti upoznaje Džeka sa morem i realnošću suočavanja sa zlom u ljudskoj prirodi. odgovornosti. roman Pomorski kadet Džek Izi čita se kao omiljeno štivo mnogih generacija . najposle. Zbog svih društvenih implikacija i težnje za uspostavljanjem moći više srednje klase. roman promoviše porodične vrednosti dužnosti. Upravo se kroz lik Mestija roman obogaćuje dimenzijom romanse. ali pri tome on sam pokazuje veliku odanost. budući da on sobom donosi karakteristike Rusoovog plemenitog divljaka i doprinosi ambijentu misterije i straha u samo j priči. zdravog razuma i jasne svesti pojedinca o svom mestu u društvenoj hijerarhiji. Mesty) je verovatno pandan Krusoovom Petku. oči mu se sijaju od zado voljstva na pomisao o opasnosti ili bici i. po povratku kući. on predstavlja i stereotip kobnih elemenata tadašnjih shvatanja urođenika: njegovi zubi su oštri. Merijet takođe unosi i kod važan za većinu avanturističkih priča: heroj brani sebe i slabije od sebe od nasilnika. Na svom putu sreće primitivnog i mudrog učitelja (Mestija) koji ga podučava herojskim vrlinama i praktičnim veštinama. Poput mnogih drugih avanturističkih priča. a sluge počnu da uništavaju njihovo imanje. Džek ne priprema za ozbiljnu nautičku karijeru. mogućnosti da se smrtonosne ajkule dočepaju tela mornara pobunjenika. Heroj je odvojen od svog doma i mora da prođe kroz period iskušavanja i muka da bi se iskalio. Stiče se utisak da čitalac uživa u Džekovim žestokim avanturama na moru i osećaju da se. te i zaslužuje da. U svakoj fazi Džekovog razvoja kao pomorca. u romanu se naglašava njegov položaj i odgovornosti koje ima prema svojoj društvenoj zajednici. zahteva svoje pravo mesto u društvu.

koji donosi sličnu priču o čestitom kadetu koji se do kraja romana srećno ženi i dobija titulu i bogatstvo. u ovom romanu nema elemenata neprestanog siledžijskog ponašanja koji je mogao biti odličje života mladog kadeta. odbačena je druga. str. Džek je razborit mlad čovek koji prolazi relativno jednostavna iskušenja snage i karaktera. Stoga.dečaka. spreman je da 249 250 Ibid. više nego bilo koja druga avanturistička priča.250 Radnja romana se odvija prateći heroja kome čitalac može da veruje. negativna strana života na moru. a pogotovo da bi stabilnost hijerarhije i ranga u mornarici mogli da budu zamerka onima koji su tražili promene u strukturi društva. Merijet je i u Pomorskom kadetu Džeku Iziju prikazao upravo takvog moreplovca. Merijetov biograf čak tvrdi da je „ovaj roman. budući da je to mlad čovek sposoban za svoju ulogu u svetu avanture. Džek Izi. Promena u načinu Merijetovog prikaza života moreplovca počela je 1834. tada modernog heroja. Dok roman Frenk Majldmej (Frank Mildmay) sobom nosi autorovu nameru da svoju čitalačku publiku šo kira surovom slikom istine o životu na moru. U ovom smislu. pravi je heroj. Peck. roman Pomorski kadet Džek Izi donosi blažu ali uverljivu sliku kao način posmatranja tog istog aspekta života. pri čemu avanturističke epizode ne gube na svojoj aktuelnosti. . kao ni psihotičnih članova posade i nezainteresovanosti mladih mornara jednih za druge. Ovo je moglo biti ostvareno samo ako pomorski oficir ostavi pozitivnu sliku o sebi u javnosti. mladi kadet. Čini se da je kontekst ovih iskušenja mnogo manje uznemirujući nego u Frenku Majldmeju. 42. Džek Izi se uvek zalaže za pravdu. Pobuna u vezi sa Zakonom o reformi iz 1832.249 Prema Džonu Peku. inspirisao mno ge dečake da se otisnu na more“. ali se takođe može posmatrati i kao odgovor na društvene težnje u britanskom društvu tokom tridesetih godina XIX veka. ali i iskrenim pogledom širokih shvatanja na svet. Upor. On to čini u priči koja je varijanta tradicionalne pomorske priče koja se uklapa u nove principe romana XIX veka. naglašavajući njegove jednostavne vrline. Ovaj novi pristup možda je bio rezultat Merijetovog odmeravanja ukusa svoje čitalačke publike.cit.. godine sa Piterom Simplom (Peter Simple). U osnovi priče leži drevna pripovest o inicijaciji i razvoju mladog moreplovca. koji se ističe u akciji svojom odvažnošću. Naime. roman uspeva da balansira između pomorskog režima i domaćeg života. op. godine (The 1832 Reform Act) pokazala je kako se ideja mornarice može koristiti kao kontrast haosu modernog života.

Nije slučajno to što je Merijet svog prvog junaka ove vrste nazvao Piter Simple (Jednostavni) – jednostavnost postaje važna u haotičnom i zbunjujućem kulturološko-književnom kontekstu. on ne okleva da sa prijateljem Gaskonjem pobegne sa svog broda kako bi doživeo avanturu na Siciliji.253 Poput Džeka. Beograd. neizbežno ćete sresti razmetljivce“. Dinčić.252 Upravo viđen u ovakvom svetlu. pa čak i među kadetima siledžija kao Vigors predstavlja izuzetak od opšteg 251 Frederik Merijet.se suprotstavi siledžijama i. već da je to uloga pojedinca. pa. nema kraja Izijevim avanturama“ (PKDžI. Ovim Merijet želi da naglasi kako nije na vlasti da preduzima korake protiv nasilništva. str. prilikom analize ove pročišćene vizije britanske mornarice. despotizam i surovost. postoje ljudi poput Džeka. Rad. ma koliko bilo malo. . jednostavnih vrednosti i beskompromisne ideje o pravdoljubivosti u surovom svetu. 67. a čak i Džekov kapetan prasne u smeh na vesti o njihovim poduhvatima uz komentar: „Duše mi. poručnici ga savetuju. Na sreću . 161). te je čak i siledžija njen deo. čini se da je Džek Izi prvi od mnogobrojnih heroja koji se pojavljuju u dečačkim avanturističkim pričama. heroja koji bezrezervno brani pravdu. 1991. 1985. s tim što je svedeno na moralno prihvatljivu meru i usmereno samo na one koji zasluže kaznu. Power and Theatre on the Bounty. CUP. U ovom romanu oličenje siledžije je Vigors: „U svakom društvu. Pomorski kadet Džek Izi. ali nikad na predstavnike autoriteta i vlasti. Joseph Bristow. Običan mornar bi bio oštro kažnjen za ovakvo ponašanje. Međutim. nameće se pitanje u vezi sa surovim aspektima pomorskog života kao što su zloupotreba autoriteta. U odnosu na roman Frenk Majldmej. budući da je veoma mlad. U daljem tekstu citati iz ove knjige biće navođeni u zagradama. ali ovo je priča o lakomislenom dečaku pod pokroviteljstvom blagog. London.251 Implicitno značenje ove rečenice je da u životu postoji utvrđena šema koja se ne može menjati. Mr Bligh’s Bad Language: Passion. Harper Colins. budući da nasilje postoji i u njemu. ima fizičku snagu da ih nadjača. čini se da su ekstremi surovosti izbačeni iz romana Pomorski kadet Džek Izi. Džek je i previše temperamentan u tom smislu. kao što je uvek slučaj sa ovakvim herojima. Empire Boys: Adventures in a Man’s World. 253 Upor. 252 U vezi sa složenom prirodom pobune na brodu pogledati Greg Dening. samo neka u njemu ima bar šest lica. 1992. Logika ovog romana navodi čitaoca da ovo shvati pre kao beg nego kao dezertiranje. na koje se drugi oslanjaju da siledžije postavi na svoje mesto. očinski orijentisanog kapetana. na primer. Cambridge. preveo Svetozar S. oni su uvek oličenje jednostavnih pogleda na svet. Međutim. Gotovo svi kapetani ohrabruju Džeka. ali ovo je samo iluzija na prvi pogled.

U ovom romanu samo negativci stradaju. da li si ikad. posmatrati kako se Merijet u romanu bavi temom pobune na brodu. ali se njegov prijatelj Don Filip sveti za ovu uvredu u dvoboju: 254 Peck. on se fokusira na način na koji Džek savladava pobunjenike. ali u ovom slučaju čitalac ne bi trebalo da ga doživi traumatično. najpre. iako mora da iznese šta se dogodilo. Ovo je jedan od primera nasilja karakterističnog za život na moru. Umesto toga. ali pre nego što su uspeli da doplivaju do nje. 166). Drugim rečima.. U tom smislu treba. Ovo bi mogla biti lekcija iz rukovođenja brodom. ali isto tako i ideja o tome kako treba vladati zemljom. Njegovo predviđanje se pokazuje tačnim. Međutim. 45. a tada Džek pokazuje visok stepen uravnoteženosti: „Džek je mislio da bi i polovina te kazne bila dovoljna. ne uspevaju svi pobunjenici da prežive.. pošto ga radnja romana navodi da poveruje u tumačenje da su pobunjenici dobili kaznu koju su zaslužili. 137). str. ubijaju tri čoveka i jednog dečaka.cit. ustremiše se ka mestu gde su se oni nalazili i nastade borba za delove njihovih tela“ (PKDžI.. postoji lanac komandovanja koji veoma dobro funkcioniše. druga dvojica koji su bili u vodi okrenuše se odmah i zaplivaše ka obali.. Međutim. poštovanje pravila biva ublaženo osećajem očuvanja radne atmosfere na brodu. Džek napušta brod na kuteru da bi u svojoj avanturi zarobio jedan španski brod. On odlučuje da je strpljenje najbolja moguća reakcija. iako Merijet kažnjava samo negativce. tragedija još nije bila završena.254 Kada Džek i Gaskonj kradu čamac u Italiji. te je očigledno da Merijet naglašava mudrost konzervativnog paternalizma. . op. 123). neće reći sve i trudiće se.. pošto su oni pijanice i da će se uskoro predati. kapetan Tartar vređa Džeka.pravila da su i oni blagonakloni prema Džeku. Reče ljudima da. Suštinski. Džek. Neki od njih stradaju kao žrtve ajkula: „Ali. Merijet zanemaruje činjenicu da Džek postupa suprotno dobijenim naređenjima i da je kriv podjednako kao i mornari pobunjenici. Tom prilikom neki od njegovih ljudi dižu pobunu protiv njega. Drugom prilikom. da ih spasi“ (PKDžI.“ (PKDžI. koliko god uzmogne. Džon Pek smatra da u izvesnoj meri postoji neusklađenost između stepena surovosti u scenama nasilja i prijateljski orijentisanog manirizma preostalog teksta romana.. još dva proždrljiva čudovišta privučena krvlju vođe palube. Jedini komentar dolazi od Gaskonja je: „Čuj.

200). 204). Mesti. Međutim. Štaviše. Merijet se udaljava od glavnog toka priče da bi na tri stranice ponudio opravdanje za ovo ubistvo. dok elementi u vezi sa . Nasuprot varljivosti jezika postavljeni su realni događaji i iskustva na brodu kojima se uvek može verovati. Kao takav. mnoge scene nasilja u tekstu postavljene su uz pripovedačevo opažanje o jeziku. a sam Džek je. Džek provodi mnogo vremena čitajući Ratna pravila . Neusaglašenost između necivilizovanih postupaka i civilizovanih komentara uvek je očigledna. kao da se trudi da prilagodi stvaran život pisanoj reči. jezik je sredstvo manipulacije političkim. i govorni i pisani. Nešto kasnije u romanu Mesti ubija Don Silvia: „Ja dobro zabosti nož u njegovo srce i pritisnuti druga ruka na njegova usta. Merijet. Najekstremniji slučaj ove vrste jeste ubistvo Kapetana Tartara: njegova jedina uvreda je to što je naredio da Džeka uhapse pošto je on „odbegli kadet“ koga bi trebalo išibati zbog lošeg ponašanja. jezik. Njegov stav je da Tartar nije razgovarao sa Džekom kao što bi jedan džentlmen trebalo da uradi: „Ono što se smatra najvećom greškom u našoj službi je nepoštovanje pokazano prema osećanjima mladih oficira. U stvari. str. Ovo bi se čak moglo smatrati i pripovednim obrascem tokom celog teksta: postoje nasumični.„Pri prvom pucnju Don Filipov metak prosvira mozak Kapetanu Tartaru i on pade na mestu mrtav“ (PKDžI. Kada Tartar biva ubijen.323). ali činjenica da o ovome diskutuje u tolikoj meri ukazuje na osećaj da se prikazana scena ne može istinski opravdati. kao pripovedač. isuviše brbljiv za svoje sopstveno dobro. ali stiče se utisak da postoji nepremostiv jaz između želje za uglađenim rečima i realnosti moreplovačkog iskustva. opet. Džekov otac je oduševljen elokvencijom svog sina. Primivši ovu vest. Čini se da je i sam Merijet svestan da postoji problem sa ovim scenama i interesantno je zapaziti da on ovo posmatra kao jezičku dilemu. želi da jezik i ponašanje likova budu dosledni. mi smo Vam večno zahvalni!“ (PKDžI. služba ne može da funkcioniše ako se svi oficiri ne ponašaju kao džentlmeni. brutalni događaji nakon kojih sledi Džekov ili Gaskonjev ljubazan komentar. a iskazano jezikom njihovih nadređenih“ (PKDžI. 323). Zaista. a on nimalo ne vikati“ (PKDžI. filozofskim i nepouzdanim aspektima priče. Džekov odgovor je: „Mrtav! Don Silvio mrtav! No. Svi elementi priče povezani sa brodom mogu se pouzdano prihvatiti. uvek je razumljiv jer se može beskrajno prilagođavati svrsi komunikacije govornika.

te se čini da avanturama nema kraja. Sa svojim iskrenim i tipiziranim herojem roman daje utisak laganog štiva. suočavajući se sa opasnostima koje tamo vrebaju. Peck. U svim epohama jedno ostaje isto: čitaoci se rado otiskuju na beskrajne okeane. bilo kao uzor drugim piscima avanturističke priče bilo u mašti mnogih generacija koje do danas čitaju njegova dela. str. govoreći o nasilju.društvom i širom društvenom zajednicom nose sobom senku prevare.cit.. 45. ali. Na taj način ne obogaćuju samo svoja saznanja. Ovaj jaz između brodskog sveta i kopnenog sveta dominira Merijetovim romanima. 255 Upor. Na površini. to je roman koji odbacuje moderan svet. ali se u njenoj dubini krije pritajena i neprijatna strana te iste priče. pozitivnu priču.255 Frederik Merijet je proslavio pomorsku avanturističku priču i omogućio joj da ga nadživi. pri čemu se smatra da je upravo roman Pomorski kadet Džek Izi postavio osnovni model koji se kasnije razvio u jasno definisan sistem vrednosti. već i horizonte svoje mašte. op. surovosti i besmislenom stradanju. . jezik Merijetovog pripovedanja tka optimističnu . u suštini.

cit. op. Porodica Sigrejv je na svom putu za koloniju u Australiji. radnja romana Brodolom „Pacifika“ navodi latentnu vezu između religijskog aspekta priče i imperijalističke poruke. Na primer.3. nudi u svojim delima temu koja se graniči sa imperijalističkim domenom a ipak je bliža uopštenoj avanturističkoj priči . za razliku od proznih viktorijanskih pisaca karakterističnih za imperijalističke teme. pokret biva iniciran nekom nevoljom koja onemogućava dalji boravak heroja u Britaniji. ali religijski principi više pripadaju univerzalnim ljudskim vrednostima nego imperijalističkim.a to je tema naseljavanja kolonije. Frederik Merijet. stiče se utisak da je stepen njegovog uticaja mnogo manji nego kod prethodnih pisaca.. u trenutku nastajanja imperijalističke književnosti. a njihov neplaniran boravak na koralnom ostrvu samo je interlud koji ne dovodi do posledica širih imperijalističkih razmera. . to je teže izbeći migraciju jer se posledice ostajanja u domovini mogu pokazati pogubnim za ljude koji su navikli na 256 Upor. a manje da se ubede da spakuju svoje stvari i presele u nove krajeve. Vrlo često motivi su vezani sa klasu – što je viša društvena klasa. Ostrvo na kraju biva napušteno. ovo nisu bili kvaliteti u korist širenja britanske imperije i u službi britanske dominacije nad ostalim narodima. O tome govori i komentar Mastermana Redija na prizor mlade crnkinje Džuno u molitvi: „Ispod te tamne kože krije se mnogo više dobra nego ispod mnogih svetlih. kao pripadnik pisaca pomorske priče. Kolonije i imperijalizam Imperijalistički kontekst jeste u izvesnoj meri oblikovao romane Frederika Merijeta. ono se ne kolonizuje dalje.6. a njene molitve su jednako prihvaćene kao i molitve kraljeva i prinčeva“ (BP 190). ali. Iako se motivi za migraciju menjaju od autora do autora. 124. Odvažni Vilijam i Redi nose sobom snagu britanskih imperijalista. Cilj ovog pripovednog sredstva je više da se čitaoci pouče o dalekim mestima. str. a zgrade i neke od životinja ostavljene za neke nove brodolomnike. Kitzan. Emigracija u ovakvim romanima postaje više pripovedno sredstvo da se heroj ili heroji prebace u središte akcione radnje što je bliže moguće. Hrišćanski kvaliteti koje Merijet zastupa nisu specifično britanski i. Uprkos svojim čarima.256 Međutim.1. na prvi pogled. Imperijalističke ideje u Merijetovom delu 6.3.

U ovoj zemlji. U privatnom životu.“257 Novcem koji poseduje njegov otac u Kanadi može da se kupi. ako se složite da se preselite i prenesete svoju ušteđevinu u drugu zemlju. kada mladi Vilijam saznaje od oca o svetu u kome žive: „ . osim da se prehranimo za godinu ili dve. Upravo ovakve krize su pomorski pisci dobro poznavali iz ličnog iskustva. te su ih i mogli uverljivo opisati.bolji život. on je 1838. umesto da osiromašite. možete da se obogatite.700 funti i neizvesnom budućnošću. The Settlers in Canada. Kapetan Frederik Merijet objavio je roman Naseljenici u Kanadi (The Settlers in Canada ) 1844. Do krize dolazi kada se. London. dok se dva mlađa sina obrazuju kod kuće. odnosno najčešće zbog gubitka novca i uticaja siromašenja na dotadašnji luksuzni način života. velika porodica postaje veliki teret i trošak. Avanture opisane u romanu počinju 1794. Read Books. Ovo se može videti u sceni iz romana Brodolom „Pacifika“. drugi sin je kadet u mornarici. Uz svoj kapital i pisma preporuke dobijaju pomoć guvernera Kvebeka da kupe imanje na obalama jezera Ontarija. Spas dolazi od sina pomorca. budući da gospodin Kembel ne može da nastavi svoju medicinsku karijeru. s tim što se obrazovanje mladih čitalaca o pojmu i istorijatu kolonija granični sa latentnim veličanjem moći Velike Britanije. u drugoj zemlji. str. po veoma povoljnoj ceni. nakon deset godina. Njegov najstariji sin studira na Oksfordu. da bi bio uz roditelje i braću da zajedno vode imanje u kanadskoj divljini. godine posetio Sjedinjene Države i Kanadu i upoznao se sa prirodom i načinom života u ovim krajevima. te na kraju ostaje sa 1. imanje dovoljno veliko ne samo da sebi obezbedi ugodan život već i da deci ostavi u nasledstvo dovoljno da nastave da žive mnogo lepše nego da su ostali u Britaniji. Do krize dolazi zbog novca. Dakle. 2007. što više dece imaš. ali u drugoj zemlji oni mogu da vrede na hiljade funti.Tebi su govorili da smo mi Englezi sada gospodari mora. godine kao jednu od nekoliko knjiga namenjenih mladim čitaocima. koje uskoro postaje centar doseljeničke zajednice emigranata iz Britanije. Porodica odlučuje da emigrira. to si bogatiji. ali to nije 257 Capitan Frederick Marryat. Gospodin Kembel je uspešan lekar koji nasleđuje veliko imanje od daljeg rođaka. Alfreda: „Nekoliko stotina funti koje su nam ostale nisu nam od koristi u ovoj zemlji. godine i prate porodicu Kembel iz Škotske na njihovom junačkom poduhvatu u delu Britanske Severne Amerike poznate kao Gornja Kanada. pojavljuje pravi vlasnik imanja kome porodica mora da isplati rođakove neizmirene dugove. Čini se da se implicitni imperijalistički kontekst krije iza motiva kolonija u Merijetovim romanima. čak i Alfred napušta mornaricu. 18 .

Tebi je.. Zato što silno žele da postignu blagostanje svoje zemlje matice.Na to pitanje može se dati odgovor samo ako se zagleda u istoriju. Postoje razni uzroci koji mogu ubrzati ili produžiti taj period. a daju za njih svoje proizvode. pre više od tri stotine godina.. ali korisniju za majku domovinu nego za kolonije. Oni su postepeno preoteli kolonije. a među te druge narode spadaju Holanđani. a istorija nas uči da je to sudbina svih naroda. dragi sine. čini gotovo vizionarskim za ono doba. ima u njoj tržište za radnu snagu svoga naroda bez ikakve konkurencije. Ovom prilikom Merijet koristi lik gospodina Sigrejva da iznese svoj lični stav. Englezi žude za kolonijama. a posmatrano iz istorijsko-političkog aspekta.. Ali ukoliko više napreduju. dok su se drugi naro di tek snažili. gubi snagu i umire.. Portugalci su onda došli do svoje zrelosti kao narod. jer. dragi sine. a Portugalci Istočnu Indiju.. ali kad-tad Engleska neće više biti gospodarica mora niti će se moći hvalisati svojim posedima širom zemljinog šara“ (BP. ono sija na jednom ili na drugom kraju zemljine kugle koji su kolonije naše domovine.. što predstavlja korisnu razmenu za obe strane. U samom začetku. preoteli kolonije od Holanđana i Portugalaca i odonda ih stalno drže u svojim rukama. stari.. baš kao što je i bio svestan značaja jednog od ključnih elemenata za širenje imperije – mora.Da li će i Engleska jednom opasti i biti bez veće važnosti. odnosno. str... upravo Brodolom „Pacifika“.. i to sasvim opravdano.. ukazujući na to da je stari moreplovac itekako poznavao svet i način na koji on funkcioniše. Danas se kaže. vrlo dobro poznato da se čovek rađa. Prema Grinu. dospeva do muške zrelosti i snage. . Španci su otkrili Ameriku. kao što je Portugal danas? . Sa čitavim narodima biva isto što i sa svakim čovekom. jer majka domovina. kolonije za nju predstavljaju znatne izdatke jer im je potrebna njena potpora. u izvesnoj meri se ne uklapa u imperijalistički kontekst tog doba.. Da.bilo uvek tako.. prisvajajući sebi pravo da podmiruje sve potrebe kolonija. Najstariji moreplovci novog doba bili su Španci i Portugalci. 111-113). ona zbacuje jaram potčinjenosti i proglašava se nezavisnom. da u engleskim posedima sunce nikad ne zalazi. Zatim su Englezi prokrčili sebi put u te zemlje. . uprkos evangelističkom didaktizmu i poukama o imperiji i disciplini. one postaju sve sposobnije da joj se odužuju time što kupuju njene industrijske prerađevine. Čim kolonija postane toliko jaka i moćna da se stara sama za sebe.. U ono vreme. engleski narod mora vremenom snaći udes svih drugih naroda. pošto se zemlja okreće oko njega. koji se sa današnje vremenske distance. Engleska nije bila tako snažna država kakva je sada.

te Suzan Mar (Susan Maher) primećuje da Merijet transformiše krusoovsku potragu za dušom i sopstvenom suštinom u redijevsku didaktičku usmenu istoriju. New York and London. 260 Green.259 Naime. Na taj način Merijet uvodi „princip hijerarhije u kontekst avanture u divljini. str. Englez niže klase. Susan Maher. posmatra svoj položaj u društvu kao unapred sudbinski predodređen kada kaže: „Ja sam star čovek sa malo želja i čiji život sada ima vrlo malo značaja. U ovoj priči. 216. „ponovo rođen“ nakon brodoloma i stoga ne mora da prolazi kroz bilo kakvu veliku transformaciju ili potragu za dušom.cit. bilo niže klase (on sam)..M. “Recasting Crusoe: Frederick Marryat. Redi.. funkcioniše kao instruktor porodice Sigrejv (koja je aristokratskog porekla) u praktičnoj umetnosti preživljavanja na ostrvu. Logan). R.258 Prema M.. Children’s Literature Association Quarterly 13. Winter 1988. op. bilo aristokrata (porodica Sigrejv). str.čini se da je Merijet. K.. Time ostrvo postaje nacrt za test preživljavanja za buduća osvajanja i kolonizaciju i daje ilustraciju tereta belog čoveka: dužnost Britanaca da donesu prosvetljenje u mračne 258 259 Upor.cit. Glavna transformacija u romanu uključuje okruženje.. Upor. str. kada nakon opisane avanture na pustom ostrvu porodica dođe u Australiju. . što je atipično. a mlađi postaje pomorski oficir u mornarici. običan mornar sa pedeset godina iskustva na brodu. stariji sin se pridružuje armiji. K. Narrating Africa. 261 Upor. Transformacija ostrva u naselje odražava britansko prisvajanje novih kolonijalnih teritirija krajem XIX veka. Redi je „spašen“ čovek. Redijevi komentari ukazuju na bezuslovno prihvatanje društvenog statusa svih svojih saputnika. koja ističe naglašene kolonijalističke aspekte romana. 32.261 Za razliku od Krusoa. Mawuena Kossi Logan. 171. Garland Publishin Inc. Green. Brodolom „Pacifika“ je u suštini adaptacija Robinsona Krusoa. op. odnosno divljina biva pretvorena u „novu koloniju“ ili naselje za porodicu Sigrejv. Sve što želim da osetim jeste da se trudim da izvršavam svoju dužnost u situacijama u koje me Bog dovede“ (BP. bilo sluga (Džuno).“260 U ovoj hijerarhiji. gospodin Sigrejv stiče očekivano bogatstvo. 4 . str. Logan (M. Redi. 1999. dok porodica Sigrejv zauzima sam vrh. Ballantyne and the NineteenthCentury Robinsoniade”. 215. Ova hijerarhija podseća na Aristotelovu formulaciju Velikog lanca bića i popularnu viktorijansku ideju sudbinskog predodređenja koja je u velikoj meri doprinela razvoju i učvršćivanju ideje o dominaciji belog čoveka. Džuno je nedvosmisleno povezana sa dnom socijalne lestvice. upravo priča o porodici kolonijalnih naseljenika u iščekivanju bogatstva u Australiji u svom podtekstu naglašava imperijalizam tog doba. 75-76). predvideo propast Britanske imperije.

Prateći ovu nit. a da će vremenom džungle sveta postati bezbedne kao Ridžent Park“.264 Merijet i Konrad pokušavaju da pokažu da su Rimljani doneli svetlo u Englesku. op. str. 2004. Naime. ali da je svetlost izašla iz reke kada su došli Rimljani. postavlja se pitanje da li se ovo može dogoditi i sa Crnim kontinentom. Čini se da je kroz lik dečaka ispunjenog beskrajnom verom u moć Britanske imperije ipak naznačen imperijalistički kontekst u kome su odgajane mlade generacije tog doba. . Sigrejvljeva spoznaja o sudbini svih nacija ili imperija da napreduju i propadaju može biti osnova za argument Martina Grina da.“263 Slično tome. 1975. Otac ga ubeđuje da je boja kože nevažna i navodi primere Mavara koji su prethodili Rimljanima i Britancima u građenju velikih civilizacija.10-11. ali i da ostaje slep prema činjenici da neke ranije velike civilizacije nisu bile evropske. Džozef Konrad ukazuje na uspon i pad drevnih imperija u Srcu tame (1902) kada pominje da je reka Temza (odnosno Engleska) bila jedno od mračnih mesta. ali da su postali zaboravljeni kada su se Englezi uzdigli kao nacija. Značajno je zapaziti da je Vilijam pun predrasuda o nesposobnosti crnaca da postanu velika nacija. Merijet je jedan od retkih pisaca XIX veka koji je primetio da civilizacije i kulture nisu statične i predvideo pad 262 263 Maher. prevela Nada Ćurčija Prodanović. te mu od govara sledećim rečima: „Šta! Da crnci postanu velika nacija? Ali crnci su. iako Brodolom „Pacifika“ „odražava raspoloženje rane viktorijanske ere puno oduševljenja engleskim puritanizmom“. Michael Philip. str. 265 Upor. možda baš Afrikanci. šire shvaćeno. crni!“ (BP. Hughes. str.cit. odnosno da li bi se Afrikanci mogli uzdići iznad Britanaca. Indiana. a i. Srce tame. već i predviđa njen neumitan pad. 14. bar za dečaka poput Vilijama Sigrejva. 216. britansku omladinu.. Diss. nosioca baklje prosvetljenja. str. Green. Pol Elmen (Paul Elmen) podržava ovu ideju transformacije kada tvrdi da će „divlji uglovi zemlje podleći šarmu kulta džentlmena. 113).262 U kontekstu istorijskih pouka gospodina Sigrejva može se zapaziti da on ne uči svog sina. Cultural Myth in Victorian Boys Books by Marryat. on je uznemiren i samom očevom insinuacijom da će Britanska imperija oslabiti i da će je druge rase. preteći. 264 Džozef Konrad. Stevenson.cit. Čini se da je to nemoguće.uglove sveta. and Kipling. samo o prirodi imperije uopšte. Iako Majkl Filip (Michael Philip) primećuje povremeno poigravanje i izobličavanje „istorijskih i geografskih činjenica“ 265. Narodna knjiga. 171. on nije u skladu sa imperijalističkim idejama i stoga dobija „neko gotovo sasvim suprotno značenje. op. oče.

. smejući se“ (BP. a onda pak onaj ko ima bogatstvo. uprkos jakoj noti hrišćanskog didaktizma. upravlja trgovinom. „Of the Art of Warre by Sea“ in Sir Walter Ralegh. ostaje implikacija dominacije belog čoveka. Džuno. lika koji je lišen svih ljudskih kvaliteta sem bezuslovne odanosti. Ecrivain: l’oeuvre and les idees. stvaranje stereotipa konstantno je u karakterizaciji Džuno. Međutim.Ja dobro lupnula glavu – reče Džuno.odgovori kapetan Ozborn. postalo je jasno da je Velika Britanija posebno dobro pozicionirana da preuzme nadmoć nad morima. 35. 9). 1.Jesi. U skladu sa Merijetovim hrišćanskim temama. Lefranc. uprkos autorovom teorijskom stavu o jednakosti nacija.3. op. P. Kapetan dodaje: „Ništa ne mari. str. Brodolom „Pacifika“ nije tipičan roman viktorijanske ere. Ali ipak. a onaj ko je gospodar sveta jeste i gospodar svetskog bogatstva. . . Čak i kad se povredi štiteći bebu. niko nije mogao da predvidi granicu do koje će se tokom naredna tri veka proširiti spektakularnost istorije pomorskih pobeda. sledi komentar: „-Ona je sačuvala dete. Peck. op.2. kovrdžavo runo . poslušne sluškinje.“267 U doba vladavine kraljice Elizabete I.. smešeći se. samo je sreća što na njoj imaš dobro. .cit. izvora komičnog predaha. Logan.Britanskog carstva. u eri avanturista poput Relija. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American 266 267 Upor. str. str. 1719-1917 (John Peck. 268 Upor. dovodeći Veliku Britaniju u položaj vladanja svetskom trgovinom.268 Upravo je pomorska moć sve ovo omogućila. 1968. Međutim. 600. 6. taj ima i vlast.cit. dobra si ti devojka“. a Džon Pek se u svojoj studiji Pomorska proza: Moreplovci i more u britanskim i američkim romanima. Librarie Armand Colin. Stoga. ser Frensisa Drejka i ser Džona Hokinsa. More i imperijalizam Još Ser Valter Reli (Sir Walter Ralegh) naglašavao je značaj pomorske moći: „Onaj ko upravlja morem. ali bojim se da se sama povredila – primeti kapetan Ozborn.266 I njen loš izgovor engleskog jezika i njena pojava ukazuju na to da je stalni stranac.

more je predstavljalo put ka kolonijama. što je mnogo važnije. uključujući i dominione preko okeana. koliko prirodu same britanske nacije.271 Čak se čini da je more bilo i važan deo same Imperije. vojnici i moreplovci. formiranje političkog. te su mnogi i stradali na moru. More je bilo upravo taj elemenat koji je svojim fizičkim prisustvom podario validnost i realističnost velikom snu o imperiji – more se činilo 269 270 Ibid. 18.cit. str. iluzija o svetskoj mapi obeleženoj britanskom crvenom bojom kao izrazom snage i moći Imperije. op. Ovom temom bavio se i Lorens Kican u knjizi Viktorijanski pisci i slika Imperije (Victorian Writers and the Image of Empire)270. Uprkos suparništvu sa francuskom mornaricom i povremenim problemima da se prate savremeni tehnološki trendovi. U ove romane bila je utkana i ljubav prema moru. a u isto vreme otkrivajući u sebi i drugima snagu karaktera. administratori. odnosno idealna vizija sveta. Ono je bilo dom velike avanture i izvor velike opasnosti. oblikujući. toliko i mitologiju same Imperije. u smislu da more pruža prirodno odbrambeno utvrđenje velike imperijalističke države. čuvajući Britaniju u divljini. U proznim delima upravo na fiktivnim morima nalazili su se kolonisti. u najsurovijem smislu te reči. More je imalo važnu ulogu u mnogim imperijalističkim pričama i malo je pisaca tog doba uspelo da mu odoli. od kojih su svi na dugim putovanjima sklapali prijateljstva. Bilo je važno i kao mesto za bezbrojne odiseje kroz koje su mladi ljudi lutali. tokom uspona Imperije ratna mornarica uspevala je da ispunjava svoju ulogu u potpunosti. Za Britance ratna mornarica bila je Pax Britannica . te se ono može posmatrati i kao produžetak Engleske. More je imalo hipnotičku moć i kod najboljih pisaca postalo je lik u samoj priči. društvenog i kuloturološkog karaktera nacije. učili nove jezike i činili herojska dela da bi se pripremili mentalno za svoju imperijalstičku ulogu. te ova dva autora možemo smatrati pouzdanim referentnim izvorima za našu analizu. Imperija. ali i put ka napretku. kao pretpostavka da more čini suštinski deo britanskog nacionalnog karaktera.Novels. Upor. Kitzan. 271 Upor. Isto tako. 1719-1917)269 bavi efektom koji je britanski uspeh na moru imao na samu državu. stičući znanja o ljudima i stvarima. Ibid. dok je samo more bilo poput Imperije. delimično utičući na materijalne uslove svakodnevnog života. . mogla je da se osvoji samo uz veliki rizik. ali i na.

u kontekstu stalnog širenja trgovačkih putovanja. postoji jedan aspekat britanske pomorske priče koji je nesumnjiv: ona je konstruisana u izuzetno pozitivnom kontekstu. 275 Priča o britanskom pomorstvu ima svoje začetke u vreme Etelreda II iz 1006. 274 Stvaranje ovakve priče zasniva se na dva faktora. Drugi faktor se odnosi na istorijske okolnosti: Britanci su mnogo ulagali u svoju mornaricu a onda njome postizali uspehe. U suštini. Četamu. postoji i priča o tome kako neke zemlje sebe vide kao pomorske nacije. str.cit. poslova i ratova. Prema Peku. i sama Imperija trajati večno. preispitivali su suštinsku prirodu kapitalističkog društva. str. 273 Na taj način i pomorska avanturistička priča postala je deo nacionalnog temperamenta time što je razvila sledeće dualizme: potreba za rizikovanjem nasuprot potrebi za kontrolom i smirivanjem. budući da je važnost mornarice i pomorske trgovine doprinela takvom kulturološkom kontekstu u kojem pisci nisu mogli a da ne ističu ove aspekte realnog života u svojim delima. 272 273 Upor. 43.večnim. Jedan je geografski i odnosi se na činjenicu da je Britanija ostrvo smešteno svega nekoliko kilometara od kontinentalnog dela Evrope... poput mora. op. a pogotovo tenzije između njegovih agresivnih i humanitarnih aspekata. koji su se bavili pomorskom temom. nasuprot ženskim vrednostima domaćeg života.272 U tom smislu Džon Pek smatra da je pomorski uspeh Imperije fundamentalno oblikovao britanski život i kulturu. pa se verovalo da će. 3. str. muška kultura brodova. Dinastija koja je zaista u stanovila mornaricu u današnjem smislu reči jesu Tjudori koji su izgradili pristaništa u Portsmautu. 275 Ibid. Stoga. 20. Ovo je posebno relevantno za Britance. Pored priče o moru. 274 Ibid. ali prava evolucija mornarice počinje u XV i XVI veku. baveći se temama od opšteg značaja za taj društveno-istorijski trenutak. tako što su opisivale život u dalekim pomorskim prostranstvima daleko od kopna. Peck.. Upor. a u isto vreme to je i priča u koju cela zemlja veruje jer iznosi samo njene najbolje odlike. Ibid. povezuje i ujedinjuje naciju. utičući značajno i na avanturistički roman kao žanr. . prilikom analize pomorskih priča mora se uzeti u obzir da one odražavaju ideologiju svog doba. One kreiraju nacionalnu prozu u kojoj se more posmatra kao deo njihove suštine. romanopisci tog doba. godine.

Kapetani su džentlmeni. mi nalazimo najveću sigurnost. treći sin Džordža III. U svojoj šezdeset i četvrto j godini. Encyclopedia of Britain. 1991. str. Rodnija i Nelsona. OUP. mornarica je postala tako važna da nije nimalo iznenađujuće to što vojvoda od Velingtona.280 Ovo je bilo više od rutinske hvale. Čini se da se ovakve tipizirane slike pomoraca ponavljaju u avanturističko-pomorskim romanima XVIII i XIX veka. Godine 1749. Macmillan. Naime. najviše patiriotski i britanski orijentisanom monarhu koji je ikada sedeo na carskom tronu ove države“. 228. The Rise and Fall of British Naval Mastery. što predstavlja doslednost u odnosu na Halifaksov stav iz 1694. The Oxford Companion to British History. u drugoj polovini XVIII veka počelo je da se na mornare gleda u izrazito povoljnom svetlu. 1808. do svoje smrti u junu 1837. ./ srce hrasta su svi naši ljudi. str. Vojvoda od Klarensa. Vilijam IV nije bio upečatljiva ličnost za vladara. 279 Bamber Gascoignh. Vulviku. Sinclair – Stevenson London. Bolingbrouk je istakao da „poput svih ostalih amfibija mi moramo da povremeno izađemo na obalu. 15 July 1830. ali voda je mnogo pogodnija za nas i u njoj. ali u toku narednih sedam godina.276 Tokom XVIII veka. 1993. a 1546. Istorijski kontekst Merijetovog doba obeležen je čestim smenama na britanskom prestolu.277 Kako su godine prolazile ovaj kredo je samo dobijao na snazi. u javnosti se stvorila veoma pozitivna slika o njemu. 278 Ibid. 277 Citirano u Paul M. 673-4. godine osnovali i Savet mornarice. van političkih agitacija. kao i najveću snagu.“279 U skladu sa ovim mitom i avanturistička priča o pomorskoj Britaniji fokusira se na sve ljude sa palube. a obični mornari su smatrani veselim i hrabrim. godine. Macmillan. 295.. 1997. što se naročito učvrstilo u godinama nakon Nelsonove smrti. Izraz „Srce hrasta“ potiče iz jedne pesme iz XVIII veka koja sažeto izražava jednostavno patriotsko viđenje mornarice. Nastala iz pera Dejvida Garika (David Garric) 1759. i oficire i mornare. London. opisuje mornaricu „ kao karakterističnu i konstitu cionu snagu Britanije“. nasledio je svog brata. str. 4... prema kome „prvi član političkog kreda jednog Engleza mora biti vera u more“. poznat pod nazivom „Šašavi Bili“ (Silly Billy). John Cannon. pa su onda takvi i britanski mornari/. godine. citirano u Tom Pocock.“278 Ovakav stav prema moru našao je svoj odraz i u mitu o „Srcu hrasta“ („Hearts of Oak“). ona je slavila uspešnu godinu u kojoj je ostvaren veliki broj pobeda u Sedmogodišnjem ratu: „Srce hrasta je drvo od kojeg su napravljeni britanski brodovi. Kennedy. juna 1830.. godine. budući da je 276 Upor. Hoka. 1983. Časopis Times je pisao o „najboljem. perioda slavnih moreplovaca Vernona. Džordža IV i postao kralj 26.Deptfordu. Oxford and New York. 280 The Times. Sailor King: The Life of William IV. str.

1740. a pogotovo oficir. poznatog i kao „Kralj Moreplovac“ (The Sailor King). godine 140.. već i zbog toga što je za vreme svoje vladavine unapredio britansku mornaricu uvodeći brodove na paru. A History of Naval Life and Policy. Evans. op. The Cresset Press. Naime. London. 54. The Nation and the Navy. Hist. te na taj način povezuje pomorsku i nacionalnu istoriju ukazujući na njihov uticaj na politički i književni aspekt kulture tog doba. Hadder and Stoughton. 285 Cristopher Lloyd.000.281 Ovaj nadimak je dobio ne samo zbog svog mornaričkog obrazovanja i aktivnog učestvovanja u životu mornarice.283 Odnosno baš kao u bici kod Trafalgara. nudi kratku socijalnu istoriju Kraljevske mornarice kao profesije i pokazuje kako se ona u prošlosti koristila kao instrument nacionalne po litike. Međutim. 1965. Na primer. a 1815. Interesovanje građana da stupe u mornaricu bilo je veliko. 284 Mornar kao pojedinac. U veku Pax Britannica-e. ublažavjući kaznene mere i unapređujući naoružanje na ratnim brodovima. Michael Lewis.000. godine 55. ne govori i o kvalitetu života mornara. brojnost Kraljevske mornarice. postaje džentlmensko oličenje svih najboljih britanskih osobina. govoreći o Britanskoj kraljevskoj mornarici (Royal Navy). Ibid. poput niskog morala. prema svedočenju jednog mornara iz Nelsonovog doba: „Ljudi mogu da govore o crnačkom ropstvu i bičevanju. pa čak i porodičan čovek. 283 Eric J. Jedna od kulturoloških promena do koje je došlo usled ovakvih izmena jeste promena statusa mornara u društvenoj hijerarhiji. The Navy in Transition 1814-64. The Great Reform Act of 1832.zaista i postojalo istinsko poštovanje za ovog vladara. London and New York. Peck. tokom prve tri decenije XIX veka mornar se transformisao iz opasnog lika u pouzdanog građanina koji radi za najbolje interese društva.282 U vreme spoljnopolitičkih tenzija (ratovi sa Francuskom) i unutrašnjih nemira (usled ubrzane industrijalizacije u gradovima „Britanija nikada nije bila bliže revoluciji nego u proleće 1831“).. London. 1994. str. u najtežim trenucima Imperija je mogla i morala da se osloni na mornara.S.285 U skladu s tim. uloga mornarice se promenila. on donosi i autentičnu sliku života mornara tog doba. Greenwich. sklonosti pijanstvu i tučama tipičnim za mušku kulturu. te je. godine bilo 36. te je ona umesto ratnika bila svetski policajac. . na primer.R. 1794. 51. F. str. Kristofer Lojd (Christopher Lloyd).000 ljudi u mornarici. 284 Upor. Upor.000. 1961. bivaju zaboravljeni. gde je čak dobio i titulu Admirala. paradoksalno. A Social History. ali neka pogledaju oko sebe i vide sirotog 281 282 Ovaj nadimak korišćen je u čitulji u časopisu The Times. Svi neprijatni aspekti mornarskog života. 1757.cit. godine 85. Royal Naval College. Routledge.

“289 Džon Mejsfild (John Masefield). kadeti su počinjali sa službom u jedanaestoj godini. na palubi su učili svoje odgovornosti. stiče se utisak da život mornara nije bio nimalo lak. nautičku astronomiju i trigonometriju od brodskog učitelja. ako pobegne. Džonson je smatrao da je „brod gori od tamnice“.. 288 Upor. 292. prljavštinu i smrad.mornara koji stiže sa dugog putovanja jedva čekajući da ponovo bude sa svojom porodicom i prijateljima. Sea Life in Nelson’s Time. Lloyd.. 289 Ibid. Kasnije su počeli da rum razvodnjavaju i tako je nastalo piće poznato kao „grog“. biva kažnjen bičevanjem. ali pošto su obroci bili slabi ili se sastojali od biskvita. mladići su mogli da dobiju i upravu nad sopstvenim brodom. 1905. Na brodu su učili navigaciju.290 Kadete. 136. A Mariner of England. alkohol je lako hvatao mornare. obično su sami kapetani birali da bi ugodili svojim rođacima.“286 Međutim. Ako bi se dobro pokazali do devetnaeste godine. Ibid. .. 290 John Masefield. Nakon dve godine školovanja na Pomorskoj akademiji u Gosportu. biće smatran dezerterom i ubijen. U Nelsonovo doba. cp. Upor. Richardson. koji su bili jedan stepen niži čin od oficira (master mate). Nakon 1812.cit. postojao je i još jedan način regrutacije – mnogi dečaci i mladići su rado odlazili u mornaricu i zbog plate od deset šilinga. Dr. 67. Do petnaeste godine ovi „dobrovoljci prve klase“ bili su nazivani mlađima (youngsters). 132. ali ne stigne ni da uđe kada već dolaze po njega i silom ga odvode na naki novi brod da otplovi daleko od svog doma. ako se požali na svoj položaj. London. uglednim porodicama..287 Jedan od problema na brodovima bilo je i pijanstvo. da bi nakon dve godine polagali ispit za pravog kadeta (full midshipman). Sa petnaest godina bi postajali seniori (oldsters) s većom platom. pivo ili jeftino crveno vino uz obroke. str. daje živu sliku kadeta iz tog doba. godine ni jedan dečak ispod trinaest godina nije smeo da bude primljen u službu na brodu. stišnjenost prostora. Dva puta dnevno dobijali su rum. on the press. što se posebno odnosi na Nelsonovo doba kada je „pogled sa palube u potpalublje donosio izuzetnu sliku bede. Pogledajte ga kada prilazi vratima. oslobođeni časova i dozvolom da piju grog. te su oni ulazili na brod direktno kao „dobrovoljci prve klase“. Kada se uz to dodaju i surove kazne uspostavljene da bi se na brodu održavala disciplina288. Methuen and Co. mogli su nakon polaganja određenih ispita 286 287 W. opisujući pomorski život u Nelsonovo doba. Smatrali su ih „robovima prvog brodskog poručnika“ ko ji ih je svuda slao kao glasnike. op. str. pa čak i u mlađem uzrastu.. Nakon časova.

a ponekad poletnog i veličanstvenog. dok red na brodu predstavlja model za disciplinu u društvu u celini. sredinom XIX veka. baš kao i Kapetan Šamije. kadet je nosio bodež ili kratak mač kad je bio u uniformi. Džek Mitford (Jack Mitford). Što se tiče odeće i opreme.pred zvaničnom pomorskom komisijom i da postanu brodski poručnici. Međutim. došla upravo početkom XIX veka kada je mornarica u društvu stekla jednako poštovanje kao i armija. ali se ova surovost veliča a ne kritikuje. Čitalac stiče utisak zajednice ponositih. Kapetan Sinkler (Captain Sinclair). op. uz Smoletove i Merijetove romane. najverovatnije. Njihova pisma i dnevnici.cit. „obrazovanje i lepo ponašanje postaju obavezni za sve“.74. Veličanstvenost je. Život mladog čoveka na moru često je surov. Šešir je bio visok i trouglast. daju jasnu sliku mornarice u to doba. str. 140-141. Bio je sašiven od kvalitetnog plavog materijala i ukrašen sitnim dugmadima u obliku sidra i belom kragnom. str. kao pod Nelsonovom komandom.. „braća na zadatku“ (a band of brothers). ukrašen zlatom. Kapetan Glaskok i August Broadhed (Augustus Broadhead). 293 Ibid. ali uvek. sada.293 Pošto se period vladavine kralja Vilijema IV i uzdizanja mornarice na društvenoj lestvici poklapaju i sa Merijetovim moreplovačkim i književnim uspesima. bio je običaj da mlađi sin postane profesionalni moreplovac. a i ličnost pomoraca Ansona i Kolingvuda. piše Komodor Tomson (Commodore Thompson). dok je uniformu činio plavi frak oivičen belom svilom. 292 Pošto je najstariji sin nasleđivao porodično imanje. Oni su bili ljudi od časti i odvažnosti i s visokim standardom profesionalne veštine. prema 291 292 Ibid. On se u velikom broju svojih romana poigrava figurom mladog kadeta kao oličenja svih najboljih britanskih vrednosti. Admiral lord Rodni (Lord Rodney) bio je uglađeni aristokrata. daje u svom delu uverljivu sliku života kadeta. Oko vrata je bila crna svilena marama. . Lloyd. Radni kaput mu je bio plave boje i kratko sečen.291 Upravo Kapetan Merijet.. ponekad grubog i sirovog. Dok su u doba kraljice Ane „zalogaj duvana za žvakanje i zakletva užetom bili dovoljna kvalifikacija za čin poručnika“. Ovo je uniforma o kojoj su dečaci koji su hteli na more sanjali kao o najvišem idealu. često surovih ljudi organizovanih u čvrstu hijerarhiju. ali ipak vrlo iskrenih i izuzetno izraženih individualnih crta ličnosti. ponekad u službi politike. a da ni ne spominjemo izuzetan lik Nelsona – postale su omiljene u kasnijem periodu. može se s pravom očekivati da ovi romani i doprinose i odražavaju novi imidž pomorskog oficira konstruisanog u to vreme.

