You are on page 1of 7

Tehnologija primene individualne nastave

1. Uvodno izlaganje
Individualna nastava je nastava ''jedan na jedan'' (jedan uitelj jedan uenika) koja je dominirala pre uvoenja razredno asovnog sistema a danas je prisutna na primer u muzikoj koli kada profesor klavira radi samo sa jednim polaznikom. ''Individualizovana nastava je didaktika organizacija vaspitno obrazovnog rada u kojoj se nastavni zahtevi usklauju sa individualnim sposobnostima i karaktristikama u razvoju i radu uenika''.1 Dakle, misli se na organizaciju nastavnog rada koja se temelji na individualnim razlikama meu pojedincima. Polazi se od optih sposobnosti uenika i njihovih sklonosti, interesovanja, razliitih individualnih iskustava, nivoa prethodnih znanja i obavetenosti, tempa individualnog napredovanja, sposobnosti njihovog pamenja, oblika i stilova uenja. Ova nastava se uglavnom temelji na samostalnom radu uenika (individualni rad) mada se moe ostvariti i u grupnom i radu u parovima uz sposobnog nastavnika koji kontinuirano prati i vrednuje rad uenika. Individualizacija nastavnog procesa pojedince ini odgovornim za svoje rezultate i razvija aktivnost, samostalnost i kreativnost. Ideja o individualizaciji nastavnog procesa je veoma stara. Nju nalazimo jo u delima Kvintilijana i u radovima mnogih pedagokih klasika (Komenski, Pestaloci i drugi). Istorijski posmatrano, prvi oblici nastave u robovlasnikom periodu (koja je bila individualna po principu "jedan uenik - jedan uitelj") u sebi je nosila element individualizacije, jer je nastavnik svoje zadatke odmeravao prema mogunostima i dinamici napredovanja uenika. Na ovom, poetnom stupnju razvoja, nastava je po obliku bila individualna, a po vrsti individualizovana. Na potrebu individualizacije nastavnog procesa ukazala su mnoga istraivanja u oblasti genetike psihologije i pedagogije krajem 19. i poetkom 20. veka, a i mnoga savremena istraivanja. U nastavi u kojoj se as svodi na nastavnikovo prianje i uenikovo sluanje individualizaciija se nee nikako ostvaritit. Nastavnik koji 90 % asa ''potroi'' na svoje izlaganje ne stie da upozna sposobnosti, interesovanja, snagu volje i stil rada svojih uenika to je polazite za uspenu individualizaciju nastave. Nastavu usmerenu ka prosenom ueniku autor smatra iluzijom jer takvih uenika u kolektivu nema, kao to nema ni ponovljivih pojedinaca. Uenici istog razreda nisu homogena grupa ni u jednom aspektu svog razvoju. Dr Vilotijevi razlike posmatra u sledeim obelejima: - Razlika u fizikim svojstvima koje su lako uoljive jer su neki mnogo vii a pojedini znatno nii od onih ''proseno'' razvijenih. Prema istraivanjima postoje
1

Vilotijevi, dr Mladen: Didaktika 1, Beograd, 2000, str. 209.

Tehnologija primene individualne nastave

bitne razlike u fizikim svojstvima uenika istog kalendarskog uzrasta koje se vremenom poveavaju a u 14. godini dostiu kulminaciiju da bi potom opet bile manje primetne. Razlike su takoe uoljive u odnosima vitalnih kapaciteta plua, obima grudi, ulu sluha u ulu vida. - Razlike u mentalnim sposobnostima uenika su tee uoljive prostim posmatranjem. Naime nejednakosti u znanjima, brzini itanja, pisanju i razumevanju proitanog mogue je uoiti tek primenom raznih tehnika objektivnog merenja i sumiranja rezultata. ''Utvreno je da se u kategoriji uenika hronolokog doba, na primer, od jedanaest godina mogu nai deca mentalne razvijenosti od est godina kao i deca znatno vieg intelektualnog nivoa (est i vie godina mentalnog doba)''. Deca istog kalendarskog uzrasta, dakle u mentalnoj razvijenosti mogu biti na nivou tog uzrasta, ispod i iznad tog nivoa. Potujui teorijske postavke Vigotskog o ''narednoj zoni intelektualnog razvoja'', zahtevi moraju ii neto iznad mogunosti deteta, kako bi provocirale njegov intelektualni razvoj to znai da moraju biti diferencirani. - Razlike meu uenicima istih optih sposobnosti obuhvataju uenike istog hronolokog doba i stepena mentalne sposobnosti koji se meutim razlikuju po logikom razumevanju govornim, numerikim, matematikim, muzikim, likovnim i drugim specijalnim sposobnosttima. Istraivanja pokazuju da razlike u pamenju meu uenicima jednakih intelektualnih sposobnosti mogu da idu i do pet uzrastnih godina. Stoga je nuno individualizovati oblike pamenja i uenicima koji tee zakljuuju obezebediti prezentaciju sadraja koje mogu vie puta ponavljati i lake izvoditi sudove i zakljuke. - Razlike u znanju uenika neizostavno ukazuju na nunost individualizacije rada. Ve na poetku kolovanja pstoje velike individualne razlike u pogledu predznanja svest sedmogodinjeg deteta, odnosno kolskog poetnika nije tabula rasa. Deca u kolu dolaze razvijenog renika, manjim ili veim razumevanjem matematikih pojmova, poznavanjem slova, novanih jedinica a svi ti pojmovi se izuavaju bez individualizacije i uvaavanja tih razlika. Razlike u razumevanju proitanog neminovno se reflektuju na kvalitet uenja i kvantitet znanja. 2 Navedenim razlikama pojedini prikljuuju i razlike i u porodinim i drutvenim sredinama iz kojih uenici potiu. Kada se govori o individualizovanoj nastavi logiki se namee i pojam diferencijacije u nastavi. Pod ovim pojmom se podrazumeva ''klasifikovanje uenika po nekim slinim ili identinim obelejima kao to su sposobnosti, prethodna znanja, iskustva i interesovanja, tempo uenja, stavovi prema uenju i spremnost uenika za uenje''.3 Postoji spoljna i unutranja diferencijacija koja stvara uslove za individualizaciju nastave. Spoljna diferencijacija, tj. razvrstavanje uenika u homogene razrede ili grupe za uenje prema nivou sposobnosti, znanja i drugim bitnim obeejima se ne primenjuju u naim kolama jer ima niz negativnih socio psiholokih implikacija (smanjuje dinamiku, interakciju...). Ovakva diferencijacija je vrena u nekim zemljama kao na primer pomenuti Manhajmski sistem u Nemakoj, ali se od nje odustalo zbog negativnih posledica.
2 3

Vilotijevi, dr Mladen: Didaktika 1, Nauna knjiga, Beograd, 2000, str. 212. Vilotijevi M., Didaktika 1, Nauna knjiga, Beograd, 2000, str. 213.

Tehnologija primene individualne nastave

Klju uspene individualizacije nastave jeste unutranja diferencijacija koja podrazumeva strukturisanje sadraja, zahteva i zadataka koji se zasnivaju na potovanju razlika meu uenicima integrisanih u odeljenja koja nisu homogena ve predstavljaju zajednisu po sposobnostima i drugim svojstvima razliitih pojedinaca. Tako individualizovana nastava predstavlja jednu od inovacija koja obezbeuje neke od uslova za imperativ naeg vremena za planiranje i verifikaciju vaspitno obrazovnog rada. U naoj zemlji se ve godinama koriste razliiti oblici unutranje diferencijacije nastave (nastava na tri i vie nivoa sloenosti, upotreba nastavnih listia, primena grupnog oblika rada...) u osnovnim i srednjim kolama. Pojavom savremenih didaktikih medija (hipermedijalni sistemi, vetaka inteligencija, virtualna realnost...) stvaraju se uslovi za optimalnu individualizaciju nastavnog procesa. Tradicionalna organizacija nastave jednaka za sve nejednake uenike, naroito sputava one uspenije u razvoju a psebno najuspenije. Ova injenica ima negativne posledice za samog uenika (ije je ubrzano napredovanje onemogueno) ali predstavlja veliku tetu za dravu jer se onemoguava ranije ukljuivanje sposobnih pojedinaca u odgovarajue delatnosti. ''Prema nekim istraivanjima, u populaciji je oko 3,5 % uenika koji mogu ubrzano napredovati''.4 Za otkrivanje takvih pojedinaca neophodna je osposobljenost nastavnika za upoznavanje intelektualnih i drugih sposobnosti i svojstva linosti uenika kao i za organizaciju nastave kojom bi se darovitost uenika razvijala i valorizovala brim zavravanjem pojedinih razreda. Ideja o individualizaciji uenja i nastave pojavila se kao reakcija na to to su u tradicionalnoj nastavi, na svim stupnjevima i u svim vrstama kola, svi uenici pouavani istim tempom. Ovakav tempo ne odgovara svim uenicima jednako: nekima vie pogoduje sporiji, a drugima bri tempo uenja. Individualizacija nastave najefikasnije omoguava da se rei ovaj problem. Smatra se da je individualizacija permanentna didaktika inovacija. Njome se ostvaruju osnovni ciljevi napredovanja pojedinca prema njegovim mogunostima. Angaovanje intelektualnih potencijala, u koje spadaju opte i specijalne sposobnosti, u neposrednom je odnosu sa oblicima individualizacije nastavnog procesa. Njome se, u velikoj meri, prevazilazi tradicionalna organizacija nastave po modelu Komenskog u kome dominira frontalna, tj. jednaka nastava za nejednake uenike.

Vilotijevi M., Didaktika 1, Nauna knjiga, Beograd, 2000, str. 235.

Tehnologija primene individualne nastave

15

3. Zakljuak
injenica je da su uenici nejednakih sposobnosti. Neki uenici su po svojim sposobnostima i uenju uspeniji od ostalih u razredu. Intelektualne mogunostijednog broja uenika nisu ni izdaleka iskoriene. Rad u koli je, uglavnom, usmeren na to da svi uenici postignu uspeh. U tom smislu, velika panja se poklanja slabim uenicima koji zaostaju u nastavi, a manja onim uenicima koji pokazuju natprosene rezultate u uenju. Oni su svrstani u grupu uenika koji u nastavi ostvaruju normalne rezultate u uenju te im se vea briga ne posveuje. Tradicionalna organizacija nastave, jednaka za sve nejednake uenike, sputava one uspenije u razvoju, a posebno najuspenije. Ovo ima negativne posledice za samog uenika (ije je ubrzano napredovanje tradicionalnim sistemom nastave onemogueno), a velika teta je i za dravu, jer se ne onemogaava ranije ukljuivanje sposobnih pojedinaca u odgovarajue delatnosti. Prema nekim istraivanjima, u populaciji je oko 3,5% uenika koji mogu ubrzano napredovati. Tradicionalna organizacija nastave je kljuni razlog sputavanja uenika u razvoju. Znai, razloge treba traiti u tradicionalnom obrazovanju nastavnika za rad u koli. Nastavnici nisu, u dovoljnoj meri, osposobljeni za upoznavanje intelektualnih i drugih sposobnosti i svojstava linosti uenika, nisu osposobljeni za organizaciju nastave kojom bi se sposobnost uenika razvijala i valorizovala brim zavravanjem pojedinih razreda. Individualizaciju moemo definisati kao spontane ili standardizovane obrasce aktivnosti kojima se opta drutvena ili grupna oekivanja i zahtevi prilagoavaju individui, pojedincu. U psihologiji i pedagogiji se esto govori o individualizaciji procesa uenja. Re je o specifinim postupcima kojima se programski zahtevi i didaktiko metodiko oblikovanje nastave usklauje sa osobinama uenika koje su znaajne za uspeh u uenju, na primer, sa uenikim predznanjima, sposobnostima i interesovanjima. Samu individualizaciju nastave poemo definisati kao postupak koji, nasuprot frontalnoj nastavi, dozvoljava svakom ueniku da u odreenom vremenskom periodu, razliite duine, individualno obavlja rad koji je sam odabrao, ili mu ga je odredio nastavnik, a koji odgovara njegovim mogunostima, tenjama i interesovanjima. Samo individualno uenje predstavlja podeavanje uenja prema individualnim mogunostima onoga ko ui. U koli i drugim obrazovnim institucijama to se obavlja putem individualizacije nastave i drugih oblika uenja (za mlade i odrasle), a u procesu saoobrazovanja svaki pojedinac za sebe odreuje sadraj, tempo, oblike, metode i sredstava sopstvenog uenja.

Tehnologija primene individualne nastave

16

Proces individualizacije nastave prati individualistika pedagogija koja je usredsreena iskljuivo na oveka pojedinca, njega izdvaja iz sredine i stavlja iznad zajednice, grupe, drutva. Ovo je samo uvodno izlaganje, a ova tema e dalje biti obraena u sledeim poglavljima. Individualizacija nastave je naroito aktuelna u dananje vreme kada obrazovanje i sposobnosti pojedinca postaju sve znaajnija snaga drutvenog napretka. Individualizacija u nastavi je kompatibilna i komplementarna sa diferencijacijom, jer je individualizacija didaktiki princip koji obavezuje kolu i nastavnika da nastavne ciljeve, sadraje, metode, odnose i pomo u nastavi prilagoavaju ueniku, da otkrivaju, uvaavaju i razvijaju nauno priznate razlike meu uenicima i da nastoje da grupno prouavajui uenje to vie individualizuju i personalizuju, da ueniku omogue relativno samostalno i samoinicijativno uenje, usklaeno sa drutvenim i optima zadacima nastave, da podstiu spostveno stvaralako mieljenje uenika i priznaju oriuginalnost njegove linosti, da potpomau njegove hobije, elje i potrebe iako one nemaju opti znaaj. Razlike meu uenicima su kvantitativne i kvalitativne. Najee su uzrasne, polne, telesno-zdravstvene i umne. Poslednje mogu biti informativne, formativne, radnotemporalne i emocionalno-motivacione. Mogu biti nasleene i steene. Uvianje razlika u sposobnostima uenja postie se pomou psihometrijskih metoda i putem neposrednog i posrednog nastavnikovog posmatranja. Ono mora biti celovito, objektivno, neuoptavajue, individualizovano i kontinuirano. Mogunosti za individualizaciju nastave su identine ili sline modelima diferencirane nastave. One se nude ve prilikom frontalne nastave i demokratinou odnosa u nastavi, a jo vie posrednim vidovima nastavnog rada u grupama, parovima i u individualnom radu, odnosno sa veinom modela unutranje i fleksibilne diferencijacije. Naroito se ostvaruju sa individualno propisanom programiranom i projektovanom dodatnom i dopunskom nastavom i kolskom akceleracijom. Individualizacija nastave ne moe biti apsolutna. Ograniava je jedinstvo izmeu socijalnog i individualnog ovekovog bia, njegovog svestranog i parcijalnog razvoja, grupnih i individualizovanih naslavnih uticaja i organizacije nastave. Ova nastava podrazumeva da se nastavnik stalno i veoma savesno i temeljno priprema i teorijski i praktino. On mora sam, ili uz pomo psihologa i pedagoga, da sagleda mentalne i druge sposobnosti svakog uenika, da utvrdi kakve su razlike meu njima u sposobnostima i znanju i da ih, na osnovu toga, razvrsta, da izrauje diferencirane zadatke i programirane materijale, da individualizuje nastavni proces praktikujui razliite oblike individualizacije.

Tehnologija primene individualne nastave

17

Literatura

1. ehovi S., airovi S.: Da uenje bude lako, Beograd, 2004. god. 2. Vilotijevi M.: Didaktika organizacija nastave, Beograd, 2000. god. 3. Vilotijevi M.: Didaktika Didaktike teorije i teorije uenja, Beograd, 2000. god. 4. Vilotijevi M.: Didaktika Predmet didaktike, Beograd, 2000. god. 5. Nikovi R., Prodanovi T.: Didaktika, Beograd, 1974. god. 6. Grupa autora: kola i kvalitet, Beograd, 1998. god. 7. www.akademac.info/diddaktika 8. www.pedagog.org

Tehnologija primene individualne nastave

18

Sadraj

1. Uvodno izlaganje ...........................................................................................1 2. Tehnologija primene individualne nastave ....................................................4 2.1. Individualno planirana nastava ................................................................4 2.2. Individualizacija nastave primenom zadatka na tri i vie nivoa sloenosti..............................................................................................10 2.3. Individualizacija nastave primenom programirane nastave ...................11 2.4. Individualizacija nastave primenom grupnog oblika rada .....................12 2.5. Individualizacija nastave primenom raunarskih obrazovnih programa ..............................................................................................13 2.6. Individualizacija nastave vetakom inteligencijom i ekspert sistemom ..............................................................................................14 3. Zakljuak......................................................................................................15 Literatura ..........................................................................................................17