You are on page 1of 7

BUGARSKA

Opte karakteristike Republika Bugarska je drava koja se nalazi u jugoistonoj Evropi i zauzima povrinu od 110 843 km2. Granii se sa Grkom i Turskom na jugu, Srbijom i Makedonijom na zapadu, Rumunijom na severu, a na istoku izlazi na Crno more. Glavni i najvedi grad Bugarske je Sofija. Bugarska ima oko 8 miliona stanovnika od ega 83,9% ine Bugari, 9,4% Turci i 4,7% Romi. Najrasprostranjenija vera je pravoslavna. lanica je NATO a i Evropske unije od 1. januara 2007. godine, ali ne i Euro zone. Slubeni jezik je bugarski, a zvanina valuta bugarski lev. Vremenska zona je GMT+2 do +3.

Istorija Bugarska je u dalekoj prolosti bila deo vizantijskog carstva. U IX X veku Bugarska doivljava veliki uspon za vreme cara Simeona. Kasnije je Bugarska bila na liniji kretanja Otomanske vojske. 1908. godine drava dobija nezavisnost. Uestvovali su i u balkanskim ratovima. Zahvatili su je i I i II Svetski rat. Bugarska je bila zahvadena periodom komunizma, 1991. Bugarsku zahvataju ekonomske i industrijske reforme.

Geografija Bugarsku presecaju Rodopske planine i Stara planina (Balknan). Najveda reka je Dunav koja je istovremeno i prirodna granica sa Rumunijom. Temperature se kredu izmedju -4C i 2C zimi, do 19C do 30C leti. Najpoznatija turistika mesta nalaze se u istonoj oblasti (Varna, Zlatni Pjasci, Burgas, Nesebar, Sunev Breg ). Od 1999. godine Bugarska je podeljena na 28 provincija ili oblasti koje su dobile imena po glavnom ili najvedem gradu u toj oblasti.

Kultura Bugari su vrlo ponosni na svoju kulturu i naslee. Poznate crkve su Bojana, Sveti Djordje, Rila manastir, katedrala Aleksandra Nevskog itd... Ono po emu je Bugarska poznata jesu rue koje se u ovoj zemlji uzgajaju decenijama unazad i od kojih se esto prave parfemi. Na teritoriji Reublike Bugarske nalazi se 36 kulturno - istorijskih rezervata i vie od 40 000 spomenika kulture. Spomenici su iz razliitih perioda - praistorijskog, traanskog, helenskog, rimskog, vizantijskog itd... Svetski poznati su Vlitrnsko zlatno blago iz bonzane epohe, zlatna blaga iz Panaurista, Vrace, Lukovita i Letnice, rogozensko srebrno blago. Ima i dosta autenticno ouvanih gradova i sela iz doba preporoda Bugarske, kao sto su Stari Plovdiv, Veliko Trnovo, Koprivtica, Trjavna, Bozenci, eravna, Melnik, Bansko i mnogi drugi. Bugarska ima dosta pisaca posebno od XIX veka do danas (Hristo Botev, Ivan Vazov, Stojan Mihajlovski, Jordan Jovkov, Blago Dimitrov, Jordan Radikov).

Korisne informacije Pozivni broj za Bugarsku je +359 Pripejd kartica za mobilne telephone zove se PRIMA i moe se kupiti na trafikama, pumpama, prodajnim centrima itd Minut razgovora sa Srbijom je 2,88 leva (ista je cena i za video poziv), a sms 0,25 leva. Iako je Bugarska lanica EU moete pladati samo domadom valutom levom. Za 1 euro se dobija od 1,90 do 1,95 leva. Najbolje je da novac menjate u bankama ili ovladenim menjanicama. Ako zovete sa svojih mobilnih telefona iz Bugarske moete koristiti kod *102*99381...pa broj...# kako bi pozivi bili jeftiniji. Telefonski brojevi hitnih slubi u Bugarskoj: policija +359 2 166 hitna pomod +359 2 150 vatrogasci +359 2 160 ambasada u Sofiji +359 2 946 16 35; +359 2 946 16 33; +359 2 946 16 36

Hrana i pie Hrana - tradicionalna jela sa rotilja, riblji specijaliteti, specijaliteti od testa. Lokalna pida - grozdova rakija, izvanredna stona bela i crna vina. Voda iz vodovoda se uglavnom moe piti, ali se preporuuje kupovina mineralne vode.

Nekoliko tipinih specijaliteta i jela bugarske kuhinje: kembe orba tradicionalno bugarsko jelo koje se priprema od kuvanih sitno iseckanih komadida teledeg, svinjskog ili jagnjedeg kembeta, zainjeno kiselim mlekom, mlevenom ljutom crvenom paprikom, belim lukom i sirdetom. Slui se vruda! opska salata priprema se od paradajza, krastavaca i zelenih paprika iseckanih na kocke, posutih nastruganim belim sirom i zainjenih maslinovim uljem i lukom. Mlena salata priprema se od ceenog kiselog mleka i krastavaca, zainjenih maslinovim uljem, mlevenim orasima, sitno iseckanim belim lukom i perunom. Tarator hladna supa od kiselog mleka i krastavaca, zainjena orasima, belim lukom i miroijom. Sir na opski nain jelo od belog slanog sira, paradajza iseckanih na kocke i luka, prekrivenih jajem, a pripremljeno u glinenoj posudi. evapii to su duguljasti komadi mlevenog mesa zainjenih tradicionalnim zainima i lekovitim biljem, a koji se pripremaju na rotilju. ufte to su kuglice od mlevenog mesa zainjenih tradicionalnim zainima i lekovitim biljem, a koji se pripremaju na rotilju. i-evap peeni ranjidi od mesa, luka i bibera. Gibanica tradicionalno bugarsko jelo koje se priprema od listova testa s nadevom od jaja i belog sira ili urde. Lunik gibanica sa nadevom od poriluka iili crvenog luka, paradajza i crvenih paprika, zainjenih ubrom i perunom. Kjopoolu jelo od mlevenog ili zgnjeenog peenog plavog patlidana s belim lukom, crvenim paprikama i paradajzom. Kavurma u glinenim posudicama peeno jelo od svinjetine ili piletine zainjeno lukom, ubrom, paprikama, biberom, solju. Jahnija od pasulja jelo od pasulja, argarepe, paprike, luka, mlevene crvene paprike, brana i tradicionalnih bugarskih zaina. Sarme jelo od omotanog u listove loze ili kupusa nadeva od pirina, koji moe biti sa ili bez mesa, a zainjeno lukom, argarepom, biberom i tradicionalnim zainima. Karamel krema ukusan desert, priprema se od sveeg mleka, jaja, prenog edera (karamela), slian klasinoj francuskoj kremi brle. Obavezan deo bugarske kuhinje je i rakija , koja se pravi pre svega od loze.

Cene Cene u restoranima i kafidima (u levima): Kafa 0,5 4 Sokovi 1,1 5 Pivo 2 6 Kisela voda 1 3,5 Kokteli 5,5 10 Sladoled (100gr) 1,3 orbe 3,5 - 5 Salate 3 6 Glavna jela 10 25 Riba 10 20 Paste 8 10 Pica 7 10

Cene na plai (u levima): Iznajmljivanje lealjke 4 6 Iznajmljivanje suncobrana 4 6 Vonja na banana 15 Troasovno krstarenje 105 Skijanje na vodi (10 min) 40 Vonja skutera (10 min) 50 Jedrenje na dasci (1 sat) 20 Masaa 25 75

Cene telefoniranja (u levima): Kartica sa 200 impulsa 14 Kartica sa 100 impulsa 8 Internet telefon (1 minut) 0,47 1,3

Cene iznajmljivanja vozila: Automobile (dnevno) od 42 eura Skuteri na struju (po satu) 25 leva Bicikl (dnevno) 20 leva

SOFIJA

Sofija se nalazi u podnoju planinskog masiva Vitoe ( Crni vrh 2290mnv ). Gradski trgovi su vrlo prostrani, obnovljeni i lepo ureeni. Centralna graevina na Trgu Aleksandra Nevskog je istoimena Saborna crkva, graena u znak bugarske zahvalnosti ruskom narodu u osloboenju od turske vlasti. Gradnja ove velelepne graevine zapoeta je 1882. godine po projektu ruskog arhitekte Pomeraneva. Izgraena je kao petobrodna bazilika u vizantijskom stilu sa naglaenom centralnom kupolom i tornjem na zapadnom proelju. U gradnji i dekorisanju hrama uestvovao je veliki broj bugarskih i ruskih arhitekata i umetnika, kao i umetnika iz zemalja zapadne Evrope. U samom gradu se odmah primeti da se dosta gradi, a da za sva kulturno istorijska mesta i znamenitosti postoje jasne i dobro vidljive oznake du puta. Musala je najvii vrh kako Bugarske, tako i Balkana. Ime Musala potie od rei Mus Alah, to znai Alahova planina. Tako je nazvan jo za vreme turske vladavine, a pre toga se zvao Tangra. Na oko 60 km od Sofije nalazi se manastir Rila. Osnovao ga je monah Jovan, kasnije Sveti Jovan Rilski u X veku. Manastir je nekoliko puta bio paljen u vreme Otomanske vladavine. Mesto u kom se nastanio monah Jovan nalazi se na 1150 mnv. Nije dugo bio sam, pridruili su mu se istomiljenici. Jovan Rilski je bio omiljen i potovan ne samo kod naroda, ved i na dvoru. U neposrednoj blizini manastira protie reka Rila, a u sreditu manastirskog kompleksa se nalazi crkva posvedena Presvetoj Bogorodici, graena od 1834. do 1837. godine.U njoj se uvaju moti Svetog Jovana Rilskog, kao i biblioteka od 16000 knjiga. 1976.god. Rilski manastir je stavljen pod zatitu drave a 1983. god. je svrstan u UNESCO-ovu listu svetskog kulturnog i istorijskog naslea.

SUNEV BREG

Opti opis Sunev Breg je jedno od najvedih i najpopularnijih letovalita u Bugarskoj. Nalazi se 35 km od grada Burgasa. Ima plau dugu 9 km i iroku oko 40 m. Samo mesto ima jako malu populaciju ali tokom letnjih meseci turista ima na hiljade i mesto ivne. Letnja sezona traje od sredine maja do sredine oktobra. Ima 115 vedinom renoviranih hotela, oko 80 otvorenih bazena, mnotvo restorana, barova, nodnih klubova i diskoteka. Postoji i pozorite na otvorenom i bioskop. to se tie atrakcija na raspolaganju su vam brojni sportovi na vodi kao i oblinje letovalite Nesebar u kom moete videti popularni stari deo grada.

Transport i prevoz Ovo turistiko mesto ima svoju liniju autobusa. Takoe na raspolaganju vam je i vozid koji vozi iz jednog na drugi deo plae. Postoji i regularni prevoz do Nesebara i Burgasa kao i mnotvo privatnih autobusa i taksista. Takoe na ista ta mesta moete stidi vodenim prevozom.

oping Glavni izvor prodavnica je peaka ulica u centru sa malim grupama prodavnica razbacanim naokolo. Pola sata odavde nalazi se grad Varna koji je pravi zlatni rudnik butika. Trebade vam bar pola dana da obiete sve prodavnice.

Restorani U letovalitu postoji oko 130 restorana, kafida, barova, nodnih klubova, diskoteka i drugih mesta za zabavu. Poseta tradicionalnim restoranima zapoede hlebom, solju i tradicionalnom folk muzikom. Glavnim kuvar ispriade vam poneto o bugarskoj kuhinji i pidima. Moete traiti i recepte koje de vam rado dati.

NESEBAR

Opti opis Nesebar se nalazi u oblasti Burgas na Crnom moru. Grad je naseljen pre oko 3000 godina pod nazivom Menebria. Naselili su ga prvobitno Traani. Jedan je od najstarijih gradova Evrope. Na severnoj strani poluostrva (na kome se ruevine i nalaze) jo uvek se mogu videti ostaci traanskog utvrenja. U blizini novog dela nalaze se dve plae ali su vam dostupne i one u Sunevom Bregu, samo 3 km udaljene od Nesebara. U VI veku pre nove ere grad je bio Grka kolonija i vaan trgovaki centar. U tom periodu grad, koji se tada zvao Mesembria, imao je svetilite, hram posveden Apolonu i pijacu. Godine 71. pre nove ere potpada pod rimsku vlast ali i dalje zadrava pravo da kuje svoj vlastiti novac. U XIII i XIV veku izgraeno je mnotvo crkava: Svete Teodore, Svete Paraskeve, Svetog Mihaila... 1453. godine Turci zauzimaju grad ali arhitektura ostaje. Stil tog perioda vidljiv je na drvenoj kudi koja se nalazi u Plovdivu. Nesebar se sastoji od starog i novog dela. Stari deo grada je taj koji daje peat ovom gradu a drevne ruevine su pod zastitom UNESCO-a. Karakteriu ga srednjovekovne crkve sa predivnim fasadama i dobro ouvanim enterijerom. Ono to ga ini popularnom turistikom atrakcijom jesu dobra atmosfera, lepe plae, kamene ulice, drvene kude i taverne. Nesebar je arhitektonski i istorijski muzej bugarske kulture i jedno je od najpopularnijih turistikih destinacija ove zemlje.

Transport i prevoz U Nesebaru postoje redovne linije koje vas povezuju sa okolnim gradovima. Takoe mogude je koristiti i pomorski saobradaj do Burgasa ili iznajmiti jahtu. Nesebar nije velik grad i mogude ga je obidi peice. Ukoliko vas mrzi da peaite tu je mali otvoreni vozid koji de vas odvesti sa jednog dela grada u drugi za samo 10 minuta. Vonja je oko 1 evro. Vonja brodidem do Sunevog Brega moe biti vrlo zanimljiva. Na doku se nalaze razne vrste brodova, od onih luksuznih koji de vam nuditi raznorazna osveenja na putu do onih obinih ribarskih brodova. Vonja onim luksuznijim je oko 20 leva, kokteli su pribline cene kao i u kafidima. Vonja ribarskim brodidem je od 8 do 12 leva.

oping Bide vam potreba ceo jedan dan da pohvatate ta se sve nudi u starom delu grada karakteristinom po svojim runo raenim suvenirima, poput grnarije i nakita, slika, odede i ostalih sitnica. Cene su potpuno pristupae. Takoe u gradu postoji tatoo studio odmah kraj arholokog muzeja.

Restorani Nesebar ne oskudeva u restoranima, kafdima i tavernama. Najvie njih nalazi se du Roussalka i Tsar Ivan ulica koje se nalaze na jugoistonom delu grada. Restoran Neptun je jedan od najbolji ukoliko se uelite prave morske hrane.

Upozorenja Prljanje i zagaenje plae novano se kanjava od 400 do 1000 leva. Pazite da pokupite svo smede za sobom.

Cene Super market Mladost u glavnoj ulici u Nesebru: Coca Cola 2,14 leva Tost hleb 0,80 leva Pivo kamenica 2l 2,62 leva

Restoran Ambrozija na kraju glavne ulice: Kebab 100gr 1,20 leva Kartofi 200gr 2,20 leva Sopska salata 400gr 3,80 leva Peurke na aru 250gr 4,20 leva