Fakultet za obrazovane rukovodećih kadrova u privredi Novi Sad

Predmet: Pravo EU

SEMINARSKI RAD
Tema: Evropska komisija

Profesor: Dušan Vasić

Student: Dragan Pavlović Br. indeksa I 552/12

. Literatura.....................................................................................3 2..................Beograd 2013....................................................................................................... ODLUČIVANJE U EVROPSKOJ KOMISIJI........ ZAKLJUČAK ...11 5....9 4.........8 3................. Stvaranje komunitarnog prava kroz odlučivanje... UVOD..............7 2....................................................god SADRŽAJ : 1........12 2 ..2........................................................................................ Donošenje odluka delegiranjem od strane saveta (mehanizam komitologije...............1............................................ ODLUKE EVROPSKE KOMISIJE....................5 2.......................................

zbog toga što njeni članovi. što znači da toliko ima i članova Komisije. Pored ovog. Sa druge strane. godine.mojaevropa. Ugovorom iz Nice 2004. u domenu izvršne vlasti. zvala se Visoka vlast.nosi“ od 1993.3 Jedan od brojnih autora koji su pisali o Evropskoj uniji. pa bi se mogao steći utisak da se komesari bave nedozvoljenim radnjama. države članice su u obavezi da poštuju načelo nezavisnosti rada članova Komisije.cg. a ne interese EU. kao i da ne utiču na obavljanje njihovih dužnosti. i ne smeju da traže ili primaju smernice od bilo koje vlade ili nekog drugog tela. jer predstavlja njenu izvršnu vlast. Jedino su iznad nje. JP Službeni glasnik. po jedan iz svake zemlje članice. Do tada je bilo 20 članova Komisije. Predsednika Evropske komisije imenuje Evropski savet. ipak upozorava da iako su komesari nezavisni u svom radu od nacionalne vlade koja ih je imenovala i da treba da zastupaju interese EU. ne zastupaju interese država članica EU iz kojih dolaze već interese Unije kao celine. UVOD Evropska Komisija je jedna od glavnih institucija Evropske unije. Miroslav Prokopijević.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-komisija/ 2 3 . Evropska unija .1. Oni mogu da obavljaju samo one radnje koje su u skladu sa njihovim funkcijama. 1 Miroslav Prokopijević. Njemačka. a zasedanja se održavaju jednom nedeljno.1 Ovo ime . nijedna država članica nije želela da ostane bez svog predstavnika kada se glasalo za predlog o smanjenju broja članova Komisije. a kada je osnovana 1950. Španija i Italija imale po dva člana. već je ovaj postupak u nadležnosti Unije. odnosno Vladu.php?akcija=rubrika&rubrika=28&sort=1&idv=38 3 Unos na URL:http://www. Svaki komesar je zadužen za određenu oblast. tokom trajanja mandata države članice ne raspolažu ovlašćenjem da komesara opozovu sa funkcije. Do proširenja EU je došlo 1. str. godine.. Beograd. Unos na URL: http://www.uvod. godine propisano je da svaka zemlja članica ima svog predstavnika u Evropskoj komisiji. Ova nezavisnost u radu garantovana im je Osnivačkim ugovorom. koja od tada broji 27 članica.2 Komisija je institucija koja najbolje pokazuje nadnacionalni karakter EU. 2005. Kako je propisano već pomenutim Ugovorom iz Nice. 45. ništa izvan toga. U Edinburgu 1992.yu/index.januara 2007. a ne svoje države.integracije. na sednici Evropskog saveta donijeta je odluka da sjedište Komisije bude u Briselu. dok su Velika Britanija. a zabranjena je svaka vrsta pritisaka od strane nacionalnih Vlada na rad članova Komisije. odnosno da zastupaju interese svojih država. komesari. Francuska. Evropski savet i Savet ministara.

php?view=63 8 Unos na URL: http://www. može da vrši promene nadležnosti komesara. 01.europa. 5 Miroslav Prokopijević. a bavi se i kontrolom vladinih subvencija određenoj industrijskoj grani. Evropska unija – uvod. a sa druge od Evropskog Parlamenta. predsednik ima pravo da zatraži od člana Komisije da se povuče. 6 South East European Times.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-komisija/ 4 . kao i da traži imenovanje novih komesara. Mandat izabranom predsedniku traje pet godina. godine jednoglasnom odlukom članova Evropskog saveta. taj izbor mora biti odobren od strane Evropskog parlamenta. u konsultaciji sa vladama zemalja članica i svim ostalim subjektima koji su povezani sa predlogom zakona (privredna preduzeća. 2008. Tako se na osnovu ovog može reći da predsednik ima dvostruki autoritet 4. http://www. položaj predsednika Komisije se u jednom njegovom ovlašćenju može porediti položajem koji ima predsednik Vlade. Sadašnji predsednik je bivši portugalski premijer diplomirani pravnik i magistar ekonomije i društvenih nauka Žoze Manuel Barozo.mojaevropa. Komisija.kvalifikovanom većinom.b92. takođe.setimes. 46.6 Komisija se bavi pripremama predloga zakona o kojima odlučuje Evropski savet. str.07.net/link/index.htm (prevod naš). nadgleda primenu evropskog prava. Kao predstavnik EU u svetu. novembra 2004.8 pregovara o eventualnom sklapanju međunarodnih 4 Unos na URL: http://ec.5 To znači da predsednik ima pravo da utvrđuje unutrašnje uređenje i funkcionisanje Komisije kako bi poboljšao odgovornosti i efikasnosti njenog rada. taj član će morati da podnese ostavku. a ukoliko se većina u Komisiji složi sa ovim zahtevom. interesne grupe i sl) predlaže sve vrste zakona. a ima ovlašćenja u pogledu rekonstrukcija Komisije.eu/commission_barroso/president/personal/role/index_en. upravlja finansijskim sredstvima EU i predstavlja EU u svetu. Naime.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/infoBios/setimes/resource_centre/bios/barroso_jose 7 Unos na URL: http://www. Nadgledajući i primenu prava EU u državama članicama. sa jedne strane od Evropskog saveta. Komisija svako kršenje ili nepravilnosti u njegovom sprovođenju prijavljuje Evropskom sudu. u sastav Komisije ulaze i delegacije EU koje imaju svoje sedište u mnogim zemljama i ima ovlašćenje da ugovora. 7 Komisija o objavljuje godišnje izvještaje na osnovu ovlašćenja da štiti pravo EU. Pored ovog. koji je na tu funkciju izabran 1.

Drugo ograničenje principa kolektivnog odlučivanja ogleda se u mogućnosti da odsutnog komesara na sednici Komisije zameni član njegovog kabineta koji može da učestvuje u raspravi ali ne i da glasa umesto komesara kojeg zamenjuje. Mehanizam delegacije koji se ogleda u praksi ustupanja ovlašćenja nekom od članova da donese odluku o određenom pitanju. i pored svih ovih ovlašćenja. kritike i neslaganje sa donešenom odlukom. Kada Komisija samostalno donosi odluke. tako da je morao biti osmišljen postupak donošenja odluka unutar ovog tela. čak i pored toga što su tokom glasanja možda bili u manjini. odluka se smatra konačnom ako je za nju glasala prosta većina članova. neki predlog smatra usvojenim ukoliko članovi ne dostave svoje primedbe u predviđenom roku. Evropska Komisija ima brojne nadležnosti u okviru kojih mora donositi odluke. 9 9 Zoran Radivojević.9 I u ovom slučaju su članovi Komisije kolektivno odgovorni za odluke koje su donete na osnovu prenetih ovlašćenja. da predsednik Komisije. 2008. Da bi se u Evropskoj komisijio raspravljalo o nekom problemu. Vesna Knežević-Predić . Ono što se mora na početku navesti je to. predsedava njenim sednicama i predstavlja je unutar Unije i na međunarodnom planu. članovi Komisije snose kolektivnu političku odgovornost za donešene odluke. Tako se. Jedno od njih se sastoji u tome što se članovi Komisije u pismenom postupku izjašnjavaju o određenom predlogu. S obzirom na ovakav način donošenja odluka. SVEN. Institucije Evropske unije. i osim toga što organizuje rad Komisije. pa zato moraju da javno iznose nedoumice. Komisija može da ovlasti jednog ili više svojih članova da u njeno ime i pod njenom kontrolom donesu menadžerske i upravne mere koje su jasno definisane ili da usvoje tekst odluke čija je suština utvrđena na nekoj od ranijih sednica. Niš. Odlučivanje predstavlja kolektivan a ne samostalan proces. nema pravo da samostalno donosi odluke. ODLUČIVANJE U EVROPSKOJ KOMISIJI Kao što je navedeno.godine. Zapravo. princip kolektivne volje i kolektivnog odlučivanja ima neke nedostatke i ograničenja. najvećim odstupanjem od načela kolegijalnosti se smatra tzv. zato što Komisija deluje kao kolegijalni organ i njene odluke predstavljaju proizvod kolektivne volje. 5 . Međutim. dovoljno je da to bude predloženo od strane jednog ili i više članova ovog tela. I pored toga što se rad Komisije ocenjuje kao efikasan.2.

jer. navedeno delo. Među službama su najznačajnije: služba za informisanje i medije. U procesu odlučivanja. Ovo je važno zato što se tačke dnevnog reda Komisije dele u dve grupe. a na njihovom čelu su generalni direktori. U Komisiji postoje i različite službe čiji je zadatak obavljanje opštih ili specijalnih stručnih zadataka. i njeno mišljenje Komisija mora da dostavi uz svaki predlog pravnog akta. 11 Poseban značaj ima pravna služba koja se sastoji od blizu sto pravnika koji pokrivaju različite oblasti prava. a ove na odeljenja na čelu sa šefovima.odosno 14 članova prema sadašnjem sastavu Komisije. a glasati se ne može preko zastupnika ili zamenika. Hijerarhijski posmatrano. Vesna Knežević. i na kraju šefovi odeljenja koji odgovaraju rukovodiocu direkcije. Proces odlučivanja se može sprovesti samo ako je prisutna većina. prevodilačka i konferencijska služba i služba za pismeno prevođenje. zatim direktori koji su odgovorni generalnom direktoru. kada oni saglase o nekom pitanju Komisija usvaja odluku bez rasprave. Pitanja prve grupe se označavaju kao „A“ tačke dnevnog reda. S obzirom na to da je svaki član Komisije zadužen za određenu oblast. 10 10 Zoran 11 Radivojević. svaka od generalnih direkcija je vezana za odgovarajućeg člana Komisije. zatim resorni komesar. nivo ispod je rukovodilac generalne direkcije koji je odgovoran komesaru. Generalne direkcije se dijele na direkcije na čelu sa direktorima. a članovi kabineta ne moraju biti stalno zaposleni u Komisiji. Njihova uloga je naročito značajna. 6 . tako da prvu grupu čine pitanja o kojima je na sastancima šefova kabineta postignuta jednoglasnost pa njihovo usvajanje predstavlja čistu formalnost. Komesar glasa lično. Predsednik Komisije formalno proglašava rezultate glasanja. neophodno je pomenuti administraciju Komisije koja je veoma brojna i složena. a drugu grupu čine pitanja o kojima se raspravlja. str 114. na vrhu ove strukture je Komisija. služba za publikacije. Isto. služba za statistiku.10 Svaki član komisije ima kabinet koji je sastavljen od pojedinaca koje on sam postavlja. Ostale službe u Komisiji su organizovane u obliku generalnih direkcija koje su grupisane na osnovu stručnih oblasti. ima jedan glas. Šefovi kabineta se sastaju svake nedelje kako bi pripremili sednice Komisije. a pitanja druge grupe kao „B“ tačke dnevnog reda. i lično su odgovorni komesarima.Predić. str 114. a i on sam.

Komisija nije prvenstveni predlagač. Kada je reč o drugom i trećem stubu Evropske unije i ovlašćenjima Komisije da daje predloge. i izuzev nekoliko slučaja. ili kada je za to ovlasti Savet. i policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima odluka se može doneti i bez predloga Komisije. 1. i njeni predlozi nemaju isti značaj kao u prvom stubu. da u ovom slučaju. pri čemu Komisija ima ulogu predlagača odluka. Ovlašćena je i da povuče svoj predlog i na taj način onemogući donošenje odluke. 2. nije obavezan da usvoji predlog Komisije. U ovome se ogleda jak uticaj koji Komisija ima u ulozi ovlašćenog predlagača odluka. predstavlja glavnog predlagača odluka zato što joj je ta uloga dodeljena osnivačkim ugovorima.1 Stvaranje komunitarnog prava kroz odlučivanje Kao što je već rečeno. sve do momenta usvajanja ili odbacivanja istog. To znači. U oblasti zajedničke spoljne i bezbedonosne politike. jedino ona ima ovlašćenje da predloži usvajanje komunitarnih pravnih akata. Ovim procesom se stvara komunitarno pravo. za usvajanje odluke je potrebna umesto kvalifikovane. Kada Komisija izradi neki predlog. Zapravo. inače. situacija je drugačija. ona ima potpunu kontrolu nad njim. Slučajevi prenošenja ovlašćenja od 7 . Komisija predstavlja osnovnu pokretačku snagu evropske integracije zato što predstavlja organ legislativne inicijative. predlog podnesen Savetu ili Savetu i Evropskom parlamentu. Pored ovog. Ovo ovlačćenje je jedno od najvažnijih sredstava kojima se služi u procesu donošenja odluka. Komisija može da deluje kao organ odlučivanja na osnovu ovlašćenja koja su joj data osnivačkim ugovorom. jednoglasna većina njegovih članova. ali svaka njegova izmena ili dopuna pooštrava kriterijume za njegovo usvajanje. ali može da bude i organ koji donosi odluke. a predloge mogu da podnose i države članice na potpuno ravnopravnoj osnovi. Ukoliko Savet odluči da menja ili dopunjava predlog koji mu je uputila Komisija. može bilo kada da izmeni sve dok se on ne usvoji ili odbaci. kroz nadležnosti koje su date Komisiji dolazi do izražaja proces donošenja odluka. To znači da se većinski sistem glasanja u Savetu primenjuje samo kada je njegova odluka u skladu sa predlogom Komisije.2. Savet. Ova situacija je nezamisliva u prvom stubu.

dalje. od komiteta traži mišljenje u određenom roku i dužna je da dato mišljenje uzme u obzir. Ukoliko u roku koji uglavnom iznosi tri meseca Savet ne donese bilo kakvu odluku. Ukoliko u tom roku komitet ne da mišljenje ili usvoji pozitivno mišljenje. postupku uz učešće regulatornog komiteta. uz učešće upravnog komiteta.strane Saveta predstavljaju pravilo. odluku koja odgovara stavovima komiteta. a samo u određenim slučajevima Komisija deluje na osnovu izvornih ovlašćenja. U drugom postupku. i dužna je da o tome obavesti Evropski parlament. To je tzv. mehanizam komitologije. Međutim. Komisija na osnovu svog nacrta donosi odluku. 2. mišljenje usvaja kvalifikovanom većinom. sloboda odlučivanja Komisije je manja. Komisija tada može doneti odluku samo ako dobije pozitivno mišljenje komiteta. a ne Komisije. ali nema obavezu da ga poštuje i sledi. Ona. negativno mišljenje komiteta blokira donošenja odluke. Po ovoj proceduri. prisutno je najveće ograničenje u vršenju ovlašćenja prenetih na Komisiju.2 Donošenje odluka delegiranjem od strane Saveta (mehanizam komitologije) Mnogo više zakonodavnih ovlašćenja Komisija dobija na osnovu delegacije od strane Saveta. Tako je ovom postupku pravo odlučivanja u potpunosti preneto na Komisiju. a s tim u vezi i tri postupka njihovog učešća. nacrt odluke dostavlja se komitetu koji. U slučaju negativnog mišljenja ili njegovog izostanka Komisija mora da uputi nacrt Savetu na eventualno odlučivanje. Komisija može da pristupi konačnom 8 . Ukoliko to nije slučaj. sastoji se u obavezi Komisije da nacrt odluke dostavi komitetu. Za tu svrhu Savet osniva komitete preko kojih vrši stalnu kontrolu nad korišćenjem delegiranih ovlašćenja od strane Komisije. U tećem postupku. odluka Komisije postaje konačna. u zavisnosti od stepena kontrole. Prvi postupak se sprovodi uz učešće savetodavnog komiteta. Postoje tri tipa ovih komiteta. u roku koji utvrdi sama Komisija. zato što mišljenje komiteta nije obavezno i samim tim ne utiče na dalji postupak usvajanja odluke. Od odluka koje donosi delegiranjem značajnije su one u oblasti zajedničke poljoprivredne politike i jedinstvenog tržišta. Savet može kvalifikovanom većinom da donese drugačiju odluku. jer u ovom slučaju Komisija mora da podnese nacrt Savetu.

zloupotrebe položaja Windows-a u cilju sticanja prednosti na tržištu servera i programa za reprodukovanje multimedijskih datoteka. zbog. razgovori preko mobilnih telefona između zemalja članica EU ne bi trebalo da koštaju više od istih razgovora unutar matične zemlje. Vesti. Evropska Komisija izdaje novu sa kojom kažnjava Microsoft sa neverovatnih 899 miliona eura12. smatrajući da bi ovakva politika dovela do redovnijeg korišćenja mobilnih telefona i Interneta u EU što bi veoma koristilo ne samo građanima već i telekomunikacionim operaterima. jer iako EU na mnogim nivoima funkcioniše kao jedna država. To su uglavnom odluke ili zahtevi koji imaju za cilj zaštitu građana EU. Po planu Redingove. S obzirom da Microsoft nije ispoštovao ovu odluku. donela nekoliko interesantnih odluka iz okvira svoje nadležnosti. Unos na URL: http://www. u poslednje vreme. Jeftinije u romingu Član Evropske komisije za telekomunikacije.2008 Unos na URL: http://www. 13 12 13 IT Srbija.itsrbija.09. neće moći da usvoji odluku. Vivijen Rejding. kako se navodi. ODLUKE EVROPSKE KOMISIJE Evropska Komisija je. 3.a ukoliko je Savet prostom većinom odbio njen nacrt.poslovnimagazin. ali će konačnu odluku o ovom predlogu ipak doneti Evropski parlament i države članice. a usledila je i naredba da se javnost pod hitno obavesti kako serverski proizvodi ove IT (Information Technology) kompanije komuniciraju sa Windows-om.com/mikro/evropska-komisija-ponovo-kaznila-microsoft/ Tanjug . razlike u ekonomskom i mnogim drugim pogledima između država članica vrlo su izražene. Može se reći da za ovakve poteze postoji izuzetno velika potreba. Kažnjavanje Microsofta-a Ukupno 497 miliona eura iznosila je kazna koju je Evropska komisija izrekla Microsoft-u 2004. Poslovni magazin 24.biz/magazin/evropska-komisija-trazi-mnogo-jeftinije-razgovore-u-romingu33-1299 9 . iznela je plan za smanjenje cena razgovora preko mobilnih telefona u okviru EU.usvajanju odluke. Zato treba pokušati da se primenom svih raspoloživih sredstava zaštite svi građani EU od raznih subjekata koji posluju na njenom tržištu.

septembra 2008. Ovu odluku je donela u cilju poboljšanja bezbednosti na drumovima i smanjenja broja poginulih. 1. mora da ima ugrađena svetla za dnevnu vožnju. Unos na URL: http://www.yu/vesti/svet/64425. svim kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. Unos na URL: http://www. pa se samim tim i način 14 15 Magazin 24 sata. jer je utvrđeno da svetla pomažu pri vidljivosti. a korištenjem ovih svetala racionalnije se troši energija s obzirom da troše 2/3 energije manje od standardnih svetala. 29. donela odluku da pomogne banci u Velikoj Britaniji.10. 29. Ove nadležnosti joj pripadaju po Ugovorima ili su joj delegirana.co.15 Odobrena pomoć britanskoj banci Na osnovu svog prava da odobri ili ne ododbri nacionalnoj vladi određenu pomoć za nekog tržišnog subjekta. a zatim prodati španskoj banci Santander. ZAKLJUČAK Komisija je telo Evropske Unije koje ima i izvršne i zakonodavne nadležnosti. Naime.cfm 16 Tanjug. pogođenom teškom finansijskom krizom (akcije na tržištu pale na 20 penija).voanews.2008.com/serbian/2008-09-29-voa6. Evropska komisija je. odobrila 4. koji bi trebalo da budu uloženi u razvoj ekonomije i vladavine prava.14 Finansijska pomoć Republici Srbiji Komisija je. Online izdanje. 25.16 4.09.24sata.emportal. 1.info/17493 Voice of America. tako što će je nacionalizovati.html 10 . godine.2008.4 milijarde dolara pomoći do 2010. dozvoljeno je da Vlada Velike Britanije pomogne hipotekarnoj banci Bredford i Bingli. Unos na URL: http://www. a ovu odluku je pozdravio i evropski komesar za proširenje Oli Ren. koja će se sama paliti aktiviranjem motora. oktobra ove godine.2008. od čega će Republika Srbija dobiti ukupno 585 miliona dolara.09.Svetla za dnevnu vožnju Evropska Komisija je odlučila da svaki automobil koji se proizvede u EU od 2011.

uticali su na kreiranje poverenja građana država članica u Komisiju. ali nikako samostalno. među kojima je stvaranju monetarne i ekonomske unije. Prokopijević. kada je reč o nadležnostima iz prvog stuba Evropske unije. Njen koordinisan rad. 2005 11 . Međutim. u okviru nadležnosti iz drugog i trećeg stuba. kao što je na početku rečeno. Svojom snagom i pokretačkom energijom donosi brojne odluke koje direktno ili indirektno utiču na svakodnevni život građana. čiji je proizvod bio jedinstvena valuta euro. Komisija samostalno donosi odluke. podeljen sa Savetom i Parlamentom. Komisija je institucija koja je donela brojne značajne odluke.odlučivanja u okviru različitih nadležnosti razlikuje. Literatura : 1. njena glavna uloga je da bude u službi građana EU i da svojim odlukama štiti njih same. JP Službeni glasnik. U ovim slučajevima Komisija odlučuje u manjoj ili većoj meri. ali i kontrola od strane drugih institucija EU. Beograd. dok je proces donošenja odluka. Naime. Miroslav: Evropska unija-uvod.

biz/magazin/evropska-komisija-trazi-mnogo-jeftinijerazgovore-u-romingu-33-1299 8. SVEN. 4. Vesna. Zoran . http://www. Fondacija Institut za otvoreno društvo. 01. jul 2007. Poslovni magazin 24.com/mikro/evropska-komisija-ponovo-kaznila-microsoft/ 7.24sata.htm (prevod naš).info/17493 12 . Grupa autora.07.Predstavništvo u Crnoj Gori. Centar za razvoj nevladinih organizacija.php?view=63 6. Institucije i način donošenja odluka u EU.09. South East European Times. Priručnik za Školu Evropskih integracija. http://www. 3. Priručnik.setimes. Podgorica. 2008. 2008. Podgorica: Centar za monitoring. 2005.http://www. Upoznaj Evropsku uniju: vodič kroz evropske integracije.itsrbija.2008 http://www. http://www. Centar za građansko obrazovanje. http://www. Knežević. ur. Institucije Evropske unije.Predić. Izvori sa interneta : 1. Podgorica.poslovnimagazin. Radivojević.net/link/index.CEMI. 5.integracije.yu/index.europa.mojaevropa. Tanjug .com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/infoBios/setimes/resource_centre /bios/barroso_jose 5.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-komisija/ 3.eu/commission_barroso/president/personal/role/index_en. Vesti. 2006. Evropski pokret u Crnoj Gori.2. Vlada Republike Crne Gore.godine 4.php?akcija=rubrika&rubrika=28&sort=1&idv=38 2.cg. http://www. Momčilo Radulović. http://ec. Niš.Grupa autora.b92.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful