You are on page 1of 33

,

.
. ,
, .

.
. .

, , 25. 1952. .
,
. .
.
.
. 300 , 40 ,
.
, .
350 , .
,
- .
.
, , 12. 1981. .

. ,
.
.
.

,
- ,
.

.
.

, .
.

ISBN 987-86-7892-386-9

9 788678 923869

, , 2012.

UNIVERZITET U NOVOM SADU


FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Dragoljub Novakovi
Magdolna Apro

ZAVRNA GRAFIKA OBRADA


PRAKTIKUM ZA VEBE

Novi Sad, 2012.

: " - "
: " - "
: , , ,

MSc , , ,
: , , ,
, , ,

:
: . ,

: - , 6,
:

- : . ,

CIP-
,
655(075.8)(076)
,
Zavrna grafika obrada : praktikum za vebe / Dragoljub
Novakovi, Magdolna Apro. - Novi Sad : Fakultet tehnikih
nauka, 2012 (Novi Sad : FTN, Grafiki centar GRID). - 200
str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Tehnike nauke udbenici ; br. 326)
Tira 300. - Bibliografija

ISBN 978-86-7892-386-9
1. ,
) - -
COBISS.SR-ID 269447431

PREDGOVOR
Zavrna grafika obrada je faza grafike proizvodnje u kojoj grafiki proizvodi
dobijaju finalni izgled. Iz tog razloga ima poseban znaaj u okviru grafike
proizvodnje. Karakterie je veliki broj razliitih operacija obrade uz primenu vrlo
irokog spektra razliitih materijala. U operacijama zavrne grafike obrade je
u primeni veliki broj razliitih alata, ureaja kao i veliki broj maina. U zavrnoj
grafikoj obradi poslednji period razvoja obeleava primena automatizacije
procesa koji rezultuju savremenim mainama.
Srena okolnost izuavanja zavrne grafike obrade na departmanu grafikog
inenjerstva i dizajna u Novom Sadu je savremena laboratorija sa
najsavremenijim mainama zavrne grafike obrade na kojima se realizuju
vebe. Ovo prua mogunost da studenti steknu savremena znanja koja e
kasnije implementirati u proizvodne procese.
Uloen je znaajan trud da se studentima na kvalitetan nain karakteriu i
prikau operacije zavrne grafike obrade kroz praktikum koji obuhvata
dvanaest vebanja. Vebanja su odabrana tako da obuhvate najznaajnije
obrade i da ih opiu.
Vebe su struktuirane tako da metodoloki uvedu studente u postupno
saznavanje kroz: cilj vebe, osnovna teorijska znanja vezana za operacije
zavrne grafike obrade sa ilustracijama operacija obrade i upotrebljene
opreme, praktian deo i kontrolna pitanja. Poseban kvalitet vebanjima je
obezbeen kroz praktian deo sa planiranim konkretnim samostalnim radom i
zadacima koje studenti reavaju u toku vebanja ime utvruju steena znanja.
Metodoloki struktuirane celine daju odgovore na najznaajnija pitanja.
Cilj vebe definie zadatak vebanja i oekivane rezultate koji se postiu
vebanjem kroz ovladavanje praktinim znanjima predvienih vebanja.
Teorijski deo daje ukratko najznaajnije informacije koje omoguuju
razumevanje vebanja a koji obuhvata saeto predstavljanje onoga to se
izlae na predavanjima.
Praktian deo je koncipiran kroz konkretna samostalna vebanja sa
reavanjem postavljenih zadataka kojim e se utvrditi steena znanja
Na kraju svakog vebanja su data kontrolna pitanja na koja bi trebalo znati
odgovor pri zapoinjanju vebanja jer su koncipirana tako da obuhvate
potrebna teorijska znanja za praktian rad.

Autori

SADRAJ
Veba br. 1 Proizvodi i materijali zavrne grafike obrade ................... 11
1.1 Proizvodi zavrne grafike obrade ...................................................... 11
1.1.1 Jednostavni proizvodi ....................................................................................

11

1.1.2 Proizvodi dobijeni savijanjem ........................................................................

12

1.1.3 Proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima ..................................

12

1.2 Materijali zavrne grafike obrade .......................................................

13

1.2.1 Papiri, kartoni i lepenke .................................................................................

13

1.2.2 Materijali za presvlaenje ..............................................................................

15

1.2.3 Materijali za povezivanje ...............................................................................

17

1.2.4 Ostali materijali ..............................................................................................

19

1.3 Osnovni elementi za izradu proizvoda zavrne grafike obrade ..........

19

1.3.1 tampani tabak ..............................................................................................

20

1.3.2 Knjigovezaki tabak .......................................................................................

23

1.4 Praktian deo ....................................................................................................

24

1.4.1 Vebanje 1 .....................................................................................................

24

1.4.2 Vebanje 2 .....................................................................................................

27

1.5 Kontrolna pitanja .................................................................................

31

Veba br. 2 Rezanje osnovni pojmovi i kvalitet rezanja .....................


2.1 Osnovni pojmovi rezanja .....................................................................
2.2 Kvalitet rezanja ...................................................................................
2.3 Praktian deo ......................................................................................

35
35
38
42

2.3.1 Vebanje 1 .....................................................................................................

43

2.3.2 Vebanje 2 .....................................................................................................

44

2.3.3 Vebanje 3 .....................................................................................................

44

2.3.4 Vebanje 4 .....................................................................................................

45

2.4 Kontrolna pitanja .................................................................................

47

Veba br. 3 Programiranje maine za rezanje naslage


materijala ...................................................................................................
3.1 Upravljaka jedinica maine i pravila za rezanje .................................
3.2 Postupak runog programiranja maine za rezanje .............................
3.3 Praktian deo ......................................................................................

51
51
52
55

3.3.1 Vebanje 1 .....................................................................................................

56

3.3.2 Vebanje 2 .....................................................................................................

57

3.3.3 Vebanje 3 .....................................................................................................

59

3.4 Kontrolna pitanja .................................................................................

61

Veba br. 4 Savijanje osnovni pojmovi i kvalitet savijanja .................


4.1 Osnovni pojmovi savijanja ...................................................................
4.2 Vrste savijanja .....................................................................................
4.3 Praktian deo ......................................................................................

65
65
65
71

4.3.1 Vebanje 1 ....................................................................................................

72

4.3.2 Vebanje 2 .....................................................................................................

73

4.3.3 Vebanje 3 .....................................................................................................

73

4.3.4 Vebanje 4 .....................................................................................................

74

4.4 Kontrolna pitanja .................................................................................

75

Veba br. 5 eme savijanja i programiranje maine za savijanje ..........


5.1 Osnovni simboli savijanja ....................................................................
5.2 Plan ili ema savijanja tabaka .............................................................
5.3 Praktian deo ......................................................................................

79
79
81
84

5.3.1 Vebanje 1 .....................................................................................................

84

5.3.2 Vebanje 2 .....................................................................................................

85

5.3.3 Vebanje 3 .....................................................................................................

89

5.4 Kontrolna pitanja .................................................................................

90

Veba br. 6 Sakupljanje i ivenje icom ................................................. 93


6.1 Sakupljanje ........................................................................................ 93
6.2 Kvalitet sakupljanja ............................................................................ 95
6.3 ivenje icom ..................................................................................... 97
6.4 Kvalitet ivenja icom ......................................................................... 100
6.5 Greke kod formiranja spojnice ........................................................... 102
6.6 Praktian deo ...................................................................................... 103
6.6.1 Vebanje 1 ........................................................................................ 104
6.6.2 Vebanje 2 ......................................................................................... 105
6.6.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 106
6.6.4 Vebanje 4 ..................................................................................................... 106
6.6.5 Vebanje 5 ..................................................................................................... 107

6.7 Kontrolna pitanja ................................................................................. 108


Veba br. 7 Beavni povez ..................................................................... 111
7.1 Beavni povez osnovni pojmovi ........................................................... 111

7.2 Kvalitet beavnog poveza ...................................................................


7.3 Vrste lepila i papira ..............................................................................
7.4 Mehanika obrada povenjaka ...........................................................
7.5 Nanoenje lepila .................................................................................
7.6 Greke beavnog poveza ....................................................................
7.7 Praktian deo ......................................................................................

114
115
116
117
117
118

7.7.1 Vebanje 1 .................................................................................................... 119


7.7.2 Vebanje 2 ..................................................................................................... 120
7.7.3 Vebanje 3 ..................................................................................................... 121
7.7.4 Vebanje 4 ..................................................................................................... 122

7.8 Kontrolna pitanja ................................................................................. 123


Veba br. 8 Tvrdi povez - priprema tabaka, izrada i obrada
knjinog bloka .......................................................................................... 127
8.1 Tvrdi povez osnovni pojmovi ................................................................ 127
8.2 Prva faza izrade tvrdog poveza - priprema tabaka .............................. 129
8.3 Druga faza izrade tvrdog poveza - izrada i obrada knjinog bloka ..... 130
8.4 Kvalitet knjinog bloka ivenog koncem ............................................. 133
8.5 Praktian deo ...................................................................................... 134
8.5.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 134

8.6 Kontrolna pitanja ................................................................................. 138


Veba br. 9 Tvrdi povez - izrada korica i dovretak knjige .................... 141
9.1 Trea faza izrade tvrdog poveza - Izrada tvrdih korica ....................... 141
9.2 etvrta faza izrade tvrdog poveza - dovretak knjige .......................... 145
9.3 Praktian deo ...................................................................................... 147
9.3.1 Vebanje 1 ..................................................................................................... 147

9.4 Kontrolna pitanja ................................................................................. 150


Veba br. 10 Proraun materijala zavrne grafike obrade ................... 153
10.1 Proraun papira za predlist ............................................................... 153
10.2 Proraun materijala za kartonske korice ........................................... 154
10.3 Proraun materijala za tvrde korice ................................................... 154
10.4 Proraun konca za ivenje ................................................................ 156
10.5 Proraun ice za ivenje ................................................................... 157
10.6 Proraun potronje lepila ................................................................... 157
10.7 Proraun oznane trake .................................................................... 158
10.8 Proraun ukrasne trake ..................................................................... 159
10.9 Proraun folije za utiskivanje ............................................................. 159
10.10 Proraun papira za omot ................................................................. 159

10.11 Proraun folije za plastifikaciju ........................................................


10.12 Praktian deo ..................................................................................
10.12.1 Vebanje 1 ......................................................................................
10.12.2 Vebanje 2 ......................................................................................
10.13 Kontrolna pitanja .............................................................................

160
160
160
168
170

Veba br. 11 Simboli operacija i eme tehnolokog procesa .............. 173


11.1 Simboli operacija zavrne grafike obrade ........................................ 173
11.2 Praktian deo .................................................................................... 179
11.2.1 Vebanje 1 ................................................................................................... 179
11.2.2 Vebanje 2 ................................................................................................... 181

11.3 Kontrolna pitanja ............................................................................... 183


Veba br. 12 Kontrola kvaliteta grafikih proizvoda .............................. 187
12.1 Kontrola kvaliteta .............................................................................. 187
12.2 Ulazna kontrola ................................................................................. 188
12.3 Procesna kontrola ...................................................................................... 188
12.4 Zavrna kontrola kvaliteta ................................................................. 189
12.5 Praktian deo .................................................................................... 192
12.5.1 Vebanje 1 ........................................................................................ 192
12.5.2 Vebanje 2 ................................................................................................... 194

12.6 Kontrolna pitanja ............................................................................... 195


Literatura ................................................................................................. 197

PROIZVODI I MATERIJALI
ZAVRNE GRAFIKE OBRADE

Veba 1
PROIZVODI I MATERIJALI ZAVRNE GRAFIKE OBRADE
Cilj vebe
Cilj vebe je upoznavanje proizvoda i materijala zavrne grafike obrade sa
aspekta postupaka obrade i dobijanja finalnih proizvoda. Studenti imaju
zadatke konkretne analize grafikih proizvoda posebno sa aspekta primenjenih
materijala i obrada.
TEORIJSKE OSNOVE
Zavrna grafika obrada je faza grafike proizvodnje u kojoj grafiki proizvodi
dobijaju finalni oblik i upotrebnu vrednost. Deli se na knjigovezaku,
ambalanu i obradu papira. Knjigovezaka obrada je proizvodni deo zavrne
grafike obrade u kome se odtampani tabaci, odtampane rolne papira i ostali
materijali prerauju u knjige, broure, asopise, novine, kataloge, blokove,
prospekte, akcidenine proizvode i dr. Ambalaa i kartonaa je proizvodni
sektor zavrne grafike obrade u kome se papiri, kartoni, talasaste i pune
lepenke, aluminijumske i polimerne folije, laminati i drugi materijali prerauju u
kutije, kese, vree, koverte, omote, dozne, ae i dr. Obrada papira je
proizvodni sektor zavrne grafike obrade u kome se tampani i netampani
materijali, kao to su papir, karton, laminati i drugi materijali prerauju u
kolske sveske, blokove za crtanje i pisanje, proizvode za pakovanje i
dekoraciju, papirne ubruse, maramice, salvete, koverte, mape i dr.
1.1 Proizvodi zavrne grafike obrade
Prema sloenosti tehnolokog postupka izrade proizvodi se svrstavaju u
sledee tri grupe:
jednostavni grafiki proizvodi.
grafiki proizvodi dobijeni savijanjem, poravnavanjem i rezanjem,
grafiki proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima.
1.1.1 Jednostavni proizvodi
Jednostavni proizvodi se sastoje od pojedinanih listova i nisu povezivani
ivenjem ili lepljenjem. Za njihovu izradu su primenjene operacije poravnanja i
rezanja, dok za isporuku gotovih proizvoda neophodne su operacije brojanja,
11

pakovanja i ekspedicije. Neki od ovih proizvoda imaju dodatne operacije kao


to su: perforacija, buenje, okrugljivanje, itd. Ovu grupu ine neki od sledeih
proizvoda: plakati, poslovna pisma, formulari, etikete, razglednice, vrednosni
papiri i slini proizvodi.
1.1.2 Proizvodi dobijeni savijanjem
Grupu proizvoda dobijenih savijanjem ine grafiki proizvodi koji konaan oblik
dobijaju operacijom savijanja na jedan, dva ili vie prevoja. Pre operacije
savijanja ti proizvodi su svedeni na odgovarajui format pomou rezanja.
Dodatne operacije izrade ovih proizvoda mogu biti: perforacija, formiranje
ljeba (utiskivanje), izrezivanje, utiskivanje sa i bez folija, reljefno utiskivanje,
itd. Proizvodi dobijeni savijanjem tampani na rotacionim mainama (novine)
nemaju klasinu knjigovezaku obradu na pojedinanim mainama (rezanje,
savijanje) ve se te operacije obavljaju neposredno nakon tampe rolne
direktno na tamparskim mainama (in-line). U ovu grupu spadaju prospekti,
novine, auto-karte, tematske karte, planovi i slini proizvodi.
1.1.3 Proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima
Proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupcima se dele na:
- proizvode dobijene postupcima povezivanja,
- ostale proizvode knjigovezake obrade.
Proizvodi dobijeni postupcima povezivanja predstavljaju sloene proizvode
grafike industrije koji mogu imati razliit i ponekad vrlo komplikovan tehnoloki
proces izrade. Sloenost tehnolokog procesa, tj. broj, vrsta i redosled
operacija u izradi ovih proizvoda je promenljiv i zavisi od vrste, kvaliteta i
naina upotrebe grafikog proizvoda, odnosno od korienih grafikih
materijala. Najbitnije operacije knjigovezake obrade su: rezanje i savijanje
tabaka, sakupljanje listova, savijenih tabaka ili logova, spajanje pojedinanih
tabaka u knjini blok (ivenjem, slepljivanjem ili specijalnim postupcima),
spajanje knjinog bloka i omota ili korica. Korice mogu biti meke (fleksibilne) od
kartona ili tvrde od ravne lepenke presvuene presvlanim materijalom. U ovu
grupu spadaju blokovi, broure i tvrdi povezi.
Ostali proizvodi knjigovezake obrade predstavljaju ih podlone mape za
pisanje, fotoalbumi, paspartui od kartona i lepenke, specijalni povezi, kairane
karte, planovi i fotografije i sl., ija izrada spada u specijalne poslove
knjigovezake obrade. Ovi proizvodi su izraeni runo, ukoliko je re o malom

12

tirau ili industrijski na mainama za vee tirae, ali esto su ove operacije vrlo
specifine i izvode se na posebnim ureajima i mainama.
1.2 Materijali zavrne grafike obrade
U zavrnoj grafikoj obradi se koriste razliiti materijali koji u velikoj meri utiu
na kvalitet proizvoda. Pri izboru materijala u zavisnosti od namene grafikog
proizvoda, vodi se rauna o trajnosti, ekonominosti i estetskom izgledu.
Poznavanje sastava, fizikih i hemijskih osobina materijala je od presudnog
znaaja za izbor odgovarajueg tehnolokog postupka obrade materijala.
Najvaniji materijali u zavrnoj grafikoj obradi su:
papiri, kartoni i lepenke,
materijali za presvlaenje,
materijali za spajanje konac, ica, lepila,
ostali materijali folije za utiskivanje, tul platno, oznana i ukrasna
traka, specijalni elementi za spajanje.
1.2.1 Papiri, kartoni i lepenke
Pored papira i kartona koje ine osnovni deo nekog grafikog proizvoda u
zavrnoj grafikoj obradi se koriste specijalni papiri i kartoni, koji pored
osnovne funkcije (prenos informacija i dekoracija) moraju zadovoljiti i druge,
tehnike funkcije datog grafikog proizvoda.
Od mnogobrojnih vrsta papira u zavrnoj grafikoj obradi se upotrebljavaju
specijalni papiri za predlist, za presvlaenje korica tvrdih poveza odnosno za
formiranje knjinog bloka albuma. Ovi papiri moraju imati odreeni kvalitet, koji
se ogleda kroz sastav vlaknastih materijala, dodatak lepila i boja, gramature,
mehanikih svojstava, izgled papira i kvaliteta njegove povrine.
Papir za predlist ima zadatak da spoji knjini blok sa koricama, da pokrije
unutranju stranu korice i da titi knjini blok. Karakteristike papira za predlist
su sledee: ilavost, dimenziona stabilnost (deformacije papira za predlist
prilikom vlaenja su do 2%), velika otpornost na savijanje (po standardu duplih
prevoja), gramature su od 90-140 g/m2. U pogledu strukture vlaknastog
sastava za predlist treba da je izabran bezdrvni papir (sa dugakim
vlakancima), neprozraan, punokeljen, mainski gladak ili satiniran. Prilikom
krojenja predlista treba voditi rauna o smeru vlakanaca papira, koji treba da
13

bude paralelan sa povenjakom knjinog bloka. Specijalni papiri koji se


najee koriste kao predlist su papiri rune izrade, mainski runi papiri,
imitacije runog papira i japanski papir.
Presvlani papiri su namenjeni za presvlaenje korica, kutija i drugih proizvoda
grafike obrade. Pored ukraavanja i spajanja pojedinih elementa grafikih
proizvoda, presvlani papiri imaju i zatitnu funkciju, te oni moraju biti postojani
na svetlost, otporni na kidanje, savijanje i trljanje, njihova povrina treba da
odbija prljavtinu i mora biti otporna na vlaenje, ali moraju biti pogodni za
slepljivanje i utiskivanje. Smer vlakanaca pri krojenju mora da bude paralelan
sa povenjakom knjinog bloka. Gramatura ovih papira je u granicama od 90
do 160 g/m2, a mogu se podeliti u sledee grupe: natur papiri, papiri obojeni ili
tampani sa jedne strane, papiri sainjeni od visokokvalitetnih vlakanaca,
specijalno mlevenih i impregniranih u masi, areni papiri na iju povrnu je
naneta neka ara ili je ona premazana i obojena. Specijalni papiri koji se
koriste kao presvlani papiri su papiri rune izrade, mainski runi papiri,
imitacije runog papira, japanski papir, pergament i pergamin papir.
Karton je proizvod papirne industrije proizveden iz vlaknastih polufabrikata
biljnog porekla sa ili bez dodatka sekundarnih sirovina, ija gramatura iznosi
preko 250 g/m2. U rasponu gramature od 180 - 250 g/m2 svrstavaju se tzv.
polukartoni. Karton nastaje formiranjem jednog debljeg sloja (jednoslojni
karton), odnosno lepljenjem vie slojeva papira, pri emu sloeni kartoni mogu
biti dvoslojni (dupleks karton), troslojni (tripleks karton) ili vieslojni, a slojevi
mogu imati razliit kvalitet. Karton je tei, deblji, krui od papira i pri njegovoj
obradi, kod veeg broja operacija, uticaj tree dimenzije, debljine je znaajan.
U zavrnoj grafikoj obradi kartoni se upotrebljavaju za izradu korica broura,
fascikli, listova albuma, dopisnica i sl. Da bi se neki karton koristio u zavrnoj
obradi, mora da bude pogodan za formiranje ljeba, savijanje, urezivanje,
slepljivanje, a vana je i boja, glatkoa, pogodnost za lakiranje i tampanje, pH
neutralnost i dimenziona stabilnost. Kartoni koji se koriste za korice mogu biti
bristol kartoni, kunstdruk kartoni, hromokartoni, zamene za hromo karton (tj.
tripleks i dupleks). Iz prepan kartona se najee izrauju fascikle, dok iz
paspartu kartona zatitni okviri u umetnikim slikama. Za listove foto-albuma
se primenjuje foto-karton najee u crnoj ili tamnosivoj boji.
Lepenke su vieslojni proizvodi papirne industrije, izraeni od sirovina slabijeg
kvaliteta (drvenjae, hemijske drvenjae, starog papira, itd.), ija je gramatura
vea od 600 g/m2, pri emu su mnogo krui od kartona i ne mogu se saviti pod
14

uglom do 90 bez loma. Razlikujemo punu (masivnu) i talasastu (valovitu)


lepenku. U zavrnoj grafikoj obradi pune lepenke se upotrebljavaju
prvenstveno, i to za izradu tvrdih korica, kabastih (nesloivih) kutija, za
kairanje i sl. Karakteristino im je da se proizvode uvek u sirovom B1 (72 x 102
cm) ili obrezanom B1 formatu, a isporuuju u vezama od 25 kg. Za
oznaavanje gradacije lepenki se koristi broj lepenki u jednoj vezi (od 18 do
50), mada u poslednje vreme se sve vie primenjuje oznaavanje po debljini
lepenki izraeno u mm. Pregled najee korienih brojeva lepenki, njihove
debljine i teine je dat u tabeli 1.1.
Tabela 1.1 Oznaka, debljina i gramatura najee korienih punih lepenki
Debljina [mm]

Broj lepenki u vezi

Gramatura [g/m2]

3,2

10

3370

2,7

12

2810

2,3

14

2420

2,0

16

2120

1,8

18

1880

1,6

20

1690

1,3

25

1350

1,1

30

1130

0,9

35

970

0,7

45

750

1.2.2 Materijali za presvlaenje


Za presvlaenje tvrdih korica, kutija, mapa i drugih proizvoda zavrne grafike
obrade najee se upotrebljavaju platno, polusintetiki materijali, specijalni
papiri, koa i pergament.
Opti zahtevi prema materijalima za presvlaenje su:
otpornost (otpornost na kidanje, istezanje, trljanje, itd.),
izgled (autentinost, boja, oblici reljefa, postojanost na vlagu, svetlost,
itd.),
mogunost prerade u operacijama zavrne grafike obrade
(sposobnost lepljenja bez prodiranja lepila na suprotnu stranu,
fleksibilnost, mala istegljivost, itd.),
sposobnost za ukraavanje (utiskivanje sa i bez folija, tampanje, itd.).
15

Knjigovezaka platna se izrauju od prirodnih ili vetakih sirovina tj. vlaknastih


materijala. Najee koriene prirodne sirovine su pamuk, lan i konoplja. Od
njih se dobijaju vrlo kvalitetna knjigovezaka platna, sa mat i pomalo grubom
povrinom. Platna od prirodnih sirovina su fleksibilna, otporna na kidanje,
dimenziono stabilna, pogodna za utiskivanje. Sintetika platna su izraena od
modifikovanih prirodnih vlakna (viskoza ili vetaka svila), odnosno sintetikih
vlakna. Takva platna imaju sjajnu i glatku povrinu sa ujednaenom
povrinskom strukturom. Upotreba im je oteana zbog krutosti samih vlakanca
i zbog poveane vune sile prilikom suenja. Primena zavisi od namene i
prirode platna. Izrada platna se vri na razbojima za tkanje, gde od prea
(tanak konac izraen od vlaknastih materijala prirodnog ili sintetikog porekla)
neki idu po duini platna, njih nazivamo osnova, dok drugi idu popreno, tj. po
irini platna potka. Broj niti po jednom cm2 odreuje finou tkanja i izraava
se brojem osnove i potke. Sva platna, prirodna i sintetika, u smeru osnove se
manje, dok u smeru potke se vie isteu, to daje karakteristine osobine pri
preradi platna.
Polusintetiki i sintetiki materijali za presvlaenje sastoje se od podloge na
koju je naneta neka polimerna materija (PVC, PUR, nitroceluloza i meavina
polimernih materija). Kao podloga moe se koristiti platno, papir ili razliita
vlakna sa dodacima. Polusintetiki i sintetiki materijali za presvlaenje imaju
dominantnu ulogu u industrijskoj knjigovezakoj obradi, jer uporeujui sa
knjigovezakim platnima od prirodnih i sintetikih vlakna, oni su otporniji na
trljanje, vlagu, prljavtinu, svetlost, mogu se prati, zadravaju boju i pogodniji
su za utiskivanje sa i bez folija i na niim temperaturama.
Specijalni papiri za presvlaenje predstavljaju presvlane materijale sa
papirnom strukturom izraenih od visokokvalitetnih sirovina i obogaenih
raznim dodacima, radi poboljavanja njihove preradne i upotrebne
karakteristike. Kao primese papirne mase se mogu upotrebiti polusintetika i
sintetika vlakna (vlakna poliamida ili poliestera), odnosno za impregnaciju ve
dobijenih papira se koriste razne specijalne smole.
Koa i pergament predstavljaju tradicionalne presvlane materijale za izradu
skupocenih i luksuznih knjiga, pojedinanih poslovnih poveza i specijalnih
proizvoda knjigovezake obrade. Kvalitet koe, kao to je povrinska struktura,
mekoa, glatkoa, debljina i slino, zavisi od prirode koe i naina prerade
(tavljenja, beljenja, bojenja, stanjivanja, utiskivanja prigodnih reljefa, itd.).

16

Najvie se koriste koe domaih ivotinja (telee, junee, jaree, kozije,


jagnjee, ovije, svinjske ...).
1.2.3 Materijali za povezivanje
Konac je tekstilni materijal za ivenje, koji se izrauje upredanjem dve ili vie
niti. S obzirom na neprevazien kvalitet gotovih proizvoda, knjini blokovi
najkvalitetnijih knjiga se iju uvek koncem. Pored podele konca prema nainu
primene (za runo i mainsko ivenje), postoji podela i na bazi sirovinskog
sastava konca, tako se razlikuju tri vrste konca: prirodni (sastavljen iskljuivo
od prirodnih sirovina, npr. lan, pamuk), sintetiki (izraen od polimernih
materijala kao to su PET i PA) i meani (kombinacija prirodnih i sintetikih
vlakana, odnosno regenerisanih celuloznih vlakana). Pre poetka ivenja
odreuje se vrsta, jaina i debljina konca prema debljini tabaka, obimu knjinog
bloka, kvalitetu papira i vrsti poveza. Konac se obeleava brojevima, to
predstavlja broj metara konca po 1 gramu (vei broj znai tanji konac i
obrnuto). Za mainsko ivenje se koristi sintetiki ili meani konac, gde u
kalemu od 1 kg moe biti od 20.000 do 40.000 m konca.
ica za ivenje koja se upotrebljava u zavrnoj grafikoj obradi izrauje se od
elika sa visokim ili smanjenim sadrajem ugljenika. Radi spreavanja ili
smanjenja oksidacije ice, nakon formiranja metalne niti, ica se elektrolitikim
postupkom obloi bakrom ili cinkom. Kvalitetna ica za ivenje treba da
poseduje: ravnomernu vrstou, tvrdou i fleksibilnost, ujednaen presek
(granice tolerancije 0.02 mm), otpornost na trljanje i na duplo savijanje.
Postoje okrugle ice sa krunim i ravne ice sa pravougaonim poprenim
presekom. Okrugle ice se oznaavaju arapskim brojevima od 16 do 31, dok
ravne ice rimskim brojevima do IX. ica za ivenje moe biti u obliku niti,
namotana na kalem (standardne mase od 2 kg), odnosno moe biti u obliku
formirane spojnice. U zavisnosti od tipa i debljine papira, odnosno debljine
knjinog bloka prenik koriene ice za ivenje se kree od 0.35 mm do 1.05
mm, a najee se koriste ice prenika 0.50 - 0.55 mm. Orijentacione
vrednosti prenika ice za izbor prema vrsti papira i debljini knjinog bloka su
prikazane u tabeli 1.2.

17

Tabela 1.2 Vrednosti prenika ice prema vrsti papira i debljine knjinog
bloka
Debljina knjinog bloka za ivenje [mm]

Okrugla ica

Ravna ica

Tvrdi papiri

Meki papiri

Prenik [mm]

Dimenzije [mm]

>2

>3

0.40

28

0.65 x 0.35

2-3

3-6

0.50

26

0.65 x 0.35

3-6

6 - 10

0.60

24

0.75 x 0.43

6 - 10

10 - 15

0.70

23

0.75 x 0.55

10 - 15

15 - 23

0.80

21

0.90 x 0.65

15 - 23

23 - 30

0.90

20

1.00 x 0.75

23 - 30

30 - 40

1.00

19

1.00 x 0.75

Lepila su iste supstance ili smese supstanci organskog ili neorganskog


porekla pogodne za vrsto povezivanje predmeta od istih ili razliitih materijala.
Primena razliitih materijala kao lepila uslovljena je prisustvom izraene
adhezije prema materijalima koje slepljuju i odgovarajue unutranje kohezije
da bi obezbedili vrstu i trajnu lepljenu vezu.
Sledea lepila su se pokazala kao pogodna u grafikoj industriji:
Disperziona lepila, koja se dobijaju emulzionom polimerizacijom
monomera u vodi, primenjuju se na sobnoj temperaturi, najee u
razreenom obliku. Upotrebljavaju se kod velikih, otvorenih povrina,
gde se trai ravnomeran i fleksibilan sloj lepila. Vreme aplikacije
disperzionih lepila je odreeno apsorbcijom ili isparavanjem sadrane
vode.
vrsta termolepila (hotmelt) su termoplastini polimeri malih molarnih
masa i omoguavaju visoke brzine proizvodnje. Na sobnoj temperaturi
su u vrstom agregatnom stanju, a na temperaturi od 100 -180 C se
tope, postaju tena i lepljiva. Kao lepila se koriste poliamidi, polietilen,
polivinilhlorid.
Reaktivna poliuretanska termolepila (PUR hotmelt) po kvalitetu poveza
i mogue primene predstavljaju prelaz izmeu disperzionih i
termolepila. Ona se prevashodno primenjuju kod papira sa oteanim
povezivanjem, kod proizvoda koji su izloeni visokim temperaturama u
toku korienja, odnosno kod proizvoda gde se zahtevaju visoke
vrstoe i stabilnosti poveza. Ovakva lepila se nepovratno ovravaju
na povienoj temperaturi usled hemijskih reakcija prilikom kojih se voda
iz sredine (vazduh, lepljeni materijali) se ponaa katalitiki i ugrauje se
u lepljenu vezu.
18

1.2.4 Ostali materijali


Folija za utiskivanje je vieslojni materijal, koji slui za ukraavanje raznih
grafikih proizvoda kao to su knjiga u tvrdom povezu, broure, luksuzne
pozivnice i estitke, itd. Prilikom utiskivanja pod uticajem toplote i pritiska sa
ispupenih delova forme za utiskivanje prenosi se sloj pigmenta i homogeno se
spaja sa podlogom (materijalom korice, kartonom i sl.). Najee se koriste
metalne folije zlatne ili srebrne boje, pigmentne folije sa sjajnom ili mat
povrinom, odnosno specijalne folije (npr. sa hologramskim motivima).
Tul platno (ili gaza) je specijalno pamuno platno koje slui za pojaanje
povenjaka ivenih ili lepljenih knjinih blokova. Izrauje se tkanjem sa
jednostrukim, dvostrukim ili trostrukim osnovnim nitima.
Oznana traka je tekstilna traka irine od 3 do 20 mm duine oko 20 mm vee
od dijagonale proizvoda, koja ima funkciju oznaavanja mesta prekida
korienja proizvoda, npr. itanja knjige i pisanja beleki. Sa jednim krajem je
privrena za gornju ivicu povenjaka knjinog bloka. Izrauje se od prirodnih
i sintetikih vlakna, kao to su pamuk, lan, vetaka svila, viskoza, PA i PET
vlakna.
Ukrasna traka (kapitalband) ima estetsku i dekorativnu funkciju, a istovremeno
i pojaava ivice knjinog bloka. Postavljaju se na ivicu povenjaka knjinog
bloka u glavi i nogama lepljenjem (industrijska ukrasna traka) ili se runo
izrauje (ije) direktno na knjinom bloku.
Specijalne elemente za spajanje predstavljaju razni mehanizmi za spajanje
pojedinanih listova u kompaktnu celinu knjinog bloka. Tu grupu ine metalne
i plastine spirale, dupla metalna spirala, plastini ealj, plastine i metalne
ine, razne kope, prsteni, mehanizmi za registratore i slino.
1.3 Osnovni elementi za izradu proizvoda zavrne grafike obrade
Papir ini osnovni element veine proizvoda zavrne grafike obrade i moe
imati oblik tabaka ili traka. Kako za operacije zavrne grafike obrade papirne
trake se prerauju u tabake, moe se zakljuiti da osnovni pojavni oblik papira
u procesima zavrne grafike obrade je tabak.

19

Pojmovno razlikujemo:
Tabak, je list papira odreenog formata i pravougaonog oblika.
tampani tabak, je list papira odreenog formata na kome je izvreno
tampanje.
Knjigovezaki tabak, podrazumeva jedinicu za obim (sadraj) knjinog
bloka nekog grafikog proizvoda.
1.3.1 tampani tabak
tampani tabak je osnovni polazni materijal tj. poluproizvod koji se primenom
raznih operacija zavrne grafike obrade, obrauje u gotov proizvod. Jedan od
bitnih zahteva i pretpostavki za kvalitetan, ekonomian i racionalan rad je da
tampani tabak poseduje signalne elemente - oznake. Oznake na tampanim
tabacima slue kao sredstvo za sporazumevanje izmeu odeljenja u grafikoj
proizvodnji, naroito u procesu zavrne grafike obrade, a isto tako omoguuju
procesnu i zavrnu kontrolu kvaliteta (slika 1.1).

Slika 1.1 - tampani tabak sa osnovnim elementima i oznakama

20

Elementi tampanog tabaka su:


kolumna,
bela polja.
Oznake tampanog tabaka su:
paginacija,
primarna signatura,
sekundarna signatura,
norma,
spoljanja strana plano tabaka,
unutranja strana plano tabaka,
kontrolni znak,
tehniki ugao,
ugao savijanja tabaka,
oznake za poravnavanje, rezanje i savijanje tabaka.
Kolumna predstavlja stvarnu veliinu sloga, tj. prelomljenog teksta sa
ilustracijama na stranici. Dimenzije kolumne izraavaju se tipografskim ili
metrikim sistemom mera. Kolumna u knjigovezakoj obradi slui za kontrolu
tanosti savijanja.
Bela polja su netampane povrine oko kolumne (esto se nazivaju i
marginama). Kako postavljanje kolumne na povrinu stranice knjinog bloka se
vri prema pravilima zlatnog ili modifikovanog zlatnog preseka, povrine belih
polja se razlikuju oko kolumne. Tako postoji belo polje u povenjaku, ispod i
iznad kolumne, odnosno belo polje sa prednje strane knjinog bloka. irina
belih polja se utvruje za obrezan format knjinog bloka, pa prilikom preloma i
montae neophodno je uzeti u obzir povrinu obrezivanja (5-7 mm sa prednje
strane, 6-8 mm ispod i 3-4 mm iznad teksta).
Paginacija je oznaka tekue stranice u knjinom bloku nekog grafikog
proizvoda (knjige, asopisa, novina). Najee se oznaava arapskim
brojevima. Postavlja se iznad ili ispod teksta, po sredini ili po pravilu na parnim
stranicama u levi blok, dok na neparnim u desni blok. U operacijama zavrne
grafike obrade slui za kontrolu postavljanja tabaka (sakupljanje, savijanje)
odnosno za proveru redosleda savijanja i slino.
Primarna signatura predstavlja tekui broj tabaka, oznaena arapskim
brojevima manje pismovne veliine. Nalazi se u donjem levom uglu ispod
kolumne na prvoj stranici tabaka. Koristi se kao oznaka za postavljanje tabaka
21

pri runom savijanju, reanju i sakupljanju, odnosno za pravilno razdvajanje


tabaka prilikom prepovezivanja.
Sekundarna signatura je tekui broj tabaka, oznaena arapskim brojevima kao
i primarna signatura, ali uz broj se dodaje zvezdica. Nalazi se na dnu tree
stranice tabaka u levom uglu ispod povrine kolumne. Slui za kontrolu
postavljanja tabaka u mainu za savijanje, odnosno pri runm savijanju.
Norma predstavlja dopunu primarne signature i nalazi se iza nje. Oznaena je
imenom autora i/ili naslovom knjige. Norma slui za kontrolu postavljanja
tabaka pri sakupljanju, kada su dva razliita dela po formatu, prelomu, opremi,
gramaturi i kvalitetu papira ista.
Spoljanja strana nesavijenog tabaka je strana koja se nakon prvog prevoja u
procesu savijanja nalazi na spoljnjoj strani tabaka. Na spoljanjoj strani
nesavijenog tabaka se nalazi prva strana tabaka.
Unutranja strana nesavijenog tabaka je strana koja posle prvog prevoja se
nalazi na unutranjoj strani tabaka. Ova stranica prilikom ulaganja tabaka u
mainu za savijanje lei odozgo. Druga i trea stranica tabaka se uvek nalaze
na unutranjoj strani nesavijenog tabaka.
Kontrolni znak je oznaka u obliku kruga, zvezde ili kratke debele crte koji se
postavlja na prevoju odtampanog tabaka izmeu prve i poslednje stranice.
Slui za vizuelnu kontrolu tanog redosleda sakupljanja i za kontrolu tanosti
savijanja. Na prvom tabaku kontrolni znak se nalazi blizu gornje strane
knjinog bloka, a na ostalim tabacima stepenasto je pomeren za jednu duinu.
Tehniki ugao je oznaka tampanog tabaka koja pokazuje ugao ulaganja
tabaka u tamparsku mainu. Obeleava se kratkom punom linijom ili nekim
slinim znakom. U knjigovezakoj obradi tehniki ugao osigurava tanost
prilikom poravnavanja, rezanja i savijanja tabaka, jer s e ulaganje i za te
operacije vri prema tehnikom uglu.
Ugao za savijanje tabaka je ugao ulaganja u mainu za savijanje. Zahtevi
knjigovezake obrade su esto takvi da tehniki ugao i ugao ulaganja u mainu
za savijanje se moraju nalaziti na istoj ivici tabaka, radi postizanja tanog
registra savijanja.

22

Oznake za poravnanje, rezanje i savijanje su tanke linije (pune ili isprekidane)


postavljene na povrinu obrezivanja, te one nisu u sastavu gotovog proizvoda.
Slue za obeleavanje mesta rezanja i savijanja tabaka, odnosno za
utvrivanje kvaliteta poravnavanja.
1.3.2 Knjigovezaki tabak
Osnovni knjigovezaki tabak u zavrnoj grafikoj obradi prestavlja tampani ili
netampani list papira koji nakon savijanja sadri 16 strana, bez obzira na
veliinu tabaka. Na bazi osnovnog tabaka izvedeni su knjigovezaki tabaci sa
manjim i veim brojem strana. Broj strana i prevoja, kao oznake tih izvedenih
tabaka su dati u tabeli 1.3. Kombinacijom osnovnog i izvedenih tabaka su
sastavljeni knjini blokovi svih grafikih proizvoda, bez obzira na nain
povezivanja. Izbor tabaka se vri na osnovu broja stranica rukopisa za knjigu,
ali je uslovljen radnim parametrima tamparske maine (maksimalni format
podloge) i maine za savijanje (broj i vrsta savijanja).
Tabela 1.3 Oznaka knjigovezakih tabaka
Sadraj
Oznaka tabaka

osnovnog
tabaka

Broj

Broj

Broj

prevoja

listova

strana

Oznaka formata

Osmina tabaka

1/8

etvrtina tabaka

1/4

Folio 2

Polovina tabaka

1/2

Kvart 4

Tri etvrtine tabaka

3/4

12

duodec (6)

Ceo (osnovni) tabak

1/1

16

Oktav (8)

Tabak i po

1, 1/2

12

24

Duodec (12)

Dupli tabak

16

32

Sedec (16)

23

1.4 PRAKTIAN DEO


U okviru praktinog vebanja vrie se pregled grafikih proizvoda i njihova
analiza sa akcentom na:
primenjene materijale,
potrebne operacije izrade,
pregled tamparskog i knjigovezakog tabaka.
U vebanju e se koristiti:
grafiki proizvodi,
tampani ili netampani tabaci,
lenjir.
1.4.1 Vebanje 1
Analiza grafikih proizvoda, opis njihovih karakteristika i slobodnoruno
skiciranje.
Primer:
Grupa proizvoda:

Grafiki proizvod dobijen sloenijim tehnolokim______


postupcima___________________________________
Sveska sa tvrdim koricama_______________________
Vrsta proizvoda:
A6 format (14,9x10 cm)__________________________
Format proizvoda:
Obim (broj strana): 152 strane, 9 osnovnih___________________________
knjigovezakih tabaka i jedna knjigovezakog_______
tabaka_______________________________________
Ostale karakteristike: na sebi ima logo firme, namenjen je za reklamu.______
Korieni materijali: Papir, karton, platno, lepilo, konac, lepenka__________
Potrebne operacije: Rezanje, lepljenje, brojanje, savijanje, ivenje.________
Skica proizvoda:

24

Proizvod 1
Grupa proizvoda:
Vrsta proizvoda:
Format proizvoda:
Obim (broj strana):

_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Ostale karakteristike _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Korieni materijali: _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Potrebne operacije: _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Skica proizvoda:

Proizvod 2
Grupa proizvoda:
Vrsta proizvoda:
Format proizvoda:
Obim (broj strana):

_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Ostale karakteristike: _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Korieni materijali: _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
25

Potrebne operacije:

_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________

Skica proizvoda:

Proizvod 3
Grupa proizvoda:
Vrsta proizvoda:
Format proizvoda:
Obim (broj strana):

_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Ostale karakteristike: _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Korieni materijali: _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Potrebne operacije: _____________________________________________
_____________________________________________
_____________________________________________
Skica proizvoda:

26

1.4.2 Vebanje 2
Zadatak vebanja je skiciranje spoljanje i unutranje strana datih plano
tabaka i obeleavanje svih elemenata i oznaka na tabaku, odnosno utvrivanje
veliine knjigovezakog tabaka.
Primer:
Format knjinog bloka:
203 x 249 mm
Veliina kolumne:
165 x 210 mm
Veliina (irina) belih polja:
- u povezu knjinog bloka:
25 mm
- iznad kolumne:
16 mm
- ispod kolumne:
23 mm
- sa prednje strane knjinog bloka: 13 mm
Red knjigovezakog tabaka:
knjigovezakog tabaka, 4 lista i 8 strana
Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama:

Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

27

Tabak 1
Format knjinog bloka:
Veliina kolumne:
Veliina (irina) belih polja:
- u povezu knjinog bloka:
- iznad kolumne:
- ispod kolumne:
- sa prednje strane knjinog bloka:
Red knjigovezakog tabaka:
Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama:

Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

28

Tabak 2
Format knjinog bloka:
Veliina kolumne:
Veliina (irina) belih polja:
- u povezu knjinog bloka:
- iznad kolumne:
- ispod kolumne:
- sa prednje strane knjinog bloka:
Red knjigovezakog tabaka:
Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama:

Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

29

Tabak 3
Format knjinog bloka:
Veliina kolumne:
Veliina (irina) belih polja:
- u povezu knjinog bloka:
- iznad kolumne:
- ispod kolumne:
- sa prednje strane knjinog bloka:
Red knjigovezakog tabaka:
Skica spoljanje strane plano tabaka sa oznakama:

Skica unutranje strane plano tabaka sa oznakama:

30

1.5 Kontrolna pitanja


1. Definisati knjigovezaku obradu.
2. Definisati ambalanu obradu.
3. Definisati obradu papira.
4. U koje tri grupe se prema sloenosti tehnolokog postupka izrade
svrstavaju grafiki proizvodi?
5. Nabrojati najvanije materijale u zavrnoj grafikoj obradi.
6. Koji zadatak ima papir za predlist?
7. Koja je namena presvlanih papira?
8. ta je karton i koje su njegove karakteristike?
9. ta je lepenka i koje su njene karakteristike?
10. Od ega se izrauju knjigovezaka platna?
11. Od ega se sastoje polusintetiki i sintetiki materijali za presvlaenje?
12. ta je unutranja strana nesavijenog tabaka?
13. Koji su opti zahtevi prema materijalima za presvlaenje?
14. Kojim materijalom se iju knjini blokovi najkvalitetnijih knjiga?
15. Koja lepila su se pokazala kao pogodna u grafikoj industriji?
16. Nabrojati ostale materijale koji se koriste u zavrnoj grafikoj obradi.
17. Koji su elementi tampanog tabaka?
18. Koje su oznake tampanog tabaka?
19. ta je osnovni knjigovezaki tabak?
20. ta je tehniki ugao i koje su mu karakteristike?

31

,


.
. ,
, .

.
. .

, , 25. 1952. .
,
. .
.
.
. 300 , 40 ,
.
, .
350 , .
,
- .
.
, , 12. 1981. .

. ,
.
.
.

,
- ,
.

.
.

, .
.

ISBN 987-86-7892-386-9

9 788678 923869

, , 2012.