Građevinska fizika - Termika - Goran Totdorović

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА

1

ТЕРМИКА
Термичко ширење
Сва тела (сем воде) се шире при загревању (вода се скупља кад се греје од 0 до 4 ).
Разлог за ово је повећање средње удаљености између вибрирајућих молекула. Наиме,
порастом температуре расте средња кинетичка енергија молекула па се они више
међусобно удаљавају у пољу привлачних сила хемијских веза које их држе на окупу.
Ово повећање посматрано на макро нивоу представља бубрење (или повећање
линеарних димензија тела). Експериментално је утврђено да ово повећање зависи од
природе материјала, степена загревања и димензија тела пре загревања.
Сем ширења, загревање може да промени и еластична својства материјала:
нпр. Челик на 768C , па затим на 911C итд, мења просторни распоред атома тј. тип
кристалне решетке (челик је поликристални материјал). Ова промена изазива драстично
смањење Јунговог модула еластичности и модула торзије.

Линеарно ширење шипке
Ако температурски интервал загревања није исувише велики (стотинак степени)
експериментално је утврђена линеарна зависност димензија од степена загрејаности.
Шипка дужине l 0 на 0C загрејана до температуре t има дужину:

l (t )  l 0  1    t  ,

 1C  - линеарни коефицијент термичког ширења.
За већину конструктивних материјала  има вредност од 10 6
малу вредност.

1
C

до 10 5

1
C

. Дакле, има

Челик и бетон имају исту вредност  .

Термичко ширење плоче

b(
t)

S (t )  a (t )  b(t )  a 0  (1    t )  b0  (1    t )

S (t )  a 0  b0  (1    t ) 2  S 0 (1  2t   2 t 2 )

 2 t 2  1
 2 t 2  2t

a(t)

 2 t 2 може да се занемари у односу на 1 и 2t па важи формула:
S (t )  S 0 (1  2t )

2

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА

Термичко ширење паралелопипеда

V (t )  a (t )  b(t )  c(t )  a 0 (1  t )  b0 (1  t )  c0 (1  t )
c(t)

V (t )  a0 b0 c0 (1  t ) 3
V (t )  V0 (1  3t  3 2 t 2   3 t 3 )
3 2 t 2  3t

 3t 3  1

b(
t)

3 2 t 2  1

 3t 3  3t

a(t)

3 2 t 2 и  3t 3 можемо занемарити у односу на 1 и 3t , па важи формула:
V (t )  V0 (1  3t )

Термичко напрезање материјала
Посматрамо греду дужине l 0 укљештену непомичним ослонцима као на слици:

Изводимо израз за силу напрезања у шипци када се она загреје од температуре 0C до
температуре t . l 0 је дужина шипке на 0C . Услед загревања шипка не може да се
издужи због чега у њој настаје напон, тј. пораст одбојне силе између молекула
материјала.

l (t )  l 0 (1  t )
l (t )  l 0  l 0t
l  l 0t

3

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА


F је екстерна сила којом ову шипку савијамо на почетну дужину. Интерна термичка
сила је супротног смера.
Дакле имамо: l  l0t , сада примењујемо Хуков закон:   E y



F
S

F
l
 Ey
S
l0

F  SE y

l
l0

l 0 t
l0

Коначно имамо: F  SE y t

Реални гасови
Идеални гасови при ниским температурама и високим притисцима ће се понашати као
реални гасови. То подразумева да молекули нису материјалне тачке и да им судари
нису еластични (енергија кретања пре судара се трансформише у друге видове:
светлосну, хемијску,..) да након судара молекули формирају гроздове (кластере) што
представља кондензовање гаса у пару.
Кондензати молекула H 2 O у ваздуху су магла, роса и киша.
Кондензати молекула су последица Ван дер Валсове силе (Van der Waals). Наиме, атоми
нису потпуно електрично неутрални. У времену они се понашају као флуктуирајући
диполи (у екстремно кратким интервалима су позитивно или негативно наелектрисани).
Када се нађу близу, овај ефекат се појачава (дуже бивају наелектрисани) и јавља се
искључиво привлачна сила која формира гроздове атома (или молекула). Ово важи за
све атоме у природи (тј. да теже да се залепе један на другог). Интезитет ових сила је
врло мали и оне делују само на малим растојањима од атома, а њихов ефекат деловања
је видљив само на ниским температурама јер се тада атоми крећу спорије, судари су им
блажи, трају дуже па ова сила може да задржи атоме после судара заједно.
Виши притисак у гасу потпомаже овај процес, јер је број судара у гасу тада већи, а тиме
и вероватноћа да након њих (судара) настане кластер (грозд).
Ван дер Валсова сила је електричне природе (електромагнетна сила, сила између
наелектрисаних честица)
Сада изводимо Ван дер Валсову једначину реалног гаса. Полазимо од једначине
идеалног гаса:
pid  V  nm RT , где је nm број молова гаса.

Коригујемо запремину V запремином свих молекула у гасу коју обележавамо са b .
Наиме, у теорији идеалног гаса молекули су били тачка, дакле за кретање молекула на
располагању је запремина V  b . Такође, притисак идеалног гаса је различит од оног
који меримо код реалних гасова. Реалан притисак је нижи од идеалног управо због
привлачних сила између атома. Притисак настаје ударима атома у зидове суда. Атом

а притисак нижим. једначина постаје:  n2   preal  a 2 V  b1   nm RT v   : nm  n 2  V b   p  a 2   1   RT v  nm nm    n2   p  a 2 v  b   RT . чиме његов удар чини блажим. успорава га на путу ка зиду.4 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА који удара у зид се може сматрати као онај који се издваја из целине гаса па на њега делује привлачна сила која тежи да га врати назад.: n2 n2 preal  pid  a  2 (одавде закључујемо да је и a  2 притисак) v v n  концентрација  broj molekula m3 . Често једначину пишемо и у облику: p (v )  p (v ) RT an 2  2 vb v v . а обрнуто сразмерно запремини гаса. Показује се да је ублажење удара сразмерно квадрату концентрације молекула. m3 kg a  позитивна физичка константа Уношењем корекција. тј. v  специфична запремина гаса  . тј.Ван дер Валсова једначина v   a и b су константе које ћемо одредити преко критичног стања гаса.

овај део изотерме представља очвршћавање (отуда ознака S  solidification). У тачки B почиње T[K ] . ако је T  const . Стање супстанце на сегменту M  S је смеша чврстог и течног агрегатног стања на истом притиску и температури. и температура топљења је врло мала (види тачку E ). тј. (Са графика видимо да температура топљења зависи од притиска!) Тачка M је изнад тачке E . што значи да се почетак топљења при вишим температурама топљењадешава при вишем притиску. Сада посматрамо сегмент S  B . долазимо повећањем специфичне запремине v . Генерално. а утрошена или ослобођена топлота иду на раскидање (формирање) хемијске везе. 1813-1885) p[Pa] p[Pa] pK B C plje S TK>T2 čvrsto T2>T1 E D A b su T1 vK 3 v[ mkg ] a cij a lim k ri v a to M nja K iva kr tečno ja an č ju kl K (kritična tačka) para trojna tačka Ttrojne На сликама су дијаграми зависности притиска чисте супстанце у функцији чисте запремине (v) и температуре (T ) .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 5 Ендрјусове криве стања паре чисте супстанце (Thomas Andrews. смањењем спољашњег притиска (када смањујемо спољашњи притисак тела бубре). Ако је стање супстанце на овој кривој – почиње топљење (тачка М – melting). при чему не долази до загревања (доведена топлота се троши на раскидање хемијских веза у чврстом стању). Гледано у контра смеру (од S ка M ). v је запремина једног килограма супстанце на притиску p и температури T . Док се супстанца топи температура јој је константна (и притисак је константан) све до тачке S у којој је дошло до потпуног топљења. од M до S имамо топљење. сваку фазну трансформацију прати константан притисак и температура. који представља течност при константној температури. Испрекидана крива Е-М је граница између чврсте и течне фазе супстанце. Ако је притисак врло мали. чије стање мењамо на начин да она прокључа (обарамо притисак). Из чврсте фазе у ову тачку. Дакле.

колико воде испари. чим оно почне. нпр графит се ни под којим условима не може истопити. дуж E  A  D је опис стања супстанце при екстремно ниским притисцима и температурама. Нпр имамо смешу леда. критичној температури TK . Наравно. На овај начин дефинишемо 0  у Целзијусовој скали. Посебно је занимљива изотерма на тзв. Најнижа изотерма на слици ( T1 ). притисак p остаје константан. Супстанца у овој тачки је у тзв. Ово је технолошки врло важно када је кључање вреле воде непожељно (нпр у систему централног грејања). толико се воде заледи. Лако разликујемо агрегатна стања супстанце. он увек сублимира. тачније.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 6 кључање (boiling). физичко стање у коме егзистирају три фазе у исто време: чврсто. толико се паре кондензује. Испрекидана крива A  B  K се назива крива кључања. садржај паре расте и идемо удесно до тачке C . Када је пара засићена почиње да се кондензује. Опет видимо да температура кључања зависи од притиска! Тачка B на вишем притиску од A . Често се назива и прегрејана пара. али може да кључа и на 0 C ако је довољно низак притисак. течно и гасовито. Десно од C обарањем притиска добијамо обичну пару. Она додирује десни део Ендрјусове криве у тачки K . Нпр: води можемо да одлажемо кључање до преко 300 C повећањем спољашњег притиска.) Одређивање коефицијената a и b у Ван дер Валсовој једначини стања паре p (v )  RT n2 a 2 vb v Одређују се експериментално. То значи да ако јој се врло мало повећа запремина она комплетно у истом трену прелази из течног у парну фазу и обрнуто (ако се смањи температура). стварају се кластери молекула. али је дијаграм зависности P од T . а најзанимљивија је тројна тачка. што указује да је далеко од тачке кондензовања (сувише је вруће да се кондензује). критичном стању. не постоји течна фаза. итд. Топлота се троши на раскидање веза између молекула течности. тј. Дакле. а K  C  D је крива засићене паре. температуре и специфичне запремине у критичној тачки супстанце. На истој температури и притиску ове три фазе спонтано егзистирају у времену: колико се леда отопи. (Покушај да загрејемо ову смешу пропада јер се лед топи и троши топлоту. . Описујемо P  T дијаграм. нема размене топлоте са околином. познавањем притиска. јер је температура у тројној тачки константна (не мења се). При нормалном притиску H 2O кључа на 100 C . Гледано с’десна тачка C је почетак кондензовања паре ( C  condensation). То је дијаграм исте супстанце. воде и водене паре. У овој тачки стање супстанце се назива засићена пара. У тачки E не почиње топљење већ сублимација (испаравање чврстог тела).

Дакле. Испрекидани део графика представља Ван дер Валсову једначину стања... па у тачки K има први извод једнак нули. у тачки K је: dp(v) 0 dv dp 2 (v) 0 dv 2   dp d  RT (v  b) 1  an 2v  2  RT (1)(v  b)  2  (2)an 2v  3  2an 2v  3  RT (v  b)  2  0 dv dv  2an 2 RT  ………………………………………………………………………………(1) 3 v (v  b ) 2   d2p d  2an 2v  3  RT (v  b)  2  6an 2v  4  2 RT (v  b)  3  0 dv 2 dv  6an 2 2 RT  …………………………………………………………………………….ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 7 p[ Pa] K pK TK 3 v[ mkg ] vK Видимо да изотерма TK тангира испрекидану криву и да је други извод изотерме у тачки K једнак нули (превојна тачка).(2) 4 v (v  b ) 3 (1)/(2): RT 2an 2 2 3 v  (v  b ) 2 RT 6an 2 4 (v  b ) 3 v  v vb  3 2  3v  3b  2v  v  3b ..

vK  специфична 3 запремина супстанце у критичној тачки.8 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА b  v  3 b vK 3 Пошто су изводи израчунати у тачки K имамо да је b  vK . Константу a добијамо заменом b у једначину (1): a a a RTK vK3 2 n 2 (vK  b ) 2 RTK vK3 RTK vK3 9 RTK vK   v 4 8n 2 2n 2 (vK  K ) 2 2n 2 vK2 3 9 9 RTK v K  8 n2 Сада. Ван дер Валсова једначина гласи: p (v )  p (v )  9 RT v n 2 RT   K2 K  2 v 8 n v v K 3 3RT 9 RT v   K2 K 3v  vK 8 v p (v ) Ravna izoterma B C T=const Van der Waals 3 v[ mkg ] .

Латентне топлоте испаравања и кондензовања су такође (међусобно) исте. Специфична топлота очвршћавања Топлота која се доведе при нормалном притиску једном килограму супстанце на температури очвршћавања. при топљењу и испаравању (очвршћавању и кондензовању). Оне се троше на раскидање хемијских веза и не доприносе порасту температуре. да би она (супстанца) прешла из течне у чврсту фазу. Специфична топлота топљења Топлота потребна да један килограм супстанце на нормалном притиску (1013 mb ) и температури топљења преведе из чврстог у течно стање. Јединица је Џул по килограму [ kgJ ] . . Специфична топлота испаравања Топлота коју треба довести једном килограму кључале течности на нормалном притиску да пређе у пару на истој температури. Латентне температуре топљења и очвршћавања су исте.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 9 Латентне топлоте латентно – скривено То су топлоте које се доводе (одводе) при фазној трансформацији супстанце тј. Специфична топлота кондензовања Топлота која се ослободи на нормалном притиску на температури кондензовања од стране једног килограма паре при преласку из парне у течну фазу.

Q1 Ако су притисци p и p  p релативно мали онда пару можемо сматрати за идеалан T  (T  T ) T гас.Клапејронова једначина Ова једначина описује везу између притиска и температуре за смеше чисте супстанце које се састоје од две агрегатне фазе: чврсте и течне. па израз за  апроксимирамо оним за идеалан гас:    . Поновном компресијом адијабатски доводимо пару у тачку 1. Претпостављамо да су агрегатне фазе у термодинамичкој равнотежи. Супстанца је у тачки 3 и представља смешу доста паре и мало воде на температури кључања T  T . крива A  B  K . Овим смо описали један Карнов циклус чији коефицијент ефикасности износи Q  | Q2 |  1 . Такође могу се описивати и смеше паре или течности. Конкретно. p (v) [ Pa] p 2 1 p  p 3 4 v1 v2 3 v[ mkg ] У тачки 1 течност кључа. У овој лекцији анализирамо смешу кључале течности и њене паре. а температуру за T . Адијабатском експанзијом смањујемо притисак паре за p .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 10 Клаузијус . тј. доводимо јој Q1 топлоте услед чега прелази у тачку 2 где је сва течност испарила. Уочавамо две блиске изотерме са разликом температура T . то је једначина која описује криву топљења E  M са графика Ендрјусових кривих (у једној од претходних лекција). Компресијом и одвођењем топлоте Q2 преводимо смешу у тачку 4 са пуно кључале воде и мало паре. T T .

Сада користимо једначину идеалног гаса: pv  RgT . ако апроксимирамо криволинијски трапез циклуса са правоугаоником. m  маса супстанце. а у тачки 1 само кључалу течност). R  универзална гасна константа. M  моларна маса паре – маса у килограмима једног мола гаса). T T ( v2  v1 ) m m 3 v2 [ mkg ] Пара запрема на истом притиску много већу запремину од течности.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Користан рад добијен из овог Карновог циклуса је: A    Q1  11 T Q1 . Rg  ( Rg  гасна m M константа. v   v RgT p p q  p T RgT 2 Коначно: p qM  p T RT 2 Ако су бесконачно мале разлике притиска и температуре: p  dp . T ( је по дефиницији ефикасности топлотне машине количник добијене енергије и A уложене енергије: ) Q1 Са друге стране. p q  . па је v2  v1 (у тачки 2 имамо само пару. T  dT добијамо Клаузијус – Клаперонову једначину: . T mq p  T T (v2  v1 ) q p  . T T v m v2  v V R . q  латентна топлота испаравања [ kgJ ] . рад циклуса биће једнак његовој површини: A  p  (v2  v1 )  p  (v2  v1 )  T Q1 T p  (v2  v1 )  T  m  q .

qtop ljen ja p(T) qs a lim ub q a nj ča u j kl cije T Са дијаграма видимо две гране од тројне тачке. а друга за q  qkljucanja . R-универзална гасна константа ( 8. отуда две гране. једна се добија за q  qtopljenja . Како нагиб ових кривих dp директно зависе од q . dT Сада решимо Клаузијусову једначину јер она представља диференцијалну једначину првог реда. Раздвајањем промењивих p и T налазимо: dp qM  dT p RT 2 p T dp qM 2 p p  R T T dT 0 0 T qM T 1  ln p  ln p0  R 1 T 0 ln e ln p qM 1 1  (  ) p0 R T0 T p p0 e p e p0 qM 1 1 (  ) R T0 T qM 1 1 (  ) R T0 T p  p0  e qM 1 1 (  ) R T0 T .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 12 dp qM g   p М.394 mol ) dT RT 2  Клаузијус – Клаперонова једначина даје нагиб криве у PT дијаграму.моларна маса паре.

t+dt dt grad t ( x. Величина која ово описује се назива градијент температурског поља. То је вектор. y. у супротном је стационарно. z .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 13 Транспорт топлоте Температурско поље Температурско поље је простор чијој свакој тачки смо доделили температуру. Ако је извод негативан то значи да температура опада са порастом x координате. y. Математички. а  време. ) |  . то је функција t  t ( x. а математички се дефинише као први извод функције поља по вектору дуж правца промене. z координате у простору. n  вектор правца dn правац дуж x осе градијент dt  | grad t ( x. z . Ако зависи од времена оно је нестационарно. . dx Ако изаберемо температурског поља биће: Физички то представља брзину промене температуре дуж x осе. Од физичког је интереса познавање правца и смера најбржег пораста температуре (посматрано) из неке тачке.: | grad t ( x. )   dn  n 1 n dx t Градијент је вектор који је нормалан на изотермну површ у тачки у којој се одређује. растојање између њих је бесконачно мало dx . y. ) где су x. y. аналогно је и за друге правце. ) |  i . dt  Тј. На слици су приказане две изотермне површи чије се температуре разликују за бесконачно мали износ температуре dt . z . y. z .

Проведена топлота Q је сразмерна разлици температура између тачки између којих се проводи топлота t .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 14 Фуријеов закон провођења топлоте Fourier Фурије је експериментално открио закон провођења топлоте кроз чврсто тело. површини S кроз коју пролази топлота. тј. а обрнуто сразмерна дебљини зида или растојању тачака провођења x . Q   S  t   x [J ] . Густина флукса: q  Ф dt  S dx   W m2 -густина флукса не зависи од површине зида и времена Топлота струји од тачке више температуре ка тачки ниже.: dt dx dt q   dx Ф   S .ово је општи облик Фуријеовог закона. t за овај случај је мањи од нуле (промена у физици се рачуна као крајња вредност минус почетна). 2. па би Фуријеов закон за овај случај гласио: Q  S dt dx  Q  S  grad t ( x) . али за мале температурске промене сматрамо да је константа. Сада дефинишимо величине којима карактеришемо одређене материјале_ def 1. Топлотни флукс: Ф  Q   S dt dx  J s W -брзина одласка (протицаја) топлоте. Зато је градијент температуре негативан па се у Фуријеов закон вештачки додаје минус (-) да би флуксеви били позитивни. t [C ] Коефицијент  зависи од темпеартуре. Ако бисмо посматрали бесконачно танак раван зид дебљине dx . времену провођења  и термичких карактеристика материјала описаних коефицијентом топлотног провођења  . онда би и разлика температура његових површина била бесконачно мала dt .

Флукс је константан јер су и температуре константне.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 15 Провођење топлоте кроз раван хомоген зид t (x) t1 Ф t2   x dx d Посматрамо хомоген зид дебљине d . тј. температуре у свакој тачки зида се не мењају у времену. Анализирамо стационаран случај. коефицијента проводности  са познатим температурама површина t1 и t2 . Ф  const q Ф dt   S dx  dx q  dx    dt x t ( x) 0 t1 q  dx    dt q ( x  0)   (t ( x)  t1 ) q  x   (t ( x)  t1 ) …………………………………………………………………………(1) Одређујемо q на основу запажања: x  d . Изводимо температурско поље у зиду и одређујемо густину флукса полазећи од Фуријеовог закона. t ( x  d )  t2 : q  d   (t (d )  t1 ) q  d   (t2  t1 )  q   (t2  t1 ) d q t1  t2 d  [ mW2 ] .

тј. Величина Конкретно. величина d  се дефинише као термички отпор провођења зида (за раван зид). Узећемо најопштији случај: зид има n слојева. на сваки од слојева примењујемо резултат из претходне лекције и на крају изводимо Густину флукса и температурско поље у зиду. t (x) t1  Ф t1  t 2 d  S t2 x d Топлотни флукс: Ф  q  S  t1  t2 d  S d се може тумачити као отпор провођењу топлоте јер Флукс је обрнуто S сразмеран њему. као и дебљине појединих слојева.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА (1)  t ( x)  t1  t ( x)  t1  q  16 x t1  t2 x -температурско поље d Дакле. . састоји се од више равних слојева различитих материјала. температура се мења линеарно кроз зид. Rt  d  Термички отпор провођења зида  q t Rt Вишеслојни раван зид Ако је зид нехомоген. Претпостављамо да су познати коефицијенти провођења i и температуре спољашњих површина зида t1 и t2 .

............ tn 1  t2  q dn n       sum... q  tn 1n  t2 dn .. t2. n .......... .... tn 1....................... За први слој густина флукса: q  t1  t12 d1 ....................................... За последњи:.... t1  t12  q d1 1 t12  t23  q d2 2 (1)  .... q  t12  t23 d2 .............2 17 t 2.......... 2 ................ Наиме.... 1 за други: ...........ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА t (x) 12 n t1 1 2 n t1................ 2 ... .........(1) n Густине флукса q су исте јер је температурско поље стационарно................... ............3 t n 1...... ако би Флукс кроз претходни слој био већи од оног у наредном дошло би ди пораста температуре на слоју јер више топлоте дотиче него што отиче од њега...       Сумирањем леве и десне стране налазимо: d d d  t1  t2  q  1  2  ................  n  n   1 2  ........... .......n t2 d1 d 2 x dn Температуре између слојева су: t1.......3 ....

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА q 18 t1  t2 n di  i 1 i Температурско поље у сваком слоју можемо одредити преко линеарног закона за један слој уносећи температуре на контакту суседних слојева. . 1 t12  t1  q t12  t1  d1 1 t1  t2 d1  n d i 1  i 1 t23 t12  t1  t2 d 2  n d i 2  i 1 . . Њих одређујемо такође из линеарног закона. . i i                  температура на споју између два слоја. t ( x)  t1  Из q  t1  t12  x линеарни закон за први слој d1 t1  t12 d1 нађемо t12 и убацимо у претходну једначину.

Уочимо коаксијалну површ унутар зида полупречника r .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 19 Провођење топлоте кроз цилиндричан зид Дат је цилиндричан зид од хомогеног материјала коефицијента топлотне проводљивости  . dt  2rl  const dr . дебљине R2  R1 са температурама површина t1 и t2 . Флукс кроз ову површ је временски константна и износи: l Ф  q  S   r R2 R1 Раздвајањем промењивих добијамо: dr 2l  dt r Ф t (r ) dr 2l R r   Ф  t dt 1 1 r ln r  ln R1   ln 2l (t (r )  t1 ) Ф r 2l  (t1  t (r )) R1 Ф t (r )  t1  Ф r ln 2l R1 Видимо да се температура мења по логаритамском закону. Анализирамо стационарно (временски непромењиво) провођење топлоте.

Већу отпорност имају дебљи зидови од материјала мале топлотне проводности.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 20 t t1 t2 R2 R1 R1 R2 Топлотни флукс Ф можемо да одредимо јер знамо температуру спољашње површине зида: t (r  R2 )  t2  t1  Ф Ф R ln 2 2l R1  t1  t2 [W  Js ] 1 R2 ln 2l R1 Уводимо појам подужне густине топлотног флукса да би добили израз за густину флукса по једном метру дужине зида: qI  Ф t t  1 2 [ Wm ] 1 R l ln 2 2 R1 Овај израз даје колико цилиндричан зид (цев) губи топлоте у једном секунду на једном метру дужине цеви. Величина у имениоцу представља термички отпор провођења топлоте једног метра зида. Вишеслојни цилиндрични зид Аналогно вишеслојном равномфлукс кроз цилиндричан зид је дат изразом: Ф t1  t2 1 1 Ri 1 ln  2l i 1 i Ri n .

21 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА За двослојни зид: Ф t1  t2 1  1 R2 1 R3   ln  ln  2l  1 R1 2 R2  2 1 1 t1 t12 2 t12 t2 R3 R2 R1 R1 R3 R2 Температуру t12 одређујемо из флукса за унутрашњи слој: Ф Ф R t1  t12 и t12  t1  ln 2 2l1 R1 1  1 R2 1 R3   ln  ln  2l  1 R1 2 R2  1 Термичка отпорност вишеслојног цилиндричног зида: Rt  2 n 1   ln i 1 i Ri 1 Ri Провођење топлоте кроз сферичан (сферни) зид Посматрамо хомоген сферни зид у облику куполе дебљине R2  R1 . t (r ) t1 Ф t2 r r . коефицијента топлотне проводљивости  у стационарном случају ( Ф  const ).

Раздвајањем промењивих налазимо: 2 dr  dt 2 r Ф 2 R r dr   Ф 1 r 2 t (r )  dt t1 r r 1 2  (t (r )  t1 ) 1 R Ф 1 1 1 2   (t1  t (r )) R1 r Ф Ф 1 1 (  ) 2 R1 r t (r )  t1  Видимо да температура опада као 1 . r Флукс Ф одређујемо из познате температуре на спољашњој површини: t (r  R2 )  t2  t1  Ф Rt  1 Ф 1 (  ) 2 R1 R2 t1  t2 1 1 (  ) 2 R1 R2 1 1 1 1  ) -Термички отпор провођења куполе 2 R1 R2 ( Вишеслојни сферични зид Аналогно претходним случајевима имамо: Ф t1  t2 1 1 1 1 (  )  2 i 1 i Ri Ri 1 n .22 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Ф  const Ф  q  S   dt  2r 2 dr Уочили смо концентричну куполу полупречника r унутар материјала кроз коју је флукс дат горњим изразом.

постаје гушћи (смањује му се специфична запремина па расте m густина   ). Посебно нас интересује прелаз између чврстог и гасовитог.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 1 2 n 1 1  (R i 1 t12  t1  i  i 1 ) -термички отпор Ri 1       .температура између слојева       1 Ф 1 (  ) 21 R1 R2 t23  t12  Ф 22 23 ( 1 1  ) R2 R3 . . Тако имамо струјање ваздуха поред површина зидова. Са леве стране ваздух струји низ а са десне уз зид. Овај процес карактерише тзв. konvekcija vazduha t1 tz1 Q1 Q2 tz2 t2 Лево уз топлију површину зида ваздух природном конвекцијом струји наниже јер се хлади од t1 до t z1 . . конвективно струјање на граници тела што је последица промене густине гаса или течности и постојања силе притиска. и течног и чврстог тела. . Прелаз топлоте Прелаз топлоте је процес размене топлоте између тела различитог агрегатног стања. Са десне хладнији ваздух се греје од t2 до t z 2 . На слици је дат зид са околном температуром ваздуха t1 и t2 са означеним областима струјања ваздуха (конвекције). постаје специфично V .

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 24 лакши (има већу специфичну запремину јер се шири) и услед силе потиска околног хладнијег ваздуха природно струји навише. Ове конвективне зоне струјања значајно утичу на процес преласка топлоте са ваздуха на зидјер се дешава провођењем кроз покретан слој флуида.). положаја зида у односу на вертикалу. К-коефицијент пролаза топлоте t1 tz1 tz2 t2 d У стационарном случају флуксеви прелаза и провођења су исти. Пролаз топлоте Пролаз топлоте је појава транспорта топлоте између два флуидакроз зид који их раздваја и у себи укључује: прелаз1 + провођење + прелаз2. брзине струјања. Експериментално је одређено да топлота која се проводи кроз овај конвективан слој износи: Q1  1S (t1  t z1 ) Q2   2 S (t z 2  t2 ) Где је:   време. влажности ваздуха. тј: Ф1  1S (t1  t z1 ) Ф2  S d (t z1  t z 2 ) . 1 и  2 су коефицијенти прелаза топлоте који се експериментално одређују и зависе од веома великог броја параметара (нпр температуре. Ова појава се експериментално описује изразом за топлотукоја пролази и дата је формулом: Q  KS (t1  t2 ) . храпавости површине зида. S  површина зида. итд.

Дакле. Чланови представљају отпоре преласка топлоте кроз конвективни слој. Температуре зида t z1 и t z 2 можемо да одредимо из флукса: t z1  t1  Ф t  1 S 1 t z 2  t2  (t1  t2 ) 1 d 1  1      1   2  Ф t   2S 2 (t1  t2 ) 1 d 1   2      1   2  1 1 и .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 25 Ф3   2 S (t z 2  t2 ) Ф1  Ф2  Ф3  Ф  t1  t z1       сумирањем леве и десне стране:     Ф 1S Фd S Ф t z 2  t2  2S t z1  t z 2  t1  t2  Ф( Ф (t1  t2 ) S [W ] -Флукс 1 d 1   1 q 1 1 1    ) 1 S S d  2 S  2 Ф t1  t2  1 d 1 S   1  Величина Rt  1 2 [ mW2 ] -Густина флукса 2 1 1  d   1 2 се назива термички отпор пролаза топлоте. конвективно струјање ваздуха поред зида отежава провођење топлоте.

Флукс 1 1 1 R2 1 (  ln  ) 2h 1R1  R1  2 R2 t2 r . t(r) t1 tz1 tz1 t2 tz2 tz2 R2 R1 R1 R2 Флуксеви у овом случају су: Ф1  1S1 (t1  t z1 )  1  2R1h(t1  t z1 ) Ф2  t z1  t z 2 1 R ln 2 2h R1 Ф3   2 S 2 (t z 2  t2 )   2  2R2 h(t z 2  t2 ) Ф1  Ф2  Ф3  Ф t1  t z1  Ф 21R1h t z1  t z 2  t z 2  t2  Ф 2h R2 R1 Ф 2 2 R2 h t1  t2  Ф( Ф ln 1 21R1h       сумирамо леве и десне стране     1 2h ln 1 R2  ) R1 2 2 R2 h t1  t2 .26 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Пролаз топлоте кроз цилиндричан зид Посматрамо шупаљ цилиндричан зид од материјала топлотне проводљивости материјала  . Температуре ваздуха унутар и ван цилиндра су t1 и t2 .

Rt  - . t2 r топлоте кроз .27 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Ф t1  t2  1 1 R 1 1 h (  ln 2  ) 2 1R1  R1  2 R2 топлоте по метру дужном) qI  1 1 R 1 1 (  ln 2  ) 2 1R1  R1  2 R2 цилиндричан зид.Подужна густина флукса (колико зид губи Термичка отпорност пролаза Пролаз топлоте кроз сферичан (сферни) зид Посматрамо зид у облику куполе као на слици: t(r) t1 tz1 tz2 R2 R1 R1 R2 Флуксеви су: Ф1  1S1 (t1  t z1 ) Ф2  t z1  t z 2 1 1 1     2  R1 R2  Ф3   2 S 2 (t z 2  t2 ) Због стационарности: Ф1  Ф2  Ф3  Ф  const .

Rt  1 2 t z1  t1  -Термичка отпорност Ф t1  t2 1  t1   2 1S1 1  1 1 1 1  1  1  2R1     2  1R12   R1 R2   2 R22  t z1  t1  t1  t2  1 1 1 1  1       1R12  2 2     1R1   R1 R2   2 R2  t z 2  t2  t z 2  t2  Ф t1  t2 1  t2   2  2 S2 1  1 1 1 1  1   2  2R2      2  1R12   R1 R2   2 R22  t1  t2  1 1 1 1  1        2 R22  2 2   1R1   R1 R2   2 R2  пролаза топлоте за . S 2  2R22 : 1 1 1 1  1     1S1 2  R1 R2   2 S 2 t1  t2 -Флукс 1  1 1 1 1  1      2  1R12   R1 R2   2 R22   1 1 1 1  1        2 2   R  1 1   R1 R2   2 R2  сферични зид. S1  2R12 .28 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА t1  t z1  Ф 1S1 Ф 1 1     2  R1 R2  Ф t z 2  t2   2 S2 t z1  t z 2  t1  t2  Ф( Ф Ф      Сумирамо леву и десну страну:     1 1 1 1  1      ) 1S1 2  R1 R2   2 S 2 t1  t2 .

q y  dy . d  бесконачно мало време) ( q  Q Ф   Q  qS ) S S . q x  dx . запремине dV и масе dm у облику паралелопипеда и уочавамо топлотне флуксеве кроз сваку његову површ.dm z+dz qz+dz z qz y y+dy qx x qy+dy y qy x+dx qx+dx x Извођење једначине се своди на писање билансних једначина за провођење топлоте кроз уочену запремину за сва три правца: x . y и z . qz  dz где су индекси координате паралелних површи.29 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Нестационарна Фуријеова једначина провођења топлоте Изводимо једначину која описује временски промењива температурска поља.) Тражимо биланс топлоте дуж x осе. и тако за сва три правца. Посматрамо бесконачно мали део средине. а излази кроз њој паралелну другу површ. q z . Топлота која улази у паралелопипед кроз површ координате x износи: Qx  qx dydzd def ( dydz  ds . z dV. (На слици то су густине топлотних флуксева: q x . q y . То значи писање израза за топлоту која улази кроз једну површ.

Аналогно за остале правце имамо: Qy  q y dxdzd Qy  dy  q y  dy dxdzd Qz  qz dxdyd Qz  dz  qz  dz dxdyd Сада користимо Фуријеов закон који повезује густину топлотног флукса и температуру. dV  dxdydz . За густине дуж x осе имамо: qx    dt dx x q x  dx    dt dx x  dx Акумулација топлоте у паралелопипеду која је последица разлике доведене и одведене топлоте је: Qx  Qx  dx  (qx  qx  dx )dydzd  (  Qx  Qx  dx dt dt dt dt  )dydzd   (  )dydzd dx x dx x  dx dx x  dx dx x dt dt dt  d( ) dx x  dx dx x  dxdydzd   dx dVd . и оне могу бити коначне.30 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Топлота која изађе кроз наспрамну паралелну површ са координатом x  dx износи: Qx  dx  qx  dx dydzd Где су qx и q x  dx густине топлотних флуксева кроз те површи. dx dx Qx  Qx  dx   d dt ( )dVd dx dx Коначно је: d 2t Qx  Qx  dx   2 dVd dx струјања дуж x осе -Акумулирана топлота у паралелопипеду услед њеног Аналогно за y и z правац имамо: Qy  Qy  dy d 2t   2 dVd dy Qz  Qz  dz   d 2t dVd dz 2 .

Ако унутар тела постоје топлотни извори и понори онда се Фуријеова једначина модификује густином топлотног флукса извора (понора) qi ( x. y. Такође тела апсорбују таласе преко фотона. у гасовима се сударају и нагло мењају брзину и зато зраче).  Q  dVcdt .31 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Сабирањем сва три биланса добијамо укупну акумулацију топлоте у паралелопипеду: Q  Qx  Qx  dx   Qy  Qy  dy   Qz  Qz  dz   d 2 t d 2 t d 2t   2  2  . ( Q  mct ) . Атоми су увек у кретању (код чврстих тела вибрирају око фиксираних положаја. који се називају фотони. z. Енергија се зрачи у „порцијама“ (квантима). ) Laplasov izvod  2 t def Са друге стране Q  dm  C  dt . y. На тај начин губе енергију (хладе се). Узрок зрачења тела је стално кретање атома (молекула). y. 2 dy dz  dx   Q  dVd  t  t ( x. ) dt   t d  c c qi описује колико Џула топлоте у једној секунди емитује (апсорбује) извор (понор). z. . z . dm  dV Дакле имамо: dVcdt  dVd   2t dt   d 2t d 2t d 2t   2      t d c  dx 2 dy 2 dz 2  c  2 dt   t -Фуријеова једначина нестационарног провођења топлоте d  c Једначина стационарног провођења топлоте је:  2  t  0. Размена топлоте зрачења Планков закон Max Planck (1858-1947) Сва загрејана тела на T  0 K зраче електромагнетни талас. наелектрисане честице при убрзаном кретању зраче. c тј. преко математичких функција). а за тела неправилних облика путем нумеричке анализе и компјутерских програма специјално писаних за ову једначину. Наиме.) d Фуријеова једначина се за тела правилног облика се може решити у аналитичком облику (тј.:  2t  0 (јер нема зависности од времена па је dt  0 . ) на следећи начин:  2 qi ( x.

Апсолутно црна тела постоје у природи и имају особину да апсорбују сваки фотон који падне на њих (зато су црна јер ништа не рефлектују). T )d 0 Само наводимо Планков закон: W ( . да се енергија размењује континуално. T ) . а f  фреквенција у Херцима [ Hz ] . које је непрозирно. Планк је увео физичку величину. c  брзина светлости 1 W( . m m Ако нас интересује укупна енергија у једном метру кубном шупњина. интегралити претходну величину по свим таласним дужинама. T )  8hc  5 1  e hc kT . а лако се примењује и на остала тзв. која представља колико зрачене енергије има у једном метру кубном вакума шупљине црног тела.  .  E (T )   W ( . где је h  Планкова константа и износи h  6. Планков закон описује зрачење тзв. тачније. Нпр свако шупље тело. тј.32 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА За историјски развој физике је било важно откриће емисије и апсорпције енергије у виду фотона (до тада се веровало да је зрачење континуалне природе.t) T T1 T1>T2>T3 T2 1m3 T3 Важно је приметити померање максимума са порастом температуре на мањим таласним дужинама. апсолутно црног тела. тј. по називу спектрална запреминска густина зрачења и обележава се са W ( . на температури T . са малим отвором представља црно тело.6  1034 Js . његова унутрашњост је то. која потиче само од фотона таласне дужине  . Јединица је Џул по метру кубном по јединици таласне дужине: J / m3 J  4. То значи да тела на вишим температурама зраче највише фотоне мањих таласних дужина. јер енергија фотона преко таласне дужине је дата формулом: hc Ef  . сива тела. где је k  Болцманова константа. Енергија фотона се израчунава по Планковој формули : E f  h  f . а не у „пакетима“). треба сабрати енергије свих фотона.

b  Винова константа. процес супротан емисији јер представља механизам којим се тело загрева зрачењем.33 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Винов закон померања Овај закон повезује таласну дужину на којој тело максимално зрачи и температуру тела. T )  W ( f . али од значаја је и апсорпција. За апсолутно црна тела за све температуре и фреквенције апсорпција је потпуна (нема рефлексије зрачења од тела). Спектрална густина то није.289 K  m T Емисиона моћ чврстих тела За праксу је од интереса да имамо израз за енергију коју иззрачи неко тело у јединици времена по јединици површине.67  10 8 m WK 2 4 Кирхофов закон зрачења Gustav Kirchhoff (1824-1887) До сада смо описивали емисију зрачења. јер је енергија по јединици запремине у шупљинама. T )  Планков закон дат преко фреквенције (  2hf 3 M ( f . Укупан губитак енергије зрачења је интеграл по фреквенцији ове величине и једнак је:  E (T )   M ( f . T ) која је J s m 2 и представља енергију коју јединица површине иззрачи у околни простор и која је повезана са спектралном c густином: M ( .T )   c2 c ) f 1 e hf kT 1 Ово је формула која даје колико Џула један метар квадратни црног тела на температури Т иззрачи. . дата преко фреквенције. Уводимо емисиону моћ црног тела M ( . Овај закон утврђује да емисиона и апсорпциона својства зависе само од температуре и фреквенције зрачења. b  0. Постоје и сива тела чија је апсорпција мања од црног а већа од белог тела. T ) . max  b . 4 W ( f . T )df  T 4 -Штефан-Болцманов закон 0   Штефан-Болцманова константан и износи:   5.

дакле имамо: T 4   sT 4  rsT 4 . Он је такође 0   s  1 . T )  емисиона моћ црног тела E ( f . Пошто је температура константна. T )  емисиона моћ сивог тела as  коефицијент апсорпције: 0  as  1 as се дефинише као количник апсорбоване и укупне зрачне енергије која падне на тело. Уводимо коефицијент емисије  s сивог тела као количник емитоване зрачне енергије и исте коју зрачи црно тело.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 34 Веза између емисионих и апсопционих карактеристика тела је дата преко емисионе моћи црног тела. Посматрамо две паралелне површине сиву и црну. rs  коефицијент рефлексије: rs  1  as  as  rs  1 . T ) M ( f . имамо две исте паралелне плоче: идеално црну и сиву на истој температури. T )  as  M ( f . мора да важи: M c  M s  rs M c . које размењују енергију зрачењем. Докажимо ово. M c  укупна емисиона моћ црног тела M s  укупна емисиона моћ сивог тела rs M c  рефлектована енергија зрачења црног тела са површине сивог (за разлику од црног сиво тело не апсорбује сво зрачење) Направимо енергетски биланс за сиво тело: На њега пада M c а са њега полази M s  rs M c . За сиво тело: E ( f . Кирхофов закон тврди: емисиона и апсорпциона моћ сивог тела су једнаке. T c r n o Ms Mc rsMc T s i v o Дакле.

M 1. ef M 2  емисиона моћ другог тела када је усамљено Имамо систем једначина: M 1. ef  M 1  r1M 2. ef  M 2  r2 M 1.a2 s i v o s i v o M1 M2 r1M2ef r2M1ef M 1. Коефицијенти апсорпција површина су a1 и a2 .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 35 Када једначину енергетског биланса горе поделимо са леве и десне стране са T 4 добијамо: 1   s  rs 1   s  1  as   s  as -Емисиона и апсорпциона својства сивом телу су иста. ef  M 1  r1M 2. T1. ef  M 2  r2 M 1. ef M 2. ef  (М 2 ефективно)-емисиона моћ другог тела заједно са рефлектованом енергијом зрачења са првог тела. Размена топлоте зрачењем између две паралелне сиве површине Посматрамо два сива тела паралелних површина на различитим температурама T1 и T2 која размењују енергију зрачењем. ef . M 2. ef  (М 1 ефективно)-емисиона моћ првог тела заједно са рефлектованом енергијом зрачења са другог тела. ef M 1  емисиона моћ првог тела када је усамљено M 2.a1 T2.

Она није 0 јер температуре тела нису исте. ef  M 2  (1  a2 ) M 1. ef M 2. Топлије тело се хлади а хладније загрева. ef  M 1  (1  a1 ) M 2 M  M 2  a1M 2  1 1  (1  a1 )(1  a2 ) a1  a2  a1a2 M 2. ef  M 1  (1  a1 ) M 2. zrak prijemnik izvor n1 n2 ds 1 1 dS1 2 2 ds dS2 d 1 d 2 . ef  M 2. ef  a2 M 1  a1M 2  2 M 1  1M 2  a1  a2  a1a2 1   2  1 2 M1 M2     4  T4 T4   T  1 2T24    T 4  T24  1 1 1 2 M  2 1 1  1 2 1 1   2  1 2 1 1  1   2  1  1 2    1  1  12   2 1     M  12 T14  T24 . Размењена енергија је разлика ефективних емисионих моћи. ef Решавањем система добијамо: M 1. ef  M 2  (1  a2 ) M 1 M 1  M 2  a2 M 1  1  (1  a1 )(1  a2 ) a1  a2  a1a2 Интересује нас нето размењена енергија између површина. M  M 1.    1  121   11   21  1  1   12 2  1 1 1 Зрачне величине Посматрамо извор и пријемник зрачења и дефинишемо зрачне величине.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 36 M 1.

Ознака: u  dW dV . . јединица: [ mJ3 ] . ( sr  стер радијан) извор. површ постављену нормално на правац преношења. 3) Спектар зрачне енергије је расподела енергије зрачног флукса у функцији таласне дужине или фреквенције. јединица: [ J ] 2) Монохроматска зрачна енергија је енергија коју чине фотони само једне таласне дужине.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 37   n1 . Ознака: M  dФ . јединица: [ mW2 ] . d 2  просторни углови под којим зрачење пролази (пада) Дефинишемо следеће зрачне величине: 1) Зрачна енергија 2) Монохроматска зрачна енергија 3) Спектар зрачне енергије 4) Зрачни флукс 5) Зрачна емитанса 6) Озраченост 7) Интезитет зрачења 8) Радијанса 9) Густина зрачења 1) Зрачна енергија је енергија коју извор зрачи а коју сачињавају фотони свих таласних дужина. 4) Зрачни флукс је количник зрачне енергије која се пренесе у јединици времена кроз . 7) Интензитет зрачења је количник зрачног флукса и просторног угла под којим зрачи . dS 6) Озраченост је количник зрачног флукса који пада на пријемник и површине пријемника. Ознака: L  dSdI1n  dSd1n dФ1 . Ознака: Ф  dW dt јединица: [W ] . Ознака: I  ddФ 1 8) Радијанса је количник интезитета зрачења и површине постављене нормално на 2 правац зрачења. Ознака: E  dSdФ2 . n2  вектори нормала на елементарно мале површине dS1 и dS 2   ds1 . јединица: [ mW2 sr ] . ( 1  0 ). јединица: [ Wsr ] . ds2  вектори елементарних површина са које полази и на коју пада зрачење редом d1 . 9) Густина зрачења је количник зрачне енергије и запремине у којој се она посматра. и времена. јединица: [ mW2 ] . 5) Зрачна емитанса је количник зрачног флукса и површине са које се зрачи. Ознака: W .

поред хаотичне. и времену дифундовања. притиска. Дифузија се најбрже одвија у гасовима. аналогно је градијент температуре). има једну усмерену компоненту из области више концентрације у област ниже супстанце која дифундује. (услов важења овог закона!) За случај водене паре у ваздуху ово је увек испуњено. Експериментално је утврђено да је маса пренесена дифузијом сразмерна градијенту концентрације дуж правца дифузије. кроз бесконачно малу површину dS пренесе се бесконачно мало масе dm : d 2m   D dn dSdt dz D  коефицијент дифузије и зависи од температуре. а услед разлике температура термална. а може бити и разлика у средњој кинетичкој енергији молекула (кретање „врућих“ молекула у област „хладних“ молекула. У случају разлике концентрација дифузија се назива концентрацијска. и врсте молекула . површини кроз коју се врши дифузија. Први Фиков закон Adolf Eugen Fick (1829-1901) Посматрајмо дифузију једне супстанце у средини друге супстанце (нпр молекула водене паре између молекула у ваздуху). dx dn  количник промене концентрације dn између бесконачно блиских тачака на dx растојању dx и тог растојања. узрок дифузије је разлика у концентрацији. и на крају у чврстим телима. затим течностима. Такође зависи од врсте молекула дифундујуће супстанце и молекула средине. Концентрација дифундујуће супстанце мора да буде много мања од концентрације молекула средине кроз коју се врши дифузија.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 38 ДИФУЗИЈА Дифузија је процес спонтаног преношења молекула (честица) средине путем хаотичних судара. Погонска сила за појаву дифузије је градијент концентрације или температуре односно dn dx dT . Ово кретање. Дакле. „врући“ молекули имају вишу температуру од „хладних“). ( Дифузија представља и транспорт масе који молекули имају. коју код флуида прати и конвективно струјање супстанце (Топлији флуид струји навише а хладнији наниже када се ова два мешају). За бесконачно кратко време dt .

тј: n( z )  n( z  dz ) . важи само у случају када је збир концентрација дифундујуће и концентрације супстанце кроз коју дифундује у свакој тачки константан. што је врло добар модел и даје мале грешке (концентрација паре је обично много мања од концентрације молекула ваздуха. притисак гаса кроз који се врши дифузија је константан у свакој тачки.39 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА z  правац дифузије dn  n( z  dz )  n( z )  разлика концентрација у две бесконачно блиске тачке Знак минус () анулира негативан знак градијента област ниже концентрације. за гасове на ниским притисцима и високим температурама управо важи модел идеалног гаса.) Дакле. O2 . Дефинишемо масени дифузиони флукс J  dn јер молекули дифундују у dz d 2m dn  kg   D . тј. CO2 и H 2O .  kg  m 2  Јединица за масени коефицијент дифузије је D     s  Фиков закон има још једно ограничење. њему доприносе равномерно сви молекули: N 2 . dSdt dz  m 2  s  То је маса која за један секунд прође кроз један метар квадратни површине постављене нормално на правац дифузије. постоји градијент температуре у гасу и молекули водене паре услед тога дифундују из области више у област ниже температуре. Овај услов је у потпуности задовољен за случај водене паре у ваздуху јер је ваздушан притисак сразмеран концентрацији молекула ма који да су. Тј. тј. Термодинамичка стања паре и ваздуха описујемо законима идеалних гасова. Једначина стања водене паре: PV  nmol RT ( z ) PV  m m N RT ( z ) RT ( z )  mol mol M M PM N  mol  n( z )  концентрација молекула mmol RT ( z ) V M  моларна маса R  универзална гасна константа P  притисак паре mmol  маса једног молекула воде Масени дифузиони флукс: J   D  J  D  d  PM 1     dz  mmol R T ( z )  dn( z ) dz . Као пример изводимо Фикове једначине за дифузију водене паре услед градијента температуре и градијента притиска.

ако познајемо градијент притиска а не температуре. тј. када концентрација односно број молекула који дифундује зависи од времена. Полазимо од првог Фиковог закона. Ово је врло блиско реалности јер увек имамо „изворе“ и „поноре“ супстанце. али написаног за број молекула који дифундује N : d 2 N  D dn dSdt dz (Напомена: овај коефицијент D и онај из I Фиковог закона за масу нису исти!) n d 2N d 2N  dSdz dV .Дифузиони флукс у случају да постоји градијент притиска. Ако се дифузија јавља услед градијента притиска. користимо следећу формулу коју изводимо: J  D  dn dn dp  D   .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА J  D  PM d 1  T ( z )  mmol R dz J  D  PM dT  (1)T  2  mmol R dz J  D 40 PM 1 dT   mmol R T 2 dz PM 1 dT J  D   mmol RT T dz    n( z ) J  D  n( z )  1 dT -Ово је формула за израчунавање масеног флукса водене паре кроз  T dz један метар квадратни за једну секунду на месту са координатом z . тј. P dz Други Фиков закон Важи за временски промењиве услове дифузије. T  const dz dp dz J  D  d  PM  dp M dp    D   dp  mmol RT  dz mmol RT dz J  D  PM 1 dp   mmol RT P dz    n( P) J   D  n( P )  1 dp  .

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА

n  dS 

41

d 2N
dz

d 2 N  D

d
(n  dS )dt
dz

d 2 N  D

d d 2N
(
)dt
dz dz

d 2N
d 2N
 D 2
dt
dz

Извод броја молекула по времену (физички: промена броја молекула услед дифузије на
неком месту у времену) је сразмерна другом изводу броја молекула по координати дуж
правца дифузије.

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА

42

Дифузија водене паре кроз раван зид
Посматрамо раван зид дебљине d кроз који дифундује водена пара. Дифузија се одвија
услед разлике притисака водене паре са једне и друге стране зида. Одредићемо израз за
струју дифузије водене паре кроз зид и промену притиска водене паре кроз зид, тзв.
Парцијални притисак паре. (Кажемо парцијални јер је то само једна компонента
укупног притиска у просторији; чине га још притисци других гасова: N 2 , O2 , итд...)
Полазимо од I Фиковог закона за дифузију услед градијента парцијалног притиска
водене паре. Притисци на површинама зида су p1 и p2 , и сматрамо их познатим.
Дакле:
J 

p(x)

Dn dp

p dx

p1

p2
0
Посматрамо стационаран случај, тј. J  const :

J
dp
dx 
Dn
p
x

J
dx 

Dn 0


e

p( x)

p1

dp
p

J
x  ln p( x)  ln p1
Dn
J
x
Dn

e

ln

p( x)
p1

p ( x)  p1  e

Jx
Dn

p( x)
p1

Закључујемо да притисак опада експоненцијално.

x

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА

43

Имајући у виду бројне вредности из праксе за величине x , D , J и n , примећено је да
J

x
Jx
је J  x  D  n , тј.
 1 , зато e Dn можемо да апроксимирамо Тејлоровим
Dn
полиномом првог степена, тј. да линеаризујемо израз за p( x) :
Jx 

p ( x)  p1 1 

Dn


e

J
x
Dn

Одредићемо J јер знамо парцијални притисак у тачки x  d (са десне стране зида).

p( x  d )  p1 (1 

Jd
)  p2
Dn


J

p1  p2
p1  d
Dn

J

p
p1  d
Dn

Rdif  p1  d

Dn - отпор дифузије

Ми усвајамо на даље линеарну законитост промене парцијалног притиска паре кроз зид.
Садржај влаге у зидовима значајно мења коефицијент топлотног провођења  које
расте и зид има умањену термичку отпорност, тј. лошије термички изолује. Даље,
стварају се услови за развој микроорганизама и буђи чиме се урушавају здравстваени и
социјални услови живљења. Стварају се услови да при врло ниским температурама
зими долази до мржњења кондензоване паре и деструкције материјала тј. механичких
особина.
2

Коефицијент дифузије водене паре у ваздуху D је приближно 0.08 mh , уводи се и
бездимензиони фактор отпора дифузије  који конфигурише у изразу за дифузиону
отпорност:

Rdif 

  p1  d
Dn

  однос дифузије водене паре у неком материјалу према оној у ваздуху, за ваздух
  1.
На пример:
За кречни и кречноцементни малтер  износи од 15 до 35;
За бетон је од 70 до 150;
За опеку од пуног клинкера  је 100.
Када унесемо вредности које карактерише дифузија водене паре долазимо до практичне
формуле:

Практична формула за израчунавање масене дифузије водене паре кроз зид дебљине d . J и дебљине слојева.5  106  8. на бази познавања p . фактора отпора  .8  2. а унутрашња температура 20C и релативна влажност 50% .5  0.6  10 2  208 Pa ( 2.185 mg2 h Rdif .5  23. Ако имамо вишеслојни зид. За сваки примењујемо уоквирену формулу.4  10 2  1170 Pa ( 23. Решење  Притисак водене паре споља: p2  0. ако је разлика парцијалних притисака p . тј. Пример 1.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА J p 1. ако је спољашња температура  10C . Колико водене паре пролази дифузијом кроз зид од опеке дебљине 36cm омалтерисан са обе стране слојем малтера 2cm .5  106 1d1  1.5  106  2 d 2  1.36  4 590 000  Дифузиони отпор малтера споља: Rdif 3  Rdif 1  Дифузиони отпор: n Rdif   Rdif  Rdif 1  Rdif 2  Rdif 3  5 190 000 i 1  Коначно имамо: J p  0.02  300 000  Дифузиони отпор опеке: Rdif 2  1. имамо онолико израза за отпор колико слојева.5  106 d   kg m2h 44 . релативна влажност 80% .5  106  10  0. где је d дебљина слоја.6 10 2 је притисак засићене водене паре на  10C који се очитава из таблица)  Притисак водене паре унутра: p2  0.4 10 2 је притисак засићене водене паре на 20C који се очитава из таблица)  Разлика притисака: p  1170  208  962 Pa  Дифузиони отпор малтера: Rdif 1  1. парцијални притисак између слојева одређујемо аналогно поступку одређивања температуре на међуслојевима.

Драстично повећање коефицијента топлотне проводљивости  (пад термичке изолационе моћи). Експериментално се успоставља веза између релативне влажности ваздуха и садржаја воде у узорку материјала. m   % m0 m  маса воде у узорку m0  маса сувог узрка Влага у грађевинским материјалима има троструко негативно дејство: 1.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 45 Влага у зградама Задржавање влаге у порозној средини је последица три физичка механизма: адсорпције. (Ако би притисак p био већи од p z долазило би до стварања росе што до смањења броја молекула H 2O у пари односно пада притиска паре). Ако смрзне разара материјал 2. Садржај воде се дефинише као количник масе воде у узорку и масе сувог узорка. Дакле p z је максимални могући притисак паре на некој температури T . и кондензовања водене паре која дифундује. Физичка адсорпција Физичка адсорпција је појава депоновања молекула H 2O на површини материјала у виду слојева. Најпре дефинишемо појам релативне влажности ваздуха  и садржаја воде у узорку  . Ако нема кондензовања паре p  p z . Ми обрађујемо дифузију и адсорпцију. капиларних процеса.   % pz p z се узима из таблица за засићену водену пару. Релативна влажност је количник притиска водене паре и притиска засићене паре на p температури паре. Погодна средина за развој микроба и гљивица (социо-медицински аспект) 3. .

сада објашњавамо кондензовање. а преко 50% влага попуњава пукотине (поре) у материјалу.314 mol пукотина p ( H O) 2 r H2O Дифузија и кондензовање водене паре Дифузију смо раније обрадили. За ову последњу област 2   M постоји формула:   p   r  R T e (Келвинова формула). тј. T(x). У области од 20% до 50% формира се више слојева молекула H 2O . d x .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 46 Крива a се добија при повећању  . У области до 20% влаге дешава се адсорпција у једном слоју. Посматрамо једноставан раван зид дат на слици. материјал се прекрива финим једним слојем молекула H 2O .P(x) T P И имамо ситуацију са слике. Када је температура у зиду константна онда је и притисак паре p такође константан (јер p зависи од T преко КлаузијусКлајперонове једначине). pz   површински напон између воде и паре (то је сила на површини течности која тежи да молекула увуче унутар) r  полупречник капилара   густина воде M  моларна маса воде T  температура g R  8. а крива b при смањењу.

Ако је одговарајући притисак засићене паре већи у свакој тачки од p онда нема кондензовања. Са слике се види: p ( x)  pz ( x) .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 47 Сада претпоставимо да је температура са леве стране виша. T(x). на месту x  x0 јавља се влага у виду воде у зиду.p(x) pz1 p1 pz2 p2 x 0 d x Дакле. тј p( x) и p z ( x) се додирују. .p(x) T1 pz1 T2 pz2 p1 p2 d eksponencijalna kriva pritisk a zasicenja x Сада и парцијални притисак водене паре се мења линеарно од p1 до p2 . Критичан случај почетка кондензације се дешава када је у једној тачки x0 : p ( x0 )  p z ( x0 ) . T(x).ово значи да нема кондензовања водене паре у воду унутар зида.

T(x). p2    pz (d ) (   влажност из временске прогнозе.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 48 Драстичнији пример кондензовања је када читава једна област унутар зида ствара кондензовану воду од паре. p z  из таблице) .p(x) oblast kondenzovanja pz1 p1 pz2 p2 x x1  x  x2 : 1 x d 2 x p( x)  pz ( x) Када израчунамо густину улазног дифузионог флукса водене паре у шрафирану зону са слике на месту x  x1 добијамо да је: J1  D p1  p1 ' x1 p1 ' парцијални притисак водене паре на месту x1 А затим излазни дифузиони флукс на месту x  x2 : J2  D p2 ' p2 x2 Можемо сада да одредимо акумулацију влаге у шрафираном слоју:  p  p1 ' p2 ' p2    J  J1  J 2  D   1 x2   x1 Вредности p1 и p2 одређујемо из временске прогнозе јер је p1    p z (0) .

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 49 Код вишеслојних зидова важно је где се ставља термоизолација. што се види на слици: izolacija unutra izolacija spolja T(x) T(x) T1 T2 d1 x dz dz p(x) p(x) pz1 pz1 p1 p1 pz2 p2 d1 dz x d1 pz2 p2 x dz d1 x Видимо да када је изолација споља зид је у свакој тачки на вишој температури него када је изолација изнутра. У случају изолације изнутра ми зид изолујемо од топлог ваздуха па је хладнији. . изолација се ставља споља јер је распоред температурског поља у овом случају погоднији за елиминисање појаве кондензата. Топлији зид значи мања вероватноћа појаве кондензата. Наиме. Температура спорије опада кроз зид јер има већи термички отпор (дебљи је од изолације). а топлији је јер је у директном контакту са топлијим ваздухом унутар просторије. Кроз изолацију температура брже опада јер има мањи термички отпор (танка је).

Уместо јачине користимо величину ниво звука  . формула за израчунавање нивоа звука:   20 log p I  10 log p0 I0 dB Где је: I 0  1012 W m2 . p0  28 Pa . Ниво звука се мери у децибелима. Ухо субјективно карактерише звук. Јачина 2.амплитуда на притисак за звук од 1 kHz на прагу чујности. човек чује јачину звука која је сразмерна логаритму интензитета.интензитет звука фреквенције 1000 Hz који представља праг чујности. фреквенције од 20Hz до 120Hz. где је интензитет објективна карактеристика звука која се може мерити инструментом. Висина 3. Фреквенција 6.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 50 ЗВУК Субјективне и објективне карактеристике звука Звук је свако механичко осциловање. осетљивије је од ока!). Људско ухо је врло осетљив детектор звука јер може да детектује снагу звука реда величине 1017 W (Са аспекта енергије. Јачина звука Јачина звука зависи од интензитета звука. Тј. Према претходно реченом  је сразмеран логаритму интензитета. јачина је сразмерна логаритму интензитета. Субјективне величине су: 1. d  dI I Дакле. и ова веза је откривена експериментално. Боја Овима одговарају објективе величине: 4. Интензитет 5. . Човек чује промену јачине сразмерно релативној промени интензитета. Спектар.

ни фреквенцију човек не чује објективно. На слици је дат спектар једног тона: I f 0 2f 0 3f 0 4f 0 f . основне фреквенције тона. Тон је звук који производе музички инструменти и људски глас. Наиме. Скуп фреквенција заједно са њиховим интензитетима се назива спектар тона. Висина звука Као и интензитет. За врло ниске фреквенције ове криве су близу што значи да је потребна побуда скоро до бола да би тај звук чули. висина тона сразмерна је логаритму фреквенције. Чист тон се састоји од више фреквенција које се добијају као умножак најниже. Отуда звучне мембране за продукцију ниских фреквенција имају велику површину.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 51 На слици је дат дијаграм чујности: Са графика видимо да човек јако лоше чује гласове и врло високе фреквенције (рецимо изнад 16000 Hz) Доња линија представња праг чујности у функцији фреквенције а горња праг бола. тј. Човек најосетљивије чује звук фреквенције око 3000 Hz.

На пример. По висини. а опсег фреквенције суседних нота се назива октава. . Тај пораст фреквенције за 6% на музичкој скали представља један полутон. ми тонове делимо на осам нивоа: од do до do . као једну висину више. имамо 10 октава у чујном опсегу. Акорд је мешавина два тона и нема своју висину јер фреквенције у спектру нису еквидистантне.06  Горња фреквенција полутона је за 6% већа од доње. нота re 63 Hz. тј. требало би да имамо 10 нота. la 1000 Hz.5 Hz. Промена висине једног полутона: v polutona  log f gornje f donje  log 2 12  10 log voktave log 2   log 12 2 12 12 f gornje f donje  12 2  1. fa 250 Hz. sol 500 Hz. Свако удвостручење фреквенције представља нову ноту. рецимо за mi и fa .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 52 Висина тона је субјективна оцена фреквенције. међутим инструменти обично имају опсег 7 октава (највиши и најнижи тонови се не користе у музици). Примећујемо да прираст фреквенције од ноте до ноте није исти. Израчунајмо број октава у чујном опсегу: Промена висине тона која одговара једној октави: voktave  log 2 f  log f  log 2 Висине које одговарају границама опсега чујења: v2 (20000 Hz )  log 20000 v1 (20 Hz )  log 20 vcujnog opsega  log 20000  log 20  log1000  3 Број октава: n  vcujnog opsega voktave  3  10 log 2 Дакле. Тако нота do има фреквенцију 31. а човек тај прираст чује исто. међутим износ за који се повећава фреквенција ноте do да би добили ноту re није исти за било која два суседна тона. si 2000 Hz. mi има 125 Hz. do 4000 Hz. Октаве се деле на 12 полутонова. тон re сматрамо да је дупло виши од тона do .

што даје различите обвојнице па се тонови разликују. Наиме. ако спојимо врхове линија у спектру добићемо обвојницу. . добија се исти распоред фреквенција.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 53 Боја тона Везује се за изглед спектра тона. Њен облик утиче на доживљај боје тона. али интензитети појединих фреквенција нису исти. обвојница I f 0 2f 0 3f 0 4f 0 5f 0 6f 0 7f 0 f Ако два инструмента одсвирају исти тон истог интензитета. тачније за обвојницу (анвелопу).

d исеца на површини сфере елементарну површ dS  Rd  rd  Rrdd . z r Rd    d R x . са елементарним просторним углом d који представља правац (левак) дуж ког пристиже звук из просторије и пада на површину S . Дакле. Апсорпција је сразмерна снази звука. У просторији делује звучни извор средње снаге Pi . емитује звучни енергију која расте у просторији. Звучно поље је због тога дифузно и хомогено. али и нестаје апсорпцијом. Изводимо формулу за време реверберације просторије у којој објекти имају малу апсорпцију звука. што значи да звук на неку површину пристиже из свих праваца и настао је вишеструким одбијањем од предмета. Под тим условима изводимо ову формулу. у једном тренутку се успостави равнотежа између емисије и апсорпције. Када почне да ради. Посматрамо јако малу површину у околини координатног почетка и одређујемо укупну снагу звука која пада на њу. z rd  Rd  dS r dS  d d R  y d x На слици је замишљена полусфера.ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 54 Време реверберације Дефинишемо време реверберације као интервал у коме снага звучног поља опадне милион пута.

def I P S   W m2 У нашем случају. интензитет звука dI који пристиже дуж просторног угла d се односе на исти начин као укупан интензитет и укупан угао. Просторни угао се дефинише као количник површине сферне калоте и квадрата сфере. S n  S cos z r  d   S Sn S n је површина нормална на правац звука. имамо: d  dS Rrdd r   dd R2 R2 R R sin   r d  R sin  dd  sin dd R d  sin dd Интензитет звука у физици се дефинише као количник звучне снаге и површине нормалног пресека кроз који та снага струји. снага је бесконачно мала: S n  dI  dP . dS dS d  kalote R2 def kalote d R  Пошто је просторни угао бесконачно мали. R .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 55 Из претпоставке о хомогености поља (што значи да је интензитет поља исти у свакој тачки) произилази следећа пропорција: dI d  I  Тј.

........ сваки материјал има свој коефицијент апсорпције  и површину S ). ...... што је еквивалентно интеграцији претходног израза по  од 0 до 2 : 2 d P  2 SI sin  cosd  d 4 0 dP  SI sin  cosd  2 4 dP  SI sin  cosd 2 ... апсорбована снага је Pa ..... па је тренутна снага звука у просторији: P  Pi  Pa .Звучна снага која пристиже по омотачу левка на S Укупна звучна снага биће када проинтегралимо по свим „левцима“ што одговара интеграцији по  од 0 до  2 ......... Pa    k Pk    k k k Sk I I IA   k Sk  4 4 k    4 A Pk  звучна снага која пада на k  ти објекат у просторији....(*) dt 4 . Одредимо израз за апсорбовану снагу у просторији (апсорпцију врше зидови и ствари........ Дакле имамо: dE IA  Pi  .  /2  /2 SI SI SI sin 2  P   dP    sin  cosd    sin d (sin  )   2 0 2 0 2 2 P SI 4  /2  0   SI SI sin 2 2  0  4 4  Снага која пристиже на S из свих праваца.......  S k k  A  апсорпција просторије k Сада поставимо једначину биланса звучне снаге у просторији: Снага извора је Pi ..ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 56 d 2 P  S n dI  S cosdI  S cos  I  d cos sin dd  SI   4 Сада сабирамо интензитете звукова који пристижу на S дуж обода левка описаног са   const..  k Pk  апсорбована снага k  тог објекта...................

c  брзина dt dt c dE d I V    dt dt  c  dE V dI   dt c dt Заменом у релацију (*) добијамо: V dI A   Pi   I 4 c dt Решимо једначину по I . решавамо је раздвајањем промењивих. Ово је диференцијална једначина првог реда са константним коефицијентима. W  . I  интензитет. dI c  dt 4 Pi  AI 4V I (t ) t dI c I 0 4 Pi  AI  4V 0 dt I (t ) 1 d (4 Pi  AI ) c    t A I  0 4 Pi  AI 4V I  c 1 t ln(4 Pi  AI )  4V A 0 ln(4 Pi  AI )  ln 4 Pi   ln 4 Pi  AI Ac  t 4 Pi 4V Ac t 4V .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 57 E  енергија звучног поља dE  промена енергије по јединици времена dt E  W V W  густина енергије [ mJ3 ] V  запремина просторије E  укупна звучна енергија у просторији dE dW I V  .

интензитет звука у просторији је: 4 Pi . ( e   0 ) A I  lim I (t )  t  То „дуго“ време је делић секунде јер звук брзо путује. A Једначина биланса снаге гласи: P   Pa . После довољно дуго времена. што значи да се врло брзо успоставља константан интензитет: I 4 Pi A Сада нас интересује како се мења интензитет звука у просторији када искључимо извор. ( Pi  0 ). 4P Нека је у тренутку t  0 : I (0)  i . Дакле имамо: V dI A   I c dt 4 dI cA  dt I 4V I  4 Pi A t dI cA  dt I 4V 0 ln I  ln 4 Pi cA  t 4V A cA I (t )  4 Pi  4V t e A .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА ln e ln 58 Ac 4 Pi  AI  t 4 Pi 4V 4 Pi  AI 4 Pi e  Ac t 4V Ac  t A I  e 4V 4 Pi 1  t 4 Pi  1  e 4V    A   Ac I (t )  -промена интензитета звука од тренутка укључења t  0 .

сматраћемо да је интензитет опао на милионити део од I (0) . cA 4 Pi 4P  T  10 6  i  e 4V A A  6 ln10   T cA T 4V 24 ln10 V  . T  време реверберације A 106 Дакле.165  V A . кад t буде T .59 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА I(t) 4 Pi A 4 Pi A 1 e  cA t 4V e t  cA t 4V iskljucenja t Сада можемо да одредимо време реверберације (одјека): cA I (0) 4 Pi  4V T  e . c  340 ms c A T  0.

Звучна снага која пада на преградни зид површине S износи: P1  SI1 4P . 1 S P1 2 P2 Pi Интересује нас бука у просторији (2).60 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Преношење буке Посматрамо две затворене просторије које дели преградни зид површине S чији је коефицијент трансмисије буке T . I1  i 4 A1 I1  интензитет буке у просторији (1) A1  апсорпција просторије (1) У другој просторији се чује само део те буке: P2  TP1 P2  снага звука који прелази у другу просторију кроз зид P2  TS Pi A1 Дефинишемо звучну изолованост D као разлику нивоа буке у првој и другој просторији: D  1   2  10 log I1 I  10 log 2 I0 I0 Pi 4 Pi 1 I A A A D  10 log 1  10 log 1  10 log TS 1  10 log  10 log 2 4 P2 P I2 T S A1 i A2 A2 . У просторији постоји извор буке средње снаге Pi .

али тако да је разлика између њих у просеку 2dB . експериментална крива која грубо подсећа на ону из стандарда. Да би проценили меру пригушења звука просторије. .61 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА D  R  10 log A2 1 . R  10 log S T R  изолациона моћ зида Бука у просторији (2) зависи од апсорпције те просторије и површине преградног зида. Према стандардима из акустике звучна изолација зидова у становима је дата на слици: R[dB] 70 56dB 60 Izmereno 51 50 42 nas zid ima 42dB izolacionu moc 40 Pomeren standard (odstupanje u proseku treba da bude 2dB) 33 30 100 Standard 200 500Hz 400 800 1600 3200 logf (Hz) При експерименталним мерењима изолационе моћи зида за звуке различитих фреквенција добија се тзв. крива из стандарда се помера транслаторно наниже до експерименталне. Вредност за R на помереној криви за стандард при фреквенцији 500 Hz представља меру изолационе моћи зида.

yi1 yi2 yt yr2 yr1 0  1. једначине таласа на слици су: yi1 ( x.62 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Коефицијент трансмисије звука равног зида Посматрамо хомоген раван зид и звучни талас који под правим углом пада на њега. t )  y0 r1 sin(t  k1 x) yi 2 ( x.c2  1.c1 d Изводимо формулу за коефицијент тансмисије звука T . t )  y0i 2 sin(t  k 2 x) yr 2 ( x. Са леве стране имамо упадни и рефлектовани талас а са десне пропуштени. t )  y0i1 sin(t  k1 x) yr1 ( x.c1 x  2. def T Pt Pi Pt  звучна снага која је прошла кроз зид Pi  звучна снага која пада на зид T 1 Ако уведемо координатни систем. t )  y0t sin(t  k1 ( x  d )) . t )  y0 r 2 sin(t  k2 x) yt ( x.

........................ x  d Сада имамо граничне услове за повезивање ових таласа: У x  0 таласи y1 и y2 су исти: y1 ( x  0)  y2 ( x  0) y0i1  y0 r1  y0i 2  y0 r 2 ... 0  x  d Десно од зида ( x  d ): yt  y0t e  jk1 ( x  d ) e jt ....................................................................................... (2) Сада повезујемо притиске у x  0 и x  d ових таласа: У x  0 (лево од зида): p1 ( x  0)  p2 ( x  0) d yi1 d y r1 p1  E y1   E y1  dx   dx   pritisak incidentnog  pritisak reflektovanog  p1  E y1 y0i1 ( jk1 )e  jk1 x  y0 r1 ( jk1 )e jk1x e jt ..... x  0 У зиду ( 0  x  d ):   y2  yi 2  yr 2  y0i 2 e  jk 2 x  y0 r 2 e jk 2 x e jt .... (1) У x  d таласи y2 и yt су исти: y 2 ( x  d )  yt ( x  d ) y0i 2e  jk 2 d  y0 r 2e jk 2 d  y0t .... ( x  0 ) имамо два таласа који чине један резултујући y1 :   y1  yi1  yr1  y0i1e  jk1 x  y0 r1e jk1 x e jt ......63 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Да би поједноставили математичку анализу................................................................... реалне таласе представићемо у комплексном облику: yi1  y0i1e j (t  k1x )  y0i1e  jk1 x e jt yr1  y0 r1e j (t  k1x )  y0 r1e jk1 x e jt yi 2  y0i 2e j (t  k 2 x )  y0i 2e  jk 2 x e jt yr 2  y0 r 2 e j (t  k 2 x )  y0 r 2 e jk 2 x e jt yt  y0t e j (t  k1 ( x  d ))  y0t e  jk1 ( x  d ) e jt Лево од зида................

..................................................................................... (3) 1c1 За x  d : p2 ( x  d )  pt ( x  d )   j 2c2  y0i 2e  jk 2 d  y0 r 2e jk 2 d   j1c1y0t  y0i 2e  jk 2 d  y0 r 2e jk 2 d   1c1 y .........................................64 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА p1  1c12 j  c1  y  e  jk1 x  y0 r1e jk1x e jt 0 i1   p1  j1c1  y0i1e  jk1 x  y0 r1e jk1 x e jt -притисак лево од зида у комплексном облику Аналогно............................................................................... (*) c 1 1 1  2c2 ....... у зиду:   p2  j 2c2  y0i 2e  jk 2 x  y0 r 2e jk 2 x e jt Притисак трансмитованог таласа: pt   j1c1  y0t e  jk1 ( x  d ) e jt Сада у x  0 имамо:  y0i1  y0 r1   2 c2  y0i 2  y0 r 2  ..................... (4)  2c2 0t (1)  (3) :  c   c  2 y0i1  1  2 2  y0i 2  1  2 2  y0 r 2 1c1  1c1    (2)  (4) :  c  2 y0i 2e  jk 2 d  1  1 1  y0t   2c2  1  c  1  c  y0i1  1  2 2  y0i 2  1  2 2  y0 r 2 2 2 1c1  1c1  y0 t  2 y0i 2e  jk 2 d ...................................................................

. (**)   1  1c1  1c1  y0i 2    2c2  y0 t 4  (2)  (4) :  c  2 y0 r 2e jk 2 d  1  1 1  y0t   2c2  y0 r 2 1  c   1  1 1 e  jk 2 d y0 t 2   2c2  Када искористимо релацију (*) имаћемо: y0 r 2 1 c   1  1 1 e  jk 2 d  jk 2 d 2 y0 i 2 e 2   2c2  1c1 1  2c2 y0 r 2 y0 i 2 1c1  2c2  2 jk d e  1c1 1  2c2 1 2 Заменом овог односа у израз (**) добијамо: y0i1 y0 t  1 1   2c2   2c2    1   1  4 1c1  1c1  1   1c1  c   2c2  2 jk d     1  1 1   e jk d e 1c1    2c2    2c2 2 2   c   y0i1 1  c   c  c   1  2 2   1  1 1   e jk 2 d  1  2 2   1  1 1   e  jk 2 d  1c1    2c2  1c1    2c2  y0t 4        y0i1 1  c  c c  c  1  1 1  2 2  1  e jk 2 d  1  1 1  2 2  1  e  jk 2 d  y0t 4   2c2 1c1    2c2 1c1      c y0i1 1  c  c   c    2  1 1  2 2   e jk 2 d   2   1 1  2 2    e  jk 2 d  y0t 4   2c2 1c1    2c2 1c1       c y0i1 1  c   2  e jk 2 d  e  jk 2 d   1 1  2 2   e jk 2 d  e  jk 2 d  y0 t 4    2c2 1c1      y0i1 e jk 2 d  e  jk 2 d 1  1c1  2c2  e jk 2 d  e  jk 2 d  j      y0 t 2 2   2c2 1c1  2j  ..................65 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА y0i1 1   2c2   2c2  y0 r 2   1c1  jk 2 d  e  1   1  ......................................

потребно је из последњег израза одредити тај однос: y  y  y0i1 y0i1   Im2  0i1   Re 2  0i1  y0 t y0 t  y0 t   y0 t  2 c  y0i1 1  c  cos 2 k2 d   1 1  2 2  sin 2 k 2 d y0 t 4   2c2 1c1  Дакле.66 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА cos x  e jx  e  jx e jx  e  jx . имамо да је коефицијент трансмисије: 2 y  T   0t    y0i1  1 2 c  1  c cos k2 d   1 1  2 2  sin 2 k 2 d 4   2c2 1c1  2 У практичним применама имамо да је: k2 d  1 k2   c2 . sin x  2 2 y0i1 1  c c   cos k2 d  j    1 1  2 2  sin k2 d y0t  2   2c2 1c1  Re    Im Пошто у изразу за коефицијент трансмисије фигурише однос реалних амплитуда. а не комплексних. c2  брзина звука у зиду За бетон та брзина износи 3500 ms . Под том претпоставком имамо: sin 2 k2 d  k22 d 2 cos 2 k2 d  1  2c2  1c1 Под овим апроксимацијама коефицијент трансмисије постаје: T 1 2 1  c  1   2 2  k22 d 2 4  1c1  . Ако је зид танак онда је заиста k 2 d  1 .

R[dB] log Масивнији зид има бољу изолациону моћ. k2   c2 . 2d  mzida  ms ( ms  површинска маса зида) S 1  1 ms      2 1c1  2 1 T 1  1 ms     2  c 1 1   2 Изолациона моћ зида: R  10 log 1 m  20 log s T 2 1c1 Изолациона моћ зида директно зависи од површинске масе зида.67 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА T T 1 1  c k d  1   2 2 2  4  1c1  1 1 m 1    s  1c1  2  2 2  . .

Гипсана плоча дебљине 10cm површинске масе 105 mkg2 има пригушење 36dB . Дупла врата: 30  40dB . 68 . као и једноструки прозор. Пуна опека дебљине 11. Дупли прозори: 30  35dB . Пригушење звука за прозоре и врата: Једнострука врата: 20  25dB .5cm површинске масе 270 mkg2 има пригушење 47 dB .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА На пример: Зид од 6cm лаког бетона површинске масе 110 mkg2 има пригушење 35dB .

на растојању b од његовог центра. A b  I a Изводимо израз за осветљеност коју ствара овакав извор на оси диска. а сада описујемо светлосне изворе коначних димензија. Светлосни извор коначних димензија Посматрајмо светлосни извор у виду танког диска. Извор је савршено дифузан. тј. што значи да зрачи по Ламберовом закону.: I ( )  I 0 cos . у околини тачке A која се налази на поменутој оси у равни нормалној на њу (слика). b n dr  a d A osa diska r dS r A dr a .69 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА ФОТОМЕТРИЈА Електрично осветљење Већ смо дефинисали спектралне зрачне величине.

.Осветљеност у околини тачке A која потиче од светлости са бесконачно танког прстена диска полупречника r . dI  BdS cos R2 dE  B  2rdr cos 2  R2 R b cos r  btg . полупречника r и дебљине dr .70 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Најпре израчунавамо осветљеност која потиче са бесконачно малог дела диска. def dE  dE  dE  dФ dI  d  dS A dS A dS n dS cos dI  A 2 2 R  R dS A dS A dI  dI cos R2 Сјај је по дефиницији количник интензитета светлости који тачкасти извор иззрачи у бесконачно мали просторни угао дуж правца који заклапа угао  на површ извора. def B dI dS cos d n izvor dS Ако изразимо интензитет светлости преко сјаја B : dE  BdS cos 2  . површине dS  2rdr . dr  bd ( tg )  b dE  1 d cos 2  1 d  cos 2  cos 2  2  b     cos  B  2  btg  b dE  2Bsin cosd . По дефиницији осветљеност је количник флукса Ф и површине на коју пада dS A . Светлост се исијава са мале површине диска. За елемент површине узимамо бесконачно танак прстен.

добијамо E  B . Ових прстенова има бесконачно много јер су бесконачно танки (дебљине dr ). Сума прелази у интеграл:  max E   dE  2B  d     sin cos   0  max d (sin ) sin 2  E  2B  sind (sin  )  2B 2  0  max 0 E  B sin 2  max a E  B  R 2 a2 E  B 2 a  b2 E B b 1   a 2 За случај b  a . . па се у овим случајевима за диск може сматрати да је тачкасти извор светлости.71 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Укупна осветљеност з тачки A биће сума доприноса свих прстенова од r  0 до r  a . а то је осветљеност коју даје тачкасти извор.

d S=r sin d  d  2 2 r dS 2  d d r  d Извор је савршено дифузан (Сјај у свакој тачки му је константан).72 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Јачина светлости дифузног сферног извора Одредимо колики интензитет светлости емитује сферни извор полупречника r у полупростор. Интензитет светлости који потиче са површине d 2 S је бесконачно мали и износи: dI  Bd 2 S cos dI  Br 2 sin  cos dd .

73 .ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА I   dI  Br 2   2  d  0  I  Br 2  2    2  sin  cosd  0  2 sin d sin     0 sin 2  I  Br 2  2  2  2 0    I  Br 2  sin 2  sin 2 0  2   I  Br 2 I  SB . S  r 2 . сферни извор светлости можемо заменити диском полупречника сфере. ( S  површина пресека лопте по екватору) Значи.

дужине l . r cos  h  r h cos . као хомоген светлосни извор и интересује нас осветљеност тачке A у вертикалној равни испод њега (као на слици): svetlosni izvor u obliku tankog stapa intenziteta I pod lupom: dx  d n dx  rd  l dxcos =rd   h   A Полазимо од израза за осветљеност тачкастог светлосног извора дужине dx у тачки A : dE A  dI cos r2 dI  интензитет светлости са дела штапа дужине dx Пошто је штап хомоген светлосни извор важи пропорција: I dI  l dx I dI  dx l dE A  I cosdx l r2 Допринос свих делића штапа осветљености ће бити интеграл последњег израза.74 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА Штап коначне дужине као светлосни (хомоген) извор Посматрамо штап. јер се добија таблични интеграл (ако би „ишли“ преко x имали би тежи интеграл за решавање). Интеграцију спроводимо по углу  .

75 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА За изражавање dx преко угла  уочимо троугао чија је хипотенуза dx . имамо: dx cos   rd  dx  rd cos  dx  hd cos 2  Сада имамо: I cosdx I dE A     l r2 l dE A  h cos 2  d  I  cos d h2 l h 2 cos  cos  I cosd lh  I 2 cosd lh 1 E A   dE A   2 I E A  sin  lh 1 EA  I sin  2  sin 1  lh  Са слике имамо: sin 1  sin  2  Ll h 2  L  l  2 n h   L h 2  L2 l Коначно је: EA   I  L Ll  2 2 2 lh  h  L h 2  L  l       L A x .

................................... 14 Провођење топлоте кроз раван хомоген зид................. 6 Латентне топлоте ......................................................................................................................................................................................... 2 Реални гасови........................................................................... 1 Термичко ширење плоче........... 2 Термичко напрезање материјала................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 24 Пролаз топлоте кроз цилиндричан зид.................... 9 Клаузијус ....................................... 1 Линеарно ширење шипке................................................... 13 Фуријеов закон провођења топлоте....................................................... 21 Вишеслојни сферични зид ................... 9 Специфична топлота топљења ................................................................................. 27 ........ 22 Прелаз топлоте................................................................. 9 Специфична топлота очвршћавања ..Клапејронова једначина............... 9 Специфична топлота кондензовања ....................................................................................................................................................................................................................................ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 76 ТЕРМИКА ..................................................................... 10 Транспорт топлоте................... 3 Ендрјусове криве стања паре чисте супстанце................................................................................................................................................................................................. 19 Вишеслојни цилиндрични зид................................. 26 Пролаз топлоте кроз сферичан (сферни) зид ............. 13 Температурско поље .......................................................................................................................................................................................................... 9 Специфична топлота испаравања .............. 23 Пролаз топлоте...................................................................................................................................................................... 1 Термичко ширење паралелопипеда ......................................... 1 Термичко ширење................................ 16 Провођење топлоте кроз цилиндричан зид............................................................................................................................................................................................................ 5 Одређивање коефицијената a и b у Ван дер Валсовој једначини стања паре................... 20 Провођење топлоте кроз сферичан (сферни) зид ................................................................................... 8 Латентне топлоте .............................................................................................................................................................................................. 15 Вишеслојни раван зид .....................................................................................................

.......................................................................................................................................................................................... 50 Јачина звука................................................................. 72 Штап коначне дужине као светлосни (хомоген) извор ...................................................................................................................................................................................... 51 Боја тона ................................ 29 Размена топлоте зрачења ......ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 77 Нестационарна Фуријеова једначина провођења топлоте ..................................................................................... 35 Зрачне величине............................................................................................................. 74 ..................................................................................................................................................... 42 Влага у зградама .......... 69 Светлосни извор коначних димензија ........................................................ 50 Субјективне и објективне карактеристике звука............................. 33 Емисиона моћ чврстих тела............................ 53 Време реверберације ......................................... 69 Електрично осветљење ........................................................................................... 38 Други Фиков закон ................................................................. 31 Винов закон померања ......................................... 60 Коефицијент трансмисије звука равног зида............................. 31 Планков закон ............................... 46 ЗВУК .................................................................................................................................................................................................................... 36 ДИФУЗИЈА ........................................................................................................... 40 Дифузија водене паре кроз раван зид ................. 50 Висина звука ........ 54 Преношење буке ........................................................................................................................................................................................... 62 ФОТОМЕТРИЈА.................................................................................................................................................................................................................................................. 69 Јачина светлости дифузног сферног извора ....................................................................................................................................................................................................................................................... 33 Кирхофов закон зрачења...................................................................................................................................... 33 Размена топлоте зрачењем између две паралелне сиве површине....................... 38 Први Фиков закон.......................................................................................... 45 Дифузија и кондензовање водене паре................................................................................................................... 45 Физичка адсорпција...............................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful