lokalna samouprava svedske

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ
По својој површини Шведска је четврта највећа земља у Европи. Она је 500
километара широка и 1600 километара дугачка од севера до југа, а њена површина је
450 000 квадратних километара. Међутим, становништво није многобројно, само нешто
више од 9 милиона становника (9.415.470 на дан 31.12.2010.)1. Већина становништва
живи у јужном делу земље, док су многи делови северне Шведске у потпуности
ненасељени.
Главни град Шведске је Stockholm, који је такође и највећи град земље. У
штокхолмском региону живи преко 1,5 милиона људи. Други град по величини је
Geteborg а затим следе Malmö, Uppsala i Linköping.
С обзиром да је Шведска издужена земља, како природа тако и клима се разликују
у различитим деловима земље. Обрађено земљиште, које покрива мање од једне десетине целокупне површине земље, се углавном налази на југу. У унутрашњости на
сeверу Шведске има пуно шума и великих планинских предела –”fjäll” –на граници
према Норвешкој а такође и пуно снега, нарочито зими. Клима на морској обали
северног дела Шведске, Norrlanda, не разликује се међутим много од климе у јужнијим
пределима земље.
Отприлике петина свих запослених у Шведској ради у индустрији. Исто толики
број људи ради у здравству и друштвеној бризи, шве. omsorg2, у трговини, комуникацијама као и услужном сектору. Скоро две трећине свих запослених ради у већим или
мањим приватним предузећима. Више од једне трећине ради у области која се обично
назива јавни сектор, шве. offentliga sektorn. Овај сектор обухвата све што се финансира
пореским средствима, на пример школе, здравство, друштвена брига о старима,
полиција, одржавање чистоће, као и изградња путева.
Удео запослених у различитим секторима у 20083
Oкрузи
6%

Држава
5%

Oпштинe
20%

Приватни
сектпр
69%

1

http://www.stockholm.se/OmStockholm/Fakta-och-kartor/
бринути се о на пример деци и старима.
3
http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare
2

1

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011
2. ИСТОРИЈА
Први писани закони потичу из 13. века. Држава је била подељена на покрајине а
свака покрајина је имала свој сопствени закон. Нешто касније, у 14. веку, укинуто је и
кметство. До тада су постојали кметови – робови који су радили или у пољопривреди
или у кући и који су се могли продавати.
Период између викиншког доба и почетка 16. века се у шведској историји
обично назива средњим веком, шве. medeltiden.
Трговином је управљала такозвана Hansa, то јест заједница моћних градова на
северу Немачке. Трговци Hanse су били врло моћни и у шведским градовима, који су
почели ницати током средњег века. Штокхолм није био већи од села, док је Visby, на
отоку Gotland, био значајан град са много цркви и великим каменим кућама.
Темељ шведског парламента – Риксдага – је постављен током средњег века. У то
време често је долазило до борбе за краљевску власт, а свако који је желео да постане
краљ сазивао је састанак са људима чија му је подршка била потребна. С временом ти
састанци су се развили у Риксдаг – скупштину – са четири ”сталежа” која су требала
заступати интересе различитих група у друштву. Била су четири сталежа: племство
(отмене породице које су добилe посебна права од краља), свештеници, грађани
(варошани) и сељаци. У Риксдагу су седeли само мушкарци – жене су добиле
политичку власт тек у 20. веку.
17. век се обично назива добом велесиле, шве. stormaktstiden, Шведске. У то
време Шведска је била значајна држава у Европи, и далеко већа него што је данас.
Шведској држави није припадала само Финска, која је више стотина година била део
Шведске, него и многа друга подручја која су освојена у ратовима. То су била подручја
која сада припадају Русији, Естонији, Летонији, Пољској, Немачкој и Норвешкој.
Почетком 19. века већина Швеђана је и даље живела по селима и бавила се
пољопривредом. Разлика између сиромаха

и богаташа је била врло велика. Само

богатији сељаци и варошани су могли седети у Риксдагу, а краљ је још увек имао
велику власт. У 19. веку спроведена је читава серија земљишних реформи, а ранија села
су распарчана тако да уместо сеоских целина, имања су била распрострањена свако за
себе.
1862. године је донет Закон о локалној самоуправи којим је формирано 2500
општина, провинција и градова. Била су два акта, један за градове и један за природу.

2

укључујући и уметнике у градовима. Касније су донешени и прописи о плаћеном годишњем одмору. Углавном су радници гласали за социјалдемократе. године је донет закон да сви мушкарци. Шведском државом управља парламент изабран на слободним општим изборима. основна народна школа шве. Шведска 3 . шве. века још увек је било доста сиромаштва у Шведској. друштва које је требало да буде као дом за народ. радничког покрета. који су постајали све већи. Исти је током 1970-их година замењен данашњим Риксдагом који има само један дом. Нешто касније. 3. folkhem. тачније 1921. без већих друштвених или економских разлика између људи. Странка социјалдемократа је водећа политичка странка у Шведској од 1930-их година. дечјем додатку. Многи људи су напуштали села и досељавали се у градове. железнице и канали. folkskola треба да буде бесплатна. године.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Руралне општине су формиране на основу старе парохије шве. socknar. Индустријализација се такође почела развијати у овом периоду. и жене су добиле право гласа. Почетком 20. не само богати. века Риксдагом са два ”дома”. Почела је изградња фабрика. који су желели помоћи онима који су били највише угрожени. Првобитни Риксдаг са четири сталежа замењен је о току 19. То је био почетак тзв. шве. Краљ данас нема прерогатив политичке моћи и не учествује у политичком животу. Stader заснованих на старим овлашћењима градова. градили су се путеви. Све ово се обично назива благостањем. Зато су и донешени прописи о надокнадама болесним и незапосленим људима. шве. а затим 89 градова шве. Говорили су о стварању народног дома. Оснивале су се и политичке странке а 1909. пензији за све људе. имају право гласа. Други закон је утврдио да сва деца треба да иду у школу.У њима је успостављен демократски облик организовања и формирана су већа у која су бирани представници разних социјалних класа. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ Краљевина Шведска (шве. välfärd. Рад у индустрији је био тежак и лоше плаћен и зато су радници основали синдикате да би се борили за боље радне услове. као и други прописи. Konungariket Sverige) је парламентарна монархија. Ове реформе су добиле назив ”поделе” ”skiften”. arbetarrörelsen. и да тада тзв. а плаћају га сви становници Шведске кроз порез и доприносе.

не решавају директно од стране владе. Странка која је добила већину гласова на изборима за Риксдаг. то јест министара. У њему седе политичари који доносе одлуке на највишем нивоу. Министарство спољних послова се брине о међународним питањима. Carl Philipa i Madeleine. то јест на нивоу целокупне државе. и управља државому наредном периоду од четири године. kommuner. Најстарија Victoria ће бити регент после садашњег краља. као и на општине. а странка. шве. regering. utredning. На почетку сваке парламентарне године. или раде у неком од њих. Краљ чини државне посете другим земљама и служи као домаћин за представнике других земаља. шве. шве. Одлуке политичара резултирају у доношењу закона и прописа. Њихово породично име је Bernadotte. Шведска је такође подељена на округе. Има десет министарстава која су подељена по стручним областима. Краљевски пар има троје деце: Victoriju. Крупна и значајна питања се. Краљ Шведске је Carl XVI Gustaf. то јест окружно веће. који су или на челу једног од министарстава. већа подручја која су одговорна за пресвега здравство. Најзначајнија политичка скупштина у Шведској је парламент Риксдаг. 4 Питања која се односе на мање подручје 4 . шве. који са своје стране управљају радом органа управе и њихових службеника. Расправа о таквим питањима води се и у Риксдагу. мања подручја под чију надлежност спадају школство.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 монархија је чисто уставна. године. по правилу. landsting. departement. Народ бира своје политичке представнике на општим изборима. министарство финансија о економским питањима. шве. Парламент броји 349 изабраних чланова. шве. statsrad. kommunfullmäktige. а краљица Silvia. Влада се састоји од чланова кабинета. Избори за све три скупштине одржавају се истом приликом. Ови органи такође имају и своје политичке скупштине. шве. lokala fragor4. шве. 2010. Riksdagen.. шве. саставља владу. landstingsfullmäktige и скупштину општине. дечији вртићи и друга локална питања шве. ministrar. министарство просвете о питањима школства. и тако даље. то јест треће недеље у септембру месецу сваке четврте године: 2006. која добије већину гласова управља државом. шве. који су у посети Шведској. краљ отвара почетно заседање за ту годину али не учествује у раду Владе и није потребно да потпише све одлуке Владе. а понекад се поставља и посебна комисија.

se/OmStockholm/Fakta-och-kartor/ 5 .stockholm.1. док друге општине броје само пар хиљада становника. Постоји 5 6 http://www. Надлежне су за многа питања о којима се у другим земљама брину државни органи управе или приватна предузећа. шве. као на пример град Штокхолм.se/sb/d/2853/a/16199 http://www. као на пример општина Штокхолм која има 847. парламентарни облик владавине и преко локалне самоуправе“ 5 4. ОПШТИНА Шведска је подељена на 290 општина које су основне јединице локалне власти и имају велику аутономију. Зато шведски држављани могу гласати и на изборима за Европски Парламент. Устава каже: „Шведска демократија заснива се на слободном изражавању мишљења на општим изборима. који се одржавају сваке пете године. СИСТЕМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Локална самоуправа има дугу традицију у Шведској. kommunfullmäktige.)6. Општине су основне јединице локалне власти. Она ће бити реализована кроз представнике. Свака општина има изабрану Скупштину шве. Имају значајан степен аутономије и имају независне надлежности опорезивања што им гарантује устав. Неке од највећих општина често саме себе зову ”градовима” уместо општинама. Величина општина доста варира. општинска већа и региони су одговорни за обезбеђивање значајног дела свих јавних услуга. која има од 31 до 101 члана и која доноси одлуке о општинским питањима.gov. 4. који води и координира рад општине.2010.sweden. У Шведској су општине веома значајне. Stockholms stad. kommunstyrelse. Општине.1.1.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Шведска је члан Европске Уније. Неке општине су врло велике. НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ Шведска има двостепени систем организације локалне власти и подељена је на општине и округе.12. 4. Скупштина општине именује Извршно веће шве.073 становника (31. Члан 1.

Неке јавне власти такође су на регионалном и локалном нивоу. шве. као и да постоје ватрогасна чета и градска чистоћа шве. Потпора за издржавање. Закон о општинама је закон који одређује шта општине могу да раде и шта су обавезне да раде. service hus8. Цена мора бити иста. Закон такође налаже општинама одговорност за планирање улица. спортске дворане. станова. да постоје стамбено-услужни домови. водовода и електричне енергије. Halland och Västra Götaland)11. Gotland.1. иако можда постоји разлика у трошковима рада дечијих вртића у разним местима у општини. од стране управног одбора округа који је владин орган власти у окрузима. У неким општинама се могу наћи омладински домови. ОКРУГ Шведска има 17 округа и четири региона (Skåne.se/kommuner_och_landsting/om_landsting_och_regioner 8 6 . такође спада у надлежност општина. музеји и позоришта. hemtjänst9. Али ово варира од општине до општине. Између осталог морају да се брину и о томе да у општини постоје школе. шве.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 пар важних правила за делатност општина. без обзира који су дечији вртић изабрали на територији општине. шве. кувања и других ствари 10 Старање о смећу 11 http://skl. за старије и друга лица који ма је то потребно. док у другим општинама тога нема. taxa7. на пример кроз одборе округа. renhallning10. 4. дечији вртићи и библиотеке. Једно правило је да општине не могу наплаћивати своје услуге у већем износу од стварне цене услуга. Родитељи који на пример имају децу у дечијим вртићима треба да плаћају вртић по истој цени. Неке општине такође узимају на себе и друге задатке. базени. Друго важно правило је да сви који живе на територији исте општине морају се третирати једнако ако су околности једнаке. чија је одлука одлука директно бираних од представника становништва округа и с друге стране. на пример из области одмора и реакреације као и културе.2. Политички задаци на овом нивоу се предузимају с једне стране по окружним већима. шве. и кућна нега. 7 Ценовник Дом где старија лица станују у засебним становима али постоји могућност да добију додатну помоћ 9 Помоћ старима и тешко покретнима у вези чишћења. försörjnings stödet ранији назив социјална помоћ. Одређене општине имају чак и своја стамбена и енергетска предузећа.

повећање регионалне аутономије је у фази тестирања. 1678. 1762. 1634.911 11.179 233.171 8.12 Регија Површина (km2) Blekinge (Блекинге) 2.464 1.989 5.755 274. парламента и централних органа власти с друге стране. шве.302 23.wikipedia.475 11. 1779. 1687.678 6.027 6.121 416.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Уређење три округа разликује се од других.194 8. Länsstyrelserna су државни органи који су надлежни свако за своје мање подручје. 1634. 1634. Окрузи и региони у Шведској (шве. уместо њега задатке обављају Gotland општине. 12 http://sr.443 10. län) . 1997.740 1.367 285.458 98.941 Värmland (Вермланд) Västerbotten (Вестерботен) Västernorrland (Вестернурланд) Västmanland (Вестманланд) Västra Götaland (Вестра Јеталанд) Gotland (Готланд) Dalarna (Даларна) Örebro (Еребру) Östergötland (Естерготланд) Gävleborg (Јевлеборј) Jämtland (Јемтланд) Jönköping (Јенчепинг) Kalmar (Калмар) Kronoberg (Крунуберј) Norrbotten (Нурботен) Skåne (Сконе) Stockholm (Стокхолм) Sörmland (Сермланд) Uppsala (Упсала) Halland (Халанд) 17.696 KARLSKRONA 273.443 251.455 57. Окружни административни одбор је државни орган управе који се налази у човековој близини у сваком рејону и има јединствено место у шведском демократском систему и важна је спојница између људи и општина с једне стране и између владе. 1634.060 6. 1762. У регионима Skanija и Vastra Gotaland. 1634. шве.391 1. Рад административног одбора округа води гувернер округа шве.562 18. landshövdning кога поставља Влада Шведске.944 178. län.940 6.303 275. 1998. 1810. 1634.945 261.528. 1634. што између осталог значи да је овим већима дата већа одговорност за регионални развој. Регион Gotland нема веће округа.432 21. 1719.583 55.org/wiki/Pokrajine_u_Švedskoj 7 .454 Популација Главни град 150.140 28. У сваком округа у Шведској постоји Окружни административни одбор који је регионални представник централне владе и функционише као веза између националног и регионалног нивоа.517 10.736 261.895 304.868 KARLSTAD UMEÅ HÄRNÖSAND VÄSTERÅS VÄNERSBORG VISBY FALUN ÖREBRO LINKÖPING GÄVLE ÖSTERSUND JÖNKÖPING KALMAR VÄXJÖ LULEÅ KRISTIANSTAD STOCKHOLM NYKÖPING UPPSALA HALMSTAD Основана 1683.028 330.889. 1674. 1810. 1968.191 49..488 275. округ.942 3.994 127.288 257.169. Окружна већа.652 243. 1638.

Ansvarskommitten је истраживао могућност спајања постојећих 21 региона на 6 или 9 већих региона што ће. Сви шведски држављани који су напунили 18 година на дан или пре дана избора и који имају тренутно или претходно пребивалиште у земљи могу да гласају на општим изборима и референдумима. агрономи.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Административни одбор округа ради са одређеним социјалним питањима и регионалним планирањем. Модел за овакву регионализацију долази од експерименталних Skåne и Västra Götaland региона. биолози. социолози и економисти.тзв. Странка мора добити најмање 4% гласова у целој земљи. архитекте. комитет одговоран за организовање и проверу регионалне владе . 8 . ветеринари . који су регистровани као настањени у Шведској и који имају 18 година на дан или пре дана избора имају право да гласају на општинским изборима и изборима за чланове већа округа. Једина препрека је округ Штокхолм који не жели да се споји са било којим другим округом. Комитет за одговорност шве. окружне управе и општинска већа. социјални радници. 5. регионалном и локалном нивоу која прожимају цело друштво и стога има велики број стручњака на располагању. службеници за односе са јавношћу. За учествовање у Већу округа потребно је 3 % гласова док за локалне нивое не постоји граница. Држављани из других земаља треба да су регистровани као настањени у Шведској више од три узастопне године пре дана избора да би имали право гласа на општинском и изборима за округе. шумари. инжењери. Норвешке и Исланда. ако буде одобрено. ступити на снагу 2015 године. Под покровитељством шведске владе. као што су адвокати. а сарађује и са већином државних органа на централном. регионалном и локалном нивоу за Риксдаг. археолози. или 12% у једној изборној јединици да би се квалификовала за места у парламенту. Држављани земаља чланица ЕУ. ИЗБОРИ Општи избори се одржавају у Шведској сваке четврте године. на националном.

se/val/val2010/slutresultat/R/rike/index.године социјалдемократи су освојили 30.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 У шведском Риксдагу заступљено је седам политичких странака. шве. По правилу странке имају локална удружења странака у свакој општини. странка левице 5. остале странке 1.val.06% тј. partier. Најстарија странка је Социјалдемократска радничка странка. странка центра 6.html 9 . а конзервативце.43 %13 . хришћански демократи 5. године. Понекад социјалде - мократе и странку левице зову ”социјалистичким странкама”. На општим изборима одржаним 19. држава.70% 20 мандата. ”грађанским странкама”. Конзервативна странка. конзервативци 30. У ширем смислу се може рећи да социјалистичке странке заговарају општа решења као и да друштво. либералну странку . Затим долазе конзервативци. Шведска демократска 5. либерали 7.56 % 23 мандата. која је основана још 1889.ј.6% односно 19 места . међутим. мали је број заступника страног порекла.6 % 19 места. Локална удружења странака баве се општинском политиком. 24 мандата а странка за заштиту животне средине 7. 107 места. индивидуална решења као и слободу појединца да сам обликује свој живот.06 % %. има велику одговорност за добробит људи.т.66% односно 112 заступника у Риксдагу. бар у већим општинама.34 % 25 чланова. Могу 13 http://www. септембра 2010. Грађанске странке заговарају. странку центра и хришћанскодемократску странку. Међу заступницима странака у Риксдагу.

за младе)  Култура (осим јавних библиотека) 10 . путева и превоза унутар округа.  Брига о деци  Јавни школски систем за децу  Питања структуре и изградње  Питања здравља и околине  Санирање и одлагање отпада  Спасилачку службу  Вода и одводњавање  Ред и безбедност Све остале активности су добровољне. Савета округа. итд. Питања лова и риболова. између осталог. заштите природе и животне средине као и друга питања спадају такође у надлежност окружног већа. образовање (пре свега програми обуке у занимањима здравствене заштите). општине су одговорне за:  Социјалне службе  Бригу и старатељство над старима. тешко покретљивим лицима. култура (првенствено музике. на пример:  Слободне активности (нпр. Друге уобичајене међуопштинске области обухватају стоматолошке услуге. То значи питања индустрије и тржишта рада. позоришта и музеја) и подршка пословном сектору округа. Међуопштински пројекти се финансирају путем донација Владе.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 такође износити и своје гледиште на државну политику земаљској организацији своје странке. Одговорност за јавни превоз у округу је често подељена између општине и савета округа. Према закону. Општине и окружне општине су одговорне за већи део услуга које се пружају грађанима Шведске а које грађани сами плаћају путем пореза. НАДЛЕЖНОСТИ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ Главне зоне одговорности за окружна већа је здравље и медицинска служба (око 80 % потрошње). шведским Закономо локалној самоуправи. Окружне управе су надлежне за тако звано регионално планирање. пореза и такса и регулисани су. 6.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011  Енергија  Изградњу стамбених зграда  Запослење Окрузи и региони су надлежни за:  Пољопривреду  Заштиту животиња  Игре на срећу  Сахране  Индустрију. подршку компанијама и конкуренцију  Камере за надзор  Држављанство  Комуникације  Културно окружење  Возачке дозволе  Управљање у ванредним ситуацијама  Еколошке циљеве  Заштиту животне средине и очување природе  Једнакост  Контролу хране  Шумарство и риболов  Фондације  Опште изборе  Лов дивљих животиња  Интеграцију  Брак  Јавни бележник  Регионални развој  Социјална питања  Саобраћај  Воду 11 .

запослених у општини. Општинско веће доноси одлуке у многим областима: питања у вези основне школе и средње школе. kommunfullmäktige. који су чланови скупштине општине. kommunstyrelsens ordförande. и тако даље. Обично једна таква група задужена је за школе и дечје вртиће. има политичку одговорност у општини. дозвола за изградњу и дозвола за точење пића. Слушаоци. Има ограничену моћ одлучивања.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 7. одлучује који комитети треба да постоје. Шеф већа кога бирају чланови већа је и градончелник шве. а такође именује ревизора. Скупштина општине заседа отприлике један пут месечно. водовода и канализације. Постоје обавезни и опциони одбори или комитети. Већина политичара обављају своје дужности изван свог нормалног рада. путевима. трећа за питања старијих особа и функционално онеспособљених лица. Он припрема. ОРГАНИЗАЦИЈА ЛОКАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ВЛАСТИ Општином управљају политичари из различитих странака. немају право учествовања у расправи. шве. kommunalrad. Свако ко може да гласа у општини може и да буде биран на политичке функције. Веће општине обично имају и неколико општинских саветника. Од Закона из 1977 уводи се категорија плаћених већника па у мањим 12 . итд. kommunstyrelsen. предшколско образовање и васпитање. на пример ”општински одбор за грађевинске послове ” и ”општинска школска управа”. бригу о старима. енергије. Седнице су отворене за све заинтересоване. Остали општински политичари се баве политиком у своје слободно време. шве. Скупштина одређује општински буџет и одлучује колики порез плаћају становници општине. сазива и председава седницама извршног већа и уједно је представник локалне заједнице. Скупштина плаћа странкама по броју места које партија има у скупштини а не директно појединцима. Веће ради преко одбора шве. Између седница скупштине Извршно веће општине. води и координира рад у оквиру општине одговорно је за општинске финансије. шве. бира чланове и заменике општинских одбора и комитета. друга за планирање нових стамбених и других зграда и улица. nämnder који чине бар 5 већника. Такође питањима разних врста дозвола. Понекад се седнице скупштине преносе и преко станица локалног радија или локалне телевизије. међутим.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 општинама је бар један плаћени одборник. Свака црквена општина представља географски обично има и своју цркву. kommunalskatt. државних дотација и доприноса. Bulle Davidsson. између осталог и у погледу избеглица. шве. Општинама са ниским приходима а високим трошковима могу се доделити веће дотације него општинама које су бољег материјалног стања. Ђакони извршавају добар део социјалног рада цркве. У црквеној општини свештеници. омладину и пензионере. 8. Око 30 круна од сваке зарађене стотине уплаћује се на име општинског пореза. понекад чак ограничено подручје а и неколико цркви. Седнице се одржавају и током дана и увече а посланици за свој рад имају на располагању услуге секретаријата и пратеће службе које чине стални апарат службеника.90 у ”најјефтинијој” општини до 33. шве. Многи швеђани који себе сматрају хришћанима не учествују активно у раду црквених општина. музичари. ђакони. хорско певање. општинама су потребна новчана средства. Висина пореза варира од општине до општине. Општински порез. окупљају децу. Ово су традиционалне поделе цркве Шведске. 14 „ Švedska džepni vodič“ Ingela Björck. Integrationsverket.512 парохија . године порез се кретао од 28.14 Државне дотације. новчана су средства која општине добијају од државе. församlingar . У њима се састају активни чланови цркве. Ипак 2 200 црквене општине представљају језгро делатности шведске цркве. Месни уреди цркве познати су под називом pastorsexpeditioner. Њима се многи обраћају кад западну у разне животне кризе. ЛОКАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ Да би биле у могућности да пружају услуге. Општине су такође подељена на укупно 2. воде активности за децу.30 у ”најскупљој”. Norrköping 2003 13 . плаћају сви становници општине који имају приход. а осим тога баве се и другим активностима. stats -bidrag. Чланови цркве плаћају чланарину у виду црквеног пореза. Новац се слива са три стране: од пореза. често узимају на себе практичну социјалну одговорност. шве. 2003. Цркве. обављају богослужења. али и даље су од значаја као окрузи за попис и изборе. док је у већим општинамаплаћено од четири до десет одборника.

Остали прихпди Прпдаја услуга и 5% угпвпра Ренте и закуп 1% 3% Таксе и накнаде 7% Специфична владина даваоа 4% Генералне владине дпнације 12% Прихпд пд ппреза 68% . Доприноси су често субвенционисани. subventionerade. на пример.. и трошкови Предшкплске активнпсти и брига шкплски узраст 13% Кпмерцијалне Остале услуге 16% услуге 6% Индивидуална и брига п Оснпвну шкплу ппрпдици 17% 4% Финансијска ппмпћ 2% Брига п инвалидима Средоу шкплу 11% Негу старих лица 8% 19% Осталп пбразпваое 4% 14 .ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Доприноси шве. шве.. Приходи општина. су новчана средства која се уплаћују општини на име. то јест нешто нижи од стварне цене услуга. avgifterna. а то из разлога да би и онај који нема много пара могао да користи услуге општине.. одношење смећа или за место у дечијем вртићу..

и њиховa потрошњa Остале здравствене Фармација услуге 10% 9% Стпматплпшка заштита 4% Специјалистичке психијатријска заштита 9% Специјалистичке телесне заштита 52% Примарну здравствену заштиту 16% 15 ..ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Приходи региона Остали прихпди 5% Таксе и накнаде 3% Циљани Владини грантпви 3% Главна Владина даваоа 7% Субвенције фармацеутских грантпва 9% Прихпди пд ппреза 73% ..

över klaga18. Жалба на одлуку општине може се поднеди из области дозвола и социјалне помоћи и то су административне жалбе које могу да поднесу административном 15 Упоредна искуства локалних самоуправа. Грађанин који сматра да је службено лице донело погрешну одлуку.15 Одлуке Риксдага и владе се спроводе. такође представља облик надзора јер оно уређује детаљне прописе о томе како општине треба да управљају различитим програмима. од стране државних органа управе. шве. на одлуку. здравствене услуге. Може се такође обратити и Правном омбудсману. opartiska17 и држати се закона и прописа који регулишу начин рада органа управе. шве. Посебно законодавство које се односи на образовање. питања просторног планирања и градње. укључујући и опшински. има могућност уложити жалбу. Локалне и регионалне власти независно именују своје ревизоре па су у области финансија у великој мери самосталне. ОДНОСИ ИЗМЕЂУ РАЗНИХ НИВОА ВЛАСТИ Шведски кабинет и Парламент одлучују о пштем оквиру свих активности државног сектора. ако се тичу општинске земље или одлука о изградњи фабрика чија би производња водила еколошком загађењу а понекада се могу директно обратити апелом Влади у случају неприхватљивих одлука владиних агенција. тако што се обраћа неком службеном лицу на вишем нивоу.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 9. Окружни административни одбори су директно одговорни за квалитет ових послова како у окрузима тако и у општинама које припадају том округу. шве. Службена лица у тим установама требају бити непристрасна. У случају конфликата који се не могу разрешити споразумно проблем решава управни суд. У одређеним случајевима општине могу ставити вето на мере владе. држава такође даје смернице локалним властима и над њима врши надзор који спроводе њене службе. Судови углавном решавају питања законитости локалних одлука или аката. На основу овлашћења да издаје уредбе и прописе. У том случају службена лица су дужна да објасне коме треба упутити жалбу. Мијат дамјановић.Београд 2002 Државне или општинске јединице са службеним лицима који доносе одлуке по питањима из делокруга органа управе 17 Који не заузимају став за или против одређеног лица или одређене ствари 18 Жалити се вишем органу управе на одлуку за коју се сматра да је погрешна 16 16 . myndigheterna 16 . између осталог.

Функционери се уз то стално и систематски консултују са грађанима око квалитета услуга. финансирања и рада. Бројне приватне агенције се укључују путем конкурса у послове пружања услуга (чишћење. Жалба се може поднети у року од три недеље од датума пријема одлуке. 10. У оквиру општина има више од једног од три запослених у здравству и социјалној заштити и готово један од четири у школству. Ово је познато као судска ревизија и одлука се мора донети у року од три недеље. У великом броју општина примена информационих технологија је на високом нивоу тако да је олакшан начин пружања услуга грађанима. Изузетно је занимљива институција Већа корисника услуга која постоји само у Шведској. довод електричне енергије. Ово тело има координатора и састављено је од представника давалаца услуга ( јавних и приватних агенција и институција). воде. од 2 до 4 представника локалне власти (политичара и стручњака за ту област) и од 4 до 6 представника корисника услуга. НАЧИН ПРУЖАЊА УСЛУГА У Шведској постоји систем дистрибутивне правде што значи да све локалне заједнице треба да имају сличне услове живота и сличан квалитет услуга.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 апелационом суду само они који су погођени. 17 . а многе делатности као што су здравство и образовање прелазе на нове начине предузетничког управљања. Ако се сматра да је град прекршио своја права или да је одлука у супротности са прописима локално становништво има право на жалбу Управном суду. гаса). Ово тело се формира за све услуге које општина пружа и сврха му је да контролише квалитет и приступачност услуга.

17% 19 20 здравствена и социјална заштита 161 100. 1. 1% време 700. 38% рехабилитација и превенција 7900 . 3% Запослени у регионима подељени у групе запослених у 200820 рехабилитација и превенција 13300. 0.80% стоматологија 13100.90% администрација 43200. 32% школа и предшколско 270900. 1% технологија 84600. 11% здравствена и социјална заштита 226600. 5% технологија 14900. 5% култура. 4% култура. 64% http://skl.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare 18 . 12% социјални и медицински радници 29100. туризам и слободно веме 19800. школа и туриза и предшколско слободно 2400. 5.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare http://skl.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 Запослени у општинама подељени у групе запослених у 200819 администрација 78600.30% социјални и медицински радници 4600 .

област којом се баве и време на које се удружују. Многе одлуке Европске уније утичу на локалне и регионалне власти у Шведској па удружење има за циљ да игра још активнију улогу у европској политици и отворило је своје међународну канцеларију у Бриселу која брине за европске интересе чланова удружења и тежи да утиче на политичке иницијативе у раној фази.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 11. Основни циљ SIDA-a је да подржи локалну и регионалну самоуправу. Обе ове асоцијације имају статус правних лица.Међународна агенција за развој SIDA развија и изводи пројекте подршке локалне самоуправе у Источној Еропи. Председник овог тела бира се из редова представника већинске политичке групације. године. Залажу се за интересе својих чланова којима нуде подршку и услуге. Шведска асоцијација локалних власти и региона настоји да промовише и јача локалне самоуправе и развије регионалну и локалну демократију. Подкомпанија Шведске асоцијација локалних власти . Чланови именују представнике за Конгрес који се састоји од 401 представника јединица локалне самоуправе и који се одржава сваке четири године у години након избора године. Азији и Латинској Америци. САРАДЊА ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ И ЊИХОВЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ Сарадњу. Локална демократија је темељ целокупног рада асоцијације. Мандат ових тела је четири године. 19 . Шведска Асоцијације локалних власти и региона шве. Послови удружења се финансирају из годишњих накнада чланова асоцијације у складу са њиховим пореским основама. Африци. Организација је под политичком контролом. Конгрес одлучује о програму асоцијације за следеће 4 године и бира Управни одбор (21 члан) који је одговоран за свакодневне активности организације и ревизоре.У раду му помажу одбори. Асоцијације могу имати своје органе власти као што су веће или скупштина и своје извршне органе као што су извршни одбор. комитети и одбор директора. Удруживање је добровољно а асоцијације морају прецизирати циљ удруживања. Sveriges Kommuner och Landsting SКL (еn SALAR) и Федерација савета региона Шведске SFCC су најпознатије асоцијације локалних власти у Шведској. удруживање и формирање асоцијација локалних власти у Шведској регулише Закон о удруживању локалних власти из 1985.

Величина општина доста варира. сваки на челу са гувернером. кога поставља Влада.Eurocities network). Извршна власт припада Влади која се састоји од премијера и министара. године као резултат реорганизације САЛАе.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 SIDA је такође одговорна за управљање пројектима које спонзорише Влада. Власт у Шведској почива на древној традицији. Скупштина европских регија (ен. регионални саобраћај и транзит за планирање и друга питања превелика за општине. Асоцијација је основана августа 2000.Округ је одговоран за медицинску негу. и ради као поткомпанија Шведске асоцијације локалних власти и Федерације савета региона Шведске SFCC. а десет шведских приморских области присуствују Конференцији периферних поморских региона (ен. Да би се олакшало спровођење националних владиних политика на регионалном нивоу. Gothenburg и Malmö су део мреже Европских градова (ен. Краљ Carl XVI Gustaf Bernadotte је крунисан 1973. Локална самоуправа у Шведској има јак уставно-правни основ. Шведска је подељена на 290 општина које су основне јединице локалне власти и имају велику аутономију. Assembly of European Regions AER) има 14 шведских окружних управа и региона међу својим члановима. ЗАКЉУЧАК Шведска је уставна монархија са парламентарним обликом владавине заснованом на једном дому законодавног тела. укључујући и опшински. Надлежне су за многа питања о којима се у другим земљама брину државни органи управе или приватна предузећа. Шведска је подељена на 21 округа. године и његов ауторитет је симболичан и репрезентативан. 12. Шведски кабинет и Парламент одлучују о општем оквиру свих активности државног сектора. држава такође даје смернице локалним властима и над њима врши надзор који 20 .Conference of Peripheral Maritime Regions (CPMR)). повезивање између шведских општина и њихових градова побратима у Источној Европи и осталим земљама у свету. који се састоји од сета закона који регулишу односе са централним властима и грађанима и има своја фискална права. На основу овлашћења да издаје уредбе и прописе. Органи се бирају на директним пропорционалним изборима. Stockholm.

такође представља облик надзора јер оно уређује детаљне прописе о томе како општине треба да управљају различитим програмима. питања просторног планирања и градње. а Риксдаг може да доноси законе који одређује облике опорезивања. општине и окрузи могу да наметну порезе својим грађанима. 21 . Порески приходи су највећи извор прихода за Шведске општине и регионе и чине око две трећине укупног прихода. здравствене услуге. Према Уставу. Посебно законодавство које се односи на образовање.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 спроводе њене службе.

„Упоредна искуства локалних самоуправа“. Integrationsverket.se/val/val2010/slutresultat/R/rike/index.Београд 2002 3. Мијат Дамјановић.html 03. 6.sweden.05. „Шведска џепни водич“ Ingela Björck.val. http://www.gov. Bulle Davidsson.2011.se/kommuner_och_landsting/en_angelagen_arbetsgivare 07. Norrköping 2003 4. 5. Снежана Ђорђевић. 22 . „Ренесанса локалне власти“.2011.2011.se/sb/d/2853/a/16199 05.05. http://www. http://skl.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ШВЕДСКЕ 2011 ЛИТЕРАТУРА 1.05. Београд 2002 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful