VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PRAVO

LIKVIDACIJA PRIVREDNIH DRUTAVA

Mentor: Mr Ilija Galjak

Student: Olivera Milojevi Br. indeksa: 199-035/08

Beograd, 09.11.2009. godine SADRAJ

Strana UVOD 1. 2. 3. 4. Privredno drutvo (osnovni pojmovi) Prestanak privrednog drutva Razlika izmeu likvidacije i steaja Likvidacija privrednih drutava 4.1 Razlozi i postupak likvidacije 4.2 Likvidacioni upravnik 4.3 Likvidacioni ostatak 4.4 Okonanje postupka likvidacije 4.5 Zakonski akti kojima se regulie postupak likvidacije 3 4 5 6 8 8 10 11 12 12 14 15

Z A K LJ U A K LITERATURA

UVOD

Do prestanka privrednih drutava uglavnom dolazi iz imperativnih (zakonskih) razloga, ali isto tako i usled dejstva razliitih okolnosti, kao na primer, voljom lanova drutva ili istekom roka na koji je drutvo osnovano. U sluajevima kada privredno drutvo prestaje zbog njegove trajne nesposobnosti za plaanje (insolventnosti) radi se o steaju. A kada je u pitanju prestanak solventnog privrednog drutva iz odreenih razloga, radi se o likvidaciji. Likvidacija privrednog drutva podrazumeva sprovoenje odreenog postupka, koji ukljuuje: donoenje odluke o likvidaciji, dostavljanje obavetenja poveriocima, imenovanje likvidacionog upravnika, podelu likvidacionog ostatka, okonanje postupka likvidacije. Drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo, mogu prestati i po skraenom postupku likvidacije, kada posle donoenja odluke o prestanku drutva svi lanovi daju sudu overene izjave da su izmirene sve obaveze drutva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima. Zakon o privrednim drutvima nema posebnih odredaba o dejstvu likvidacije, izuzev nekih pravila o neprimeni pojedinih instituta steajne likvidacije, kao i pravila o shodnoj primeni pravila steajne insolventne likvidacije na ovu dobrovoljnu likvidaciju.1

Galjak I., Radulovi Z., Poslovno pravo, aak, 2008.

U ovom seminarskom radu u vam objasniti neke osnovne pojmove o privrednim drutvima, postupak likvidacije istih, kao i razliku izmeu likvidacije i steaja.

1. PRIVREDNO DRUTVO (OSNOVNI POJMOVI)

Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatnosti, a u cilju sticanja dobiti.2 Pravne forme privrednih drutava jesu: ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo (otvoreno i zatvoreno). Privredno drutvo moe obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti, a delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti ili dozvole dravnog organa, mogu se obavljati samo po dobijanju te saglasnosti, tj. dozvole. Osnivanje privrednog drutva vri se osnivakim aktom. Osnivaki akt ima formu ugovora o osnivanju (ako ga osniva vie osnivaa) ili odluke o osnivanju (ako ga osniva jedan osniva). Svojstvo pravnog lica drutvo stie unoenjem podataka u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije. Ono se osniva na neodreeno vreme, ukoliko u osnivakom aktu nije odreeno da drutvo traje do odreenog vremena, nastupanja odreenog dogaaja ili postizanja odreenog cilja. Sedite privrednog drutva predstavlja mesto iz koga se upravlja poslovima drutva, dok je poslovno ime naziv pod kojim drutvo posluje. Privredna drutva zastupaju lica koja za to imaju ovlaenje. Ona preduzimaju pravne radnje i pravne poslove u ime i za raun drutva. Imovinu privrednog drutva ine pravo svojine (na novcu, hartijama od vrednosti, pokretnim i nepokretnim stvarima), kao i druga prava koje drutvo moe imati.

Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 125/2004

2. PRESTANAK PRIVREDNOG DRUTVA

Do prestanka privrednog drutva moe doi: svojevoljno, sopstvenom krivicom i iz objektivnih razloga. Do svojevoljnog prestanka rada privrednog drutva dolazi: ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a ne nastavi delatnost kao drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo ili preduzetnik, ako se broj njegovih lanova svede na jedan, a u roku od est meseci se u registar ne prijavi novi lan, istekom vremena na koje je osnovano, odlukom skuptine, tj. lanova, otkazom lana ortakog drutva i iskljuenjem lana, spajanjem ili podelom. Sopstvenom krivicom privredno drutvo prestaje da postoji u sledeim sluajevima: ako mu je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti, jer ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, ako ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno, ako nije organizovano u skladu sa zakonom, ako se osnovni kapital drutva smanji ispod minimalnog iznosa kapitala propisanog zakonom,

 ako se pravosnanom sudskom odlukom utvrdi nitavost upisa u registar, steajem (bankrotstvom). Iz objektivnih razloga drutvo prestaje da postoji: ako drutvo nije organizovano u skladu sa zakonom ili ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno ili ako se osnovni kapital drutva kapitala smanji ispod minimalnog iznosa propisanog zakonom sprovodi se steaj, a u ostalim sluajevima sprovodi se likvidacija drutva, ako prestanu da postoje prirodni uslovi za obavljanje delatnosti, smru lana ortakog drutva, ako ugovorom o osnivanju drutva nije drugaije odreeno; smru jedinog komplementara u komanditnom drutvu.

3. RAZLIKA IZMEU LIKVIDACIJE I STEAJA

Likvidacija i steaj su pojmovi koje mnotvo ljudi u svakodnevnom govoru upotrebljava kao sinonime, iako izmeu njih postoji razlika. Dok je likvidacija prestanak solventnog privrednog drutva iz odreenih razloga, steaj je prestanak privrednog drutva, preduzetnika i drugog privrednog subjekta zbog njegove trajne nesposobnosti za plaanje (insolventnosti). On obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Smatra se da je steajni dunik nesposoban za plaanje ako: je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana, ne moe odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze, uini verovatnim da svoje postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu (pretea nemogunost za plaanje).

Pokretanje postupka steaja se vri na predlog: nadlenog javnog pravobranilatva u ime pravnih lica koje zastupa po zakonu, nadlenog javnog tuioca ako ima osnova za sumnju da je nesposobnost za plaanje povezana sa izvrenjem krivinog dela, poverioca, poreske uprave, steajnog dunika. Organi steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija, steajni upravnik, skuptina poverilaca, odbor poverilaca (najvie devet). Pokretanjem steajnog postupka javljaju se odreene pravne posledice po steajnog dunika: prava direktora, organa upravljanja i nadzornog organa prestaju i prelaze na steajnog upravnika, pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koja je steajni dunik zakljuio nakon otvaranja steajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, punomoje koje je dao steajni dunik, a koje se odnosi na imovinu koja ulazi u steajnu masu, gasi se, steajni upravnik daje otkaz ugovora u radu, uz poslovno ime dodaje se oznaka u steaju. Steajni poverioci se, u zavisnosi od njihovih potraivanja, svrstavaju u isplatne redove. Isplatni redovi su sledei: 7

 u prvi isplatni red spadaju potraivanja po osnovu trokova steajnog postupka u koji ulaze sva potraivanja koja se po zakonu smatraju trokovima steajnog postupka, u drugi isplatni red spadaju neisplaene neto zarade zaposlenih kod steajnog dunika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka i neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka, u trei isplatni red spadaju potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, u etvrti isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih poverilaca. Reorganizacija podrazumeva namirenje poverilaca na nain predvien planom reorganizacije, a ne prodajom celokupne imovine steajnog dunika kao u sluaju bankrotstva. Plan reogranizacije podrazumeva: zadravanje celokupne ili dela imovine iz steajne mase, prodaju imovine iz steajne mase, promenu delatnosti, tj. zatvaranje neprofitabilnih pogona, reviziju ili raskid nepovoljnih ugovora, oprost dugova, uzimanje novih kredita, otputanje zaposlenih i sl.

4. LIKVIDACIJA PRIVREDNIH DRUTAVA

4.1 Razlozi i postupak likvidacije Kao to je ve reeno, likvidacija je prestanak solventnog privrednog drutva, koje raspolae sa dovoljno sredstava za pokrie svojih obaveza, usled:

 izreene mere zabrane obavljanja delatnosti, jer ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost, isteka vremena na koje je osnovano, neobavljanja delatnosti kontinuirano due od dve godine, nije organizovano u skladu sa Zakonom, nitavosti osnivanja drutva, prestanka prirodnih uslova za obavljanje delatnosti, ako se broj osnivaa, odnosno lanova privrednog drutva, osim kod akcionarskog drutva i drutva s ogranienom odgovornou, svede na jedan, a u roku od est meseci se Registru ne prijavi novi lan. Likvidacija se sprovodi na osnovu odluke akcionara, lanova ili ortaka, i to: u sluaju ortakog drutva, jednoglasnom odlukom svih ortaka, ako osnivakim aktom drutva nije odreeno odluivanje veinom glasova, u sluaju komanditnog drutva, jednoglasnom odlukom svih komplementara, ako osnivakim aktom drutva nije odreeno odluivanje veinom glasova, u sluaju drutva s ogranienom odgovornou, odlukom koju donosi skuptina lanova drutva u skladu sa l. 14b stav 2. Zakona o privrednim drutvima, u sluaju akcionarskog drutva, odlukom koju donosi skuptina akcionara drutva, kvalifikovanom veinom u skladu sa l. 293 stav 2. Zakona o privrednim drutvima. Odluka o likvidaciji moe biti inicirana i od strane poverilaca ili suda. Privredno drutvo dostavlja poveriocima obavetenje o likvidaciji i javno ga objavljuje. Poznatim poveriocima se dostavlja pisano obavetenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka. Obavezno je da obavetenje sadri: adresu poverilaca,

 rok u kome drutvo mora primiti prijavu, a koji ne moe biti krai od 120 dana od dana dostavljanja obavetenja, upozerenje da e potraivanje biti prekludirano ako prijava potraivanja ne bude podneta u roku (potraivanje je prekludirano ako nije prijavljeno privrednom drutvu u likvidaciji u roku koji ne moe biti krai od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obavetenja ili ako poverilac ije je potraivanje osporeno od drutva u likvidaciji ne pokrene postupak pred sudom u roku od 30 dana od dana prijema odluke o osporavanju potraivanja). Objava obavetenja ostalim (svim) poveriocima mora da bude objavljena najmanje tri puta u vremenskim razmacima ne manjim od 15 dana niti duim od 30 dana.

4.2 Likvidacioni upravnik Likvidacioni upravnici su lica sa ovlaenjima za preduzimanje radnji u likvidacionom postupku (koja su i ranije imala ovlaenja u drutvu ili su novoizabrana). Sve radnje u likvidacionom postupku se odnose na zavravanje tekuih poslova, naplatu potraivanja, izmirenje obaveza i unovenje imovine drutva. Likvidacioni upravnik zastupa drutvo u likvidaciji i odgovoran je za voenje poslova drutva. On sainjava likvidacioni bilans stanja drutva (najkasnije tri meseca po otpoinjanju postupka likvidacije). Po okonanju postupka namirenja dugova privrednog drutva, sainjava se zavrni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka. Zavrni likvidacioni bilans stanja sadri prikaz izvora priliva i njihovu upotrebu, spisak imovine koja je otuena i prilive koji su tako ostvareni, izjanjenje da li postoje jo neka pitanja koja treba reavati i predlog njihovog reavanja, iznos trokova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku. Ukoliko upravnik utvrdi da vrednost imovine drutva nije dovoljna za namirenje potraivanja svih potraivanja poverilaca, obavezan je da obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak steaja (bankrotstva). O obustavljanju postupka likvidacije upravnik obavetava Registar privrednih subjekata. Postupak likvidacije se zavrava brisanjem drutva iz Registra. Likvidacioni upravnik odgovara poveriocima i akcionarima (lanovima, ortacima) 10

drutva za tetu koju im prouzrokuje izvrenjem svojih dunosti, i to u periodu do godinu dana od dana brisanja privrednog drutva iz Registra. Takoe, on ima pravo na primerenu nadoknadu trokova u postupku sprovoenja likvidacije, kao i naknade za rad (koju odreuju lanovi drutva, a u sluaju spora sud). Na zahtev bilo kog lica koje je vodilo poslove privrednog drutva pre likvidacije, sud moe iz opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika izabranog od strane drutva ili zajednikog postupanja sa njima. Likvidacioni upravnik ne odgovara poveriocima, kao ni ortacima, lanovima drutva ili akcionarima za bilo kakve gubitke privrednog drutva, obaveze ili smanjenja vrednosti imovine koja su nastala kao rezultat donoenja savesnih i razumnih poslovnih odluka u vezi sa sprovoenjem postupka likvidacije privednog drutva. Zahtevi po osnovu odgovornosti likvidacionih upravnika za tetu zastarevaju u roku od jedne godine od dana brisanja privrednog drutva iz registra. Ako je vie likvidacionih upravnika odgovorno za istu tetu, oni odgovaraju solidarno.

4.3 Likvidacioni ostatak

Imovinu koja preostane posle izmirenja potraivanja poverilaca prema drutvu u likvidaciji i koju likvidacioni upravnik raspodeljuje akcionarima (odnosno lanovima ili ortacima) drutva naziva se likvidacioni ostatak. Ako osnivakim aktom, ugovorom ortaka, statutom drutva ili odlukom nadlenog suda nije drugaije odreeno, raspodela se vri u skladu sa pravilima prioriteta, i to: za plaanje ortaka, lanova ili akcionara sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta na plaanje u likvidaciji u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka, lanova ili akcionara drutva, za plaanje ortacima ( u sluaju ortakog ili komanditnog drutva), lanovima (u sluaju drutva s ogranienom odgovornou) srazmerno udelima u drutvu i akcionarima ( u sluaju akcionarskog drutva) srazmerno posedovanim akcijama u drutvu.

11

Komanditori komanditnog drutva, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari akcionarskog drutva koji su primili isplate u dobroj veri nakon to je privredno drutvo u likvidaciji postupilo u svemu u skladu sa Zakonom, obavezni su na povraaj primljenog ako je to potrebno za namirenje poverilaca drutva.

4.4 Okonanje postupka likvidacije

Posle okonanja postupka likvidacije privrednog drutva i odobrenja finansijskog izvetaja sastavljenog sa danom zavretka likvidacije i izvetaja o sprovoenju likvidacije od ortaka, komplementara, odnosno skuptine lanova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izvetaje i odgovarajue odluke u sedite drutva i registar, zajedno sa zahtevom da drutvo bude brisano iz Registra u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Ako se posle okonanja postupka likvidacije privrednog drutva ortaci ili komplementari ne sastanu ili se sednica skuptine lanova drutva ili akcionara zbog nedostatka kvoruma ne odri, likvidacioni upravnik zavrava postupak i bez odobrenja finansijskog izvetaja o sprovoenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara ili skuptine lanova odnosno akcionara. Poslovne knjige i dokumenta privrednog drutva koje je prestalo likvidacijom uvaju se u skladu sa propisima kojima se ureuje arhivska graa. Podatak o tome kod koga se uvaju poslovne knjige i dokumentacija privrednog drutva registruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Zainteresovana lica mogu pregledati knjige i dokumenta drutva koje je prestalo likvidacijom, koja se u skladu sa zakonom smatraju javnim i dostupnim. Ako se naknadno utvrdi da je potrebno sprovesti dalje radnje po okonanju likvidacije privrednog drutva, sud na predlog lica koje za to ima pravni interes, ponovo imenuje ranijeg ili novog likvidacionog upravnika.

12

4.5 Zakonski akti kojima se regulie postupak likvidacije privrednih drutava

Likvidacija preduzea kao redovni postupak prestanka preduzea regulisana je odredbama dva zakona: Zakona o preduzeima (ZOP) i Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Vaei ZOP regulie pitanje prestanka preduzea, odnosno privrednog drutva kako u pogledu uslova, tako i u pogledu postupka. Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji regulie takoe osnove za prestanak preduzea likvidacijom, jer se odredbe tog zakona shodno primenjuju na postupak likvidacije. Odredbe ZOP-a vie su vezane za postupak tzv. dobrovoljne likvidacije koju prema ovom zakonu moe da sprovede, samo preduzee, dok se sudski postupak samo konstatuje (ZOP razgraniava u kojim sluajevima odluku o prestanku drutva donosi skuptina akcionara, odnosno lanovi drutva, a u kojim tu odluku donosi sud).

13

Z A K LJ U A K

Likvidacija preduzea, kao redovni postupak prestanka preduzea, regulisana je odredbama dva zakona - Zakona o preduzeima i Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Vano je napomenuti da ova oblast nije dovoljno normirana. Zakon o preduzeima regulie pitanje prestanka privrednog drutva u pogledu uslova i u pogledu postupka, a jedan od naina je i likvidacija preduzea. Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji, takoe regulie osnove za prestanak privrednog drutva likvidacijom, jer se odredbe tog zakona shodno primenjuju na postupak likvidacije. Uslovi postupka likvidacije se podudaraju u oba pomenuta zakona, ali to nije sluaj u pogledu postupka. Odredbe ZOP-a vie su vezane za postupak tzv. dobrovoljne likvidacije koju prema ovom zakonu moe da sprovede smo preduzee, dok se sudski postupak samo konstatuje. Zakon o preduzeima razgraniava u kojim sluajevima odluku o prestanku drutva donosi skuptina akcionara, odnosno lanovi drutva, a u kojim tu odluku donosi sud. U sluaju da drutvo prestaje na osnovu odluke suda, likvidaciju sprovodi sud. Meutim, ovo ne iskljuuje mogunost da postupak sprovede sud i u sluaju kada do prestanka dolazi odlukom akcionara, odnosno lanova drutva u skladu sa odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Odredbe pomenutih zakona nisu kontradiktorne, moglo bi se rei da se i dopunjuju, pa bi subjekti mogli da biraju postupak likvidacije koji e se primeniti na prestanak svog drutva. Drugo je pitanje koliko sudovi u praksi primenjuju odreena reenja. Ukoliko bi bila potrebna dva zakona, onda bi razgranienje regulative trebalo da bude takvo da jedan zakon regulie pitanja postupka, a

14

drugi materijalo-pravna pitanja, odnosno da jedan regulie uslove za likvidaciju, a drugi sam postupak likvidacije. Ukoliko bi se preduzeima dozvolilo da bez ikakve kontrole vre likvidacije preduzea, to bi moglo imati dalekoseno negativne posledice u ekonomskom smislu, kada su u pitanju preduzea iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja, a koja imaju nenaplaena potraivanja iz inostranstva. Deregulacija u ovom sluaju moe dovesti do toga da se, pomenuti vid likvidacije preduzea moe vriti radi izbegavanja zakonskih obaveza i odgovornosti, odnosno sankcija za nezakonito i nedozvoljeno poslovanje. LITERATURA

Galjak I., Radulovi Z., Poslovno pravo, aak, 2008. Internet sajt: http://hr.wikipedia.org/wiki (datum pristupa: 10.11.2009.) Internet sajt: http://www.knowledge-bank.org (datum pristupa: 10.11.2009.) Internet sajt: http://www.crnarupa.singidunum.ac.yu (datum pristupa:

10.11.2009.)

15