Ithaka. nacionalizma i kolonijalizma. Iako je vrlo često pronicljiv i oštar u svojim kritikama. Merijetovi romani nude složen odgovor na period promena kroz koje je prolazila britanska istorija u to vreme.Peku. Lewis J. 1988. identifikujući neprijatan stav prema pitanjima muževnosti. koju predstavlja C. op. ima i kritičara koji obraćaju pažnju na njega.. 297 Patric Branlinger. New York. zainteresovana je za sliku o mornarici u Nelsonovo doba. posebno odnosi na roman Pomorski kadet Džek Izi. Nortkout Parkinson (C.297 Posledica ove neprecizne 294 295 Upor. Chicago and London. koji je nedavno objavljen. pravi efekat njegovih romana je sasvim drugačiji. NY and London. što je specifičan pristup akademskoj kritici. ali je moguće da je samo odraz Parkinsonove reakcije. str. Peter Long. Merijetova poteškoća u ovoj oblasti je uvek ljudsko telo: fizička realnost života na moru jednostavno se ne uklapa sa prijatnom prozom koja bi se mogla napisati o mornarici. 1830-1944. 37. verovatno.295 U stvari. ali isto tako i kritikuje vrednosti u Merijetovim romanima. uskoro postaje očigledno da Merijet ne može ili neće pomorskog oficira da učini jednostavnim kriterijumom vrednosti koje čitalac očekuje.296 Jedna struja kritike. Druga struja kritike se čini mnogo više sofisticiranom.. koja na 1600 stranica pominje samo Merijetovo ime. ipak je sklon da ponekad učini i previd. i sve ove priče liče jedna na drugu po svojim ključnim elementima“. str. ali ne nudi doslovno ni jedan komentar o njegovim romanima. jeste knjiga Luisa Paranscodole. 1997.. Ovo se posebno odnosi na njegovo mišljenje da su Merijet i ostali pomorski pisci uvek samo iznova pisali jedan roman: „ Pomorske priče iz tridesetih godina XIX veka. Peck.cit. Encyclopedia of the Novel.. Ibid. Ovo se. Iako ga u velikoj meri jednostavno ignorišu. Naime. 49. budući da se koncentriše na pomorsku prozu. Patrik Brantlinger (Patric Brantlinger) piše kritiku stilom kojim istražuje. Northcote Parkinson). da bi se kasnije ton u potpunosti promenio. Fitzroy Doerborn. ed. Jedini veći rad o Merijetu. „Puzzled Which to Chose“: Conflicting Socio-Political Views in the Novels of Captain Maryat. Ovaj stav nije u potpunosti prihvaćen u književnim analizama njegovog dela. oslikavaju avanture dečaka heroja – obično kadeta tokom Napoleonovskih ratova. 1998. od kojih su Merijetove najpoznatije. Paranscodola. . koji se u početku čini kao direktna i vesela priča. Cornell University Press. Kao ilustracija nedostatka kritičkog interesovanja za Merijeta može se navesti Enciklopedija romana. Rule of Darkness: British Literature and Imperijalism. 296 Paul Schellinger.294 Naime. ako je Merijet i imao ovakve namere.

međutim njegov lik ostaje isti do kraja. baš kao što je i život pomorca obeležio njegovo delo. suštinski. to je priča o jednom kadetu. Uz to. . svakako nije tipična slika moreplovca tog doba u romanu. a što dovodi i do rođenja jednog vanbračnog deteta. bavi brzim promenama u Britaniji. Upravo je Džek pročišćena vizija mladog kadeta kojeg je društvo zahtevalo i očekivalo. op. pijanstva i pohlepe. na pomalo nespretan način. te je očigledno da je Merijet. Takođe. U ovom romanu prikazana je ružnija strana muške kulture. čitalac bi očekivao da će ovo biti roman o sazrevanju mladog čoveka. ali njegov buran život. fizičke patnje. ukaže na probleme koje treba rešiti. te i on njime svedoči o tome kako se živelo na moru i kopnu velike Britanske imperije. str.generalizacije je da se propušta činjenica da su Merijetovi romani produkt složenog istorijskog trenutka u kojem se autor.cit. puna surovih obračuna. Bratlinger identifikuje vrednosti koje su se mogle naći u većini romana XIX veka. odnosno..298 a rešenje se nudi u romanu Pomorski kadet Džek Izi. život na brodu je prikazan kao krajnje nekolegijalan. on je u njenom samom centru i predstavlja njene tipične vrednosti. Imperijalističke ideje oblikuju njegove priče i heroje. umesto da se posmatraju kao različita dela nastala iz specifičnog istorijskog konteksta. Frenk nikako nije autsajder u ovoj kulturi. koji uključuje druženje sa prostitutkama i glumicama. 298 Peck. Dok konzervativni kritičari na Merijetovom primeru uviđaju da prave vrednosti uspevaju da nadžive doba u kome su nastale. Uistinu. te u tom svetlu postoji razvojna linija romana Kapetana Frederika Merijeta. Činjenica da svi Merijetovi romani nisu „nalik jedni na druge po svojim ključnim elementima“ očigledna je u romanu Frenk Majldmej. objavljenom 1829. 56. romani se čitaju u svetlu opšte teorije o kolonijalizmu. prikazivao varvarski način života stare mornarice kao izazov na nova društvena strujanja. To je i bila ideja tzv. ali i jasno svedočanstvo o dobu u kome je živeo. ističući kriminalne i loše strane društva. njugejt romana (newgate novel) koji se pojavio tih godina s ciljem da. u ovoj fazi svoje karijere.

U njoj se navodi i israživanje sprovedeno među decom. Šekspir (44).4. A. kapetan Merijet. Kapetan Merijet (102).. 285. pouzdan je književno-istorijski izvor o položaju avanturističke priče kao podžanra književnosti za decu i mlade u englesko j književnosti tog doba. str.6. Švajcarska porodica Robinson (24). prilagođavao svoje priče u većoj ili manjoj meri upravo mlađoj čitalačkoj publici“300. 1847). Švajcarska porodica Robinson i Bevikove (Bewick) knjige o istoriji prirode. Volter Skot (128). Edvard Salmon (Edward Salmon) objavio je knjigu Književnost za mlade danas (Jouvenile Literature As It Is. 1999. Humprey Carpenter and Mari Prichard. Henti (1). a u vezi sa njihovim ukusom u književnosti. Žanrovsko određenje Prema ranoj književnoj recepciji. ističu da je „prvi istaknuti britanski pisac XIX veka koji je ponudio avanturističke priče za decu.299 Budući da su Hamfri Karpenter i Mari Pričard (Humphrey Carpenter and Mari Prichard). str. Uz to. 6. Meri Hauit (Mary Howitt. kao što 299 Upor. 1888 ) s ciljem da „pruži svima koji se bave mentalnom i moralnom dobrobiti podizanja novih generacija ideju o knjigama koje se pišu za dečake i devojčice“. Danijel Defo (24) i Dž. Balantajn (67). pa čak i u okviru poglavlja o avanturističkoj priči za decu. koju i opisuje kao hroniku igara i interesovanja svoje dvoje dece. New York. a pogotovo dečake. Budući da je Salmon bio ugledan književni kritičar XIX veka. napominje da su njihove omiljene knjige bile Brodolom „Pacifika“ i druge Merijetove priče. 1799-1888). kao priređivači najsavremenijeg izdanja Oksfordskog priručnika za književnost za decu (The Oxford Companion To Children’s Literature) nastalog po ugledu na delo Ijone i Pitera Opija (Iona and Peter Opie) kao osnivača kapitalne kritike anglosaksonske književnosti za decu. Oxford Universiti Press. Žil Vern (114). . Među omiljenim knjigama značajno mesto su zauzele sledeće: Robinzon Kruso (43). u velikoj meri prihvatili ovo žanrovsko određenje za Frederika Merijeta. Biblija (15) i Pomorski kadet Džek Izi (7). The Oxford Companion to Children’s Literature. Kao omiljeni pisci anketiranih dečaka pokazali su se Čarls Dikens (223). 300 Ibid. čini se da su se romani Frederika Merijeta gotovo odmah po objavljivanju uklopili u kanon književnosti za decu i mlade. Kingston (179). koji se bavio pisanjem kritika za nekoliko londonskih časopisa. Oxford. u predgovoru knjizi Dečija godina (Children's Year. Nešto kasnije. u ovoj knjizi značajno mesto je dato pojedinačnim delima ovo g autora. V. poznata po svojoj prozi i poeziji za decu.

303 Ibid. ona bi trebalo. str. Međutim. U tom smislu. iako zanemarivano od strane akademske kritike književnosti za odrasle. Prema Lorensu Kicanu. 307 Captain Marryat. 306 Upravo u predgovoru Brodolomu „Pacifika“ sam autor ističe osnovne elemente svog stvaralaštva: „Obećao sam svojoj deci da ću napisati knjigu za njih.. da se zasniva na istini. VIII-X.. Mada napominju da je većina dela pisana za široku čitalačku publiku. 122. str 408. Frederik Merijet je veliki broj romana namenio odraslima..307 Dakle. već da napišem drugu u svom stilu. odgovorili su da žele da nastavim delo Švajcarske porodice Robinson. da ih podstakne da traže informacije. str.. te se stiče utisak da su sami odredili žanrovsku pripadnost. možemo reći da je bio vizionar. 306 Upor... 344. da potvrde svoju radoznalost... Deca Nove Šume. što bi trebalo da bude slučaj sa knjigom. upravo zbog toga neophodno je da pisac bude precizan kod elemenata koji se samo čine beznačajnim a zapravo to uopšte nisu. ali prema mom mišljenju.“... Pomorski kadet Džek Izi (1836)304. op. str. odlučio sam da ne pišem nastavak te knjige. kada se uzme u obzir koliko snažno ovakve impresije deluju na mladi um i maštu. Frederick Waine and Co. London and New York. tako i o moralnim i religijskim principima.. Piter Simpl (Peter Simple. Brodolom Pacifika (1841)303. str.. deca i mladi tog doba su prepoznavali u ovim romanima nešto njima blisko.. Misija ili Prizori iz Afrike (Mission or Scenes in Africa) i Naseljenici u Kanadi. pa čak ni mogućeg. Ono što smatram pogrešnim u njoj jeste činjenica da se ne drži verovatnog. Kada sam ih pitao kakvu knjigu bi voleli. namenjeno specifično omladinskoj čitalačkoj publici. 320.. Želeo je da ova knjiga obrazuje i vodi kroz život njegovu sopstvenu decu. U njoj ima grešaka koji nisam nikako mogao da prihvatim.. pošto je njegovo delo. ali je nekoliko njih. Kitzan.su: Deca nove šume (Children of The New Forest. ostalo popularno 301 302 Ibid. 1834)305. 1848-9)302. U ovom romanu moja ideja je da pokrenem pitanja koja će navesti decu da razmišljaju. 1889. ali i svu decu koja će je čitati u budućnosti. 304 Ibid. Tačno je da je to knjiga za decu. str 111. Merijet je želeo da piše realistične pomorske priče s naglaskom na navigacionoj i geografskoj verovatnoći da bi decu i mlade poučio kako o prirodnim pojavama. Kada se piše proza za mlade ljude. Mali divljak (The Little Savage. . Ibid. i to Brodolom Pacifika . 1847)301. „Preface“ Masterman Ready or The Wrack of „The Pacific“. 305 Ibid. u svakom slučaju. str 349.cit.

1986. a u izdanju biblioteka Nova pokoljenja. prev. Biblioteka Zmaj. 1966. iz pera prevodioca Mihajla Đorđevića. 312 Frederik Merijet. iz pera prevodioca Bosiljke Petrović. 311 Frederik Merijet. Bib lioteka Pigvin i Plava ptica – knjiga za mlade i stare312..9. Pomorski kadet Džek Izi. 314 Frederik Merijet. Brodolom Pacifika. a u izdanju biblioteke Zlatna knjiga311. Ilustrovana omladinska biblioteka. Piter Simpl: roman. ostvario viziju svog književnog dela. Beograd. Veselin Masleša. Piter Simpl: roman . Vasić.309 Upravo oni za Merijeta kažu i sledeće: „Jedan od retkih nautičkih pisaca koji je pisao o Napoleonskim pomorskim ratovima. Svetozar S. Beograd. Koralno ostrvo: pomorska pripovetka. Rad.4. Dinčića. Dinčić. Beograd. prev.“ 310 Ovo jasno ukazuje da je Merijetova ideja zaživela baš onako kako je on to osmislio i da je. Beograd.sea-room. Žedrinarskog i Živojina Vukadinovića. Prema Kicanovom istraživanju. prev. br. 1985. Frederik Merijet. Dečja knjiga. Vladimir J.11. Brodolom „Pacifika“: doživljaj jedne porodice na pustom ostrvu. Internet izvor: www. iz pera prevodilaca Vladimira J. 1957. prev. Kod nas su objavljeni prevodi sledećih romana: Koralno ostrvo. Beograd. Brodolom Pacifika: doživljaji jedne porodice na pustom ostrvu. Upor. Beograd. Beograd. ali nije pisao istorijsku prozu. Ukleti Holandez.com/series/marryat-ser na dan 31. 313 Frederik Merijet. 124. Mihajlo Đorđević.308 Jedna od najpoznatijih izdavačkih kuća koja nudi širok spektar njegovih romana u džepnom izdanju je Sea Room i to je edicija Sea Room Nautical Series. Pomorski kadet Džek Izi. Dinčić. 1951. priređivač Živojin Vukadinović. Plava ptica – biblioteka za mlade i stare.X. Čini se da je i iz aspekta prevoda na srpski jezik akcenat stavljen upravo na decu i omladinu. 1954. Biblioteka Pingvin br. Frederik Merijet. Plava ptica – knjiga za mlade i stare. Frederik Merijet. 1931. op. Branka Horvat. iz pera prevodioca Svetozara S. Zanimljiva biblioteka. Ukleti Holandez.cit. Omladinska biblioteka. Pomorski kadet Džek Izi. . ali i dan danas našu pažnju i dalje privlači autentičnost detalja. Merijet jeste pisao o istim istorijskim događajima kao i njegovi savremenici. Sarajevo. Sportska knjiga. prev. a u izdanju Biblioteke Zmaj i Omladinske biblioteke 313.2010. 1927. str. Koralno ostrvo.među čitalačkom publikom adolescentskog perioda.15. iz pera prevodioca Branke Horvat. prev. Zlatna knjiga br. Merijetove knjige su ostale aktuelne do danas i stalno se štampaju nova izdanja. Mihajlo Đorđević. prev. Svetozar S. Prosveta. a jezik kojim su pisane svedoči o dobu u kome su nastale. Mihajlo Đorđević. 315 Frederik Merijet. Novo pokoljenje. što se vidi i po izboru izdavača ovih izdanja. knjiga br. Udruženje novinara Srbije „Sedma sila“. a u izdanju Ilustrovane omladinske biblioteke314. Merijetove knjige nikad ne zastarevaju u svežini svojih avantura. Zlatna knjiga. Frederik Merijet. Žedrinarski. 310 Ibid. Zagreb. 1954. Z. Bosiljka Petrović. a u izdanju Plave ptice – biblioteke za mlade i stare315 i kao najstariji prevod možemo navesti 308 309 Kitzan. Brodolom Pacifika. prev. kao pisac.

127. Stanford. California. 19. ali se ne može poreći ni njegov uticaj na kanon književnosti za odrasle. 1906). Radjard Kipling i Gabrijele Danuncio (Gabriele D'Annunzio). „Hemingway vs. Paul W.316 Očigledno je da je kod nas postojalo interesovanje za Merijetovo delo i da su dugo vremena njegovi avanturistički romani bili omiljena školska lektira mnogim generacijama. Miller. Literature. Moć i životnost Merijetovog dela nesumnjivi su u kanonu književnosti za decu. 1999. str. 1898).318 Stiče se utisak da ne bi bilo ni kapitalnih dela o životu pomoraca ni mora u književnosti za odrasle da makar početni impuls nije potekao iz književnosti za decu i mlade. bez podataka o prevodiocu. Veličina Frederika Merijeta u engleskoj književnosti je u znatnoj meri neopravdano osporavana ili umanjivana. uprkos takvoj književnoj recepciji. ali motiv mora i izazova koje putovanje tim morem donosi jesu zajednički element koji suštinski pokreće priču o moru uopšte. ipak se čini da se u njegovim ranim pričama oseća kako avanturistički duh tako i srodna pripovedna forma. Moreplovac Lajthfula: avanture i putovanja sa slikama. ali je iz navedenog očigledno da je on. Stanford University Press. Exotic Memories.. . gde se moreplovac. str. Savić i komp. 318 Upor. postoji i kod Konrad a sklonost da pripovest okonča slično kao i Kapetan Merijet – čiji se romani. Upravo taj aspekt priče o moru.317 Konradove moreplovce more dovodi u dijametralno drugačije životne situacije i izbore nego što to biva sa Merijetovim. Chris Bongie. Hagues. or Papa’s Last Fight With a Dead Writer“. Colonialism and Fin de Siecle. pogotovo na pisce poput Džozefa Konrada i Ernesta Hemingveja. Iako Konrad nekada nije tvrdio da će njegove priče promeniti prirodu čovečanstva ili društva niti je verovao u idealizovanog čoveka moreplovca. održao i preživeo u svetu književnosti zahvaljujući 316 Frederik Merijet. Beograd. kako je i sam Konrad primetio u eseju „Priče o moru“ („Tales of the Sea “. Stendal.izdanje Moreplovca Lajthfula iz 1906. te da su obe grane neraskidivo povezane. 157. godine. Prema Krisu Bondžiju (Chris Bongie). The Hemingway Review. 1991. Vol. 317 Upor. završavaju bogatim nasledstvom i sklapanjem braka heroja. heroj suočava sa prirodom i samim sobom uticao je i na Ernesta Hemingveja u periodu tridesetih i četrdesetih godina XX veka kada je inspiraciju za svoja dela počeo da crpi iz mladalačke strasti za književnim akcionim herojima pisaca kao što su kapetan Frederik Merijet. te bi se moglo reći da je pomorska avanturistička priča zaživela i na srpskom jeziku.

pri čemu je prava avantura zamenila poučnu priču. str. dužnost i poslušnost sada bile odvažnost. a ne na njen pad. Balantajna i Hentija dominirali su ovim periodom književnosti za decu i mlade. Nešto kasnije. fokusirajući se na veličanstvenost Imperije. usko povezanim sa Imperijom. sredina i kraj XIX veka doneli su promenu u književnost za decu i mlade. . dok su vrline koje su zamenile pobožnost..cit. Green. 319 Upor.319 Upravo pisci poput Kingstona. što svakako ukazuje na to da njemu i jeste mesto u kanonu engleske književnosti i za decu i za odrasle s početka XIX veka. op.čitalačkoj recepciji. herojstvo i srčanost. 220.

grub. ROBERT MAJKL BALANTAJN – DEČAČKA AVANTURA 7.htm na dan 05. koja se bavila istraživanjima severne obale Amerike. zaposlio se u kompaniji Hudson Bay Company. ali je pokazivao i dar za pisanje. Njegov otac. Bilo je manje činovničkog posla. bio je brat i mlađi partner Džona i Džejmsa Balantajna. Još kao dečak voleo je čitanje i pričanje priča. Ovakav način života u krajevima gde zima traje devet meseci.athelstane.2010. 1854.co. Fort Geri u naselju Crvena Reka (danas Manitoba). Aleksander Balantajn. Tadousak. Nakon njegove smrti prijatelji i 320 Upor Internet izvor: www. Pohađao je Edinburšku Akademiju. a temperatura je često 50°C podstakao je mladog Balantajna da piše duga pisma kući u kojima se istakao njegov talenat za pisanje.). Sam Balantajn je svoj život u ovim krajevima opisao kao „težak. godine. pogotovo avanturističkih priča/romansi. Biografija i dela Robert Majkl Balantajn (Robert Michael Ballantyne. morao da pođe svojim putem. a pogotovo opisivanje avantura. štampara i prijatelja ser Valtera Skota.11. u poznatoj porodici štampara. drugi vojnik. usled finansijskog bankrota porodičnog biznisa. Po povratku u rodnu Škotsku postao je partner u firmi izdavača Tomasa Konstabla. Tokom šestogodišnjeg službovanja imao je prilike da na brojnim putovanjima arktičkom oblašću upozna mnoga udaljena mesta poput Jork Faktori. gde je brodom „Prince Rupert“ došao nakon teške i olujne plovidbe. U šesnaestoj godini. Jedan od sinova postao je plantažer čaja u Indiji. na ušću reke Sagvenej i Sedam Ostrva u zalivu Svetog Lorensa.7. pošto je. na nagovor i podsticaj izdavača Vilijama Nelsona napisao roman Mladi trgovci krznom (The Young Fur-Treders. a treći mornar. Živeo je u Edinburgu sa ženom i šestoro dece. te se posvetio pisanju avanturističkih romana za mlade objedinjujući svoje životno iskustvo i maštu u delima koja su dečaci tog doba s oduševljenjem čitali. godine.uk/ballanty/ballabio. a više veslanja. 1855. koji je postigao veliki uspeh. 1841. Norvej Haus. 1825-1894) rođen je u Edinburgu. .1. ali je njegovo formalno obrazovanje prekinuto nakon dve godine. da bi tek kasnije. zdrav život“. ribolova i pecanja. blizu jezera Viripeg.320 On i njegove kolege veći deo vremena provodili su trgujući krznom sa Indijancima.

pažljivo i detaljno se informišući o svakoj temi.01-e. do 1895. na napuštenim ostrvima u Južnoj i Severnoj Americi. sinove porodica srednje i radničke klase Britanije. Poznate knjige se čitaju s većim interesovanjem kada se zna nešto o ličnom životu i ličnosti pisca. 1873) i Borbe s morem (Battles with the Sea. u kasnijim delima je opisivao avanture dečaka u Africi. 1860). the Life in the Wilds of North America. tako da njegovi romani donose autentične slike različitih krajeva sveta. 1861). vojnika. od četiri generacije zahvalnih prijatelja u Škotskoj i Engleskoj“321. Koralno ostrvo (The Coral Island. a Robert Majkl Balantajn bio je jedan od njih. Međutim. 1848). Pas Kruso i njegov gospodar (The Dog Crusoe and His Master. postoje i izuzeci u ovom pravilu.poštovaoci njegovog dela podigli su mu javnu spomen-ploču sa sledećim natpisom: „U znak sećanja na Roberta Majkla Balantajna. brodolomi i ostali živopisni događaji dobiju ubedljivu realističnu podlogu. godine objavio je preko 80 romana među kojima su najpoznatiji: Hadsonov zaliv ili Život u divljem severu Amerike (Hudson`s Bay. 1856). 1861) Crna slonovača (Black Ivory. 1883). Na taj način širio je vidike ka svetu koji je čekao hrabre istraživače. Njegov puritanizam nije izazivao širu društvenu diskusiju. or. Lovci na gorile (The Gorilla Hunters. Ca/009004-119. što je doprinelo tome da njegove avanture. Postoje pisci čija životna priča nije ispričana u njegovim knjigama već putem tih knjiga. Kanibalska ostrva (The Cannibal Islands.. Mladi trgovci krznom (The Young FurTraders..11. Dok je u prvim delima uglavnom opisivao svoje mladalačke avanture u Kanadi. Kroz pisanu reč.322 U periodu od 1848. s posebnim naglaskom na biljnom i životinjskom svetu.php?Bio??=40067 $ na dan 05. ali čak i oni će njegovo delo više ceniti kada 321 322 Ibid. pri čemu je značajan deo priloga za podizanje ove spomen-ploče potekao upravo od školaraca koji su prilagali novčiće od penija i šest penija.2010. . 1857). Balantajn je svojim knjigama doprineo pozitivnoj slici i uspehu misionara. Balantajn je postao heroj viktorijanske omladine. Upor. dok su opisi uništavanja biljnog i životinjskog sveta na ostrvima primani samo uz pozitivne komentare.biographe. Internet izvor: www. pisca priča za dečake. moreplovaca i istraživača velike Britanske imperije. Mnogi dečaci će biti zadovoljni da ga znaju kao čoveka koji je napisao njihove omiljene knjige.

htm . dao njegov sledbenik po delu. koje mu je. Hagarda i Roberta Luisa Stivensona. Njegove uzbudljive priče donele su nezaboravne likove dečaka heroja kao inovaciju u ovaj žanr. uk/ballantu/ballabio. Hentija.co. bio je zlatno doba avanturističke priče za dečake i Balantajnova popularnost.athelstane. Upravo u ovom smislu Balantajnove priče su u velikoj meri autobiografske.323 Druga polovina viktorijanske ere.znaju koliko je posvećenosti. isto tako nastavljajući tradiciju svojih prethodnika. ličnog angažovanja i rizika uložio u svoj pristup činu pisanja. Robert Luis Stivenson. kao velikom piscu za dečake. Internet izvor: www. odnosno vrhunac Imperije. R. kao i Čarlsa Kingslija. te stoga i zaslužuje ime „Balantajn Hrabri“ („Ballantyne the Brave“). A. ali. unoseći svežinu mladalačkog duha u avanturističku priču. 323 upor. Dž.

Radnja je smeštena u Ameriku tokom ranog perioda naseljavanja i fokusira se na 324 Stuart Hannabuss. Avanturistička priča u delima Roberta Majkla Balantajna 7. Mardžeri Hurihan primećuje sledeće: „Popularnost Robinsona Krusoa kod mladih čitalaca (iako nije pisan za njih) podstakla je mnoge imitacije u kojima su beloputi dečaci brodolomnici na izmišljenim ostrvima i tamo nastavljaju da pokazuju svoju kulturološku i moralnu superiornost u odnosu na urođenike. proživljavali su putovanja u nepoznato kroz dela autora koji su postavili stereotipe žanra avanturističke priče. 1997. koji su oklevali da se suoče sa izazovom da sami kroče u ovakve avanture u realnosti. uglavnom sukoba sa karakterističnim neprijateljima.2. George Hanty and The Ficton of Empire. 325 Margery Hourihan. Balantajna bilo je jedna od najčitanijih književnih imitacija Defoovog romana“. tipičan je primer ovakve imitacije.1 Dualizam beloputost .7.325 Ostale avanturističke priče iz tog perioda takođe su koristile ostrva kao mesto radnje. Mladi čitaoci.“324 U tom smislu. ’’Ballantyne's Message of Empire’’. 1999. rasističkih ili paternalističkih karikatura irskih i tamnoputih likova. ali su bila veoma uticajna u svoje doba. Deconstructing the Hero and Children’s Literature.tamnoputost Jedan od razloga zašto su avanturističke priče u velikoj meri zaživele u viktorijanskoj književnosti i kulturi jeste njihova bliska povezanost sa tematikom putopisa. Narrating Afrika. ali su u većoj meri naglašavale krusoovsku temu borbe i preživljavanja da bi istakli dualizam beloputost/tamnoputost. Prema Stjuartu Hanabusu (Stuart Hannabuss). Citirano u Mawuena Kossi Logan. U kolonijalističkom kontekstu. Robert Majkl Balantajn se u tradiciju pripovedanja avanturističkih priča uklapa sledećom pripovedačkom šemom: „Centralna pripovedna nit bila je epizodna i često pikarska avantura neiskusnog junaka koga muževna odvažnost i snažan osećaj za moralno. Imperialism and Juvenile Literature. Koralno ostrvo R. udruženi sa puno slučajnosti i povremenim piščevim autorskim intervencijama. str. mnoga od ovih dela su danas zasluženo zaboravljena. London. .2. Balantajnov roman Pas Kruso i njegov gospodar (The Dog Crusoe and His Master). M. str 59. Devetnaesti vek je bio zlatno doba putopisa. New York and London. str 55. a uz pomoć dobrih ljudi poput misionara i ekscentričnih ili po modernim shvatanjima. priča o pravim životnim avanturama koje su donosile obilje podataka o egzotičnim krajevima sveta. bezbedno vode kroz niz avantura. 36. Garland. Routledge.

U suštini. civilizacija nastavlja da se izjednačuje sa zapadno m kulturom koja se zasniva na razumu. Juvenile Productions. Penguin. London. I u romanu Pas Kruso i njegov gospodar. M. 327 John Rowe Towsend. Oni su u radnju uvek unosili dosta nasilja putem kojeg je heroj ispoljavao očekivane kriterijume pouzdanosti. str 63. baš kao i u Koralnom ostrvu. A. London. i oni se prema njima ponašaju iskreno i milosrdno. Written for Children. što su kvaliteti koje vešti divljaci ne mogu ni da oponašaju ni da razumeju“.cit.grupu herojskih beloputih lovaca koji su opisani kao urođeno superiorni nad Indijancima: „Iz iskustva Indijanaca uvek se pokazivalo da nekoliko dobro naoružanih.326 Belci su takođe i moralno superiorni: dok se Indijanci prikazuju kao agresivni. 100 . str. U daljem tekstu citati iz ove knjige će se navoditi u zagradama uz skraćenicu PK. koliko na neiscrpnoj odvažnosti i apsolutnoj spremnosti da žrtvuju svoje živote u borbi. surovi i lažljivi. Normand South. Ova prednost nad njihovim crvenim neprijateljem zasnivala se ne toliko na superiornoj snazi ili agilnosti belaca. Uopšteno govoreći. prema Taunsendu „užasavali su se nad dečacima koji bi pokazivali bilo kakvu emotivnu slabost i ustuknuli pred prolivanjem krvi ili borbom“327. avanturistička priča XIX veka uvek je osmišljena tako da izmami čitaočevo divljenje prema nasilničkim istraživanjima heroja. Henti.. „odlika specifična za avanturističke priče za decu i mlade iz XIX i ranog XX veka odnosi se na opis nasilja kao nečeg zabavnog. vrede više od Indijanaca u deset puta većem broju. U hiljadama avanturističkih priča. 1976. op. manje-više uklopljenih u strukturu herojske priče. str 169. dečaci iz ovih priča u velikom broju primera oduševljeno očekuju svaku mogućnost borbe“. dok se prirodni uslovi razvijanja kulturne baštine ljudi koji žive oslobođeni uticaja zapada i imperativa razuma definišu kao „divljaštvo“. Ballantyne. kod pisaca kao što su Dž.328 326 R. U stvari. opšteproglašeni cilj beloputih protagonista je da se izmire sa plemenima. Stvarna istorija načina na koji su se belci proširili na američki kontinent je zanemarena i zamenjena laskavim mitom. čak jednoj grupi i dozvoljavaju da se slobodno kreće iako su prethodno zarobili dva lovca s namerom da ih ubiju. The Dog Crusoe and his Master. 328 Hourihan. no date given. odlučnih belaca.

nosoroge – gotovo sve velike sisare kojima danas preti odumiranje vrste – na taj način pokazujući dominaciju civilizacije nad divljinom. njihov pokolj konja opisan kao „hladnokrvno ubistvo“ (PK. Dik je imao malo poteškoća da ubije medveda i da sebi napravi ogrlicu od njegovih šapa. opasne i neprijateljske sile. sa svojom užasavajućom veličinom i žestinom o kojoj su stari lovci toliko pričali“ (PK. donoseći istu konotaciju kao i u bajkama i filmovima o vukodlacima. pa se tako i Balantajnovi heroji-lovci iz romana Pas Kruso i njegov gospodar sreću sa čitavim nizom divljih zveri uključujući i bele vukove čija veličina. te je u romanima iskazivana nadmoć zapadnjačkog patrijarhata u ovom novom kontekstu. grizli medvede. te da je nosi s velikim ponosom. ubijaju tigrove. Evropsko osvajanje Indije. Amerike i Afrike tokom ere imperijalizma pružilo je priliku za suočavanje sa velikim zverima i popularna avanturistička proza ovog perioda oslonila se na ovu činjenicu. baš kao što su predstavnici britanske aristokratije pretvarali kožu tigrova koje su ubili u prostirke i stavljali ih ispred kamina u salonima svojih kuća. tako da u tom smislu oni predstavljaju i simbol prirode kao moćne. 57). sa kojima se susreće njegov heroj Dik Varli. Za grizli medveda navodi se sledeći opis: „I. čudovište koje je mladi lovac toliko željno iščekivao. naoružani puškama i ostalim proizvodima zapadnjačke tehnologije. budući da je. konačno se on pojavio. ali ih uopšteno prikazuje u takvom svetlu kao da zaista i zaslužuju kaznu koju dobijaju. lukavost i snaga bivaju u značajnoj meri isticani. kao čudovišta: „Teško je moguće čak i zamisliti čudovište koje je više divlje i okrutno od bafalo bika“ (PK. Balantajn u romanu Pas Kruso stalno opisuje zveri. U ovim pričama neustrašivi beli heroji. nadmoć „odgoja“ nad „prirodom“.7. 194). već im je u izvesnom stepenu pripisana i pakost s predumišljajem. na taj način obeležavajući svoje ovladavanje divljinom prirode. Ove životinje nisu normalno opisane kao zle u teološkom smislu. eto. lavove. na primer.2 Motiv zveri u avanturističkoj priči U herojskim pričama iz ovog perioda takođe su se pojavljivali i vukovi i vukodlaci u konvencionalnoj užasavajućoj formi. Priča osuđuje surovost hvatanja ovih životinja u zamke. . gorile. 151).2.

7.2.3. Dualizam civilizacija - divljaštvo Još jedna odlika konstruisanja dualizma, kako je Plamvuldova opisuje329 jeste homogenizacija ili stvaranje stereotipa. Iz perspektive superiorne i dominantne rase razlike među inferiornim „drugima“ nisu od posebnog značaja. Ono što jeste važno, ono što ih izopštava jesu njihove razlike u odnosu na gospodare. Da bi se prepoznale individualne razlike trebalo bi početi sa preispitivanjem ugodnog osećaja odveć očigledne superiornosti, tako da su, u procesu koji je i danas prisutan, oni obeležavani istim terminima, odbacivani kao zamenjivi članovi društva i na taj način žigosani kao urođeno inferiorni. 330 Ovakav pristup omogućava priliku da budu tretirani upravo kako bića tog ranga i „zaslužuju“. Na taj način su Evropljani i njihovi potomci u Americi, Australiji i Africi, ljudi koji su sebe smatrali moralnim i časnim ljudskim bićima, porobljavali, tukli, silovali, ubijali i masakrirali druga ljudska bića koja su u svom umu svrstali u kategoriju inferiornih, u klasu „ljudskih zveri“ („human beasts“). Ovo je upravo termin koji su skovali članovi Saveta Virdžinije za urođenike iz Novog Sveta u Pravoj državnoj deklaraciji kolonije Virdžinija , 1610. godine (True Declaration of the State of the Colonie in Virginia, with a contutation of such scandalous reports as have teluded to the disgrace of so worthy an enterprise, 1610): „ne može se verovati u poštenje ljudskih zveri“.331 Dvesta godina kasnije mladi britanski heroji u Balantajnovoj tada veoma uticajnoj priči Koralno ostrvo dele stav Saveta Virdžinije. U tom smislu, čak i pre nego što su izbliza ugledali ijednog urođenika, Džek, najstariji od dečaka, kada ugleda njihove kanue na horizontu, kaže: „Eno kanua, Ralfe! Da li su to ratni kanui ili ne, ne mogu da vidim, ali jedno znam – Svi urođenici sa Ostrva Južnog Mora su okrutni ljudožderi i pokazuju malo poštovanja prema strancima“.332 Posmatrajući urođenike dok se iskrcavaju na obalu rajskog ostrva, pripovedač Ralf naglašava da su ispuštali krike poput „pravih đavola“ i „izgledali su više kao demoni nego kao ljudska rasa“ (KO, 172). Na ovaj način oni bivaju svedeni na stereotiop da su „svi isti“ i opozicija

329

Val Plumwood, Feminism and the Mastery of Nature, Routledge, London and New York, 1993, str. 53-55. 330 Mardžeri Hurihan navodi i sledeće engleske termine: „wogs“, „blacks“, „abos“ i „gooks“. Upor. Hourihan, op.cit., str.130. 331 Frank Kermode, Introduction to the Tempest, Arden Sheakespeare Series, Methuen & Co., London, 1964, str XXX. 332 R. M. Balantyne, The Coral Island, Collins, London and Glasgow, 1953, str.17. U daljem tekstu citati iz ove knjige će se navoditi u zagradama uz skraćenicu KO.

dobro/zlo se konstituiše na pripovednom nivou pre nego što se dođe do opisa ponašanja urođenika kao dokaza koji podržava već izrečenu tvrdnju. Međutim, ovaj dokaz ne treba dugo čekati. Ne samo da se dva urođenika međusobno bore i ubijaju, već su ostali članovi plemena ljudožderi, te pobednička grupa počinje „gozbu“ bez odlaganja (KO, 174). Oni su „čudovišta“ zbog svog ljudožderstva, a moralna i kulturološka superiornost britanskih dečaka pokazuje se upravo zgražavanjem nad ovim običajem. Na pripovednom nivou ovde nema više nijedne napomene u vezi sa kulturološkim kontekstom u kom ljudožderstvo ima ritualni značaj, baš kao ni u Robinsonu Krusou napisanom gotovo sto i četrdeset godina ranije: urođenici su ljudožderi jednostavno samo zbog toga što je njihova ljudskost manje potpuna u odnosu na britanske posmatrače. Oni su urođeno inferiorni. Kako junaci romana Koralno ostrvo stiču sve više iskustva na ostrvu u susretima sa različitim urođeničkim plemenima, dokazi njihove monstruoznosti se gomilaju: ovi urođenici ne samo da jedu svoje neprijatelje već i svoje prijatelje, i to čine iz zadovoljstva (KO, 223); iskrcavaju u more novi ratni kanu gurajući ga preko tela živih ranjenika (KO, 237); kada grade poglavičinu kuću žrtvuju jednog člana plemena paleći ga živog uz glavni stub (KO, 256). Užas Britanaca uvećava se srazmerno proporcionalno, te se tako nastavlja proces radikalnog izdvajanja urođeničke kulture iz opšte prihvaćenog shvatanja ovog pojma. Ideja da su urođenici daleko ispod granice osnovnog praga ljudskosti, da su zaista „ljudske zveri“ naglašava se putem sugestivnih slika. Jedan od njih ima „vučje oči“ (KO, 183), oni izgledaju kao „demoni“ (KO, 172), baš kao što ništa nije suviše „đavolski ili dijaboličko“ za njih da učine (KO, 223). Mardžeri Hurihan smatra da ove slike svojom sugestivnošću izuzetno dobro sugerišu čitaocu kakve stavove da oformi tokom samog čitanja priče.333 Slična konotacija pripisana je i pridevu „deformisan“, koji ukazuje na razlikovanje od fizičkog izgleda Britanaca. Ovaj proces kojim se razlika definiše kao inferiornost, što Plamvudova naziva „relacionom definicijom“334, usađen je u logiku dualizma i osuđuje nejednako „drugo“ na neizbežnu poziciju „prirodne“ podređenosti. Ako Britanci predstavljaju standard, onda su divljaci sami po sebi podređeni i prirodno je da Britanci budu gospodari, te se i sama kolonizacija smatra opravdanom i neizbežnom. Ova perspektiva avanturističkih priča XVIII i XIX veka svoje uporište nalazi i u procesu pripovedanja. Budući da se priče uvek pripovedaju iz perspektive
333 334

Upor. Hourihan, op.cit., str.131. Upor. Plumwood, op.cit., str. 59.

herojevog viđenja divljaka, odmeravaju prema herojevim standardima i posmatraju kao slike zblažnjavajućeg ili deformisanog, nemoralnog i iracionalnog, njihova inferiornost je samoevidentna baš kao i njihova potreba za iskupljenjem. Stoga Ralf, mladi Britanac i pripovedač u prvom licu u romanu Koralno ostrvo, opisuje jednog od urođenika koji se iskrcava na ostrvu: „Njegova kosa bila je neverovatno kovrdžava, toliko da je ličila na veliki turban. Bila je svetlo plave boje, što me je veoma iznenadilo, pošto je njegovo telo bilo crno kao gar i bio sam ubeđen da je kosa farbana. Bio je istetoviran od glave do pete, dok je njegovo lice, pored tetovaže, bilo obojeno u crvenu i belu boju. Zajedno sa njegovom kosom nalik na turban, herkulovskim tamnoputim telom, blistavim očima, on mi je ličio na najužasnije čudovište koje sam ikad video“ (KO, 172). Naravno da ovaj čovek Ralfu liči na čudovište, zato što nema kratku kosu šišanu po britanskoj modi, belu kožu bez tetovaža i boja za lice. Danas, kad se frizure u afro stilu prave po visokoj ceni, a atletska tela afrikanaca smatraju se privlačnim, tetovaže su u modi, a bojenje lica predstavlja zabavu za decu tokom praznika, njegov izgled možda danas uopšte ne bi izgledao tako čudovišno.

7.2.4. Motiv pokrštavanja u avanturističkoj priči

Prema tadašnjem kulturološkim uslovljenim idejama, veza između crne boje puti i tame ukazuje ne samo na stvarnu boju kože Afrikanaca već i na intelektualnu i moralnu „tamu“, što, opet, daje implicitno da su neznanje i surovost posledica tame, uslova koji se mogu ispraviti samo mešanjem obrazovanih i prosvećenih belaca u njihov način života. Stoga se i sam jezik koristi da bi se ukazalo na dobronamernost imperijalističkog poduhvata. Pri tome, nema ni nagoveštaja da oduzimanje identiteta ovim ljudima, uz apsolutno obezvređivanje njihove kulture, može biti išta drugo sem korisno po njih same. U tom smislu, misionarski rad predstavlja značajan deo kako tadašnje imperijalističke ideje tako i radnje romana Koralno ostrvo. Naime, ovde glavnu temu predstavlja čudesan efekat misionara na divlje urođenike koji žive bez ikakvih zakona. Ralf, pripovedač, nekoliko puta ističe misionarski rad u pozitivnom svetlu: „Znam da kad god bilo koje od ostrva dobije priliku da se upozna sa Jevanđeljem, trgovina ide glatko i lako, ali tamo gde ono nije prihvaćeno, sam

Belzebub teško da bi mogao da poželi bolje društvo“ (KO, 209). „Nikad lično nisam mario za hrišćanstvo... ali već na prvi pogled meže se videti ono što on očini za ova crna stvorenja“ (KO, 215); „Zanimljiva je činjenica da, kad god se misionari umešaju, ljudožderstvo i divljački običaji odjednom prestaju a urođenici počinju da čine dobra dela i pevaju psalme kao Metodisti“ (KO, 224). Ralf izaziva kod čitaoca p ozitivnu reakciju pripovedačkim komentarima poput: „Bog blagoslovio misionare!“ (KO, 225). On dobija prvoklasne dokaze za ove izveštaje kada on i njegovi prijatelji posećuju pleme koje je godinu dana primilo hrišćanstvo. Za taj kratak period dogodila se fantastična transformacija: urođenici koji su prethodno primenjivali „najsuroviji sistem idolopoklonstva“ (KO, 227) izgradili su crkvu dovoljno veliku za dve hiljade ljudi, usvojili su evropski stil oblačenja, naučili da marljivo rade na gajenju duvana i pamuka i napravili selo identično onima u Engleskoj, „savršeno právo“ sa širokim putem sred sela i malim kolibama sa baštama i stazicama oivičenim kamenčićima ispred njih. Sami urođenici su još uvek tamnoputi, ali su njihove kolibe, obložene koralima, bele. U suštini, divljaci su postali beli nakon što su prihvatili evropske običaje i etiku kao i početke evropskog ekonomskog poretka. Koralno ostrvo i slične priče ukazuju na to da nije potrebno uništiti divljake ili ih pokoriti vojnom silom: njihovo divljaštvo se može preobratiti, a oni mogu da se asimiluju u red zapadnjačkog sveta.335

335

Upor. Hourihan, op.cit., str.137.

7.2.5. Motiv gusara u avanturističkoj priči

U avanturističkoj prozi postoji još jedna grupa negativaca, ali ovog puta beloputih – gusara. Kriminalci u avanturističkim pričama koje ih osuđuju kao divlja bića često nisu krivi za ništa gora dela, po konvencionalnim standardima, od heroja, ali su čitaocu prikazani sa tačke gledišta heroja i lošiji aspekti dualizma heroj/gusar – pripisuju se upravo njima. Opisani su kao necivilizovani i iracionalni, vođeni nekontrolisanim porivima i strastima, odnosno kao životinje. U Balantajnovom Koralnom ostrvu pripovedač Ralf gusare, među koje dospeva sticajem okolnosti, naziva upravo „beloputim divljacima“ (KO, 191), izjednačavajući ih sa krvožednim ljudožderima. Naime, gusari, na čelu sa strašnim kapetanom, na prevaru otimaju Ralfa i odvode ga sa ostrva. Na gusarskom brodu prema njemu se odnose gotovo jednako surovo kao i „divljaci“ sa kojima se borio nešto ranije („gotovo jednako“ jednostavno samo zbog toga što gusari nisu jeli ljude). Kapetan mu laže da je gusarski brod trgovačka skuna koja se bavi skupljanjem sandalovine i obećava da će ga osloboditi. Međutim, Ralf uskoro otkriva zle namere članova posade, kada masakriraju grupu urođenika, i shvata da su svi oni u srcu crni i da nemaju ni moralne ni religijske skrupule.

7.2.6. Motiv majki u avanturističkoj priči

Lik majki se često pojavljuje na početku herojskih priča. One su stub doma koji heroj napušta kada kreće u svoju potragu i ostaju tu i kada on ode. Ponekad se ponovo pojave na kraju priče da bi mu poželele dobrodošlicu po povratku sa puta. Ove majke su po pravilu dobre, brižne i ponekad kao da imaju i nešto svetačko u sebi. One predstavljaju duh domaće atmosfere.336 Tipičan primer iz viktorijanske avanturističke priče je majka Dika Vorlija, mladog heroja-lovca iz Balantajnovog romana Pas Kruso: „Dikova majka bila je mršava, stara i izborana, ali joj je lice zračilo onom vrstom lepote koja nikada ne bledi – pogledom punim ljubavi. Od nežno bele puti i obraza rumenih poput breskvinog pupoljka može da zadrhti srce, ali izraz

336

Upor. Hourihan, op.cit., str.161.

ističe da je to klasična avanturistička priča.7. 127. što je u još većoj meri iznenađenje. Marston je odmah izašao i tiho zatvorio vrata.. The Dog Crusoe and His Master. nakon što je postao veliki lovac tokom ekspedicije.cit. 339 Upor. priča o dečačkom putu ka zrelosti. da preživi bez njene neprekidne brige. govoreći o Balantajnovom delu Koralno ostrvo. Dik Varli je bio u sobi. Heroj mora da svoj put nastavi bez nje. Heroji avanturističke priče Lorens Kican. on ne dovodi likove dečaka u situaciju da kleče na kolenima 337 338 Ballantyne. Kada se Dik na kraju vrati kući.. gospođa Vorli i slični likovi simbolizuju nesebične majke detetove preedipovske faze. Dragi čitaoče – mi ih nećemo otvarati. Tokom oluje bivaju bačeni u ustalasalo more sa odećom na sebi. . Značajno je istaći da Balantajn već na početku propušta priliku da iznosi propovedi o božanskoj intervenciji koja ih je bezbedno dovela do obale i. dok muškarci koji se kreću javnim mestima dolaze upravo k njoj. na jednom nivou.“337 Gospođa Varli se rastužuje kada njen sin traži dozvolu da ide u ekspediciju u divljinu da bi se uspostavio mir sa indijanskim plemenima.cit. oni na mesto avanture dolaze gotovo praznih ruku. str. str. ni godine.. str. Ibid. ali ga ispraća uz blagoslov jer odobrava cilj kojim se on rukovodi: „Blagosloveni neka su mirotvorci“. ni večnost ne mogu da slome. za razliku od švajcarske porodice Robinson. pošto je to njegov suštinski razvojni zadatak. Merijetove porodice Sigrejv ili čak Robinsona Krusoa. njegov susret sa majkom je toliko dirljiv da pripovedač ne može da sakrije svoje uzbuđenje od čitaoca: „Pre nego što su mogli išta izustiti. op. kući: „Budući da je herojska priča. 243.pun ljubavi može da iskuje takav lanac koji ni vreme. osamnaestogodišnjak. i Ralf Rover.2. posebno po odabiru glavnih likova kao tipičnih heroja. Ona se u priči nikad ne pojavljuje van svoje kuće. Hourihan. op. 340 Upor. Stoga. Kitzan. jednim veslom i teleskopom. bivaju nasukani kao brodolomnici na pusto koralno ostrvo..162.340 Tri dečaka. šesnaestogodišnjak. Ozek Martin. 21-22. Piterkin Gej.“338 Očigledno je da je ona idealizovano otelotvorenje doma. op. str.cit.“339 7. četrnaestogodišnjak. privatne sfere koja je specifična po vrlini pitomosti i nežnosti.

Ralfu je veoma teško da odreaguje herojski: „Užas me je preplavio dok sam zurio u zastrašujuću zver. 341 Može se učiniti da je ovo strah na delu. uvek je bilo jasno da su u bici dobri nervi suština odvažnosti. oružje i čamac i doživljavaju niz avantura prikazanih na takav način da i trojka dečaka i čitaoci steknu uverenje da je svo ovo što im se događa više zabavno nego strašno. pa ipak i sa izuzetnom brzinom. 341 342 R. Balantyne. Collins. Ralf reaguje drugačije: „Do danas nikada nisam mogao se pohvalim izuzetnim stanjem uma i tela koji su se zahtevali u ovoj situaciji. U romanu Lovci na gorile (The Gorilla Hunters) glavni junaci reaguju sasvim hladnokrvno u gotovo svim situacijama lova. Ibid. Ralf Rover. okrenuo sam se. The Gorilla Hunters. kakvi pravi heroji i treba da budu.da bi se molitvom zahvalili Bogu na spasavanju. kada njegov prijatelj zapada u opasnost. Umesto da budem paralisan kao što sam bio kada se Piterkin našao u opasnosti. dok je strah dozvoljen samo ženama i maloj deci. a ja sam jauknuo od stida i očaja što sam nesposoban da delam u času ekstremne opasnosti“. Balantajn u dugom komentaru. Pokušao sam da napunim pušku. koja je sa čudnim sjajem u očima i krvavom penom koja je kapljala iz usta jurila ka grmlju lomeći svo granje na putu ispred sebe kao da su meka trava. U sceni u kojoj razjareni ranjeni bufalo bik juri na njegovog prijatelja zapletenog u grmlje. pri čemu pripovedač.. str. strah i oklevanje izgleda da su nestali u trenu. 82. Međutim. 47. Heroji Balantajnovih romana su odvažni. Pomoću svojih ograničenih sredstava dečaci prave zaklon. ovog puta na stazi slonova.cit. Smračilo mi se pred očima.M.. ima male probleme na početku. London. našao između Džeka i razjarene zveri i zaštitio njegovu glavu svojim telom“.342 Hladnokrvnost u lovu i bici bila je odlika džentlmena i avanturista čija su dela izgradila Imperiju. ali su moje ruke odbile poslušnost. op. Nakon izvesnog iskustva u lovu. . ali ipak ne u potpunosti. Osetio sam kako su mi se nervi i mišići napregli i ostao sam čvrst kao stena i sa mirnom odlučnošću. što je zasigurno doprinelo promovisanju avanturističke proze među mladim čitaocima tog doba. pažljivo ističe da bi dečaci koji rastu trebalo da se naviknu da koriste sve prilike. str. bilo da skaču sa visine ili preskaču reku. da bi se upoznali sa sopstvenim sposobnostima kako bi mogli da reaguju brzo i samopouzdano u odsudnom trenutku. koji omah potom sledi. nd.

kao rezultat njihove aktivnosti. jer su pod zaštitom Pax-Britanica -e. Na koralnom ostrvu ne ostaje britanska zastava nakon odlaska tri dečaka. oni su prenosili širu. 127. dok su obrazovanje i zabava povezani na takav način da imperijalistička poruka ostaje u velikoj meri implicitna. str. ne u delovima sveta koji su već obojeni u crveno. transformisan u lovce u romanu Lovci na gorile. M.345 343 344 Upor. Kitzan. Balantajn nikada nije mogao da se jasno odluči šta su njegovi likovi dečaka bili u suštini: čisti avanturisti ili naivni vredni dečaci kojima se dogodila avantura.343 Ponekad su to bili obični. univerzalniju doktrinu da je ceo svet bio zapravo Britanska imperija.cit. revnosni mladi mornari koji su se iz brodoloma katapultirali u svoju avanturu iz snova. 345 Ibid . op. Ibid. Umesto toga.Lorens Kican smatra da R. Umesto toga.. ali isto tako i pod zaštitom svoje rođene inteligencije i snalažljivosti. 344 Isto tako. Kitcan ističe da u ovakvim pričama izgleda da nema filozofije imperijalizma koja povezuje Imperiju i avanturu. romanse u koje su utkane prigodne pouke moralnosti. za Balantajnovu avanturističku prozu uopšte važno je istaći da se avanture junaka nikada ne bave osvajanjem novih teritorija. donosi likove tri mlada čoveka koji dobrovoljno zadovoljavaju svoju želju za avanturom. koji su videli i oslikali svoje avanture koje delaju ne u okviru određenih granica Britanske imperije. pri čemu je ta avantura na tankoj liniji razgraničenja između naučnog istraživanja i pokolja značajnog broja gorila. ovo su priče o avanturi. čak se stiče utisak da se i sam autor ne zalaže za takav način širenja države. Možda ovo nije bilo važno za Balantajna i njemu srodne pisce u ovom smislu. kao brodolomnici na pustom ostrvu koje je bilo oličenje raja u malom. Taj isti trio. da su njihovi avanturisti služili cilju gde god da se zatekli i da mladi Britanci mogu da delaju bilo gde na planeti bez kazni šta god radili. Kingstona i Hentija. U tom smislu. ni jedan pedalj zemlje nije dodat Britanskoj imperiji. te.

D. 349 Kutzer. Kucer (M. baveći se odnosom Imperije i imperijalizma u klasičnim britanskim knjigama za decu. a književnost koju odrasli pišu za njih često više insistira i očiglednije izražava snove i želje nego tekstovi koje pišu za sebe. Popularna proza je jedan od načina kojim društvo poučava svoje članove dominantnim stavovima. te se on u svojim studijama bavi popularnim piscima viktorijanskog doba poput Merijeta. Vrednosti i fantazije odraslih autora upakovane su u proznu formu da bi ih mladi konzumirali. koje. često zenemarivani od strane književnih kritičara. priča. Daphine Kucer). Roderick McGillis. 2000. možemo prihvatiti stav Patrika Brantlingera da „je veliki deo imperijalističkog diskursa bio usmeren specifično na mlade čitaoce. koji su se bavili Imperijom. Rullers of Darkness: Imperialism and British Literature 1830-1914. 116. str. Daphine Kutzer. više je od obične priče. a književna dela time postaju instrument u širenju i prodiranju odgovarajućih ideala i ideja. buduće vladare sveta“348. čak i na prvi pogled zabavna priča. zamišljenu sliku snova. op.3. ističe da „zamisliti priču znači zamisliti društvo u kome je ona ispričana“.cit. ma kako se jednostavnom činila. želja i strahova jednog doba. Tekstovi za decu i mlade. Garland. str. Cornell University Press. 347 Upor. Kucer ističe da je u to vreme nastao niz romana. 1988. primarno pisanih za mladu mušku čitalačku publiku. str. Govoreći o imperijalističkim idejama utkanim u avanturističke romane sredine viktorijanskog perioda. Uzimajući u obzir da su „deca i mladi i njihove knjige ideološki konstrukti“347. The Nimble Reader: Literary Theory and Children’s Literature. po njenom mišljenju. New York. . 190. čine ključni deo ovakve nacionalne alegorije: deca i mladi su budućnost društva. tako da funkcioniše kao forma društvene kontrole. Ithaca. New York. D. Priče izrastaju iz kulutre odražavajući vrednosti društva. 1996.. Twayne. U skladu s tim. 106. 348 Patrick Beatlinger. Imperijalističke ideje u delima Roberta Majkla Balantajna Danas se u književno-kritičkim krugovima prihvata da književnost za decu i mlade odlično odražava dominantne ideje doba u kome je nastala. Empire and Imperialism in Classic British Children’s Books. M. donosi gotovo sve slike Imperije koje su našle svoj odraz u kasnijoj prozi za decu i 346 Upor.346 Priče o pojedincima i pojedinačnim iskustvima deo su šireg korpusa priča koje zajedno čine jednu vrstu nacionalne alegorije.7. M. i kao mestom radnje i kao temom349. Hentija i Kingstona. M. a kao tipičan primer i najuticajniji roman ove vrste iz tog perioda navodi upravo Balantajnovo Koralno ostrvo.

Ballantyne. 351 7. što su aktivnosti koje je podržavala Britanska mornarica.350 Takođe. opet. 352 Ballantyne.M. Pošto je Britanska nacija puno ulagala u istraživanja i trgovinu u dalekim zemljama. U prozi s tematikom imperije. Ralf i njegovi prijatelji imaju realističan put u avanturu iz mašte – oni mogu da se pridruže trgovačkoj mornarici. S. Iako i urođenici i pirati imaju hijerarhiju. i .cit. one se mogu eksploatisati samo ako im se „uvezu“ vrednosti civilizacije. Oxford. a najmlađi i najsitniji Piterkin je poslednji u ovoj hijerarhiji. Pa ipak ideologija koja leži u osnovi romana izražava se kroz imperijalističke vrednosti.. Ralf ima zdrav razum i religioznost. Snovi o prostranstvima Površinski posmatrano. Ako se strane zemlje i potencijalna kolonijalna dobra posmatraju kao realistične fantastične zemlje. Džek. J. OUP. želeo da prenese na nove generacije“. 1990. J.mlade.S. str. naglašava važnost hijerarhije i vođstva. 118. Balantajnovi dečaci heroji ovo nekako razumeju – njihov vođa je najstariji dečak.. Princip redosleda je jasan: Džek je jači i krupniji i pročitao je puno knjiga o stranim zemljama tako da poseduje potrebno znanje za preživljavanje. str. što je jasno naglašeno u Koralnom ostrvu. 353 Upor. širokim svetom“. strane zemlje se tretiraju i kao realističke i kao fantastične. dok je Piterkin zadužen za zabavu. str. Dečaci (a pogotovo pripovedač Ralf) žele da „tumaraju uzduž i popreko širokim. Introduction to The Coral Island by R. Breton (J.352 Dok je ovo želja koju sa njim dele mnogi dečaci. drugi po komandi je pripovedač Ralf.. op. ona ih ne osnažuje kao Britance. Ralfov položaj kao Britanca omogućava da mu se ova želja ispuni. pošto se moć hijerarhije odnosi samo na jednu rasnu i etnič ku grupu – ono što je dobro za Evropljane ne može da se primeni na druge narode i grupe. op. S. The Coral Island.xi.cit.3. Kutzer. 85. Demokratija se može razumeti i primeniti samo kod civilizovanih naroda. .. roman se uopšte ne bavi Imperijom. budući da donosi priču o dečacima koji nakon brodoloma žive idiličnim i pastoralnim životom dok njihovu Arkadiju ne ugroze ljudožderi i pirati.1. a što.Bratton) ističe da Koralno ostrvo „pokazuje verziju moralnosti i društvenih odnosa koje je prosečan Britanac u uzburkanom svetu pedesetih godina XIX veka.353 350 351 Ibid. Bratton.

Jamda Nisbet and Co. Naime. Motivi malog broja doseljenika iz više klase navedeni su kroz donekle neuverljivo objašnjenje – oni su „odlučili da napuste svoju rodnu zemlju i oplemene divljinu južne Afrike“354.3. Stoga. Balantajn odražava jedan aspekat imperijalističkog kulturološkog konteksta u vidu vizije o razvoju imperije putem naseljavanja Britanaca na nenastanjena prostranstva širom sveta.d. The Settler and the Savage.. ali individualni motivi nisu navođeni pošto se podrazumevalo da su oni došli zbog zemlje i prilike da žive bolje nego u Engleskoj. Ballantyne. obični ljudi koji su prekinuli vezu sa svojom matičnom zemljom i došli u novu. dok su politički motivi britanske vlade samo ukratko naznačeni u kontekstu odbrane granice od upada urođenika. Oni su. Junaci su u ovom slučaju doseljenici iz dvadesetih godina XIX veka poslati na granice od strane britanske vlade. n. Međutim. dok knjiga govori o teškim iskušenjima kojima su ovi ljudi bili izloženi u pripitomljavanju neprijateljskog okruženja. ne navode se motivi za migraciju. svi oni prihvataju južnu Afriku kao svoj dom. 354 R. Naseljavanje kolonija Balantajnovi romani nude još jednu sliku iz mozaika tog doba – migracije i naseljavanje kolonija. u većni slučajeva. .7. str. svoje poznavanje južne Afrike nakon ličnog putovanja sedamdesetih godina XIX veka Balantajn je preneo u avanturističku priču Doseljenik i divljak (The Settler and the Savage).2.. Međutim.M. 44. pripremljeni za sva iskušenja da se izbore za novi život.

n. 359 355 356 John Flint. Britanija može da bude čuvar savesti sveta. Zambezia and its Tributaries). 358 R.“358 Jedna od zanimljivosti u vezi sa ovim romanom jeste i da je. (1873). Confession of Faith. str.3.cit. a završavam s molitvom da Bog učini da ona bude jedan od zubaca turpije koja će na kraju preseći lanac robovlasništva i osloboditi crnce. The Story of Universites Mission to Central Africa) i Putovanje u Istočnu Afriku Lajonsa Makleoda (Lyons McLeod. Black Ivory: A Tale of Adventure Among the Slaves of East Africa. Brown and Co. u kome se zalaže protiv trgovine robljem u Istočnoj Africi i ističe odgovornost Britanije u borbi za ukidanje ropstva. 108. str. Kitzan. .250. Ballantyne. 1873.3. u kojima se mogu naći mnogobrojni opisi surovosti trgovaca robljem i zastrašujuća statistička procena depopulacije koju je ova vrsta trgovine pokrenula. Cecil Rhodes. što je i jedan od zahteva koje Balantajn iznosi u svojoj priči. godine isticao: „Naša dužnost je da grabimo svaku priliku da osvojimo sve više teritorije i trebalo bi da stalno imamo na umu da više teritorije jednostavno znači da svet poseduje više ljudskosti. Ibid.355 Robert Balantajn nije delio ovakav sveobuhvatni imperijalizam sa Sesilom Rodom. a među njima i knjige Zambezija i njene žrtve Dejvida Livingstona (David Livingstone. James Nisbet & Co. Iako Balantajn lično nikad nije bio u Istočnoj Africi. Trgovina robljem Sesil Rod (Cecil Rhodes) je 1877. 391.. Priča o univerzitetskim misijama u centralnu Afriku prečasnog Henrija Roulija (The Reverand Henry Rowley. London. događaje u romanu zasnovao je na opisima stvarnih događaja iznetih u više izvora. on svoj cilj iznosi već u predgovoru: „Počinjem svoju priču s nadom da mogu da napišem nešto interesantno za mlade (a možda i za odrasle) a u vezi sa važnim pitanjem – sveobuhvatnim ukidanjem ropstva.357 U skladu s tim. 359 Upor.356 Ovu ideju izložio je najjasnije u romanu Crna slonovača: Priča o avanturi među robovlasnicima Istočne Afrike.7. Little. str. godine ser Bartl Frir (sir Barle Frere) sa malom britanskom flotom vršio pritisak na sultana Zanzibara da ukine tržište robova u svojoj državi. op. M. dok ga je Balantajn pisao. Travels in Estern Africa). 357 Ibid. Boston. 1979. više časti i više predstavnika anglosaksonske rase rasutih po svetu“.d. ali je verovao u britanski humanitarizam i bio je dovoljno posvećen idealima britansko g imperijalizma da bi verovao kako. u izvesnoj meri..

Oni ne uspevaju da spasu brod i tovare robe. Oni vole muziku i veselje isto kao i Evropljani. pokazuju ljubav i vernost . makar ih to koštalo života. Harold odlučuje da putuje dublje u teritoriju istočne Afrike da bi se upoznao sa zemljom i da bi istražio trgovinu robljem. a iskustva kroz koja prolaze tamo prosvetljuju ih pravom istinom o surovosti trgovine robljem. Međutim. završenom pre nego što je pisanje knjige završeno. Dok Balantajn povezuje mnoge slobodne niti da bi priču doveo do logičnog 360 Na engleskom ovo ime glasi „Seadrift“. spašavaju jednog roba i vraćaju ga ženi i deci. Britanska mornarica spašava mlade heroje. Robovi snažnog karaktera pokazuju junački otpor lovcima na roblje.i crnci imaju osećanja jednako intenzivna kao i belci i izražavaju ih na isti način. Čitalac dolazi u iskušenje da u ovom imenu vidi dublje značenje „nošim morem“. Balantajn je znao da su se neki od ciljeva pisanja Crne slonovače poklapali sa ser Frirovom intervencijom u Zanzibaru. pri čemu su njihove sposobnosti i odvažnost prikazani do detalja. obišao svet i lovio u Africi. On prihvata da mlade Britance odvede u Zanzibar. . Radost kojom se Čimbala oslobođeni rob. Dirkom Lilihamerom. veći deo radnje se koncentriše na uspostavljanje zajedničkog života crnaca i belaca. Dok putuje rekom dublje i dublje u srce kontinenta. Poglavica Kambira pokazuje dovitljivost u lovu na divlje zveri. ali ih na kraju zarobljava i stavlja na brod sa „oštećenim“ robovima koje koristi kao mamac da obmane britansku krstaricu u potrazi za silom uhvaćenim robovima dok on odvodi svoj glavni tovar na tržište. dok Harold kao naivan kandidat treba da iskusi surovu realnost života u Istočnoj Africi. Kada brod počne da tone blizu obala istočne Afrike. bio je svestan da katalog nepravdi koje su prikazane čitaocu još nije zastareo – bilo je je mnogo stvari da se uradi pre nego što se pravda i humanost vrate u centralnu Afriku i činilo se da jedino Britanija može adekvatno da izvrši ovaj zadatak. vraća svom plemenu pokazuje engleskim avanturistima koliko je Jusuf pogrešio . a gotovo svi crnci love s istim oduševljenjem kao i mladi Englezi. gde arapski trgovac Jusuf trguje robljem.Kambira ne uzima drugu ženu nakon što njegova voljena Azinta strada u rukama trgovaca robljem. Harold odbija da napusti brod ostajući na palubi sa jednim odanim mornarom. pre nego što se vrati u Englesku. te završavaju kao brodolomnici na afričkom kontinentu. ali u stvari on nije naivan – on je jednostavno neiskusan mlad čovek željan i sposoban da uči iz svojih iskustava.Junak ove priče je Harold Sidrift360 koji plovi jednim od očevih brodova da bi stekao poslovno iskustvo u trgovini. U skladu sa idejom romana. Generalno posmatrano. odvodi ih u Zanzibar. odnosno „crnom slonovačom“.

stoga. Iza ovih naizgled humanitarnih ciljeva kriju se imperijalistički ciljevi: Britanija može da osvoji teritorije u Africi da bi se oformili „centri za izbeglice“ i „mora se uvesti Biblija“: „Prva mera je od suštinskog značaja za drugu. godine“. . a sa njom i civilizacija i sve blagodeti koje idu uz nju. Ako bi se uspostavila. Misionarska misija je ili spora ili gotovo nemoguća tamo gde vladaju anarhija.388.. 109. nužno je da Velika Britanija obezbedi.zaključka. kroz portugalske kolonije. interni – možda bolje reći inferni – užasi koje smo pokušali da opišemo. trgovac robljem Jusuf ostaje na slobodi da čini zlodela.. tri ovakva centra bi u isto vreme počela da iskorenjuju trgovinu robljem. Stoga Balantajn zastupa pristup „prevencija i lek“. Balantajn nije bio zadovoljan Portugalcima: „Ropstvo ostaje netaknuto u portugalskim kolonijama. M. Britanske pomorske jedinice su i dalje morale da patroliraju istočnom obalom Afrike.. 363 Ibid. ako su još dve ostale otvorene. str. sa vojnom silom dovoljnom da se odbrane od divljaka i onih koji su još gori od divljaka – Arapa i Portugalaca. dok bi naši brodovi mogli slobodno da uplovljavaju u afričke luke. Implikacija je očigledna: Britanija ne sme biti zadovoljna onim što je učinjeno do tada jer zmija još nije satrta. str. Ballantyne..“ 361 Da bi se čvrsto zapušila rupa u Zanzibaru.389-90. Zatvaranje tržišta roblja u Zanzibaru ukazalo je na jedan od tri puta trgovine iz Afrike. ali Balantajn ističe „da je uzalud da se odmaramo zadovoljni time što smo zapušili jednu rupu na brodu. i.362 Po njegovom mišljenju. jedini lek i za Afriku.“ 363 Dok navodi razloge za 361 362 R.. takođe je trebalo da se eliminiše. Ibid. nastaviće da vladaju svetom. Druga rupa. str.. dokle god se ropstvo u bilo kom obliku toleriše. putem pregovora ili kupovine. Dobro je da budemo upoznati sa ovom činjenicom i da budemo svesni da. Da bi se uspešno proširila. Black Ivory.. pošto je Portugalija odlučila da ga zadrži do 1878. Životvorna Božja reč je jedini lek za jade čovečanstva. jedan ili više komada zemlje. nepravde i tiranija. varvara bez ikakvih zakona – ispruži ruku prijateljstva svim urođenicima koji zatraže zaštitu od lovaca na robove i da im ponudi da ih nauči blagoslovenim istinama hrišćanstva i umetnosti civilizacije. ubijanje.cit. trebalo bi obezbediti britanske konzule u portugalskim kolonijama da bi se stalo na put ropstvu. da tamo podigne slobodna hrišćanska naselja i tamo. a ljudi da se muče“. op.

. a pravedna britanska flota dolazi i odlazi po potrebi. šećerne trske i slonovače. to nije slika kolonije sa velikim prostranstvom pod svojom kontrolom.367 Prema Eriku Kvejlu (Eric Quayle). i gvožđa. 111. već pomalo uža slika. Balantajn gotovo neprimetno uvodi nove elemente – ne samo da će se iskoreniti trgovina robljem a Afrikanci biti „spaseni“. str. Ovde Balantajn ilustruje argumente Dejvida Livingstona da uvođenje legitimne trgovine u Afriku. te bi oružani sukob bilo teško izbeći. 1973. 142-43. str. time omogućavajući alternativu svim zverstvima koja su se događala. London. već će ovaj postupak i „materijalno uvećati trgovinu. Ibid.258. . ako je Gledstonova vlada.“365 Antonio. op. 366 Tim Jeal.57. pisac se zainteresovao za temu ropstva nakon čitanja izveštaja o javnom skupu u znak protesta protiv ropstva održanog u Lidsu368. str.. potvrđuje da u zemlji postoji i zlata.cit. Heinemann. dok veći deo teritorije Afrike zadržava nezavisnost.. Balantajnovi putnici u diskusiji o ekonomskim potencijalima zemlje daju sledeće komentare: Harold uzvikuje: „Kako bi ovo mogla biti divna zemlja pamuka kada bi se pravilno obrađivala!“. pri čemu izolovani centri civilizacije kontrolišu haos. i uglja. njihov kuvar. dok Disko dodaje: „I ne bi se čudio kada bi tu bilo i puno zlata. kada bismo samo znali gde da tragamo za njim. ostaje dilema da li bi ovakva intervencija mogla ostati na minimalnim razmerama. predstavlja jedini mogući put ka gašenju trgovine robljem. Livingstone.391. Očigledno je da bi centri civilizacije svakako došli u iskušenje da pokažu nestrpljenje ako bi se divljaštvo sporo povlačilo.“364 Nešto ranije u romanu. Balantajn u Crnoj slonovači u značajnoj meri zastupa imperijalističku intervenciju u Africi. Logan. Međutim.. bogatstvo i sreću sveta. suštinski orijentisana protiv ovakve intervencije. 367 Ibid. Međutim.366 Dakle. 368 Upor. dok je kasnije odlučio da napiše Crnu slonovaču 364 365 Ibid.brutalnu intervenciju. str. svih ekonomskih resursa koji propadaju neiskorišćeni usled trgovine robljem. Balantajnovom biografu. str. trgovine dobrima koje bi Afrika mogla da proizvede bez žrtvovanja živih ljudi. iznosila ovakve stavove i bila spremna na troškove potrebne za minimalnu intervenciju o kojoj govori Balantajn.

Afrikanci se stalno spominju kao divljaci (savage). 371 R. u stvari.“371. 369 370 Ibid. M. Jo. a svu krivicu svaljuje isključivo na Arape i Portugalce. . a da ne spominjemo činjenicu da je i kraljica Elizabeta I lično finansirala ekspedicije brodova u potrazi za robovima iz Afrike. pošto. ljudi o kojima govori vekovima imaju svoje pesnike. ukidanje prekookeanske trgovine robljem koja je mogla da ugrozi novoosnovane kolonije i planove eksploatacije prirodnih bogatstava. u romanu se nalazi i lik Afrikanca Makompe koji ilustruje postojanje usmene književnosti u pesmi koju komponuje u čast Britanaca: „Englezi su došli da vide.cit.. Međutim. zastupajući kolonizaciju i negirajući afričku kulturu da bi se opravdala takozvana potreba da se nameće britanska kultura.. niti imaju religiju vrednu pominjanja. a Britanci kao dobroćudni spasioci.kao vrstu dokumenta u formi proze.369 U svojoj knjizi Afrikanci i njihova istorija (Africans and Their History) istoričar Džozef Haris (Joseph Harris) tvrdi da je Britanija. Pripovedač ističe da „divljaci nemaju književnost“. Uprkos Balantajnovom cilju i objektivnosti pristupa. str. Ballantyne.370 Kolonizacija je. pošto oni „ne umeju da čitaju i pišu te nemaju trajnije zapise o delima svojih predaka. istorijski gledano. da bi započela kolonizaciju i ohrabrila naseljavanje Britanaca na Afrički kontinent. pa čak i dominiranje ovim tržištem u jednom trenutku. U ovom primeru je jasno da pripovedač pogrešno tumači nepismenost kao nedostatak književnosti. op. Međutim. Ovaj obrazac je očigledan u ovom romanu. ovaj roman izbegava pominjanje Britanaca u ovoj vrsti trgovine. Stoga. čak iako se njihova imena znaju. Crna slonovača otkriva shemu karakterističnu za „prozu imperije“ XIX veka. muzičare i slikare. Black Ivory. 168.. prvo morala da Afriku učini bezbednom ohrabrujući. Ho! Da je dobro za nas.. pa čak i inicirajući. Ibid. „gotovo je nemoguće za bilo koga ko poznaje istoriju prekookeanske trgovine robljem da prenebregne aktivno britansko učešće. bila porobljavanje u drugom ruhu. Afrikanci se prikazuju kao bespomoćni divljaci..

7. Na jednoj od misija širenja Božje reči. Ibid. 271 374 Upor. ali izgleda da beli ljudi govore isuviše laži. istraživanja i osvajanja. dok naselja crnaca podsećaju na patriotske planove koje su zastupali brojni abolicionistički pokreti nakon emancipacije. oni su pucali na nas.3. Logan. U kojoj meri se ovaj mit razlikuje od stvarnosti vidi se iz studije Marlene Kosi Logan Priča o Africi: Džordž Henti i proza Imperije (Narrating Africa: George Henty and the Fiction of Empire)374 Naime. Ho! Ne u roblje da nas vode Niti da nas zatrpavaju u grobove Već da crnce oslobode.cit. stvaralački aspekat lika Makambe aktivno protivreči tvrdnji da ovi ljudi nemaju književnost. Ne znamo ni šta da mislimo ni u šta da verujemo“.“372 Dok sadržaj ove pesme veliča blagonaklonost Britanaca i potvrđuje teret belog čoveka. pisci avanturističke imperijalističke proze ponekad su bili ambivalnentni u vezi sa misijom civilizovanja. Ljudi koji su ubili naše ratnike. str. spalili naša sela i odveli žene i decu. Protivurečje mita i istorije Generalno posmatrano. . Pa ipak. pripovedač priznaje da urođenici mogu da imaju razloga da ne veruju belcima. dolaze kod nas govoreći da su nam prijatelji i da su oni sluge onih istih ljudi kao i beli čovek Livingston i žele da trguje sa nama. Haroldu kažu: „Ono što beli čovek kaže može biti istina. bili daleko od nazadnih. op.373 Kao što je očigledno u ovom primeru. str.. paradoks je to što su Afrikanci tek u XV veku. kada su se Evropljani spremali za svoja pomorska putovanja.4. osvajanje i kolonizacija kroz učenja Biblije ostaju glavni ciljevi u Balantajnovoj Crnoj slonovači. pa ipak završili u lancima i prevoženi u Novi Svet kao robovi. Kada smo im poverovali i opustili se.. 250. ali su ipak odigrali značajnu ulogu u izgradnji i održavanju britanske imperije šireći postojeće mitove o Afrikancima. Prema 372 373 Ibid.Jo.

A Short History of Africa. Takođe.378 Međutim. dok su mnogi koji nisu mogli da pronađu posao postali problem za društvo. Westview Builder. Fejdžu (Roland Oliver and J. ostavili „izuzetne opise velikih država. Race in North America: Origin and Evolution of Worldview. str. često su za svoje neuspehe navodili geografski i klimatski razlog377. Mali (13. od carstva Mali u zapadnoj Africi do onih u Indiji i Kini“. Novooslobođeni robovi postali su radnici za nadnicu kod bogatih industrijalaca. D. nesumnjivo ojačalo njihovu ekonomiju. 1962. str.Afrika nije bila ni malo nazadna – bila je na visokom nivou razvoja“. 1993. Fage): „Još u praistorijskom dobu . Anchor. 109. 1974. 99. Penguin. u vreme kada je Velika Britanija počela da širi svoju imperiju u Africi je došlo do socioloških i političkih problema: Velika imperija Gane (11. str.e) srušile su se usled građanskih ratova. nevoljni da priznaju da su afrička kraljevstva bila dovoljno moćna i vešta da spreče strance da prodru u Zapadnu Afriku. godine donesena Deklaracija o emancipaciji (The Emantipation Bill) koja je okončala prekookeansku trgovinu robljem u Britaniji i njenim kolonijama. 378 Audrey Smedley. a što im je omogućilo da se toliko dugo odupiru modernom dobu.istoričarima Rolandu Oliveru i J. ali kako je vreme prolazilo ljudi su se sve više protivili ovoj vrsti trgovine. te je 1833. U velikoj meri bila je to mera napretka koji su Afrikanci postigli u ranijim vekovima. Odri Smidli (Audrey Smedley) ističe da su tokom srednjeg veka muslimanski moreplovci.v.D. Baltimore. bez posla i doma. te su Afrikanci koji su se zatekli tu u doba imperijalizma bili u teškoj situaciji. a pogotovo Londona. Ibid. 377 Michael Craton. 56.e).v.375 Oni tvrde da su sve do kasnog XIX veka afrički narodi bili organizovani u države i zajednice koje su bile dovoljno jake da se odupru prekookeanskim osvajačima i doseljenicima: „Pravi razlog zašto Evropljani nisu prodrli u dubinu kontinenta i osvojili zlatne rudnike zapadne Afrike ili Severne Rodezije (današnji Zimbabve) bio je taj što su Afrikanci u ovim krajevima bili već dovoljno organizovani da ove resurse sami koriste. Upravo u ovoj situaciji poseglo se za idejom kolonizacije 375 376 Oliver Roland and J. Page. D. koji su geografiju sveta poznavali bolje od Evropljana. gusto naseljavajući delove gradova u Engleskoj.ili bar tokom dugog milenijuma paleolita ili „starog kamenog doba“ . New York. Sinews of Empire. . New York.e) i Šangaj (14.n.“376 Majkl Krejton (Michael Craton) u knjizi Snaga Imperije (Sinews of Empire) primećuje da srednjevekovni evropski trgovci i moreplovci. te je trgovcima robljem bilo lako da pođu u lov na robove. u čemu je i Britanska imperija uzela udeo. Ovo je.v.n.n.

uz Darvinovu Teoriju evolucije. opirale i potčinjavale. 379 Prema Ronaldu Segalu (Roland Segal). Dok „ono drugo“ u uobičajenim skučajevima nestaje kada se prevaziđe anksioznost.381 Stereotipi ukazuju na ljudsku nesposobnost ili neuspeh da se iskreno izbore sa samima sobom („lažnim ja“).. uvodeći u svetsku kulturu pogrešne stereotipe. poput Dejvida Livingstona i Henrija Hentija. Ithaca. „dok su centri evropske kulture cvetali. 1988. u 379 Patrick Brantlinger. Difference and Pathology: Steretypes of Sexuality. Cornell UP. naizmence su se i imperije u Africi uzdizale. Kulture su bile različite. projekcija „lošeg ja“. Naučnici su diskutovali i u Tibuktu i u Parizu. Imperijalizam. . ostale su stereotipne slike Afrikanaca kao varvara i pagana. gde se govorilo o podeli na superiorne i inferiorne. str. ali samo a horizontalnoj ravni. 380 Oliver and Page. potpomogli fenomen poznat kao mit o crnom kontinentu“. propadali i ponovo nicali.cit. u književnosti je vidljiv trag ideologije koja je zastupala ukidanje urođeničkih običaja u ime civilizacije. New York. u smislu da je „ono loše drugo“. bila je proizvod osvajanja. str. suštinski posmatrano. kultura i stereotipi Upravo zbog primene ovog veštački stvorenog kriterijuma za poređenje ljudi i kultura u kojima žive. Rule of Darkness: British Literature and Imperialism. 1830-1914. 44. Vertikalna ravan. Ithaca and London. 1985. 122. a kao kulturološka posledica ovakvog britanskog okretanja istorijskih okolnosti u svoju korist. Race and Madness. Cornell UP.“380 7. vladale.3. Patrik Brantlinger (Patrick Brantlinger) u svom eseju „Viktorijanci i Afrikanci: Geneologija mita o Crnom kontinentu“ („Victorians and Africans: The Genealogy of the Myth of the Dark Continent“) pokazuje kako su veliki viktorijanski istraživači. 381 Sander Gilman.5. a ono što su Italijani postigli sa pigmentom. Sendler Gilman (Sandler Gilman) u knjizi Razlike i Patologija (Difference and Pathology) iznosi stav da „ljudi ne mogu da funkcionišu bez stereotipa jer oni „doprinose poželjnom osećaju razlike između „ja“ („self“) i „objekta“ koji postaje „ono drugo“ (The Other)“. op. Gilman razlikuje patološke i nepatološke stereotipe.Afrike. umetnici iz Bevina su postizali u bronzi.

suštinski odnosi dvaju kultura ostaju isti. U tom smislu. predložio je mladom piscu da bi mogao da napiše još koju knjigu iz oblasti književnosti za mlade (juvenile literature). 7. već da dečake od malena treba učiti kako da od dečaka postanu pravi muškarci.01-e. 41. 383 Budući da se i danas afričke zemlje nazivaju „zemljama trećeg sveta“. a ne dopustiti 382 383 Ibid.ca/009004-119. tokom čitanja ovog romana Vilijam Nelson. pošto bi bilo naivno pretpostaviti da je „ja“ po svojoj prirodi samo „dobro“ a „ono drugo“ samo „loše“.384 Takođe.bioId=40067 na dan 5. budući da nisu nestali tokom vremena. uprkos savremenim formama emancipacije i tolerancije.XI 2010. stiče se utisak da. književnost za decu i mlade u evropskoj istoriji odražavala je vrednost.biography.4. stereotipi o Afrikancima koji dominiraju viktorijanskom imperijalističkom prozom mogu da se smatraju u izvesnoj meri patološkim i zaraznim. Ibid. na njegovu ciljnu čitalačku grupu može da ukaže i podatak da je Balantajn verovao da stara izreka „dečaci će uvek biti dečaci“ nije tačna. Žanrovsko određenje Prilikom žanrovskog određenja dela Roberta Majkla Balantajna trebalo bi uzeti u obzir već recepciju njegovog prvog romana. Hadsonov zaliv – ili svakodnevni život u divljinama Severne Amerike.382 U skladu s ovim. 384 Upor. opstajanje i preobličavanje rasnih stereotipa iz XIX veka do XXI veka govori upravo o patološkoj i zaraznoj prirodi stereotipa. izdavač iz Edinburga. str.patološkim slučajevima nedostaje sposobnost da se razlikuju po jedinci od grupe ili klase i stoga se podiže stroga linija razdvajanja.php. Naime. kritičko čitanje ovih romana otkriva više o „lošem“ ja ( odnosno o Britancima) maskiranom u „loše ono drugo“ (odnosno o Afrikancima). „zemlje u razvoju“ ili „postkolonijalne“. Drugim rečima. Budući da se u avanturističkoj prozi viktorijanskog perioda zadržava stroga granica između „ja“ i „ono drugo“. Internet izvor: www. kao pedagoško sredstvo. ni nakon potrebe da se upotrebe prilikom pravdanja dominacije Evrope nad Afrikom.. . stavove i fantazije iz sveta odraslih.

namenio upravo dečacima koji odrastaju u mlade ljude. Kada je vest o njegovoj smrti došla u Britaniju 1894. a zatim je tuga ponela desetine hiljada njegovih vernih mladih čitalaca. On je zapisao sledeće: „Dečake bi trebalo od ranog detinjstva upoznavati sa sitnim rizicima i malim opasnostima svake moguće vrste. str.“385 U skladu sa ovim verovanjem. Balantajna su oduševljeni dečaci zaustavljali na ulicama Edinburga. Internet izvor: www..da budu ostavljeni samima sebi da nađu put ka zrelosti. zasnovane na realističnim događajima iz različitih aspekata životne stvarnosti tog doba. i slično. pokret se osnovao gotovo odmah po stizanju vesti u Englesku. Još tokom 1858. Čvrsto verujem da su dečaci tu da bi se suočili sa svim rizicima. očigledno je da je ciljna publika i primila poruku na pravi način. Za nekoliko meseci skupljeno je oko 6. Trebalo bi da nikada ne odbiju da se popnu na drvo da bi ubrali voćku. da bi jačali svoj nervni sistem. Predvođeni dečacima in Harou škole. ni jedan drugi pisac avanturističke proze nije bio u tolikoj meri prihvaćen od strane dečaka još za života. Prvo su bili nepoverljivi prema ovoj vesti.com/browse/product/?productid=60000_8cid=596 na dan 11.V 2010. Izglasali su da osnuju fond za mermernu spomen ploču tako da i kasnije generacije mogu da pamte ime čoveka koji im je doneo toliko časova uzbuđenja i zadovoljstva.10.000 funti po školama širom zemlje.... donela je talas šoka u svet školaraca. op. uglavnom od teško ušteđenih penija od džeparca tinejdžera. Trebalo bi da vežbaju skakanje sa visine u duboku vodu. samo zato što se plaše opasnosti da padnu. . Pošto su ga prihvatili kao svog omiljenog pisca. možemo prihvatiti pretpostavku da je i svoje romane. Gorilla Hunters. Erik Kvejd opisuje taj trenutak na sledeći način: „Ogromna popularnost romana koje je napisao za mlade čitaoce svog vremena doprinela je stvaranju legende oko pisca koji ih je inspirisao da učestvuju u akciji kakvoj su se nadali da će biti trajan spomen da ovekoveče njegovo ime.cit.“386 385 386 Ballantyne. Trebalo bi da nikada ne oklevaju da pređu preko potoka na uskoj dasci jer se plaše vode. da bi se pripremili i sa hladnokrvnošću i samopouzdanošću suočili sa opasnostima čestim u životu odraslog muškarca. Ovakav spontan gest siromašnih dečaka viktorijanske Britanije do danas ostaje bez presedana i ništa slično se nikada više nije dogodilo u čast i jednog pisca.. godine. nedugo nakon objavljivanja Koralnog ostrva. godine.visionforum. kao što je upadanje u jezero ili padanje sa drveta. a njegov autogram je postao vredna nagrada za mnoge mlade Škotlanđane. Međutim.

U tom smislu.V 2010. Privrednik. nesputanog i čvrstog dečaštva. Balantajn. skromno odbili da prime bilo kakvu zahvalnost od žrtava drame u kojoj su učestvovali sem čvrstog stiska ruke“. te. a sudeći po reakcijama tinejdžera.Čini se da je njegova književna misija uspela i da je dečacima ponudio veliku inspiraciju i ostvarenje skrivenih dečačkih snova. Prema njegovom biografu. oni koji se odvaže na taj korak naiđu. Internet izvor: www. likovi koji su zaživeli u srcima tolikih dečaka „spasavali su bespomoćne urođenike od surove sudbine u rukama ljudoždera. ali pod naslovom Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu 389. u tome i uspevaju. izgleda da Balantajnovo delo nije u dovoljnoj meri zastupljeno kod nas. Međutim. 389 R. ili su bez razmišljanja skakali u vodu prepunu ajkula da bi pomogli prijatelju. Njegove priče nude. Vaš sin će naučiti o dragocenosti vremena i potrebi dečaka da delaju. Postoji samo jedan jedini roman preveden na srpski jezik. . preveo Milić R.visionforum. a sve ovo će naučiti u kontekstu avanture visokog nivoa i vrhunskog viteštva. M. i to Koralno ostrvo. Naučiće da samo pozitivni likovi pobeđuju na kraju i šta znači biti muškarac s Božjom misijom u životu. ali i klasifikovanje dela u žanr književnosti za mlade. Jedna od takvih izdavačkih kuća je i Visionforum (The Ballantyne Children Adventure Library) koja objavljuje kompletna Balantajnova dela u dvadeset tomova uz reklamni moto: „Da li imate dečaka kome je potrebna inspiracija? Ponudite mu Balantajna! Na stranicama ovih izuzetnih avantura u književnosti. 1934. da bi na kraju odvažnog herojskog dela.387 Stiče se utisak da na anglosaksonskom govornom području njegova slava ne jenjava.com/browse/product/?productid=60000_8cid=596 na dan 11. i ukazuju na globalnu viziju sveta u kome samo hrabri i neustrašivi dobijaju svoje mesto u društvu i stiču samopouzdanje i poštovanje drugih. na veliki odziv čitalačke publike dečaka i tinejdžera. Majstorović. ili su jurili kroz vatru i dim da priteknu u pomoć dami u nevolji. Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu. Beograd. baš kao i nekad. uz primese škotske kulturne tradicije. već on ostaje simbol slobodnog.“ 388 Na taj način oni žele da se suprotstave cinizmu XXI veka književnošću koja pruža nadu u bolju budućnost za bolje ljude. avanturu s visokim nivoom viteškog ponašanja. kojim su pokazali nesebičnu posvećenost dužnosti. iz ovog aspekta. kako su mnogi izdavači tokom XX i XXI veka oklevali da objavljuju njegove romane zbog naglaska na biblijskim elementima. i današnje generacije dečaka pokazuju interesovanje za Balantajnova dela. 387 388 Ibid. što ukazuje na negovanje tradicije robinzonijada.

394 Ibid... str. d) priča je obeležena „svojom svesnom ograničenošću formalne složenosti radnje“. The Oxford Companion to Children’s Literature. Ona primećuje da je ton u književnosti za decu optimističan. s tim što ga autori ove knjige svrstavaju delimično u kanadsku književnost. a forma priče često uključuje vreme putovanja. 80. M. pripada i književnosti za decu. 1999. 155. 392 Rut Makdonald. Fred Inglis (Fred Inglis) razlikuje književnost za decu od književnosti za odrasle po sledećim karakteristikama: a) u knjigama pisanim specifično za decu protagonisti su deca. Oxford University Press. a romani koji dobijaju zasebne odrednice jesu Koralno ostrvo395. str. Edvard Salmon (Edward Salmon) u svojoj knjizi Književnost za mlade kao takva napisanoj s ciljem da se opiše mentalna i 390 391 Upor. 392 Upor.. ali ne i obavezno. dodaje svoje tri odlike. kao oni sami. K. 25. govoreći o imperijalističkoj funkciji književnosti u viktorijansko doba. Logan. Oxford and New York. deleći slične stavove sa Inglisom. str.. . inicijacije u zrelost i uspune i padove sreće koja prati heroja. e) sintaksa je jednostavnija f) prisutno je pojednostavljivanje (ali ne nužno na površinskom nivou priče) moralnih pitanja. Inglis. 215. 101-102. 397 Ibid. kao proizvoda XIX veka (genre of entertainment)391. Mary Prichord and Humphrey Carpenter. 395 Ibid. Ako uzmemo u obzir da Balantajnove priče govore o dečacima u potrazi za avanturom kao formom inicijacije u zrelost.. U skladu sa tim. i to kao žanr različit od žanra zabavne književnosti za decu. štivo prikazano kroz stalnu aktivnost junaka. Lovci na gorile397. 131. 396 Ibid. Balantajnova biografija i bibliografija nalaze značajno mesto u Oksfordskom priručniku za književnost za decu (The Oxford Companion to Children’s Literature)393. 393 Upor. op. b) književnost za decu manje se bavi „verovatnim događajima u sižeu i postavci“ u odnosu na romane za odrasle. c) knjige za decu su obično. Logan. kraće od romana za odrasle. a sa prikrivenom idejnom porukom zavijenom u naizgled optimističnu priču o avanturi. Pas Kruso396. str 29.cit. str.. iako se realističnošću pristupa približava odrednici „književnost za mlade“. Ibid. moglo bi se reći da se uklapaju u ovu definiciju. te da.. koristi odrednicu „književnost za mlade“ („juvenile literature“)390. budući da se deo avantura koje opisuje događa u ovom delu sveta394.I u književnoj kritici nedvosmisleno postoji jasno određenje žanra Balantajnovog romana. str. str.

Humphrey Carpenter.400 Sve ovo ukazuje na značajno mesto Roberta Majkla Balantajna u tradiciji avanturističke priče XIX veka kao pisca koji je nastavio Merijetovu pomorsku avanturističku priču nadogradivši je elementom dečaka kao heroja i značajem religijskog motiva u širenju Britanske imperije. svojim delom stvorio je osnovu za dalji razvoj priče o Africi kao mestu uzbudljivih avantura mladih Britanaca. i podstiče demonizaciju i stvaranje stereotipa. Petar Pan se donekle razlikuje u nekoliko aspekata od priča prethodnih generacija. str. ali ide čak i dalje. Citirano u Ibid. Hourihan. Stivensonom i ostalim piscima. Juvenile Literature As It Is.. 1880. O tome koliko je tanka granica između književnosti za decu i književnosti za mlade. Isto tako. dok cela ideja Nedođije pokazuje nedvosmislenu vezu sa njegovim omiljenim štivom iz detinjstva. 1860 – 1937).moralna atmosfera podizanja generacija uz knjige za dečake i devojčice398. dok su dela Merijeta. U isto vreme. Hamfri Karpenter (Humphrey Carpenter) primećuje da je Beri u svom detinjstvu bio „zavisnik od avanturističke priče“399. Balantajna. kao jedina istinski prijatna aktivnost. što se vidi u romanima Džordža Hentija (George Henty).. međutim igre Petra Pana su igre koje je Vilijam Golding opisao u Gospodaru muva. još jednom delu nastalom pod uticajem Koralnog ostrva.Houghton Mifflin Company. dominantni beli Evropljani. gde agresija i uzbuđenje kulminiraju do krešenda u kom se dečaci oslobađaju svojih civilizacijskih inhibicija. Ali. govori i uticaj Balantajnove priče Koralno ostrvo na pisca za decu ser Džejmsa Metjua Berija (Sir James Matthew Barrie. protagonisti ovih priča su uključeni u proces odrastanja. . 101. str. 178.. Naime. Beri prikazuje nasilje kao zabavno za decu. pri čemu Džordž Henti. Boston. Secret Gardens: The Golden Age of Childen’s Literature. Rajdera Hagarda i Džozefa Konrada. koji se „opijao“ Balantajnom. Najpre. te sve to dovodi do smrti jednog od njihovih prijatelja. 400 Upor. njena ciljna grupa su primarno mala deca. On sugeriše da su avanture Petra Pana u Nedođiji inspirisane Koralnim ostrvom. kao uzbuđenje bez posledica. sugerišući da je nasilje prirodno za dečake. imaju pravo i dužnost da ubijaju one koji su zli. ne verujući u misionarsku komponentu misije 398 399 Edward Salmon. 13. samo što je naglasak stavljen na igru kao bitan elemenat književnosti za decu.cit. dok Petar Pan odbija da iza sebe ostavi svoje detinjstvo. 1985. Petar Pan implicira da heroji. navodi da su dečaci u anketi iz tog doba Balantajnu dali 67 glasova i postavili ga na šesto mesto po popularnosti u to doba. op. Kingstona i Stivensona usmerena ka adolescentima. str. suština muškosti.

civilizovanja toliko prisutne kod Merijeta i Balantajna. Već tu se vidi da su imperijalističke ideje kao odraz u književnosti403 postajale sve slabije u njegovo doba. on je zadržao ideju da Britanija ima „božansku“ misiju da civilizuje svet putem vojne sile (puškama) a ne putem evangelizma (Biblije). str. op. Rajder Hagard. odnosno. . 403 Ibid.. str.. da bi u vreme Džozefa Konrada Afrika postala Srce tame. tajanstvenom kontinentu koji do danas zadržava svoju zagonetnost u svetu književnosti. a koju ona naziva „prozom Imperije“402. Logan. str XIV. Time se u avanturističkoj prozi XIX i s početka XX veka okončava priča o Africi.cit. ali on ostavlja Afrička plemena svom načinu života. 401 402 Upor. 139-153.. 85-129. kao književni savremenik ovih pisaca u romanu Rudnici kralja Solomona (King Solomon’s Mines) takođe istražuje i produblju je sliku Afrike kao uzbudljivog mesta za avanturu. Marlena Kofi Logan upravo ovom piscu i posvećuje centralni deo svoje istorije o prozi Imperije401 i naglašava da su njegovi romani o Africi prototip književnosti koja se pojavila sa usponom britanskog imperijalizma – književnost koja je dala legitimnost političkim postupcima britanske imperije. iz svojih avanturističkih priča u Africi izbacuje misionarske vrednosti. ne ugrožavajući njihovu egzistenciju od strane belih heroja Britanaca. Ibid.

rođen je u Edinburgu u porodici građevinara koji su gradili svetionike. svojom tropskom klimom godi Stivensonu u tolikoj meri da je mogao da jaše satima. godine iznajmili privatnu skunu i zaplovili iz San Franciska ka Južnim morima. kalvinistički boem. odnosno grupica vulkanskih ostrva između Novog Zelanda i Havaja. pesnik i esejista. ova Amerinkanka pokazala se. kao diskretna viktorijanska supruga koja je podržavala i pratila Stivensona na svim putovanjima. Čini se da je jedan takav pisac. viktorijanski hipik svojom uzbudljivom životnom pričom zaintrigirao maštu viktorijanske publike. odlučio je da postane pisac i da i u svoj život i u svet književnosti unese duh avanture.8. zavoleo ljude i ugasio svoju žeđ za potragom za novim pejzažima i iskustvima. a nadimak Tusitala. pošto se pokazalo da ostvro Upolu. Počiva na uvek suncem obasjanom vrhu planine Vea u kamenoj grobnici do koje vode stepenice isklesane u stenama. godine.1. Međutim. On je i jedini viktorijanski pisac koji je u svom privatnom životu u potpunosti prihvatio urođenike dalekih ostrva i njihovu kulturu. Na ovom ostrvu je pronašao svoj raj na zemlji. kada je preminuo u četrdeset i četvrtoj godini. ali i oni njega. U potrazi za savršenim mestom gde bi se njegovo zdravstveno stanje poboljšalo. a pri tome bila je i udata. suprotno viktorijanskim očekivanjima. i dan danas. Iako je od detinjstva bio slabog zdravlja boreći se protiv tuberkuloze. Kada je izbila pobuna protiv Nemačke kao kolonizatorske sile. borio se na strani urođenika. nakon završenih studija prava. avanturista krhkog zdravlja. Na umetničkoj koloniji u Parizu upoznao je i zaljubio se u Amerikanku Francis Vandegrift. Sama je uvijala svoje cigarete i nikud nije išla bez revolvera. Biografija i dela Robert Luis Stivenson (Robet Louis Stevenson. porodica Stivenson putovala je po Evropi i Americi. ona je bila neobična kombinacija boemskog umetnika i pionira Divljeg zapada. ROBERT LUIS STIVENSON – RAZIGRANA AVANTURA 8. danas Samoa. škotski romanopisac. bolest je uzela svoj danak 1894. 1850–1894). Međutim. prašumom izuzetne lepote. . da bi 28. juna 1888. okružen. Deset godina starija od Stivensona. uprkos očekivanju porodice da nastavi porodičnu tradiciju. kada su se venčali i vratili u Edinburg. Odatle se nikad nisu ni vratili. Čak i danas oni gaje prema njemu poseban pijetet.

New York. objavljivao je eseje u magazinu Cornfull Magazine. 384. 1889)405. 46336. 1886) i Gospodar Balentrija (The Master of Ballantrae. 404 Na početku književne karijere. i 1882. godine. Fall 2007. 1876. Queen’s Quaterly. Tokom svog kratkog života Robert Luis Stivenson bio je najsveobuhvatnije prihvaćen pisac na engleskom govornom području. 405 Upor. godine. str. Columbia University Press. 2009. usledili su romani Ostrvo s blagom (Treasure Island. „The Granite Shows Through: Shades of Tusitala“. i to u cilju da se nasluti formula trajnosti i večite svežine sveta avanture koju je on doneo. Nakon objavljivanja putopisa Putovanje u središte zemlje (Inland Voyage (1878) kao prve celovite knjige. Fraser Bell. 1886) i Čudan slučaj Doktora Džekila i gospodina Hajda (The Strange Case of Dr Jekyll and Mr. te će se u ovom radu ukazati upravo na autentične i univerzalne elemente njegovog viđenja avanture. . Hyde. Vol 114. jer u njegovoj prozi žive heroji koji se bore protiv onoga što je on nazivao „našom istrošenom civilizacijom“. u književnosti će zauvek ostati upamćen po avanturističkim pričama koje ga svrstavaju u klasika ovog žanra.odnosno Pripovedač. pisao pesme i drame. Kidnapovan (Kidnapped. a kasnije ih je objedinio u dve odvojene zbirke 1881. Issue 3. Iako se bavio novinarstvom. dobio je i zadržao zasluženo. 1883). 404 Upor. Sixth Edition. str. The Columbia Encyclopedia.

str. iskrena i u potpunosti vladaju sobom. tako da. Čitalac 406 Margery Hourihan. trezvena. Pošto Džim i doktor Lajvesej donose priču iz perspektive pripovedača u prvom licu.2. 1997. iracionalni.2. Naime. a pirati na „divlja“ ostrva. Gospoda su prikazana kao dolični građani. s druge strane. Routledge. spisak binarnih opozicija mogao bi se prikazati na sledeći način: gospoda vredni trezveni racionalni iskreni samokontrolisani poštuju zakon Engleska dobri gusari prljavi pijani iracionalni skloni prevari nasilni kriminalci ostrvo zli 407 Termini u svakoj od ove dve kolone formiraju jedinstvenu celinu. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children’s Literature. Mardžeri Hurihan kao jedan od osnovih primera za herojsku priču navodi upravo Stivensonovo Ostrvo s blagom406. London. Dualizm i u Stivensonovoj avanturističkoj priči Ističući svoju postavku da se konceptualno središte herojske priče sastoji od niza binarnih opozicija. s jedne strane. opisani kao prljavi. Avanturistička priča u delima R. . Gospoda asociraju na civilizovanu Englesku. skloni prevari i nasilni. Stivensona 8.1. pijani. izuzev Džona Silvera. racionalna. 15. dok su gospoda uredna. L. čini se da je očigledno da su gospoda dobra a gusari zli. a gusari kao kriminalci. heroj priče Džim Hokins i njegovi prijatelji stalno se nazivaju „gospodom“ („gentlemen“) i postavljeni su nasuprot piratima koji su. dok čitalac čita roman. 407 Ibid. i njegovim „divljim“ protivnicima. čitalac pirate posmatra samo iz njihovog ugla posmatranja i pri tome se posmatraju kao zli.8. odnosno kvaliteta pripisanih heroju.

London. Critical Practice. Pronalaženje blaga i isticanje jasnog završetka niza avantura kao faza ciklusa potrage takođe je važan deo avanturističke priče. da prihvati izvestan pogled na svet kao validan ili prirodan. donosi i poruku da je nesumnjivi uspeh dostižan. Studying Literary Theory. kretanje priče je usmereno i ka prikrivanju i ka razotkrivanju. London. uklapa se u tradicionalno shvatanje avanturističke priče u kojoj heroja na kraju potrage očekuje nagrada. Catherine Belsey. a značenje priče iskrsava jasno i koherentno. Završetak je ideološki isto koliko je i narativan i estetski po svojoj prirodi. „koncept završetka odnosi se na način na koji tekst uverava čitaoca da razume i prihvati određenu „istinu“ ili formu saznanja. sumnje i nesigurnosti otklanjaju. 1988. ostvarenje herojeve potrage je pobeda dobra. takođe. ali. One stvaraju osećaj zadovoljstva budeći kod čitaoca uzbuđenje i želju da sazna „šta će se dogoditi sledeće“. 52.cit. sakriven u buretu za jabuke 408 409 Roger Webster. Hourihan. kada čitalac sazna kako Džim Hokins. 410 Upor. a zlatnici u romanu imaju upravo takvu funkciju. osim toga što insistira na vrednostima heroja i njegovog sveta.konstruiše ovo značenje iz samog teksta iako. 409 U herojskim avanturama priča dobija formu putovanja. hrpa zlatnika u Ostrvu s blagom donosi simboliku kapitalističkih vrednosti XIX veka. str. i učitava vrednosti u strukturu i pripovedačku tačku gledišta tako da se one čitaocu čine prirodnim. Čvrst i jasan završetak herojske avanture. . Prema Rodžeru Vebsteru (Roger Webster). ali i podstaknuta kada heroj krene ka sledećem izazovu. dok se centralne binarne opozicije definišu kao sukob dobra i zla. ova želja biva privremeno zadovoljena. oni znaju da će heroj trijumfovati i da će priča potvrditi tradicionalne dualizme. i jedni i drugi su spremni da ubiju članove suprotstavljene grupe u borbi za plen. 106. Kako se događaji nižu. a time se stvara neizvesnost i neprestano se čitaocu obećava da će se sve tajne postepeno razotkriti. Pri tome. tako da s uživanjem prate priču. Routledge. a završetak implicira da se zlo može lako uočiti i poraziti..410 Pošto su čitaoci ranije već iskusili slične tekstove. Na primer. nema puno izbora. Edward Arnold. str. kada se pozitivnije razmatraju motivi i dela svake od ove dve grupe. Ove priče su uzbudljive i lako ih je čitati. pri čemu je izražen utisak linearnog napredovanja. To je mesto gde mit čitaocu nameće svoju poruku. 53. da se problemi mogu savladati i da je kontrola nad događajima moguća. str. uprkos ovom kontekstualno određenom značenju.“408 Upravo je to deo teksta gde se izgubljene niti spajaju. Kao što Ketrin Belsej (Catherine Belsey) ističe. pošto su i jedni i drugi vođeni željom da se domognu zlata za sebe i. op. 1990.

na brodu „Hispaniola“. Upor. April. potrage za blagom zakopanim na dalekom ostrvu. . 46-47. Zahvaljujući filmskoj industriji. 411 8. usamljeni. Daglasa Ferbenksa.2. domišljato i časno. 26. likovima gusara u tumačenju Erola Flina. Stoga. siromašni i surovi. Roberta Njutona ili Džonija Depa. gusarske brodske posade bile su grupe lopova i kriminalaca unajmljenih da napadaju brodove i otimaju njihove tovare. ali i same mape koja vodi do tog blaga. str. dobri likovi će pobediti jer je u prirodi stvari da se tako i dogodi. 42. pa i romantike s primesom dečačke nostalgije za neispunjenim snovima. i u tom smislu to je klasična avanturistička priča za sve generacije. dok su pirati loši i ponašaju se sebično. ali nikada ne sumnja u to da će Džim i njegovi prijatelji nekako preživeti i dobiti blago. Hourihan. Jim Bloom. među njima nije bilo „koda časti“. realnost se značajno razlikuje od stereotipa gusara ukorenjenog u svesti savremenog čitaoca. izdajnički i manje inteligentno od ostalih. pogotovo što se ponavlja utvrđena shema: Džim i njegovi prijatelji su dobri i ponašaju se hrabro. Džim Blum (Jim Bloom). Sea Classics. Uslovi života na njihovim brodovima bili su teški. Issue 4. Isto uverenje vodi čitaoca kroz sve napete scene u romanu. Nasuprot stereotipu Robina Huda. 2009. U stvari. 411 412 Upor.cit. ističe da su gusari „Zlatnog doba“ bili ljudi izopšteni iz društva. Međutim. Vol. Ostrvo s blagom nudi zadovoljstvo u podsticanju radoznalosti.2. misterije. str. „Piracy: the Reality beyond the Image and the Myth“. razvijanju očekivanja i ispunjavanja tih očekivanja. prisluškujući razgovor Silvera i njegovih prijatelja otkriva da su oni gusari. pošto kod Stivensona oni bivaju veštim pripovednim postupkom zaogrnuti velom tajanstvenosti. misterija vezana za gusare i njihov način života i dalje traje. Gusari – realnost iza mita i stereotipa Čini se da autentičnosti i trajanju Stivensonove priče u velikoj meri doprinose motivi gusara. i to studiju MGM i Dizni produkciji. da će sile „dobra“ trijumfovati nad divljom iracionalnošću njihovih neprijatelja. te i njihova odvažnost nije bila prava odvažnost. on mora da zadrhti od uzbuđenja i zapita se šta će se dogoditi. op. baveći se tematikom gusarskog života412. a plovidba okeanima veoma opasna..

a kada se 1714. . engleska i holandska vlada koristile su privatne gusarske oružane brodove tokom Rata za špansko nasleđe. Uistinu. „Pirate“ je opšti termin koji označava bilo koga ko pljačka brodove na moru. Uz to. mit o gusarima ne gubi od svog uticaja na kulturu zapadne civilizacije. 413 U engleskom jeziku postoje dva termina za pojam „gusar“ – „pirate“ i „buccaneer“. mnogi nezaposleni kapetani ovakvih brodova okrenuli su se gusarstvu za ličnu korist umesto da se odluče za karijeru mornara na trgovačkim brodovima. godine ovaj rat okončao. a njihova tela izlagali kao upozorenje drugima. da bi se kasnije nastanili na Saratogi i počeli da pljačkaju širom okeana). delimično zbog novca koji su kod njih trošili. dok je „buccaneer“ bio gusar koji je pljačkao po Karipskom moru (prvi gusari ove najopasnije vrste bili su odbegli robovi sa francuskih lađa koji su živeli od pljačke Haitija i Dominikanske Republike. U XVI veku on je opljačkao brojne španske brodove u Karipskom moru. britanske suparnike na okeanima i u Novom svetu. Umesto srdačnog dočeka. godine iz više razloga. grad Port Rojal na Jamajci bio je u XVII veku centar britanske zajednice.cit. dok je diznifikacija iz 50-ih godina XX veka doprinela pomeranju fokusa pažnje na gusarsku ekscentričnost. Stivensonov roman Ostrvo s blagom bio je prva moderna verzija i podsticaj za romantičnu patinu koja je prekrila pomorske kriminalne bande iz davnina. iz današnje perspektive. Drejk je nacionalni heroj.414 Pa ipak. otevši novca u današnjoj vrednosti od milion dolara. ostaje sumnja da li su britanske vlasti tada ohrabrivale i gusarenje. bilo je puno brodova koje su mogli napadati – prenosili su robove iz Afrike ka Americi i šećer. Pošto je ovaj potez urodio plodom. zbog toga što su kasnije i Španci primenili isti sistem. rum i ostalu robu iz Amerike u Evropu. i 1730. već. op. Paradoks je to što su Britanci u Port Rojalu u početku rado dočekivali gusare. Britanci su početkom XVII veka odlučili da iskorene ovu pojavu. U nekim slučajevima. čitalac uviđa da je njen cilj bilo da izazove užas i zgražavanje. Međutim. ali samo s jednim ciljem – da bi napadali jedino Špance. 414 Upor. Ser Fransis Drejk bio je jedan od takvih moreplovaca (privateer. te zloupotrebe gusarenja i prisustva isuviše mnogo gusara na moru. ali isto tako u nadi da će zastrašujuća reputacija gusara odvratiti Špance i Francuze da krenu na Jamajku. a za Špance gusar. ovaj roman ne opravdava kriminalno ponašanje. Ovo je bio čuveni trgovački trougao za delovanje gusara. Britanci su i unajmljivali mornare da čine gusarska dela. Naime. i vraćali se s puno dragocenosti koje bi predavali Vladi. gusare su počeli da vešaju u Port Rojalu. licenced pirate). Za Engleze.413 U stvari.Gusarsko pljačkanje dostiglo je svoj vrhunac između 1690. Bloom.

Hourihan. Gusari kao bića tame i senki Mardžeri Hurihan.. već samo mali deo plena. izdizali su zastavu Džoli Rodžer zastavu da zastraše svoje žrtve. op.Međutim.417 Stivenson na ovo jasno i živo ukazuje u poglavljima kojima se roman Ostrvo s blagom otvara čitaocima. prema Sindi Valar (Cindy Vallar) začetnik lika pirata odmetnika s romantičarskim stavom Robina Huda jeste upravo Džordž Gordon Lord Bajron u pesmi „Gusar“ („The Corsair“). Mnogi autori i istraživači gusarstva tvrde da su mape koje vode do zakopanog blaga delo proze. str. jedan po jedan. nosili su raznobojnu odeću. poput crva 415 416 Ibid. gusari bi potrošili sav novac čim bi uplovili u luku. ova skuna mogla je u velikoj meri da posluži kao model za Stivensonovu Hispaniolu u Ostrvu s blagom.415 Ako uzmemo u obzir da je i Frederik Merijet objavio roman Gusar (The Pirate). manirizam gusara prikazan u Ostrvu s blagom. ističe upravo Stivensonove gusare kao likove koji svoju snagu uverljivosti na imaginativnom planu crpu iz prijemčivosti zasnovane na tumačenju da su oni bića podsvesti. 151. voleli su papagaje (jer su ovi imali visoku cenu u Evropi).416 8.3. Oni veruju da pravi gusari nikada ne bi ostavili svoje blago na napuštenim ostrvima budući da. Ibid. kada se oni pojavljuju po danu dolazeći u krčmu „Admiral Benbou“. Pa ipak. govoreći o nemanima. s jedne strane. nosili su duge kose i brade (legendarni Crnobradi poznat je po tome što je palio šibice i prinosio licu da bi prilikom napada pogled njegovih očiju izgledao opasnije). . Uz mit o gusarima neizbežan je i mit o zakopanom blagu. u kome je gusarski brod obojen u crno. Ako je ikada i pronađen neki kovčeg s novcem i dragocenostima.cit. njegova vrednost sigurno nije bila u vrednosti dvadesetogodišnje ušteđevine nekog gusara. tami i senkama kao bitnim elementima avanturističke priče. da bi se opet vraćali gusarenju kada ostanu bez sredstava za život. ali i. Petru Panu i Piratima s Kariba ima nešto od autentičnog konteksta: pirati XVII i XVIII veka jesu nosili bogate plišane pojaseve i ogromne šešire s perima i mnogi od njih su bili originalni.2. 417 Upor. a ne realnosti. s druge strane. nikada nije pronađena ni jedna prava mapa s blagom.

U daljem tekstu citati iz navedene knjige biće navođeni u zagradama u samom tekstu). u stvari je putovanje u tu noćnu moru.. slatkorečivi.) „Introduction“ in Robert Louis Stevenson. str. Ostrvo s blagom. korišćenje nestandardnog jezika u prozi za decu i mlade bilo je retko korišćeno. Sarajevo. Stivenson. slepi stvor“ (OSB. 23). 11) i bio „najgora od svih noćnih mora“ (OSB. nestandardni jezik je znak „lošeg“ lika ili pak perifernog učesnika u priči. unoseći više standarda u govor Silvera. Naime. Treasure Island. polomljenim noktima. ljudske mogućnosti za nasilje i užas. Bons je „visok. moglo bi se reći da autor.. a na sebi je imao ogroman star poderan mornarski ogrtač s kapuljačom u kojoj je izgledao sasvim deformisan. deformisani. Sve ovo biva podržano brojnim načinima na koje on rehabilituje Silverov lik: u prvom izdanju romana on je i dodao govor s ciljem da Džima Hokinsa uveri u svoju nevinost. Oni su čudni. XII. Tradicionalno. svaki na svoj način. 15). . Veselin Masleša. 23). ruke su mu bile hrapave. str 9.419 Budući da upotrebom jezika koji pripisuje ovoj grupi Stivenson ukazuje i na nijanse u tumačenju njihovih karaktera.“418 Crni Pas je „bled. koji doktor Lajvesej povezuje sa groznicom. vizijom vrednog. u prozi XIX veka namenjenoj mladoj čitalačkoj publici. a na jednom obrazu imao je ožiljak od udarca sabljom. 1985. prljavo modar. s crnim. sjajnog doktora Lajvseja. snažan čovek zagasito mrke boje kože. Oxford. da se negira ljudska sposobnost za iracionalno i da se živi u skladu sa svetlom racionalne izvesnosti. bio je protiv kolokvijalnih izraza u svojim delima. katranjava pletenica padala je preko ramena njegovog umazanog kaputa. Emma Letley (ed. podbuo stvor koji nije imao dva prsta na levoj ruci“ (OSB. ali se u Ostrvu s blagom ipak odlučio da nestandardni jezik dodeli likovima svih gusara osim Silvera. U sličnom maniru trebalo bi posmatrati i upotrebu standardnog i kolokvijalnog jezika u romanu. mračni i zastrašujući. 419 Upor. OUP. baš kao i u celokupnoj britanskoj prozi XVIII veka. 1966. Slepi Pju je „pogrbljen od starosti ili slabosti. pridodaje suptilnost i dubinu liku brodskog kuvara. Već sama njihova imena nagoveštavaju noćnu mo ru i Džim navodi da ga je Bonsov opis mornara s jednom nogom „progonio i u snu“ (OSB. kao škotski pisac. Putovanje do ostrva koje ima „vrstu otrovnog sjaja“ (OSB. 418 Robert Luis Stivenson. bio je jeziva pojava“ (OSB. a uz to je „užasni. Jedno od značenja koje ova priča nameće čitaocu jeste isticanje potrebe da se potisnu sve forme ispoljavanja podsvesnog. preveo Mihailo Đorđević. pune ožiljaka.izvlačeći se iz nekog skrivenog mesta punog truleži. 87). 11).

VI. već i različitim govorom. kao. gusara i verne družine: oni su podeljeni ne samo putem svojih postupaka. „The Pleasure of Young Heart: Treasure Island and the Appeal of Boys’ Adventure Fiction“. kršenja standarda konvencionalnog sveta gospode iz kabine kojom se upravlja brodom. Silver čini upravo u onim trenucima kada se sprema da učini nešto podlo. Stivenson oduzima od živopisnosti samog lika. u njegovom ponavljanju izraza „dooty“. te ovo svakako utiče na stavove koje o njemu formiraju Džim i mladi čitalac. str. što Silver izobličava upravo ovaj standardni i moralno opšteprehvaćen termin („dooty“ – „duty“). Naime. Silverov standardizovan govor izdvaja ga od ostatka gusara i pobunjenika. Zakletva koju su pirati napisali na stranici iz Biblije ukazuje na sličan fenomen. Takođe.420 Šema uporednog korišćenja standardnog i nestandardnog govora u tekstu pravi podelu između dve grupe. Isto tako. kao što Hejden V.421 kojoj gusarski motivi i daju i živopisnost i uverljivost. str. ne ističući u prvi plan Lajvsejeve lične stavove. njegov odmeren i standardizovan govor prilikom pripovedanja priče sa sopstvene tačke gledišta doprinosi čvrstom povezivanju takvog stila izražavanja sa vrednostima i jezikom gospode. Fall 1974. Ward. Najpre. a čitaocu prepušta da se skoncentriše na one događaje koji su važni za dinamiku avanturističke priče. Na taj način on izgleda ne samo kao bolje obrazovan od njih već moralno i mnogo složeniji. a činjenica da se ovakav tekst nalazi u beležnici Bilija Bonsa ponovo podvlači nestandardni moral kojim se pirati vode (OSB. . Ward) ističe. Studies in the Novel. tim načinom. XIII. Direktno povezane sa ovim tekstualnim kontrastom između standardnog engleskog i nestandardnog govora gusara jesu dopune koje Stivenson upisuje u priču doktora Lajvseja. 170. 421 Upor. 304-317. 420 Hayden W. što. pa čak i dvosmislen.. Vord (Hayden W. op. to je i znak izokrenutog morala. te je kontrast između gospode i gusara još jači i upečatljiviji.40). privlačeći pažnju čitaoca na nagrđivanje standardnog (u ovom slučaju svetog) teksta. Kao drugo. pri čemu nestandardni govor postaje oznaka „nelegalnosti“. ovako formirani stavovi o njemu čine da u prilikama kada koristi nestandardni govor dobije veću važnost od ostalih. na primer. Letley.cit.U smislu strukture priče Ostrva s blagom važno je ukazati na dva lingvistička fenomena.

već sakupljenog. upravo potraga za blagom uz pomoć mape pune tajanstvenih simbola daje priči početni impuls. a heroji priče imaju mapu koja označava mesto gde je skriveno. str. Bilo je mnogo razloga da avanturisti XVIII i XIX veka kreću u potragu za blagom. kada kapetan umire.cit. Džim odnosi mapu doktoru Lajvseju i vlastelinu Treloriju. Ma kako uzbudljiv.. čiji je najznačajniji predstavnik upravo Robert Luis Stivenson. a kasnije i trajnu energiju da događaji linearno slede jedni iz drugih i izazivaju kod čitaoca iščekivanje i uzbuđenje. Međutim. koji donose odluku da opreme brod i odu po to blago. a onda ga u celosti.423 U Stivensonovom romanu Ostrvo s blagom razlog za potragu za blagom čini se da je veoma jednostavan: blago postoji. izolovane na putu za Bristol. koje samo čeka avanturiste da dođu i oslobode ga. op. Motiv mape i potrage za blagom U smislu dinamike avanturističke priče. Ibid. Mapa je bila u posedu „kapetana“. ili bar većim delom. . vrate u Englesku. str. po viktorijanskim idejama. mapa pada u ruke mladog Džima Hokinsa a krčmu pretražuje banda gusara na čelu sa Slepim Pjuom. Naime. a to je ono što je Engleze. Ako se priča posmatra iz ove perspektive.92. pažljivo skrivenog vekovima. pošto je za mnoge mlade Engleze lov na blago. i motiv potrage i nalaženja skrivenog blaga u velikoj meri su doprineli ideji romantičnog avanturizma. za Engleze biti doseljenik u neiskrčenim šumama i prerijama i pretvarati divljinu u mesto puno pitomosti i civilizacijskih tekovina bila je velika ambicija i pogodna karijera za porodice svih klasa koje su osećale potrebu da unaprede život koji bi imali da su ostali da žive u Engleskoj. Jedan od najuzbudljivijih načina da se dođe do blagostanja bilo je pronalaženje blaga.422 U skladu s tim.4. jačali ličnost. ni jedna druga odluka ne bi bila prirodnija 422 423 Upor. Jedne noći. bilo pravo. Kitzan.8. moral i karakter. ovo je bio spor proces koji je zahtevao puno strpljenja.2. 91. činilo velikim. bilo fiktivno. starog mrkog mornara koji je terorisao posetioce krčme „Admiral Benbou“. uz pomoć fizičke spremnosti i mentalne domišljatosti. bila aktivnost u kojoj su na legalan i patriotski način. prozni pisci koji su želeli da promovišu bogatstvo avanturističkog iskustva i mogućnosti širokog sveta uneli su u svoje priče motiv iznenadnog sticanja značajne sume novca potrebnog za planove za budućnost.

koliko topovskih đuladi. svojom rukom iskasapio svojih šest saučesnika“ (OSB. prilikom suočavanja heroja sa bilo kojom pretnjom ili opasnošću da im se osujeti plan. kod Stivensona. princip postaje upravo suprotno: heroji. te je i avantura koja čini suštinu romana struktuirana oko poteškoća s kojima se heroji suočavaju u lovu na blago. smeštenog u pećini odbeglog gusara Ben Gana.cit. Međutim. Po bezbednom povratku kući. u tradiciji proze često balansirane između cilja i da pouči i da zabavi dečake. prema oznakama na mapi. Međutim. Kada na kraju ugleda hrpu zlata vrednog sedam stotina hiljada funti. dok su mu 424 Kitzan. koji je umro u kafani pevajući i tražeći na sav glas piće. posebno pohlepu. X.. može da navede na razmišljanje i o imperijalističkim idejama utkanim u roman. Koliko li je samo ljudskih života stajalo gomilanje tog blaga. posebno. zavist i nemilosrdno nasilje. Džim je zaokupljen iščekivanjem egzotične avanture i kroz ceo roman ponaša se kao neodgovorni mladić u potrazi za svojom sopstvenom avanturom. S druge strane. koliko čestitih ljudi koji su našli smrt hodajući vezanih očiju po dasci nadnesenoj nad vodom. 188). 183). Džim Hokins iz Ostrva s blagom saznaje šta je pohlepa posmatrajući svoju majku koja njihove živote dovodi u opasnost dok od mrtvog Kapetana uzima sve što ovaj ima. Tema lova na blago u romanu napisanom u kontekstu imperijalističke prozne tradicije. str. ne smeju da budu ukaljani ovim prirodnim ljudskim slabostima – motivi traba da budu čisti. većina kritičara ovu priču svrstava u čistu avanturu424. koliko sramote. čini se da u slučaju Ostrva s blagom nema mesta za ovakva tumačenja. ona očajnički pretražuje njegovu kesu s novcem u želji da uzme što više novca. Džim zaključuje da se nikada ne bi vraćao na ostrvo po srebrne poluge koje su ostale na njemu.od njihove. ostavljajući svoje saputnike u nevolji. Kada uz pomoć gusara dođe do mesta gde bi blago trebalo da leži zakopano. njegove misli su sledeće: „To je bilo Flintovo blago po koje smo došli i koje nas je već bilo stalo života sedamnaestorice ljudi sa „Hispaniole“. koliko krvi i jada. traženje blaga može da izazove negativne ljudske strasti. osmišljene da pokaže pozitivnu stranu imperijalističkog avanturizma i. . koliko dobrih lađa potopljenih na pučini. modeli za uzor u ovakvoj situaciji. on je više zaokupljen pomišlju na „tragediju koja se odigrala na toj istoj visoravni kad je onaj bogomrski gusar modra lica. laži i svireposti – to živ čovek ne bi mogao iskazati“ (OSB. nego što je uzbuđen zbog približavanja otkrivanju blaga. op. Već po svojoj prirodi. a postupci kontrolisani i umereni.

Henry James. ovo poverenje koje svet odraslih polaže u pripovedača deo sna dečaka-čitaoca. za doktora i kapetana to je svečana odgovornost i poslovni predlog. uobičajenom životu. upravo su vlastelin i doktor odabrali dečaka da preuzme ulogu pouzdanog pripovedača koji će ponuditi celovitu priču o svemu što se dogodilo. „A Humble Remonstrance“. koji je pronašao i iskopao blago. Kitcan smatra da je na ovaj način Stivenson pokušavao da prikaže Džima kao oslobođenog svakog osećanja pohlepe. on je proveo uzbudljive trenutke na ostrvu. 1981. kao mladi pripovedač. Morris Shapira. sam ne želi da ga zadrži uopšte. a čak i gotovo slučajno pucanje i ubijanje Israela Hendsa jednog od gusara.. pričljivi vlastelin. . omogućava dečaku– čitaocu da se uživi u ona ključna iskustva koja doprinose osećaju prave avanture.425 Ostali heroji u Ostrvu s blagom. str. oni i opravdavaju duh čiste avanture.5. Njemu su ukazali poverenje da napiše pouzdan „izveštaj“. Upor. IX. str. takođe nikada ne pokazuju otvoreno interesovanje ili uzbuđenje zbog zlata ili neizdrživu potrebu da ga poseduju: za vlastelina potraga za blagom je produhovljena akcija svakog pravog Engleza. iskreni kapetan. ed. nije umanjilo njegovo oduševljenje avanturom. 94. pri čemu je. tako i danas (a i sam Stivenson je elemenat sanjarenja smatrao ključnim za 425 426 Upor. Kitzan. str.2. Ovo je veoma moralan zaključak koji kao da ne sledi iz priče o ličnim pripovedačevim avanturama. Selected Literary Criticism.. racionalni i snalažljivi doktor. a to su „strah i opasnost“. Kao takvi.ostale samo noćne more kao sećanje na protekle događaje da ga zauvek proganjaju.cit. pa ga je u zaključku doveo čak do ovakve nedoslednosti. čak ni deo – on samo želi da pristojno živi. XVIII.cit. Po povratku svi učesnici u ovom lovu na blago vraćaju se mirnom. 427 Letley. Džim kao pripovedač i heroj Džim. avanture kao takve. Kako i sam Stivenson ističe u svojoj prepisci sa Henrijem Džejmsom426. kako tada. op. 155. pa čak i bivši gusar Ben Gan. a čak i Ben Gan. Swanston Edition. prema mišljenju Eme Letlej427. pošto sve blago još nije odneseno s njega. onakvom kakav su vodili i pre. 8. op. ne skrivajući od čitalaca ništa sem tačne lokacije ostrva.

ali u svim tim maštarijama nije bilo ničeg ni blizu tako čudnog i tragičnog kao što su bile naše stvarne avantu re“ (OSB. Međutim. i kao retrospektivni pripovedač priče. na kraju. 188). U drugim prilikama nema mesta za strah. koje su nas gonile. 173). u jednom trenutku svoje putovanje komentariše na sledeći način: „I ja. suština dečačkih sanjarenja. bezazlenog sanjarenja o potrazi za blagom. ali ste bistar kao suza!“ (OSB. 47). 80). 1964. Cambridge. a u drugom on je pripovedač čudne i tragične priče. sa kojima smo se borili. 143). Mass. eto. te kapetan Smolet kaže: „Džime. On mora da odraste. ti si dobar dečko svoje vrste. Zaista. Njegova herojska uloga.. Na more. 25).“ (OSB. Dakle. polazim na more! Ukrcaću se na pravi skuner na kojem komandir posade svira u frulu. čas bi opet bilo puno opasnih životinja. ima dosta elemenata u Ostrvu s blagom 428 Robert Kiely. U epizodi sa Bilom Bonsom Džim kao pripovedač izražava i fizički i mentalni strah kada mu se čini da će „iskočiti iz kože od straha“ (OSB. Naime. čudnim sticajem okolnosti.avanturu/romansu: „Veliki kreativan pisac pokazuje nam ostvarenje. apoteozu sanjarenja običnog čoveka“). ali pre toga on mora da uzme svoj udeo u strahovima koje avantura sobom donosi. u traganje za nepoznatim ostrvom u kome leži zatrpano silno blago! Dok sam se zanosio tim slatkim sanjarijama. 81. spas zaista dođe preko mene“ (OSB. Robert Louis Stevenson and the Fiction of Adventure. postaje heroj sopstvenog teksta. baš kao što u epizodi s buretom s jabukama pored hrabrosti oseća i užasan strah (OSB. na svakom koraku upravo ti spasavaš naše živote“ (OSB. njegova tačka gledišta fluktuira između ova dva pola: u jednom trenutku on je heroj svog sopstvenog sna. ja sam se u mislima primicao ostrvu sa svih mogućih strana. a mornari imaju katranjave pletenice. a emocije bivaju potisnute da bi se stupilo u direktnu akciju. ovo poverenje biva u potpunosti opravdano te on kaže za sebe: „zaista. U kontekstu same priče odrasli likovi se pouzdaju u njega i imaju svako pravo da to čine: „Vi ste još dečko. ali s tobom ne bih više išao na more. Stiče se utisak da Džim ima dva paradoksalno kontrastirana stava prema sopstvenoj priči. 428 U tom smislu Džim.. 60). kada Džim prisluškuje razgovor gusara sarkiven u buretu i spasava svoje prijatelje. Čas bi po njemu vrveli divljaci.. sažeta je u doktorovom komentaru: „Džime. Nekako si isu više rođen da budeš ljubimac“ (OSB. san mora da se završi. i kao lik dečaka iz priče.. str. da bi u sledećem imao sledeći stav: „Sedeći pored vatre u sobi nadzornice kuće. . 71).

koji nisu deo prijatnog sanjarenja. op. surova ubistva na ostrvu nižu se jedno za drugim. XVIII. Letley. Kad sam se probudio. mogao čuti kako on dahće dok zadaje udarce. U ovim trenucima velike napetosti i straha direktan izvor pretnje biva zamagljen a čitalac udaljen od fizičkih detalja i naveden da događaje posmatra na impresionistički. koja se može uporediti sa ulogom onesvešćivanja. literarnu funkciju u priči za mlade.. 132).429 Naime. Upravo ne znam šta to znači pasti u nesvest. 82). postoje strahovi. ali u okviru priče postoje dva „opravdavajuća“ elementa (snovi i upotreba igara) koji je izvode iz domena neizdrživog straha. jedno od Stivensonovih jačih strana u dečačkim pričama. Snovi imaju značajnu ulogu u Stivensonovom delu (koren Doktora Džekila i gospodina Hajda je u snu). bio je već uveliko dan.. već su bliže noćnoj mori: Džima proganja u snovima jednonogi gusar. do k mi najzad san ne sklopi oči. Letlejeva se pita kako onda priča nikad ne pređe granice horor priče. čudovište se već bilo pribralo“ (OSB.“ (OSB. očigledno je da se ova unutrašnja distanca primenjuje samo u najstrašnijim situacijama: prvi citat ne zanemaruje strah i opasnost Džimovog iskustva.. već ga samo prevodi u nejasne i impresionističke slike.. Stoga.. ali znam da za nekoliko sledećih sekundi čitav svet iščeze ispred mene u neku uskovitlanu maglu. očekujući smrt pri svakom novom spuštanju talasa. sudeći po zvuku. s mesta gde sam ležao sakriven u zasedi. dok u Ostrvu s blagom san ima posebnu. Tako sam ležao na dnu svoga čunčića na talasima i sanjao o zavičaju i staroj krčmi „Admiral Benbou“.. Ja sam. a neka obamrlost i klonulost mi obuzeše dušu pored sveg straha. kada osećaj opasnosti postane isuviše oštar (i verovatno isuviše zastrašujuć za mlade čitaoce). Upravo ovo prevođenje iskustva u sanjalački stil.cit. kada Silver ubije Toma Redruta. Džim u epizodi s pobunjenicima reaguje na sledeći način: „Morao sam tako ležati čitave sate. str. Preciznije govoreći. Slično ovom onesvešćivanju. Džim piše: „Niko ne bi mogao reći da li je bio jako ili lako povređen. Silver.. Na primer. tekst se rasplinjuje. kad dođoh sebi. a u glavi su mi zvonila sva moguća zvona i nekakvi daleki glasovi. 429 Upor. a pena svaki čas pritiskala i zapljuskivala. . sanjalački način. vrlo verovatno mu je kičma bila odmah prelomljena. Ali mu Silver ne dade vremena da dođe sebi. dok su me talasi neprestano udarali. omogućava osećaj da priča zadržava ton i atmosferu dečačkih sanjarija. ptice i visoki vrh Durbina sve se stade vrteti i preturati jedno preko drugoga. Postepeno me zamorenost poče savlađivati.

Kao što sam kaže u vezi sa planom da oslobodi Hispaniolu – „ja sam bio samo dečak i ja sam doneo odluku“ (OSB. dečačke perspektive. ali i na slabosti. nikad tako usplahirena srca. i odrasli sanjari bivaju premešteni u bezbedan kontekst igranja igara. 431 Leteley. ali. i čitalac. Ponovo. na primer. Petru Panu. on daje sledeći komentar: „Ta je igra meni bila dobro poznata jer sam je često igrao sa drugovima oko stena u uvali Crni breg. 2006. Silver govori Džimu: „Znam kada je igra završena!“ (OSB. ali i razigrani svet igre. kao deo igre. dečaka heroja. Prema Stivensonu: „proza je za odraslog čoveka ono što je igra za dete. . 432 Stefanie Markovits.430 U tekstu romana. ističući da je Stivensonovo Ostrvo s blagom verovatno najčistiji primer avanturističkog romana ikad napisanog na engleskom jeziku.“ U kontekstru Ostrva s blagom Henri Džejms se složio s tim. op. a Džim aludira na Silverovo novo. strah biva ublažen upotrebom igara i igranja igara. ukazuje 430 Janet Adam Smith. isplanirano lukavstvo kao „izuzetnu igru“. U tom smislu. The Crisis of Action in Nineteenth-Century English Literature. moralne kriterijume. Columbus. samo što. Henry James and Robert Louis Stevenson: A Record of Friendship and Criticism. igra straha koja stvara osećaj neugodnosti. kad je sam na skuneru s lukavim Izraelom Hendsom. U tom smislu on. Prema Letlejevoj. a bliži heroju dečje proze. pokazano je da je Stivenson u tradiciju avanturističkog ro mana uveo novi tip heroja. U XXVI poglavlju. uvek raspoloženog da u svetu oko sebe vidi i surovu realnost. London.cit. Ove opasnosti nisu negirane. Rupert Hart – Davis. manje je srodan sa imperijalističkim herojskim figurama. već se jednostavno čitalac podseća da postoji okvir za njih. poseduje vrstu imuniteta na odrasle. 160). kao pripovedač. ed.Isto tako. svojim stavom utiče i na čitaoce da priču i događaje posmatraju iz njegove. 154. Stivenson nas podseća da Džim kao mali dečak. 1948. i dečak. str 174. str. on svoju Nedođiju napušta i otiskuje se u svet odraslih. Činjenica da se događaji mogu posmatrati kao deo poznate strukture. spremnog na najodvažniju akciju. Stefani Marković432. komentarišući da je roman „u celini kao savršena igra za dečake“. ova je igra ozbiljna kao i igra šaha u Alisi u zemlji ogledala Luisa Kerola. ali je uvek prisutan i humoristički elemenat. Ipak sam računao da je to samo dečačka igra i da se jedan dečko može bolje držati od postarijeg mornara“ (OSB. 123). umanjuje pretnje unutar priče. 146). možete mi verovati. za razliku od njega. The Ohio State University Press. 431 Uzimajući u obzir sve uloge i kontekst samog čina pripovedanja Džima Hokinsa. pri kraju priče.

433 Amoralnost priče proizilazi iz činjenice da je. 435 Fraser.cit. dublji konflikti lojalnosti su nemogući. sa Džobom Andersenom. Haggard. Plymouth.436 Kod Stivensona akcija je prirodna i neforsirana – i često nevoljna. Henri Džejms. lice u lice. and Conan Doyle. str. op. okretoh se prema istoku i zađoh za ugao kuće sa podignutim jataganom. ni jedna grupa nije istinski zaslužna da dobije srebro. . a kada se vrate u Englesku. Silverovo kretanje između ove dve grupe – njegova dvostruka ili čak trostruka uloga – u stvari je povezana sa činjenicom da u romanu ne postoji jasna. The Art of Fiction“ in Henry James. kao što Robert Frejzer (Robert Frazer) ističe. str. Leon Edel. urušavanje granica između ove dve grupe nastavlja se još jačim intenzitetom kada se Silver obraća gusarima pod svojom komandom. Upor. ali roman u celini ne urušava značenje ovog nadimka. već da se radi o širokom dijapazonu nijansi. čije veštine najviše odgovaraju ovakvoj igri.434 Ime Longa Džona Silvera kao pirata – „gentleman of fortune“ . 30. Vintage. Pošto je potraga „moralno prazna“. ed. kao što Frejzer ističe. obe grupe su prikazane kao predstavnici engleskog nacionalnog identiteta („Englishness“): već u prvom poglavlju o zastrašujućem „pravom morskom vuku“ (Bili Bons). on ih podseća na njegova prava kao „izabranog brodskog oficira“ („elected official“) (OSB. 12). Najposle. 1956.435 Stoga nije iznenađujuće što je glavni heroj priče upravo dečak. On zaurla iz sveg glasa.na amoralnost priče. 436 Henry James. čiji dolazak u krčmu Džimovog oca i pokreće celu priču. uska podela likova.možda u početku zbunjuje Džima. „cilj putovanja nije da se pobedi već da se igra“. ističe da Stivensonovo rapsodično uzdizanje „avanture detinjstva“ donosi dečačku odvažnost koja je verovatno najčistija forma heroizma. koji Džejms vidi kao Stivensonov krajnji cilj i osnovnu tematiku.. Kipling. 1998. The Future of the Novel. vlastelin primećuje kako „su ga se Španci jako bojali i kažem vam da sam se nekad ponosio što je Englez“ (OSB. a 433 434 Ibid. 11. str. 22. 165). U narednom opisu Džimove avanture nalaze se tipični elementi ovakve avanture: „Ja mehanički poslušah. razmišljajući o odsustvu „moralnog motiva“ u Stivensonovim romanima. meštani govore kao o „onoj vrsti ljudi koji su učinili da Engleska postane moćna pomorska država“ (OSB. Zaista. 36). U tom trenutku nađoh se. a time i samih njenih heroja. Robert Fraser. O zloglasnom gusaru Flintu. često veoma teško razlikovati gospodu i gusare u priči. U ovakvom sudu jasno je da je delanje lako: ako su čak i neprijatelji u stvari na istoj strani. Victorian Quest Romance: Stevenson. New York. Northcote Publishing House.

postao je i bogatiji. . or Grime Does Not Pay“. u tren oka odskočih u stranu.6. Džim. stoga. Ovo je brza. U priči su gusari očigledno loši momci. The John Hopkins University Press. moglo posmatrati i kao razigrana priča koja inspiriše čitaoce da se igraju. ali kad su kasnije razmišljali o toj stvari. Svaki dalji komentar značio bi da se ulazi u gorki svet svakodnevnih postupaka i posledica. „Svaki od nas dobi svoj deo blaga da ga upotrebi po svome nahođenju. čak ni lekciju odrastanja. odnosno publiku koja kroz čitanje priče o avanturama bez ograničenja nadograđuje stvarnost satkanu od pravila i normi svakodnevnog monotonog života. odnosno 437 438 Upor. Da li je sve zaista tako jednostavno? Dok Džim Hokins govori čitaocu kako mu je bilo drago što se doktor suprotstavio starom gusaru. Upor. Njegova odeća je čista. 192). U stvari. 13-14). Takođe. S druge strane. Oni su zli i nepristojni. 176. Oni kradu stvari koje im ne pripadaju. trenutna i efektivna akcija potrebna za Stivensonove heroje dečake. str. 13). okliznuh se na mekom pesku i otkotrljah se glavačke niz padinu“ (OSB. Number 3. On govori Biliju Bonsu da će ga izbaciti iz krčme ako ne počne da se ponaša kao gospodin i ne prestane da viče (OSB. kao pripovedač i heroj. filma. op. „A Hundred Years of Treasure. Perry Nodelman.njegov handžar zavitlan iznad glave blesnu na suncu.437 8. gusari donose uzbuđenje tokom cele priče.2. iako je postao veštiji u igranju igre. ludo ili pametno“ (OSB. 118-119). on takođe napominje i sledeće za ponašanje Bilija Bonsa: „ljudi su ga se plašili dok su bili u krčmi. doktor Lajvsej nije loš.cit. odgovornosti sveta odraslih. pozorišne umetnosti i programa za decu i mlade. ali čitalac nikad ne saznaje kako on troši svoj deo plena. Children’s Literature Association Quaterly. Priču započinje kao dečak i završava je kao dečak. Bilo je to divno uzbuđenje u tihom seoskom životu“ (OSB. a ključni elementi avanture jesu veoma brze akcije i često menjanje sredstava transporta. Volume 8. a doktorov posao. ona im se prilično i dopadala. Razigrana avantura Ostrvo s blagom bi se. On se stara za bolesne i siromašne. Čini se da je ova shema i danas prisutna u savremenim delima književnosti. Markovits. Fall 1983. 2.. on u stvari nije sazreo. nikada ne biva doveden u situaciju da nauči lekciju. str. 438 Stivensonovo Ostrvo s blagom nudi upravo jednu takvu igru. Nisam imao vremena ni da se uplašim već. dok je još udarac visio u vazduhu.

jeste da spreči događaje da ne postanu suviše uzbudljivi. dobrodušno i naivno dete koje se poigrava sa opasnošću. Stalno ističe neozbiljnost gusara i. u stvari. ali i savršeno izbalansirane. mrzeo to prokleto ostrvo. . već mu samo daje malo šarma dečačke neobičnosti. ambivalentan prema sopstvenom flertovanju sa bezakonjem. dobrota i ispravnost pomalo dosadna. On se možda ne oseća sasvim ugodno u čistoći i konvencionalnosti. čista odeća je za poštovanje.. iako pokazuje veliko poštovanje prema vrlini održavanja čistoće oličene u doktoru.3 Ibid. Stalna tenzija između grozničavih akcija mladog Džima i osuđujućih stavova starijeg Džima koji pripoveda o njima čini Ostrvo s blagom izuzetno inspirativnom knjigom za čitaoca. čitalac pred sobom ima lik koji proživljava uzbudljive avanture i odvažno postupa da bi bio na pravom mestu u pravo vreme.439 Pa čak i sam Džim. Bil Blekburn (Bill Blackburn) ukazuje na to da je moralna dvosmislenost od centralne važnosti za Ostrvo s blagom440 i to upravo zbog toga što Stivenson očekuje od svojih čitalaca dve suprotstavljene. čitaočevo zadovoljstvo neobuzdanošću mladog Džima otežava prihvatanje osuđujućih stavova starijeg Džima. zaboravlja da blago koje ga je učinilo bogatim nikada njemu lično nije ni pripadalo. da bi potom neizbežna spoznaja da stariji Džim ima pravo da osuđuje 439 440 Ibid. iskusniji i sve sličniji doktoru. iz aspekta žanra avanturističke priče. s jedne strane. pri čemu se ne zna koji je prljaviji i neuredniji. U slučaju pripovedača Džima. „masne kose i crnih noktiju“. Stivensonovi gusari se ponašaju kao dečaci pušteni na slobodu. od prvog časa kada je kročio na njega. ali ima dobro srce. Naime. dok stalne pohvale koje Džim upućuje doktoru mogu da ukažu na to kako je. konvencionalno. Ovaj dobri doktor predstavlja konvencionalni životni stil. U Ostrvu s blagom prljavština predstavlja neobuzdano zadovoljstvo uživanja u nekonvencijalnom. Najposle. te bi taj isti čitalac trebalo da mu se divi. ali. str. ali je ponekad zabavno i isprljati se. Ne izgleda kao loš momak i ne zaudara na prljavštinu kao loši momci – on je. i ta urođena vrlina se pokazuje kao činjenica da ga prljavština ne poružnjuje u vidu neprijatnog izgleda kose ili noktiju. on je samo dečak. Insistira da je. istovremene reakcije na svaki od likova. Očigledno je da Džim nije loš momak. dok Džim pripoveda svoju priču. postaje stariji. čini se da se izuzetno snalazi u prljavim situacijama kao što je uskakanje u prazno bure za jabuke ili penjanje na blatnjave drvene ograde. i Džim je isuviše odvažan da bi se presvlačio za kratko vreme. s druge strane.funkcija njegovog lika u priči.

neobuzdanost otežavala prihvatanje te same neobuzdanosti. Uhvaćen u ovaj nerazrešivi konflikt, čitalac uživa u suštinski paradoksalnom zadovoljstvu koje prava avanturistička priča nudi, jer se ovakve priče obično i čitaju radi bega od dosade svakodnevnog života i odlaska u uzbuđenje zbog neobičnog, ali obično čitaoci ovakve priče ne smatraju dobrim ako na kraju nema poruke da je uzbuđenje uvek opasno, a da dosada svakodnevnog nudi sigurno zadovoljstvo.441 Stivensonovi gusari su zastrašujući ljudi i čitalac bi trebalo da ih prezire, kao što bi trebalo da se divi doktoru i starijem Džimu. Međutim, i ovde Stivenson održava ravnotežu tako što mudro daje svakom lošem liku koji igra značajnu ulogu u radnji romana neki fizički hendikep, koji bi trebalo da izazove vrstu sažaljenja. Uz to, on osmišljava epizode u kojima ovi hendikepi prave ozbiljne probleme gusarima, tako da čitalac nema izbora već da mu bude žao onih koje prezire. Bili Bons umire od pijanstva, Slepi Pju strada od konja koje ne može da vidi dok stoji na putu napušten od prijatelja, a jednonogi Džon Silver, sprečen da na bilo koji drugi način napusti utvrđenje, mora da puzi jer takozvani dobri momci odbijaju da mu pomognu u napadu moralnog držanja – ovo su centralni dramski trenuci u romanu i svi donose patnje fizički hendikepiranih, pa ipak neporecivo prezrenih ljudi. Najveća dvosmislenost u romanu vezana je za višestruko tajanstvenog zlikovca, Long Džon Silvera. Long Džon je toliko zao da ga se, prema odmetniku Ben Ganu, čak i strašni Flint plašio: „Silver je bio takav gospodin“ (OSB, 100). Ova izobličena upotreba reči „gospodin“ najbolje sumira sve aspekte dvosmislenosti, jer Silver, najgori od svih gusara, ima najviše jednoličnih i „otmenih“ poslova na brodu: priprema hranu. Štaviše, on je veoma prijateljski i saosećajno orijentisan, pri čemu je ironija to što je on jedini od „gusara“ kojem gospoda veruju. Pa ipak, on nije samo naizgled dobar, već to zaista i jeste u nekim trenucima. Stiče se utisak da mu je Džim iskreno drag, te ga i spašava od ostalih gusara. Štaviše, i verovatno najvažnije, Džim govori čitaocu prilikom prvog susreta sa Silverom: „Mislio sam da već znam kako izgleda gusar. Po mom shvatanju, gusar je bio sasvim drugačije stvorenje od ovog čistog i dobroćudnog kafedžije“ (OSB, 49). U kontekstu Ostrva s blagom, Silver je krajnji paradoks: ugledan zlikovac pun samopoštovanja, čist gusar. Prema Nodelmanu, Silver je jedan od retkih primera u književnosti: lik koji je iskoračio iz stranica svoje priče. Čak i ljudi koji nikad nisu čitali Ostrvo s blagom ili

441

Ibid.

gledali filmove o njemu, kada razmišljaju o gusarima, zamišljaju upravo nekoga poput Long Džona – jednonogog čoveka s trorogim šeširom i papagajem na ramenu. On je verzija svakog čoveka (Everyman) za svakog gusara (Everypirate).442 Pri tome, veliki deo razloga za to leži upravo u Stivensonovom veštom upisivanju dvoznačnosti, ali je i Diznijeva verzija ove priče delimično pomogla da Silver postane arhetip kome malo ko može odoleti. Ostrvo s blagom s razlogom je postalo, ostalo i zaslužuje da ostane arhetipska priča o čistoj avanturi. Iako nastaju nove avanturističke priče, izgleda da igra dvoznačnosti i Stivensonova jasna, otmena i kontrolisana proza ne gubi na snazi i autentičnosti.

8.2.7. Internalizacija avanturističke potrage

Prema Haroldu Blumu (Harold Bloom), engleski romantizam doneo je „internalizaciju avanture, posebno avanture kao potrage“. Prva faza ove internalizacije obeležena je herojevim „učestvovanjem u političkoj, društvenoj i književnoj revoluciji“, dok druga faza upućuje na „premeštanje fokusa pažnje na „ja“ („self“) i sve njegove tajne strane.“443 Blum razlikuje dve vrste avanture – u prvoj od njih neprijatelj sa kojim heroj treba da se suoči i savlada ga je spoljašnji, dok u drugoj vrsti avanture ta druga strana leži unutar heroja. Isto tako, Pol Cvajg (Paul Zweig) takođe uočava tendenciju ka internalizaciji u postrenesansnoj prozi. On primećuje da, čak i u popularnoj avanturističkoj prozi, „suština avanture biva izmeštena ka unutra“.444 Primarni susret sa nepoznatim dešava se u unutrašnjem a ne spoljašnjem pejzažu, te „za moderne pisce poput Konrada, ili Lorensa avantura više neće biti forma putopisne književnosti, već autobiografske“. 445

442 443

Ibid. Robert P. Adams, „The Internalisation of Quest Romance“ in The Ringers in the Tower, University of Chicago Press, Chicago and London, 1971, str, 15, 22. 444 Paul Zweig, The Adventurer, Princeton University Press, Princeton, 1974, str. 227. 445 Ibid. str.144.

Vilijam Blekburn (William Blackburn) u svom eseju „Ogledalo u moru: Ostrvo s blagom i internalizacija omladinske avanture“446 polazi od postavke da su se avanturističke priče za mlade i odrasle razvile upravo putem internalizacije romantične potrage. U tom smislu, on navodi niz romana koji ukazuju na postepeni proces internalizacije u ovoj oblasti, a to su: Defoov Robinson Kruso, Vajsova Švajcarska porodica Robinson, Merijetova pomorska priča, Balantajnovi romani o dečacima, Stivensonovo Ostrvo s blagom, Dž.M. Berijev Petar Pan i Gospodar muva Vilijama Goldinga. Kruso i njegovi književni sledbenici imaju mnogo toga zajedničkog, ali razlika među njima dovoljno ukazuju na postepeni prelaz sa spoljašnjeg ka unutrašnjem pejzažu, odnosno na gubljenje granice između spolja i unutra. Pejzaž postaje i psihološka arena i ogledalo psihe. Ako prihvatimo D. H. Lorensov opis duše čoveka kao „ogromne, mračne šume pune divljine“, poseban fokus se usmerava na tretman pejzaža u ovim delima.

Ovakav tretman pejsaža posebno je sugestivan u pričama smeštenim na ostrvima, jer, očigledno, postoji nešto fascinantno u samoj formi ostrva. Od svog prvog pojavljivanja u štampi 1719. godine pa do danas, Robinson Kruso nije prestao da se štampa. Oduševljenje pričom o tome kako civilizovan čovek živi na pustom ostrvu primoran da se osloni samo na samog sebe, navela je generacije čitalaca da kroz čitav XVIII i XIX vek čitaju adaptacije ove priče vođeni fascinacijom čovekovim „ja“ i njegovim mogućnostima.

Ostrvo može da bude izuzetna pozornica za „surove prizore“, arena za herojeva iskušenja i pobede, kao što to biva u Robinsonu Krusou i mnogobrojnim Robinzonijadama. Međutim, ono može da bude i mnogo više – mesto gde se civilizovan čovek menja iskustvima kroz koja prolazi. Kada se heroj menja iskustvom u divljini, kao što se menja Džim Hokins u Ostrvu s blagom – tretman pejzaža je od centralnog značaja. U stvari, Stivensonova upotreba motiva ostrva maskira značajno produženje – i internalizaciju – tradicije koju je nasledio od Danijela Defoa.447

446

William Blackburn, „Mirror in the Sea: Treasure Island and the Internalisation of Juvenile Romance“, Children’s Literature Association Quaterly, Volume 8, The John Hopkins University Press, Number 3, Fall 1983, str. 9. 447 Ibid. str. 9.

Ova mogućnost za internalizaciju postoji jer je ostrvo, iznad svega, figura za sebe. Jungovci bi ostrva lako prepoznali kao arhetip „self-a“ („ja“)448. Kao slika u potpunosti integrisanog selfa, ostrvo je zemaljski raj, opšti simbol za čovekovu dušu. Stoga, ostrvski pejzaž nudi više vizija selfa, ostrvo može da otelotvoruje bilo koju od njih koju pisac odluči da istakne. U tom smislu, od ključnog je značaja istaći i tumačenje ovog simbola u analizi avanturističkog romana XVIII i XIX veka, pri čemu se Blekburn posebno osvrće na romane Robinson Kruso, Ostrvo s blagom i Petar Pan.

Ostrvo Robinsona Krusoa je arhetip selfa u smislu da nudi sirov materijal pomoću kojeg Kruso može da realizuje svoju ličnost i mogućnosti. Ono postoji da bi njime dominirao „rad, primena i upornost“ čoveka punog vere u hrišćansko otkrovenje i kutiju alata. Krusoovo pripitomljavanje ostrva na nivou romana ukazuje na veliku moć civilizovanog čoveka, te je u ovom romanu ustanovljena osnovna paradigma: Evropejac, nasukan u divljini, potčinjava svoje okruženje svojim potrebama i na kraju se vraća kući. U suštini, sve što Kruso uči iz svog boravka na ostrvu jeste da može i mora da ga potčini, civilizacijske vrednosti nadilaze divljinu.

Iako je Stivenson svoje Ostrvo s blagom opisivao kao originalnu ideju, čini se da je, u stvari, bio svestan duga svom prethodniku, Danijelu Defou, što se vidi i u samom romanu po motivima Krusoovog papagaja, ali i izuzetnoj parodiji na brodolomnike u vidu priče o Benu Ganu. Pa ipak, uprkos njegovoj želji da oživi „sve stare romanse ispričane upravo na drevni način“ (OSB, 2). Stivensonovo ostrvo ne odražava trijumfalno imperijalističko self opisano u Robinsonu Krusou. Uprkos površinskim sličnostima avanture Džima Hokinsa dovode do istog efekta kao avanture Robinsona Krusoa, a lekcije koje Džim nosi iz ovog iskustva radikalno se razlikuju od Defoovog junaka.

Stivenson prati Defoovu paradigmu: heroj dolazi do ostrva, doživljava brojne zastrašujuće avanture i vraća se kući. Međutim, sve što njegov heroj Džim Hokins uči iz svog novog iskustva dovodi u pitanje dotada nesumnjivu sigurnost detinjstva, a susret sa ostrvom biva postavljen u kontekst oštrog kontrasta sa njegovim dečačkim sanjarenjima, te upravo ovaj prelaz, od sanjarenja preko realnosti do noćne more,
448

C. G. Jung, Memories, Dreams and Reflections, ed. H. Jafle. trans. R. and C. Winston, Vintage, New York, 1963.

ukazuje na potrebu da sazri i prihvati odgovornost na sebe. Krusoov otac bio je pouzdan vodič u životu, ali Džimov otac je bio isuviše slab i bolestan da bi ga branio od Bilija Bonsa, a kasnije kada ostane bez oca, Džim nema na koga da se osloni u svetu odraslih jer majka je, kao žensko, slaba i u opasnosti pada u nesvest, a u ostale ne može da se pouzda, jer svako ima svoj interes u ovoj avanturi. Iako Stivenson vešto vodi priču kao naizgled bezazlenu, štedeći senzibilitet mlade čitalačke publike, nema sumnje da je ovde opisana priča koja je u bliskom dodiru sa dečačkim noćnim morama sa kojima dečak-heroj mora sam da se izbori upoznajući sebe do najvećih dubina, otkrivajući svoje slabe tačke i pouzdajući se u snagu koju stiče samo iskustvom.

Varljiv pejzaž održava dvoznačnost romana u celini – nepouzdanost odraslih, koji su po definiciji pouzdani, osvajanje blaga više zbog sreće nego pravde (uz epizode s buretom za jabuke, činjenicu da Džimovi prijatelji pobeđuju iako se on odvaja od njih i traži svoju avanturu), tajanstvenost i nedokučivost lika Long Džon Silvera – sve ovo naglašava „ograničenja ljudske volje i krhkost sreće... kao gospodara realnosti“.449 Krusoovo ostrvo bilo je razvijena slika – komentar o mudrosti engleskog društva, dok Džimovo ostrvo stalno urušava stubove njegovog nevinog detinjstva. Baš kao što i ostrvo nije ono što je on zamišljao da će biti, ni bilo šta drugo nije onako kakvim se očekuje da bude; dvoznačnost pejzaža samo je odraz dvoznačnosti mnogo širih razmera, čega Džim postaje svestan malo po malo, upoznajući preko iskustva na ostrvu i sam život i samog sebe. Stivenson, internalizacijom pejzaža obogaćuje i proširuje tradiciju koju je nasledio od Defoa i donosi trag koji će pratiti ozbiljne avanturističke priče XX veka. On nije njihov začetnik, ali je sigurno da je odredio pravac koji nisu mogli da odaberu već samo da prate.450

449

M. L. McKenzie, „The Joy Theatre, Romance and Treasure Island: The Artistry of R. L. S.“, English Studies in Canada, 8, 4, December, 1982, str. 420. 450 Blekburn, op.cit., str. 11.

a posebno Ostrvo s blagom. 1999. vii .. str. 455 Humphrey Carpenter and Mary Prichard. 1996. str. odnosno gonjenje“453. Naučna knjiga. Stivenson je ušao baš kada sam završavao crtež i pokazao jako intersovanje za sve što sam nacrtao na papiru.cit. iz aspekta žanrovskog određenja. Evo kako je taj trenutak doživeo dečak: „Bio sam zaokupljen svojom kutijom bojica i crtao sam mapu ostrva. 147... a pisane 1982. priređujući časopis Children’s Literature Association Quaterly. Beograd. 453 Dušan Puhalo. Novo Vuković njegovu avanturističku priču čak određuje kao „avanturistička priča s gusarskom tematikom“451.. godine. „taj roman sadrži tradicionalne. Unireks.3 Žanrovsko određenje Nesumnjivo je da.“457 Tokom avgusta i septembra napisao je 15 poglavlja.2. The Oxford Companion to Children’s Literature. 198.8. 1976. Robert Luj Stivenson i njegovo životno putovanje. povodom stogodišnjice objavljivanja Ostrva s blagom u svom originalnom obliku 1882. Čak je i sam Stivenson isticao da je Ostrvo s blagom „priča za dečake bez potrebe za psihologijim ili finim stilom. a to je uticaj koji traje do danas452. Peri Nodelman. nagnuo se preko mog ramena i uskoro je sam dovršavao mapu i davao imena mestima. Uvod u književnost za djecu i omladinu.. Književni Portreti.cit. str. kako to Dušan Puhalo ističe. str. čoveku zatočenom na ostrvu. Zagreb. str. godine. 543. godine. međutim čitaocima 451 452 Dr Novo Vuković... a ostatak kasnije na Davosu 1881. zakopanom blagu... 457 Letley. op. 456 Ibid. pripadaju žanru avanturističke priče. i to za dečake455. ističe da je čitajući redove inspirisane ovim romanom. Ako se ne dopadne deci. 308. do januara 1882. 454 Nodelman. str. Ivo Hergešić. u svetskim okvirima. Stivensonovi romani. pošto. Engleska književnost XIX i XX veka. godine. 7. a Ivo Hergešić smatra da je roman Ostrvo s blagom izvršio veliki uticaj na „pomorsko-avanturistički roman“. brdo Durbin niti vrhunac uzbuđenja kada je zapisao reči „Ostrvo s blagom“ u gornjem desnom uglu – gusarima. i sto godina kasnije to i dalje klasična avanturistička priča454. Nikada neću zaboraviti uzbuđenje zbog Ostrva skeleta. 1957. važno je napomenuti da je ideja o samoj priči začeta jednog kišnog jutra kada je Stivenson posmatrao svog posinka Lojda Ozborna kako crta mapu s blagom. Podgorica. Priču je čitao porodici i prijateljima. op. jasno svrstavaju Stivensona među pisce avanturističke proze. prototipske ljudske situacije koje su čest predmet mita i bajke: traženje blaga i bekstvo. Isto tako i Hemfri Karpenter i Mori Pričard. 456 U tom smislu. onda su se ona iskvarila“. a potom je objavljivao u časopisu Young Folks od oktobra 1881. str. OUP.

459 Izmene koje je Stivenson uneo u celovitu verziju romana verovatno ukazuju na razloge kasnijeg uspeha priče. po značaju od mah nakon Odiseje i Toma Sojera. The Knight of Andalusia). str. 459 Robert Louis Stevenson. Letters of George Meredith. nije imao takve sumnje: „Upravo on. „On the Art of Writing Fiction for Children“ (May 1893) in Lance Salway. on je uklonio podnaslov Priča za dečake i uneo nestandardni govor u tekst. A Peculiar Gift. Letter to W. osećate da pravi naslov nije Ostrvo s blagom već Džon Silver. jeste pravi heroj gospodina Stivensona. Harmondsworth. 131. čak su se neki čitaoci žalili na priču. 460 Mrs Malersworth. The Saturday Review. što je veoma dobro za avanturističku priču. Oxford.. kad završite sa čitanjem. Takođe. Dobar engleski. Pa ipak. Swanston Edition. čija je životna snaga da ide hrabro kroz život s jednom nogom i dali Stivensonu inspiraciju za lik Silvera. kojih nije bilo u časopisu. obratio je pažnju na standardizaciju jezika za mlade čitaoce i prema savetima gospođe Malesvort. E. XXIV. u romanu ima puno i jednog i drugog. uključivši čak i bogohulne termine Zao (The Evil One) i Đavo (The Devil). Cline.E.460 Čini se da je on sve to primenio na najbolji mogući način i napisao klasičnu avanturu za sva vremena. tadašnje kritičarke za književnost za decu. 1981. Stivenson je izmenio tekst i objavio ga kao celovit roman i doživeo srdačan prijem kod čitalaca i kritičara. malo više uveravanja da tekst mladi razumeju bolje od obične proze“. 737-38. a ne Džim Hokins ili Flintovo Blago. str. a knjigu će čitati i voleti dečaci željni avanture.. C. ed. Lui. E. Dženi Kalder (Jenni Calder).E. primećuje da upravo ova dvoznačnost daje priliku dubljeg čitanja i atmosferu u kojoj se stiče utisak 458 J. Henli (W. . jedan od Stivensonovih biografa. Mars. Časopis Chicago Dial smatrao je da postoji nedostatak moralne odgovornosti. The Critical Heritage. C. II. V. 142. str.. W. Henley). Paul Maixner. 181. primenio je „najbolji jezik koji može da koristi. „Treasure Island“. Godine 1883. Henley. str. L. Endry Lang (Andrew Lang) okarakterisao je roman kao avanturu. jer. britak i jasan. uz izvestan stepen moralne dvosmislenosti koja može da zbuni mlade čitaoce koji traže samo razigranu avanturu. Iako je tvrdio da u priči nema ni psihologije ni lepog stila. 730. Henley. 31. gusar“. Fumas. ed. 1970. pri čemu je sumnjivo kakvu će korist od toga imati. a kasnije ga je Džordž Meredit (George Meredith) nazvao „najboljom knjigom za dečake i knjigom koja od čitalaca ponovo stvara dečake“458. 1883. str. prvi susret kao da nije godio. Između ostalih. sa malo ponavljanja. 1976.naviknutim na priče o velikim herojskim podvizima kao što su bili Don Zalua Hrabri ili Vitez Andaluzije (Don Zalua the Brave. 8 December 1883. Voyage to Winward (1952).

1898) autora J. godine u transkript Mermaid Theatre u Londonu. Delderfield) se. Delderfild (R. odnosno stivensonske avanturističke priče govori u prilog svevremenosti ideje o potrazi za blagom i čežnjom za dalekim ostrvima. a na njemu zatiču Long Džon Silvera koji je pronašao Flintovo zakopano blago.462 Leonard Beverli u svom romanu donosi priču o posadi broda „Džejn“ koja slučajno zastaje pored ostrva za koje se isp ostavlja da je Ostrvo s blagom. pogotovo među decom. pri čemu je Silver ponovo glavni junak priče. U njoj duh Pukovnika Crnobradog i potraga za dijamantom. Ostrvo s blagom inspirisalo je mnoge imitacije. Frenk Delani (Frank Delaney) u Kletvi ostrva s blagom (The Curse of Treasure Island. 1972) Leonarda Viberlija (Leonard Wibberley) i Silverova osveta (Silver’s Revenge.. Takođe. koji likove dečaka heroja vodi daleko od kuće. . kao Božićna predstava s Bernardom Majlsom (Bernard Miles) u ulozi Long Džon Silvera. Ovo je i danas popularna knjiga. osvrnuo na životnu priču krusoovskog junaka Ben Gana od svešteničkog sina do gusara. Mathieu Lauffray) koriste ovu tematiku za novu vrstu romana – grafički roman. Čini se da 461 462 Prichard.da je Ostrvo s blagom „uvek bila priča koju su odrasli veličali više od dece. 1979) Roberta Lisona (Robert Leeson). str. a Džimu Hokinsu ponovo dodelio ulogu pripovedača u Avanturama Ben Gana (The Adventures of Ben Gunn. Napisano je čak i nekoliko nastavaka Stivensonovog originalnog romana: Flintovo ostrvo (Flint’s Island.461 Sama trajnost knjige takođe puno duguje čestim dramatizacijama za decu. F. 2007). 542-3. Jedna od boljih avanturističkih priča XIX veka bila je Munflit (Moonfleet. 2001) ukazuje na prokletstvo zakopanog blaga. u stvari. Robert Lison se u svojoj verziji mita fokusura na drugo putovanje „Hispaniole“ u potrazi za avanturom. Meda Foknera (J. upravo je zbog odraslih održano interesovanje za knjigu“.cit. dodajući epsku dubinu originalnoj priči. 1956). Ibid. Meade Falkner). Činjenica da ovo nisu i jedini romani inspirisani Stivensonovim Ostrvom s blagom. bogatstsvom i osvetom. R. U tom smislu. Nove pozorišne verzije prave se iznova i iznova. već da i savremeni pisci nastavljaju tradiciju Stivensonove. dok Havijer Dorison i Metju Lufrej (Xavier Dorison. F. opet. donosi atmosferu Ostrva s blagom. pri čemu je Long Džon opet glavni junak priče (Long John Silver. op. te na brodu dolazi do pobune i niza ubistava. U Britaniji se nastavlja izvedba iz 1959. kao mešavina misterije i avanture smeštene u seoce na jugu Engleske.

463 Nešto ranije. 20. 465 Tara Cain „Touch of Escapism is a Real Christmas Theasure“. Međutim. 2003. Na primer. Ostrvo s blagom našlo se na 15. Coventry Newspapers. i 30. Birmingham Post and Mail Ltd. ali i u kulturi uopšte. Legal and General Heart 100. Publika je bila puna dece koja nisu razmišljala o ovim aspektima priče. ali je zabavan sve vreme sem kad ubija. Buntovnog Silvera glumi Gevin Robertson (Gavin Robertson) s nominacijom za BAFTA nagradu. 46. već im se dopala egzotična scenografija s čestim promenama svetla i efekat transformacije jarbola broda u tropsko ostrvo. Book. mesto. godine objavio spisak sto najvećih knjiga za decu i na tom spisku Ostrvo s blagom i Kidnapovan Roberta Luisa Stivensona zauzimaju 29. pišući pozorišnu kritiku o pozorišnoj predstavi Ostrvo s blagom. . ali ovog puta samo u okviru žanra avanturističke proze. koja je bila na repertoaru tokom zimske sezone 2003. Oni su nosioci i jedini akteri priče. 11 Decembre 2007. časopis Sunday Mercury je 2008. ističe kako vreme ne može ništa starom klasiku – pogotovo kada on donosi gusare. 27 April 2008. str. Sunday Mercury.464 Tara Kejn (Tara Cain).465 Ova predstava se fokusira na odnos dečaka Džima Hokinsa i jednonogog gusara Long Džon Silvera koji se nalaze na tropskom ostrvu punom zlata. 7. str. a tada je autorkino petogodišnje dete prokomentarisao: „To nije lepo!“ Oba lika su sjajna i ovo je direktno u vezi sa povezanošću ova dva lika kao celine koja mora da postoji kao takva da bi preživeli na ostrvu. str. i on u ovoj predstavi glumi osornog kavgadžiju čiji izgovor podseća na kokni Majkla Kejna. 30. May-June 2003. potragu za blagom i pucanje iz pištolja. mestu iza Kima i Robinzina Krusoa.upravo to što Stivensonovo Ostrvo s blagom ne prestaje da budi maštu pisaca i što se svojom tematikom uklapa i u XX i XXI vek pokazuje njegovo neprikosnoveno mesto u kanonu avanturističke priče. godine časopis Book takođe se bavio klasicima. o tome da je originalna verzija priče Ostrvo s blagom i dan danas živ tekst koji nalazi put do dece i mladih govori i činjenica da se svrstava među knjige za sva vremena. godine u pozorištu Old Rap Theatre u Birmungamu. theatre review. pri čemu postoji napomena da se ove knjige smatraju pogodnim za tinejdžersku čitalačku publiku. Coventry Evening Telegraph. 464 „50 Greatest Adventure Books of All Time. sponsored by Dryton Manor Theme Park Sunday Wonder Kids. pri čemu su užad postala biljke penjačice. Džima glumi Ijan Ridli (Ian Ridley) koji uverljivo donosi na scenu lik preplašenog malog dečaka koji kroz iskušenja sazreva i postaje čovek. Iako se činilo da je predstava pomalo teška za 463 „100 Great Books to Get Your Kids Reading. West Egg Communications llc. i od 50 najtrajnijih avanturističkih priča.

Knjiga za svakoga. Beograd. Ostrvo s blagom. nema podataka o prevodiocu. Petnaestogodišnji kapetan. 1966. „Mladinska knjiga“ i „Mladost“. Sarajevo. prevodilac Snježana Mišković. Mlado pokolenje. autor predgovora Vida E. Beograd. Ostrvo s blagom. Sve ovo govori u prilog tezi Viljama Bekburna da postoji uska povezanost između avanturističke proze i književnosti za decu i mlade i to još od doba renesanse. prevodilac Budisava Šćekić. Omladinska biblioteka. Ostrvo s blagom. knjiga 4. 1953. Robert Luis Stivenson. kod nas se prvi prevod pojavio još 1923. Vidi sledeća izdanja: Robert Luis Stivenson. Beograd. Danijel Defo Otok s blagom. Žan Randije komentator. Mladi dani. Robinzon Kruso. kolo 2. knjiga br. Pčelica. Sarajevo. Ostrvo s blagom. Robert Luis Stivenson. B. Novo pokolenje. 1939. S. i to deca svih godina. Robert Luis Stivenson.decu mlađeg uzrasta. Keršovani. Robert Luis Stivenson. Ostrvo s blagom. Beograd. Omiljeni pisci 68. Ostrvo s blagom. Alkot. Robert Luis Stivenson. 1992. Robert Luis Stivenson. Biblioteka knjige našeg detinjstva. Omiljeni pisci. prevodilac Mihajlo Đorđević. Mladost. Tri musketara. Cvijanović. 1990. 1950.90. 1998. Najlepše knjige za omladinu. . Biblioteka Knjige našeg detinjstva. Zagreb. Robert Luis Stivenson. 1989. prevodilac L. Pustolovne priče. Omladinska biblioteka. Zagreb. prevodilac Mihajlo Đorđević. knjiga 2. Biblioteka Zmaj. Robert Luis Stivenson. te su je i oni pratili bez daha. Matica Hrvatska. Ostrvo s blagom. Ne samo da nema jezika na koji Ostrvo s blagom nije prevedeno. Knjige za sva vremena. Beograd. Zlatna knjiga. Aleksandar Dima. prevodilac Mihajlo Đorđević. Humanistički prezir prema književnosti punoj akcije bez ozbiljnih moralističkih 466 467 Ibid. „Branko Đonović“. prevodilac Mihajlo Đorđević. pri čemu edicije u koje se svrstava ovaj roman samo ukazuju da su i kod nas ciljna publika deca i mladi: Biblioteka Zmaj. 2004. 10. 1964. prevodilac Živojim Vukadinović. prevodilac Božidar Marković. Ostrvo s blagom. G. Zagreb. Robert Luis Stivenson. Ostrvo s blagom. duh eskapizma i avanture na moru očarao je i ovu publiku. Rad. odnosno i deca i tinejdžeri i odrasli koji su sačuvali dete u sebi. Djeca Kapetana Granta. 1976. pustolovne priče. Oslobodjenje. Ostrvo s blagom. Ljubljana.466 O trajnosti knjige svakako govore i prevodi na strane jezike. Biblioteka 100 knjiga. 1923. Beograd. Biblioteka Kovčežić. godine. iz aspekta određenja ciljne čitalačke publike to su bila i ostala deca. Zanimljiva biblioteka. Naime. „Vuk Karadžić“.. Svjetlost. 1959. Četiri sestre. Knjiga za svakog. 1990. prevodilac Slavica Faht. Djevojke. Ostrvo s blagom. Ja volim klasike. Čačak. te je najsvežije izdanje iz 2009. Lovac na olupine prevodilac Snežana Bukal-Katanić. Beograd. bez ob zira na promene ukusa mlade čitalačke publike i izdavačke planove izdavačkih kuća. Zanimljiva biblioteka. Držić. Lujza M. Beograd. Biblioteka kovčežić. Zlatna knjiga br. Ja volim klasike. Kon. Danijel Defo. Ostrvo s blagom. Marković. Kreativni centar. Robert Luis Stivenson. godine. Robinzon Kruso prevodilac Džejn Kerut. Beograd. edicija Knjige za sva vremena.467 Stoga. Mladi dani. Robert Luis Stivenson. 2009. već i kada posmatramo učestalost ponavljanja prevoda postoji kontinuitet. a izdavačke kuće nastavile su i nastavljaju da objavljuju prevod ovog dela. Robert Luis Stivenson. Robert Luis Stivenson. Žil Vern. autor pogovora Božo Pavić. Biblioteka 100 knjiga. Ja volim klasike. Najlepše knjige za omladinu.

.468 da bi oživela tokom XVIII i XIX veka kroz dela pisaca koji su upisivali u nju imperijalističke ideje. 468 Upor. i. op.stavova. str. koji je uspeo da snagom mašte i čiste avanture nadiđe političke ideje svoga doba i čitaocima svih uzrasta ponudi knjigu za sva vremena. Blakburn. 7.. a posebno engleskoj književnosti za decu i mlade.cit. baš kao lik Long Džin Silvera. Robert Luis Stivenson i njegova priča o potrazi za blagom i avanturom ostavili su trajan trag u engleskoj književnosti. literarne izvrsnosti i veličanja društvenih vrednosti potisnuo je avanturističku priču kao „priču koja odvlači decu od igre a stare iz toplog kutka kraj peći“. svi sem Roberta Luisa Stivensona. iskoračili su iz vremena i kulturološkog konteksta XIX veka da bi postali neizbrisiv element kanona svetske avanturističke proze. Zahvaljujući čitaocima svih uzrasta i svih epoha. te je ona prepuštena samo deci. ovo delo živi punim životom i dan danas kao arhetipska priča koja živi u srcu svakog čitaoca.

Vrlo brzo stekao je veliku slavu i široko čitalaštvo. namenjena višim slojevima kolonijalne elite. učitelj i umetnik. urezalo se u Kiplingu kao večna tema koju je sa golemom podvojenošću nosio u sebi čitav život. poput Henrija Džejmsa i Konrada. Kralj Džordž V i Tomas Hardi. Indija. kada je izgubio sina Džona. a 1907. godine skrasio u Engleskoj u kojoj je ostao do svoje smrti 1936. kojima je pripadao i Radjardov otac. godine i nikad se nije vratio na duže. najavile su promenu njegove reputacije. zajedno sa čudačkim basnama i kvazi-teološkim pripovetkama. 1937) . među njima Stenli Boldvin. od roditelja Engleza. RADJARD KIPLING – PRITAJENA APOLOGIJA IMPERIJALIZMA 9. Junajted Servis Koledž u gradu Vestvord Ho (škola Hejlberi. godine. 1865-1936) rođen je u Bombaju. Rano detinjstvo proveo je u Indiji gde je paralelno sa maternjim engleskim jezikom usvojio i hindustanski jezik. Kiplingove tmurne priče o Engleskoj i budućnosti. Tu je sedam godina – kako kazuje u posmrtno objavljenoj autobiografiji pod naslovom Ponešto o meni (Something of Myself. Indiju je napustio 1889. da bi se nakon 1900. Džon Lokvud Kipling. godine dobio je Nobelovu nagradu. Nakon Prvog svetskog rata. Nakon smrti pripala mu je čast . gde se oženio Amerikankom. smatralo se da decu treba slati u Englesku iz zdravstvenih i vaspitnih razloga. Iako je ostao torijevski imperijalist. Prijatelji su mu bili bogataši i moćnici.radio kao novinar u Pendžabu. Kasnije je neko vreme živeo u Sjedinjenim Državama. i Južnoj Africi. Potom je upisan u jednu od lošijih državnih škola u koju su išla deca kolonijalne službe. iako mu se umetnost do kraja života napajala sećanjima na rano detinjstvo u Indiji. Prve priče proizašle su iz tog iskustva i bile su objavljene u lokalnim časopisima. učenjak. pogled na svet postao mu je znatno mračniji.9. te su Radjarda i njegovu sestru Alisu odveli kada im je bilo pet i tri godine i predali ih na čuvanje porodici jednog penzionisanog pomorskog oficira u gradiću na obali Lamanša. bila je najbolja). govorili su o njemu s poštovanjem. Mnogi istaknuti pisci. Susret mladosti i neprijatnog autoriteta koji su obeležili traumatična iskustva tih prvih godina provedenih u Engleskoj. a u Indiju se vratio 1882. u časopisima The Civil and Military Gazette i The Pioneer. a u to vreme počeo je da piše i poeziju. U krugovima imperijalnih činovnika.1 Biografija i dela Radjard Kipling (Rudyard Kipling.

Teresa Hubel. 120-29. Duke University Press. 1910). Oberlin. str. Whose India? The Independence Struggle in British and Indian Fiction and History. Kipling predstavlja jednu književnu figuru iz anglo-indijskog perioda XIX veka. Durham and London. Eliot L. Ohio UP. Ostao je institucija britanskog pera. 1906). estetskom i etičkom nivou. Gilbert) u svojoj studiji iz 1970. 1943. ostajući zauvek istorijski relevantan pisac. i to u meri većoj nego ijedan pisac viktorijanskog i savremenog književnog kanona. str. 1996. iako uvek donekle udaljen od velikog središnjeg postolja. 18-19. Hemingvej je priznavao da je Kipling uticao na njega. Gilbert. cenjen ali nikad u potpunosti velikan. 470 Elliot L. Gilbert (Elliot L. Puk sa Pukovog brda (Puck of Pook’s Hill.kakva se odaje najvećim britanskim piscima: sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji. . 471 Upor. str. Jednostavne priče (Just So Stories. Pa ipak. 1902). ma kako bezvredan. 10. Među najznačajnija prozna dela iz njegovog opusa ubrajaju se Knjiga o Džungli (The Jungle Books. 1970.470 Ova ekstremna razmimoilaženja u stavovima ukazuju na istinske poteškoće prethodnih generacija književnih kritičara u tumačenju Kiplinga na političkom nivou. nalazeći uporište u kritici Kiplingovog imperijalizma. godine hvali Kiplinga kao pisca koji umetnički „objedinjuje očigledno različite elemente u zadovoljavajuće estetsko iskustvo“. S. The Good Kipling: Studies in the Short Story. Kiplingovo ime. poezija i proza nikada u potpunosti nisu nestali iz stranica književne kritike. poput Lajonela Trilinga (Lionel Trilling). Eliot je smatrao da ga ne može odbaciti. Kim (Kim. Kao anglo-indijski pisac. a čak je i strogi antiimperijalista poput Džordža Orvela isticao da. Eliota ili ga u potpunosti izopštavaju. Njegov položaj u ovim kanonima je dijametralno različit: ili ga zaštitnički prihvataju poput T. "Kipling". 1901). Garden City.471 469 Trilling Lionel. Doubleday. 1894-95). priznat ali skrajnut. u svom eseju „Kipling“469. Nagrade i Vile (Rewards and Fairies. uprkos primarno negativnoj recepciji njegovog dela u prvoj polovini XX veka. The Liberal Imagination: Essays on Literature and Society. koji je upravo ovakav stav izneo 1943. Kipling je u svetu književne kritike izazvao debatu na političkom.

Svet u kome se Kiplingova karijera oblikovala. M. K. govoreći o Kiplingovoj karijeri. str. 200. Oxford. Charlottesville. U ovom radu ćemo se posebno osvrnuti na tradiciju avanturističke priče prožetu viktorijanskom idejom imperijalizma viđenu iz Kiplingove vizure. Takođe je živeo dovoljno dugo nakon Prvog svetskog rata da uoči pretnju nacizma i upozori na potrebu razoružavanja. godine koja je dala samoupravu indijskim provincijama i mnogim konzervativcima se činilo da otvara vrata nezavisnosti. gotovo kao skandal. a Kipling je doživeo i da u svojoj biografiji zabeleži prezrivu primedbu o „velikoj i epohalnoj Deklaraciji o Indiji“ iz 1935. Berkley.“472 Više nije popularan kao što je bio 90-tih godina XIX veka. J. University Press of Virginia. Vol. bio je svedok klimaksa moći Britanske imperije i početka njenog pada. Xi Upor. od 70-tih godina XIX veka do 30-tih godina XX veka. napominje da je „počeo kao senzacija. Ovaj politički kontekst je takođe i društveni i kulturološki. Kraljica Viktorija bila je proglašena caricom Indije 1877. a očekivalo se da padne kao štap. uzdigao se kao raketa.Danijel Karlin (Daniel Karlin). str. Pošto nijedna književna karijera koja traje toliko dugo kao Kiplingova ne može da izbegne da uhvati odraz društvene istorije. ali se čini da se Kiplingova reputacija u svetu književne kritike ponovo obnavlja poslednjih godina. kada ga je Henri Džejms nazvao „genijalnim piscem“473. 472 473 Upor. u Kiplingovim delima jasno se vide elementi društvenih ideja koje su se smenjivale tokom njegovog života. 1993. Oxford University Press. niti određuje ukus čitalačke publike srednjeg društvenog sloja kao što je činio prvih trideset godina XX veka. . godine. Correspondence of William James. Krupsielis and E. Daniel Karlin. II. Rudyard Kipling. 1999. ali je on izneverio sva ova predviđanja i još uvek je tu sa nama.

dok je pljačka bila tipična za vojnike.2. Mahbab Alija.9. pišući o Indiji pisci nisu morali da se oslanjaju u tolikoj meri na osmišljavanje imaginarnih avantura. jedino pukovnik Krajton i Striklend imaju uloge uobičajno pripisivane Englezima u ovoj vrsti avanturističkog romana. dečaka Kima u okruženju indijskog miljea u kome je odrastao. Naime. To je bila zemlja ogromnog bogatstva u zlatu i draguljima. Kiplinga 9. . Indija je imala nekoliko prednosti za ovakav odabir romantičarskog pripovedača. prvi profit u ranim danima uspostavljanja britanske moći u Indiji došao je s „poklonima“.2. između ostalih ističe i stvaralaštvo Radjarda Kiplinga. Westport. što je dalo pravo značenje indijskoj reči iz koje je potekla reč „pljačka“ (engleski termin „loot“) i ukazala na mogućnost obrtanja avanture u profit. uzdižu do herojskih visina. koji su svi poreklom Azijci. Ibid. Štaviše. 25-33. str.475 Indija je bila zemlja avantura koja je inspirisala pisce da pišu o herojskim podvizima i naišla na prihvatanje britanskih imperijalista. i pronađu mesta i događaje u koje će uputiti svoje heroje. London. X. 475 Upor. Victorian Writters and the Image of Empire. Michael Edwards.476 U tom smislu.1 Avantura kao realistično-imaginarna priča Lorens Kican. uz komentar da bi se i ono „moglo preciznije odrediti kao avanturistička proza. Avanturistička priča u delima R. 1991. 2001. Rose Coloured Vision. On pejzaže 474 Laurence Kitzan. govoreći o viktorijanskim piscima i slici imperije u njihovim delima. Zbog toga što je većina učesnika u ovoj akcionoj drami veoma dobro prikazana. The Sahibs at Home. Takođe. 50-51. posebno je Ustanak bio pogodan za stvaranje priče o velikim avanturama heroja koji se. Haraja Babu. Greenwood Press. Constable.“474 posebno zbog Indije kao mesta radnje većine njegovih dela. pri čemu se ističu likovi Lame. upravo kada su nadomak poraza. Pri tome. Kipling svoje likove prikazuje kroz niz opisa raspoloženja i pejzaža koji čitaoce u potpunosti uključuju u akciju. str. 476 Upor. Kim donosi atmosfetu realnosti.. te se stiče utisak da je to priča o realnim ljudima koji sobom nose egzotiku. što je kombinacija koja nam pomaže da objasnimo trajnu popularnost ove knjige. str. kao primere. koliko da pročitaju zapise o britanskim vojnim i civilnim dostignućima u Indiji. Ct. navodi se i roman Kim kao primer avanturističke priče u formi niza upečatljivih događaja skoncentrisanih oko centralnog lika.

Razum i logika su često suprotstavljeni magiji. on ipak pripada žanru avanturističke priče. Magija zavisi od stvaranja iluzije i njenog održavanja na takav način da se posmatrač ubedi da viđeno pripada realnosti. što se više misli o njemu“. str.479 Trebalo bi ga osetiti. Queen Anne Press. str. što se vidi iz opisanih dela. nasmešenom rekom života“477. poput pravih heroja. ali prve noći boravka kod tajanstvenog Lurhana Sahiba on pokazuje srčanost mnogo višeg nivoa kada se u mraku suočava sa 477 478 Ibid.ispunjava životom i opise obogaćuje „magijom“ jezika koji u svojoj biografiji naziva posebnim. London. Kim. Koristiti reč „magija“ u kontekstu imperijalističkog avanturističkog romana može da izgleda neprimereno. str. op. Huraja Babu. pogotovo u slučaju Kimovog i Laminog putovanja Velikom cestom. a koja su u suprotnosti sa stereotipom vezanog za Bengalce rasprostranjenim među Britancima. roman nudi brojne ilustracije hrabrosti kako belaca tako i Indijaca. Kim poseduje beskompromisnu hrabrost malog dečaka. Uz to. da sama scena počinje da nadilazi granice ovakve realnosti i prelazi u svet magije. 169. prolazi kroz psihofizičku obuku da bi.Smith) navodi da Kim „kao da gubi od svog šarma. 169.cit. učestvujući u Velikoj igri. budući da su prisutne ključne teme iz ovakvih priča. „širokom. uprkos tome što to sam poriče.. samo što je lik heroja podeljen na više reprezentativnih likova. Martyn Seymour-Smith. Rudyard Kipling. očigledno je veoma hrabar čovek. Kiplingov kritičar Martin Sejmur Smit (Martin Seymour . Opis koji pisac nudi toliko je autentičan do detalja da se stiče utisak da Kipling piše o realnosti koja se događa pred čitaocem.478 Lorens Kican smatra da je upravo u tome i poenta romana i da je zbog toga roman do danas popularan – to je avantura primarno obojena magijom i atmosferom o kojoj ne treba razmišljati. Iako Kim ne nudi jedan jedinstven istaknut lik koji čini herojska dela i prikazuje britanske dečačke vrline dečaka i mladića kao u većini imperijalističkih priča. 1989.. ali ta reč u potpunosti opisuje čitanje romana Kim i po analogiji mnogih slika u književnosti kasnog viktorijanskog perioda. 302. Kitzan. 479 Upor. ... poneo „teret belog čoveka“. a u ovom slučaju dominantan osećaj je osećaj opravdanosti situacije u kojoj irsko siroče odraslo u Indiji prolazi kroz niz avantura koje su na kraju posvećene povezanosti Britanije sa Indijom.

str. Kim je roman o Velikoj igri.2 Dualizam razum . pri čemu efikasnost Tajne službe predstavlja rezultat pažljivog odabira i kategorizacije informacija u kombinaciji sa sposobnošću agenata da izvode zaključke 480 481 Ibid. u ovom slučaju. a kasnije ceste egzotične Indije. igra u kojoj se očajni agent koga progone neprijatelji prerušava. kao što su igra koju Kim uči u Lurhanovoj radnji – igra pamćenja sa draguljima i zbirkom drugih predmenta. ali i igra koju Haraja Babu igra sa neprijateljskim agentima na planinskim stazama. str. Instrument kojim se ovaj red održava i štiti od opasnosti izvan granica jeste Tajna služba.nepoznatim fenomenom od čega mu se „ježe na trenutak i kratke dlake na vratu“480. Mardžeri Hurihan navodi upravo roman Kim kao popularno delo imperijalističke proze koje obeležava različitu fazu imperijalizma od ranije navođenih i opisuje prirodno gospodarenje racionalnih Engleza na mnogo celovitiji način nego Robinzon Kruso ili Rudnici Cara Solomona. 9. Routledge. 26.. Njegov dom su ulice grada Pendžaba. religija i kultura. Imperijalni heroji moraju da imaju ovu vrstu hrabrosti da bi se suočili sa nepoznatim u svetu. .481 U Kimu gospodarenje predstavlja ostvaren cilj. kao bitnom elementu avanturističke priče. Britansko upravljanje Indijom prikazano je kao neophodna i dobronamerna dominacija nad potencijalno haotičnom mešavinom nižih rasa. 1997. Sve ove igre su toliko zabavne i privlačne da je čitaocu lako smetnuti s uma da je Kim jedan od retkih imperijalnih heroja proze kome Britanska ostrva nisu dom. 170.racionalnost Govoreći o dualizmu razuma i iracionalnosti. Dom mu je život sam po sebi. koji se bave samo prodiranjem u divljinu i početkom nametanja razuma tami i iracionalnosti.2. a sistem racionalnog reda je uspešno uspostavljen. ali koji on bez razmišljanja razotkriva i uništava. to je izvanredan primer hrabrosti s kojom su mladi čitaoci mogli da se poistovete. Deconstructing the Hero and Children’s Literature. ali ga Kim spasava. a bujnost života u velikoj meri obeležava atmosferu ove knjige. London. a. ali je i sam pun igara. Margery Hourihan.

uživa u širokoj lepezi formi života na ulicama i bazarima. te i slika Indije prikazana u romanu biva obeležena ovim uverenjem. govori mu da „nema tako velikog greha kao što je neznanje“482. str. Rudyard Kipling. Tacna sa safirima. Krejton. dok su sami Indijci opisani kao narod koji ovo prepoznaje i prihvata..cit. str. 482 Upor. upravo racionalnost u akciji pomaže Britancima da igraju i pobede u Velikoj igri. lepote i kontrasta. 125. inteligentan i učen čovek koji poštuje drevne kulture Indije. njene raskoši. ali ona nema prirodno jedinstvo ili shemu. a posebno agent Tajne službe. opisan je kao suptilan. MacMillan. 483 Upor. implicira tekst. Pukovnik Krejton. Melbourne. ali svi oni nemaju zajednička uverenja i kvalitet koji ih povezuje i definiše kao Indijce.iz ovih informacija i d elaju u skladu s njima. U daljem tekstu citati iz ove knjige navodiće se u zagradama uz skraćenicu K. . pri čemu tekst otkriva bogatstvo senzacija čitaocu. Oni su živopisni ali različiti kao dragulji u igri pamćenja koja je deo Kimove obuke. Međutim. otelotvorenje britanske racionalnosti. Kim. te jedino postupak kategorizacije pridaje idejni red ovakvoj nasumičnosti. majstor špijun koji uvodi Kima u službu. 30-31. pa ipak veruje da su Indijci nesposobni da vladaju sobom. Indijski likovi su živo opisani. slonovačom i kristalima je simbol indijske šarolikosti. smaragdima. sklono raspadanju u formi civilnih nereda bez kontrole inteligencije britanskih vladara. 1946. tirkizima. op. Kitzen. rubinima. ćilibarom. Kim. Na isti način. implicitno sugerišući da je to slika haosa. kulturološko bogatstvo Indije je nekoherentno. Dominacija opisana u ovom romanu nije dominacija nad prostim divljacima. koji je na ličnom iskustvu učio o indijskom načinu života. već gospodarenje grupom drevnih kultura i filozofija koje su „prirodno“ potčinjene britanskoj racionalnosti. trgovac konjima Mahbub Ali i učeni Huraja Babu. uz svetog Lamu.483 te je samim tim i dualizam bele/nebele rase u velikoj meri prisutan određujući priču kao zapadnu avanturističku priču.

a njen lik. viših kasta nad nižim i najzad Britanije nad Indijom. u kojoj se ona pojavljuje samo da bi bila od pomoći Kimu. ženski likovi se karakterišu emotivnošću i smeštaju u kontekst doma. U Kiplingovom Kimu postoji starica koja je prikazana kao lik koji prihvata i podržava niz nejednakosti: dominaciju muškaraca nad ženama. a kasnije uviđa Laminu dobrotu i prepoznaje Kimove herojske kvalitete. otkrivajući svojim sagovornicima samo kažiprst okićen draguljima. Ona je aristokratsko g porekla i gospodarica velike kuće koju vodi s velikom energijom i efikasnošću. Ona odobrava britansku vladavinu. verujući da je ova jedini garant pravde u Indiji.3 Ženski likovi u avanturističkoj priči U skladu sa tradicijom avanturističke priče u kojoj su razum. posmatranom kao avanturistička priča.2. ona im pomaže da se fizički i duhovno oporave i upravo u njenom domu svaki od njih doživljava epifaniju koja je u stvari cilj potrage. kada su Kim i Lama iscrpljeni i bolesni od avanture u planinama. ona je prikazana kao žena koja bez ikakvih pitanja prihvata društvene i političke uslove koji ograničavaju njene slobode. svojom energijom i neiscrpnom ljubaznošću. starica Šohunpor funkcioniše u priči kao otelotvorenje Indije. ali struktura priče. iako je on samo dete lutalica pod zaštitom britanske vlade. Ona ostaje iza zavesa u svojoj nosiljci kada razgovara sa muškarcima. Živopisnošću svoje ličnosti. hrabrost i vođstvo prikazani kao ključni aspekti muških likova. u potpunosti ispunjava svoju ulogu u Kimu. U završnim poglavljima.9. . implicira da je ona manje važna od njega. Njeno prihvatanje britanske i patrijarhalne dominacije ključno je za način na koji ovaj roman naturalizuje ove strukture nejednakosti. Štaviše. te su time i izolovani iz sveta avantura. najpre zbog toga što veruje da će Lama pomoći njenoj snaji da rodi drugog sina. Šohunpor je bogata udovica koja se sreće sa Kimom i Lamom kada prvi put krenu zajedno u potragu za rekom. kao lik majke zaštitnice heroja.

dok Lama otkriva reku tamo gde je najmanje očekivao – u svom mladom saputniku. 1965. i Put. postajanja.4 Priča o herojskoj potrazi Suštinski posmatrano. priča o Kimu jeste klasična avanturistička priča o herojskoj potrazi pošto Lama sa Tibeta. reprinted from Scrutiny. 305). Nakon žestokog sukoba sa Rusima. Ova potraga za istinskim identitetom. New York University Press. Vasant A. Lurgan Sahiba.2. Boris Ford.Carbondale. 61. Rudyard Kipling: Activist and Artist. Elliot L. 1973. odnosno da bi se aktivirao u Velikoj igri. „A Case for Kipling“. Kim je dečak izuzetnih sposobnosti. ed. ključna je za strukturno i tematsko tumačenje Kima kao avanturističkog romana. a to su Cesta. majstora za prerušavanje. te ga ranije uzimaju iz škole da bi špijunirao za Tajnu službu. Gilbert. koji traži reku u koju je pala strela koju je lično Buda bacio . priča i siže. Gotham Library. pri čemu stari Tibetanac traži svoju reku. Shahane) ističe da to nije samo romansa o Tajnoj službi ili jednostavno špijunska drama. struktura. dok Vasant A. simbolika ključnih pojmova u ovom procesu otkriva suštinu Kimove avanture. 11. 485 Upor. Kim takođe uspešno okončava svoju duhovnu potragu – saznaje ko je i šta je. i Huraja Babua. U tom smislu. budući da označava odrastanje heroja od dečaka do sposobnog mladog čoveka. Jedan od ključnih aspekata herojske priče jeste i Kimova potraga za svojim identitetom u procesu inicijacije. I sam Kim to postavlja kao svoj cilj: „Ja sam Kim. Kim. Shahane. Kim dobija najviše počasti u Tajnoj službi zbog uspešno obavljenog zadatka. a Kim i Babu ruske tajne agente. . New York. 113. Lama se klanja pred Velikim zakonom 484 Upor. str. posvećenost upoznavanju samog sebe. kao njegov učenik na zadatku da važnu vojnu info rmaciju prenese Mahbabu Aliju. No 1. Šahan (Vasant A. Na svom putu sreće dva egzotična lika.9. i Kim. Kim je klasično dečačka avanturistička priča 484 . A šta je Kim? Njegova duša je ovo ponavljala iznova i iznova“ (K. te ova mešavina špijunske priče sa duhovnom potragom nudi autentičnu. Lama i Babu polaze ka Himalajima. 485 pri čemu svi elementi romana Kim. Il. Southern Ilinois University Press. prolaze kroz niz avantura da bi postigli svoje ciljeve. uzbudljivu avanturu. Prema Borisu Fordu (Boris Ford). juvelira i mađioničara. str. već složeno umetničko delo čija je jednostavnost pripovedanja i opisa zavarala mnoge kritičare da donesu jednostrane pojednostavljene stavove. 1942 in Kipling and The Critics. teme i simbolika – doprinose ovoj složenosti. Reka.

nalazi i sopstveni spas. Shahane. a samim tim pokazuje se kako je Kipling ukomponovao religijski stav Indije u motiv muškog prijateljstva tipičnog za zapadnu avanturističku priču. Kao što Lama kaže „Moj čela me je poveo do Reke. brzog kretanja i promene. Reka je simbol protoka.. I sam Kipling je bio svestan veličanstvenog značaja Reke koju opisuje kao „Reku Života koja ne postoji nigde drugde na svetu“. u romanu značajno mesto zauzima i simbolika reke. pojedinačno duhovno oslobađanje ostaće nedovršeno i nesavršeno. značenje Reke koja čini centralni simbol ne može da se objasni bez šireg konteksta budizma i lamaizma. 486 Upor. Očigledno. dok je Put simbol stabilnosti i čvrstine. To je fontana mud rosti i ko god je nađe. Njegovo je pravo da bude očišćen od greha sa mnom“ (K. generalno posmatrano. pri čemu Nirvana ili staza dužnosti nudi pravi put ka spasavanju od neprestanih rađanja i smrti. i Cesta i Put i Reka donose sobom simboliku kretanja. te samo pravi ljudi u potrazi za duhom mogu da se oslobode bola od ponovnog rađanja u beskrajnom lancu života. 64. ono ukazuje na Kiplingovu viziju celovitosti i jedinstva ljudskog iskustva u kojem su telo i duša. realno i idealno. str. slično Mojsiju. Međutim. Lamina apstraktna i duhovna koncepcija puta postavljena je naporedo sa Kimovom vizijom puta kao „divnog prizora“ i tvrdnjom starog vojnika da je „Velika cesta kičma cele Indije“. Takođe. toliko blisko vezanu za ovaj tip proze. .cit. Prema budističkom viđenju sveta različite forme postojanja prate put od patnje do radosti. neprestane potrage. dotakla zemlju a voda pokuljala iz nje. Šire posmatrano. 23). 234). zemaljsko i nebesko delikatno objedinjeni. op. Upravo u ovom kontekstu. Međutim.Bude i priznaje „Ja ne znam više – ništa ne znam – ali idem da se oslobodim točka stvari koračajući širokim i otvorenim Putem“ (K. Stoga Reka nije običan potok već uistinu reka izlečenja što je nastala iz mesta gde je Budina strela. osnovno budističko verovanje u univerzalno spasavanje omogućava čitaocu bolje razumevanje laminog prijateljskog stava prema Kimu. Dokle god se ovo ne postigne.486 Prema budizmu i njegovoj tibetanskoj varijanti lamaizmu smatra se da oslobađanje pojedinca nije dovoljno već da celokupno čovečanstvo treba da bude spaseno. Kimova Cesta i Lamin Put mogu se posmatrati kao konkretni i apstraktni aspekti jedne nevidljive. pri čemu u ovom slučaju kretanje ima i konotaciju sazrevanja heroja. Lamino praćenje puta duhovnog pročišćenja prikazuje se uporedo sa Kimovim uvođenjem na Veliku cestu.

a neki simbolički – u okvir dečačke avanturističke priče. avanturistički orjentisan dečak iz Pendžaba. Robert F. pohotljive žene. stari indijski vojnik i njegov vatreni sin na konju. New York. jačeg heroja nego što je bio. a da li će ga ova spoznaja povesti u uzbudljiv život britanske obaveštajne službe ili duhovne lamine svetove – to nije jasno naznačeno. doživljava odrastanje u teškim okolnostima bez roditelja i razvija moć bistrog rasuđivanja. str. Chelsea House. donosi mnoštvo piščevih autobiografskih detalja: on je egzotičan. Rudyard Kipling’s Kim.487 9. svet celibata gde 487 Upor. sačinjavajući osnovnu stvarnost priče. 99-100. „Ukoliko se predamo stalnoj napasti žena“.Iako je ovaj roman isuviše složen da bi bio redukovan na jednu jedinu formulu. Lurgen Sahib. gospodin Benet i otac Viktor – svi oni govore jezikom muškaraca. Beograd. kao i Pukovnik Krejton. prevodilac Vesna Bogojević. Mahbub Ali. adolescentski duh i ne zahteva takav izbor. Žena je upadljivo malo i sve su na neki način nižeg ranga ili neprikladne za mušku pažnju: prostitutke. 1987. „bićemo ometeni u Velikoj igri koju najbolje igraju muškarci sami“ (K.488 To je prevashodno muški roman u čijem središtu stoje dva muška lika – dečak koji ulazi u muževno doba i stari asketski sveštenik. Oko njih se vrte drugi muškarci. Kipling je postavio retku emocionalnu i maštovitu projekciju sopstvenog života – neki aspekti su realistični. Kao sedamnaestogodišnji mladić on tek počinje da uspostavlja svoj lični identitet. stare udovice ili nametljive.2. str. Međutim. 256. veli Kim. neki kao saradnici i prijatelji. 247). neki kao saputnici. neke stvari u Kimu zapanjiće svakog čitaoca. ed. Moss. Kao i u pričama o Mogliju. trgovina. koji čak i nosi ime s istim početnim slovom. neosporno je da opis Kimovog dečaštva donosi svet koji je delimično školska priča o strogoj obuci. pustolovine. a delimično priča o sazrevanju. Čitalac se nada da se Kim preobrazio u novog. 2002. opažanja i brze reakcije u nevolji. „Kipling’s Triumph: The Double Boyhood of Kimball O’Hara“ in Harold Bloom. Beogradski krug. Kultura i imprijalizam. spletke. nezavisno od politike i istorije. Njegov heroj. veliki Babu. U tom smislu.5 Priča o muškom prijateljstvu Prema Edvardu Saidu. 488 Edvard Said. . Ovo je muški svet u kojem gospodare putovanja. Kim ne gubi u očima čitaoca zato što nije u potpunosti svestan smisla igre kao potrage ili što ne pravi konačni odabir između Božijeg carstva i carstva čoveka.

jedan će drugog mnogo pre spasti ako žena nije u blizini. Razlika je u činjenici da Škola nameća jedan jalovi autoritet.uobičajena romantika proznih priča ne postoji i gde se trajna bračna institucija sprečava ili izbegava i gotovo zanemaruje. koji se prema mladima ophodi s više razumevanja. Prizori u kojima Kim zbija šale sa svojim starešinama. Kim nije u stanju da shvati sve složene nivoe Velike igre. Velika igra je za Krejtona vid političke i ekonomske kontrole u kojoj najveći greh predstavlja neznanje. igre kao takve. Odiseja ili. zahtevi Velike igre mnogo su oštriji. ukoliko je uopšte ima. uvek ostaje na sigurnom kod kuće) i njihovi muški saputnici kreću u potragu za ostvarenjem nekog velikog sna – poput Jasona. Iako ga u romanu pratimo od trinaeste do negde šesnaeste ili sedamnaeste godine. iako u njoj u potpunosti uživa kao u velikoj podvali. Međutim. da duga tradicija . podvalama. kako onim prijateljski tako i onim neprijateljski nastrojenim. Američki Zapad i Indija nemaju mnogo toga zajedničkog. i sudelovanja u Velikoj igri (Britanskoj obaveštajnoj službi u Indiji) ne leži u većoj slobodi potonje . dok potrebe Tajne službe zahtevaju uzbudljivu i jasnu disciplinu kojoj se Kim rado pokorava. koju Kim pohađa neko vreme. Kim do kraja ostaje dečak. U prostranstvu ili na otvorenom drumu dva čoveka lakše putuju. ali i jedno i drugo područje daje prednost „muškom povezivanju“ spram domaćih ili ljubavnih veza između muškarca i žene. Razlika između Škole Svetog Havijera. Neki su kritičari ovde govorili o skrivenim homoseksualnim motivima. Don Kihota i Sanča Panse. dakle. ali s ništa manje autaritativnom samilošću. jedan drugačiji autoritet. pokazuju Kiplingovu nepresušnu riznicu dečačkih uživanja u pukim trenutnim zadovoljstvima igre. gde muškarci-pustolovi (žena ili majka. dosetkama i pronicljivim igrama rečima. Izgleda da je Kipling ceo život saosećao sa sobom kao dečakom zaokupljenim odraslim svetom tiranskih učitelja i sveštenika (gospodin Benet je ovde izrazito neprivlačan lik) čiji se autoritet nijednog trenutka ne sme ispuštati iz vida – sve dok na scenu ne stupi pukovnik Krejton. sa dečačkom strašću prema smicalicama. Čini se. ali postoji tu i onaj kulturni motiv koji se već dugo dovodi u vezu sa pikarskim pričama. još bolje.upravo suprotno.

a štite ga snažne životinje. W. upravo ga ova spoznaja razdvaja od svih njih. Oxford.2. čak i kad se čitaju kao bajke. sa njegovom urođenom sposobnošću kao ljudskog bića on postaje Gospodar džungle. Međutim. Kao što V.. V. Robson) primećuje. ali kada dođe vreme da mora da napusti svoju braću životinje i da shvati istinu o sebi i prihvati odgovornost da je čovek. Eliot L. Oxford University Press. Gilbert prikazuje kako je ova priča u Knjizi o džungli ispričana u formi bajke nalik basni. vođa vukova Akela. Mogli provodi ceo svoj život među životinjama. One donose priču o tome kako beba napuštena od roditelja biva odgajana u džungli od strane životinja (usvajaju ga vukovi.6 Mogli kao heroj U tom smislu bi se i Knjiga o džungli mogla posmatrati kao avanturistička priča o odrastanju. Rudyard Kipling. Centralni simbol ove razlike jesu Moglijeve oči.W. op. . preko Usamljenog Rejndžera i Tonta. One su izvor njegove moći nad zverima koje ne mogu da izdrže njegov pogled. Dečak čitalac identifikuje se sa Moglijem i uživa u transformaciji u veliku fantaziju potrebe za dominacijom.pustolovnih priča. moćni stanovnici džungle. on uočava da nje poput životinje. Gilbert (Elliot L. Holmsa i Votsona. kroz niz avantura koje zahtevaju britkost uma. jasno je da priče o Mogliju izražavaju jedan veoma moćan mit490. 256 Upor. medved Balu i crni panter Bogira) i kroz kombinaciju njihovih pouka o džungli. brzinu postupaka i veštine tipične za belog heroja zapadne avanturističke priče. njegove oči nikada ne blješte kao Bagirine. Mogli prolazi kroz obuku za život prilagođen životinjama. u isto vreme ove priče prenose i edukativnu poruku. čini se da i ovu knjigu svrstava u isti žanr. od Odiseja i njegove posade. str. str. Baš ova tema odrastanja. 1992.. Robson (W. xvii. ali. samo postaju sve zainteresovanije i uzbuđenije. Od početka su one bile znak da on nije jedna od zveri – pogled mu je uvek nežan. xvi. 489 490 Said. Robson.cit. 491 Ibid. kako se približava svojoj zrelosti. Gilbert) ističe da ove priče pripadaju bildungs romanu. The Jungle Book.489 9. do Betmena i Robina – i dalje traje. W. čak i kad se bori. str.491 U realističkoj prozi ovaj žanr govori o borbi mladog čoveka da otkrije svoj identitet i otkrije istinu o samom sebi.

The Histiorian. 2000. Sva pripojena zemlja. 327. tako da su posao u ovom departmanu dobijali ljudi iz ostalih grupa državne službe koji su se pokazali spremnim za „šumski život“. str..492 Ova romantičarska ekološka svest inspirisala je maštu mnogih pisaca. isuvišnog sečenja drveća i pravljenje planova bili su ključni za zaštitu ne samo stabala već i cele prirode. 557. str. Kipling je bio inspirisan razgovorom sa inspektorom generalom Bertoldom koji je pohvalno govorio o herojima koji su imali „spasavanje cele Indije u svojim rukama“. „The Forest of Planet Mars“. 494 Upor. Tehničke mere zaštite od požara. ponekad „mlada gospoda“ iz Britanije. The Jungle Book. 725-26. U daljem tekstu citati iz ove knjige će se navoditi u zagradama uz skraćenicu KODž.493 Naime. ponekad prirodnjaci. da bi na osnovu njegovih osmatranja „šuma“ na Marsu (odnosno tamnih tačaka) moglo da se zaključi da bi planeta postala pustinja (svetle tačke) da stanovnici nisu imitirali zaštitu šuma u Indiji pod britanskom kontrolom. koja je proglašena državnim vlasništvom. Rudyard Kipling. sportisti. 1907. vojnici. vol. kao i ogoljenim padinama koje su monsuni isprali u suve 492 493 R. Departman za šume (Forest Department) nije imao već unapred spreman kadar obučenih šumskih oficira. Jedan pisac u časopisu The Indian Forester zaključuje. Kipling šumsku službu opisuje gotovo idealizovano: „Od svih točkova javne službe koji pokreću Indijsku vladu nema važnijeg od Departmena za drvo i šume. on je odrasla osoba koju je podigla sama priroda. Oni su odgovorni za sva stabla drveća u državnim šumama Himalaja. Upor. Kiplingova prva priča o šumama Indije „U šumi“ („In the Rukh“) uvela je lik dečaka heroja. Njeni službenici se bore sa izlivima peska i ogromnim dinama..494 Objavljivanje ove priče u magazinu McClure's Magazine u Sjedinjenim Američkim Državama samo ilustruje popularnost novog šumskog pokreta van Britanske imperije i kako je šumarstvo Imperije postalo deo javne svesti kroz dela popularnih pisaca kao što je Kipling. Oxford. 62. a tipične primere nudi upravo Radjard Kipling u Knjizi o džungli. str. Gregory Barton. U ovoj prvoj priči o Mogliju. pomalo humoristički.. što uključuje i šume. kvalitet voda i zagađenje. posebno u vezi sa zaštitom divljih životinja. „Keepers of the Jungle: Enviromental Management in British India. Issue 3. OUP. godine donet i Indijski zakon o šumama (The Indian Forest Act). te je 1865. D.. pala je pod autoritet ovog novog zakona koji je određivao sudbinu celokupne „prirode“. .Vladavina Britanske imperije nad Indijom donela je sobom i upravljanje šumama kao resursima drvnog materijala i goriva za loženje. 1987. 18351900“. Indian Forester 33.

bio je osvežavajuća protivteža civilizovanom Britancu. U tom smislu i Kiplingov Mogli rado prihvata i voli šumu kao svoj dom.. . Oni su doktori i babice šuma u Gornjoj Burmi.. budući šumar i ekolog... ponekad teleološki. Ako je suština prirode nespoznatljiva civilizovanom čoveku. 327). Ali pošto šumski oficir mora da boravi dalje od popravljenih puteva i redovnih ispostava.“ (KODž. a Mogli se savršeno uklapa u opis heroja kasnoviktorijanske ere. divljim psom i jelenom. a kasnije u zrelo doba.vododerine. u mladosti kao dečak iz džungle. poruka same priče leži u kontrastu između civilizovanog društva i prirodnog stanja otelotvorenog u Mogliju. prirodnog čoveka odgajanog od strane braće životinja na prirodan način. za koje se zalagao francuski filozof Žan Žak Ruso. Kiplingova romantičarska predstava Indijske šumske službe ilustruje komplikovane kasnoviktorijanske poglede na prirodu ekologa Indije. On je posedovao više od dečačkog šarma pošto se približio idealu prirodnog stanja. da se sreće sa tigrom. Stoga. Novi ekološki projekat zahtevao je čoveka s prirodnim ljudskim sposobnostima. ponekad paganski. koji su ponekad sekularni. i to. medvedom. Mogli. leopardom. da upozna džunglu i njene stanovnike.. on uči da bude mudar u samoj šumi. kao šumar Imperije. Mogliju. othranjenom na mleku same prirode. ona je otvorena knjiga idealnom šumaru.. oni eksperimentišu bataljonima novih vrsta drveća. kaučuka u Istočnim džunglama. postajući time odraz heroja popularnog u Kiplingovo doba..

Stoga. Indija. mogli su da nauče kako da ih zauzdaju radi koristi Imperije. Mogli su naučiti kako da vladaju sobom prema pravilnim principima slobode i pravde za sve. Engleska je posedovala Indiju. koliko god jedna zemlja može da poseduje drugu. pored geografske. nudi i duhovnu/imaginativnu dimenziju. 1996. Naipul kao „ranjenu civilizaciju“496. kao i kako da stvore društvo solidnih građana. str. S. Durham and London. Sve do 1947. ako je posmatramo kao kulturološki. iako još uvek obožavajući svoje bogove ali uviđajući elemente „sujeverja i iracionalnosti.1 Indija – od kolonije do mita Tereza Hjubel (Teresa Hubel) svoju knjigu o britanskoj i indijskoj prozi i istoriji počinje upravo pitanjem: „Ko poseduje Indiju ?“495 Kada bi Indija postojala samo kao teritorijalni posed. 1.3. kao i da su bili pažljivo organizovani i disciplinovani od strane britanskih nadzornika .9.3. Za Radjarda Kiplinga se može slobodno reći da je samim činom pisanja romana o Indiji stekao deo vlasništva nad njom. Whose India? The Independece Struggle in British and Indian Fiction and History. Imperijalističke ideje u delima Radjarda Kiplinga 9.“ čak i ako su već imali kod lične časti i hrabrosti. 496 Ibid. Budući da su bili pod vlašću „nepogrešivih“ Britanaca. Štaviše. Većina pisaca tog doba isticala je vrednost imperijalističkih veza Britanije sa narodima iz podaničkih zemalja. iako ostaje sumnja da li bi se 495 Teresa Hubel. godine vladar posednik Indije bila je Engleska. Mogli su naučiti pravilne principe funkcionisanja porodice i zajednice. odgovor bi bio jednostavan. poseduje je. politički. Imperijalističke konotacije tradicionalno implicirane u glagolu „posedovati“ teško da se brišu ovim proširenjem granica Indije. društveni ili emotivni konstrukt. Ko god vlada Indijom. Duke University Press. diktirali politiku i ekonomiju i krojili njene granice. Da Indijci nisu imali toliko poželjnih vrednosti. Očigledno. onda ona pripada svakom ko se svojim tekstom uklopi u njen diskurs. Indijci su mogli da upiju vrednosti koje su motivisale njihove gospodare da bi ostvarili dugoročnu dobrobit. duhovni. . Međutim. Salman Rušdi ju je opisao kao „novi mit – kolektivni metu“ a V. Indija je više od geografskog entiteta. Englezi su kontrolisali centralnu i provincijsku upravu.oni bi uočili korist od ovih vrednosti.

str. ponudio je i još jednu metaforu koja je obeležila kasnoviktorijanski period – „teret belog čoveka“.. Indija i moć gotovo da su bili sinonimi na političkom i kulturološkom planu. pri čemu je to i postala jedna od dominantnih tema u pričama o Indiji. Uspostavljanje moći isticalo se i moralnom superiornošću koja je Britancima pomogla da uguše pobunu Indijaca. 498 Radjard Kipling. godine objavio pesmu Teret belog čoveka (The White Mans Burden)499 kako bi ohrabrio Sjedinjene Države da preuzmu deo imperijalističkog tereta na Filipinima. 499 U časopisu The Times. narodi koji ne znaju da im treba pomoć liče na decu i moraju se tretirati kao deca. a dužnost Britanije je da pomogne takvoj deci da razviju svoje veštine i postignu zrelost. kao jedini „imperijalistički“ pisac koji je ideje svog doba pretočio u ozbiljna književna dela s kompletnom recepcijom književne kritike. Ibid. op. Gotovo sve priče o Indiji u nekom trenutku govore o vojsci. koji se u velikoj meri bavio ovim pitanjima u svojim romanima. Kitzen. Kipling.mogao razviti osećaj lične hrabrosti. godine. 500 Ibid.497 Više nego bilo koji drugi deo Britanske imperije. Verovatno nije mislio da piše nešto što će protivnici imperijalizma napadati svesrdno smatrajući da ovo delo otelotvoruje sve što je arogantno i zlo u imperijalizmu kasnog XIX veka.cit. str. prema ovom široko prihvaćenom uverenju.. ali i vođenjem Velike igre. 115. ističući upečatljive slike vojnih odreda koji marširaju ili se odmaraju ili se spremaju ua akciju. str. .500 497 498 Upor.9. kada je 1899. 4 februara 1899.. budući da je sam Kipling ovom pesmom istakao paternalistički humanizam Britanske imperije. Naime. daje argumente za oba stava. što je fraza koju je upravo Kipling popularizovao a odnosila se na održavanje britanskih pozicija na granicama tajnim akcijama špijuna i agenata. 49-50.

Čarlsa Darvina i Roberta Noksa. a uz njih i Holandija. Takođe. Na drugoj strani se prostirala nepregledna raznolikost teritorija i rasa. gospodar je gospodar. drugorazrednim. Iako se Kipling opirao stvarnom stanju stvari. „Bele“ kolonije poput Irske i Australije takođe su. Imperija je za Kiplinga neosporna. Rusija. Naime. Kim je pisan u naročitom trenutku njegove karijere.3. Iako su ova dva umetnika potpuno različita po boji i stilu. pripadao istoriji. bila je apsolutna. Kim stoji u srcu poluzvaničnog doba Imperije i na neki način ga oslikava. U Kimu i ostalim Kiplingovim delima ona se provlači od početka do kraja. Belgija. obojica su ostrvskoj i dosta provincijalnoj publici Britanije dočarali nijanse. sjaj i romantiku britanskih prekomorskih poduhvata.2. Na jednoj strani kolonijalne podele stajala je bela hrišćanska Evropa čije su mnoge zemlje – na prvom mestu Britanija i Francuska. naseljavala inferiorna ljudska bića. način rada i istorija još ranije dosegla status gotovo prirodne činjenice. Kipling i imperijalističke ideje U svetu književnosti jedino se Konrad može postaviti rame uz rame sa Kiplingom i jedino se za njega još može reći da je s jednakom snagom u svojim delima prikazao Imperiju kao glavnu temu. Kiplingu nije bilo ni na kraj pameti da dovede u pitanje ovu razliku ili pravo Evropejaca da gospodare svetom. poput Indije. zavisnim i potčinjenim. Svaki od ovih nižih podanika klasifikovan je i smešten u raspored naroda za čiju su naučnost garantovali učenjaci i naučnici poput Žorža Kuvijea. kako se smatralo. Indija je već dobrano zagazila na put ka žestokom i otvorenom otporu britanskoj vladavini (Indijski nacionalni kongres osnovan je 1885. u vreme kad su se odnosi između britanskog i indijskog naroda menjali. tako i civilnih – došlo do značajne promene . Portugalija i Španija – kontrolisale najveći deo zemljine površine. godine). poznatih jedino usko stručnim krugovima. dok je unutar vladajuće kaste britanskih kolonijalnih zvaničnika – kako vojnih.9. Italija. i nikakvo prijateljstvo ili drugovanje neče promeniti tu temeljnu rasnu razliku. Dve stvari treba imati u vidu prilikom tumačenja Kima. kako u Indiji tako i drugde. koje su sve bile smatrane nižim. ali je bio i veliki umetnik. Nemačka. Podela na belce i ne-bele. nego i iz perspektive glomaznog kolonijalnog sistema čija je privreda. i Kipling je. autor ovog romana ne piše samo sa mesta dominantnog gledišta belog čoveka unutar jednog kolonijalnog poseda.

501 Upor. Čak i kada je Indija stekla nezavisnost 1947. Kim je sve vreme njen deo. iako je to slučaj sa svim tako zgusnutim i krajnje konfliktnim susretima. još mnogo pre nego što to i Lama blagosilja. Mahbubu. uspelo da se uvuče u kulturu Zapada. bez obzira na sve Lamine savete. Prema jednom shvatanju. 1980. Međutim. nekada smatrano isključivo političkim. imperijalizam je neumoljivo ranjavao i razarao indijski život. godine i odmah potom bila podeljena.501 Kada ga danas čitamo. Babu. str. donekle oslobođene tovara istorijskih i političkih događaja. B. mržnja ili razumevanje ponekad razdvajali a ponekad zbližavali. 126. Kipling brižljivo čuva tragove takvog gledišta kada nagoni Kima – skromnog irskog dečaka koji se na hijerarhijskoj lestvici kotira niže od punokrvnih Engleza – da potvrdi primat Britanije. i dalje ispašta. Nesporno je da Kim. nemamo pravo da jednostrano prekinemo spone te književnosti – a njih je Kipling vrlo pažljivo sagledao – i stvarnosti tog istorijskog trenutka. političari i istoričari veruju da je napuštanje imperije – čije simbole čine Suec. roman koji zbog nimalo neutralne već istaknute Kiplingove uloge u englesko-indijskoj situaciji postaje još zanimljiviji. iscrpljena britanskim potraživanjima i postupcima. pitanje tumačenja indijske i britanske istorije u periodu nakon dekolonizacije ostalo je stvar uporne mada ne uvek poučne rasprave. . i Indija – bilo loše po britance i po „urođenike“. Veličanstveno višeslojni roman poput Kima baca veoma jarko svetlo na ovaj deo istorije. Imamo pravo da Kima posmatramo kao delo vrhunske svetske književnosti. Arabia. da je imperijalno iskustvo. Krejton. Aden. sledeći istu logiku. ne smemo zaboraviti da je Kim ipak samo jedan roman u nizu. Ali. London. Delili su zajedničku međuzavisnu istoriju. Kao i svako veliko umetničko delo. tako da i posle mnogih destleća nezavisnosti indijska privreda. vidimo da se Kiplingov Kim dotiče mnogih ovih pitanja. Britanci i Indusi zajedno su se razvijali. jer su i jedni i drugi nakon toga posrnuli na mnogim planovima. Kelly. to je roman ispunjen istaknutim detaljima. I obrnuto: neki britanski intelektualci. da u njemu živi više od jedne istorije koju vredi pamtiti. Kipling nijednog trenutka ne zaboravlja da Kim neosporno jeste deo britanske Indije: Velika igra sve vreme traje. the Gulf and the Westt.stavova nakon pobune iz 1857. u kojoj su ih sukobi. pa čak i Lama posmatraju Indiju onako kako ju je Kipling video – kao dve imperije. Weidenfeld and Nicolson.

vere u moderne metode i porive da se kao paučina uklone starosedelački mitovi i verovanja. 100-103. po jednako intenzivnom ali suprotnom principu svođenja čitamo Kiplinga ne kao „imperijalističkog barda“ (što on nije bio). 503 Upor. Said. i Engleza i njihove superiorne organizacije. op. jedan od ciljeva ovog romana jeste želja da se pokaže odsustvo sukoba onog časa kada je Kim izlečen o d sumnji. Pokazana su dva potpuno različita sveta što jedan pored drugog žive bez trunke razumevanja. njegovog misticizma i senzualnosti. onda ćemo veoma ozbiljno izopačiti kontekst koji je Kipling preradio. kao i Kimova kolebanja dok se leluja od jednog sveta do drugog. Da je Kipling kojim slučajem smatrao Indiju nesrećnom sluškinjom imperijalizma. Edmund Wilson. Kiplingova proza. več kao nekoga ko je čitao Franca Fanona. videli u britanskoj Indiji kasnog devetnaestog veka.. 502 Upor. te da će podaništvo dovesti do sukoba. razradio i rasvetlio. To često vodi potvrđivanju slavnog suda o Kimu koji je izrekao Edmund Vilson: „Od Kima se na kraju očekuje da shvati kako oni koje je predao u ropstvo britanskih zavojevača u stvari pripadaju narodu koji je on oduvek smatrao svojim. bez obzira što je on veoma dobro uočavao sav užas kolonizacije. isto kao što za Konrada nije bilo nikve alternative imperijalizmu.cit. kada se Lama oslobađa čežnje za Rekom i kada se Indija oslobađa stranih uhoda. i veruje da ona preciznije i osetljivije opisuju stvarnost koju su Kipling. i drugi. Ukoliko. Kipling je opisao kontrast između Istoka. The Wound and the Bow. s jedne strane. ali on je nije takvom smatrao: po njegovom uverenju.“ 502 Eduard Said veruje da ova stanovišta imaju alternativu. nije dramski prikaz fundamentalnog sukoba. Oxford University Press. „The Kipling that Nobody Reads“. New York. str 270. 503 Sukob između Kimove kolonijalne službe i odanosti njegovim indijskim prijateljima ostaje nerazrešen ne zato što Kipling nije bio u stanju da se sa njim suoči već zato što za Kiplinga takav sukob nikada nije ni postojao. U to vreme nisu postojali nikakvi primetni otpori Kiplingovom imperijalističkom pogledu na svet. najbolja sudbina Indije bila je da ostane pod vlašću Engleza. iz prostog razloga što se sam Kipling nikada sa njim nije suočio. . upoznao Gandija.Čitaoci Kiplingovog najvrednijeg dela stalno pokušavaju da ga spasu od njega samog. Ali te paralelne niti nikada se neće ukrstiti. naizmenične Kimove privrženosti nikada neće dovesti do istinskog sukoba. str. dakle. 1947. nema spora da bi do sukoba došlo. s druge strane. upio njihove lekcije i ostao tvrdoglavo nepokolebljiv. krajnje pobožnosti i vragolija.

na mesto Istočnoindijske kompanije došla je vlada Indije. treba istaći da su Britanci. No. Kim U kontekstu analize romana kao dela sa latentnom imperijalističkom tematikom. A u stvari. U prvoj od njih. te stoga takva dela dokazuju kako Indijci zaslužuju da ih viša civilizacija evropskih Britanaca potlači. Pobuna predstavlja jasno razgraničenje.Kipling se stoga nije mnogo bavio idejom nezavisne Indije. godine. Ne upuštajući se u složenu strukturu aktivnosti. pobunjenici su ubijali Evropljane. 9.3. svejedno. nikome od pobunjenika nije palo na pamet da oni po brojnosti značajno premašuju svoje nadređene. Pored toga. u potaji je raslo i ogorčenje zbog vladavine belih hrišćana nad zemljom koju čine tolike rase i kulture: mnoge od njih su svoje podaništvo prema Britaniji smatrale sramotnim. ubrzo pošto su napustili Umbalu. događaja i morala o kojima se neumorno i beskrajno raspravljalo tokom Pobune.3. I u indijskoj i u britanskoj istoriji. koja je izbila u Mirutu 10. Lama i njegov čela (učenik) susreću jednog postarijeg. pravi uzroci Pobune leže u samom britanskom imperijalizmu (odnosno u vojsci koju najvećim delom čine starosedeoci i u kojoj su zapovedali sahibi). trebalo bi ukazati na dve epizode u Kimu. . koji su nemilosrdno i žestoko ugušili Pobunu. a zatim i u nepravilnostima vladavine Istočnoindijske kompanije. Prema britanskoj verziji događaja. sve svoje reakcije organizovali kao odmazdu. ocvalog bivšeg vojnika „koji je služio vladi u vreme Pobune“. maja i dovela do zauzimanja Delhija. najpoznatiju burnu epizodu devetnaestovekovnog englesko-idijskog sukoba: Veliku pobunu iz 1857. Mnogo rasprava504. koja je isprva bila izazvana sumnjom među hindu i muslimanskim vojnicima u indijskoj vojsci da su im meci premazani krvavim lojem (koji pak muslimani smatraju nečistim). Nakon 1857. i sa britanske i sa indijske strane. Pobuna je za Indijce predstavljala nacionalistički ustanak protiv britanske 504 Ibid. premda je sasvim ispravno reći da njegova proza predstavlja Imperiju i njenu legitimaciju. Za o ndašnjeg čitaoca „Pobuna“ je obeležavala onu najvažniju. motiva. istražuje Pobunu.

Biti Britanac značilo je osećati odvratnost i ugroženost – s obzirom na užasavajuće prizore okrutnosti „domorodaca“ koji su u njihovim očima igrali ulogu divljaka. prikazati da je ono što su Indijci uradili proizišlo iz odluke. iskorišćavanjima i zanemarivanim žalbama domorodaca. Ne treba se čuditi što ovaj čovek izmamljuje poštovanje „zamenika visokog komesara“ koji. samo obično „ludilo“. Pobuna je produbila razlike između kolonizatora i kolonizovanih. i indijska i britanska. Other Side of the Medal) – strastvenu poruku koja se izjašnjava protiv britanske vladavine. 130). Ali Kipling ne priznaje mogućnost da će ga njegovi sunarodnici smatrati (u najmanju ruku) izdajnikom vlastitog naroda. a Vojska se okrenu protiv zapovednika. došle do stepena potpunog i svesnog otpora jedne prema drugoj. Edvard Tomson objavio malu ali moćnu raspravu pod naslovom Druga strana medalje (Edward Thomson. primećujemo da je njegova verzija događaja sva prožeta britanskim objašnjenjima: „Ludilo proždera svu Vojsku. „skreću sa glavnog druma samo da bi se sa njim sreli“ (K. Jednom rečju. Reći da je indijsko ogorčenje. već jednim veoma tendenciozno svedenim objašnjenjem. a za indijsku nezavisnost – on je odlučio da izdvoji Pobunu kao veliki simbolički događaj nakon koga su obe strane. A kada nekoliko stranica kasnije oronuli veteran prozbori o Pobuni. morao je pripadati jednoj veoma sićušnoj manjini. no ono se moglo isceliti da su ruke pri sebi držali. 138). da ubijaju britanske žene i decu – sve to se ne sme smatrati pukim nevinim opiso m izbijanja indijskog nacionalizma. Ali oni odlučiše da pobiju sahibove žene i decu. kako nas Kipling obaveštava. To je bilo prvo zlo.vladavine koja je sebe beskompromisno ustoličila uprkos zloupotrebama. odnosno indijski otpor prema britanskoj bezosećajnosti. A kada Kipling navodi svog 505 Ibid. I onda sahibi nadođoše s mora i zahtevaše da se otkriju krivci“ (K. biti Indijac značilo je osećati prirodnu solidarnost sa žrtvama britanske odmazde. Ukoliko Indijac nije gajio takva osećanja. Kada je godine 1925. 505 U situaciji takvog nacionalističkog i samoopravdavajućeg požara. . Stoga je vrlo značajno što Kipling uzima baš indijskog vojnika da o Pobuni govori kao odani sluga za koga ustanak njegovih sunarodnika predstavlja čistu ludost. Tomson je jasno pokazao da su se indijska i britanska istorija nedvosmisleno razišle na polju prikazivanja Pubune. za njih sasvim prirodne.

140). Znaju oni i zemlju i njene običaje. Kipling nam. neki Indijci zaista su verovali da engleski policajci poznaju zemlju bolje od starosedelaca. Kipling je vremenom odbacio sve te filozofske i ideološke pristupe koji se nadmeću sa orijentalizmom. lik udovice nedvosmisleno tvrdi kako kolonijalni policijski službenici treba da vladaju Indijom. Pojavljuje se okružni načelnik policije i to staru udovicu tera na razmišljanje: „Nek to bude nadzorna pravda. treba da drže uzde vlasti. u tom času on napušta svet istorije i ulazi u svet imperijalne polemike u kojoj domorodac neibežno postaje krivac. čak i sarađuje s njom. Takvo stanovište su zastupali takozvani orijentalisti u Indiji. pripada narodu Patana. akademski obrazovanih birokrata. i stoga nam nudi samo jednu stranu. ni ne pomišlja da prikaže sukob ova dva sveta. Među tim neprimerenim vidovima vladavine nalazili su se evangelizam (misionari i reformatori ismejani u liku gospodina Beneta). Lama i udovica iz Kulua putuju ka Saharanpuru. Krejtonov odani ađutant. i on u romanu živi u sreći i miru s britanskom vladavinom. Kim. Kipling. a ne indijski gospodari. gadniji su bogami od kuge. nudi jedno krajnje britansko viđenje Pobune. utilitarizam i spenserijalizam (ismejani u liku Babua) i bezimeni intelektualci. čime uklanja svaku mogućnost sukoba. Ali u Kimu je očigledno da se britanska vladavina ne dovodi u pitanje. Međutim. koji se kroz čitav XIX vek bunio protiv Britanaca. stavljajući ga u usta Indijca čiji se nacionalistički i ozlojeđeni pandan nijednog trena ne javlja u romanu. koji su verovali da Indijcima treba vladati u skladu da orijentalno-indijskim načelom: indijskom „rukom“. Ovo je očigledno u još jednoj situaciji u romanu. a ipak. A oni drugi. Mahbub Ali. novajlije iz Evrope. a beli čovek – strog ali pravedan roditelj i sudac. dakle. ali značajni detalj. Oni Kraljeve hoće da nam ruše“ (K. i da ti činovnici. te su stoga bili bolji od novajlija. što bele ih žene podojiše i što naš jezik iz knjige naučiše. dodajući da ona lično više voli stari soj činovnika koji su (poput Kiplinga i njegove porodice) živeli sa starosedeocima. Nema sumnje. smatrajući ih odviše akademskim. Nijedan lik u romanu ne osporava tu vladavinu. znači. Ponovo je to samo jedan majušni.ostarelog vojnika da opiše odgovor Britanaca na Pobunu – uz grozomorne odmazde belog čoveka pod izgovorom „moralnih“ dela – kao „zahtev“ da se među indijskim pobunjenicima „otkriju krivci“. „gadniji . iako je čak i neko tako tvrdokoran kao Kipling morao biti svestan da su je lokalni Indijci nesumnjivo osporavali. Umesto toga. U četvrtom poglavlju.

prećutno pristajući uz evropsku ocenu da je njihovo vlastito društvo neraz vijeno. . dalje. kroz čitavu istoriju. Kipling to naziva „pradavnom azijskom provizijom“ (K.“506 U tom smislu. a koji su razvejani kroz čitavo tkanje Kima. u kojoj nije bilo traga ni društvenim promenama. i nenapadno autaritativnu figuru pukovnika Krejtona. The Illusion of Permanence: British Imperialism in India. doprinoseći istovremeno i pojavi koju istoričari nazivaju „izmišljanje tradicije“. „svaki od dvadeset četiri časa u danu za Istočnjaka je isti“ (K. Ukoliko se Kim čita kao prikaz dečačkih avantura ili kao raskošna i potanko opisana panorama indijskog života. 210). prigušenosti i ispuštenosti upisane su u ovu knjigu veoma pažljivo. ili. i degenerisano. orijentalizacija Indije iz mašte postiže se i priređivačkim komentarima autora o nepromenljivoj prirodi istočnjačkog sveta u odnosu na isto tako nepromenljivi beli svet. ni političkoj ugroženosti. Kipling govori o „Istočnjačkom instinktu trgovca“ (K. 271. 100). upravo su na temelju ove pretpostavljene Indije orijentalizatori pokušali da izgrade večnu vladavinu. zadržava za sebe po jednu anu od svakog rupija. Tako. nešto kasnije. na primer. jer. oca Viktora.od kuge“. „budući da su domoroci“ (K. kupujući vozne karte Laminim novcem. Udovica zapravo iznosi neku vrstu nespornog normativnog suda o Indiji i njenim gospodarima. 120). Princeton. evropski imperijalizam je putem takvog prikazivanja bivao prihvatljiv samome sebi – jer šta je za sliku o sebi lepše od domorodačkih podanika koji prihvataju znanje i moć stranaca. str. Princeton University Press. u stvari. a Kipling na taj način pokazuje kako starosedeoci. Zanimljivo je da je tako formulisana udovičina pohvala dovoljno široka da pored policijskog činovnika poput narednika obuhvata i fleksibilnog učitelja. Kako kaže Fransis Hačins (Francis Hutchins) u knjizi Iluziji trajanja : britanski imperijalizam i Indija (The Illusion of Permanence: British Imperialism in India) „sve do pod kraj XIX veka postojala je jedna Indija iz mašte. 1967. 139). Sva razmatrana gledišta. ili kada Kim. Inače. Sa pripovedačke tačke gledišta. „Kim laže kao Istočnjak“ (K. prihvataju kolonijlnu vlast sve dok je ona dobra. Krajnji ishod ovog pokušaja da se indijsko društvo pojmi kao društvo lišeno elemenata neprijateljski nastrojenih prema trajnosti britanske vladavine – bila je orijentalizacija. 259). onda se sigurno ne čita roman koji je Kipling zaista napisao. 506 Francis Hutchins. nazadno. Kim predstavlja krupan doprinos ovoj orijentalizovanoj Indiji iz mašte.

„nasleđe belog čoveka“ (White man's Burden – misli se na dužnost bele rase da pomaže razvoj drugih (’nebelih’) rasa). . The Sahibs and the Lotus: The British in India. 1988. nepažljivo. Anchor. i to je primer da „Istočnjaci uopšte ne obraćaju pažnju na buku“ (K. već skoro sigurno i lik stvoren na osnovu Kiplingovih 507 Upor. 389). A ipak. „gotovo niko od njih ne bi se ni potrudio da bar donekle savlada jezik naroda kojim je vladao. iako su svi debelo zavisili od domaćih službenika koji su se potrudili da nauče jezik osvajača i nisu nimalo prezali da neznanje svojih gospodara preokrenu u vlastitu korist. učili iste lekcije.kad je sakrio smotuljak ukraden od stranih uhoda. . Kim može mirno da spava dok voz urliče. New York. čitali iste knjige. Michael Edwards. sitne zloupotrebe i bujicu reči. a Zapad je Zapad“. Ovaj etnograf-učenjak-vojnik nije samo puko stvorenje iz mašte. Slušali bi iste priče. ne možemo odbaciti kao rasističku maštariju ultra-reakcionarnog imperijaliste. 143. 390). str. Siki jako „vole novac“ (K. Džordž Orvel je imao pravo kada je odao počast Kiplingovoj jedinstvenoj nadarenosti koja je engleskom jeziku prikačila nekolicinu novih fraza i koncepata – „Istok je Istok. to se radilo „hitro – bar onako kako Istočnjaci shvataju brzinu – uz beskrajna objašnjavanja. kao književno delo. on je razradio ideje koje bi. 1954. posećivali iste klubove. 350).507 Jedan od izvora Kiplingove snage jeste njegova neverovatna nadarenost. 308).Mahbubove sluge na železničkoj stanici nisu istovarile vagon kada je trebalo. uz hiljade zaboravljenih sitnica“ (K. vrlo brzo zamrle da nije bilo umetnosti. London. „Negde istočno od Sueca“. bez obzira na društveni položaj i bogatstvo. Mladi Englezi koji su kao dužnosnici civilne službe odlazili u Indiju „po ugovoru“ pripadali su klasi čija je nacionalna prevlast nad svakim pojedinačnim Indijcem. ističe Majkl Edvards. ono uvek aktuelno. 508 Upor. Uraja Babu je Bengalac.a imao je pravo i kad je rekao da Kiplinga zanima ono što uvek zanima i obične lju de. kao i svi ostali kolonijalni činovnici. upravo zbog svoje vulgarnosti. Babu je „uskladištio čitavu riznicu po svom telu. te je stoga i plašljiv . „Rudyard Kipling“ in A Collection of Essays. Constable. kako to jedino Istočnjaci umeju“ (K. bila apsolutna.“ 508 Ovaj aspekat tadašnje stvarnosti nalazi svoj odraz u romanu Kim. str. 144. Roman Kim. čija je glavna figura svetovne vlasti pukovnik Krejton. Geroge Orwell. kada su podizali tabor.

jer je sve u njoj važno za njegovu vladavinu. Od svih modernih društvenih nauka. bio veteran u pograničnom pojasu severozapada). Pa tako. 203). on je nevid ljivi režiser događaja. čovek čiji pogled na svet obuhvata zdravorazumsko poštovanje i odbranu zakona. Zbirka eseja koju je priredio Talal Asad (Talal Asad). i kao antropološki kuriozitet. nego tek pošto uspe da ga ubedi rečima. Zanima ga sve što ima veze sa Indijom. Kipling i Dojl prikazuju ljude čiji je neortodoksalni stil rada racionalizovan novim iskustvenim poljima koja su pak pretočena u kvazi-naučnu disciplinu. povezano sa superiornim specijalizovanim intelektom. Kontrolu nad Kimovim životom Krejton ne preuzima pozivanjem na svoj čin. Krejton posmatra svet potpuno sistematično. A opet. kada to ima smisla. naklonjenim nauci. Anthropology and the Colonial Encounter. koji je načuo njihov razgovor. Ume da bude fleksibilan. Ovo jedinstvo moći i znanja nastaje u vreme kad i Dojlov Šerlok Holms (čiji je odani mastiljar. misli da „dečaka ne treba ispustiti kad je već tako nadaren“ (K. Kolonijalna vladavina i otkrivanje zločina zadobili su poštovanje i status skoro koliko i klasične nauke ili hemija. U tom smislu. Isto tako. Uzajamni odnos etnografije i kolonijalnog rada veoma je prisan. Iako se Krejton retko pojavljuje. Krejton ovog nadarenog dečaka može da proučava i kao nekoga ko će postati špijun. Humanities Press. razvija ovu vezu još 509 Upor. a ni lik mu nije tako dobro razrađen kao Mahbubov ili Babuov. on je ipak prisutan kao polazna tačka svih dešavanja. antropologija je. Krejton-antropolog je važan i iz drugih razloga. vrlo je važna činjenica da je Krejton u isti mah i kolonijalni službenik i učenjak.iskustava u Pendžabu. 1973. Talal Asad. ali je zato strog kad događaji nalažu. nije on nikakva gruba i stroga vojničina. New Jersey. aluzija Koloda Levi-Stosa na antropologiju kao „sluškinju kolonijalizma“ jasno cilja na ovu ideju koja je široko prihvaćena. Krejton. pukovnik istog časa raspršuje sve njegove sumnje. istorijski posmatrano. Votson. „Veoma je zanimljivo kako se zaštitni znak vaše regimente pretvara u neku vrstu fetiša za tog dečaka“ (K. . kad otac Viktor pomisli da će možda za Krejtona biti previše da se bavi i birokratskim detaljima Kimovog obrazovanja. najuže vezana za kolonijalizam: vrlo često su upravo antropolozi i etnografi upoznavali kolonijalne vladare sa navikama i običajima starosedelačkih naroda. čovek čija se moć poštuje. Kada Mahbub Ali nagovara Kima da se vrati obrazovanju. 215). dr. Antropologija i kolonijani susret ( Anthropology and the Colonial Encounter) 509.

205-225. To bi se moglo nazivati fantazijom zato što niko. i izražava sumnju da je ikada bilo koji beli 510 511 Upor. i to je jedan od razloga zašto je Babu uveden u priču. i to ne zato što nije dovoljno stručan – baš naprotiv – već zato što nije belac. New York. koji se među starosedeocima kreće kao pustolov. nezgrapan ili nekako smešan. u istorijskim tokovima. No 2. zamisli Indiju van britanske kontrole.) Kipling je bio jedan od prvih romanopisaca koji je prikazao ovu logičku povezanost zapadne nauke i političke moći u kolonijama. Knopf. što je veoma važno. Said. „Representing the Colonisation Anthropology Interlocutors“.511 Kipling uvek uzima Krejtona krajnje ozbiljno. Edward W. tako nije mogao da zamisli Indijca koji bi bio dovoljno odgovoran i ozbiljan u stvarima koje su on i mnogi drugi smatrali isključivo zapadnjačkim poslom. da može da bude sve što poželi. Indija je „drugo“ i.dalje. 15. ona bezbedno počiva u rukama Britanije. str. uprkos svojoj čudesnoj veličini i raznolikosti. dok je drugi. glavni lik je Holivel. tesno povezane. u liku Babua ostaje nešto od iskreveljenog stereotipa ontološki smešnog urođenika koji se beznadežno upinje da bude kao „mi“. možemo da je posmatrama na ovaj neosporan način. Kod Kiplinga postoji još jedna estetski zadovoljavajuća podudarnost. a u romanu Roberta Stouna (Robert Stone) Barjak izlazećeg sunca (A Flag for Sunrise)510. fantazija i želja onih koji veruju da je sve moguće. na jednom dubljem nivou. da čovek može svugde da se otisne. 1981 Upor. A Flag for Sunrise. te stoga. nikada ne zaboravljaju da „život domorodaca“ ili učešće u Velikoj igri strahovito zavisi od nerazorivih temelja evropske moći. Kipling je tu vrlo oprezan. Krejtonove Velike igre i Kimova neiscrpna spremnost na prerušavanje i pustolovine su. Ovaj antropolog-starosedelac. Koliko god bio drag i simpatičan. te se i ona mora uzeti u obzir. a ponajmanje belci i ne-belci u kolonijama. Critical Inqiry. Kiplingovo gospodarenje geografijom i prostorom u Kimu zauzima istaknuto mesto zbog političkih i istorijskih činilaca – ono iskazuje Kiplingovo političko prosuđivanje koje se može svesti na stav: Indija je naša. vrlo bistar čovek čije uporne ambicije da postane član Kraljevskog društva nisu nimalo neosnovane. to jest. Prvi element je sredstvo političkog nadziranja i kontrole. kao motivi. on nikada neće biti Krejton. Robert Stone. Baš kao što nije mogao da. . gotovo uvek je veseo. koji govori o ulozi Sjedinjenih Država u Južnoj Americi. antropolog koji održava sumnjive veze sa CIA-om. Winter 1989. Edvard Said se pita da li je ikada neki urođenik bio nasamaren pojavom zelenookog Kima.

i da će se indijski otpor toj moći neminovno izboriti s britanskim jarmom.. Said. u svetlu dekolonizacije – mi time ne umanjujemo njihovu veliku umetničku snagu. uviđamo da Kipling. Imperijalizam i kultura. Ako danas čitamo Kima. Sam britanski imperijalizam dozvolio je preklapanje političkog stiska i estetskog i psihičkog užitka. da je kontrolu preuzela moćna Evropa. Roman se mora čitati kao ostvarenje jednog golemog procesa taloženja. Kipling nije samo prepoznao mehanizam britanskog imperijalizma uopšte. neugodnu istinu. političkoj i ekonomskoj stvarnosti. op. sa predstavom da je ta slika večna i nepromenljiva. u času kada mu je malo falilo da izgubi iz vida dinamiku ljudske i sekularne istine: istine da je Indija postojala i pre nego što su došli Evropljani. kao jedan veliki umetnik donekle zaslepljen vlastitim shvatanjima Indije. zamišljena tako da bude nepromenjiva. već ga je razumeo u tom naročitom istorijskom trenutku. str. velika je greška ako u čitanju odstranimo sve njihove veze sa činjenicama moći koja ih je oblikovala i omogućila. a s druge strane. ukorenjena u kulturnoj. i junak je večno odgovoran britanskoj vlasti otelovljenoj u Krejtonovoj Velikoj igri. Štaviše. niti ih pak svodimo na puku imperijalstičku propagandu. Od romaneskne forme Kipling je preuzeo osobine koje je potom pokušao da uklopi u 512 Upor. u jarkim bojama i pronicljivo. Kiplingov postupak kojim se britanska vlast nad Indijom (Velika igra) do tančina poklapa sa Kimovom potajnom fantazijom da se uskladi sa Indijom i da je kasnije očisti od svih nečistoća – očigledno ne bi bio moguć bez britanskog imperijalizma. u opreci sa drugim istorijama i tradicijama. Danas to jasno vidimo zato što je Indija u međuvremenu postala nezavisna. Ukoliko ova dela imperijalnog perioda čitamo retrospektivno i heterofono. prelazi granice i prepreke. iako mnogi njegovi potonji čitaoci odbijaju da prihvate ovu zabrinjavajuću. 512 Kim putuje prerušen po čitavoj Indiji. ljubav i fascinacija svakom njenom pojedinošću. .cit. ulazi u šatore i sela.žitelj imperijalističkog sveta mogao zaboraviti da je neravnoteža moći između belih gospodara i domorodačkih podanika apsolutna. Kipling je to dobro razumeo. meša ono što je zaista video. procesa koji poslednjih godina XIX stoleća stiže do svog krajnjeg vrhunca pre nego što Indija postane nezavisna: s jedne strane nadziranje i kontrola nad Indijom. 294.

.svoje. Mogli uči umetnost kolonijalnog gospodara. zemlju koju je Kipling voleo a nikad se nije na pravi način imao – to je ono što u svakom trenutku moramo imati na umu kao središnje značenje romana. ali i kao umetničku prekretnicu na putu ka noći 14. Englez rođen u Indiji koji je poznavao oba sveta i mogao lako preći iz jednog u drugi. Kao što Džon A. pa ipak on nije jedan od njih. a životinje predstavljaju domaće stanovništvo. kada je proglašenje nezavisnosti Indije promenilo istorijsku stvarnost. Kim je mali prijatelj celog sveta pa ipak znanje stečeno tokom života s njima služi mu da se stavi u službu imperijalne vlade. Tek tada Kima možemo čitati kao veliki dokument jednog istorijskog trenutka. Slično. ali ne i kulturološku sliku koja je ostala zabeležena u književnosti. Deo ovih ideja može se videti i u pričama o Mogliju. da bi tokom devedesetih godina u poboljšanju administracije video rešenje za spasavanje Indijske imperije. godine. Ali činjenica da u svojoj smetenosti ne uspeva do kraja ne predstavlja ništa drugo do umetničku ironiju. 1982. Ključne figure bili su ljudi sa sličnom prošlošću kao i sam Kipling. Knjiga o džungli Likovi Kima i Moglija donose sobom priču o siročetu koje uz pomagače i kooperativno okruženje uspostavlja kontrolu nad svetom u kome se kreće. Kim sasvim sigurno nije politička rasprava. avgust 1947. u vezi sa ovom svesno odigranom dvostrukom ulogom heroja koji se svojevoljno kreće preko granica. zbrkane zamisli. ne može se poreći da i priče o Mogliju donose političku konotaciju. delimično je 513 Upor. U svojoj prozi iz osamdesetih godina XIX veka Kipling se bavio različitim negativnim aspektima imperijalnog sistema u Indiji. dok pokušaj da iskoristi roman u te svrhe samo potvrđuje njegovu umetničku celovitost. oni su njegova „braća“. McClure. i Mogli završava u državnoj službi. On svoju dominaciju uspostavlja onim što se u političkom žargonu tog perioda nazivalo orijentalnim.3. Maklur (John A. Baš kao Kim. John A. na 15. Kiplingov izbor romaneskne forme i Kima O'Hare kao lika koji duboko uranja u Indiju. podanike. 9.4. u osnovi. Kipling and Conrad: The Colonial Fiction. Harvard University Press. U tom smislu. On se slobodno kreće među njima. McClure) ističe513. Problem za čitaoca. one se mogu čitati kao alegorija na imperijalizam.

glava mu je bila u visini Moglijeve glave. koje su podrhtavale pod njim. ne jezikom džungle. Takođe. ti i ja“). pravo u oči zelene kao beril. svestan postviktorijanske ratne perspektive sveta. Ibid. izgleda pomalo čudno kada stoji naporedo sa otvorenom tvrdnjom moći. Robson smatra da ne bi trebalo biti tako strog po pitanju ovog aspekta priče o Mogliju i da nije potrebno zauzimati tako stroge stavove prema Kiplingovoj politici. zauzima veoma oštar stav prema pričama o Mogliju514. str. što je ključno za Moglijev uspeh. to navodi na pitanje zašto jedan lik treba da dominira nad ostalima ili zašto. u noći.politički i moralni sud o „fraternalizamu“. „stanovnik džungle“ ili „Indijac“. koji može biti i jeste veoma privlačan i idiličan. sve dok se ne ugasi crvena svetlost iza zelenih dužica.reče Mogli jezikom sela. . . kao u sledećoj situaciji iz priče Džungla osvaja: . u skladu sa simbolizmom koji se koristi. Kima i Indijaca. te da se stvara pomalo nelagodan osećaj u scenama između Moglija i Bogire.cit. u stvari i postaje. Ko će odoleti mome udarcu? Čovečiću.Udri! . U Kiplingovom svetu književnosti prikazan je kao obostrana sreća zajednice Moglija i životinja. međutim. možemo se pitati da li bratstvo. Pomalo je i teško zamisliti bratstvo u praksi koje kulminira time što heroj postaje špijun. A te ljudske reči zaustavile su Bogiru. Pozivanje na fraternalizam („mi smo od iste krvi. pišući kao Amerikanac. ako već mora da dominira. u Velikoj igri. u džungli. xx. kao što se gasi svetlost svetionika dvadeset milja preko mora i piljio je sve dok se oči ne 514 515 Robson.. jednim udarcem šape mogao bih da ti spljoštim glavu kao mrtvu žabu. Maklur. Međutim. što Kim. bacile ga na zadnje šape. Mogli je piljio u njega kao što je piljio u pobunjene vučjake. i moja snaga je u meni. op. može biti daleko od slobode i jednakosti iz slogana francuskih republikanaca. najposle. u kojima heroj-čovek ističe svoju superiornost nad panterom koji je „prirodni“ kralj džungle515. on nije u potpunosti jedan od svojih.Ja sam Bagira.

516 517 Upor. Slika moćnog pantera koji liže stopala dečaka koji ga naziva bratom psihološki je uverljiva.Budi miran! Krivica je do noći. stalno se čuje poziv „Srećan lov svima koji čuvaju zakon džungle“. a govori se da je to „najstariji zakon na svetu. a njegov glas je grmeo poput groma u letnjoj noći – Ja sam te naučio svim zakonima džungle koji važe za sve stanovnike džungle sem majmuna . ali etičke i političke implikacije.. ako uzmemo u obzir simboličko značenje ove scene. jesu u velikoj meri diskutabilne. on ukazuje na religijski i svečani ton koji ublažava kontekst u kom se zakon primenjuje: „ .. čovekovo mladunče.. London.517 Naime. brate! – šaputao je dečak. str. Shamsul Islam. pre svega. Zakon džungle.cit. . 200). koji nikada ništa ne određuje. Robson. brate. dolazak belog čoveka na slonovima sa puškama i na hiljade crnih ljudi sa gongovima i boksama. a sa njima i velika glava.spustiše. xxi. Pravi razlog je to što ubistvo čoveka znači. 100). iskazana. dublje i verovatno tačnije viđenje ove ideje prikazao je Šamsul Islam (Shamsul Islam) u svojoj knjizi Kiplingov zakon (Kipling's Law). a da to nije zasnovano na razumu. A Study of His Philosophy f Life. 1975. Islam ističe da je suštinski element ovog zakona racionalnost.Brate. Oni nemaju zakon. Takođe. Macmillan. ranije ili kasnije. Tada svi pate u džungli (KODž. op. nije do tebe (KODž. rekao je medved. Oni su otpadnici“ (KODž.koji žive na drveću. 182-3). 100). sve niže i hrapavi crveni jezik poče da liže Moglijevo stopalo. pošto je to kodeks savršen kao samo vreme“ (KODž. Kipling’s Law. mnogo blaže. .Slušaj. milujući ga blago niz vrat i preko izvijenih leđa . Međutim. usaglašen sa svim događajima koji mogu da se dese stanovnicima džungle. Naime. pri čemu se socijalnog darvinizma 516 „zakon džungle“ odnosi na formulaciju . zabranom ubijanja čoveka. zabranjuje svakoj zveri da pojede čoveka. te je Maklurova primedba primerena ovom primeru.

Issue 1. večiti zakon. Carbondale. Oxford. Kiplingovom prozom sa imperijalističke tačke gledišta bave se mnogi savremeni književni kritičari u svojim studijama i člancima: Anindio Roj (Anindio Roy) u Civilnosti i Imperiji518. Texas Studies in Literature and Language. kako Gejl Čing Lijang Lou i naslovljava svoju knjigu. The Hudson Reviev. 2003. 33. Radyard Kipling. M. 537.525 518 Anindyo Roy. čovek je svemoćan toliko da. Issue 4. Vol. Šahan u knjizi Radjard Kipling: Aktivista i umetnik520. stanovnik i vodenog i kopnenog sveta. S. pri čemu se u odabiru imena baš ove životinje vidi imperijalistička simbolika.Tompkins u Umetnosti Rajarda Kiplinga521. Civility and Empire – Literature and Culture in British India. ide van kodeksa božanske prirode. Danijel Karlin u Radjardu Kiplingu519. vol. Issue 3. čitalac ne može da zaključi da je upravo beli čovek tvorac tog sistema pravila kojim se lakše upravlja džunglom. Shahane. 524 Don Randall. The Art of Rudyard Kipling. 521 J. Studies in Short Fiction. „Artist of Empire: Kipling and Kim“. Routledge. Klara Klerban Klark u članku „Umetnik Imperije: Kipling i Kim“522. U tom smislu. New York. poput Moglija u priči Džungla osvaja. Routledge. 1973. 523 Paul Beltles „The Mark of the Beast“: Rudyard Kipling Apocaliptic Vision of Empire“. London. White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism. 1998. 1959. S. Methuen. i Mogli nosi nadimak Žaba.Dakle. London. Iako se stiče utisak da to nije prirodni zakon. 97. Rudyard Kipling: Activist and Artist. 522 Clara Clairborne Park. J. Tompkins. pri čemu se čini da je slika Britanaca u Indiji krajem XIX veka objedinjena metaforom „bele kože/crne maske“. str. 2005. 1996. te preuzima osvetu u svoje ruke. Southern Illinois University Press. M. str. 520 Vasant A. Oxford University Press. Vol 40. već Božiji. 1822-1922. 525 Gail Ching – Liang Low. baš kao što je Mogli stanovnik i životinjske i ljudske zajednice. Žaba je amfibija. Pol Belts u članku „Znak zveri: apokaliptična vizija imperije kod Rajarda Kiplinga“523. . Vosant A. 519 Daniel Karlin. 1996. Don Rendal u članku „O aluzijama na veliki indijski ustanaku Knjizi o džungli Rajarda Kiplinga“524. „Post-Muting Allegories of Empire in Rudyard Kipling’s Jungle Books“. ed. 55. 1999.

J. te je odmah i osvojio srce mlađe čitalačke publike. imao je privilegiju i prednost da mu i roditelji kao malom dečaku naglas čitaju Obične priče sa bregova. autora Tomasa Hjuza. Oxford University Press. The Oxford Companion To Children’s Literature. i to prevashodno za dečake.. ovaj pisac. on je primetio: „Dečake gospodina Kiplinga razumem samo kad maltretiraju siledžije. str. i to prvo objavljujući svoje priče u časopisima. nepoznatog i drevnog.. Izistinske priče. Tompkins. 495. a donose priču o avanturama grupe dečaka u koledžu. gotovo mitskog. poput Školskih dana Toma Brauna. koji je imao jedanaest godina kad su se priče Stoki i kompanija prvi put počele objavljivati u časopisu The Windsor Magazine (1898. govori o ovom piscu iz perspektive odraslog kritičara koji je kao dete čitao njegova dela. kada se govori o žanrovskom određenju njegovih pesama. Međutim.9. Obične priče sa bregova prestale su da mu budu interesantne kada mu je bilo 14 ili 15 godina. izgleda da se svrstava više u književnost za decu i mlade nego u književnost za odrasle. a onda objedinjujući ih u zbirke ili romane. otimali za mesečni primerak ovog časopisa i s velikom radošću čitali najnovije priče o Stokiju“. . može se reći da se Kipling delimično nadovezao i na tradiciju školske priče. 1999. godine. prilagodivši je dečacima svog doba. autor studije O umetnosti Radjarda Kiplinga. kako sam kaže. Vilijam Gordon (William Gordon).“528 Pošto su ove priče zasnovane na Kiplingovom ličnim srednjoškolskim iskustvima. Žanrovsko određenje Iako je književna recepcija Kiplingovog književnog dela izazvala brojne moralne i političke kontroverze. S. Stoki i kompanija. Stoki i kompanija. a onda im se ponovo vratio da ih pročita i analizira iz drugačije perspektive. 528 Ibid.). preživljavaju. „generacije za koju su ove knjige i napisane“. priča i romana.527 Pišući kritiku o ovoj knjizi u časopisu Langman's Magazine za maj 1899. godine. te su i u njegovo doba (60-tih godina XX veka) 526 Humphrey Carpenter and Mary Prichard. Još sam Kipling je kao inspiraciju imao ideju da piše „traktate ili parabole na obrazovanje mladih“526. 527 Ibid. Oxford. seća se kako su se „njegovi roditelji i starije sestre. prema njegovom ličnom iskustvu. stavljajući kritičare na stranu odbrane ili napada. Knjigu o džungli.4. te ističe da mu je tada u ovim pričama najupečatljivija bila atmosfera nečeg divljeg. pri tome kao pripadnik. Knjiga o džungli nešto malo pre toga. jedan od saradnika časopisa The Kipling Journal za juli 1953. M.

cit. govori i napomena Osvalda Bastbla (Oswald Bastable) u prvom poglavlju knjige Tobožnji bogovi (The 529 530 Ibid.533 Time bi se ove priče ubrajale i u usmenu tradiciju priča za decu.532 Uz sve to.. Eni Svort-Bedford. a kasnije se pravio i Diznijev crtani film i prilagođeno izdanje Knjige o džungli530 koji uopšte ne odgovaraju suštini originala.. 15. nastavlja da bude izuzetno popularan pisac – mladi čitaju njegovu Knjigu o džungli sa požudom. 5. Ovaj kritičar smatra da je implicitna imperijalistička tema doprinela smanjenoj popularnosti u savremenom dobu. Winter 1985. V. W. Šahan smatra da Radjard Kipling. op. ali se danas verovatno ne čita mnogo. . uprkos akademskom zanemarivanju i nezainteresovanosti. ali da Kipling nije mogao da izmeni činjenicu da su i drugi pisci pisali na istu temu. Mel Kraford. i to delimično zbog razloga kojima je sam Kipling doprineo i onih koji su bili van njegovog uticaja. 531 Upor. priređivač. a stariji ove priče uvek iznova čitaju radi izuzetne zabave. Xxv 532 Upor. godine. Robson. Biblioteka „Vesela družina“. 1978. 1875-1950) napisao je seriju priča o Tarzanu kralju džungle. Naime. Mladost. sinu engleskog aristokrate ostavljenom u džungli kao beba i odgajanom od strane majmuna. ako uzmemo u obzir da se priče iz Knjige o džungli. str. Volt Dizni. Yeats) 1955. smatrajući ga prilično realističnim.529 Prema V. a o brzini kojom su ove priče postale deo tradicije književnosti za decu. 533 D. 531 Međutim. The Journal of Narrative Technique.H. mogu posmatrati i kao priče ispričane deci od strane odrasle osobe. već priču čine nepotrebno sladunjavom. pa privlačili pažnju čitalačke publike. ilustrator. pred spavanje. 1. Shahane. str. Vasant A. Knjiga o džungli žanrovski pripada i basnama i avanturističkoj priči (čini se da je Džejms Fenimur Kuper (James Fenimore Cooper) bio uzor Kiplingu).cit.. 56-58. Vasant A. pričao priče iz Knjige o džungli i Izistinskih priča. godine kako je Kipling svojoj deci. op. V. žanrovska odrednica ne bi trebalo da se dovodi u sumnju.petnaestogodišnjaci uživali u ovom štivu. priređivaču Knjige o džungli iz 1992. str. Knjiga o džungli. ova knjiga nekad je bila veoma popularna. vol. kako je upečatljivo to činio ovaj pisac. Zagreb. pored Alise u zemlji čuda Luisa Kerola i Vetra u vrbaku Keneta Grejama. Steward. s prigušenim svetlima u polumračnoj sobi. no. tako da kod njih kasnije nije postojala želja da ih čitaju ili slušaju druge dok ih čitaju naglas. Jejtsu (A. Robsonu. odnosno roditelja. Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Burroughs. Kiplingova mlađa ćerka Elsi opisala je A.

medveda i pantera. Muzički utisak dopunjen je piktoralnim pričanjem. carstvo mitološke imaginacije – Mogli je za životinje poput šumskog boga s moćima junaka iz bajke. Carpenter.. zapisala je o njemu sledeće: „svako dete će svakako zavoleti Kiplinga.536 Sa stilske tačke gledišta. 297. 66-67.cit. 539 Upravo zbog 534 535 Upor. pogotovo u Knjizi o džungli. str. op. Ivanka Kovačević. 139.535 O njegovoj popularnosti govore i brojna izdanja priča i romana čak i u Kanadi.. Robson. Issue 2. Narodna mudrost prisutna je u vrlo uspelim gnomskim izrekama. 1984.. . Efekti se postižu kritičkim rečenicama. „Against All Invasion“: The Archival Story of Kipling. pri čemu se ovaj humor uz jednostavnost i alegoričnost stila. Sarajevo – Beograd.. pri čemu se moralna pouka postiže reprezentativnošću životinja za ljudske osobine i crte ličnosti. drevnog i dalekog. na šta ukazuje Eli Maklaren. 124. „Radjard Kipling“. Volume 40. ugodan život u kome sve životinje imaju prototipe u dečijem svakodnevnom životu. 536 Eli Mac-Laren. time što će u pravom trenutku dobiti ove knjige u svoje ruke. xxvii. Jezik je sasvim jednostavan. 539 Upor..cit. Tompkins.534 Karpenter takođe ističe kao su Kiplingove knjige za decu preživele sve promene ukusa čitalačke publike. ili bar za odrasle koji su deca u duši. Svjetlost. Ibid. Sve ovo je moguće zato što se struktura sveta koji nudi ova knjiga sastoji od tri sloja. da otkrije da li ga voli ili ne. 2006. Govor životinja nije kolokvijalan već približan kazivanju narodnog pripovedača. str.cit. str. objavljene u formi priča šest godina nakon što se prva Knjiga o džungli pojavila u štampi: „Hajde da se igramo knjige o džungli. Copy Right and the Macmillan Expansion into Canada. Prvi sloj donosi svet dečije igre. drugi sloj je svet basne. Engleska književnost 3. dostojanstvenim tonom u kome ima i suzdržane nežnosti i muževnosti. Journal of Canadian Studies. a njihov svečani ton podiže mnoge scene na nivo epske poezije. a ja ću biti Mogli“. Rozmeri Satklif (Rosemary Satklif). sa zmijom Kaa538. str. koja je veliki deo inspiracije za svoje knjige pronašla u Kiplingovim pričama. 537 Upor. op. čime se ovo štivo približava i književnosti za odrasle. svi prizori iskrsavaju pred čitaocem kao na slici. žanrovsko određenje takođe prevaže ka književnosti za decu. str.. Jer dete koje nikada nije trčalo sa Moglijevim čoporom vukova ili branilo severni zid sa Parnesiusom i Pertinaksom propustilo je nešto što neće dobiti ni od jednog drugog pisca“. op. 283. svako dete bi trebalo da dobije šansu.Wouldbegoods). str. dete čitalac ne može da se ne nasmeje blagom humoru koji boji odnos Moglija i njegovih učitelja. 538 Upor. 537 Pored toga. 1900-1920. dok treći sloj donosi svet divljeg i čudnog. na trenutke približava i sviftovskoj satiri.

str. str 280. 280-281. pre svega u sferi engleskog govornog područja. 542 Dušan Puhalo. Podgorica. same te zveri (koje su u stvari ratnički tipovi. UNIREKS. Engleska književnost XIX i XX veka. koje su poodavno kvalifikovane kao militantne. Osim toga. Cainpbell) i Lipin Kot. Pošto su priče objedinjene u jednu slobodnu celinu. pošto nude bogatstvo svetova da bi mladalačka mašta mogla da dosegne i odrasle spremne da se igraju. Ibid. Edgar Rajs Barouz slika divljinu džungli. Ona nastoji da prodre u suštinu odnosa čovek – životinja i da taj odnos posmatra iznutra. Velika tema divljine. ovo nisu striktno priče za decu. moglo bi se govoriti o ovoj knjizi kao o romanu o životinjama. . sve to i danas privlači dečačku publiku.toga. kako ga karakteriše Novo Vuković. jer aplikovanje biološke teorije. nakaradno. izazvala je veliki odjek. koju književni kritičari nazivaju romantičnom. a da je njegovo delo Knjiga o džungli izazvalo ne samo veliko interesovanje kod čitalaca. smatrajući da je objektivistička orjentacija tretirala pomenutu relaciju spolja. Naprotiv. valja imati na umu da. pisci pomenute orjentacije insistiraju na slikama životinja u njihovom prirodnom miljeu i elementu. kolonijalne. na mestu je kada je u pitanju životinjski 540 541 Novo Vuković. a sličnim temama se inspirišu i R. nego i inspiraciju i podsticaj kod niza pisaca. 540 On govori o tome kako se paralelno sa objektivističkom orijentacijom ovog žanra razvila i jedna drugačija. postoje mišljenja da su upravo pominjane Kiplingove predrasude i mane u omladinskoj književnosti postale vrline. str 149. Uvod u književnost za decu i omladinu. Kejpbel (R. neautentično. Ta orijentacija je na planu čiste književnosti bila plodonosnija. a može se dopasti i odraslima kao poetična epsko-lirska slika jedne primitivne zajednice“.. Džek London i Džejms Oliver Kervud pišu romane sa temom surovosti i d ivljine severa. i pod pretpostavkom o njihovoj nepreteranosti.541 Prema Dušanu Puhalu. koju je Kipling maestralno uveo u književnost. te ideje nisu u knjigama za decu imale onaj efekat kao u knjigama za odrasle. 542 Kad su u pitanju Kiplingove ideje.. kada je u pitanju ljudsko društvo. Novo Vuković ističe da je Radjard Kipling najpoznatiji predstavnik te orjentacije. ali čvrsti i ubedljivo izvajani). 1996. jednostavnih osobina. 1976. Beograd. ali i vide i dublje slojeve priče.. „Doživljaji dečaka Moglija odraslog među zverima indijske džungle. uzbudljivi događaji koji nastaju u vezi sa sprovođenjem ili kršenjem „Zakona džungle“.

Zabavna biblioteka. kako to Harold Blum ističe. 1981. odnosno adolescentima. Radjard Kipling. Vladoje Dukat. Knjiga o džungli. Vesela družba. edicije koje su nesumnjivo namenjene najmlađim čitaocima – Plava ptica. „Adolescence Imperialism and Identity in Kim and Pegasus in Flight“. Knjiga o džungli Eni-Nort-Beograd. Pčelica. Republički zavod za unapređivanje školstva. str. posebno svet džungle. Golišan: priče iz Indije. Radjard Kipling. godine pa do poslednjeg iz 2010. Indijska džungla. Radjard Kipling. prevodilac.cit.cit. kao centralnu temu uzima zrelu dečačku priču o odrastanju uz značajan naglasak na avanturama u realnom svetu ljudi545. Priče iz životinjskog sveta. Olga Timotijević. kolo 42. a time i mladih čitalaca. i imperijalizma. op. i to ne samo u oblasti engleskog govornog područja pošto se Kiplingova dela mogu naći u prevodu širom sveta. op. Edicija Zlatni dečiji klasici. Olga Timotijević. Knjiga o džungli. Kovačević. 2001.544 Međutim čini se da je roman Kim upućen nešto starijoj čitalačkoj publici.Kon. kolo 3. godine. prevodilac. budući da. Radjard Kipling. prevodilac. Biblioteka Knjige našeg detinjstva. Olga Dimitrijević. prevodilac. Beograd. Didicher) bavi temom adolescencije. Radjard Kipling. Sarajevo 1965. Svetska književnost za decu. 1960. ističe se da je on veliki samo kao klasik za decu. a da su mu do današnjih dana ostala verna samo deca. Mosaic. Lastavica: Izbor 100 knjiga. od prvih prevoda iz 1924. Bloom. Svetska književnost za decu i Biblioteka Knjiga našeg detinjstva – ukazuju na nesmanjeno interesovanje izdavača. Mlado pokolenje. 546 Nicole E. Naime. Zabavna biblioteka. knjiga 5/5. Olga Dimitrijević. University of Manitoba.543 U tom smislu. U tom smislu se i Nikol E. 545 Upor. S. i roman Pegaz u letu (Pegasus in Flight) autorke En Makfatri (Ann 543 544 Upor. BMG. Edicija Zlatni dečiji klasici. Olga Timotijević. Plava ptica i Knjiga za mlade i stare. Knjiga za mlade i stare. 1938. Zagred. 1999. Nada Erceg. Radjard Kipling. Radjard Kipling. Mlado pokolenje. Knjiga o džungli. Beograd. Knjiga o džungli.. sledeća izdanja: Radjard Kipling. Čačak. str 122-123.. Knjiga o džungli. 149. Knjiga o džungli. Titigrad. Nikola Cvijanović prevodilac. 1924. Školska lektira za V razred osnovne škole. knjiga 8-a. Didcher. identiteta. koji koristi postojeće imperijalističko društvo da bi se prikazao proces uspostavljanja psiho-socijalnog identiteta glavnog protagoniste. Olga Timotijević. Pi-pres. BookLand. Knjiga o džungli. Upor. Zagreb 1931. Volt Dizni. Biblioteka Vrt dobre nade. Beograd. 99. 2000. Mosaic. Issue 2. B. Vol. prevodilac. 1978. . Biblioteka „Vesela družba“. Radjard Kipling.. „Veselin Masleša“. Biblioteka Vrt dobre nade. prevodilac G. Lastavica – izbor 100 knjiga. Kod nas se iz hronologije i spiska izdavačkih kuća i edicija vidi da ovaj fenomen traje do današnjeg dana. Beograd. pri čemu se kao reprezentativni primeri za ovakvu književnost navode upravo Kiplingov Kim. 2008. prevodilac. Cvijanović. 2010. Didišer (Nicole E. Pirot. Beograd.546 Polazeći od hipoteze da odrasli koji pišu za adolescente neizbežno koriste imperijalistički diskurs da bi podstakli sazrevanje svojih čitalaca.svet. 34. str.

549 Ibid. 17. Perry Nodelman. književnost za decu suštinski i neizbežno predstavlja pokušaj da decu učinimo sličnim nama“.547 Peri Nodelman. Nodelman opisuje do detalja kako odrasli decu prvo čine „drugim“. i to radi dobrobiti svih. 29-35. odrasli znaju da će deca na kraju postati kao „mi“. gde se tek nakon obuke nudi jasna ulaznica za vladajuću elitu i 547 Roderick McGillis. deca ne mogu da budu dekolonizovana. autori se često zalete u paradoks da pokušavaju da ubede svoje čitaoce u načine na koji će postati „prava“ deca. godine u specijalnom izdanju časopisa Ariel posvećenom postkolonijalizmu i književnosti za decu primećuje da „deca ostaju najpodobnija kolonizaciji od svih bića na planeti“. „mi“ a ne „drugo“. poredeći dečaka Kima. 548 Upor. „The Other: Orientalism. 28. Naime. str. junake romana Pegaz u letu. niti da dobiju glas ili autonomiju putem proze koju odrasli pišu za njih. kolonijalizam i književnost za decu“ jasno i nedvosmisleno pokazuje da odrasli koji pišu za decu uvek i neizbežno učestvuju u represivnoj i imperijalističkoj aktivnosti. 1992. počeli su da istražuju načine na koje odrasli tretiraju decu kao kolonijalne radnike. Kada pišu za čitaoce ranog adolescentskog uzrasta. „Introductory Notes: Postcolonialism. tokom 90-tih godina XX veka neki kritičari. 1992. Roderik Makgilis (Roderick McGillis) 1997.. Deo pripreme koju odrasli pisci žele da pruže čitaocima adolescentima da bi ublažili prelaz od statusa kolonizovanih do statusa kolonizatora jeste demonstracija pravilnih (odnosno prihvaćenih od strane odraslih) strategija sazrevanja koje će ohrabriti osećaj identiteta odrasle osobe i samopouzdanog nezavisnog ponašanja. . godine u članku „Drugo: Orijentalizam. 1997. Na primer. Jedna od ključnih razlika između kulture odraslog doba i detinjstva je ta da. str. Nodelman ističe da „posmatrano iz perspektive da kolonizuje.. Children and Their Literature“. dok su zapadne imperijalističke sile često ohrabrivale kolonijalne narode da postanu sličniji „nama“. „drugo“ u odnosu na odrasle. Colonialism and Children’s Literature“.McCaffrey). a da se u isto vreme i trude da ih pripreme da postanu odrasli. prikazuje kao idilično porodično okruženje za podizanje dece.1. 548 Prateći ideje orijentalizma Edvarda Saida. s druge strane. s jedne strane. 33. Nikol Didišer.549 Međutim. Children’s Literature Association Quartely. gde obrazovana i bogata elita upravlja neobrazovanom siromašnom većinom. Arial. koja prilagođava sličan imperijalistički model mnogo delikatnijem političkom kontekstu. i Tirlu i Petera.1. analizirajući književnost za decu. 7-15. str. onda im kažu kako da to „drugo“ budu na pravi način (kroz književnost za decu i druga sredstva uvođenja u kulturu.

gde je potrebna kameleonska moć prerušavanja i adaptacije novonastalim situacijama. op. Radjard Kipling zauzima značajno mesto u engleskoj književnosti. kulturološko-političkim kontekstom. Ovi likovi. U tom smislu. Henrija Džejmsa i Džozefa Konrada koji u svojim delima istražuju razarajuće posledice čovekove sklonosti da kontroliše svet oko sebe). odnosno književnost za mlade. ali i ostavljajući iza sebe uvek savremene priče o čarobnom svetu detinjstva. nadograđujući klasičnu avanturističku priču svojim životnim iskustvom. . ali i izuzetnim poznavanjem dečjeg i životinjskog sveta. ali nešto starijeg uzrasta. 550 Didicher.cit. odnosno velike priče Zapada o beloputim herojima (za razliku od svojih savremenika Tomasa Hardija. koje nastavljaju da žive i danas u delima savremenih pisaca. označavajući vrhunac žanra avanturističke priče kao odraza imperijalističkih ideala Britanske imperije. uklapaju u opštu shemu žanra književnosti za decu. iako pripadaju različitim istorijskim periodima.550 Time se jasno pokazuje da Kipling ne samo da nije anahron u svojim idejama već donosi večite teme smeštene u kulturološki kontekst Indije krajem XIX i početkom XX veka.

južne Afrike i jugoistočne Azije. Roberta Luisa Stivensona i Radjarda Kiplinga. Džonatana Svifta. priče i značenja koje čitalac učitava na osnovu ova dva elementa. kao i da se. o vaj rad preispituje brojne mogućnosti tumačenja književnog teksta. Iako se Britanska imperija prostirala sve do Karipskih ostrva.10. s jedne strane. Britanci su imali realno lak pristup egzotičnim zemljama koje su obećavale avanture i bogatstva van dometa mašte onih koji su se odvažili da zaplove daleko od britanskih obala. Ovakav razvojni put odražava kulturološku potrebu da se širenje Britanske imperije proslavi. ali i da se nove generacije dečaka. Frederika Merijeta. Ono što su Afrika i Indija i druge osvojene teritorije nudile deci – ali i odraslima – jeste mogućnost avanture. nudi i uzbudljive događaje koje vreme teško da može da izbrisati. u čijim delima avanturistička priča kao žanr od početne forme robinzonijade preko satiričnih putopisa. crpeći snagu iz konteksta novog industrijskog i finansijskog društva . istakne istoričnost tekstova i tekstualnost istorije u prizmi romana koji sobom donosi interakciju diskursa. U radu je ovo pokazano kroz avanture junaka Danijela Defoa. Veliki deo književnih dela s osvrtom na Imperiju odnose se isključivo na samo dve britanske imperijalne ispostave: Afriku i Indiju. Pošto je Britanija imala Imperiju. s druge strane. Roberta Majkla Balantajna. pored toga što neizbežno pripada kulturološko-istorijskom kontekstu doba. priča o imperiji često je prikazana i kao vrsta bajke u kojoj odvažni ali nepoznati heroj putuje u daleku zemlju. upravo su Afrika i Indija zaokupile maštu pisaca i za decu i mlade i za odrasle. ZAKLJUČAK Baveći se engleskim avanturističkim romanom XVIII i XIX veka. budućih branilaca imperije uvere u značaj očuvanja superiornosti Britanaca nad drugim nacijama. iako su stvarna geografska mesta na mapi. Ove zemlje. a sve to da bi došao do ćupa sa zlatom (ili slonovačom. Pokazuje se da priča o beloputom Englezu u potrazi za herojskim delima. U radu je prikazano da je u viktorijanskom periodu britanski imperijalizam bio na svom vrhuncu. u potrazi za kulturološkim kontekstom i žanrovskim određenjem. uz cilj da se. ili dijamantima) na samom kraju. odredi čitalačka publika avanturističkog romana nekad i sad. prevazilazi prepreke i sukobljava se sa zlikovcima. ili začinima. pomorske priče i priče o dečačkim avanturama dolazi do pikarske forme priče i alegorijskog romana o životinjama. U tom smislu. ili kaučukom. često su funkcionisala kao zemlje iz mašte i magična kraljevstva u prozi za decu.

političkih tekstova. Ono što je književnost imperijalizma dodala „realnosti” imperijalističkog iskustva bio je utisak da je imperija više nego „korisna” sa ekonomsko-trgovačkog stanovišta. Beletristika je ponudila svojim čitaocima snažno uverenje da je Imperija nešto uzbudljivo što treba proživeti na svim planovima uz veliko zadovoljstvo. a da uz to bude i zabavna. a imperijalistička književnost svakako nije uslovila nastanak i razvoj Imperije. nadvladalo bi uverenje da ona liči na svet iz književnosti.koje je s ogromnom sigurnošću dominiralo svetom. već bi se pre moglo reći da je bila pokazatelj duha sa kojim su Britanci preduzimali svoje mnogobrojne poduhvate u svojevrsnoj eri optimizma. Zauzvrat. te su duži vremenski period i stvarali slike dovoljno žive i prijemčive da bi svoje čitaoce . svesno ili nesvesno. zauzvrat. deo ove snage je dolazio i iz imperijalističke književnosti tog perioda. časti i dužnosti da se ostvaruju ciljevi otelotvoreni u idealima tog doba. Činjenica da se književnost imperijalizma u tolikoj meri isprepletala sa realnošću imperije u svesti javnog mnjenja. bar na površinskom nivou. i učinila realnost imperije prijatnijom nego da je javnosti saopštavana putem suvoparnih činjeničnih. Ova književnost nije donosila tačan opis onoga što se na političkom planu odigravalo u Britanskoj imp eriji i u procesu stvaranja te Imperije. Imperija nije samo povećavala ekonomske mogućnosti već je i donosila iskustva koja bi trebalo da izazovu snažan osećaj ponosa. kao istinski odraz događaja. ova pretpostavka pomogla je da se učvrsti uverenje da je imperijalistička književnost istinski o draz poželjnog stanja stvari. Sama činjenica da od rasli Britanci ne samo da su i sami čitali ovakvu književnost već i ulagali otvorene napore i želju da njihovi mladi to isto čine. Takođe. a to je značilo da je sa britanskim svetom sve u najboljem redu. Pošto bi se politički događaji svakako odigrali. te je književnost. Međutim. stiče se i utisak d a su pisci i verovali u priče koje su stvarali. Politička realnost imperije zahtevala je imperijalističku književnost zato što je sve što se odigravalo zahtevalo neko prihvatljivo objašnjenje. učinila je Imperiju prihvatljivom. Ljudi nisu duboko promišljali o onome što se stvarno dešavalo. ili „praktična” sa stanovišta bankara i političara. a ako su i mogli da pretpostave istinu. ukazuje na usklađenost istorijskih okolnosti i književnosti. književnost je mogla da bude prihvaćena.

U tom smislu. u velikoj meri povećava vrednost herojskim delima. urođenici iz afričkih plemena ili praznoverni Indusi. a suština i cilj proze jeste da stvori neprolazne slike kod čitalaca. što svakako. M eđutim. Najposle. odnosno o prikrivenom prisustvu primitivnog i instinktivnog čak i u civilizovanom društvu. te mnogo sporije blede od nje same. Pošto one sobom donose mnoge suštinske ljudske emocije. beskrajne okeane. dajući mu značaj i sa psihoanalitičkog aspekta. egzotičnog u kojoj je samo zlo teško spoznati. ili pak životinje koje nose simboliku „primitivizma” po zapadnim standardima. romani analizirani u ovom radu i danas ostaju deo lektire dece širom sveta zbog toga što je priča o avanturi nadživela svoje pisce i doba nastanka. avanturistička priča XVIII i XIX veka nosi sobom i jednu specifičnu odliku upravo u vezi sa „divljim bićima“ i njihovim načinom života. s jedne strane. Robert Luis Stivenson i Radjard Kipling klasične elemente avanturističke priče u velikoj meri primenjuju tako što u svojim pričama herojsku potragu smeštaju na pusta ostrva. ovi avanturistički romani su proza. poput ponosa. U ovom radu pokazano je da Danijel Defo. onostrano. Frederik Merijet. Naime. u ma kojoj od navedenih formi. moglo bi se reći da je priča o avanturi i priča o upoznavanju čoveka sa svojim skrivenim tajanstvenim stranama. sukoba dobra i zla. unoseći pritom u njih elemente linearnog putovanja. Džonatan Svift. Robert Majkl Balantajn. odnosno Drugo. slike nastale u doba procvata Imperije ostaju i dalje dovoljno živopisne. Međutim. donose atmosferu tajanstvenog. ova bića. a. priče o odrastanju. one još i danas imaju moć. ako ne da ubede. te samim tim i još teže izboriti se s njim. pri čemu je zlo otelotvoreno u „divljim bićima” kao što su pirati. pohlepe i strasti. tajanstveno. Taj tajanstveni i strašni element Gejl Čing-Lijang Lou naziva terminom . Polazeći od neprimerene pretpostavke da svi oblici društva i kulture koji nisu identični sa britanskom moraju da se kategorišu kao nešto strano. daleke i nepoznate zemlje. Sa ulaskom u XX vek fizička realnost imperije bledela je i postajalo je sve jasnije i jasnije da stvarnost zaostaje za slikama u avanturističkim romanima. ovaj aspekt imperijalističke avanturističke priče doprinosi i dubljem tumačenju teksta. a ono da probude svet mašte kod čitalaca. isto tako. hrabrosti. egzotične predele Afrike i Indije.uverili da je njihova vizija sveta čvrsta baš kao i realnost. te se svojom porukom traganja za skrivenim blagom i neslućenim sposobnostima čoveka uklapaju u savremeno društvo.

London. str. Frojdova podela između „onoga što je poznato i prijatno” i „onoga što je skriveno i skrajnuto od pogleda” vodi ka definiciji „nepoznatog” kao vrste straha koji vodi ka nečemu što je poznato i odavno prisutno552. ali da su deca i mladi. voleli te priče. Gail Ching-Liang Low. Oba ova termina oslanjaju se na Frojdove termine „heimlich/unheimlich”. Pošto obe pripovedačke instance u velikoj meri omogućavaju brojne konotacije. nudeći inverziju normalne i uobičajene strukture – čitalac se suočava sa slikom doma za koji se pokazuje d a nije dom i sa Britancem za kog se pokazuje da je neko sasvim drugačiji od očekivanog. 144.. u smislu određenja adekvatne ciljne čitalačke publike. čitaocu ostaje mogućnost ili da poveruje u površno doslovno značenje teksta. Routledge. učitavajući ideološke nijanse priče. ili da čita između redova. White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism. personi samog autora dela. ali zato dobija na pronicljivosti i autentičnosti. . prepo znavajući svoj svet u jednostavnosti priča na površinskom nivou. sa narativnog aspekta. Ovakva višestruka učitavanja značenja u tekst avanturističkog romana XVIII i XIX veka moguća su zbog toga što je. Izmišljeni i egzotični svetovi dobijaju mračniju nijansu u tumačenju uz elemente atavizma. propadanja i regresije. odnosno viktorijanskoj preokupaciji okultnim transformaciji gotskih elemenata u imperijalističke romane/avanture. pri čemu su mnogi od romana preživeli promenu 551 Upor. 113. prepuštajući se plovidbi svetom avanture neopterećene ideologijom bilo koje vrste. pripovedač koji pripoveda ove priče ili sam heroj ili se pak ta uloga prepušta sveznajućem pripovedaču. Upravo ovaj različit pristup priči kao tekstu. ali i nedostupnost aspekata priče iz perspektive drugih likova.„kolonijalno nepoznato”551 i pripisuje ga takozvanoj „imperijalnoj gotici”. Termin „kolonijalno nepoznato” izuzetno dobro opisuje identitet Britanaca viđen iz dve perspektive – sa spoljašnje strane štita i sa unutrašnje strane skrivene iza tog štita. relevantan je za žanrovsko određenje avanturističkog romana XVIII i XIX veka. str. Lou koristi ovaj Frojdov termin u smislu da on u tobožnjoj slici nepoznatih naroda i kultura odražava u stvari sliku britanskog kulturološkog identiteta XVIII i XIX veka. 552 Ibid. 1996. U radu je kroz književno-kritičku recepciju pokazano da su ovi romani često u vreme objavljivanja bili napadani od strane kritike koja je prepoznavala oštricu teksta na dubljem nivou i ukazivala na odrasle kao ciljnu publiku. Naime. pri čemu njegova lična književna avantura gubi na mladalačkom poletu.

. Imperijalistička avanturistička priča donela je sobom duh i idejne pravce XVIII i XIX veka. S. Očigledno je da priča o avanturi nema kraja i da će uvek buditi maštu čitalaca svih uzrasta. Pošto su to priče u kojima uživaju ne samo deca već i odrasli (i oni koji su sačuvali dete u sebi i oni koji to nisu učinili). Luisa i Tolkina. poput C. Ona ukazuje na nepresušnu potrebu čoveka da luta u potrazi za neotkrivenim svetovima. i čitaoci.književnog ukusa čitalačke publike tokom vekova. kako odrasli. označila nastavak klasične avanturističke priče i najavila nove tendencije u razvoju ovog žanra. sa aspekta književne tradicije. čini se da. počeli su da svoje junake upućuju u mitske svetove u kojima i danas važe slični kriterijumi. imaju uvek otvoren put ispred sebe. a to je. muzike. vođen urođenom. Naime. u isto vreme. pozorišta. ne samo u svetu književnosti već i u svetu filma. kada heroji više nisu imali nove kontinente da osvajaju i otkrivaju nove svetove. s jedne strane. ali je. a motiv potrage i dalje pleni nudeći nove i nove mogućnosti interpretacije. priče imaju univerzalnu čitalačku publiku i traju u engleskoj književnosti. sa strukturne tačke gledišta. tako i deca i mladi. u XX veku. ali i svetskoj književnosti. prirodnom radoznalošću. pisci novog doba. s druge strane. a samo hrabri njim koračaju. i suština pisanja kao kreativnog čina. ma gde se herojska dela odigravala. Stoga. U tom smislu i pisci sa svojim likovima. ukazuju na njihovo mesto u kulturi uopšte. jer brojni prevodi i adaptacije. ovi tekstovi poseduju ambivalentnost kako bi mogli da opstanu i u kanonu književnosti za odrasle i u kanonu književnosti za decu i mlade.

d. Mel Kraford. 1985. Oxford. Robinson Kruso. M. W. London. Knjiga o džungli. London. Oxford. Collins. Marryat.11. 1998. Hughes. Robert Majkl. Oxford. Prosveta. prev.. Mladost. 7. 3. R. prev. 1967. Rudyard. 2. 13. Ballantyne. 2000. London and New York. R. Oxford. Eni Svort-Bedford. Primarna bibliografija 11. 4. The Gorilla Hunters. Public School Publishing Company. Treasure Island. Oxford. Nolit. Mariner. The Life and Strange Surprising Adventures of Robinson Crusoe of York. Jonathan. Robert Louis. London. Defo. 16. Guliver's Travels. Rider Haggard.. Stevenson.. Beograd. Melbourne. 2004.. H. Defo. 1978. The Settlers in Canada . Majstorović. Koralno ostrvo . OUP. 1992. Vladeta Popović. prev. James Nisbet & Co. Tri Robinzona na Koralnom ostrvcu. Captain. BIBLIOGRAFIJA 11. Živojin Vukadinović. Oxford University Press. 1934. Danijel. OUP. 1953. Mihajlo Đorđević. R. Defoe.1. Harper & Brothers.2. Udruženje novinara "Sedma sila". Ballantyne. 1989. Masterman Ready or The Wrack of „The Pacific“. Daniel. n. Kim. Beograd. Collins. Read Books. 3. Ware. Juvenile Productions. Pan. 1911. (1873). 1983. MacMillan.. ilustrator. Dizni.1 Avanturistički romani engleske književnosti XVIII i XIX veka 1. 1984. The Jungle Books. Robson. Ballantyne. Nolit. OUP. Beograd. 1889. London. 11. 11. Volt. R. 6. Frederick. Danijel. Daniel. Balantajn.. Jamda Nisbet and Co. adapted by Linda B. 7. The Settler and the Savage. Oxford University Press.d. n. Robinson Crusoe. Bloomington.d. Marryat. Robinson Crusoe for Boys and Girls. R. R. n. Mr Midshipman Easy. 5. Kipling. Thomas. 17. M. .. M. 1946. The Coral Island. 1986. 1902. Danijel. Brodolom Pacifika . London. Beograd. Kipling. Živojin Vukadinović. 14. priređivač.1. 2.d. The Dog Crusoe and his Master. Robinzon Kruso.W. 5. 1984. n. Beograd. Prevodi avanturističkih romana engleske književnosti XVIII i XIX veka 1. M. Frederick Waine and Co. 1954. M. Frederik Merijet. Black Ivory: A Tale of Adventure Among the Slaves of East Africa. M. Wordsworth Editions. sa engleskog Vladeta Popović. King Solomon's Mines. De Foe. 6. Tom Brown's School Days By an Old Bo y. 12. Beograd. Frederick. Robinzon Kruso. 4. 2007. Ill.1. London and Glasgow. prev. Defo. McMurry and Mary Hall. Privrednik. 15. preveo Milić R. Daniel. prev. Zagreb. Ballantyne. Defoe. Ballantyne. Page N New York. Knjiga komerc. 10. Marryat. Balantajn. 8. Biblioteka „Vesela družina“. Rudyard. Swift. 9. Plava ptica – knjiga za mlade i stare.

13. prevodilac Budisava Šćekić. Zagreb 1931. 23. S. Pi-pres. Lastavica: Izbor 100 knjiga. Olga Dimitrijević. Vladimir J. Kipling. Četiri sestre. Olga Timotijević. prevodilac. Omladinska biblioteka. Biblioteka Vrt dobre nade. 20.11. prev. Zlatna knjiga. Svetska književnost za decu. Djeca Kapetana Granta. Beograd.Kon. prev. Titograd. 1938. Radjard. Kipling. Frederik. Radjard. 25. Olga Timotijević. Beograd. Pomorski kadet Džek Izi. Biblioteka Pingvin br. 1999. Danijel Defo. .4. Beograd. Knjiga o džungli. Republički zavod za unapređ ivanje školstva. knjiga 8-a. Guliverova putovanja. Sarajevo. Biblioteka Knjige našeg detinjstva. Pčelica. Udruženje novinara Srbije „Sedma sila“. Kipling. Radjard. 24. Knjiga o džungli. Sarajevo 1965.B. Kipling. Rad. Pomorski kadet Džek Izi. Hagard. Brodolom Pacifika: doživljaji jedne porodice na pustom ostrvu. Čačak. prevodilac. Frederik Merijet. Radjard. 1966. Brodolom Pacifika . Nada Erceg. Beograd. Beograd. Kipling. Beograd. 26. Veselin Masleša. 1985. Frederik. Obradio Albin Vihlar. Radjard. Merijet.. Ostrvo s blagom. Mlado pokolenje. Radjard. Biblioteka Dečja radost. 1966. 1985. Olga Timotijević. Alkot. Cvijanović. 1989. Biblioteka Zmaj. Pomorski kadet Džek Izi. 21. Merijet. preveo Mihailo Đorđević. 1952. Knjiga o džungli. prevodilac. Pirot. 16. Radjard. Kipling. Ja volim klasike. prevodilac. Svetozar S. Džepna knjiga. Mihajlo Đorđević. 19. Beograd. Radjard. 2010. 14. Plava ptica i Knjiga za mlade i stare. knjiga 5/5. prev. 27. 2000. BookLand. Sportska knjiga.15. Robinzon Kruso. Beograd. Nikola Cvijanović prevodilac. Knjiga o džungli. 1924. Frederik. Edicija Zlatni dečiji klasici. Dinčić. Lujza M. Dinčić. Oslobodjenje. Kapetan.8. Svetozar S. prevodilac G. 2008. Mihailo Đorđević. 18. Olga Timotijević. Izdavačko preduzeće „Veselin Masleša“. BMG. Beograd. Žedrinarski. Dinčić. Olga Timotijević. Henri. Merijet. Sarajevo. Indijska džungla. Priče iz životinjskog sveta. 1931. Robert Luis. 11. Zabavna biblioteka. Koralno ostrvo: pomorska pripovetka. Stivenson. 28. 1957. 1960. prev. Beograd. prev. kolo 3. Golišan: priče iz Indije. kolo 42. Frederik. Koralno ostrvo. Žil Vern. Merijet. prev. Kipling. Sarajevo. Petnaestogodišnji kapetan. Radjard. Knjiga o džungli. Vladoje Dukat. Zanimljiva biblioteka. 17. Rad. 1951. Radjard. prema Džonatanu Sviftu. Beograd. „Veselin Masleša“. Zlatna knjiga br. Beograd. 1954. prev. Knjiga o džungli. Djevojke. Kipling. Kipling. Frederik Merijet. Sarajevo. Radjard Kipling. prev. Novo pokoljenje. 22. 29. Mlado pokolenje. 1957. Beograd. Knjiga o džungli. Brodolom „Pacifika“. Svetozar S. Merijet. Knjiga o džungli. 15. br. 1966. Mihajlo Đorđević. 12. prevodilac. 1981. Kipling. Olga Dimitrijević. 10. Frederik Merijet. priređivač Živojin Vukadinović. Školska lektira za V razred osnovne škole. Rudnici cara Solomona. Knjiga o džungli. 9. prevodilac.

Džonatan. knjiga 2. Stivenson. Ostrvo s blagom. 41. Robert Luis. Biblioteka knjige našeg detinjstva. Novo Vuković. Lovac na olupine prevodilac Snežana Bukal-Katanić. 35. prevodilac Slavica Faht. Ja volim klasike. preveo za decu i omladinu Dušan Timotijević. Stivenson. Ostrvo s blagom. Robert Luis. . 90. Dečja knjiga. B. Republički zavod za unapređivanje školstva. 1998. Novi Sad. Beograd. Najlepše knjige za omladinu. Kreativni centar. Sremski Karlovci i Novi Sad. Guliver u zemlji liliputa i džinova. 1966. Novo pokolenje. 45. Beograd. Nićifor Naumov. 2002. Svift. Robert Luis. 37. Zagreb. Ostrvo s blagom. 1939. Mladost. Svift. Beograd. Robert Luis. Čačak. Kon. Robert Luis. Matica Hrvatska. 43. preveo Mihailo Đorđević. Pčelica. Stivenson. Zagreb. Ljubljana. Robert Luis. Stivenson. Sarajevo. „Branko Đonović“. 2002. prevodilac L. Cvijanović.10. Ostrvo s blagom. prevodilac Snježana Mišković. Omiljeni pisci 68. S. 31. knjiga br. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 1981. 1992. Keršovani. Ostrvo s blagom. Stivenson. Guliverova putovanja . Držić. Stivenson. 44. Beograd. Ostrvo s blagom. Biblioteka Europski klasici (Engleski pisci). Robert Luis. Džonatan. Stivenson. Džonatan. Edicija Knjige za sva vremena. 38. Mladi dani. Robert Luis. 1953. autor pogovora Božo Pavić. Ostrvo s blagom. Sremski Karlovci. Izdavačko knjižarnica Zorana Stojanovića. prevod s engleskog Dušan Timotijević. Guliverova putovanja. „Mladinska knjiga“ i „Mladost“. Džonatan. Beograd. 1973. 48. Biblioteka Zmaj. Guliverova putovanja. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić. Tri musketara. Robert Luis. autor predgovora Vida E. Robert Luis. Džonatan. Otok s blagom. Zlatna knjiga br. Titograd. Marković. 39. Svift. kolo 2. Zanimljiva biblioteka . Stivenson. Beograd. 34. Aleksandar Dima. 1923. Svjetlost. Stivenson. Beograd. Mlado pokolenje. 1976. Veselin Masleša. 32. 1958. 33. 46. 1990. Ostrvo s blagom. Biblioteka 100 knjiga. prevodilac Mihajlo Đorđević. pustolovne priče. 40. 1959. Stivenson. 47. Stivenson. Danijel Defo. knjiga 4. Nolit. Ostrvo s blagom. Guliverova putovanja. Biblioteka evropski klasici (engleski pisci). Omladinska biblioteka. Robert Luis. Stivenson. Robert Luis. Robinzon Kruso prevodilac Džejn Kerut. preveo sa engleskog i predgovor napisao Sreten Marić. Robert Luis. 1966. prevodilac Mihajlo Đorđević. Zagreb.30. Guliverova putovanja. Stivenson. 36. Beograd. prevodilac Živojin Vukadinović. G. Stivenson. Žan Randije komentator. prevodilac Mihajlo Đorđević. Sarajevo. 42. Svift. pogovor dr. 2009. Ostrvo s blagom. Ostrvo s blagom. 1990. prev. Ostrvo s blagom. Rad. Beograd. Svift. 1964. 2004. prevodilac Božidar Marković. nema podataka o prevodiocu. „Vuk Karadžić“. Knjiga za svakoga. Beograd. 1950. Beograd. Biblioteka kovčežić. prevodilac Mihajlo Đorđević. Robert Luis.

Šijan. Inc. 1830-1914. Edition Albin Michel. Milovan. London. Patrick. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in the British and American Novels. Auden. 2001 4. 1751-1945. Sea Fiction Guide.. Victorian Periodicals: A Guide to Research. New York. Bedford Books. 15. Cornell UP. Doly. 22. Beograd. New Heaven. 9. California. 1953. The Impact of Victorian Children's Fiction. 10-20. Narrativity. 1988. Literature and Love of the Sea. 19. Totowa. 1991. Romance and Fin de Siecle. 1988. New Jersey. Hourihan. Zagreb. Deeds of Empire. Scorecrow Press. 17. Boston and New York. str. New York City. Samuel. 1997. The Enchafed Flood. Durham and London. Patrick. Radopi. Oxford. Humphrey. 1999. 1981.1. New York. Ithaca. Exotic Memories. Catherine.2. Colley. ed. Routledge. University Press of Virginia. 2003. H. Beatlinger. London. Colonialism and Fin de Siecle. Harper Collins Academic.. Margery. str. Critical Practice. Drotner. Opšte književno-kritičke studije 1. Briston.. 1995. Guliver Travel’s: Case Studies in Contemporary Criticism. Chris. 1972. Empire Boys. Stilos. 10. Literature. Linda. Basic Books. Ithaca. 10-20. Hall. Routledge. 6. 1991. or. Scott. 23. and Switf’s Project to Mend the World“ in Christopher Fox. Charlottesville. Hubel.. The Oxford Companion To Children’s Literature. New Haven. 13. Metuchen. Rullers of Darkness: Imperialism and British Literature 1830-1914. 2004. Manliness and the Boy’s Story Paper in Britain: A Cultural History. English Children and Their Magazines. Whose India? The Independence Struggle in British and Indian Fiction and History. Coradec. 1979. Historie de la literature enfantine en France. 1949. Carpenter. 1707-1837. 1970. Knjige. Yale University Press. the Romantic Iconography of the Sea. 16. 1988. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 21. Joseph. Azar.. Cornell University Press. Green. Nickolas. Duke University Press. Paris. Yale UP. str. 1992. Boyd. Adventures in a Man’s World. Stanford. Bennett. sa francuskog preveli D. Kelly. Naivna pesma – ogledi i zapisi o dečjoj književnosti. „James Fenimore Cooper and Literature of the Sea“. Palgrare. Foulke. et al. Amsterdam. and Mary Prichard. 14. Bongie. 3. Baker. Edwin M. Belsey. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children's Literature. Bratton. New York. 12. Teresa. W. S. 5. Francoi. 7. 1978. Brantlinger. Fabricant. 8. Kirsten. Robert. „History. Danojlić. Sekundarna bibliografija 11. ed. 1988. 1855-1940. Modern Language Association of America. djeca i odrasli – studija . Oxford University Press. 1996. 20. Modernism. 18. Dreams of Adventure. J. 1976. Columbia University Press.2. Palgrave. Rule of Darkness: British Literature and Imperialism. Britons: Forging the Nation. 11. Barnes and Noble Books. 360-380. New York.11. . New York. London. 1986. Stanford University Press.. Martin B. Budisavljević i D. „The Literature of Voyaging“ in Patricia Ann Carlson. Pol. 2.

105-115. Children’s Literature Association Quartely. Norquay. The Nimble Reader: Literary Theory and Children’s Literature. knjiga II. 2000. 1950. Kovačević. p. Henry. Novi Sad. Empire and Imperialism in Classic British Children’s Books. 55:452 54. Culture: Key Concepts in Social Sciences. 546. 1976. 35. I. Ann Cline. Mrs Malersworth. ed. Stylos. Džozef. Novak. and F.“ In Egoff. „A Humble Remonstrance“.A. 1996. 25. Newark. George Henty and The Ficton of Empire. Rebecca. 1984. The History of the Novel in England. 1976. James.answers. 846-55. Augustian Subjects: Essays in Honor of Battestin. The Oxford Companion to Children’s Literature. str. 48. Polity Press. Lefranc. „Of the Art of Warre by Sea“ in Sir Walter Ralegh. Sarajevo – Beograd. 45. Perry.2007. 7-15. „Svjetlost“ D. Arial. the Critic and a Good Book”. „The Child. Ecrivain: l’oeuvre and les idees. 47. Naučna knjiga. 2004. str. Harmondsworth. The Ohio State University Press. ed. et al.P.1. 29. Ivanka. Fred. The Art of Fiction“ in Henry James. Nodelman. str.1. Narrating Afrika. The Future of the Novel. T.. Branislav Kovačević.S. 1989.. Kelly. prev. Albert J. „Introductory Notes: Postcolonialism. 1968. Colonialism and Children’s Literature“. Logan. 1956. Cambridge. 29-35. 28. P. Stubbs. Inglis. Lewis. Humphrey Carpenter and Mary Prichard. Roderick. „On the Art of Writing Fiction for Children“ (May 1893) in Lance Salway. Svjetlost. M. 17. Jelistratova. Cambridge.1997. Garland. ed. 30-40. R. 1999. Lovett. Twayne. New York. 2006. Children and Their Literature“. 31. str. Sarajevo. McGillis.01. Lukić i M. „Swift’s Exploration of Slavery in Hounjhuhmland and Ireland“. „On Three Ways of Writing for Children. Librarie Armand Colin. 42. Daphine. McGillis. Maximillian E.. Flauwarion. Swanston Edition. Vintage. New York and London. New York. Rivera.24. CT.L. James. 41. 39. 27. 44. prev. New York.. University of Delamore. Sheila. Kutzer. s ruskog B. 30. Edinburgh University Press. 1978. Istorija Engleske književnosti. 43. 26. 38. Kembel. 34. Ivanka. Paris.. The Rivelside Press. OUP. . 40. 36. Beograd. 1999. Selected Literary Criticism. 1996. Westport. Robert Moris.com/topic/children-s-literature na dan 3. PMLA 91.D. ed. Mawuena Kossi. Columbus. str. Marković. „The Other: Orientalism.1992. 1975. „Friday: Or the Power of Naming“. Ashley. Victorian Writers and the Image of Empire: The Rose Colored Vision. Guide de litterature pour la jeunesse. Engleska književnost 3. Greenwood Press. 28. Lukens. Glenda. C. Markovits. Language Arts. 1991. Heroj sa hiljadu lica. Only Connect.. Morris Shapira. 46. Lauenze. G. 1997. 1981. Internet izvor: www.. Marc Soriano. A. Stevenson on Fiction:An Anthology of Literature and Critical Essays. 33. Edinburfh. Martin C. 1969. London. Engleska književnost 2. 37. 32. Kitzan. A Peculiar Gift. New York.. 2001. Kovačević. 1999. IX. Zavod za udžbenike. Leon Edel. Stefanie. Roderick. Henry. Oxford University Press. The Crisis of Action in Nineteenth-Century English Literature. Garland.

Škreb. Tel Aviv University Press. Penguin. Gay. . John Rowe. 1974. Rečnik književnih termina. 58. Zweig. Routledge. Zahar. Studying Literary Theory. L. Tel Aviv: 1978. Girls Only?. Itamar Even. Petar. „The Relations Between Primary and Secondary Systems Within the Literary Polysystem. Understanding Children's Literature. Edinburgh University Press. 1973. 1719-1917. Robert Louis.. New York. Sharit. Text and Literary Allusion: Aspects in the Actualization of Literary Allusions“. 1986. Dušan. Ha-sifrut 1819:119. Pijanović. 62. Beograd. Perrin. Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de Sieckle. 50. 2001. The University of Georgia Press. Athens. Harverster Wheatsheaf. London. 1822-1922. Gideon. Mala biblioteka srpske književne zadruge.. 64. R. 1990. 51. Stevenson. 1976. Civility and Empire – Literature and Culture in British India. Stevenson on Fiction: An Anthology of Literary and Critical Essays. 1999. Victorian Will. Podgorica. 1880-1910 . Atheneum. London. Zohar. Towsend. 56. 1974. New York. „Literature as a Polysystem”. ed. 61. „A Humble Remonstrance“ in Glenda Norquay. Nolit. Routledge. Reynolds. ed. Slavery and Augustian Literature: Swift. Noel. The Adventurer. str. Roy. 1976. New York.“ In Papers in Historical Poetics. 1978. 57. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Children's Literature in Education . Tony. New York. “The Setting of Children's Literature“ in Peter Hunt.. Porter Institute for Poetics and Semiotics. London.. Paul. Peck. Showalter. 52. Normand South. 2005. Engleska književnost XIX i XX veka. 1996. Jill Paton. Maritime Fiction: Sailors and the Sea in British and American Novels. Routledge. Athens and London. John. Ha-sifrut 26:126. Dr Novo. 1990. Palgrave. 1995. Reed. 66.. ur. Kimberly. 53. 60. Beograd. Princeton. John R. Watkins. 1969. Viking. 1999. Porat. 68. New York. 65. 63. 1990. „Reader. žanrovi i modeli.1420. Walsh. Puhalo. 54. Edonburgh. 4:3036. 55. John. „The Writer's Responsibility”. Elaine. et al. Dr Bowdler’s Legacy: A History of Expurgate Books in England and America. Unireks. 2003.. 2005. Naivna priča. Gender and Popular Children’s Fiction in Britain. Edward Arnold. Webster. Princeton University Press. Zdenko. Pope. Richardson. 59. Toury. 69. Written for Children. Anindyo. 67. Beograd. Naučna knjiga. Vuković. Poetics of Childrens’s Literature. Ohio University Press. 1985. Roger.49. Ziva Ben.

str. Vol. London.2. Barbot.porch/britishempire. 15. Sutton Publishing. Frank Cass. 1996. Eltis. Michael.. „A Description of the Coasts of North and South Guinea“. 21. Barton. 200-210. 557-565. 10. David. Sinews of Empire. Rice.. A Collection of Voyages and Travels. vol 5. London. 2005. Cambridge. 1717. Youth of Darkest England: Working Class Children at the Heart of Victorian Empire. Issue 4. „The Development of Education. 2. .. 3. Anchor. 250-270. London. OUP. „The British Empire“ Internet izvor:www. Hatwick College. 1996. Stroid. Craton. 1997. Asad. B. London. ed. Ching – Liang Low. The Sea and History. „Labour and Coercion in the English Atlantic World from the Seventeenth to the Early Twentieth Century“ in Michael Twaddle. Weekly Journal 41. LTD. 1992. Alain. Craton. Edwards. The Sahibs and the Lotus: The British in India. Harvey.08. 17. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. „The Idea of Empire“ in Noel Annan. Davidson. Linda. Sylvan Press. 26-35. Constable. 14. E. London. The Oxford Companion to British History. na dan 02.E. Anderson. Sylvan Press. 1974. 1961. 1991. Routledge. Oxford and New York.. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. Britans: Forging the Nation. Michael. vol. B.11. ed. 18. Salter. Verso. Gail. The Wages of Slavery: From Chattel Slavery to Wag Labour in Africa. Anthropology and the Colonial Encounter. ed. 1993. 4. Troy. Davies. W. ed. 5. New York. in Noel Annan. 12. 2009. Davis. Colley. Sea Classics.com/front. Kingston. Carbin. New York. 9. Associate Professor of English. 6. 16. Cornell University Press.2. 1973. 13. 1988.2009. White Skin/Black Masks: Representation and Colonialism. eds. Michael. Sociološke studije 1. 6 vols. the Caribbean and England . 21. „Keepers of the Jungle: Enviromental Management in British India. 22. Bloom. 2000. 20. 1997. David. „Piracy: the Reality beyond the Image and the Myth“. 7. 1744-46. Michael. Jim. New Haven. 1949. September. The Histiorian.victoriaspast. Humanities Press. E. str. and Freedom in the Caribbean . 1966. Penguin books. 1983. Issue 3. 3rd edn. The University Press. Ithaca.. Ian Randle Publishers. Ancient Education and Today. 1707-1837. Boone. Cody. Castle. Cannon. Bosman. Books in England: Five Centuries of Social History. Dorton. J. London. str. The Sahibs at Home. Routledge. John. 42. Yale University Press. str. 1949. The Problem of Slavery in Western Culture. New Jersey. Constable. London. in John and Awnsham Churchill. Gregory. 1835-1900“. 19. 62. 11. London. Talal. Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism. 8. April. Edwards. David Brion. „The Lure of the Sea“ in E. „New and Accurate Description“. Jean. 1970.. Empire Enslavement.

London. Koven. K. 1967. Seth. Hadder and Stoughton. 39. Michael. Methuen and Co. London. 1966. The Navy in Transition 1814-64. George.html http://www. Nelson. The Victorian Town Child. Ideas and Beliefs of the Victorians – an Historic Revaluation of the Victorian Age. Jeal. II. Royal Naval College. Cecil Rhodes. A History of Naval Life and Policy. Tim. 44. 1983.. Boston. 1880-1960..sc. 1972-79. Centre for Contemporary Cultural Studies University of Birmingham. Grossberg. 1973. New York.lang. ed. Natinalism and Sexualities. Routledge. Routledge.. Propaganda and Empire: The Manipulation of British Publich Opinion. Cultural Studies. Manchester. Rutledge. Macmillan. and E. 32. 1949. 1997. Lewis. Evans.. 38. str. New York. 41. 30. 24. M.html http://www. Vol.ac. London Life in the Eighteenth Century. Birmingham.jp/~matsuoka/Victorian. 1965.com/ http://www. 1961. „The Victorian Conception of Wealth“ in Noel. 36. The Rise and Fall of British Naval Mastery. „From Rough Lads to Hooligans: Boy Life. Hall.. Frederick Waine and Co. John.com/History/Victorian_index. B.. 1992. 33. Eric J. R.history. Lloyd. A Social History. 25. Cristopher. 27. Kelly. 1905. Paul M. Stuart.. Krupsielis. National Culture and Social Refirm“ in Parker Andrew.. Weidenfeld and Nicolson. Macmillan. John. J. Encyclopedia of Britain. London. 26.nagoya-u. London..britainexpress. 1979. . 31. 1995. 1993.uk/ihr/Focus/Victorians/ http://www.. Hutchins. 1992.. London. Heinemann. Princeton University Press. 1889. Dorothy. 28. Pamela. M.victoriana. 40. 1997. Hulton. 42. Some New and Accurate Observations Geographical. New York University Press. Marryat. 1994. London. London and New York. Livingstone. New York. John M. ed. Houston. Horn. 142-43. Paula A. Harmondsworth. et al. 37. Cary. Charlottesville. Annan. 1993. Sylvan Press.edu/library/spcoll/kidlit/kidlit/kidlit. Routledge. Correspondence of William James. The Illusion of Permanence: British Imperialism in India. Confession of Faith. MacKenzie. and Historical. Captain. 29. Masefield. Graham. Greenwich. Flint. Brown and Co. Gascoignh. Bamber. Culture.victorianweb. and Treichler. Hourihan. Little. University Press of Virginia. The Cresset Press. London. 1980. Lawrence. Natural. VI 2009. The Great Reform Act of 1832. the Gulf and the Westt. 34. 1925. James. Margery. Hist. Arabia. Princeton. Manchester University Press. London. Language: Working Papers in Cultural Studies. Internet izvori: http://www. 1725.23. 35. 1984. London and New York. 43. S. Penguin.. Media.. Berkley. Sea Life in Nelson’s Time.htm http://www.org/ na dan 25. The Nation and the Navy. „Preface“ Masterman Ready or The Wrack of „The Pacific“. F. Francis. Kennedy. Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children’s Literature. London.ac.

William. New York. Thomas. Rose. Said. 1960.yale. in P. No 2. New York. An Introduction“. Westview Builder. 15. str. and the Slave Trade. 1895-1944.library. Hugh. Imperialism and Social Reform: English Social-Imperial Thought. 1907. Abby. Paul. Orijentalizam. Drinka Gojković. England Under Queen Anne. London. 16601807“. Paranscodola. 1993. 47. prev. 2002.„Puzzled Which to Chose“: Conflicting Socio-Political Views in the Novels of Captain Maryat. 60. 59. 56.org/wgbh/masterpiece/railway/age_text. New York. 18601918. Beograd. Smedley. Fitzroy Doerborn. „The British Empire and the Atlantic Slave Trade. Lewis J. Penguin. Schellinger. Internet izvor: www. A Flag for Sunrise. 1991. 1962. 3 vol. Page. str. A Short History of Africa. Biblioteka XX vek. The Erosion of Childhood: Child Oppsession in Britain.2009.. 51.pbs. ed. Semmel. David. 1998. Rittenback. with Alaine Low. 1734. 1440-1870. vol. str. 62.beinecke.02. Snelgrave. The Peace and Protestant Succession. 1993. 1991. na dan 30. Sailor King: The Life of William IV. London. Critical Inqiry. Routledge. Harper and Row. Green and Co. Kultura i imperijalizam. New York. „The Golden Age of Children’s Literature.edu/illustrated_word/images/empire_square. The Eighteenth Century. Harvard University Press. M. 1780-1950. Culture and Society. ed. 50. 63. Kan. 57. Chicago and London. D. R. 49.. New York. Sinclair – Stevenson London. 2. 48. Williams. Race in North America: Origin and Evolution of Worldview. Yale University. Said. Encyclopedia of the Novel. London and New York. The Slave Trade: The History of the Atlantic Slave Trade. Audrey. The Oxford History of the British Empire. 58. Baltimore. Longmans.. 52.45. Wolf. Picock. . 09. Vesna Bogojević. Winter 1989. 2006. Lionel.. Beograd. Empire Boys. 1997. 725-36. 1966. Plumwood. Knopf. „The Forest of Planet Mars“.. 46. New York. prev. Internet izvor: www. 64. 440-64. Oxford University Press. Marshall. Stone. A New Account of Some Parts of Guinea. 2009. Roland.3. Oliver and J.J. Beogradski krug. 1981 61. 55. Said. Edward W. Peter Long. 1997. Richardson. Robert.html. Edvard. Tom. 54. Oxford. 2008. Bernard. Feminism and the Mastery of Nature.D. 53. Raymond. Val. 1998. Simon and Schuster. 1930-34. Edvard V. G.jpg na dan 18. 205-225. „Representing the Colonisation Anthropology Interlocutors“. Routledge. Indian Forester 33. Trevelyan.

s ruskog B. 15. September 22.2. Cambridge. Margaret. sa engleskog Vladeta Popović. et al.1 Danijel Defo 1. Manuel. Oxford.11. 1951. A. 280-290. OUP. Internet izvor: www. Watt.3. str. issue 1. McInelly. John Hopkins University Press. Allan Sutton. 14. 9. London. prev. Duncan. Issue 2. 11. Breen. Istorija engleske književnosti“. Robinson Crusoe and Thrift Stamps. 1987. Butler. Shonhorn. Paul. str. J. „Inevotable Politics: Rulership and Identity in Robinson Crusoe“. 1991 18. „Introduction“ in Daniel Defoe. The Life and Strange Surprizing Adventures of Robinson Crusoe of York. 1917. 1984. Journal of British Studies 25. 12. N. Doreen. the Fame of Robinson Crusoe. „Expanding Empires. Studies in Novel. Ian.. Danijel. Cohen. Jan. T. Brett C. „Defo. 1966. University of North Texas. Norton Critical Edition. prev. 2002.elllisparkerbutler. „Robinson Crusoe as a Myth“.. Donald. Jelistratova. A Political Biography of Daniel Defoe. Nolit. 42. Robinson Kruso. Marković. London. Gloucester. . 35. Studies in the Novel. A. Kingship and „Robinson Crusoe“. Hunter. Defoe.10-20. Stuard. Frank. Pickering and Chatto. the Novel and Robinson Crusoe“. 2000. Ellis Parker. 1950. Newark. str. „Introduction“ in Daniel Defoe. 3. 1. Novel.info na dan 20. Beograd. Ware. Crowley. Naučna Knjiga. 1+. 1994. Daniel. „Found After 300 years. Vol. 10. P.. Cambridge UP. Baltimore. „Trying to Find Real Robinson Crusoe and Site of His Shipwreck“. 2. J. NJ: National War Savings Committee for New Jersey. Defoe's Fiction. 1985. Defo. 468-500. 6. Reluctant Pilgrim. The Reluctant Pilgrim: Defoe’s Emblematic Method and Quest for Form in Robinson Crusoe. 8. 13. Mariner. 2006. 1995. 19. 1690-1776“. University of North Texas. Wordsworth Editions.3. 4. 5. Kritički prikazi pojedinih autora 11. Paul. 16.04. Vol. Roberts. Beograd. The Daily Mail. Historians Uncover Composite of Castaway Who Inspired Classic Tale“. Groom Helm. Lukić i M. 27. 2009. The Washington Times. Donoghue. Nicolson. The Complete English Tradesman. H. Bell. 17. UK. July 28.. editor. 2005. Power. 7. Robinson Crusoe.2. „An Empire of Goods: The Anglicization of Colonial America“. Defoe's Politics: Parliament. Issue 1. Spencer. 1983. Expanding Selves: Colonialism. University of Kent at Canterbury. Essays in Criticism. J. „The Right to Mobility in Adventure Fiction“. October 1986. Furnbank. Hunter.2010. vol.

The Art of Jonathan Swift. Oxford. Percy G. Bristow. "Some Roles of Lemuel Guliver". Frank. 3. Macmillan. Berger. John.com/series/marryat-ser na dan 31. . 1978.. Columbia University Press. Greenberg and William B. Cambridge. 8. str.3. Max. The Cambridge Companion of Jonathan Swift. Meyers. Guliver's Travels. 1964. Greg. Ballantyne and the Nineteenth-Century Robinsonnade”. Internet izvor: www. in Introduction.. 631-47. New Mexico. Berkley and Los Angeles. Carnochay..kirjasto. University of California Press. 1913. No 4. 9. Gaston. Maher. Turner.Frederik Merijet 1. Džonatan Svift 1. Internet izvor : www. University of Delaware Press. str. CUP. Vision Press. 20 (1986-87). Papers on Language and Literature. Dennis. 1998.2010. ed. 329. New York.B. 10. 4. 1961. Newark. Power and Theatre on the Bounty. „Swift and Kafka“.fi/fmarryat. London. 179-88. „The Pride of Lemuel Gulliver“ in Robert A. Richardson. New York. Edwin W. 1955. 2. 3. 11. Cambridge. New York City. 1992. London.2. „Guliver’s Travels and the Novel“ in Frederick N. London. Harper Colins. 11. 34. 5. 4 . W. XI 15. “Recasting Crusoe: Frederick Marryat. ed.. Empire Boys: Adventures in a Man’s World. Texas Studies in Literature and Language V. Jonathan Swift: A Short Character. 2003. Paris. Librarie Hockette. 2003. New York. Rogers. The Early Novels of South West. Lucien. Nigel. Sunth. Mr Bligh’s Bad Language: Passion. eds. EighteenthCentury Studies. Dening. G. London. „The Myth of Narcissus in Swift’s Travels“.2. Lette. 13.11. Slavery and Augustian Literature: Swift. Correspondence de Voltaire. Susan. 14. Christopher.3.M.. Pope. University of New Mexico. ed. Joseph. 171-175. vol.2. Issue 3. 7. ed. 4. ed. Oxford University Press. 1943. Jonathan Swift. Adams. Norton. Children’s Literature Association Quarterly 13. Collier – MacMillan. – The Critical Heritage. Probyn. Gay. Fox. Foulet. Pat. 1962. 2. Southern Illinois University. Palmeri. Jonathan Swift.sci. 12. Routlege.html 6.Hall. Critical Essays on Jonathan Swift. Travellers and Travel Liars: 1660-1800. Fox. R. Monk.40.. OUP. William. New York. Christopher. Paul. 1836-1860. 2004. The Writings of Jonathan Swift. Jeffrey. 6. 1973. 17-33. 5. Ricardo. „Guliver’s Glasses“ in Clive T. Piper. The Genres of Guliver’s Travels.. str.X.. Winter 1964. 1993..H.3. CUP. 1995.sea-room. Winter 1988. Swift: An Introduction. Kathleen. 1990. Samuel Holt. 155-158. Quintona. 1991. 7. London. Routledge. The British Traveller in America. Hunter.

New York. Captain Marryat: A Rediscovery. Pocock.Robert Luis Stivenson 1. Northcote Publishing House. 7.3. Ca/009004-119. 15-22. Introduction to The Coral Island by R. 3. Number 3. 13-16. Blackburn. Tom. 5. The John Hopkins University Press. 1990. 2.5. 46. 11.11. 30. Philip.htm 3.visionforum.com/ browse/ product/ ?productid =60000 _ 8cid =596 na dan 11.htm na dan 05. University of Chicago Press. Bratton.biographe. William. Internet izvor : www.. 4. Moss. 8. A Robert Louis Stevenson Companion .co. „50 Greatest Adventure Books of All Time. 1952. Robert.athelstane. Number 3. Robert P. Hughes. London. Birmingham Post and Mail Ltd. Kipling. 1971. Warner. 7. Ballantyne. Oxford. Sunday Mercury. 11. 1953.kirjasto. Volume 8. Internet izvor: www.com/ browse/ product/ ?productid =60000 _8cid =596 na dan 11. Internet izvor: www. Children’s Literature Association Quarterly. Children’s Literature Association Quaterly. The Robinsonade Tradition in Robert Michael Ballantyne's 'The Choral Island' and William Golding's 'The Lord of Flies' . The John Hopkins University Press.XI 2010. 1996. Chicago and London. Palgrave. S.uk/ballanty/ballabio.V 2010. Writer and Adventurer.biography. „Mirror in the Sea: Treasure Island and the Internalisation of Juvenile Romance“. New York.. Fraser. 11. 2. Cultural Myth in Victorian Boys Books by Marryat. Garlend Publishing. Legal and General Heart 100. Oliver. Vol 114. Siegl. Volume 8. The Early Production and Reception of Stevenson's Works in England and Netherlands. „The Granite Shows Through: Shades of Tusitala“.ca/009004-119. Book.3.php. Diss. 9-15.8. Internet izvor: www. Victorian Quest Romance: Stevenson.. Internet izvor: www. Adams.M. J.V 2010. Fall 2007. Stevenson. and Kipling .01-e. Fraser. Robert Majkl Balantajn 1. „100 Great Books to Get Your Kids Reading. Fall 1983. 7. et al. 6.11. Captain Marryat : Seaman. Indiana. Internet izvor: www. May-June 2003. Michael. 10. London. Fall 1983. Libregts and Tiggers.. 1985. Jacques. 9.sci. 1998.01-e. 27 April 2008. 5. Queen’s Quaterly. Hammonah. . 4.2010. 6. Alblas.bioId=40067 na dan 5.2010. Constable. Karin. „The Internalisation of Quest Romance“ in The Ringers in the Tower. sponsored by Dryton Manor Theme Park Sunday Wonder Kids. J. Plymouth. Issue 3. and Conan Doyle. Edwin Mellen Pr.4. Haggard. OUP.fi/ballant.visionforum. R..2. 8. 1996.2.php?Bio??=40067 $ na dan 05. 1975. 384-395. „Captain Marryat and Sea Adventure“. Anita. West Egg Communications llc. Bell.

Janet. Daniel. Oxford University Press.. 8. Volume 40. Oxford. The Critical Heritage. Volume 8. M. 1982. 10. str. Ohio UP. London. L. Mac-Laren. 1975. str. 5. Eli. Oxford. 1982. Islam. Journal of Canadian Studies. 1883. Beltles. str. Routledge and Kegan Paul. Coventry Evening Telegraph. Paul. Robert. Lui. Radyard Kipling. Robert Louis. Henley. 1964. 9. Karlin.. 737-38. „Treasure Island“. Coventry Newspapers. 11. Mars. 13. 2006.E. Boris. ed. Number 3. Ford. Radyard Kipling. Elliot L. 1965. 11. McClure. Zagreb. 139-145. 8 December 1883. 1955. Oxford University Press. New York. Macmillan.3. Romance and Treasure Island : The Artistry of R. Harvard University Press. ed. Swanston Edition. Rudyard Kipling. Stevenson. Lionel. The Saturday Review. Trilling. XXIV. Kovačević. Fall 1983. Studies in Short Fiction. 1999. Ivo. Henry James and Robert Louis Stevenson. . or Grime Does Not Pay“.4. ed. „The Mark of the Beast“: Rudyard Kipling Apocaliptic Vision of Empire“. Radjard Kipling 1. S. L. reprinted from Scrutiny. 8. 14. Mass. 1942 in Kipling and The Critics. „A Hundred Years of Treasure. Sixth Edition. December. Letter to W. The Columbia Encyclopedia. 420. theatre review. 1970. Vol. str. „The Pleasure of Young Heart: Treasure Island and the Appeal of Boys’ Adventure Fiction“. str. Elliot L. Tara Cain „Touch of Escapism is a Real Christmas Theasure“. Engleska književnost 3 . 6.. Hergešić. A Study of His Philosophy f Life. Studies in the Novel. 3. London. 15. Smith. Doubleday. 304-317. „A Case for Kipling“. Perry. 11 Decembre 2007. Henley. 1957. „Radjard Kipling“. Kipling and Conrad: The Colonial Fiction. 11. Charles.“. W. 1900-1920. str. Fall 1974. The Good Kipling: Studies in the Short Story. English Studies in Canada. Sarajevo – Beograd. Shamsul. Garden City. 18. McKenzie. New York University Press. Issue 3. 81. 16. Nodelman. 1981. 1984. Robert Louis Stevenson and the Fiction of Adventure. 1943. Daniel. 2. str. New York. „The Joy Theatre. 4. 2009. John A. London. Oberlin. Carrigton. 12.. 1996. Gilbert. Rupert Hart – Davis. 1948. str. Gotham Library. Ward. 25-40. Gilbert. Karlin.9.2. No 1. The John Hopkins University Press. 20. 31. Children’s Literature Association Quaterly. 1999. His Life and Work. 11. „Against All Invasion“: The Archival Story of Kipling. Adam. Kipling’s Law. The Liberal Imagination: Essays on Literature and Society. 33. 7. Svjetlost. 17. Cambridge. Issue 2. 2-10. Ivanka. 10. str...6. Kiely. Književni Portreti. Paul Maixner. Robert Luj Stivenson i njegovo životno putovanje. ed. Hayden W. 61-85. Columbia University Press. Copy Right and the Macmillan Expansion into Canada. "Kipling". E. VI. A Record of Friendship and Criticism.

Rudyard Kipling’s Kim. R. Vintage. London. Gilman. or Papa’s Last Fight With a Dead Writer“.. 7. Issue 1.. 99-120. Frank.M. Frye. Rudyard Kipling: Activist and Artist. . Sander.. Orwell. Arthur. Narodna knjiga. 17. Randall. 1987. 1964. Issue 4. London. 1963. Konrad. Jafle. 19. Cornell UP. Vol 40. Tompkins. Kermode. 18. 1999. Vol. Jung. „Post-Muting Allegories of Empire in Rudyard Kipling’s Jungle Books“. 8. 149.3. ed.. 2001. Issue 2. 6. Oxford University Press. Selected Poetry and Prose of Blake. Mother Goose – Old Nursery Rhymes. 302. 34. 1947. Don. str. str. ed. H.447. 16. Anchor. Rackham. Politics. str. 55. str. London. trans. 20. Rudyard Kipling . Northop. 537-545. str. The Hemingway Review. 2. 11. Stendal. Carbondale. Seymour-Smith. University of Manitoba. Nicole E. J. 1973. Oxford University Press. Arden Sheakespeare Series. Clara Clairborne. Miller. The Wound and the Bow. Chelsea House. str XXX. translated by Benjamin Jowett. New York.. The Hudson Reviev. prevela Nada Ćurčija Prodanović. Mosaic. 127-135. Park. 1998. and C.G. Wordsworth Classics. Martyn. Shahane. Srce tame. Winston. 97. Aristotle. „The Kipling that Nobody Reads“. Robert F. Difference and Pathology: Steretypes of Sexuality. Southern Illinois University Press. 2004. C. 3.12. Texas Studies in Literature and Language. New York. Ostalo 1. Queen Anne Press. Methuen & Co. Mosaic. New York. Ithaca and London. Introduction to the Tempest. 1985. 1954. Wilson. „Artist of Empire: Kipling and Kim“. 1953. The Art of Rudyard Kipling. 1994. Race and Madness. 5. Vasant A. 19. Paul W.. New York. Oxford. New York. „Adolescence Imperialism and Identity in Kim and Pegasus in Flight“. 14. Moss. Hagues. Random House. „Hemingway vs. London. Džozef. Memories. Vol. „Kipling’s Triumph: The Double Boyhood of Kimball O’Hara“ in Harold Bloom. 1905.. 15. 1989. 2003.. „Rudyard Kipling“ in A Collection of Essays. Edmund. str. 13. 4. vol. Didcher.S. ed. 1959. ed. Oxford University Press. str. Geroge. Dreams and Reflections.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful