You are on page 1of 17

DEFINICIJA Biosenzor se može definisati kao uređaj koji ima ugrađenu biološki aktivnu komponentu u bliskom kontaktu sa fizičko

-hemijskim pretvaračem i procesorom elektronskog signala
Analit od interesa Sm etajuća vrsta

Biokom ponenta Pretvarač

Signal

Procesor

Slika 1. - Shema biosenzora

Svaki biosenzor se sastoji od

o Pretvarača (transducer) - pretvara uočenu promenu
(fizičku ili hemijsku) u mereni signal

o Prepoznavajućeg

agensa – koji omogućava merenje samo one vrste koja nam je od interesa a koja se nalazi u smeši sa drugim vrstama

Oksidoreduktaze Transferaza Hidrolaze Liaze Izomeraze Oksidoreduktaze Dehidrogenaze Oksidaze Peroksidaze Oksigenaze .Slika 2. – Princip biosenzora BIOKOMPONENETE Enzimi Antitela Membrane Organele Ćelije Tkiva Receptori PRETVARAČI Elektrohemijski Optički Piezo-električni Kalorimetrijski Akustični Enzimi Biološki elementi koji se najčešće koriste Mogu biti korišćeni u čistom obliku ili prisutni u mikroorganizmima ili biljnom materijalu bez prethodnog izolovanja Aktivnost mnogih enzima uključuje oksidaciju i redukciju koje mogu biti detektovane elektrohemijski Postoji pet glavnih klasa enzima.

kancera i virusnih infekcija .Prednosti enzima: * * * * * * * perioda Antitela lako se vežu za odgovarajući supstrat visoko su selektivni imaju katalitičku aktivnost brzo se aktiviraju Enzimi su najčešće korišćene biološke komponente Mane enzima: skupi su gube aktivnost dok se imobilizuju na često pretvaraču gube aktivnost posle relativno kratkog vremenskog Vezuju se specifično za odgovarajući antigen Prednosti: * * * veoma su selektivni ultra osetljivi veoma se snažno vezuju Jedina mana im je što nemaju katalitički efekat Nukleinske kiseline slične antitelima koriste se za detekciju genetskih bolesti.

DNK istraživanja često uključuju dodatak označene DNK u sistem dodatkom nekog radioaktivnog elementa ili elektrofore Metode Povezivanje selektivnih elemenata adsorpcijom selektivnog elementa na površinu kovalentnim vezivanjem mikrokapsulacijom cross-linking – koristi se bifunkcionalni agens da hemijski poveže pretvarač i selektivnu komponentu ‘zarobljavanjem’ . Ove interakcije su visoko selektivne. .selektivni element uhvaćen unutar gela. ili polimera TIPOVI BIOSENZORA Enzim/metabolički biosenzori se nalazi imobilizacije * Enzimske elektrode i ćelijske elektrode Bioafinitetni senzori * Antitela * Nukleinske kiseline * Lektin Enzim/metabolički senzori Supstrat + Enzim Bioafinitetni senzori Ovi senzori se baziraju na interakcijama povezivanja između imobilizovanih biomolekula i analita od interesa. paste.

POTENCIOMETRIJSKI BIOSENZORI E = Eo + RT/nF ln[analit] . nukleinske kiseline za komplementarne sekvence i lektin za šećer Bioafinitetni senzori Pretvarači * Potenciometrijski * Amperometrijski * Konduktometrijski POTENCIOMETRIJSKI BIOSENZORI Kod potenciometrijskih senzora izmereni potencijal na selektivnoj memembrani ili elektrodnoj površini. povezan je sa koncentracijom analita Potencijal se meri pri nultoj struji i prema referentnoj elektrodi (relativni) pH elektroda je osnovni potencionetrijski pretvarač u biosenzorima.Pimeri obuhvataju antitelo-antigen interakcije. koja je u kontaktu sa rastvorom.

NH4+.* Eo konstanta za sistem * R univerzalna gasna konstanta * T apsulutna temperatura * n broj izmenjenih elektrona * F Faradejeva konstanta * ln[analit] prirodni logaritam od aktiviteta analita. Na+. CO32-) u složenim biološkim osnovama Antibiotici nonactin i valinomicin služe kao neutralni nosači za određivanje NH4+ i K+ Glukoza glukoza + O2 → glukonska kiselina + H2O2 enzim:GOD . Ca2+. Najpoznatiji potenciometrijski senzor je jon-selektivna elektroda (ISE) Tečne polimerne membranske elektorde su komercijalno raspoložive i rutinski se koriste selektivnu detekciju nekoliko jona (K+. H+.

Ove potenciometrijske enzimske elektrode se prave ubacivanjem enzima ureaze i kreatinaze na površinu katjon osetljive (NH4+) ISE Urea CO(NH2)2 + 2 H2O → (NH4)2CO3 koncentraciju uree možemo određivati katjonske amonijum selektivne elektrode primenom ili možemo napraviti alkalni rastvor i određivati slobodni amonijak koristeći amonijum selektivnu gasnu elektrodu .dolazi do promene pH zbog nastanka glukonske kiseline merenjem promene potencijala (pH) možemo odrediti koncentraciju glukonske kiseline (a samim tim i glukoze) ISE koje se koriste u kombinaciji sa imobilizovanim enzimoma mogu da služe kao osnova elektroda koje su selektivne za specifične enzimske supstrate Od njih su dva glavna: za ureu i za kreatinin.

→ 2 CO2 + H2O oksalat oksidaza Određivanje oksalata dijagnostike hiperokslurije u urinu je značajno prilikom Potenciometrijski pretvarač kod biosenzora koji se koristi za određivanje koncentracije CO2 (odnosno oksalata u mokraći) je CO2 gasna elektroda Glukoza Koristimo jodid selektivnu elektrodu glukoza + O2 → glukonska kiselina + H2O2 enzim:GOD H2O2 + 2 I.Osetljivost odnosno granica detekcije iznosi (10-6 M ) Oksalati C2O42.+ 2 H+ → I2 + 2 H2O enzim:PO .

potrošnja kiseonika ili Prvi razvijeni kiseonične elektrode biosenzor bazirao se na korišćenju .Jodid-selektivna elektroda prati smanjenje koncentracije jodida što je prouzrokovano dejstvom vodonik-peroksida AMPEROMETRIJSKI BIOSENZORI Kod amperometrijskih biosenzora elektrodni potencijal se drži na konstantnoj vrednosti dovoljnoj za oksidaciju ili redukciju vrste od interesa (ili supstance elektrohemijski vezane za nju) Jačina struje koja protiče je proporcijonalna koncentraciji analita Id = nFADsC/d Amperometrijske enzimske elektrode koje se baziraju na oksidazama u kombinaciji sa vodonik proksid indikatorskim elektrodama postale su najuobičajeniji biosenzori Kod ovih reakcija prati proizvodnja vodonik peroksida se.

a ne kiseonika koji se troši u reakciji H2O2 → 2H+ + 2e.+ O2 .Enzim glukooksidaza (GOD) imobilisan je u poliakrilamidnom gelu na gas-propusnoj membrani koja pokriva elektrodu Kroz razvoj biosensora se susrećemo sa tri generacije na osnovu mehanizma dejstva: hronološki prva generacija – senzori bazirani na kiseoničnim elektrodama * * druga generacija – senzori bazirani na medijatorima i * treća generacija – elektrode sa ugrađenim enzimima Mana kiseoničnih senzora je što smetnjama od strane spoljašnjeg kiseonika su veoma skloni Zbog toga pratimo koncentraciju proizvedenog vodonik peroksida.

) Preduzeti su različiti pristupi za povećanje selektivnosti detektujuće elektrode.Na primenjenom potencijalu anodne oksidacije vodonik peroksida različita organska jedinjenja se oksiduju (vitamin C. njenim hemijskim modifikacijama. glutation itd. korišćenjem: * * * * membrana medijatora metalizovanjem elektroda polimera . mokraćna kiselina.

Medijatori druga generacija biosenzora Mnogi oksidaza enzimi mogu da koriste veštačke elektron akceptorske molekule. koje kontrolišu vrste koje stižu do elektrode. Razvijene su različite permiselektivne membrane. koji se nazivaju medijatori Medijator je niskomolekulski redoks par koji može da prenese elektrone sa aktivnog mesta enzima na površinu elektrode. je njihov uticaj difuziju. uključujući i opsege redoks potencijala . i na taj način uspostavlja električni kontakt izmađu njih Ovi medijatori imaju širok opseg struktura. a samim tim i osobina.Membrane. na bazi naelektrisanja i veličine Primeri obuhvataju i i (veličina).1. celuloza acetat (naelektrisanje nafion (naelektrisanje) polikarbonat Nedostatak na korišćenja membrana 2. veličina).

Kao medijatori se koriste katjoni prelaznih metala i njihovi kompleksi Jedan od boljih medijatora je ferocen(Fc) – kompleks gvožđa i dva ciklopentadienil(Cp) anjona sendvič Princip dejstva medijatora na bazi ferocena glukoza + GODOx → glukonolakton + GODR + 2H+ GODR + 2Fc+ → GODOx + 2Fc 2Fc – 2e.→ 2Fc+ Dobri medijatori bi trebalo da: * brzo reaguju sa enzimima .

* * * * * * reverzibilno izvode transfer elektrona imaju mali nadpotencijal pri regeneraciji nezavisni su od pH vrednosti stabilni su i u oksidovanom i u redukovanom obliku ne reaguju s kiseonikom nisu otrovni Ferocen zadovoljava sve uslove Primeri medijatora koji se obično koriste: * Ferocen (nerastvoran) * Ferocen dikarbonska kiselina (rastvoren) * Dihloro-indofenol (DCIP) * Tetrametil-fenilenediamin (TMPD) * Fericijanid * Rutenium hlorid * Metilen Plavo (MB) .

Primeri uobičajeno upotrebljavanih polimera: * polipirol .

* politiofen * polianilin * diaminobenzen * polifenol Treća generacija – elektrode sa ugrađenim enzimima Neophodan je da medijator bude ugrađen zajedno sa enzimom u elektrodu Nema redukcije ili oksidacije enzima direktno na elektrodi da bi se sprečila denaturacija na površini elektrode i gubitak enzimsku aktivnost .