VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PRAVO

LIKVIDACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Mentor: Mr Ilija Galjak

Student: Olivera Milojević Br. indeksa: 199-035/08

2009.1 Razlozi i postupak likvidacije 4. 4.Beograd.4 Okončanje postupka likvidacije 4.11.2 Likvidacioni upravnik 4.5 Zakonski akti kojima se reguliše postupak likvidacije 3 4 5 6 8 8 10 11 12 12 14 15 Z A K LJ U Č A K LITERATURA 2 . 3. 2. 09. godine SADRŽAJ Strana UVOD 1. Privredno društvo (osnovni pojmovi) Prestanak privrednog društva Razlika između likvidacije i stečaja Likvidacija privrednih društava 4.3 Likvidacioni ostatak 4.

3 . izuzev nekih pravila o neprimeni pojedinih instituta stečajne likvidacije. U slučajevima kada privredno društvo prestaje zbog njegove trajne nesposobnosti za plaćanje (insolventnosti) radi se o stečaju. − okončanje postupka likvidacije. A kada je u pitanju prestanak solventnog privrednog društva iz određenih razloga. − podelu likvidacionog ostatka. kao i pravila o shodnoj primeni pravila stečajne insolventne likvidacije na ovu dobrovoljnu likvidaciju. − dostavljanje obaveštenja poveriocima. radi se o likvidaciji. koji uključuje: − donošenje odluke o likvidaciji.. 2008. voljom članova društva ili istekom roka na koji je društvo osnovano.UVOD Do prestanka privrednih društava uglavnom dolazi iz imperativnih (zakonskih) razloga. Zakon o privrednim društvima nema posebnih odredaba o dejstvu likvidacije. mogu prestati i po skraćenom postupku likvidacije. kada posle donošenja odluke o prestanku društva svi članovi daju sudu overene izjave da su izmirene sve obaveze društva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima.1 1 Galjak I.. − imenovanje likvidacionog upravnika. Društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. „Poslovno pravo“. Radulović Z. kao na primer. Likvidacija privrednog društva podrazumeva sprovođenje određenog postupka. ali isto tako i usled dejstva različitih okolnosti. Čačak.

„Službeni glasnik Republike Srbije“. postupak likvidacije istih. br.U ovom seminarskom radu ću vam objasniti neke osnovne pojmove o privrednim društvima. pokretnim i nepokretnim stvarima). mogu se obavljati samo po dobijanju te saglasnosti. kao i druga prava koje društvo može imati.2 Pravne forme privrednih društava jesu: ortačko društvo. hartijama od vrednosti. Ona preduzimaju pravne radnje i pravne poslove u ime i za račun društva. a delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti ili dozvole državnog organa. 125/2004 4 . tj. dok je poslovno ime naziv pod kojim društvo posluje. Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. komanditno društvo. Ono se osniva na neodređeno vreme. Svojstvo pravnog lica društvo stiče unošenjem podataka u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije. kao i razliku između likvidacije i stečaja. Osnivački akt ima formu ugovora o osnivanju (ako ga osniva više osnivača) ili odluke o osnivanju (ako ga osniva jedan osnivač). 2 Zakon o privrednim društvima. 1. Privredna društva zastupaju lica koja za to imaju ovlašćenje. PRIVREDNO DRUŠTVO (OSNOVNI POJMOVI) Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti. Osnivanje privrednog društva vrši se osnivačkim aktom. dozvole. društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno). Imovinu privrednog društva čine pravo svojine (na novcu. a u cilju sticanja dobiti. nastupanja određenog događaja ili postizanja određenog cilja. Sedište privrednog društva predstavlja mesto iz koga se upravlja poslovima društva. ukoliko u osnivačkom aktu nije određeno da društvo traje do određenog vremena.

− ako se osnovni kapital društva smanji ispod minimalnog iznosa kapitala propisanog zakonom. − ako nije organizovano u skladu sa zakonom. − ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno. − otkazom člana ortačkog društva i isključenjem člana. članova. − spajanjem ili podelom. − istekom vremena na koje je osnovano. Do svojevoljnog prestanka rada privrednog društva dolazi: − ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari. akcionarsko društvo ili preduzetnik. − odlukom skupštine.2. 5 . PRESTANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA Do prestanka privrednog društva može doći: − svojevoljno. jer ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. − sopstvenom krivicom i − iz objektivnih razloga. a ne nastavi delatnost kao društvo sa ograničenom odgovornošću. − ako se broj njegovih članova svede na jedan. Sopstvenom krivicom privredno društvo prestaje da postoji u sledećim slučajevima: − ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti. tj. a u roku od šest meseci se u registar ne prijavi novi član.

RAZLIKA IZMEĐU LIKVIDACIJE I STEČAJA Likvidacija i stečaj su pojmovi koje mnoštvo ljudi u svakodnevnom govoru upotrebljava kao sinonime. preduzetnika i drugog privrednog subjekta zbog njegove trajne nesposobnosti za plaćanje (insolventnosti). 3. ako ugovorom o osnivanju društva nije drugačije određeno. − ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze. iako između njih postoji razlika. − smrću člana ortačkog društva. Smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako: − je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana. smrću jedinog komplementara u komanditnom društvu. 6 . Iz objektivnih razloga društvo prestaje da postoji: − ako društvo nije organizovano u skladu sa zakonom ili ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno ili ako se osnovni kapital društva kapitala smanji ispod minimalnog iznosa propisanog zakonom sprovodi se stečaj. On obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. − stečajem (bankrotstvom). − ako prestanu da postoje prirodni uslovi za obavljanje delatnosti. a u ostalim slučajevima sprovodi se likvidacija društva.− ako se pravosnažnom sudskom odlukom utvrdi ništavost upisa u registar. stečaj je prestanak privrednog društva. − učini verovatnim da svoje postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću (preteća nemogućnost za plaćanje). Dok je likvidacija prestanak solventnog privrednog društva iz određenih razloga.

Stečajni poverioci se. Pokretanjem stečajnog postupka javljaju se određene pravne posledice po stečajnog dužnika: − − prava direktora. u zavisnosi od njihovih potraživanja. organa upravljanja i nadzornog organa prestaju i prelaze na stečajnog upravnika. − poverioca. − nadležnog javnog tužioca ako ima osnova za sumnju da je nesposobnost za plaćanje povezana sa izvršenjem krivičnog dela. Organi stečajnog postupka su: − stečajno veće. − stečajni sudija. gasi se. koja je stečajni dužnik zaključio nakon otvaranja stečajnog postupka. − stečajni upravnik daje otkaz ugovora u radu. − skupština poverilaca. Isplatni redovi su sledeći: 7 . − stečajnog dužnika.Pokretanje postupka stečaja se vrši na predlog: − nadležnog javnog pravobranilaštva u ime pravnih lica koje zastupa po zakonu. − uz poslovno ime dodaje se oznaka „u stečaju“. − poreske uprave. − punomoćje koje je dao stečajni dužnik. svrstavaju u isplatne redove. − stečajni upravnik. pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu. a koje se odnosi na imovinu koja ulazi u stečajnu masu. ne proizvodi pravno dejstvo. − odbor poverilaca (najviše devet).

− u drugi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka. a ne prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika kao u slučaju bankrotstva.1 Razlozi i postupak likvidacije Kao što je već rečeno. − reviziju ili raskid nepovoljnih ugovora. Plan reogranizacije podrazumeva: − zadržavanje celokupne ili dela imovine iz stečajne mase. − uzimanje novih kredita. LIKVIDACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA 4. − otpuštanje zaposlenih i sl. − promenu delatnosti. − u treći isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka. osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. − prodaju imovine iz stečajne mase.− u prvi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu troškova stečajnog postupka u koji ulaze sva potraživanja koja se po zakonu smatraju troškovima stečajnog postupka. zatvaranje neprofitabilnih pogona. 4. − oprost dugova. tj. Reorganizacija podrazumeva namirenje poverilaca na način predviđen planom reorganizacije. likvidacija je prestanak solventnog privrednog društva. usled: 8 . − u četvrti isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca. koje raspolaže sa dovoljno sredstava za pokriće svojih obaveza.

i to: − u slučaju ortačkog društva. Odluka o likvidaciji može biti inicirana i od strane poverilaca ili suda. svede na jedan. − prestanka prirodnih uslova za obavljanje delatnosti. jednoglasnom odlukom svih komplementara.− izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti. − u slučaju društva s ograničenom odgovornošću. Likvidacija se sprovodi na osnovu odluke akcionara. Obavezno je da obaveštenje sadrži: − adresu poverilaca. ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova. članova ili ortaka. Poznatim poveriocima se dostavlja pisano obaveštenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka. odlukom koju donosi skupština članova društva u skladu sa čl. osim kod akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću. − isteka vremena na koje je osnovano. odnosno članova privrednog društva. odnosno ne promeni delatnost. − ništavosti osnivanja društva. − u slučaju komanditnog društva. − u slučaju akcionarskog društva. 293 stav 2. jednoglasnom odlukom svih ortaka. jer ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. − nije organizovano u skladu sa Zakonom. − neobavljanja delatnosti kontinuirano duže od dve godine. Zakona o privrednim društvima. 14b stav 2. a u roku od šest meseci se Registru ne prijavi novi član. ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova. − ako se broj osnivača. Zakona o privrednim društvima. 9 . Privredno društvo dostavlja poveriocima obaveštenje o likvidaciji i javno ga objavljuje. odlukom koju donosi skupština akcionara društva. a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove. kvalifikovanom većinom u skladu sa čl.

naplatu potraživanja. obavezan je da obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja (bankrotstva). sačinjava se završni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka. 4. − upozerenje da će potraživanje biti prekludirano ako prijava potraživanja ne bude podneta u roku (potraživanje je prekludirano ako nije prijavljeno privrednom društvu u likvidaciji u roku koji ne može biti kraži od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obaveštenja ili ako poverilac čije je potraživanje osporeno od društva u likvidaciji ne pokrene postupak pred sudom u roku od 30 dana od dana prijema odluke o osporavanju potraživanja).2 Likvidacioni upravnik Likvidacioni upravnici su lica sa ovlašćenjima za preduzimanje radnji u likvidacionom postupku (koja su i ranije imala ovlašćenja u društvu ili su novoizabrana). On sačinjava likvidacioni bilans stanja društva (najkasnije tri meseca po otpočinjanju postupka likvidacije). Postupak likvidacije se završava brisanjem društva iz Registra. ortacima) 10 . Objava obaveštenja ostalim (svim) poveriocima mora da bude objavljena najmanje tri puta u vremenskim razmacima ne manjim od 15 dana niti dužim od 30 dana. Po okončanju postupka namirenja dugova privrednog društva. iznos troškova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku. Ukoliko upravnik utvrdi da vrednost imovine društva nije dovoljna za namirenje potraživanja svih potraživanja poverilaca. a koji ne može biti kraći od 120 dana od dana dostavljanja obaveštenja. Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za vođenje poslova društva. Sve radnje u likvidacionom postupku se odnose na završavanje tekućih poslova. izjašnjenje da li postoje još neka pitanja koja treba rešavati i predlog njihovog rešavanja. Likvidacioni upravnik odgovara poveriocima i akcionarima (članovima. spisak imovine koja je otuđena i prilive koji su tako ostvareni.− rok u kome društvo mora primiti prijavu. O obustavljanju postupka likvidacije upravnik obaveštava Registar privrednih subjekata. izmirenje obaveza i unovčenje imovine društva. Završni likvidacioni bilans stanja sadrži prikaz izvora priliva i njihovu upotrebu.

Likvidacioni upravnik ne odgovara poveriocima. kao ni ortacima. sud može iz opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika izabranog od strane društva ili zajedničkog postupanja sa njima. članovima (u slučaju društva s ograničenom odgovornošću) srazmerno udelima u društvu i akcionarima ( u slučaju akcionarskog društva) srazmerno posedovanim akcijama u društvu. obaveze ili smanjenja vrednosti imovine koja su nastala kao rezultat donošenja savesnih i razumnih poslovnih odluka u vezi sa sprovođenjem postupka likvidacije privednog društva. i to u periodu do godinu dana od dana brisanja privrednog društva iz Registra. Takođe. on ima pravo na primerenu nadoknadu troškova u postupku sprovođenja likvidacije. Na zahtev bilo kog lica koje je vodilo poslove privrednog društva pre likvidacije. statutom društva ili odlukom nadležnog suda nije drugačije određeno. članova ili akcionara sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta na plaćanje u likvidaciji u skladu sa osnivačkim aktom. − za plaćanje ortacima ( u slučaju ortačkog ili komanditnog društva).društva za štetu koju im prouzrokuje izvršenjem svojih dužnosti. članova ili akcionara društva. a u slučaju spora sud). ugovorom ortaka. Ako je više likvidacionih upravnika odgovorno za istu štetu. raspodela se vrši u skladu sa pravilima prioriteta. oni odgovaraju solidarno. članovima društva ili akcionarima za bilo kakve gubitke privrednog društva. ugovorom ortaka. Zahtevi po osnovu odgovornosti likvidacionih upravnika za štetu zastarevaju u roku od jedne godine od dana brisanja privrednog društva iz registra. 11 .3 Likvidacioni ostatak Imovinu koja preostane posle izmirenja potraživanja poverilaca prema društvu u likvidaciji i koju likvidacioni upravnik raspodeljuje akcionarima (odnosno članovima ili ortacima) društva naziva se likvidacioni ostatak. kao i naknade za rad (koju određuju članovi društva. Ako osnivačkim aktom. 4. i to: − za plaćanje ortaka.

koja se u skladu sa zakonom smatraju javnim i dostupnim. Podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i dokumentacija privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Zainteresovana lica mogu pregledati knjige i dokumenta društva koje je prestalo likvidacijom. sud na predlog lica koje za to ima pravni interes.Komanditori komanditnog društva. 4. Ako se posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva ortaci ili komplementari ne sastanu ili se sednica skupštine članova društva ili akcionara zbog nedostatka kvoruma ne održi. zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz Registra u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. odnosno skupštine članova ili akcionara. obavezni su na povraćaj primljenog ako je to potrebno za namirenje poverilaca društva. komplementara. ponovo imenuje ranijeg ili novog likvidacionog upravnika. likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i odgovarajuće odluke u sedište društva i registar. Ako se naknadno utvrdi da je potrebno sprovesti dalje radnje po okončanju likvidacije privrednog društva.4 Okončanje postupka likvidacije Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva i odobrenja finansijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i izveštaja o sprovođenju likvidacije od ortaka. 12 . likvidacioni upravnik završava postupak i bez odobrenja finansijskog izveštaja o sprovođenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara ili skupštine članova odnosno akcionara. članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva koji su primili isplate u dobroj veri nakon što je privredno društvo u likvidaciji postupilo u svemu u skladu sa Zakonom. Poslovne knjige i dokumenta privrednog društva koje je prestalo likvidacijom čuvaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

dok se sudski postupak samo konstatuje (ZOP razgraničava u kojim slučajevima odluku o prestanku društva donosi skupština akcionara. Odredbe ZOP-a više su vezane za postupak tzv. stečaju i likvidaciji reguliše takođe osnove za prestanak preduzeća likvidacijom. jer se odredbe tog zakona shodno primenjuju na postupak likvidacije. odnosno privrednog društva kako u pogledu uslova. samo preduzeće. odnosno članovi društva. dobrovoljne likvidacije koju prema ovom zakonu može da sprovede. Važeći ZOP reguliše pitanje prestanka preduzeća. 13 . tako i u pogledu postupka. a u kojim tu odluku donosi sud).4. stečaju i likvidaciji.5 Zakonski akti kojima se reguliše postupak likvidacije privrednih društava Likvidacija preduzeća kao redovni postupak prestanka preduzeća regulisana je odredbama dva zakona: Zakona o preduzećima (ZOP) i Zakona o prinudnom poravnanju. Zakon o prinudnom poravnanju.

Z A K LJ U Č A K Likvidacija preduzeća. ali to nije slučaj u pogledu postupka. Odredbe ZOP-a više su vezane za postupak tzv. odnosno članovi društva. stečaju i likvidaciji. stečaju i likvidaciji. regulisana je odredbama dva zakona . a u kojim tu odluku donosi sud. a jedan od načina je i likvidacija preduzeća. ovo ne isključuje mogućnost da postupak sprovede sud i u slučaju kada do prestanka dolazi odlukom akcionara. pa bi subjekti mogli da biraju postupak likvidacije koji će se primeniti na prestanak svog društva. jer se odredbe tog zakona shodno primenjuju na postupak likvidacije. likvidaciju sprovodi sud. Ukoliko bi bila potrebna dva zakona. a 14 . Zakon o prinudnom poravnanju. odnosno članova društva u skladu sa odredbama Zakona o prinudnom poravnanju. onda bi razgraničenje regulative trebalo da bude takvo da jedan zakon reguliše pitanja postupka. takođe reguliše osnove za prestanak privrednog društva likvidacijom. Drugo je pitanje koliko sudovi u praksi primenjuju određena rešenja. U slučaju da društvo prestaje na osnovu odluke suda. Odredbe pomenutih zakona nisu kontradiktorne. dobrovoljne likvidacije koju prema ovom zakonu može da sprovede sâmo preduzeće.Zakona o preduzećima i Zakona o prinudnom poravnanju. kao redovni postupak prestanka preduzeća. stečaju i likvidaciji. Zakon o preduzećima reguliše pitanje prestanka privrednog društva u pogledu uslova i u pogledu postupka. Važno je napomenuti da ova oblast nije dovoljno normirana. Zakon o preduzećima razgraničava u kojim slučajevima odluku o prestanku društva donosi skupština akcionara. Međutim. dok se sudski postupak samo konstatuje. Uslovi postupka likvidacije se podudaraju u oba pomenuta zakona. moglo bi se reći da se i dopunjuju.

Internet sajt: http://hr.. a koja imaju nenaplaćena potraživanja iz inostranstva.11.2009. „Poslovno pravo“.singidunum.knowledge-bank.11.org (datum pristupa: 10. 2008. Ukoliko bi se preduzećima dozvolilo da bez ikakve kontrole vrše likvidacije preduzeća. pomenuti vid likvidacije preduzeća može vršiti radi izbegavanja zakonskih obaveza i odgovornosti.11.) Internet sajt: http://www. odnosno sankcija za nezakonito i nedozvoljeno poslovanje.ac.drugi materijalo-pravna pitanja. Čačak. kada su u pitanju preduzeća iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja.) Internet sajt: http://www.org/wiki (datum pristupa: 10. a drugi sam postupak likvidacije.wikipedia.yu (datum pristupa: 10..2009. odnosno da jedan reguliše uslove za likvidaciju.2009.crnarupa. Deregulacija u ovom slučaju može dovesti do toga da se. LITERATURA - Galjak I. to bi moglo imati dalekosežno negativne posledice u ekonomskom smislu.) 15 . Radulović Z.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful