OKRESIVANJE (fr. taille; engl. knapping), skup tehnika i metoda primenjivanih u procesu proizvodnje kremenih artefakata.

Podrazumeva aktivnosti vezane za: a) eksploataciju resursa mineralnih sirovina namenjenih za okresivanje; b) pripremu jezgra za okresivanje, kao i odbijanje upotrebljivih seĉiva i odbitaka odgovarajućim tehnikama i c) naknadnu modifikaciju seĉiva i odbitaka u oruĊe odgovarajuće forme i namene. Sva tri tehnološka nivoa u produkciji artefakata, kao i sam repertoar artefakata u okviru odreĊenog skupa mogu biti predmet raznovrsnih analiza (sirovina, tehnoloških obeleţja artefakata i tipologije retuširanog oruĊa). Prouĉavanje tendencija u razvoju tehnologije okresivanja vaţan je segment ukupnog izuĉavanja paleolitskih, mezolitskih i neolitskih kultura.

MIKRODLETO - TEHNIKA (fr. microburin - technique du coup de; engl. microburin technique), tehnika prelamanja seĉiva na pravilne segmente. IzvoĊena je na taj naĉin što je pre prelamanja na ivici seĉiva formirano malo jamiĉasto udubljenje. Javlja se još u mlaĊem paleolitu, ali je karakteristiĉna pre svega za mezolit. Od pravilnih delova seĉiva dobijanih primenom ove tehnike izraĊivani su geometrijski artefakti koji su kasnije korišćeni ili kao vrhovi strela ili kao umeci za razliĉite tipove kompozitnog oruĊa.

ODBIJANJE (fr. débitage), postupak dobijanja upotrebljivih odbitaka od komada sirovine, oblutka ili već pripremljenog jezgra. Na osnovu eksperimenata i etnografskih pokazatelja ustanovljeno je da je u praistoriji primenjivano nekoliko osnovnih tehnika pri odbijanju artefakata. One se mogu podeliti u dve osnovne grupe - u jednu ulaze tehnike odbijanja udarom (direktno - tvrdim ili mekim perkuterom, indirektno ili pomoću nakovnja), dok drugoj pripada tehnika odbijanja pritiskom. Tehnika direktnog odbijanja tvrdim perkuterom (mineralnog porekla, najĉešće oblutkom) predstavlja elementarnu tehniku. Zbog loše kontrole sile i smera udara tom tehnikom su dobijani nepravilni i masivni odbici. Javlja se u svim periodima. Tehnika direktnog odbijanja mekim perkuterom (biljnog ili ţivotinjskog porekla, odnosno drvetom ili pomoću kosti ili roga) omogućila je nešto bolju kontrolu smera udara u procesu okresivanja odbitaka i seĉiva. Poĉinje da se primenjuje još u srednjem ašelu, u finalnoj obradi ruĉnih klinova. Tehnika direktnog odbijanja pomoću nakovnja sastoji se u tome da sila pri udaru ide istovremeno i od perkutera i od podloge (tj. od nakovnja). Karakteristiĉna je za pojedine starijepaleolitske (klaktonijen npr.), ali i za mnoge kasnije kulture u kojima je obavljano okresivanje tzv. bipolarnih jezgara (ĉesto od kvarca i kvarcita). Tehnika indirektnog odbijanja podrazumeva postojanje predmeta (najĉešće kamena ili paroška roga) izmeĊu udaraĉa i platforme jezgra. Omogućila je znatno veću preciznost (tj. kontrolu sile i pravca udara) pri odbijanju. Primenjuje se od mlaĊeg paleolita i korišćena je u izradi seĉiva. Tehnika odbijanja pritiskom razvijena je u mezolitu, a korišćena je i u poznijim periodima - neolitu i eneolitu. Pritisak na platformu jezgra postizan je ili pomoću kratkog

oruĊa drţanog u ruci ili pomoĊu dugog štapa sa osloncem za grudi. Ovom tehnikom dobijana su izuzetno pravilna, duga i uska seĉiva.

SEČIVO (fr. lame; engl. blade), odbitak ĉija je duţina više od dva puta veća od širine. Najĉešće je pravilne forme, paralelnih ivica i sa paralelnim negativima (prethodno odbijenih seĉiva) na dorsalnoj strani. Za razliku od odbitaka sensu stricto (kratkih) meĊu kojima većina predstavlja nusprodukte okresivanja, gotovo sva okresana seĉiva bila su predviĊena ili za neposrednu upotrebu ili za naknadnu obradu. Seĉiva se javljaju još od starijeg paleolita (u ašelskoj kulturi, sa poĉetkom primene levaloazijenske tehnike u okresivanju), ali do njihove masovne i sistematske produkcije dolazi tek u mlaĊem paleolitu (nov koncept u tehnologiji okresivanja, nove tehnike odbijanja). Vrhunac u izradi seĉiva dostiţu u mezolitu i neolitu, kada je, uvoĊenjem tehnike odbijanja pritiskom, omogućeno dobijanje izuzetno pravilnih i uskih, malih seĉiva (tzv. lamela). LAMELA (fr. lamelle, engl. bladelet), malo seĉivo od okresanog kamena ĉija duţina (zavisno od izbora morfometrijskih kriterijuma) nije veća od 4-5 cm, ni manja od 2-2,5 cm. Veoma malo (mikro) seĉivo, manje od 2-2,5 cm naziva se mikrolamela (fr. microlamelle).

ODBITAK (fr. éclat; engl. flake), neposredan proizvod intencionalnog okresivanja jezgra od kremena ili od nekog drugog minerala silicijum dioksida (SiO2). Dobija se primenom koncentrisane sile udara ili pritiska na platformu jezgra (v. odbijanje). Odmah nakon odbijanja odbitak je mogao biti upotrebljavan za obavljanje razliĉitih delatnosti. Mogao je i naknadnom obradom (retuširanjem) da bude pretvoren u oruĊe odgovarajuće namene. Na odbitku se razlikuju: a) platforma udara (ili talon) koja je deo platforme jezgra koji se odvojio nakon okresivanja (prema tome da li je platforma jezgra pre odbijanja bila pripremana ili ne razlikujemo kortikalnu, glatku ili facetiranu platformu udara na odbitku); b) prednja (ili dorsalna) strana na kojoj su vidljivi negativi odbiitaka koji su prethodno odbijeni sa jezgra, a eventualno i korteks, tj. prvobitna kora oblutka; c) donja (ili ventralna) strana, koja je glatka i na kojoj je uoĉljivo školjkasto ispupĉenje (bulbus perkusije) nastalo reakcijom kriptokristalne strukture minerala na silu udara ili pritiska kojom je izvršeno odbijanje. Kraj odbitka na kome se nalaze platforma i bulbus perkusije naziva se proksimalnim, dok se suprotni kraj oznaĉava kao distalni. Fragment odbitka koji ne sadrţi ni proksimalni ni distalni kraj oznaĉava se kao medijalni. Izduţeni odbitak, tj. odbitak ĉija je duţina više od dva puta veća od širine naziva se seĉivo.

JEZGRO (fr. nucléus; engl. core), komad sirovine (izvaĊen iz leţišta) ili oblutak na kome se vide tragovi intencionalnog okresivanja. Zavisno od toga da li tragovi potiĉu od pripreme ili od okresivanja pravih, tj. upotrebljivih odbitaka (engl. blanks) razlikuju se pre-jezgra i jezgra odbaĉena u poĉetnoj, razvijenoj ili završnoj fazi eksploatacije. Kod pravih jezgara uvek se moţe prepoznati platforma sa koje je vršeno odbijanje, kao i tzv. površina odbijanja na kojoj su vidljivi negativi već okresanih odbitaka. Klasifikacija jezgara se moţe izvesti na osnovu: a) forme (piramidalna, koniĉna, prizmatiĉna, diskoidna, nepravilna itd.); b) broja platformi i orijentacije negativa na površini odbijanja (jednoplatformna, dvoplatformna, izmenjene orijentacije itd.); c) dimenzija i dimenzionih odnosa (velika, srednjih dimenzija, mala, veoma mala); d) vrste artefakata koja je sa njih okresivana (jezgra za seĉiva, za odbitke, za lamele, itd.). Iako jezgra nisu toliko osetljiva u kulturnom i hronološkom pogledu kao na primer retuširano oruĊe, pojedini tipovi jezgara ipak se mogu vezati za odreĊene kulture i periode u praistoriji. Tako su za stariji i srednji paleolit karakteristiĉna nepravilna, diskoidna i levaloazijenska jezgra (v. levaloazijenska tehnika) za odbitke, za mlaĊi paleolit - pravilna jezgra za seĉiva, a za mezolit - mikrolitska jezgra za lamele.

RETUŠ (fr. retouche; engl. retouch), krupniji ili sitniji negativi na ivici odbitka dobijeni retuširanjem, tj. naknadnom obradom artefakta (pomoću tzv. retušera od kamena, kostiroga ili drveta). Funkcija retuša je da se oruĊe dovede u ţeljenu formu, da se ivica odbitka (inaĉe oštra i lako lomljiva) ojaĉa, te da se dobije ugao radne ivice pogodan za to da se oruĊem obavlja odreĊena radnja (ponekad i radi boljeg usaĊivanja). Intencionalni retuš treba razlikovati od oštećenja ivice nastalih bilo usled upotrebe odbitka bilo usled nekih drugih - antropogenih, biogenih ili prirodnih faktora. Prema Ţ. Laplasu (G. Laplace) osnovni kriterijumi za klasifikaciju retuša bili bi: a) naĉin (zavisi od ugla retuša, najĉešće u odnosu na ventralnu stranu odbitka) obiĉan, strmi, plitak, uzdignut, dletasti i površinski-ljušteni retuš; b) širina ili invazivnost (zavisno od stepena modifikacije prvobitne ivice odbitka) - marginalan i dubok retuš; c) pravac - sa retušem koji moţe biti direktan (polazi od ventralne strane), inverzan (polazi od dorsalne strane), naizmeniĉan (delimiĉno direktan, delimiĉno inverzan - na istoj ivici), bifacijalan (na obe površine jedne iste ivice) i normalan (za dleta); d) kontinuiranost (u odnosu na duţinu ivice odbitka) - kontinuiran, diskontinuiran, jamiĉast i nazupĉan retuš; e) lokalizacija (na odbitku) - proksimalan, medijalan, distalan retuš; f) orijentacija (u odnosu na osu odbijanja) - lateralan, transverzalan retuš; g) forma (radne ivice) - prav, konveksan, konkavan i sinusoidan retuš.

odbitak dleta (fr. konvergentan ili nepravilan. odbitak (ili seĉivo) koji je najĉešće retuširan transverzalno. engl. omogućavao da se pomoću ove alatke vrši obrada (uglavnom urezivanje i graviranje) raznih tvrĊih materijala . Mesto na kome se spaja platforma sa koje je izvršeno retuširanje sa samim negativom odbitka dleta predstavlja radnu ivicu oruĊa. La Typologie Analitique et Structurale: base rationelle d‟étude des industries lithiques et osseuses.kosti. dleta tipa Noaje. tj. paralelan. neki tipovi retuša stilski su veoma prepoznatljivi i mogu se vezati direktno za odreĊene kulture (orinjasijenski retuš npr. Dleta su karakteristiĉna pre svega za mlaĊi paleolit i mlaĊe periode. rukovodeće ili fosilne tipove (fr. Na osnovu morfoloških i dimenzionih karakteristika. Ugao retuša u odnosu na površinu sa koje je izvršeno retuširanje uglavnom je veći od 60°. ramenasti. dvostruka i višestruka (po broju negativa koji polaze od iste platforme). chute de burin. Lakan. kruţni itd. kao i diedarska dleta (kad je odbijanje odbitka dleta izvršeno na negativu prethodno formiranog dleta). Kao nusprodukt takvog naĉina retuširanja javlja se tzv. Res-Basale. roga ili drveta. burin spall). ona se mogu podeliti na: obiĉna dleta (formirana na obiĉnoj neretuširanoj ivici). kao i na osnovu forme radne ivice mogu se razlikovati: strugaĉi na seĉivima i odbicima. zubu dleta (fr. grattoir.prema orijentaciji negativa na samom odbitku. Tako moţemo razlikovati još i kratku (forme negativa kratkog odbitka) i izduţenu.Ovim kriterijumima treba dodati još i kriterijume za opis forme i meĊusobnog odnosa negativa retuša na jednoj retuširanoj ivici. Dleta zatim mogu biti i jednostrana. end-scraper). Banques de données archéologiques. 1972. lamelarnu formu negativa retuša ĉiji meĊusoban odnos moţe biti npr. noktasti. dleta na retuširanom prelomu ili na retuširanoj ivici. Iako se sporadiĉno javljaju i u ranijim periodima strugaĉi. Mnogi tipovi dleta predstavljaju tzv. burin). dent du burin) koji je. dvostrana ili višestrana (zavisno od toga koliko ih je formirano na jednom odbitku). Zavisno od toga sa kakve je površine izvedeno odvajanje odbitka dleta. engl. . stepenast. šiljati. Laplace G. a koji opet mogu biti luĉni. . 932. fossiles directeurs) za odreĊene kulture (npr. STRUGAČ (fr. TakoĊe. No. ali i lateralna i transverzalna . romanelijenski i solitrejski strugaĉi). dubokim i uzdignutim retušem. DLETO (fr. Vašon. Pretpostavlja se da su korišćeni u obradi krzna i koţe ulovljenih ţivotinja. dleta na prelomu seĉiva ili odbitka. pljosnati ili debeli (ĉunasti). njuškasti. potom i jednostruka.). Reĉ je o tzv. i engl. budući veoma otporan. poĉevši od mlaĊeg paleolita preovlaĊuju u većini industrija oruĊa od okresanog kamena. alatka koja se formira tako što se pomoću jednog ili više udara uzduţno odstranjuje deo ivice odbitka ili seĉiva. orinjasijenska i dr.). Mnogi tipovi strugaĉa osetljivi su u kulturnom i hronološkom pogledu (npr. orinjasijenski.

piéce a encoche. Forma radne ivice je konveksna. Pretpostavlja se da je oruĊe ovog tipa korišćeno za obradu tvrĊih materijala . tip Tata itd. engl. gde se javlja bilo u vidu masivnih nazupĉanih odbitaka bilo u vidu uskih i dugih lamela sa jednom ili obe nazupĉane ivice (v. strugaĉi ili dleta. engl. prava ili sinusoidna (nepravilna). kao npr. U okviru ove kategorije oruĊa mogu se razlikovati ubadaĉi (sa šiljkom formiranim bilateralnim. Postruške nisu u toj meri tipološki izdiferencirane i kulturno i hronološki osetljive. roga i drveta. U mlaĊem mezolitu. denticulate piece). tip Kina. odbitak ili seĉivo na ĉijoj je ivici formirano jedno ili više (diskontinuirano rasporeĊenih) jamiĉastih udubljenja. U mlaĊem paleolitu (u orinjasijenu) naroĉito se izdvajaju tzv. a posebno znaĉajnu ulogu ima u tzv. a korišćeno je. kao i u mlaĊim periodima praistorije. seĉiva podvezanog tipa. Razmak izmeĊu zubaca moţe biti manji ili veći. plitko i invazivno retuširana jamiĉasta udubljenja. dok negativi retuša mogu biti krupniji ili sitniji i izvedeni plitkim (do 30°) ili uzdignutim (30-60°) retušem. u kastelnovijenu. Javlja se tokom celog paleolita. Javlja se u celom paleolitu. a ne retko i stepenastim retušem ĉiji ugao u odnosu na donju površinu alatke ne prelazi 55-60°. postruške. pretpostavlja se. retuširan dubokim. PROBOJAC (fr. kastelnovijen). konkavna.). engl. racloir. prvenstveno u obradi artefakata od kosti. i u mezolitskim kulturama.POSTRUŠKA (fr. odbitak koji je. odbitak ili seĉivo na kome je na jednom. direktnim retušem) i svrdla (sa . klaktonijenska udubljenja. šiljci itd.. reĊe i na oba kraja. plitka i asimetriĉno postavljena jamiĉasta udubljenja. notched piece). dobijana jednim udarom. side-scraper). posebno pri obradi ulovljenog plena (odvajanje krzna od mesa i tetiva). ali moţe biti i sasvim izdiferencirano u tipološkom pogledu (nazupĉani strugaĉi. perçoir. Izuzetak su samo pojedini tipovi srednjopaleolitskih postruški . piéce denticulée. takoĊe. NAZUPČANO ORUÐE (fr. engl. Postruške su sluţile kao noţevi pri obavljanju razliĉitih delatnosti. Nazupĉano oruĊe je najĉešće amorfne forme (kad je reĉ o obiĉnim nazupĉanim odbicima).npr. nailazimo na uske i duge lamele sa dva naspramna. borer).pre svega pri izradi artefakata od roga. Za stariji i srednji paleolit karakteristiĉna su tzv. najĉešće lateralno. mada se u znatnom broju susreću i u poznijim periodima. JAMIČASTO ORUÐE (fr. Ĉesto je. uzdignutim. retuširanjem formiran šiljak. na sredini suţena sa dva široka. Veoma su ĉeste u starijem i naroĉito u srednjem paleolitu. nazupĉanom musterijenu. odbitak ili seĉivo ĉija je ivica retuširana tako da se dobije nazupĉana forma.

) za epigravetijen. a javlja se u gotovo svim periodima praistorije. strm.) karakteristiĉni za srednjoevropski magdalenijen i hamburgijen. engl. retuširan kontinuiranim strmim retušem. i engl. Naroĉito su ĉesti u mlaĊepaleolitskim i mezolitskim kulturama u jugoistoĉnoj Evropi. truncation). javljaju u svim periodima praistorije. OLJUŠTENI KOMAD (fr. odbijanje . OruĊe ovog tipa nije tipološki izdiferencirano. Probojci se javljaju u svim periodima praistorije i to u raznim varijantama. seĉivo koje je na jednom. Za ove poslednje smatra se da su mogli da predstavljaju oruĊe koje je posredovalo izmeĊu udaraĉa i objekta na koji se delovalo koncentrisanom silom (v.).šiljkom izvedenim pomoću direktnog retuša na jednoj ivici i inverznog retuša na drugoj ivici). reĊe i na oba kraja prelomljeno. kao uostalom i bipolarna jezgra. STRUGALICA (fr. poĉevši od srednjeg paleolita. odbitak malih dimenzija. Posebno je ĉesto u badegulijenu (proto-magdalenijenskom facijesu u Francuskoj). Neke od varijanti osetljive su i u kulturnom i hronološkom pogledu. koja meĊusobno nisu ni u morfološkoj. nazupĉani retuš. a verovatno ni u funkcionalnoj vezi (npr. strugaĉ-dleto. odbitak ili seĉivo na kome su formirana najmanje dva razliĉita primarna tipa oruĊa. Lateralan obiĉan retuš. splintered piece). ORUÐE SA RETUŠIRANIM PRELOMOM (fr. kao i još neki elementi od sekundarnog znaĉaja za tipološku klasifikaciju. piéce ésquillée. ali ne i obavezno. poĉevši od srednjeg paleolita. a zatim i retuširano . Retuš je najĉešće. KOMBINOVANO ORUÐE. strmo retuširani ubadaĉi tipa "bec" (fr. raclette). troncature. pa su tako asimetriĉni ubadaĉi tipa "Zinken" (nem.najĉešće strmim . mali komad sirovine ili odbitak koji na dva suprotna kraja nosi plitke-površinske negative nastale upotrebom ili okresivanjem.indirektno odbijanje). MeĊu oljuštenim komadima treba razlikovati primerke koji nose negative okresivanja upotrebljivih odbitaka i seĉiva (reĉ je o bipolarnim jezgrima posebno ĉestim u tehnologiji izrade artefakata od kvarca i kvarcita) od primeraka koji imaju sitna oštećenja i koji u pravom smislu predstavljaju alatke. ne uzimaju se u obzir pri definisanju razliĉitih tipova kombinovanog oruĊa. strugaĉ-ubadaĉ itd. engl. Oljušteni komadi se. jamiĉasta udubljenja. a Fijera (Fiera) ubadaĉi za vinĉansku kulturu.

S druge strane. konkavne ili nepravilne forme. lamele koje su. prave. harpun. MIKROLIT (fr. trapeze i dr. segment kruga. po pravilu mikrolitskih dimenzija (v. lamelle a dos tronquée. a obeleţava ga izuzetna kulturna i hronološka osetljivost.tehnika). tehnikom mikrodleta). géométrique. OruĊe ovog tipa sporadiĉno se javlja još u srednjem paleolitu. U finalnom paleolitu i mezolitu ĉesto je i tzv. izraĊenih od razliĉitih materijala. engl. oruĊe geometrijske forme (trougao. ali se sam termin najĉešće vezuje za tzv. to moţe biti noţ. trapez). Geometrijsko oruĊe je karakteristiĉno za kasni mlaĊi paleolit i mezolit. osim na prelomu. hipermikrolitsko oruĊe ĉija duţina (zavisno od izbora morfometrijskih kriterijuma) ne prelazi 12. ovde je reĉ o sloţenom oruĊu ĉiji se oštećeni ili istrošeni delovi (mikroliti) mogu lako zameniti. Sluţilo je. microlith). strmo retuširane i na jednoj od ivica (fr. vrh koplja ili strele) i kao umetak za razne tipove kompozitnog oruĊa.). ali je pre svega karakteristiĉno za mlaĊi paleolit (posebno za njegovu finalnu fazu) i poznije periode.jedna alatka. Za razliku od ranijeg principa: jedan predmet . microlithe. Pojava kompozitnog oruĊa oznaĉava prekretnicu u tehnologiji izrade artefakata. tehnike odbijanja.5. Retuširani prelom moţe biti ravan ili kos. romb. Zavisno od forme predmeta i naĉina usaĊivanja mikrolita. a verovatno i od drveta. Od njih je kasnije. sastavljeno je od više elemenata. pomoću raznih tehnika usaĊivanja. GEOMETRIJSKO ORUÐE (fr. Pojava ovog tipa oruĊa . Tendencija mikrolitizacije oruĊa naroĉito je izraţena krajem mlaĊeg paleolita i u mezolitu i tesno je povezana sa tehnološkim inovacijama koje se tada javljaju (v.i dubokim retušem. engl. srp. već i mogućnost dobijanja alatki standardizovane forme i funkcije. Ono moţe biti strugaĉ.npr. pravougaonik. strmo retuširani šiljak ili neki drugi tip alatke. pravljeno razliĉito kompozitno oruĊe. roga. mikrodleto . koplje ili neko drugo oruĊe ili oruţje. naziv za oruĊe veoma malih dimenzija (ne veće od 25 mm). izraĊeno na pravilnom segmentu seĉiva malih dimenzija (reĉ je o segmentima koji su ponekad dobijani i posebnim tehnikama prelamanja . Cilj inovacija usmerenih na smanjenje dimenzija artefakata bio je ne samo ušteda mineralnih sirovina. U finalnom paleolitu i mezolitu dobijano je usaĊivanjem (pomoću smole ili bitumena) geometrijskih mikrolita u nosaĉ od kosti. odnosno 10 mm. mikrolit). geometrical tool). truncated backed bladelet) posebno su karakteristiĉne za kasni mlaĊi paleolit (epigravetijen i magdalenijen) u zapadnoj i juţnoj Evropi. engl. trouglove. osim kao projektil (tj. KOMPOZITNO ORUÐE. geometrijsko oruĊe (segmente.

kao vrh strele). i engl. STRELICA OD OKRESANOG KAMENA (fr.u nekim sluĉajevima moţe ukazivati i na poĉetak zemljoradnje i to onda kada se na mikrolitima uoĉava tzv.tehnika). TROUGAO (fr. na jednoj ivici. handaxe). TRAPEZ (fr. Moţe biti kratak ili izduţen. Tipološki izdiferencirani vrhovi strela . Karakteristiĉni su pre svega za finalnopaleolitske i mezolitske kulture. trapĉze). Javlja se u razliĉitim varijantama. Korišćen je kao projektil (tj. Javlja se u razliĉitim varijantama. kao i u srednjoj Evropi (industrije tipa Krakov-Zvjerţinjec). sa pravilnim ili nepravil nim luĉnim hrptom. Segmenti su sluţili i kao projektili (vrhovi strela) i kao umeci za kompozitno oruĊe. Karakteristiĉno je pre svega za stariji paleolit - . od kojih su mnoge osetljive u kulturnom i hronološkom pogledu. koji po formi podseća na vrh strele kakav poznajemo. Od obiĉnog šiljka sa luĉnim strmo retuširanim hrptom razlikuje se po tome što na njemu uvek nedostaje proksimalni kraj prvobitne lamele (sa platformom i bulbusom perkusije). mikrodleto .biface. pa mu je i funkcija prepoznatljiva (kao vrhovi strela verovatno su korišćeni i mnogi strmo retuširani šiljci i šiljci sa trnom u poznom paleolitu. geometrijski mikrolit u obliku segmenta kruga ili polumeseca formiran na delu seĉiva (ponekad dobijenom i posebnom tehnikom prelamanja . engl. oruĊe dobijeno dvostranim (bifacijalnim) okresivanjem oblutka ili komada sirovine. i engl. oruĊe sa retuširanim prelomom. pointe de fleche taillée. coup de poing . ali se to ĉesto ne moţe dokazati). ali i kao umetak za kompozitno oruĊe. milenijuma. Ĉesto se susreće. engl. bez trna ili sa konkavnom bazom retko se susreću pre poĉetka neolita (najranije u iberijskom solitreju . arrowhead).npr.BIFAS (fr. triangle). segment). i engl. na oba preloma (v. tj.šiljci tipa Parpalo). Retuširan je najĉešće strmim i dubokim retušem. kako u kasnim mlaĊepaleolitskim tako i u mezolitskim kulturama. SEGMENT (fr. RUČNI KLIN .facijalno ili bifacijalno retuširani. Poĉevši od neolita. tehnikom mikrodleta). Karakteristiĉan je za mlaĊi mezolit i uglavnom se ne javlja pre -6. meĊutim. kako u kulturnom tako i u hronološkom pogledu. Izuzetak jedino predstavlja njihova pojava (masivnih i nešto većih primeraka) u ranim mlaĊepaleolitskim kulturama na podruĉju Apeninskog poluostrva (u ulucijenu). silikatni sjaj. a korišćen je i kao projektil (vrh strele) i kao umetak za kompozitno oruĊe. sa trnom. ĉesto se javljaju i veoma su osetljivi. šiljak od okresanog kamena. za koji se utvrdi da potiĉe od seĉenja kultivisanih ili polukultivisanih ţitarica. geometrijski mikrolit trougaone forme izraĊen na fragmentu lamele. fragment lamele retuširan na oba uţa kraja.

engl. kultura oblutaka). mezolitske sekire od okresanog kamena predstavljaju prototip za kasniju produkciju neolitskih glaĉanih sekira. i sa nepravilnom (cik-cak) seĉicom. totalnim ili parcijalnim retušem. engl. ali i na masivnom odbitku. cleaver). Retuširana je facijalnim ili bifacijalnim. chopper).).4 miliona godina u ranim . Stariji ašel (pre-šel ili abevilijen) obeleţavaju masivni ruĉni klinovi. pretpostavlja se. a verovatno najĉešće za drobljenje i cepanje tvrĊih materijala . inaĉe. kao i u centralnoj i jugoistoĉnoj Aziji (v. i engl. samo što mu je radna ivica najĉešće orijentisana transverzalno. takoĊe. ali se javlja i kasnije . Sekire se javljaju u gotovo svim periodima. Kao i sekire. sa stanjenom bazom (bez korteksa) i pravom radnom ivicom.) gde su. a posebno su karakteristiĉne za starije i srednjopaleolitske kulture (naroĉito za ašelsku kulturu u severnoj Africi). Ruĉni klinovi su verovatno predstavljali višenamenske alatke. CEPAČ .npr. hache de pierre taillée. korišćene za seĉu šuma i obradu drveta. u kulturi ertebele i dr. takoĊe. kasapljenje ulovljenog plena i mnoge druge aktivnosti. i motiĉice se javljaju još od starijeg paleolita. U starijem i srednjem paleolitu veoma su ĉesti i na nalazištima u srednjoj Evropi. ali su posebno karakteristiĉne tek za finalnopaleolitske i mezolitske kulture . dok je samo oruĊe. ali i u ostalim delovima Evrope (ĉak i na Ðerdapu . i u finalnopaleolitskim i mezolitskim kulturama u severnoj Evropi (sviderijen. jednostrano ili dvostrano okresan komad sirovine ili odbitak. SEKIRA OD OKRESANOG KAMENA (fr.kostiju i drveta. maglemozijen.za ašelsku kulturu. sa bazom koja je ĉesto pod korteksom.u srednjopaleolitskim industrijama (u mikokijenu i musterijenu sa ašelskom tradicijom npr.5-1.ČOPER (fr. po naĉinu izrade oruĊe sliĉno sekiri. chopper) ili dvostranim (engl. Cepaĉi se javljaju još pre 2. ali i da budu korišćeni kao noţevi i postruške za seĉenje mesa. i za razne . To je masivna alatka koja je mogla da sluţi za razne svrhe. dok su za mlaĊi ašel karakteristiĉni fino izraĊeni (zahvaljujući upotrebi mekog perkutera u finalnoj fazi obrade) simetriĉni bifasi ovalne.pre svega na severozapadu (u maglemozijenu. tranchet).pre-ašelskim ili olduvajskim industrijama u istoĉnoj Africi (na lokalitetima Omo i Hadar u Etiopiji. Tipološki i tehnološki. chopping-tool) okresivanjem jednog kraja oblutka. Olduvaj u Tanzaniji i Kobi Fora u Keniji). ertebele i dr. na Padini i Vlascu). srcolike i trougaone forme. tranchoir. MOTIČICA (fr. kopljaste. Moţe biti izraĊena na komadu sirovine ili obutku. jedno od najprimitivnijih oruĊa kod kojeg je seĉica dobijana jednostranim (engl. Seĉica moţe biti smeštena lateralno ili transverzalno u odnosu na osu oruĊa. pa i u severnoj Africi i na Bliskom istoku. po pravilu.). mogli su da sluţe za kopanje lukovica i korenja. tj. trouglaste ili trapezaste forme (uţi kraj se usaĊuje ili priĉvršćuje za dršku od drveta ili u usadnik od kosti ili roga). Karakteristiĉne su. Javljaju se.

seletijen. predstavlja artefakt od bazaltne ili silikatne . Ovim tipom retuša najĉešće su retuširana seĉiva.fr. Šiljci ovog tipa su u većini sluĉajeva veoma tanki i fine izrade. u bohunicijenu). posebna tehnika u okresivanju koja se javlja u kulturama sa razliĉitom tradicijom (u pojedinim ašelskim i musterijenskim facijesima). technique Levallois). ORINJASIJENSKI RETUŠ (fr. polyĉdre). Prisutna je i u nekim mlaĊepaleolitskim kulturama (npr.neolitske kulture širom evropskog kontinenta (poznate su npr. u fazi eksploatacije jezgra najpre se dobija odbitak sa tragovima centripetalne preparacije i facetiranom platformom (u obliku ţandarmskog šešira . već tek po okonĉanju pripreme jezgra. sa negativima koji su najĉešće ljuspiĉasti po formi i stepenasto orijentisani (delimiĉno prekrivaju jedni druge). LEVALOAZIJENSKA TEHNIKA (fr. dvojni šiljak. pruţa se duţ cele njegove ivice (tj. LISTOLIKI ŠILJAK (fr. Blattspitzen. operacionalizovanu tehniku u okresivanju u kojoj se ţeljeni proizvod (odbitak ĉija je forma unapred zamišljena) ne dobija neposrednim odbijanjem. a tek nakon njega i ĉitav niz odbitaka ili šiljaka (prvog reda. Javljaju se u poznim srednjopaleolitskim i ranim mlaĊepaleolitskim kulturama na podruĉju srednje Evrope (altmilijen. kao i diskoid. Levaloazijenska tehnika se sastoji u tome što se najpre površina odbijanja na jezgru pripremi centripetalnim okresivanjem. pointe foliacée. kampinjijenske motiĉice) u kojima će vremenom posluţiti kao uzor za motike istog tipa od glaĉanog kamena. po pravilu. Orinjasijenski retuš duboko zahvata površinu artefakta na kome je izveden i. tj. Poĉinje da se primenjuje još u starijem paleolitu (u srednjem ašelu) i traje kroz ceo srednji paleolit. a konstatovani su i na više lokaliteta na Balkanu (Museljevo i Samujlica u Bugarskoj. orinjasijenska seĉiva). chapeau de gendarme). POLIEDAR (fr.) pravilne trougaone forme. korišćeni i kao noţevi ili postruške. leaf point). koja se odmah potom pripremi za dalje odbijanje facetiranjem. Shodno takvoj pripremi. manje ili više listolike forme. Nije iskljuĉeno da su osim kao projektili za koplja. Negativi retuša. Kokinopilos i Morfi u Grĉkoj). Predstavlja najstariju osmišljenu. a potvrĊene su ĉak i specijalizovane radionice za njihovu izradu. pa ĉak i import iz udaljenijih podruĉja. engl. retouche aurignacienne). kontinuiran je i totalan). Risovaĉa u Srbiji. Sa levaloazijenskog jezgra bilo je mogućno odbiti samo mali broj tipiĉnih levaloazijenskih seĉiva ili odbitaka. i to na jednoj ili obe ivice (v. nem. takoĊe. drugog reda itd. unifacijalno ili bifacijalno retuširan. jeţmanovicijen). stilski prepoznatljiv dubok i uzdignut retuš. Zatim se na jednom uţem kraju oblutka ili komada sirovine formira platforma udara. U završnoj fazi eksploatacije ono je ĉesto pretvarano u diskoidno ili nepravilno jezgro za odbitke. mogu imati i izduţenu lamelarnu formu.

tj. bifacijalno okresan ruĉni klin izduţene forme. pointes de Parpalló). Tayac point). Karakteristiĉan je za tajasijenske (pre-musterijenske) industrije u juţnoj Francuskoj. feuilles de saule) i kolenasti bifacijalno okresani šiljci (fr. mada se javlja i u ostalim musterijenskim facijesima. SOLITREJSKI ŠILJCI (fr. a po svemu sudeći i diskoidi. Evropi i Aziji. Karakteristiĉan je za najstarije starijepaleolitske. . sa izdvojenim vrhom. mousterian point). i tehnikom pritiska (moţda i nakon zagrevanja sirovine . opšti naziv za facijalno i bifacijalno okresane listolike i ostale šiljke koji karakterišu solitrejsku kulturu. a katkad i stepenastim retušem . pointes à cran solutréennes) karakteristiĉni za mlaĊi solitrej. dok su izduţeni šiljci u obliku vrbovog lista (fr. Pojedine musterijenske šiljke morfološki je ponekad teško razlikovati od konvergentnih postruški. bifacijalno okresani šiljci u obliku lovorovog lista (fr. verovatno predstavljaju jezgra. feuilles de laurier) najranije se javljaju u srednjem solitreju. ali i srednjepaleolitske kulture u istoĉnoj i severnoj Africi. ali na prostoru Iberijskog poluostrva. a u nekim sluĉajevima i kao postruška. Karakteristiĉan je za tipiĉni musterijen. na jednoj ili obe ivice.radi lakše obrade). engl. TAJASIJENSKI ŠILJAK (fr. poliedri. takoĊe. formiran je na obiĉnom ili levaloazijenskom odbitku ili seĉivu. blago konkavnim ivicama i širokom i masivnom bazom. Za razliku od sferoida za koje se pretpostavlja da su mogli da sluţe kao bole. pointes solutréennes). u pojedinim fazama izrade. pointe micoquien. micoquian point). MUSTERIJENSKI ŠILJAK (fr.stene ĉija je forma u manjoj ili većoj meri zaobljena okresivanjem. Retuširan je uzdignutim i grubim nazupĉanim retušem. pointe moustérienne. Reĉ je o bifacijalno okresanim šiljcima sa krilcima i trnom poznatim pod nazivom šiljci tipa Parpalo (fr. Sluţio je kao projektil za koplje. pointe de Tayac. kao i izuzetna simetrija i tankoća. Unifacijalno retuširani listoliki šiljci karakteristiĉni su za stariji solitrej. uzdignutim. a i u estetskom pogledu nemaju premca u paleolitu Evrope. kao projektili za neku vrstu praćke. MIKOKIJENSKI ŠILJAK (fr. engl. Obeleţava ih facijalan retuš dobijen. Reĉ je o šiljcima koji po savršenstvu izrade. Javlja se u mikokijenu. asimetriĉan šiljak formiran na debelom odbitku. U mlaĊem solitreju. trougaone je forme i retuširan najĉešće dubokim. S druge strane. mali. ustanovljeni su najstariji do sada zabeleţeni vrhovi strela u paleolitu. engl.parcijalno (samo na vrhu) ili totalno.

NJUŠKASTI STRUGAČ (fr. Negativi retuša na radnoj ivici oruĊa su najĉešće lamelarne . Bulbusno ispupĉenje je veoma istaknuto. engl. grattoir caréné. već mu je i ĉeoni kraj zadebljan. BIFACIJALNI NOŽEVI SA HRPTOM (fr. nosed end-scraper). sluţila za odsecanje delova grana drveta naizmeniĉnim polukruţnim pokretima. Unutar njega ĉesto se uoĉavaju sitni negativi koji ne predstavljaju retuš. engl. udubljenje dobijeno direktnim udarom po ivici odbitka. ramenastog. engl. pretpostavlja se. Podseća na krišku limuna. ČUNASTI STRUGAČ (fr. bifaces à dos. encoche clactonienne. Jedna od duţih ivica na njima predstavlja seĉicu. Pravi ĉunasti strugaĉ ne samo da je formiran na debelom odbitku. lepezastog ili kruţnog tipa. nem. KLAKTONIJENSKI ODBITAK (fr. Quina side-scraper). carinated end-scraper). dubokim i invazivnim. Strugaĉi ovog tipa karakteristiĉni su za orinjasijen (v. bifacijalno okresani noţevi ili postruške formirani na debelim odbicima ili pljosnatim oblucima. Karakteristiĉno je za musterijen tipa Kina.POSTRUŠKA TIPA KINA (fr. dok ivica naspram nje nije retuširana. orinjasijenski strugaĉi). oruĊe sa transverzalno orijentisanom konveksnom radnom ivicom. racloir type Quina.luĉnog. engl. kao i u poznijim kulturama. strugaĉ ĉiji . Poznati su bifacijalno okresani noţevi tipa Bokštajn (nem. Kielmesser). éclat clactonienne. strugaĉ na debelom odbitku . njuškastog. facijalno ili bifacijalno. Platforma mu je široka i zaklapa tup ugao u odnosu na ventralnu stranu odbitka. asimetriĉni. clactonian flake). formirano na debelom odbitku ili na malom oblutku. grattoir à museau. Retuširano je lateralno. masivan. Javljaju se u mikokijenu u centralnoj i istoĉnoj Evropi. nepravilan odbitak dobijen tehnikom direktnog odbijanja. KLAKTONIJENSKO UDUBLJENJE (fr.izduţene i trougaone forme (kad nisu lamelarni u pitanju je atipiĉan ĉunasti strugaĉ) i konvergentni ili paralelni izmeĊu sebe. clactonian notch). klaktonijenska udubljenja su. Za razliku od obiĉnih jamiĉastih udubljenja (dobijenih retuširanjem) ĉija je funkcija bila zaobljavanje predmeta. ali se javljaju i u drugim mlaĊepaleolitskim. a ponekad i stepenastim retušem. već su nastali usled upotrebe. Pradnikmesser). Bocksteinmesser) i Pradnik (nem. engl.

kao lamele Difur) marginalnim i polustrmim retušem. Jedan ili oba kraja seĉiva mogu biti zašiljeni. Na distalnom kraju orinjasijenskih seĉiva ĉesto su formirani i luĉni strugaĉi. Javljaju se u raznim varijantama. ĉunastom-njuškastom strugaĉu. koplja). a ĉešće bilateralno (ponekad i naizmeniĉno . Orinjasijenska seĉiva su uglavnom većih dimenzija (tj. engl. a ponekad i na obe ivice (na jednoj direktno. U malom broju prisutne su i u drugim mlaĊepaleolitskim kulturama (šatelperonijenu i perigordijenu npr. Aurignacian endscrapers). tj. ŠILJAK TIPA KREMS (fr. mada se. . duţa su od 5 cm). pointe de Font-Yves). pointe de Krems. tako da je malo verovatno da su sluţile kao projektili (vrhovi strela ili kao umeci za koštane šiljke. LAMELA DIFUR (fr. lames étranglées. Sama radna ivica ili ĉeoni kraj strugaĉa moţe biti zadebljan ili ne. susreću i u tipiĉnom orinjasijenu. onda je reĉ o tzv. Karakteristiĉan je pre svega za orinjasijen (naroĉito za orinjasijen tipa Krems-Difur) u srednjoj i zapadnoj Evropi. ĉunasti . engl. a retuširan je. Poznata su. strangulated blade). Njuškasti strugaĉi ĉunastog tipa ĉesti su u orinjasijenskim industrijama (v. takoĊe. Ĉeoni kraj (radna ivica) kod ovih strugaĉa skoro je uvek zadebljan.).5 cm. Retuširane ivice mogu biti prave ili blago luĉne. Uzduţni profil lamela ovog tipa je najĉešće zakrivljen. Ako je odbitak na kome je formiran strugaĉ debeo. bar formalno (prema kriterijumima za izraĉunavanje njihovog indeksa). lame aurignacienne. engl. Krems point).luĉni i njuškasti strugaĉi na debelim odbicima ĉija je gornja površina (dorsalna strana) najĉešće pod korteksom. lamelle Dufour. malo seĉivo koje je na jednoj. U grupu orinjasijenskih strugaĉa.je ĉeoni deo izdvojen sa jednim ili sa dva jamiĉasta udubljenja. Aurignacian blade). engl. široka jamiĉasta udubljenja. Moţe biti formiran i na seĉivu i na odbitku. samo mnogo reĊe. ni manja od 2. engl. kao i šiljak tipa FontIv (fr. ORINJASIJENSKO SEČIVO (fr. grattoirs aurignaciennes. i orinjasijenska seĉiva podvezanog tipa (fr. ne ulaze luĉni strugaĉi formirani na orinjasijenskim seĉivima.orinjasijenski strugaĉi). manje ili više simetriĉno postavljena. ali moţe biti i lateralno orijentisan (u tom sluĉaju govorimo o ramenastom strugaĉu). Vrh strugaĉa se po pravilu nalazi u osi oruĊa. na drugoj inverzno) retuširano finim. zašiljen ili zaobljen. a duţina im uglavnom nije veća od 5 cm. Dufour bladelet). seĉivo koje je lateralno ili bilateralno retuširano orinjasijenskim retušem. Javljaju se u velikom broju u orinjasijenu tipa Krems-Difur. ORINJASIJENSKI STRUGAČI (fr. reĊe lateralno. sa dva. marginalnim i polustrmim retušem. formiran je na uskom malom seĉivu (lameli).

fr. površinskim retušem. sa izduţenim trnom namenjenim za usaĊivanje. Smatra se da je moglo da sluţi kao noţ ili postruška. oruĊe kolenastog tipa (moţe biti i noţ . pointe de Kostienki. istoĉnom gravetijenu . ali i kao projektil za koplje. šiljci ovog tipa mogli su biti korišćeni kao noţevi i postruške.u srednjoj i istoĉnoj Evropi. površinskim retušem. strmim i dubokim retušem. pointe de la Font-Robert. Karakteristiĉno je za gornji perigordijen u zapadnoj Evropi (perigordijen Vc). formirano na seĉivu. gravetijenski šiljak mikrolitskih dimenzija . Pre nego kao projektili za koplja.5 mm. Negativi odbitka dleta ĉesto se završavaju malim. oruĊe sa luĉnim. GRAVETIJENSKI MIKROŠILJAK (fr. ŠILJAK TIPA FON-ROBER (fr. Smatra se da je sluţilo kao vrh koplja ili strele. kao i u tzv. couteau de Kostienki) formirano na masivnom seĉivu. microgravette). ŠILJAK TIPA KOSTJENKI (fr. GRAVETIJENSKI ŠILJAK (pointe de La Gravette. engl. Španiji i Italiji. . Trn je posebno obraĊen direktnim i dubokim. Gravetijenski mikrošiljci se javljaju u velikom broju u gravetijenskim i epigravetijenskim industrijama. Javlja se u ranom mlaĊem paleolitu (v. Javljaju se u kostjenkijenu (regionalnoj varijanti istoĉnog gravetijena u juţnoj Rusiji i Ukrajini).ŠATELPERONIJENSKI ŠILJAK (fr. oruĊe većih dimenzija. Vrh šiljka je retuširan na dorsalnoj strani direktnim i marginalnim retušem (mada moţe biti i neretuširan). Po svoj prilici. dok je na ventralnoj strani stanjen plitkim. strmo retuširanim hrptom. engl. a širina od 12. strmim retušem. Retuširan je unilateralno. retuširanim jamiĉastim udubljenjem. DLETO TIPA NOAJE (burin de Noailles. Font-Robert point). sluţili su kao projektili za strele. katkad i stepenastim retušem) na proksimalnom kraju. Noailles burin).formiran na lameli ĉija duţina po pravilu nije veća od 25 mm. Châtelperron point). Javlja se u perigordijenu IV (gravetijenu tipa Gravet) u zapadnoj Evropi. Gravette point). ulucijen) u Francuskoj. engl. pointe de Châtelperron. Karakteristiĉno je po širokom jamiĉastom udubljenju (retuširanom dubokim. dvostrano lateralno dleto na retuširanom prelomu. uzdignutim. šatelperonijen. engl. Kostienki point). ali i u ostalim facijesima istoĉnog gravetijena. engl. oruĊe sa pravim ili blago luĉnim strmo retuširanim hrptom formirano na dugom i uskom seĉivu ili lameli. kao i po tome što su vrh i baza oruĊa sa donje (ventralne) strane stanjeni plitkim. Šiljci ovog tipa karakteristiĉni su za gornji perigordijen (perigordijen Va) u zapadnoj Evropi.

engl. polustrmim ili strmim retušem). pointe de Sauveterre.). Sauveterrian point). ravnom ili konkavnom bazom. Sluţio je kao projektil za strelu. pointe à face plane) na debelom seĉivu ili laminarnom odbitku. a delom i centralnog Balkana (Šandalja II. Karakteristiĉan je za finalni epigravetijen. Arenian point). Italiji. Kadar). Karakteristiĉan je za sovterijen. ali se javlja i u mnogim drugim ranoholocenskim kulturama. nije veći od 25 mm). Moţe imati i listoliku formu. strmo retuširanim hrptom.EPIGRAVETIJENSKI KOLENASTI ŠILJAK (fr. Na taj naĉin formiran trn sluţio je za usaĊivanje.ranom epigravetijenskom facijesu u juţnoj Francuskoj i Italiji. pointe azilienne. bilateralno. kao i u pećini Seidi npr. pa i na istoĉnoj obali Jadrana). unilateralno ili bilateralno (polustrmo-strmo) retuširan šiljak mikrolitskih dimenzija. SOVTERIJENSKI ŠILJAK (fr. delimiĉno ili totalno unifacijalno retuširan šiljak (fr. engl. šiljak sa naglašeno luĉnim. pointe du Tardenois. facijalnim . Javljaju se i na prostoru zapadnog. Swidry point). ARENIJENSKI ŠILJAK (pointe Arénienne. izduţeni šiljak sa trnom. tj. Kolenasti šiljci sa hrptom ĉesti su u gornjem perigordijenu. SVIDERIJENSKI ŠILJAK (fr.u potkapini Kastrica. Javlja se u arenijenu . ali su zato na podruĉju istoĉnog Balkana sasvim retki (osim na par nalazišta u Grĉkoj . Azilian point). engl. kao i u starijem epigravetijenu na podruĉju zapadnog i juţnog Mediterana (u juţnoj Francuskoj. AZILIJENSKI ŠILJAK (fr. Tardenoisian point). pointe de Swidry. engl. engl. engl. oruĊe sa strmo retuširanim hrptom koje je na donjem kraju suţeno pomoću lateralno izvedenog jamiĉastog udubljenja (retuširanog najĉešće direktnim i dubokim. Trn i vrh šiljka inverzno su retuširani invazivnim i plitkim. Uglavnom je (ali ne i obavezno) mikrolitskih dimenzija (tj. Ovĉja jama. Javlja se u razliĉitim varijantama. pointe à cran epigravettienne. Epigravetian shouldered point). azilijen i njima srodne kulture. Javlja se u tardenoazijenu. sa retuširanom. TARDENOAZIJENSKI ŠILJAK (fr. strmo retuširan jednostruki ili dvostruki šiljak sa luĉnim hrptom mikrolitskih dimenzija. trougaoni.

Vrh šiljka moţe biti retuširan. ŠILJAK TIPA KUNDA (fr.S. retuširan na oba kraja inverznim.u sviderijenu i njemu srodnim kulturama. E. kosom ili konkavnom retuširanom prelomu). pointe de Lingby.. Na lokalitetu Alfa . Javlja se u poznom magdalenijenu. arensburgijenu. god. Federmesser). HAMBURGIJENSKI ŠILJAK (fr. Javlja se u više varijanti. pointe hambourgienne. Kunda point). kratak i širok šiljak sa bilateralno (uglavnom strmo) retuširanim trnom namenjenim za usaĊivanje. Baza je ponekad retuširana (reĉ je o ravnom. engl. engl. oruĊe sa luĉnim. Javlja se u razliĉitim varijantama . Higs (Higgs). Javlja se u arensburgijenu i kulturi federmeser. Javlja se u mnogim finalnopaleolitskim i mezolitskim kulturama u severnoj i severozapadnoj Evropi (u bromijenu. oruĊe sa trnom koji je formiran pomoću dva simetriĉno postavljena. strmo retuširanim hrptom. jamiĉasta udubljenja. Lyngby point). NOŽ TIPA FEDERMESER (nem. pointe de Kunda. a karakteristiĉan je za finalnopaleolitske kulture u severozapadnoj Evropi. Ahrensburgian point). strmim retušem. Hamburgian point). sviderijenu i dr. Retuširan vrh šiljka zakrivljen je prema neretuširanoj ivici seĉiva. engl. nalazište na otvorenom prostoru u juţnom Epiru (Grĉka).retušem. Vrh šiljka katkad podseća na oruĊe sa veoma kosim retuširanim prelomom. Javlja se u raznim mezolitskim kulturama u severoistoĉnoj Evropi. kao i u kulturi federmeser u srednjoj Evropi. ARENSBURGIJENSKI ŠILJAK (fr. engl.bilateralnim. Kratak trn ispod kolenastog ispupĉenja retuširan je takoĊe direktnim ili inverznim. ustanovio je na više mesta u dolini kremenu industriju razliĉite kulturne provenijencije. posebno za hamburgijen. strmo retuširana. listolike ili romboidne forme. Sluţio je kao projektil za strelu ili kao noţ.). pointe ahrensbourgienne. Na lokalitetu Beta otkriveni su bifacijalno okresani listoliki šiljci u srednjopaleolitskom kontekstu (musterijenski artefakti zajedno sa produktima levaloazijenske tehnike u okresivanju). Sam trn je ujedno retuširan i direktnim . kolenasti šiljak na seĉivu. plitkim (površinskim) ili polustrmim retušem. ŠILJAK TIPA LINGBI (fr. polustrmim ili strmim retušem. dvostruki šiljak sa vrhom u osi oruĊa. Vrh šiljka ĉini veoma kos strmo retuširan prelom (v. koji je ovaj prostor istraţivao 1963. KOKINOPILOS (Kokkinopilos). Nalazi se u dolini ispunjenoj moćnim naslagama crvenkastog sedimenta. oruĊe sa retuširanim prelomom).

do -12..S. u Epiru (Grĉka).I. U sloju 3 otkriveni su nalazi iz bronzanog doba. ASPROKALIKO (Asprochaliko).P. 1967. na nalazištu je otkriven i jedan starijepaleolitski ruĉni klin (mikokijenskog tipa). potkapina u kanjonu reke Luros. "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas". milenijum) konstatovana industrija sa kolenastim strmo retuširanim šiljcima.N. god. i 1967.W. Paschos P. Higgs E.L. Proceedings of the Prehistoric Society. KASTRICA (Kastritsa).H. 32. Runnels) sa saradnicima preduzeo 1991. Proceedings of the Prehistoric Society. Dakarisa. Asprochaliko and Kastritsa: Further Investigations of Palaeolithic Settlement and Economy in Epirus (North-West Greece). dok industrija iz sloja 4 ima sva obeleţja finalnog epigravetijena s kraja poznog glacijala (lamele sa pravim i luĉnim hrptom. 1966. Carter P. i 1966.. N. Industrija iz sloja 10 (9 prema Higsu) predstavlja najranije svedoĉanstvo o pojavi epigravetijena u jugoistoĉnoj Evropi (datovana je radioaktivnim ugljenikom u 26 100 +/. Sadrţi više epigravetijenskih horizonata. First International Conference. pre naših dana). Istraţivana je izmeĊu 1964.900 god. Prilikom revizionih iskopavanja koje je Ĉ.. Dakaris S. Environment and Industries of Stone Age Greece: Part I.S. Zachos K. Harris D. 199244. U gornjim slojevima prikupljena je i veća koliĉina artefakata od kosti i roga. The Climate. Bailey G. Ioannina. Geometrijsko oruĊe u njoj je veoma slabo zastupljeno.S. 1994. Hey R.S. 15-42. The Climate... Higsa (Higgs) 1966. pod rukovodstvom E. Proceedings of the Prehistoric Society.. Environment and Industries of Stone Age Greece: Part III.I. U slojevima 19-14 sadrţi srednjepaleolitsku kremenu industriju (tipiĉni musterijen sa produktima levaloazijenske tehnike u okresivanju u slojevima 19-16. Proceedings of the Prehistoric .S. mikrolitski strugaĉi i geometrijsko oruĊe). Runnels C. Pleistocene and early Holocene human settlement and landscape in the Preveza region. Environment and Industries of Stone Age Greece: Part II. Ranels (C. 1-29. dok je u slojevima 1-5 (-18..R. milenijum) ustanovljena je industrija sa lamelama i šiljcima sa pravim hrptom.. 1994. u Epiru (Grĉka).. mikromusterijen u sloju 14). southern Epirus. Vita-Finzi C. 30. 49.. September 7-11. Higgs H.E.N. Gamble C. The Climate. van Andel T. Higgs E... 1964. U sloju 7 (datovanom radioaktivnim ugljenikom u -19. 1983. strugaĉima i dletima.konstatovana je mlaĊepaleolitska industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom. god. Fagg A. Higgs E. pećina u blizini Janjine. Vita-Finzi C.S.. Iskopavanja su obavljana pod rukovodstvom E. Higsa (Higgs) i S. a u slojevima 10-4 mlaĊepaleolitsku kremenu industriju epigravetijenskog tipa. lamelama sa pravim i luĉnim hrptom i kratkim strugaĉima na odbicima. god.

a zatim i kultivisanih ţitarica.. kao i sakupljanje divljih cerealija i leguminoza. milenijuma). noktastim i kruţnim strugaĉima i produktima tehnike mikrodleta.. milenijuma) zastupljen je sa tehnološki osiromašenom industrijom u kojoj dominira oruĊe izraĊeno na masivnim i nepravilnim odbicima. Jakobsena (T.P.V. Iskopavana je u periodu od 1967. Carter P. Neolit u Franktiju zapoĉinje oko -6000.na tunu).L. na osnovu kulturnih i stratigrafskih pokazatelja. unutar i ispred pećine. Higgs H.Society. a bez geometrijskog oruĊa. sa mikrolitskim lamelama i šiljcima sa pravim i luĉnim hrptom.W. Objavljivanje rezultata istraţivanja još je u toku. prekriven kamenjem). Asprochaliko and Kastritsa: Further Investigations of Palaeolithic Settlement and Economy in Epirus (Nort-West Greece). Jakobsen). god.S. milenijuma) pak. U neolitskim slojevima prikupljena je i veća koliĉina upotrebnih i ukrasnih predmeta od kosti. Gamble C. roga i glaĉanog kamena.N. prvi put. a obeleţava ga pojava . do 1976. nešto znaĉajniju ulogu u snabdevanju ima i ribolov (posebno u mlaĊem mezolitu . meĊutim.najpre domesticiranih ovikaprida. Gravetijenu ili starijem epigravetijenu odgovara industrija iz litiĉkih faza II i III (datovanih u -21. Poĉetak mlaĊeg mezolita (prva polovina -7. 33. do -9. razvrstana u šest litiĉkih faza. U mezolitskim slojevima pećine konstatovan je i jedan skeletni grob (pokojnik poloţen u zgrĉenom stavu. Ekonomika mezolitskih populacija i dalje je zasnovana na lovu na krupnu i srednjekrupnu divljaĉ. sa lamelama sa pravim hrptom. jedno je od najznaĉajnijih i najkompleksnije istraţenih praistorijskih nalazišta u Grĉkoj. odnosno u -19. otkriveno je i nekoliko grobova dece i odraslih individua. pod rukovodstvom T. U njima se u nešto većoj meri javljaju i kremeni artefakti od opsidijana (koji je još od kraja mlaĊeg paleolita pomorskim putem importovan sa Melosa). 1-29. dok sve ostale pripadaju gravetijenskom ili epigravetijenskom tehnokompleksu. U neolitskim slojevima. s tim što sada. Sadrţi materijalne ostatke od mlaĊeg paleolita do neolita. a posle i u horizontima srednjeg (urfirnis keramika).. geometrijskim oruĊem (segmentima i trouglovima). milenijum). pa i kozorog). 49. divlje goveĉe. javlja oko -5800.. Sudeći po ostacima faune (jelen. obeleţava pojava trapeza i drugih (uglavnom atipiĉnih) geometrijskih artefakata. U donjim slojevima nalazišta otkrivena je mlaĊepaleolitska kremena industrija koja je. god. divlja svinja. bez tipiĉnih orinjasijenskih strugaĉa). Mezolit se u Franktiju javlja u dve faze. lov na krupnu i srednjekrupnu divljaĉ bio je osnovna ekonomska delatnost u svim paleolitskim fazama. Stariji mezolit (datovan u drugu polovinu -8. Ona se. god. a kasnije i primena mikrolamelarne tehnologije u okresivanju.. Proceedings of the Prehistoric Society. u horizontu starijeg neolita (monohromna i slikana keramika). 1983. . na Peloponezu. Bailey G. 15-42 FRANKTI (Franchthi). dok finalnom epigravetijenu pripada industrija iz faza IV-VI (datovanih u period od -11. mlaĊeg (mat slikana keramika) i finalnog neolita (naknadno bojena ."crusted" keramika). Jedino litiĉka faza I sadrţi orinjasijensku kremenu industriju (osiromašenu. U najstarijoj fazi prisustvo keramike nije sa sigurnošću potvrĊeno. pećina u Argolidskom zalivu. kao i znatan broj antropomorfnih i zoomorfnih figurina.

1987. Palaeolithic investigations at Klithi: preliminary results of the 1984-1985 field seasons. The Palaeolithic of Klithi in its wider context. Webley D. U sloju 12 otkriven je i fragment kosti sa urezanim cik-cak motivom. 4. god. K.).A. geometrijsko oruĊe. U sloju 6a/7 (-28. Sturdy D. do -8.Occasional Papers. 81. noktasti strugaĉi. 7-35. nastavlja orinjasijenska kremena industrija datovana u -31.P. Garod (Garrod) 1939.. MeĊu prikupljenim ostacima faune preovlaĊuju kosti kozoroga i divokoze. U osnovi sloja C konstatovana je keramika koja je opredeljena u stariji neolit. Sordinas A.. Kozlovski (Kozlowski) sa saradnicima 19711975. N. milenijum) potvrĊena je industrija koja ima naglašena obeleţja balkanskog tipiĉnog orinjasijena (dominacija . A. godine. pod rukovodstvom Dţ. Roubet C. Pĉrles C. Istraţivali su je D. SIDARI (Sidari). The Annual of the British School of Archaeology at Athens.W.N. Scientific American. baĉokirijen. Greece). No 6. Vol. BAČO KIRO (Bacho Kiro).. 1986. Gamble C. jedno je od najbogatijih i najkompleksnije istraţivanih poznopaleolitskih nalazišta u Grĉkoj. 76-87. milenijum. Bejlija (G. U gornjim slojevima konstatovana je mlaĊepaleolitska kremenu industrija. god. Sadrţi više epigravetijenskih horizonata datovanih radioaktivnim ugljenikom u period od -14. Iskopavana je 19831986. kao i geometrijsko oruĊe trouglove i trapeze. U sloju A ustanovljeni su keramika i kremeni artefakti iz bronzanog doba. 1992. Sloj 11 sadrţi najstariju datovanu mlaĊepaleolitsku kremenu industriju u Evropi (stariju od -41 000 god. U sloju D otkrivena je mezolitska kremena industrija koja sadrţi oruĊe formirano na masivnim i nepravilnim odbicima. 1970: Stone Implements from Northwestern Corfu. Sordinas. produkti tehnike mikrodleta).. potkapina u kanjonu reke Voidomatis u Epiru. 1-23. praistorijsko nalazište na severozapadnoj obali Krfa (Grĉka). milenijuma. god.S. Istraţivao ga je 1965.N. na koga se u kulturnom i stratigrafskom kontinuitetu (u slojevima 9-7/6b). i J. Bailey G. The Annual of the British School of Archaeology at Athens. 87. kao i levaloazijenski facijes tipiĉnog musterijena (u sloju 12).N. 1976. 234. pećina u blizini Gabrova u centralnoj Bugarskoj.Jakobsen T.P. Bailey G. 1-28.000 Years of Greek Prehistory. KLITI (Klithi). Kremena industrija ima obeleţja finalnog epigravetijena (lamele sa luĉnim hrptom. Bailey). 17. tzv. Greece. Bloomington-Indianopolis. a pri vrhu istog sloja tipiĉna neolitska impreso keramika. . kao i 1988. Les Industries lithiques tailees de Franchthi (Argolide. Higgs H. Memphis State University Anthropological Research Center . U donjim slojevima sadrţi srednjopaleolitsku kremenu industriju: tipiĉni musterijen bez produkata levaloazijenske tehnike (u sloju 13).

U gornjim slojevima pećine prikupljen je arheološki materijal iz neolita i gvozdenog doba. Reconstruction of the Middle Palaeolithic flint assemblages from the cave Samuilitsa II (Northern Bulgaria) and their taxonomical position seen against the palaeolithic of South-Eastern Europe. S druge strane. (ed. Sirakov N. Excavation in the Bacho Kiro cave (Bulgaria) . kao i dva horizonta sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom. Kozlovskog (Kozlowski). Osim kremenih artefakata i velikog broja ţivotinjskih kostiju. 7 i 7/6b na Baĉu Kiru) datovan u -30. Kozlowski J. pećina u kanjonu reke Iskar. godine pod rukovodstvom J. 8. milenijum. Warszawa. Istraţivanja je prvobitno. 55. Stariji horizont.K. tokom 20-ih godina ovog veka. Reviziona iskopavanja pećine zapoĉeta su 1983. u blizini sela Kunino (Bugarska). milenijum sadrţi industriju srodnu industrijama srednjoevropskog gravetijena (pavlovijenu i vilendorfijenu). Dţambazov 1955-1960. u orinjasijenskim slojevima je prikupljena i veća koliĉina oruĊa i ukrasnih predmeta od kosti. U donjem stratigrafskom kompleksu sadrţi najmanje dva srednjopaleolitska horizonta: stariji (u sloju 6 . Iskopavanja je vršio N. milenijum. Na osnovu analogija opredeljena je u -18/17. kao i pet izolovanih zuba. Primena levaloazijenske tehnike u okresivanju (tipološki i tehnološki indeks industrije) veoma je naglašena. Lavila (H. Popov.K. U ovim slojevima ustanovljeni su i ljudski ostaci: fragment neurokranijuma. kao i izvestan broj oruĊa od oblutaka. Laville). Sadrţi više srednjopaleolitskih horizonata datovanih u period od kraja starijeg virma do poĉetka srednjeg virma. Epigravetijenska kremena industrija ustanovljena je u slojevima 5 i 4a. Njihova stratigrafska pozicija nije sasvim precizno utvrĊena. TEMNATA (Temnata).) 1982.Final report. industrija iz mlaĊeg horizonta opredeljena je u epigravetijen. opadanje zastupljenosti orinjasijenskih seĉiva). godine. sa slabo izraţenim orinjasijenskim karakteristikama. dva fragmenta mandibule sa zubima. a u slojevima 4b i 4a industrija poznog orinjasijena. naroĉito u zbirkama iz gornjih slojeva pećine. Poznata je po zastupljenosti bifacijalno okresanih listolikih šiljaka pronaĊenih u srednjopaleolitskom kontekstu (grupa Museljevo-Samujlica). pećina u dolini reke Iskar. U gornjem kompleksu slojeva ustanovljen je horizont ranog mlaĊeg paleolita (orinjasijenska kremena industrija bliska orinjasijenu iz slojeva 9. 1-100. N. .ĉunastih i njuškastih strugaĉa. okvirno datovan u -29-26. 1983. sproveo R. Folia Quaternaria. u blizini Karlukova (Bugarska). Sirakova i A. SAMUJLICA II (Samuilitsa).tipiĉni musterijen s promenjivim uĉešćem levaloazijenske tehnike u okresivanju) i mlaĊi (musterijen sa listolikim šiljcima).

prikupljen kremeni materijal iz razliĉitih perioda . POBITI KAMANI (Pobiti kamani) ili Dekilitaš (Dekilitazh). na obali reke Osam u blizini Plevena (Bugarska).. 33. god. Sirakov N.. Datovan je u drugu polovinu starijeg virma (pribliţno -50 000. V. pod rukovodstvom J. 10. Prace Archeologiczne.. Sirakova S. Gatsov I.). paleolitsko nalazište na breţuljku iznad Save. Madejske (Madeyska) i 1975-1976. Hmielevskog (W. Bonsall ed. 471-474. KADAR. Podruĉje Dekilitaša predstavlja najistoĉniju taĉku rasprostiranja mediteranskog epigravetijena u jugoistoĉnoj Evropi. u blizini ušća reke Bosne u Savu.. u (C. 1989. WarszawaKraków.. Iz zbirke od oko 11 000 artefakata izdvojen je veliki broj mikrolitskih šiljaka sa pravim i luĉnim strmo retuširanim hrptom.. Ferrier C. Chmielewski) i T. Ginter B.an important geological and archaeological sequence in the Nothern Balkans (excavations 1984-1985). nalazište na otvorenom prostoru. Na tri mesta u okviru nalazišta potvrĊen je jedan musterijenski horizont (u . kao i geometrijskog oruĊa (meĊu njima i trapeza).Gatsov I. podruĉje na obali Crnog mora (Bugarska) na kome je. Temnata cave near Karlukovo (Bulgaria) . Poznato je po bogatoj zbirci bifacijalno okresanih listolikih šiljaka (više od trista primeraka) naĊenih u okviru srednjopaleolitske kremene industrije (musterijen bogat postruškama. 7-42. de Henzelina (de Hainzelin). Kremeni materijal srodan je onom koji je ustanovljen na finalnopaleolitskim nalazištima u Ðerdapu (npr. u Middle and Early Upper Palaeolithic in Balkans. na više lokacija. Sirakova S. Le Paléolithique moyen à pointes foliacées de Mousselievo (Bulgarie). kruţnih i noktastih strugaĉa.) The Mesolithic in Europe. Basler i A. 111-130. Iskopavano je u dva navrata: 1970-1971. Istraţivano je 1965-1966 (Ð... Laville H. 1990. Na osnovu toga se pretpostavlja da su u ranom holocenu. god. 1982. 35-63. The archaeological cultures of the Late Pleistocene and Early Holocene in the western Black Sea region. Montet-White sa saradnicima). Dţambazova (Djambazov). a moţda i u poznom pleistocenu.K. Kozlowski J. Gatsov I. Haesaerts P.od srednjeg paleolita do bronzanog doba. sa produktima levaloazijenske tehnike u okresivanju). (Ð. MUSELJEVO (Muselievo).. god. god. na Kuini Turkului). Early Holocene Flint Assemblages from the Bulgarian Black Sea Coast. pod rukovodstvom N. podruĉje naseljavali nosioci epigravetijenskog tehnokompleksa.. and their significance for the formation of the Neolithic flint industries. 1979. Edinburgh. Studia Prehistorica. Pawlikowski M. Basler) i 1974-1982.

pod rukovodstvom Ð. kad je reĉ o retuširanim alatkama. Ð. Industriju. Horizonti sa srednjopaleolitskim. strmo retuširani šiljci.K. Gravetijenski horizonti datovani su na osnovu sedimenata i polena u period posle maksimuma poslednjeg virmskog stadijala (oko -15.). Beograd.Advances in Palaeolithic and Mesolithic archaeology (J. (Ð. god. Sadrţi samo ĉetiri sloja. Warszawa-Krakow. postruške i izvestan. kao i više gravetijenskih horizonata (u sloju 2). ĉija ukupna debljina ne prelazi 1 m. Montet-White A. 1984. tom I.K. Kozlowski. 1963. Basler i A. dok u sloju 2 preovlaĊuje oruĊe karakteristiĉno za balkanski tipiĉni orinjasijen. Kozlowski ed. šiljci i nazupĉano oruĊe. Kozlowski ed. 1964 (Ð. Montet-White). noţevi. lamele sa pravim hrptom. postruške. U osnovi sloja 3. Basler Ð. Warszawa-Krakow. Basler Ð. S. Paleoenvironment and Palaeolithic Cultures in Northern Bosnia. rukovodeći se pri tom ĉinjenicom da na lokalitetu nisu naĊeni ni musterijenski ni gravetijenski tipovi alatki. U sloju 4 otkrivena je industrija tipiĉnog musterijena. S. Bez obzira na to što su orinjasijenski elementi veoma slabo izraţeni. Basler je industriju opredelio u srednji orinjasijen. a sistematski iskopavano 1961. 1984.retuširana seĉiva.). Montet-White A. 65-66. ĉini oruĊe na širokim seĉivima .. Za gravetijensku industriju na Kadru karakteristiĉni su mali. Palaeoenvironment and Palaeolithic Cultures in Northern Bosnia. kolenasti. a kontaktna zona izmeĊu njih (sloj 3) sadrţi nalaze iz oba kompleksa. otkriveno je više od 3 000 kremenih artefakata. Sondirano je 1955. manji broj strugaĉa i dleta ĉunastog tipa. ali i lateralno retuširano oruĊe nešto većih dimenzija: seĉiva. milenijuma).sloju 4). god. Beograd. od kojih većina ne predstavlja oruĊe već potiĉe od intenzivne radioniĉke delatnosti koja je obavljana na tom mestu. Lušĉić . paleolitsko nalazište na bregu iznad ušća Usore u Bosnu. paleolitsko nalazište na uzvisini iznad ušća Ukrine u Bosnu. 1959. strugaĉi na seĉivima i lepezasti strugaĉi-šiljci. 1971. 9-26. 9-25. 1979. i 1966. bogata postruškama. Kozlowski. Istraţivano je 1958.station paléolithique. u . Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini. 318-319.K. u Epoque préhistorique et protohistorique en Yougoslavie .K. odnosno sa mlaĊepaleolitskim kremenim materijalom nisu u dovoljnoj meri stratigrafski razgraniĉeni. LUŠČIĆ. Basler) i 1980. u . LONÐA.PJZ. 1965. sa srednje izraţenim levaloazijenskim indeksom. Baslera. noţevi. u Advances in Palaeolithic and Mesolithic archaeology (J. Po svemu tome ona pokazuje sliĉnost kako sa industrijama istoĉnog gravetijena u srednjoj Evropi tako i sa industrijama starije faze u razvoju mediteranskog epigravetijena.Recherches et résultats. .

vršio D. 13-33. ali i musterijena šarantijenskog tipa. Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini. S druge strane. tom I. 1971.sa ĉunastim strugaĉima. na Kamenu su produkti levaloazijenske tehnike u okresivanju veoma slabo zastupljeni. Ð.). potkapina na brdu Hušnjakovo. orinjasijenskim seĉivima i strugaĉima na orinjasijenskim seĉivima. upravo je na Kamenu naĊen veći broj bifacijalno okresanih kratkih šiljaka i postruški koji. god. u stratigrafiji potkapine mogu se razlikovati dva osnovna kompleksa slojeva: I (sa slojevima "a" i "b") i II (sa slojevima 1-9). bar formalno. u . Prema ovom autoru. 1979. Mala gradina.). vezuju ovo nalazište za musterijenska nalazišta sa listolikim šiljcima u severnoj Bugarskoj (sa lokaliteta Museljevo i Samujlica II) i grĉkom Epiru (Kokinopilos i dr. . KAMEN. svi nalazi potiĉu iz odbaĉene zemlje preostale nakon eksploatacije majdana kamena ispod kulturnog sloja nalazišta. tom I. Warszawa-Krakow. u . dok su u gornjem kompleksu (datovanom od kraja ris-virma do poĉetka srednjeg virma) pored kremenih nalaza potvrĊeni i mnogi ostaci pleistocenskih hominida (vrste Homo sapiens neanderthalensis). LonĊa . Reviziono tumaĉenje prikupljenih nalaza i stratigrafskih odnosa unutar potkapine dao je u novije vreme M. Naţalost.K. Iskopavanja je 1899-1905. Basler je grupisao na osnovu kulturnih karakteristika. Reĉ je o orinjasijenskom facijesu koji je u severnoj Bosni potvrĊen na lokalitetima Lušĉić. U donjem kompleksu slojeva datovanom u prvu polovinu poslednjeg interglacijala (ris-virma) ustanovljeni su samo kremeni artefakti. Cultural differentiation in the Middle Palaeolithic on the Balkan Peninsula. u .Epoque préhistorique et protohistorique en Yougoslavie. Beograd. Za razliku od LonĊe. Malez. Basler Ð. ulazi meĊu najbogatija paleolitska nalazišta u ovom delu Balkanskog poluostrva. pa i arheoloških (paleolitskih) nalazišta u jugoistoĉnoj Evropi. 313-330.Middle and Early Upper Palaeolithic in Balkans (J. god. Zbirka orinjasijenskih nalaza opredeljena je u balkansku varijantu tipiĉnog orinjasijena . u . Basler Ð.Basler Ð. 63-64. jedno je od najznaĉajnijih paleoantropoloških. Zbirka musterijenskih nalaza sa lokaliteta pokazuje obeleţja tipiĉnog balkanskog musterijena bogatog postruškama. Jedan broj artefakata. Kozlowski ed. 1979.PJZ.PJZ. Po koliĉini prikupljenog kremenog materijala (oko 5 000 artefakata). Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini. Ivanova S. 313-330. 1979.station paléolithique. KRAPINA. Gorjanović-Kramberger. 200 m od njenog ušća u Bosnu. prikupljenih 1951. LonĊa i Visoko brdo. kod sela Krapina u Hrvatskom zagorju. paleolitsko nalazište na levoj obali Usore.

1957. 1961. god. 1949. u Krapinski pračovjek i evolucija hominida. Tomić-Karović. Vuković (1935. U srednjim slojevima (4 i 5) konstatovana je industrija karakteristiĉna za šarantijen jugoistoĉne Evrope . kao i 8 okcipitalnih. razlike u anatomskoj graĊi posledica su bilo razliĉite individalne starosti osoba ĉiji su ostaci naĊeni bilo polnog dimorfizma u okviru neandertalske populacije koja je naseljavala Krapinu. naseljavale dve razliĉite vrste u okviru neandertalske populacije.najveća koja je do sada potvrĊena kod gornjepleistocenskih hominida. Naglašena varijabilnost u anatomsko-morfološkoj graĊi prikupljenih skeletnih ostataka (koja je u nekim sluĉajevima veoma bliska graĊi ranog Homo sapiens sapiensa) objašnjava se na dva naĉina. PotvrĊeni su u gotovo svim slojevima gornjeg stratigrafskog kompleksa. pećinu ispituje M. Prema D. Pored ostalog.tzv.). 5 parijetalnih. Arheološki materijal prikupljen u kulturnim horizontima odgovara razliĉitim facijesima u okviru musterijena. s tim što glavnina nalaza potiĉe iz sloja 4. a od 1974. "zitron scrapers"). a bez upliva levaloazijenske tehnike u okresivanju. Smith F. pećina kod sela Donja Voća nedaleko od Varaţdina. Fosilni ĉovek na tlu jugoslavenskih zemalja. 1979. Zagreb. Kosti postkranijalnog skeleta takoĊe su veoma brojne. 1950. Gorjanović-Krambergeru. Veternica. U gornjim slojevima stratigrafskog kompleksa II (6-9) potvrĊena je industrija koja po svojim karakteristikama odgovara tipiĉnom evropskom musterijenu. ali i mnogim kasnijim istraţivaĉima. I u njoj su. 1978. . a moţda ĉak i istovremeno. Krapinu su u razliĉitim periodima. 83102. ali i veliĉina . VINDIJA. Malez M.H. tom I. i 1967. Vindiju je u više navrata istraţivao S. Some Conclusions Regarding the Morphology and Significance of the Krapina Neandertal Remains. H. Zube neandertalaca iz Krapine obeleţava izraziti taurodontizam molara. kao i na nekim drugim nalazištima na podruĉju severozapadne Hrvatske (Krapina. a takoĊe i 6 maksilarnih i 12 mandibularnih kostiju. a njihova znatna usitnjenost navela je pojedine istraţivaĉe (K. morfologija ostataka krapinskih neandertalaca ne odstupa mnogo od one koja je karakteristiĉna za "klasiĉne" evropske neandertalce iz perioda starijeg virma. 45 temporalnih i 7 zigomatiĉnih kostiju lobanje. Malez sa saradnicima. lopatast oblik sekutića.PJZ. u . 103-118. uz kremeni materijal srednje i mlaĊepaleolitske provenijencije naĊeni i bogati ostaci gornjepleistocenskih hominida. Velika pećina). naĊeni su: 1 kranijum. Prema drugim autorima. Ulrih) da postave hipotezu o kanibalizmu kod krapinskih neandertalaca. U donjim slojevima (stratigrafski kompleks I i slojevi 13 u stratigrafskom kompleksu II) ustanovljena je kremena industrija sa tajasijenskim (levaloazijenskim i klaktonijenskim) odlikama. Po njima.Paleoantropološki nalazi zastupljeni su sa pribliţno 650 komada kostiju i zuba i predstavljaju ostatke 23 do 28 inidvidua starih od 2 do 40 godina. god.s mnoštvom postruški (meĊu njima i postruški tipa Kina) i oruĊem formiranim na delimiĉno okresanim malim oblucima (podsećaju na krišku limuna .

U stratumu "h" (prema autoru iskopavanja u sekundarnom leţištu). VETERNICA. 227-276. otkrivena je ĉoveĉija kalota za koju. Otkrivena je. Malez M. Zagreb. takoĊe (na granici izmeĊu stratuma "j" i "i") i lobanja vuka poloţena ispod kamene ploĉe koja se oslanjala na dva duguljasta kamena. 277-295. M. god. U srednjopaleolitskim slojevima otkriveni su. nešto manjom zastupljenošću postruški tipa Kina nego što je to sluĉaj u Krapini i Veternici. u PJZ. ali sa koštanim šiljcima mladeĉkog tipa. Malezu. u stratumima "e" i "d" potvrĊeni su horizonti sa gravetijenskim. "h"). pre naših dana). Prema M. ustanovljena je u stratumu "f" i datovana je u drugu polovinu srednjeg virma. ustanovljene su grupe pravilno naslaganih lobanja i donjih vilica pećinskog medveda. Ljudski ostaci naĊeni su i u stratumu "g" i pripadaju već razvijenom Homo sapiens sapiensu. Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj. naĊeni još i ostaci hominida. Najzad. Istraţivana je s prekidima od 1951. Populacije neandertalaca i neandertalcima sliĉnih ljudi u Hrvatskoj. do 1971. prema istom autoru. 1979. "i". postkranijalnog skeleta i zuba) otkriveni su u stratumima "j".bez tragova primene levaloazijenske tehnike u okresivanju i sa. dok su u stratumimu "f" ustanovljeni artefakati koji su opredeljeni u orinjasijen.PJZ. sadrţi kremenu industriju koja odgovara šarantijenu tipa Kina (stratum "i" datovan je radioaktivnim ugljenikom u 43 200 god. u nišama unutar pećine. Na više mesta. "b" i "a" konstatovani su nalazi iz neolita. zajedno sa musterijenskim artefaktima.donji nivoi (datovani od ris/virma do srednjeg virma) konstatovana je musterijenska kremena industrija šarantijenskog tipa . ĉini se. U gornjim stratumima pećine otkriveni su nalazi iz mezolita i neolita. Malez). epipaleolitskim i mezolitskim kremenim materijalom (od virma 3 do ranog holocena). uz musterijensko oruĊe javljaju se i bifacijalno okresani listoliki šiljci. U stratumima "c". oni pripadaju neandertalcu klasiĉnog tipa (Homo sapiens neanderthalensis). 1979. pored kremenih artefakata. dok u najvišem nivou istog stratuma nailazimo na tragove starijeg orinjasijena s koštanim šiljcima s raskoljenom bazom. Niše su zatvorene suhozidom. na osnovu morfoloških i metriĉkih karakteristika. u . na kojima su. U gornjim nivoima stratuma "g". "i" i "h". (M. Malez M. 1978. Zajedno sa Krapinom. Velikom pećinom i Vindijom pripada onim paleolitskim nalazištima na podruĉju severozapadne Hrvatske. Sliĉna industrija tipiĉnog orinjasijena.Krapinski pračovjek i evolucija hominida (redaktor M. 331-371.U stratumu “l” ustanovljena je kremena industrija sa odlikama klaktonijena i levaloazijena (datovan okvirno u ris). Malez). eneolita i bronzanog doba. tom I. pre naših dana. u . i tragovi kultnih aktivnosti paleolitskog ĉoveka. Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Hrvatskoj. U donjim stratumima ("j". Malez M. Malez smatra da pripada ranom Homo sapiens sapiensu. Ostaci hominida (lobanje. a najviše u stratumu "g" (oko 80 komada) datovanom u 26 970 god. . U stratumima "k"-"g" . tom I. pećina na padinama Medvednice u neposrednoj blizini Zagreba.

VELIKA PEĆINA, pećina kod sela Goranca na Ravnoj gori, udaljena 17 km od nalazišta Krapina. Iskopavana je 1935. god. (S. Vuković), kao i pedesetih godina ovog veka (M. Malez). U najdubljim stratumima ("p-k") otkrivena je musterijenska kremena industrija, u stratumima "i-h" industrija starijeg (sa koštanim šiljcima sa raskoljenom bazom), odnosno mlaĊeg orinjasijena (sa koštanim šiljcima mladeĉkog tipa), dok je u stratumima "d" i "e" ustanovljena gravetijenska, odnosno epigravetijenska kremena industrija. Orinjasijenski slojevi datovani su radioaktivnim ugljenikom u 33 850 +/- 520 (stratum "i") i 31 168 +/- 1400 god. pre naših dana (stratum "g"), a gravetijenski (stratum "e") u 26 450 +/- 300 god. pre naših dana. U gornjim slojevima lokaliteta ("c", "b" i "a") potvrĊeni su nalazi iz razliĉitih perioda - mezolita, neolita, eneolita, bronzanog, gvozdenog i rimskog doba. Osim po ostacima materijalne kulture, Velika pećina je poznata i po tome što su u njoj, u stratumu "j", naĊeni i ljudski ostaci. Reĉ je o fragmentu desne frontalne kosti koji pokazuje mnoge neandertalske odlike, ali koji ipak najverovatnije pripada ranom Homo sapiens sapiensu tipa Brno-Pšedmost. Malez M. 1978, Populacije neandertalaca i neandertalcima sliĉnih ljudi u Hrvatskoj, u - Krapinski pračovjek i evolucija hominida, Zagreb, 331-371; Malez M., 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj, u - PJZ, tom I, 227-276.

ŠANDALJA I, "fosilna" pećina otkrivena 1961. god. prilikom rada u kamenolomu nedaleko od Pule. U stratumu “f”, datovanom na osnovu otataka faune u srednju i gornju vilafranku, otkriven je cepaĉ-ĉoper, za koji se smatra da je jedno od najranijih svedoĉanstava o materijalnoj kulturi ranih hominida u Evropi. U stratumu "f" naĊen je i gornji prvi levi sekutić koji najverovatnije pripada nekom predstavniku iz grupe naprednih australopiteka ili pak pripadniku vrste Homo erectus. Osim tih nalaza, na boravak hominida na lokalitetu ukazuju i mnogi ostaci, preteţno lovne faune (izumrlih vrsta stepskog nosoroga, konja, raznih jelena i pragoveda), kao i stepen fragmentovanosti koštanih ostataka. Starost stratuma "f" procenjena je izmeĊu -950 000 i -900 000 godina. Malez M. 1979, Fosilni ĉovek na tlu jugoslavenskih zemalja, u PJZ, tom I, 83102; Malez M. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj, u PJZ, tom I, 227-276. ŠANDALJA II, "fosilna" pećina otkrivena 1962. god. prilikom miniranja u kamenolomu u blizini Pule. U stratumu "g", datovanom u 27 800 +/- 850 god. pre naših dana ustanovljena je kremena industrija sa musterijenskim i orinjasijenskim obeleţjima. U stratumima "f" (25 340 +/- 170 god. pre naših dana) i "e" (23 540 +/- 100 god. pre naših dana) otkrivena je jasno izdiferencirana orinjasijenska kremena industrija, sa ĉunastim i njuškastim strugaĉima i orinjasijenskim seĉivima. Industrija iz stratuma "d", s druge

strane, pokazuje i orinjasijenske i gravetijenske karakteristike, dok ona iz stratuma "c" i "b" u celini pripada epigravetijenu. U okviru industrije starijeg epigravetijena iz stratuma "c" (datovanog u 21 740 +/- 450 god. pre naših dana), ustanovljeni su, uz strmo retuširane lamele i šiljke i kolenasti strmo retuširani šiljci. S druge strane, u sva tri nivoa stratuma "b" (donjem, srednjem - 12 320 +/- 100 god. pre naših dana, i gornjem - 10 830 +/- 50 god. pre naših dana) potvrĊena je kremena industrija finalnog epigravetijena (sa noktastim strugaĉima, lamelama sa pravim i luĉnim hrptom, i geometrijskim oruĊem segmentima i trouglovima). U srednjem delu stratuma "b" otkriveni su i fragmentovani ostaci ljudskog skeleta. Malez M. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj, u PJZ, tom I, 227-276; Montet-White A., Kozlowski J.K. 1983, Les industries à pointes à dos dans les Balkans, Rivista di Scienze Preistoriche, 38, 371-399. BETALOV SPODMOL, pećina u blizini Postojne (Slovenija). Iskopavanja je vršio 1939. god. F.A. Anjeli (Aneli), a 1947-1953. god. S. Brodar. U donjim stratumima sadrţi: u stratumu 2 (industrija A) kremene artefakte koji su opredeljeni u tajasijen ili “pramusterijen"; u stratumu 3 (industrija B) levaloa-musterijen; u donjem delu stratuma 4 (industrija C) musterijen sa oruĊem od kvarcita, a u gornjem delu istog stratuma (industrije D i E) - "završni" musterijen. Srednjopaleolitski slojevi su na osnovu faune datovani u širok vremenski raspon - od glacijala ris do kraja starijeg virma. Gornji stratumi pećine sadrţe: stratum 5 (virm III), neizdiferenciranu mlaĊepaleolitsku kremenu industriju; stratum 6-donji deo, industriju sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom (gravetijensku ili epigravetijensku), a stratum 6-gornji deo, nalaze koji pripadaju mezolitu. Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji, u PJZ, tom I, 135-157.

POTOČKA ZIJALKA, pećina na juţnoj padini zapadnog vrha Olševe u Karavankama (Slovenija). Nalazi se na 1 700 m nadmorske visine. Iskopavana je 1928-1935. god. (S. Brodar), a poznata je kao eponimno nalazište olševijena (visokoplaninskog orinjasijenskog facijesa). U njoj je naĊeno više od 130 koštanih šiljaka mladeĉkog tipa (vretenastih, ovalnog preseka), kao i oko 300 kremenih artefakata. Orinjasijenski tipovi oruĊa su slabo zastupljeni: meĊu retuširanim artefaktima dominiraju retuširani odbici, ĉunasti strugaĉi su retki, dok njuškasti strugaĉi i orinjasijenska seĉiva gotovo sasvim nedostaju. Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji, u PJZ, tom I, 135-157; Kozlowski J.K. 1983, L‟Aurignacien dans les Balkans, u Aurignacian et Gravettian en Europe, fasc. I, Liege, 273-284.

MOKRIŠKA JAMA, pećina na juţnim padinama Mokrice, u Kamniškim Alpima (Slovenija). Nalazi se na 1 500 m nadmorske visine. Kao i u Potoĉkoj Zijalci, i u njoj su otkriveni nalazi koji pripadaju olševijenu (visokoplaninskom orinjasijenskom facijesu). Iskopavana je 1954-1956. i 1960. god. (M. Brodar). U sloju 7 (druga polovina interstadijala virm I/II) ustanovljeno je šest fragmentovanih koštanih šiljaka, od kojih jedan sa raskoljenom bazom, a u sloju 6 (kraj interstadijala virm I/II ili srednji virm) koštani šiljci mladeĉkog tipa. Za razliku od koštanih šiljaka iz Potoĉke Zijalke (vretenastih, ovalnog preseka), šiljci iz Mokriške jame su manje izduţeni i pljosnatiji. Kremeni artefakti su u oba sloja izuzetno slabo zastupljeni. Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji, u PJZ, tom I, 135-157. OVČJA JAMA, pećina kod Prestranka, u blizini Postojne (Slovenija). Istraţivana je 1959-1962. god. (F. Osole). U slojevima 4 i 3, koji sadrţe više od 2 000 kremenih artefakata, ustanovljena je kremena industrija epigravetijenskog tipa. U njoj se uz obiĉna, lateralno retuširana seĉiva (koja preovlaĊuju) i mikrogravete javljaju i kolenasti strmo retuširani šiljci. Epigravetijenski slojevi su, na osnovu apsolutnog datuma dobijenog za sloj 4 (19 540 +/- 500 god. pre naših dana), karaktera prikupljenog arheološkog materijala i ostataka (hladnodobne) flore i faune, opredeljeni u period poslednjeg virmskog stadijala (virm III). Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji, u PJZ, tom I, 135-157; Montet-White A., Kozlowski J.K. 1983, Les industries à pointes à dos dans les Balkans, Rivista di Scienze Preistoriche, 38, 371-399.

ŽUPANOV SPODMOL, kraška pećina kod Sajevĉa, u blizini Postojne (Slovenija). Istraţivana je 1952. (S. Brodar) i 1965-1967. god. (F. Osole). U sloju 6 ustanovljena je musterijenska kremena industrija, koja broji svega dvadesetak artefakata. U sloju 2, meĊutim, konstatovana su tri bogata epigravetijenska horizonta. U horizontu AB datovanom u 16 780 +/- 150 god. pre naših dana (intersadijal lasko), otkriveni su, uz brojno jamiĉasto oruĊe, strugaĉe i dleta i mikrogravete, kao i kolenasti strmo retuširani šiljci. U horizontima D (srednjem - opredeljenom u alered) i C (najmlaĊem, datovanom u 12 410 +/- 70 god. pre naših dana) potvrĊena je industrija finalnog epigravetijena sa retuširanim seĉivima, strugaĉima, dletima i istina veoma retkim (svega dva primerka), lamelama sa luĉnim hrptom. Brodar M., Osole F. 1979, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji,

Od lovne faune naĊeni su. Risovača.. Iskopavanje je obavljeno 1984-1987. u PJZ. 1988. Les industries à pointes à dos dans les Balkans. U donjim slojevima pećine. bizona i divokoze. a naroĉito u sloju 5 (datovanom radioaktivnim ugljenikom u period raniji od 38 000 god.) pokazuje da su paleolitski horizonti znatno mlaĊi nego što se pretpostavljalo. Iskopavanja su obavljena pod rukovodstvom B. Cvijićev zbornik. 1987. Montet-White A. jedino je sistematski istraţivano paleolitsko nalazište na podruĉju jugozapadne Srbije.K. god.Beograd. AranĊelovac. 1979. Kozlowski J. i 1952. ekvida i cervida. godine. Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji. 371-399. konstatovano je mlaĊepaleolitsko koštano oruĊe. Rivista di Scienze Preistoriche.za sloj karbonatne sige ispod kulturnih horizonata (27 500 +/1800 god. 1968. 169-185. a zapaţena je i . 1988. Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji. SMOLUĆKA PEĆINA. 169-185. Nalazi se na desnoj obali Lepenice. tom I. tom I. Gavela B. god. Lazarević R. kremeni artefakti musterijenskog tipa. 1983. MarkovićMarjanović J. Paleolit Srbije. zajedno sa ostacima bovida. 1968. pored ostalih vrsta. tom I. i ostaci dţinovskog jelena. 1979. AranĊelovac . u PJZ. Gavele. Na nekim kostima pećinskog medveda vidljivi su tragovi kasapljenja. Gavele izmeĊu 1954. u blizini AranĊelovca. kao i oko 200 kremenih nalaza. Cvijićev zbornik. pećina na desnoj obali Kubrišnice. KaluĊerovića. Jedan je od prvih sistematski istraţivanih paleolitskih lokaliteta u Srbiji. Basler Ð. 363-371. otkriveni su bogati ostaci gornjopleistocenske faune. Basler Ð. Prilog poznavanju pećina i okapina Srbije kao staništa paleolitskog ĉoveka. U sloju 6 (datovanom okvirno u virm I/II) naĊeni su. u blizini Kragujevca. a u sloju 1 neolitska keramika. pod rukovodstvom B.u PJZ. Prikupljena kremena industrija ima musterijenska obeleţja. 135-157. 16 km jugozapadno od Novog Pazara. U slojevima 6 i 5 (okvirno datovanim u razdoblje od virma I do virma I/II) ustanovljeni su tragovi ognjišta i oruĊe od kremena i kvarcita srednjopaleolitskog tipa. 38. Apsolutni datum dobijen u novije vreme . 363-371. prvo je sistematski istraţivano paleolitsko nalazište u Srbiji. Iskopavanja su obavljena 1951. poznata i pod nazivima Pećina pod Jerininim brdom i Gradac. RISOVAČA. Paleolit Srbije. pre naših dana). U istom sloju ustanovljeni su i bifacijalno okresani listoliki šiljci. i 1977. Gavela B. MarkovićMarjanović J. JERININA PEĆINA. U sloju 3 (virm II/III) konstatovano je (prema autoru istraţivanja) mlaĊepaleolitsko koštano oruĊe i jedno koštano dugme. U sloju 4 (virm II/III). Prilog poznavanju pećina i okapina Srbije kao staništa paleolitskog ĉoveka.Beograd. AranĊelovac . pod rukovodstvom Z.

1-8. 5-18. At. . N. 9. Nalazišta nisu arheološki istraţivana. 33. Sa Crvenke. XLII. KaluĊerović Z. Starinar. ustanovljena je kremena industrija sa epigravetijenskim obeleţjima. N. pod rukovodstvom Ţ. Radovanović obavila sondaţna iskopavanja manjeg obima. Arheološki pregled. Jeftić M. R. KaluĊerović Z. god.S.S. grupa lokaliteta na otvorenom prostoru severno od Vršca (Kozluk. Palaeolithic in Serbia in the Light of the recent Research. oruĊem od kosti i roga. KaluĊerović Z. Šalitrena pećina. 26. Samo na Crvenki i Atu prikupljeno je više hiljada artefakata. praistorijsko nalazište u kanjonu Ribnice. Mesić kanal i Zapadna strana (današnji At) F. pribavio veoma bogate i u kulturnom pogledu homogene (orinjasijen) kolekcije. Novopazarski zbornik. Starinar.. 1991. 1-8. Svi nalazi potiĉu iz slojeva peska koji se nalaze ispod poslednjeg pleistocenskog lesa. osim Ata. Novopazarski zbornik. a otkriće nekoliko geometrijskih artefakata van stratigrafskog konteksta ukazuje i na postojanje mezolitskog horizonta na nalazištu. Palaeolithic in Serbia in the Light of the recent Research. Mesić kanal. 1991. god. Results of Investigating Verterbrate Fauna from the Habitat of Smolućka Cave near Novi Pazar. 9-17. Jeţa i Z. prikupio manje zbirke kremenih nalaza. 6 km juţno od Mionice u zapadnoj Srbiji. 21.PALEOLITSKA NALAZIŠTA. Dimitrijević V. do 1985. N. 9. kao i nekoliko stratigrafski poremećenih horizonata sa keramikom koja pripada mlaĊem neolitu i eneolitu. Crvenka. ŠALITRENA PEĆINA. 1985. Balata). Gornji slojevi pećine sadrţe arheološki materijal iz eneolita i starijeg gvozdenog doba. Mileker (Milleker) je od 1888. god. Rašajski je u periodu od 1952 do 1978. 1985. Na osnovu podataka o uslovima nalaza i stratigrafiji lokaliteta mogućno je rekonstruisati stratigrafsku poziciju jednog broja prikupljenih nalaza. U gornjim slojevima potvrĊen je jedan starijeneolitski horizont (sa starĉevaĉkom keramikom. Jeţ Ţ. do 1910. KaluĊerović Z. god. meĊutim. Ata i Balate. Sa nalazišta Kozluk. na kome je 1984. Starinar.S.primena levaloazijenske tehnike u okresivanju. U sloju breĉe iznad. a prikupljeni su sa površine od skoro 2 km2. I. u kojima su zastupljeni i srednjopaleolitski (musterijenski) i mlaĊepaleolitski (orinjasijenski i gravetijenski) tipovi oruĊa. Istraţivanja Smolućke pećine 1984-1985 godine. 1991. U donjim slojevima otkrivena je manja koliĉina srednjopaleolitskih kremenih nalaza (musterijen). XLII. fragmentima ţrvnjeva i kremenim nalazima). XLII. Istraţivana je u periodu od 1983. Reĉ je o kulturno heterogenim kolekcijama. 1985. Istraţivanja gornjih praistorijskih slojeva u Smolućkoj pećini kod Tutina. KaluĊerovića. VRŠAC .

oruĊem sa retuširanim prelomom i hrptom i geometrijskim artefaktima segmentima i trouglovima. U slojevima X-VIII sadrţi industriju starijeg i razvijenog epigravetijena sa lamelama sa pravim hrptom. lamelama sa luĉnim hrptom. sadrţi kremenu industriju sa odlikama tipiĉnog orinjasijena (pre svega kad je u pitanju zastupljenost ĉunastih . noktastih i kruţnih strugaĉa. U sloju IV ustanovljena je sirovinski. 37-38. 11-12. nazupĉano i jamiĉasto oruĊe i oljušteni komadi. At i Balata nalaze se na prostoru koji je bio intenzivno naseljavan u mlaĊoj fazi srednjeg virma (od -27. Milleker F. Radovanović I. 71-79. 1937. ĉunasti-kupasti strugaĉi itd. D.paleolitsko i mezolitsko nalazište.luĉnih i njuškastih strugaĉa. Brodar S. Orinjasijenska kremena industrija sa lokaliteta Crvenka-At u blizini Vršca. na Crvenki je ustanovljena industrija koja po svojim karakteristikama (orinjasijenska seĉiva. Mihailovića i M. do kraja -8. Arheološki pregled. Paleolitik v Vršcu in njegovi okolici ?. Beograd. Slojevi VII-V sadrţe bogatu industriju finalnog epigravetijena (opredeljenu u period od beling/alered interstadijala do poĉetka ranog holocena. kao i raznih tipova ĉunastih. Mihailović D. potkapina u kanjonu Ćehotine. od sredine -12. pod rukovodstvom D. U slojevima III i II konstatovana je keramika iz eneolita i bronzanog doba. 481-515. VI/2. S druge strane. obiĉni retuširani odbici. Arheološki vestnik. Košava. a naroĉito na Atu. paleolitsko nalazište. u slojevima 3 i 2. Marković Ĉ. Reĉ je o zbirkama koje se mogu opredeliti u pozni orinjasijen (kraj srednjeg virma i poĉetak trećeg virmskog stadijala). u (C. i na Crvenki i na Atu. Granice izmeĊu ova tri lokaliteta nisu uoĉljive. 1992. sa mnoštvom mikrolitskih. 25. u Praistorijska staništa u prirodnim zaklonima Srbije i Crne Gore. .) odgovara orinjasijenu tipa Krems. Cerović. milenijuma). Istraţivanja su obavljena od 1983.Crvenka. Vorgeschichte des Banats. već potvrĊenom u rumunskom delu Banata (RomaneštiDumbravica. osim njih. Starinar XII. Medena stijena .. javljaju se još i strmo retuširani šiljci većih dimenzija. 1987. ţivotinjskih kostiju. kao i znatna koliĉina njuškastih strugaĉa na odbicima. diedarskih i kombinovanih dleta). Najzad. u sloju 5. 1989. Edinburgh. Bonsall ed. Sloj 6 na Crvenki. Konstatovano je više hiljada kremenih artefakata. tj. dvadesetak kilometara jugoistoĉno od Pljevalja. U sloju VIII. 181-203. Vršac-At. tehnološki i tipološki osiromašena industrija mlaĊeg mezolita (sa trapezima) u kojoj dominiraju strugaĉi na nepravilnim odbicima. oruĊa na oblucima i nalaza keramike. 1986. Beograd.) The Mesolithic in Europe. The Mesolithic of Serbia and Montenegro. milenijuma). 1955. Mihailović D. Srejovića. Srejović D. do 1991. Srejović D. (u štampi): Gornjepaleolitska i mezolitska kremena industrija iz potkapine Medena stijena. do -24. MEDENA STIJENA. god. retuširanim seĉivima i masivnim strugaĉima i dletima. Tinkova). prikupljene su zbirke u kojima se zapaţa opadanje orinjasijenskih elemenata. Arheološki pregled (1986).

Srejovića.). lamelama sa strmo retuširanim prelomom i hrptom i geometrijskim oruĊem (segmentima). Istraţivana je 1981-1984. Ţiţić. U produkciji seĉiva i mikroseĉiva korišćen je kalcedon. pod rukovodstvom D. Bronk C. Krivokapić i M. S obzirom na period. Novija istraţivanja paleolita i mezolita u Crnoj Gori. Cerović. meĊutim.. Prikupljeno je više hiljada kremenih artefakata i ţivotinjskih kostiju. 32 . Lj.sa lamelama sa pravim hrptom. Radovanović.. Istraţuje se od 1986. BIOČE. nedaleko od Podgorice. U horizontima Ib i Ia (datovanim na osnovu faune i polena u holocen). srodna onoj koja je ustanovljena u slojevima VII-V na Medenoj stijeni. pre naših dana. potkapina u podnoţju brda Gradina. pre naših dana) konstatovana je industrija koja ima odlike starije faze u razvoju epigravetijena . do 1989. Hedges. van Klinken G.Part 2. Arheološki pregled (1986). 1986. višeslojnom srednjopaleolitskom nalazištu. 213-214. potkapina u dolini Lima. istraţivana od 1987. udaljena oko 1 km nizvodno od Medene stijene. Archaeometry Vol. na obali Moraĉe. konstatovana je takoĊe industrija sa epigravetijenskim karakteristikama. Lj. 63-76. Sudeći po preliminarnim rezultatima istraţivanja. Ţiţić O. Laminarni indeks industrije je veoma naglašen. a bez geometrijskog oruĊa. lamelama sa luĉnim strmo retuširanim hrptom.. Ðuriĉić i O. L.J. i 1986. Radovanović I.M.MALIŠINA STIJENA. pod rukovodstvom I. U sloju II ustanovljena je industrija finalnog epigravetijena sa kratkim i noktastim strugaĉima. TREBAČKI KRŠ. reĉ je o izuzetno bogatom. god.paleolitsko nalazište. U mlaĊepaleolitskim slojevima ustanovljena su brojna vatrišta i jasno izdiferencirane zone aktivnosti (za kuvanje. reĉ je o holocenskom epigravetijenu ili epi-tardigravetijenu.140 god. evidentno je osiromašenje industrije koje se ogleda u . 3. dvostrukim šiljcima i strugaĉima na seĉivima i odbicima. U sloju 2 potvrĊena je industrija finalnog epigravetijena.datovanom u 13 780 +/. god. Lutovca. Srejovića. Kad su u pitanju holocenski slojevi. U slojevima 3b10-3b1 (a naroĉito u sloju 3b1 . 36. Bioĉe . Ðuriĉić i P. Glasnik Srpskog arheološkog društva. 1987.R. na kome je ustanovljeno više hiljada musterijenskih artefakata. U slojevima 3b16-3b13 ustanovljena je kremena industrija u kojoj se javljaju i srednjopaleolitski i mlaĊepaleolitski tipovi oruĊa. Radiocarbon dates from the Oxford AMS system: Archaeometry datelist 11. R. izradu artefakata. Datovana je radioaktivnim ugljenikom u period raniji od 38 000 god.. odbacivanje itd.E. Na osnovu ostataka faune (u kojoj se od lovnih ţivotinja javljaju kozorog i divokoza) sloj II je datovan u sam kraj gornjeg pleistocena. 1990. Srejović D. nedaleko od Berana. Housley R.A. potkapina u kanjonu Ćehotine u blizini Pljevalja. godine pod rukovodstvom D.

6-11 Sept. CRVENA STIJENA.30 m u njoj je ustanovljen trideset jedan kulturni horizont. godine (Ð. a preovlaĊuju nekvalitetne vrste). 1994. First International Conference "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas". Beograd. veoma bogatih materijalom. dok materijal iz sloja XII (datovanog u 40 777 +/900 god. Benac u saradnji sa M. Donje srednjopaleolitske horizonte (predmusterijena i protomusterijena) karakteriše zastupljenost tajasijenskih elemenata i produkata levaloazijenske tehnike u okresivanju . (A. First International Conference "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas. Istraţivana je 1954-1958. Kastelnovijenski elementi posebno su naglašeni u sloju IVb1 u kome se javljaju lamele dobijene primenom mikrolaminarne . IVb1 i IVa) konstatovana je industrija mlaĊeg mezolita sa kastelnovijenskim obeleţjima. 1994. Ðuriĉić Lj.ranog gvozdenog doba. u Praistorijska staništa u prirodnim zaklonima Srbije i Crne Gore. 1994.trouglovi. mezolita. U slojevima XX-XIX ustanovljeni su musterijenski šiljci trougaonog preseka. pre naših dana) pripada “kasnom musterijenu”. The Chipped Stone Industries of the Upper Palaeolithic and Mesolithic of Montenegro. Ioannina/Greece. U sloju IV (horizonti IVb2. u kome su ustanovljeni noktasti i kruţni strugaĉi. Trebaĉki krš. a uz to i nepravilnim odbicima i seĉivima). a industrija iz slojeva XXII-XXI i XVIII ima karakteristike pontinijena i mikromusterijena. ali u kojima nedostaju kulturno i hronološki osetljivi tipovi oruĊa. Zbog toga nije jasno da li pripadaju samom kraju mlaĊeg paleolita (finalnom epigravetijenu s kraja poznog glacijala) ili starijem mezolitu (holocenskom epi-tardigravetijenu). Sloj XI (sa vulkanskim pepelom) je poremećen i sadrţi i srednjopaleolitske i mlaĊepaleolitske tipove oruĊa. ali i sa strmo retuširanim lamelama i šiljcima sa pravim hrptom. U sloju X (horizonti Xd-Xa) ustanovljena je mlaĊepaleolitska kremena industrija sa strugaĉima na seĉivima bilateralno retuširanim dubokim i uzdignutim retušem. Vertebrate fauna from the epi-Gravettian site in Trebaĉki krš near Berane (northeastern Montenegro). U slojevima XXXI-XII konstatovana je srednjopaleolitska kremena industrija. PreovlaĊuje oruĊe formirano na nepravilnim i katkad masivnim odbicima (obiĉni retuširani odbici. U slojevima VII-V. Basler). Od lovne faune ustanovljeni su ostaci divlje svinje i jelena. konstatovana je tipiĉna epigravetijenska kremena industrija. (u štampi). Ioannina/Greece. 6-11 Sept.). neolita i kasnog bronzanog . kratki šiljci sa luĉnim hrptom i geometrijsko oruĊe . Karakteristiĉan je sloj VIII. potkapina u dolini Trebišnjice. U sloju XIII javlja se nazupĉani musterijen. ali i u repertoaru tipova oruĊa (alatke su sada na nešto većim. u samoj tehnologiji okresivanja (laminarni indeks opada). kod sela Petrovići u blizini Nikšića. nazupĉano oruĊe. U slojevima IX i VIII. meĊutim. Mišljenja su podeljena oko toga da li pripada orinjasijenu ili starijem epigravetijenu. oljušteni komadi itd. Sadrţi materijalne ostatke iz srednjeg i mlaĊeg paleolita. Brodarom) i 1960-1963. Do dubine od 20. 1994. a strmo retuširanih lamela i geometrijskog oruĊa gotovo da i nema. Dimitrijević V.izboru sirovina korišćenih za okresivanje (upotreba kalcedona je znatno manja. od epigravetijenskih elemenata opstaju samo noktasti i kruţni strugaĉi. Mihailović D.

First International Conference "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas". Srejović i Ĉ. 21-65. Sloj II (-5035 +/. god. motike i sekire). 1994. šila. Ostaci lovljenih ţivotinja isti su kao i u prethodnom sloju. a naroĉito u horizontu IVb1. uz bogate ostatke lovne faune (jelen. goveĉeta i svinje. istraţivana 1972 (B. U horizontu Ib potvrĊeni su elementi koji ukazuju na uvoĊenje mikrolamelarne tehnologije u okresivanju. divlje goveĉe) ustanovljena i velika koliĉina ljuštura puţeva. Osim kostiju lovljenih ţivotinja (jelena. roga i glaĉanog kamena.100 godina.. divokoze itd.85 i -5200 +/. U stratumu II ustanovljena je manja koliĉina oruĊa od kosti.ovce.S. u sloju I konstatovan je i veliki broj (54 primerka) celih i fragmentovanih jednoredih harpuna sa jednim ili dva zupca. Nikšić. a nema pokazatelja koji bi ukazivali na pojavu zemljoradnje i stoĉarstva.75 god. TakoĊe. U sloju I ustanovljeni su keramiĉki i metalni nalazi koji pripadaju periodu prelaza iz kasnog bronzanog u rano gvozdeno doba.100 do -4580 +/. 13.. Marković). divlja svinja. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu. (redaktor) 1975. što već upućuje na neolitsku tehnologiju u okresivanju. Mihailović D. i u sloju IV je. probojci. The Chipped Stone Industries of the Upper Palaeolithic and Mesolithic of Montenegro. U sloju I (horizonti Ia i Ib) ustanovljena je kremena industrija koja pripada mlaĊem mezolitu sa kastelnovijenskim obeleţjima. U horizontu IIa otkrivena je keramika sa starĉevaĉkim obeleţjima. Crvena Stijena Zbornik radova. ukrašena urezanim metliĉastim ornamentom). U sloju III (stariji neolit) otkrivena je keramika kardijum i impreso tipa. dok kremena industrija ima obeleţja industrije iz prethodne faze. kozoroga. ustanovljen je i veliki broj alatki od kosti i roga (šiljci. izraĊuje i na pravilnim seĉivima. . Ustanovljeni su i tragovi okera. U sloju II (srednji neolit) potvrĊena je keramika iz starije faze danilskokakanjskog kompleksa (monohromna-glaĉana i gruba. Brodar M. Benac A. 1994. koze.tehnike u okresivanju. a u horizontu IIb impreso keramika. Arheologija. plitka pećina na ušću Vrbnice u Pivu. Sadrţi trapeze i veliki procent uĉešća strugaĉa na odbicima i obiĉnih retuširanih odbitaka. Bazler Ð. 1958. kao i kost sa urezanim geometrijskim motivom. Ioannina/Greece. Od lovne faune u njemu preovlaĊuje kozorog. na kojima je kasnije formirano razno oruĊe: oruĊe sa jednostrukim ili dvostrukim retuširanim prelomom (ponekad i u kombinaciji sa jednostrukim ili dvostrukim jamiĉastim udubljenjima). ODMUT.) sadrţi dva neolitska horizonta. Sloj I je datovan radioaktivnim ugljenikom izmeĊu -8095 +/. divokoza. Tom tehnikom dobijana su izuzetno pravilna i uska seĉiva. Osim kremenih nalaza. naĊene su i kosti pripitomljenih ţivotinja .). U horizontu IVb2 oruĊe se. uz kremeno oruĊe i oruĊe od kosti i roga veoma sliĉno onom iz mezolitskog sloja. Crvena Stijena 1956. nešto manje naglašenim nego u Crvenoj stijeni (horizonti IVb2-IVa). (D. Gavela) i 19731974. Neolit se u Crvenoj stijeni javlja u slojevima III i II. N. kao i u slojevima VI i V. nazupĉano oruĊe i trapezi. U njemu je naĊen i fragment ritona sa ĉetiri noge. 6-11 Sept. osim na lamelama. U sloju IV.

koja se javlja u dve faze. Starost lobanje procenjena je u razdoblje izmeĊu -600 000 i -160 000 godina. Beograd. Srejović D. N. otkriveni su u kulturnom pogledu heterogeni elementi (stepske kulture. datovanom u -2335 +/. Ioannina. u blizini Stoca. 5-18.zavisno od interpretacije). masivne postruške i pseudo-arenijenski šiljci. U sloju VII (-1710 +/. 1985. Kozlowski J.) i V ustanovljeni su nalazi iz eneolita koji pripadaju protonakovanskoj i nakovanskoj kulturi.. datovanom radioaktivnim ugljenikom izmeĊu 13 200 +/. Glasnik Zemaljskog muzeja.K. u centralom delu potkapine. pod rukovodstvom Z.. kao i pljosnati jednoredi harpuni. ukrašena urezivanjem itd.a new of the Mesolithic culture of the Balkan Peninsula.kanelovana. U gornjem kompleksu slojeva (kraj poznog glacijala) konstatovane su brojne lamele sa luĉnim hrptom.120 god. god. potkapina u kanjonu reke Bregave. Basler Ð. Kujundţić i R. Pulianosa (Poulianos). 1974. pre naših dana (beling-alered period) ustanovljene su lamele sa pravim hrptom. Glasnik Zemaljskog muzeja N. U slojevima IV (-2447 +/. PETRALONA. Archaeologia Iugoslavica. 29. azilijenski šiljci.).90 god. a u gornjem nivou sloja i ljubljanske kulture jadranskog tipa). September 7-11. otkriven je veliki kameni blok sa šematski ugraviranom predstavom konja. First International Conference. 1994. 1994. Marković Ĉ. Vejlona (Whallon). pećina na poluostrvu Halkidiki (Grĉka) u kojoj je van stratigrafskog konteksta otkrivena lobanja Homo erectusa (ili pre-neandertalca . "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas" . Whallon R. U sloju VI (pozni eneolit). U pećini su naĊeni i bogati ostaci pleistocenske faune.and Neolithic Sequence from the Odmut Cave (Montenegro).150 i 12 380 +/.80 god. Whallon R. 1994: Lithic Industries at Badanj and their Significance for the Identification of Cultural "Territories" around the Adriatic and Ionian Seas at the End of the Pleistocene. crno glaĉana. Warszawa.K. Meso. Na površini nalazišta. Neolit Crne Gore. lasinjske kulture. bilateralno retuširani šiljci (sliĉni sovterijenskim). XV. kao i artefakti od okresanog kamena. 1989. Sadrţi epigravetijensku kremenu industriju. 44. The palaeolithic site of Badanj: recent excavations and results of analysis. strugaĉi na seĉivima i odbicima. U ovim slojevima naĊeni su i perforirani zubi jelena i ljušture školjki. istraţivana 1986 i 1987.. BADANJ. Kozlowski S. 1977.U sloju III potvrĊena je keramika koja je opredeljena u finalni neolit (sa elementima vinĉanske kulture . 3-6.110 god. Radovanović I. Paleolitsko prebivalište Badanj kod Stoca. kratki i kruţni strugaĉi na odbicima i geometrijsko oruĊe (segmenti i trouglovi). 7-20.) konstatovana je keramika iz ranog bronzanog doba. The Odmut Cave . Iskopavana je šezdesetih godina ovog veka pod rukovodstvom A. .S.S. U donjem kompleksu slojeva.

1976. paleolitsko nalazište na otvorenom prostoru u juţnoj Albaniji.B.seĉiva. U nivoima III i IV (-92008800.M. U donjem kompleksu slojeva (datovanom u širok raspon od 26 370 +/. Petruso K. 152-173. Poznato je još od tridesetih godina ovog veka kada je na njemu prikupljeno više stotina kremenih artefakata. Korkuti i K. IX International Congress of Prehistory and Protohistory. Petruso K. "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas". . U nivou I (-9600-9400. Sept. Petruso sa saradnicima).P. 1994.. kao i nalaze mlaĊepaleolitskog tipa .prva polovina drijasa III) otkrivena je industrija sa . Šilda (Schild). .druga polovina alereda) konstatovan je . Nice. Iskopavano je pod rukovodstvom R. Ioannina. . ĉak i jedan bifacijalno okresan listoliki šiljak). sa još 128 artefakata prikupljenih na površini nalazišta. The Konispol Cave: new light on the Palaeolithic of southern Albania. ZARA (Xarë)..Poulianos A.M. KONISPOL.prva polovina alereda) ustanovljena je kremena industrija sa noktastim strugaĉima. Anthropos. First International Conference "The Palaeolithic of Greece and Adjacent Areas". September 7-11. Harrold F.B. a u srednjem kompleksu (datovanom u -6703-6174. godine (M. masivnim trouglovima i odbicima sa retuširanim prelomom. finalnopaleolitsko nalazište na obali Visle.B. a u nivou IV industrija sa šiljcima sa trnom tipa Lingbi. Ellwood B.trapezima). 1980. U gornjim slojevima konstatovani su horizonti sa keramikom iz starijeg/srednjeg i mlaĊeg neolita. god. pećina u juţnoj Albaniji. kao i iz bronzanog doba. strugaĉima i geometrijskim artefaktima . September 7-11. god. nazupĉano oruĊe. 7.. Harrold F. god. First International Conference. jedno je od retkih sistematski istraţivanih paleolitskih i mezolitskih nalazišta u toj zemlji. 1976. The stratigraphy and cultural sequence of Petralona. Ioannina. Liritzis Y.180 do 11 410 +/. udaljena nekoliko kilometara od morske obale. Prouĉavanjem ukupnog sadrţaja zbirke ustanovljeno je da lokalitet sadrţi nalaze srednjopaleolitske provenijencije (levaloazijenske odbitke. Kolekcija je obogaćena 1992. Absolute dating of travertines from Petralona cave. Schwarcz H. god. Dixon A.. dleta i njuškaste strugaĉe. lamele.po kalibriranim 14C datumima) mezolitska industrija sliĉna onoj koja je potvrĊena na lokalitetu Sidari na ostrvu Krf (sa nazupĉanim i jamiĉastim oruĊem.. . postruške. u blizini Varšave. god. Korkuti M. 1994.u nivou III kremeni materijal koji se moţe vezati za kulturu federmeser. Iskopavana je 1989-1990 (M.. Korkuti) i 1992-1994. KALOVANJE (Calowanie).80 godina pre naših dana) ustanovljena je mlaĊepaleolitska kremena industrija neodreĊene kulturne pripadnosti. Korkuti M. 1994.M.B.. 1994.. The Konispol Cave: new light on the Palaeolithic of southern Albania.M. Ellwood B. U nivou V (-8860-8790.

Hmielevskog (W. dok je u slojevima 2 i 1 konstatovana neolitska (lenĊelska) i eneolitska (badenska) keramika. mlaĊepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru na obali Visle (Poljska). GORA PULAVSKA II (Gora Pulawska). U slojevima 14-9 otkrivena je srednjopaleolitska kremena industrija (musterijen).elementima bromijena i sviderijena. u gravetijenskom horizontu. Kozlovskog (Kozlowski). Iskopavan je pod rukovodstvom J.) sadrţi industriju klasiĉnog sviderijena (sa sviderijenskim šiljcima). pod rukovodstvom J. a konstatovan je i znatan broj (marginalno i polustrmo retuširanih) lamela koje podsećaju na lamele Difur. god. do 1927. Polish Aurignacien assemblages. Samsonoviĉa (Samsonowich) i S. U njemu su.200 god. Ustanovljeni su ostaci ĉetiri poluukopana ognjišta (sa ugljenisanim drvetom ĉetinara) i oko 300 kremenih artefakata koji pripadaju orinjasijenu tipa Krems-Difur. Krukovskog (Krukowski). god. U njemu je ustanovljena i industrija poznog sviderijena (datovana oko -8000. Chmielewski). Istraţivano je od 1924. 1978. Sachse-Kozlowska E.1250 god. Istraţivana je u više mahova još od kraja prošlog veka. ustanovljeni su tragovi dva staništa kruţne osnove.) sa sviderijenskim i arensburgijenskim šiljcima sa trnom. pre naših dana). pećina u blizini Krakova (Poljska). kompleks paleolitskih nalazišta u samom Krakovu (Poljska). Na lokalitetu C potvrĊen . sa više ili manje naglašenim uĉešćem produkata levaloazijenske tehnike u okresivanju. MeĊu oruĊem dominiraju strugaĉi (karakteristiĉni su oni ĉunasti). a sistematska iskopavanja su obavljena od 1956. U slojevima 8-4 (sloj 6 je datovan u 38 560 +/. Nivo VIa (druga polovina drijasa III . Pri vrhu sloja 4 naĊene su strmo retuširane lamele gravetijenskog tipa.oko -8500. pre naših dana) ustanovljena je mlaĊepaleolitska industrija koja uz dleta. pod rukovodstvom V. JEŽMANOVICE (Jerzmanowice). U nivou VII (preboreal i boreal) otkriveni su nalazi koji su opredeljeni u mezolitsku kulturu Komornica. osim strmo retuširanih seĉiva. Na lokalitetu A otkrivena je industrija tipiĉnog orinjasijena (datovana u 31 000 +/. 50. god. god. Dleta i retuširana seĉiva su slabo zastupljeni. KRAKOV-SPADISTA (Kraków-Spadzista). U sloju 3 ustanovljena je kremena i koštana industrija koja pripada srednjem magdalenijenu. oruĊe sa retuširanim prelomom i retuširana seĉiva sadrţi i izvestan broj (50 primeraka) listolikih šiljaka tipa jeţmanovice.K. konstatovani i noţevi i šiljci tipa Kostjenki. izgraĊena od kljova i kostiju mamuta. do 1963. Folia Quaternaria. Na lokalitetu B. 1-37.

sa listolikim šiljcima i postruškama. god. nivoi IV i V musterijenu sa ašelskom tradicijom (sa bifacijalno okresanim ruĉnim klinovima. Hmielevskog (W.. izmeĊu reka Rudave i Visle.. Mogošanua (Mogoºanu) i A. juţno od sela Bold u rumunskom delu Moldavije. Orinjasijenska kremena industrija otkrivena je u sloju srednjeg virma. Nikolaesku-Plopšora (Nicolãescu-Plopºor). a sistematska iskopavanja lokaliteta obavljena su 1961-1964. KRAKOV-ZVJERŽINJEC (Kraków-Zwierzyniec). 1987. U gornjem sloju nalazišta otkrivena je industrija istoĉnog gravetijena sa kolenastim šiljcima tipa Kostjenki. a sadrţi ĉunasta dleta i njuškaste i ĉunaste strugaĉe. Swiatowit 34. sa artefaktima izraĊenim levaloazijenskom i klaktonijenskom tehnikom. a nivo VI kulturno neizdiferenciranom. Bitiri. "finalnom" musterijenu (sa malo nalaza. sa noţevima tipa Pradnik i gornji. U istom sloju ustanovljen je i jedan seletijenski horizont . Pauneskua (Pãunescu). Kozlowski J. god.K. 1974. i V. RIPIČENI-IZVOR (Ripiceni-Izvor). Jedno je od najznaĉajnijih i najbogatijih višeslojenih paleolitskih nalazišta u Rumuniji. sa bifacijalno okresanim listolikim šiljcima. uglavnom .. Kubiak H. u sloju 9.je jedan orinjasijenski (u kome ĉunasta dleta dominiraju nad strugaĉima) i jedan gravetijenski horizont (u kome su elementi kostjenkijena manje naglašeni nego na lokalitetu B). U slojevima 7 i 6 konstatovano je šest nivoa datovanih izmeĊu -63/60-58. U sloju opredeljenom u interglacijal ris/virm ustanovljena je kremena industrija koja pripada levaloazijenskom facijesu tipiĉnog musterijena. Istraţivano je u više navrata tokom ovog veka (poĉev od 1901. Istraţivano je u više navrata: pod rukovodstvom A.). postruškama. Sachse-Kozlowska E.K. ustanovljeni su nalazi starijepaleolitske provenijencije. kao i orinjasijenska seĉiva. Nivoi I-III pripadaju levaloazijenskom facijesu tipiĉnog musterijena (bogatom postruškama. Chmielewski) 1972. ali i listolikim šiljcima). Sobczik K. F. U osnovi iskopa (dubokog više od 12 m). Chmielewski W. pod rukovodstvom C. sa nalazima iz srednjeg paleolita. i -33. godine. U sloju starijeg virma konstatovana su još dva srednjopaleolitska horizonta: donji..S. Savickog (Sawicki) 1948-1953 god. milenijuma. Kozlowski J. ali i horizont sa kremenom industrijom koja je sadrţavala strmo retuširane šiljke i segmente sliĉne onima koji su potvrĊeni u ulucijenu i šatelperonijenu. nazupĉanim i jamiĉastim oruĊem). Upper Palaeolithic site with dwellings of mammoth bones Krakow-Spadzista street B. The Upper Palaeolithic site KrakówSpadzista street C2 . The Upper Pleistocene archaeological site KrakówZwierzyniec I. Zakrzewska G. M. L.. Jure (Jura) 1930 god. lokalitet na obali Pruta. Folia Quaternaria 44.Excavations 1980. 1975. nalazište u Krakovu (Poljska). Warszawa-Kraków.

Reĉ je o zaklonima ovalne forme za koje se smatra da su bili poduprti mamutovim kljovama i granama bora fiksiranim u osnovi kreĉnjaĉkim ploĉama i zemljom. Gravetijenska i epigravetijenska kremena industrija ustanovljena je u sloju 3 (nivoi Ia-Ib i IIa-IIb). istoĉnom gravetijenu. U nivou II takoĊe je otkriveno malo oruĊa (sada od kremena) sa orinjasijenskim obeleţjima: nekoliko diedarskih dleta i ĉunastih strugaĉa. seĉiva sa dvostrukim jamiĉastim udubljenjima. bronzanog. U svim srednjopaleolitskim nivoima. 5-31. 1965. 1. koji pripadaju tzv. Le Paléolithique et le Mésolithique de Roumanie (un bref aperçu). 1989. na dubini do pribliţno 1 m. U prva dva nivoa (Ia i Ib). U površinskom sloju nalazišta. javljaju i bifacijalno okresani listoliki šiljci. Paunescu A. otkriveni su tragovi stanišnih konstrukcija. U nivou IIa primetna je mikrolitizacija artefakata koja dostiţe vrhunac u nivou IIb (finalni epigravetijen sa lamelama sa luĉnim hrptom. strmo retuširanih seĉiva i raznih varijanti probojaca. nalazište na otvorenom prostoru na ušću Malog Begeja u Veliki Begej u severoistoĉnom Banatu (Rumunija).20 m od površine tla konstatovano je šest paleolitskih nivoa.nazuĉanim i jamiĉastim oruĊem).S. noktastim i kruţnim strugaĉima i geometrijskim oruĊem segmentima). osim u poslednjem (nivo VI). U nivou I ustanovljen je manji broj artefakata izraĊenih od kvarcita (jezgra.. Istraţivano je pod rukovodstvom F. sa izraţenim srednjopaleolitskim elementima. Opredeljena je. sa brojnim vatrištima i velikom koliĉinom kremenih nalaza i kostiju. U nivoima III. Mezolitska kremena industrija (tardenoazijen) konstatovana je u sloju 2. Zakloni sliĉnog tipa konstatovani su još i u srednjem Pridnjestrovlju. Do dubine od 1. IV i V potvrĊena je bogata kremena industrija sa orinjasijenskim seĉivima i strugaĉima (ĉunastim . kao i segmenti sa strmo retuširanim hrptom. U slojevima 4 i 3 ustanovljeni su nalazi iz mlaĊeg paleolita. Mogošanua (Mogoºanu) 1960-1964. i 1967-1972. Paunescu A. Tome 93. na lokalitetima Molodova I (nivo 4) i Molodova V (nivo 11). ali i trapeze i šiljke tardenoazijenskog tipa. pored orinjasijenskih tipova oruĊa. Sadrţi strmo retuširane lamele.. kao i iz ranog i poznog srednjeg veka. a datovana je od -30. starijeg i mlaĊeg gvozdenog doba).) i malobrojna dleta. U nivou II (srednji orinjasijen) konstatovani su. no. razno oruĊe na odbicima (strugaĉe. do -27/26. L‘Anthropologie. ĉunastim i njuškastim strugaĉima i orinjasijenskim seĉivima. godine. potruške itd. IX. ustanovljeni su nalazi iz razliĉitih perioda praistorije (neolita. U nivoima Ia i Ib otkrivena je industrija starijeg orinjasijena. Sur la succession des habitats paléolithiques et postpaléolithiques de Ripiceni-Izvor. milenijuma. Dacia N. kao i industrija sa obliţnjih lokaliteta Košava (Coºava) i Tinkova . kao i jedna makrolitska postruška.luĉnim. Orinjasijenska kremena industrija potvrĊena je u tri nivoa u sloju 4. još uvek se. pored gravetijenskih šiljaka. oruĊem sa retuširanim prelomom i lamelama Difur. diedarskim dletima. još i fragmentovani listoliki šiljci. kupastim i njuškastim). 123-158. ROMANEŠTI-DUMBRAVICA (Romãneºti-Dumbrãviþa). atipiĉni musterijenski šiljci i strugaĉi).

Kalinešti) industrija srednjeg orinjasijena. oblast izmeĊu reke Somoš i Tise. a sa malo bifacijalno okresanih alatki). Paleoliticul din Banat. 33-43.K. u orinjasijen tipa Krems-Difur.S. ustanovljena je industrija koja odgovara levaloazijenskom facijesu tipiĉnog musterijena (sa dosta postruški. Većina je istraţivana krajem pedesetih godina ovog veka. 1979. a datovana u vreme srednjeg virma i poslednjeg virmskog stadijala. konstatovana je kremena industrija koja pripada sagvarijenu (posebnom facijesu istoĉnog gravetijena). XVI. Paleolit v Cara Oasului (na nastojašćem etape isledovanij). 207-222. Bucuresti. u . otkrivena je na sva tri nalazišta (Boinešti. sa obiĉnim i ĉunastim strugaĉima. Pri tom je industrija . 1965. sa zajedniĉkom stratigrafijom i tragovima naseljavanja iz razliĉitih perioda paleolita. U gornjem delu horizonta B. milenijum). Istraţivali su ih razni autori krajem pedesetih i poĉetkom šezdesetih godina ovog veka. noktastim i kruţnim strugaĉima i geometrijskim oruĊem (trouglovima). u Aurignacien et Gravettien en Europe. 1978.. meĊuplaninska depresija u istoĉnim Karpatima (Rumunija). I. U nivou VI ustanovljena je industrija sa epigravetijenskim karakteristikama: lamelama sa strmo retuširanim hrptom. Paris. Bitiri M.S. Na lokalitetima Cetacika I (Cetãþica).La fin des Temps Glaciaires en Europe. Dacia N. Za izradu artefakata upotrebljavan je i opsidijan. orinjasijenskim seĉivima. Dacia N. MeĊu njima se izdvajaju lokaliteti Boinešti (Boineºti). KEHLAU (Ceahlau).(Tincova). fasc. IX. 1983. OAŠ (Oaº ili Þara Oaºului). U horizontu A2B (srednji virm). na lokalitetima Boinešti i Remetea. a meĊu alatkama preovlaĊuju strugaĉi na kratkim odbicima. nazupĉanog i jamiĉastog oruĊa. Horizont je okvirno datovan u period pre poĉetka poznog glacijala (16-15. Mogoºanu F. U njoj se od strmo retuširanog oruĊa javljaju samo obiĉne lamele sa hrptom. Bitiri M. Liege. Remetea i Kalinešti (Cãlineºti). 5-27. Remetea. La fin des temps glaciaires dans le bassin du Danube moyen et inférieur. u severozapadnoj Transilvaniji (Rumunija). Dirtu (Dîrtu) i Bistriĉoara (Bistricioara) u donjim slojevima ustanovljena je orinjasijenska kremena industrija. Kozlowski J. 1972. malobrojnim dletima i (kada je u pitanju Kalinešti) oruĊem srednjopaleolitskog tipa. u kojoj je koncentrisano petnaestak mlaĊepaleolitskih nalazišta na otvorenom prostoru. U horizontu A. u dolini Bistrice.S. Na tom podruĉju koncentrisano je više znaĉajnih paleolitskih nalazišta na otvorenom prostoru. pod rukovodstvom C. na sva tri pomenuta lokaliteta.821-836. Information générale sur le paléolithique du Banat (Sud-Ouest de la Roumanie). Mogoºanu F. Nikolaesku-Plopšora (Nicolãescu-Plopºor). L‟Aurignacien dans le nord de la Roumanie.

Uĉešće kratkih strugaĉa u strukturi oruĊa je još više naglašeno. Sadrţi šiljke sa trnom sviderijenskog tipa. raznim varijantama postruški. Dacia N. Definisao ju je G. jedna od vodećih starijepaleolitskih kultura. kolenaste strmo retuširane lamele itd. kultura oblutaka) i odbicima (v. sa ruĉnim klinovima grube izrade (poznat i pod nazivom pre-šel ili abevilijen). Prethodi mu pojava najstarijih industrija sa oblucima (v. milenijum. klaktonijen i dr. na obali Some (Francuska) u slojevima sa mindelskom faunom.. milenijum) i nivoa I na Podišu (Podis) svrstana je u mlaĊu fazu orinjasijena. 1966.iz nivoa I na Cetaciki I (sa srednjepaleolitskim elementima . Od stanišnih struktura ustanovljena su samo ognjišta (površinska ili poluukopana). Afrike i Azije. nazvana prema nalazištu Sent-Ašel u Francuskoj. kao i postruške i šiljci) preovlaĊuje u skoro svim industrijama. Stariju fazu karakterišu kratki strugaĉi na laminarnim odbicima. a otkrivene su i na mnogim drugim lokalitetima u istoĉnoj.). Kasnije se na istom nalazištu javljaju i u leţištima III i IV. U Evropi se stariji ašel. i lateralno i bilateralno retuširanih seĉiva. Njen nosilac je Homo erectus. ali i sa bifacijalno okresanim alatkama) opredeljena u stariju fazu orinjasijena. oruĊe sa retuširanim prelomom i hrptom. god. milenijum). kao i u Indiji. X.levaloazijenskim odbicima. no 1. Datovan je radioaktivnim ugljenikom u -16. Paunescu A. a javlja se u dve faze. industrija iz nivoa I na Bistriĉoari (datovana u 23. 1989.) sa kojima je kasnije umnogome istovremen. a obeleţava je siromašan repertoar oruĊa. Industrije srednjeg i mlaĊeg ašela ustanovljene su i na Bliskom i Srednjem istoku. S druge strane. Mogoºanu F. de Mortije (Mortillet) 1872.). koji se nalaze u neposrednoj blizini pomenutih nalazišta. nivoa I i II na lokalitetu Dirtu (nivo I je takoĊe datovan u -23.2 miliona godina. i -15. U mlaĊoj fazi uoĉava se mikrolitizacija artefakata. Poznata je po bifacijalno okresanim ruĉnim klinovima iako oruĊe formirano na odbicima (nazupĉano i jamiĉasto.. uglavnom obiĉnih luĉnih strugaĉa na seĉivima i odbicima (uz poneki ĉunasti). Sviderijenska kremena industrija konstatovana je na lokalitetima Skaune (Scaune) i Bardoš-Bikaz Ĉei (Bardosu-Bicaz Chei). javlja poĉetkom srednjeg pleistocena (pre 650-700 000. Najstarije ašelske industrije konstatovane su u leţištu II kanjona Olduvaj u Tanzaniji i datovane su u vreme od -1. kao i na lokalitetu .S. L’Anthropologie.4 do -1. oruĊe sa hrptom i brojne kratke strugaĉe na odbicima. 123-158. Sagvarijen (facijes istoĉnog gravetijena) potvrĊen je na lokalitetima Bistriĉoara (nivoi II-V). Paunescu A. AŠELSKA KULTURA (fr. Le paléolithique de Ceahlau. Tome 93. a javljaju se i tipološke promene kod oruĊa sa hrptom (gravetijenski šiljci. godine. Konstatovan je na nalazištu Abvil. Acheuléen). Javlja se u donjem i srednjem pleistocenu u raznim delovima Evrope. Dirtu (nivoi III-V). Podiš (nivoi II-IV) i Bofu Mic (Bofu Mic). juţnoj i severnoj Africi. Le Paléolithique et le Mésolithique de Roumanie (un bref aperçu). Industrija iz nivoa VI na Bistriĉoari i nivoa V na lokalitetu Dirtu već sasvim jasno pokazuje epigravetijenske odlike. kao i lamele koje su unilateralno ili bilateralno retuširane strmim i marginalnim retušem. Nicolãescu-Plopºor C.S. 5-116.

god. Za njih je karakteristiĉna nova tehnika u okresivanju ruĉnih klinova (mekim perkuterom od kosti.). Bordes F.viaggio alle origini della storia. upotrebljava se vatra (najranije na Tera Amati). inaĉe.pre 128 000. 1986.). Rasprostranjen je u Engleskoj (Klakton. Brej (Breuil) 1932. Lazare). de Lumley H. 1972. postruške. poĉinje da se primenjuje levaloazijenska tehnika u okresivanju. U ovom periodu. 1985. Italiji (Tore in Pijetra).) do kraja poslednjeg interglacijala (etapa 5e -128-118 000. Palaiokastron. Na Balkanskom poluostrvu bifasi su ustanovljeni na nalazištima Punikve. The Old Stone Age.) javljaju se industrije srednjeg i mlaĊeg ašela. Lazare). trougaoni. kopljasti. La Préhistoire dans le monde. U njemu . Ašelska kultura se karakteriše gotovo svim pojavama koje obeleţavaju stariji paleolit uošte: naseljavaju se doline reka i obale jezera (pećine mnogo reĊe). nazvana prema nalazištu Klakton u istoĉnoj Engleskoj. Clactonien).) u ašelskoj kulturi se javljaju srednjopaleolitski tipovi oruĊa. Za klaktonijen je karakteristiĉno oruĊe formirano na nepravilnim i masivnim odbicima dobijenim klaktonijenskom tehnikom (katkad i pomoću nakovnja). znatnim delom uporedo traje). Belgiji i Italiji . srcoliki itd. Mikok). Termin je uveo A. u Homo . Cambridge. god. gde opstaje za sve vreme njihovog trajanja.A. I primi abitanti d‟Europa. Poĉev od poslednjeg interglacijala (izotopska etapa 5e). u mikokijenu. god.Tera Amata u blizini Nice (datovanom u -380 000. Ambrona).na lokalitetima Madona del Fredo i Vale Ðumentina (Valle Giumentina). Paris. Španiji (Toralba. pa ĉak i Nemaĉkoj (Markleberg). god. Komb Grenal.. Srodan je tajasijenu i srednjoevropskim industrijama sa oblucima i odbicima (Bilcingsleben i dr. god. kao i u ranoj fazi poslednjeg (virmskog) glacijala (etape 5d-5a. dok u srednjoj i istoĉnoj Evropi gotovo da ih nema. ašelska tradicija se nastavlja u mnogim srednjopaleolitskim kulturama (npr. Garanger J. KLAKTONIJEN (fr. razno nazupĉano i jamiĉasto oruĊe. inaĉe. god. (ed. Stariji ašel. babuni na nalazištu Olorgasel u Keniji). de Lumley M. a dolazi i do svojevrsne specijalizacije retuširanog oruĊa (tipološki izdiferencirani strugaĉi. musterijenu sa ašelskom tradicijom itd. zakljuĉno sa -75 000.). Tera Amata.. a praktikuje se i organizovan lov na krupnu i srednjekrupnu divljaĉ (slonovi na lokalitetima Toralba i Ambrona u Španiji.).). jedna od vodećih starijepaleolitskih kultura u zapadnoj Evropi. Francuskoj (Kanji-la-Garen.Garba XII.). Svonskomb). Ustanovljeni su na mnogim nalazištima u zapadnoj i juţnoj Evropi: u Engleskoj (Hoksni i Svonskomb). The Palaeolithic Settlement of Europe. podiţu se staništa od lakog materijala (Melka Kunture . U periodu od poĉetka izotopske etape 9 (-347 000. Gamble C. 75-81. Francuskoj (Pek de l'Az II. S druge strane. oruĊe sa retuširanim prelomom i postruške. Kokinopilos. roga ili drveta) kojom su dobijani pljosnati bifasi pravilnih oblika (ovalni. New York . Karakteriše se odsustvom ruĉnih klinova kojima se odlikuje ašelska kultura (sa kojom.) i traje skoro do samog poĉetka gornjeg pleistocena (tj. Javlja se poĉetkom srednjeg pleistocena (pre 650-700 000. godine.Toronto. datovan u -458 000.) 1992. do poĉetka poslednjeg interglacijala . meĊutim. svrdla itd. Venezia. Donje Pazarište. ustanovljen je i na lokalitetu Fontana Ranuĉio (Fontana Ranuccio) u Italiji. god. i to uglavnom van stratigrafskog konteksta.

Vertešseleš). javljaju i jednostrano i dvostrano okresani cepaĉi-ĉoperi od oblutaka. Javlja se u glacijalu ris (odgovara izotopskoj etapi 6). a razvija se iz klaktonijena. Taubachien). minijaturni cepaĉi-ĉoperi). Stranska skala. Karakteriše se brojnim postruškama (meĊu njima i postruškama tipa Kina). ipak. tokom izotopske etape 5e) i u ranoj fazi poslednjeg (virmskog) glacijala (etape 5d-4/3). Definisao ga je K. Bilzingsleben. u bohunicijenu). Fontešvad. tajasijenskim šiljcima. srednjoevropski facijes industrija sa oblucima i odbicima. Neke od starije/srednjopaleolitskih industrija potvrĊenih na prostoru Balkanskog poluostrva opredeljene su u ovaj facijes (iz donjih slojeva Krapine i Crvene stijene npr. godine. Arago i Bom-Bon (Baume-Bonne). 1971. probojci. Valoh (Valoch) 1971. Razvija se u poslednjem interglacijalu (u ris/virmu ili eemu. Bojnice III) i MaĊarskoj (Tata). TAJASIJEN (fr. Po tim karakteristikama tajasijen se pribliţava ranom šarantijenu. Svojevremeno je izdvajan kao posebna kultura ili tehnokompleks. nazupĉano i jamiĉasto oruĊe. Rasprostranjen je na širem podruĉju Mediterana. TAUBAHIJEN (fr. tj. Nastavlja se na stariju srednjoevropsku tradiciju izrade oruĊa od oblutaka i odbitaka ĉija se evolucija moţe pratiti još od poĉetka srednjeg pleistocena (Prţezletice. a potvrĊen je i na nalazištima u Ĉeškoj (Kulna. šiljci. Valoch K. a levaloazijenska tehnika se skoro i ne primenjuje. starijepaleolitski facijes industrija sa odbicima. Javlja se u istoĉnoj Nemaĉkoj. samo u manjem broju nego kad je u pitanju kultura oblutaka. Pribice. Ganovce. nazupĉanim i jamiĉastim oruĊem i tzv. u Actes du VIIIe Congrčs international des sciences Prehistoriques et Protohistoriques.se. Beograd. Ehringsdorf.). šarantijen tipa Ferasi i dr. levaloa-musterijen. Reĉ je. a nema produkata levaloazijenske tehnike. Vajmar (Weimar) i Eringsdorf. Tome I. pa i u nekim mlaĊepaleolitskim kulturama (npr. a naroĉito u juţnoj Francuskoj .na nalazištima Mikok. Tayacien). . Ruĉni klinovi se javljaju retko i veoma malih su dimenzija. Les Paléolithiques inférieur et moyen en Europe Centrale. LEVALOAZIJEN (Levalloisien). Karakteriše ga oruĊe izraĊeno od malih oblutaka i nepravilnih odbitaka (postruške. samo o tehnici okresivanja koja se javlja još u srednjem ašelu i koja se kasnije primenjuje u mnogim srednjopaleolitskim (tipiĉni musterijen.). Mlazice. na nalazištima Taubah (Taubach). 27-41. Primenjuje se klaktonijenska tehnika odbijanja. nazvan po lokalitetu Levaloa-Pere u Francuskoj.

i -36 000. bifasi sa hrptom i noţevi tipa Bokštajn. izmeĊu -40 000. naroĉito za vreme glacijalnih razdoblja. na primer na lokalitetima Vajnbergholen (Weinberghohlen) i Ranis u Nemaĉkoj. Nosilac musterijena je Homo sapiens neanderthalensis. U srednjoj Evropi mikokijen se javlja u tri facijesa . godina. bifasi nalik na listolike šiljke. i -40 000. nazvana po pećini Mustije u Francuskoj. U poznoj fazi razvoja u njima su zastupljeni i mlaĊepaleolitski tipovi oruĊa. 1967. obiĉne postruške i retuširana seĉiva. pozni srednjopaleolitski facijes industrija sa listolikim šiljcima. MIKOKIJEN (fr. Klauzeniše (Klausseniche) i Kenigsaue (Königsaue). MUSTERIJEN (fr. Javlja se u gornjem pleistocenu. OruĊe formirano na odbicima. Termin je uveo G. Bosinski G. Konstatovan je na nalazištima u planinskim oblastima Nemaĉke (Bokštajn). a za razliku od starijepaleolitskih kultura raširena je i u oblastima gde je. Levaloazijenska tehnika se primenjuje. izotopske etape 3). tj. bifacijalno okresane postruške.) sa manje ili više sliĉnim repertoarom oruĊa i tehnika u produkciji artefakata. de Mortije (Mortillet) 1869. Levaloazijenska tehnika se uglavnom ne primenjuje. facijes industrija sa bifacijalno okresanim oruĊem posebnog tipa. vodeća srednjopaleolitska kultura. Nazvan je po nalazištu Mikok u Francuskoj. Budapest. Karakterišu ga listoliki šiljci. istoĉnog mikokijena (facijesi Volgograd. pored mikokijenskih šiljaka. Ustanovljen je na mnogim nalazištima u gornjem Podunavlju. virmskog glacijala (izmeĊu -110 000. . Les civilisations du Paléolithique moyen entre les Alpes et l’Oural.Bokštajn (Bockstein). Hauzer (Hauser) 1916. Antonovka. pre pribliţno 130 000 god. (poĉev od interglacijala ris-virm. Staroselje itd.). Rasprostranjena je u celoj Evropi i delovima Afrike i Azije. a javljaju se i mnogi mlaĊepaleolitski tipovi oruĊa: strugaĉi. srednje i istoĉne Evrope. Cologne-Graz. seĉiva sa retuširanim prelomom i druge alatke. Vodi poreklo iz mikokijena centralne Evrope. god. Gabori M.usvaja se tehnologija okresivanja seĉiva. u Poljskoj (Krakov-Zvjerţinjec). naroĉito postruške. U poznoj fazi razvoja ova kultura potpuno dobija mlaĊepaleolitski karakter . Javlja se u ranoj fazi poslednjeg. veoma je brojno. Ĉeškoj (Kulna) i Austriji (Gudenus). a karakterišu ga. na podruĉju zapadne (Pariski basen). još i mali zašiljeni bifasi. Die Mittelpaläolithischen Funde im Westlichen Mitteleuropa. Javlja se u interstadijalu hengelo. a termin je uveo O. Micoquien). odnosno od izotopske etape 5e) i traje do pribliţno pre 30 000 god. U istoĉnoj Evropi se javljaju industrije tzv. godine. vladala izuzetno hladna (periglacijalna) klima. Moustérien). godine. 1976. (do oscilacije štilfrid B.ALTMILIJEN (Altmühlien).

hronološka. Bord (Bordes) je 1954. ali i za neke regionalne grupe (npr. jamiĉasto i nazupĉano oruĊe i (znatno manje zastupljeni nego u ašelskim industrijama) bifacijalno okresani ruĉni klinovi. U Africi se izdvajaju dve glavne oblasti rasprostiranja musterijena: prva. da je kulturna. Pokazalo se.Musterijen se razvija u tipološkom i tehnološkom kontinuitetu u odnosu na starijepaleolitske kulture koje mu prethode (ašelska kultura. nazupĉani musterijen i musterijen sa ašelskom tradicijom (tipa A i tipa B). Levaloazijenska tehnika se ne primenjuje. bilo funkcionalnih faktora (L. kultura oblutaka. u severnoj Africi.). ali i na jugu Balkanskog poluostrva (u donjim slojevima Crvene stijene i Asprokalika). U centralnom i istoĉnom delu Balkana krajem starijeg virma i poĉetkom srednjeg virma javljaju se industrije tipa Museljevo-Samujlica (reĉ je zapravo o levaloamusterijenu sa listolikim šiljcima). Na podruĉju srednje i istoĉne Evrope (naroĉito u Moldaviji i na Krimu) veoma su ĉesti levaloa-musterijen i levaloazijenski facijes tipiĉnog musterijena (kad je tehnološki i tipološki levaloazijenski indeks niţi). Binford). Na osnovu njegove podele. mikromusterijen (industrije tipa Pinios-Crvena stijena A) u kome produkti okresivanja levaloazijenskom tehnikom nisu ustanovljeni. kulturno je opredeljen najveći broj musterijenskih industrija u zapadnoj Evropi. za aterijen) i druga. pa i regionalna izdiferenciranost ovih facijesa veoma slaba. kao i na osnovu prisustva/odsustva proizvoda levaloazijenske tehnike okresivanja F. U svima njima od oruĊa preovlaĊuju postruške (karakteristiĉne su postruške tipa Kina). klaktonijen. Na Bliskom istoku i u Africi. takoĊe su konstatovana brojna nalazišta koja pripadaju razliĉitim musterijenskim facijesima. meĊutim. Po koncepciji okresivanja i repertoaru oruĊa. Érd) kojoj u najširem smislu pripada i tzv. što se tumaĉi kao posledica bilo kulturnih (F. šarantijen jugoistoĉne Evrope (industrije tipa Krapina-Veternica-Vindija). Temnata Dupka). a uslovljen je nedostatkom kvalitetnih sirovina u regionu). Ni u srednjoj ni u jugoistoĉnoj Evropi pokušaji izdvajanja regionalnih grupa i utvrĊivanja etapa u genezi musterijena nisu dali vidljive rezultate. a u istoĉnoj Evropi mikokijen istoĉne Evrope. meĊutim. juţno od .). U zapadnom delu srednje Evrope u srednjem paleolitu se javlja mikokijen centralne Evrope. i to na nalazištima Museljevo. sa industrijama koje se u manjoj ili većoj meri mogu vezati za evropske facijese (tipiĉni musterijen. bar u ranoj fazi. Mikromusterijen je takoĊe blizak pontinijenu. ugaone. tajasijen) i teško ga je. god. levaloa-musterijen. od njih razgraniĉiti. šarantijen na ovim prostorima blizak je pontinijenu Apeninskog poluostrva. U gornjim slojevima Crvene stijene i Asprokalika ustanovljen je.). Oni se javljaju i u severnoj Bosni (LonĊa. transverzalne itd. Samujlica II i Kokinopilos. Ovom facijesu verovatno pripadaju i industrije ustanovljene na nalazištima Risovaĉa i Kamen. U isto vreme. musterijenski šiljci. konkavne. Karakterišu ga razne varijante postruški (konveksne. konvergentne. kao i druge alatke formirane na malim oblucima i masivnim odbicima sa korteksom. Visoko brdo. Karakteristiĉna je tehnika okresivanja sa diskoidnih jezgara. Na osnovu procentualne zastupljenosti pojedinih kategorija oruĊa. PotvrĊen je i u nekim oblastima istoĉne Evrope (u industrijama tipa Kiik-Koba ili tipa Ilskaja npr. šarantijen (tipa Kina i tipa Ferasi). Zobište) i Bugarskoj (Baĉo Kiro. u juţnim oblastima Panonskog basena i dalje traje tradicija izrade oruĊa od oblutaka (Tata. Bord). i tzv. Ferasi facijes itd. a u nekim industrijama i levaloazijenska tehnika okresivanja. izdvojio ĉetiri osnovna musterijenska facijesa: tipiĉni musterijen.

Definisao ga je A. godine. (ed. Pontinien). iz najbliţe okoline staništa). Na Bliskom istoku nailazimo na nalazišta sa industrijama opredeljenim u levaloa-musterijen i amudijen (Jabrud u Siriji. kako tehnološke tako i ekonomske.Toronto. PONTINIJEN (fr.Sahare. Karakterišu ga bifacijalno okresani listoliki šiljci. ognjišta) u okviru stambenih horizonata.K. srednji paleolit). dok je nivo specijalizacije. New York . Garanger J. zapadne Slovaĉke i juţne Poljske. Nazvan je po pećini Seleta u severnoj MaĊarskoj (termin uveo I. U slojevima sa musterijenskim nalazima ustanovljeni su. god. nizak u poreĊenju sa onim koji je potvrĊen u raznim mlaĊepaleolitskim kulturama. Ponekad se grade staništa (Molodova I) ili. srednjopaleolitska tehnologija okresivanja (laminarni indeks je nizak) i tipovi oruĊa . a karakterišu ga artefakti izaĊeni od malih oblutaka (minijaturni cepaĉi-ĉoperi. Bordes F. Prvobitno je dovoĊen u vezu sa zapadnoevropskim solitrejem. Ustanovljen je u pećinama Gvatari (Guattari). Javlja se krajem starijeg i poĉetkom srednjeg virma. sve ono što karakteriše srednji paleolit uopšte (v. Primena levaloazijenske tehnike je neznatna. mlaĊom fazom u razvoju altmilijena (ranisijenom) i linkombijenom svrstava se u krug ranih mlaĊepaleolitskih industrija sa listolikim šiljcima na podruĉju srednje i zapadne Evrope. zajedno sa jeţmanovicijenom. pak. Kiik-Koba. Tabun i Skul u Izraelu) sadrţe i paleoantropološke ostatke (kako neandertalca tako i ranog Homo sapiens sapiensa). sangoan u Nubiji. Warszawa .Krakow. Les civilisations du Paléolithique moyen entre les Alpes et l’Oural. Srodan je šarentijenu tipa Kina (v. biljnih i mineralnih resursa (uglavnom onih najpristupaĉnijih. Gabori M.. Ksar Akil u Libanu).na Srednjem istoku. srednjopaleolitski facijes rasprostranjen na podruĉju Apeninskog poluostrva. u Indiji i u Kini.) sa primenom levaloazijenske tehnike ili bez nje. Ĉervinka 1927. Za ovu kulturu vezuju se raznovrsne manifestacije religijskog ţivota i simboliĉkog mišljenja. Ekonomska delatnost se zasniva na eksploataciji raznovrsnih ţivotinjskih. L. (ed. Brej (Breuil). nazupĉano i jamiĉasto oruĊe). 1976. zakloni. Mustije. Tešik-Taš. pri ĉemu neka od njih (Kebara. Razvija se od interstadijala hengelo do interstadijala štilfrid B (-40 000. Szélétien). musterijen). Ferasi. koja obuhvata razne "musteroidne" industrije (kargien u Egiptu. Musteroidne industrije potvrĊene su i dalje na istoku azijskog kontinenta . obeleţava i njega. do -27 000. a musterijenski šiljci su zastupljeni u malom broju. La Préhistoire dans le monde. Šanidar).) 1979. Middle and Early Upper Palaeolithic in Balkans. transverzalne postruške. na više lokaliteta. grobovi neandertalaca (Šapel o Sen. Blank (Blanc) 1939. S obzirom na to da musterijen predstavlja glavnu srednjopaleolitsku kulturu. razliĉite strukture (podne supstrukcije. 1971. Naseljavaju se pećine i otvoreni tereni. Fauersmit u juţnoj Africi itd. Moskerini (Moscerini) i San Agostino.) na podruĉju severne MaĊarske. Paris.). SELETIJEN (fr. Ĉeške.) 1992. Budapest. Kozlowski J. god. The Old Stone Age.

Definisali su ga V. Na nalazištima Fogelherd. perigordijen). godine. dok se srednjopaleolitski elementi javljaju samo u poĉetnoj fazi razvoja (i to znatno manje nego u industrijama sa listolikim šiljcima ili u industrijama sa strmo retuširanim oruĊem). Tipiĉni jeţmanovicijenski šiljci javljaju se tek u mlaĊoj fazi razvoja ove kulture. privezaka i perli od kosti. JEŽMANOVICIJEN (fr. dleta (diedarska i na prelomu) i oruĊe sa retuširanim prelomom. Mamutova pećina) i juţne Rusije (Kostjenski-Telmanskaja).(postruške. ali i raznih ploĉica. kao na primer na lokalitetima Blanšar (Blanchard) i Kastanet (Castanet). konj) figurine od slonovaĉe. K. simbolima i znacima. rani mlaĊepaleolitski facijes industrija sa listolikim šiljcima. kao i oni. šiljaka-projektila pre svega. god. ali i mnoge alatke mlaĊepaleolitskog tipa: strugaĉi (naroĉito ĉunasti). izdvaja od industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom (v. Tehnologija okresivanja je laminarna (prava mlaĊepaleolitska).) i. Karakteriše ga i prisustvo koštanog oruĊa. ORINJASIJEN (fr. Peironi (D. verovatno. god. do -24 000. Srodan je ostalim mlaĊepaleolitskim facijesima industrija sa listolikim šiljcima (seletijenu. Posle mnogih rasprava o njegovom kulturnom identitetu i relativnohronološkom poloţaju D. severnoj Africi i na Bliskom istoku. nazvan po lokalitetu Jeţmanovice u Poljskoj. Kozlovski (Kozlowski) 1961. Karakterišu ga laminarna tehnologija okresivanja. deleći ga. lav. koji na proksimalnom kraju ventralne strane nose i parcijalan facijalan retuš. ranisijenu I dr. dleta (diedarska). u orinjasijenskim slojevima su ustanovljene i antropomorfne i zoomorfne (mamut. seĉiva sa retuširanim prelomom i nazupĉana seĉiva. Razvija se u periodu od interstadijala hengelo do poĉetka poslednjeg virmskog stadijala (od -40 000. jeţmanovicijenski). a naroĉito izduţeni. vodi poreklo iz lokalnog srednjeg paleolita. Chmielewski) i J. u periodu od kraja starijeg i poĉetka srednjeg virma do sredine poslednjeg virmskog stadijala . facijalno retuširani listoliki šiljci formirani na seĉivima (tzv. Gajsenklesterle (Geissenklösterle) i Holenštajn Štadel (Hohlenstein Stadel) u Nemaĉkoj. Hmielevski (W. Peyrony) ga 1933. Jerzmanowicien). kao i seĉiva retuširana stilski prepoznatljivim "orinjasijenskim" retušem. Na pojedinim orinjasijenskim nalazištima u zapadnoj Evropi. bifasi itd. Aurignacien). Orinjasijen se razvija u Evropi. na pet osnovnih faza (I-V). istovremeno. nazvan po nalazištu Orinjak (Aurignac) u Dordonji (Francuska) predstavlja najraniju mlaĊepaleolitsku kulturu ĉiji je nosilac nesporno Homo sapiens sapiens (kromanjonskog tipa). Orinjasijen karakterišu ĉunasti i njuškasti strugaĉi i dleta.).) na podruĉju juţne Poljske (Jeţmanovice. roga i kamena. dok stariju fazu karakterišu listoliki šiljci okresani sa obe strane seĉiva. otkriveni su kameni blokovi sa graviranim i iskucanim predstavama.

milenijuma zauzima prostor od Pirineja do istoĉnih Karpata. milenijuma (najranije u potkapini Pato u Francuskoj). takoĊe (od interstadijala hengelo do interstadijala arsi). donji sloj) i Bugarskoj (Baĉo Kiro.). Posebno ga karakterišu slaba zastupljenost strugaĉa i znatno uĉešće dleta i retuširanih seĉiva. dok se uĉešće dleta povećava. tipiĉni orinjasijen i orinjasijen tipa Krems-Difur. dok se u zapadnoj Evropi se ne susreće pre -33-32. dok su dleta znatno manje zastupljena. Relativno rano. karakteriše još i znatna zastupljenost orinjasijenskih seĉiva i srednjopaleolitskih tipova oruĊa. kako na kom podruĉju. Potoĉka Zijalka. O poreklu orinjasijena postoje dve glavne teorije: jedna po kojoj vuĉe korene iz laminarnih industrija Bliskog istoka (tzv. ali i u Španiji i Belgiji. s naglašenim ulucijenskim elementima (postruškama i oruĊem od odbitaka) uz. U isto vreme. kao i prisustvo koštanih šiljaka sa raskoljenom bazom. orinjasijenskim seĉivima. Mokriška Jama. preorinjasijena) i druga. i to ne samo u srednjoj i jugoistoĉnoj Evropi. katkad i romboidnog oblika (sliĉni mladeĉkim u srednjoj Evropi). meĊutim. milenijuma. u starijoj fazi ga osim ĉunastih i njuškastih strugaĉa. Mladeĉ. Od koštanog oruĊa javljaju se najpre šiljci sa oĉuvanom. Tipiĉni orinjasijen. rasprostranjen je u oblastima sa mešanim biotopom (šuma-stepa. razno nazupĉano i jamiĉasto oruĊe.gornji sloj.). a orinjasijenski tipovi oruĊa su slabo zastupljeni. s koštanim šiljcima mladeĉkog tipa. sloj 11) gde su datovani u vreme od -41. milenijuma evolucija srednjoevropskog orinjasijena se usmerava ka povećanju zastupljenosti i tipološkoj diversifikaciji dleta. ulucijen. baĉokirijenu koga karakterišu industrije u kojima preovlaĊuju retuširana seĉiva i strugaĉi. kao i sa ulucijenom (u Italiji).). Na tom podruĉju traje uporedo sa šatelperonijenom i gornjim perigordijenom (u Francuskoj). Tibava). slabu zastupljenost retuširanih seĉiva i laminarne tehnologije uopšte (pećina Monte Ĉirĉeo Foselone i druga nalazišta). šuma-tundra). koštanim šiljcima. Fogelherd) se manje ili više podudara sa onim koji je utvrĊen u Francuskoj i Belgiji. do -27.postruške.(izotopska etapa 3). itd. U srednjoj Evropi se javlja istovremeno sa industrijama sa listolikim šiljcima (kasnije traje uporedo i sa ranim istoĉnim gravetijenom) i to oko -40. milenijuma istovremen je i sa poznim musterijenom. Poĉev od -27. Sve do -32. Razvoj tipiĉnog orinjasijena u Nemaĉkoj(Bokštajn-Terle. Najraniji orinjasijenski lokaliteti. U srednjoj i završnoj fazi razvoja tipiĉnog orinjasijena zastupljenost retuširanih seĉiva se smanjuje. pre svega na podruĉju Francuske. srednjoj i jugoistoĉnoj Evropi orinjasijen se javlja u više facijesa od kojih su najznaĉajniji tzv. milenijuma. dok se na Balkanskom . po kojoj je evropskog porekla. razliĉite kulture (musterijen tipa Kina. na tirenskoj obali Apeninskog poluostrva razvija se poseban orinjasijenski facijes (ĉirĉean). Kuparovice). već i u Evropi uopšte. olševijen (Istaloške . koji izmeĊu -32. Bogata orinjasijenska nalazišta ustanovljena su i u Moravskoj.. U zapadnoj Evropi. a kasnije i koso zaseĉenom bazom. Vedrovice II. Reĉ je o tzv. a karakteriše ga klasiĉan repertoar oruĊa (sa ĉunastim i njuškastim strugaĉima. javljaju se i industrije opredeljene u jedan poseban (visokoplaninski ili alpski) orinjasijenski facijes. U zapadnoj. pri ĉemu su u njegovom formiranju uĉestvovale. do -39. a moţda i -27. kao i u Slovaĉkoj (Barka I i II. konstatovani su u MaĊarskoj (Istaloške. u okolini Brna (Stranska Skala. manje ili više izduţenog. U njemu preovlaĊuje oruĊe formirano na odbicima . istovremeno. U njima se javljaju i koštani šiljci sa raskoljenom bazom. Ofnet. Velika pećina itd. tzv. seletijen i dr.

P. po pravilu. 1982-1983. Austriji (Krems). a u mlaĊoj fazi i listoliki šiljci (izraĊeni od razliĉitih sirovina u odnosu na ostalo oruĊe). nazvan po lokalitetu Brno . Liege. (u hladnom periodu . verovatno pomoću projektila na koje su bili priĉvršćeni šiljci tipa Krems ili Font-Iv. moţda. U zapadnoj Evropi i zapadnim delovima srednje Evrope javlja se ranije (oko -30 000. Temnata Dupka. mlaĊi (kraj srednjeg virma i poĉetak poslednjeg virmskog stadijala).Bohunice. Bohunicien).I. Javlja se u Francuskoj (Ferasi. šiljcima tipa Krems i šiljcima tipa Font-Iv (Font-Yves) predstavlja poseban orinjasijenski facijes. Rasprostranjen je u Francuskoj (Difur). Aurignacien et Gravettien en Europe (Actes des réunions de la 10ĉme Commission de l‟U. Arsi-Sir-Kir. dok je u istoĉnoj Evropi.). BOHUNICIEN (fr. Châtelperronien). godine. ..Taxonomy and Palaeohistory. CrvenkaAt) i juţnoj Rusiji i Ukrajini (Siuren I. das ältere Jungpaläolithikum in Mittel. Tinkova. 1977. od -40. U završnoj fazi razvoja. perigordijen I).P. milenijuma. kako tipiĉnog orinjasijena tako i orinjasijena tipa Krems-Difur. nalazišta u severnoj Bosni Kamen.). Termin je uveo A.poluostrvu u tom periodu javljaju industrije u kojima dominiraju strugaĉi i orinjasijenski elementi uopšte (Baĉo Kiro slojevi 9-6a/7. Brej (H. Breuil) 1906. predstavlja ranu mlaĊepaleolitsku kulturu (ili. Upper Palaeolithic and Mesolithic in Europe . Zastupljene su postruške srednjopaleolitskog tipa. 1979. Tehnika okresivanja jezgara od kvarcita veoma je razvijena. i -30 000. Hahn J. Predstavlja najraniji facijes industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom (tzv. Köln .S.Wien.K. Razvija se u interstadijalu hengelo. god.izmeĊu oscilacija hengelo i arsi). tokom maksimuma poslednjeg virmskog stadijala. Lušĉić i Hrvatskoj . severnoj Italiji (Moĉi).). rumunskom i srpskom delu Banata (Romanešti Dumbravica. Kostjenki I. sa lamelama Difur. Kozlowski J. Stranska skala). Košava. Komb Kapel. Gargas) i Španiji (Morin) izmeĊu -34 000. Muralovka). LonĊa. do -36. Poljskoj (Gora Pulavska). Ondratice. dleta i dr.Šandalja II). Karakteriše ga prisustvo mlaĊepaleolitskih tipova oruĊa (strugaĉa. god. Wroclaw. Fasc. Aurignacien.und Osteuropa. Orinjasijen tipa Krems-Difur.K. I-III. najstarija mlaĊepaleolitska kultura na podruĉju zapadne Evrope. ali i levaloazijenska tehnika u okresivanju. Kozlowski S. Nazupĉano i jamiĉasto oruĊe je brojno. ŠATELPERONIJEN (fr. Podoli. Nosioci ovog kulturnog facijesa bili su specijalizovani za lov na divljaĉ u otvorenoj stepi. nastaje potpuna dezintegracija.Bohunice u Moravskoj. pre grupu) ograniĉenu na oblast u okolini Brna u Moravskoj (Brno .

Karakteriše se zastupljenošću šatelperonijenskih šiljaka i (u nekim industrijama) lamela Difur. U ovoj kulturi konstatovano je oruĊe (bikoniĉni šiljci. Iako njeni nosioci naseljavaju uglavnom pećine. god. nazupĉano i jamiĉasto oruĊe). da perigordijen II u stvari predstavlja stariji orinjasijen. graĊenih od lakog materijala (Arsi-Sir-Kir). ali i na širem podruĉju zapadnog i juţnog Mediterana. razvijaju u Francuskoj (Arsi-Sir-Kir.Smatra se da se šatelperonijen razvio iz musterijena sa ašelskom tradicijom. a da perigordijen III odgovara naknadno uspostavljenoj fazi VI. Loţeri . Flaţole I. V (facijesi Va . i -20 milenijuma (krajem srednjeg virma i poĉetkom poslednjeg virmskog stadijala) i istovremen je sa poznim orinjasijenom u zapadnoj Evropi. MeĊu kremenim oruĊem strugaĉi (meĊu njima i ĉunasti) preovlaĊuju nad dletima. Srodan je i istovremen sa italijanskim ulucijenom. izdvaja perigordijen od tzv. perigordijen VII (po nekim autorima . Gornji perigordijen obuhvata faze IV ("klasiĉni" gravetijen . D.van jasnog stratigrafskog konteksta (rani Homo sapiens sapiens) i Sen Sezer (klasiĉni Homo sapiens neanderthalensis).tipa Gravet). Prema tome. Vb . naroĉito dleta i strmo retuširanog oruĊa (gravetijenski šiljci. lamele sa pravim hrptom. nastavlja tzv. ustanovljeni su i tragovi staništa kruţne osnove. uz postepeni razvoj laminarne tehnologije i uvoĊenje mlaĊepaleolitskih tipova oruĊa. god.sa oruĊem sa retuširanim prelomom. šiljci tipa Vašon. U njemu se javljaju tipološki jasno izdiferencirane i hronološki osetljive varijante razliĉitih tipova oruĊa. do -20 000. naime. Paljiĉi). . motike) i privesci od kosti. Ispostavilo se. Brejovog orinjasijena (A. kao uostalom i izmeĊu ulucijena i perigordijena (=gravetijena) u Italiji i dalje ostaje otvoreno. kulturno-stratigrafski poloţaj industrija opredeljenih prvobitno u srednji perigordijen (II i III) nije sasvim jasan.Ot. Ferasi. poĉev od interstadijala loţeri . Pato) i Italiji (Moĉi. U širem smislu.epigravetijen. Peironi (Peyrony) 1933. PERIGORDIJEN (fr. Breuil) deleći ga pri tom na pet osnovnih faza (I-V). Nakon -20. naziv za mlaĊepaleolitske kulture sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom koje se u periodu od -34 000. oljuštenim komadima i oruĊem sa retuširanim prelomom.sa šiljcima tipa Fon-Rober.protomagdalenijen). Périgordien). pitanje kontinuiteta izmeĊu donjeg i gornjeg perigordijena u Francuskoj. kao i predmeti sa tragovima bojenja i urezivanja. roga i zuba sisara. transformacijom strmo retuširanih šiljaka tipa Audi (na odbicima) u šiljke šatelperonijenskog tipa. Vc sa dletima tipa Noaje) i VI. istoĉnom gravetijenu). Skeletni ostaci otkriveni su na lokalitetima Komb Kapel . Razvija se izmeĊu -27. Dok identitet donjeg perigordijena (perigordijen I = šatelperonijen) i gornjeg perigordijena (IV = gravetijen i V = perigordijen sensu stricto) u franko-kantabrijskoj regiji nije sporan.). lamele sa retuširanim prelomom i hrptom. na podruĉju Francuske. Javljaju se i srednjopaleolitski tipovi oruĊa (postruške. termin oznaĉava industrije zapadnoevropskog gravetijena (analogne tzv. itd. a na prostoru Apeninskog poluostrva. milenijuma na njega se.

krajem srednjeg i poĉetkom mlaĊeg virma (u periodu od -27. u srednjoj i istoĉnoj Evropi poĉinju da se javljaju najraniji facijesi istoĉnog gravetijena: najpre pavlovijen (u Moravskoj i Slovakoj). Tehnologija okresivanja je laminarna. kasnije postaje bogata i raznovrsna (šiljci.epigravetijena (v. U isto vreme. a u srednjoj i istoĉnoj Evropi industrije tzv. GRAVETIJEN (fr. ulucijen na Apeninskom poluostrvu. dok u istoĉnoj Evropi traje i kasnije . komandne palice. Italiji. U njemu preovlaĊuje oruĊe formirano na odbicima (postruške.fr. i -30. "flechettes". milenijuma (hladni meĊuperiod izmeĊu oscilacija arsi i štilfrid B). nije. kao i sagvarijen (u MaĊarskoj i severnoj Rumuniji). "istoĉnog gravetijena". a koštana industrija. Francuskoj. a zatim i kostjenkijen. do -20. Gravetijenu u zapadnoj. do -22. noktasti i kruţni strugaĉi su dobro zastupljeni. u poĉetku siromašna. rani mlaĊepaleolitski facijes industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom. dleta i šiljaka-projektila (strelica . zasnovana na odbijanju dugih i uskih seĉiva. molodovijen (u srednjem Pridnjestrovlju Rumuniji i Ukrajini) i vilendorfijen (u Podunavlju i Donjoj Austriji). epigravetijen). karakterišu mali šiljci sa luĉnim strmo retuširanim hrptom (šatelperonijenskog tipa). pa i Nemaĉkoj) evolucija gravetijena (u širem smislu) moţe se utvrditi praćenjem razvoja perigordijena (v. Gravettien). Uluzzien).sve do poĉetka holocena. a smatra se da se razvija iz lokalnog šarantijena (na jugu Italije). U kulturnom i hronološkom pogledu odgovara šatelperonijenu u jugozapadnoj Francuskoj (-34-30. Na tom prostoru oni smenjuju facijese srednjoevropskog orinjasijena. pravim hrptom (v. industrije tipa Krakov-Zvjerţinjec u srednjoj Evropi). nazupĉano i jamiĉasto oruĊe). gravetijenski šiljak). Posebno ga. Kontinuitet izmeĊu njih i gornjeg perigordijena (u zapadnoj Evropi). naroĉito na nalazištima u juţnoj Italiji. kao i njima sliĉni segmenti. gravetijenskih šiljaka. Nosioci kulture istoĉnog gravetijena bili su specijalizovani za lov na krupnu divljaĉ (mamuta u severnim oblastima. milenijum). PotvrĊen je na nalazištima Kastelĉivita (Castelcivita).). meĊutim. srednjoj i istoĉnoj Evropi prethodi pojava najstarijih industrija sa oruĊem sa strmo retuširanim hrptom (šatelperonijen u franko-kantabrijskoj regiji. sa sigurnošću potvrĊen. kulturni kompleks sa industrijama koje sadrţe oruĊe sa strmo retuširanim. mezinijen i jelisejeviĉijen (na podruĉju juţne Rusije i Ukrajine). tj. a dleta su malobrojna. testerastih šiljaka tipa Pavlov. datovanih uglavnom izmeĊu -34. odnosno istoĉnog gravetijena (u istoĉnoj Evropi). Belgiji. a za većinu njih karakteristiĉni su razni tipovi strugaĉa.ULUCIJEN (fr. perigordijen) i kasnije . milenijuma). milenijuma u zapadnoj Evropi (u Španiji. Nazvan je po nalazištu Gravet u Dordonji (Francuska). Kavalo (Cavallo) i San Romano u Italiji. Razvija se krajem srednjeg virma (oscilacija štilfrid B) i poĉetkom poslednjeg virmskog stadijala (u periodu od -27. irvasa i konja u juţnijim predelima) u uslovima . šiljaka kolenastog tipa i dr. šiljaka tipa Vašon. U zapadnoj Evropi pripadaju mu industrije opredeljene u srednji (IV) i gornji perigordijen (V-VII).). milenijuma). itd. Uluco (Uluzzo). kao i iz nazupĉanog musterijena (na severu Italije). bacaĉi za koplja. Poĉev od -27. oljušteni komadi.

Za podupiranje spoljnog prekrivaĉa (pretpostavlja se da je bio od krzna) koristili su kosti i kljove krupnih sisara (naroĉito mamuta). školjke. Javlja se od sredine poslednjeg virmskog stadijala (pre oko -18 000.). geometrijskog oruĊa (segmenata i trouglova) i strugaĉa. nosioci istoĉnog gravetijena prisiljeni su da se pomeraju prema juţnim i istoĉnim oblastima Panonskog basena (sagvarijen) i Ruske nizije.za hranu. Le Gravettien en Europe centrale.. Polesini. slonovaĉa itd. Kostjenki). karakteriše se prisustvom najpre listolikih šiljaka. Ovu fazu. a zatim i kolenastih šiljaka sa hrptom.. U starijoj fazi (od -18 000. Kozlowski S. koje u finalnoj fazi (-12 500. god. npr. Seksard Palank. drvo) i sirovine za izradu artefakata (jezgra i komadi kremena. gorivo (kosti. do -7000. milenijuma (a i tokom maksimuma poslednjeg virmskog stadijala). a u nekima od njih i ostave . koja odgovara hronološki srednjem magdalenijenu. Taurisano). Donje Vestonice. god. Ortuĉio. U većini staništa nalazila su se vatrišta. do -14 000. Naroĉito su. pa ĉak i peĉene zemlje (Vilendorf.Taxonomy and Palaeohistory.sve do poĉetka holocena. naroĉito. istovremenoj sa finalnim solitrejom i starijim magdalenijenom. balega.stepske i periglacijalne klime. u njemu se javlja geometrijsko oruĊe. 1981. poĉev od -18.). Levanco. 1979. Epigravetijen je najbolje prouĉen na Apeninskom poluostrvu. a i izvan njih otkriveni su i predmeti koji su sluţili za ukrašavanje (perforirani zubi. Wroclaw. ploĉice). . gde je utvrĊeno da se razvija iz finalnog gravetijena (perigordijena) sa dletima tipa Noaje. Unutar staništa. Badanj). Upper Palaeolithic and Mesolithic in Europe . kao i razvoj gravirane . egzistiraju i kasnije . kad je reĉ o istoĉnom gravetijenu. U završnoj fazi razvoja širi se ka kontinentalnim predelima srednje i istoĉne Evrope (Kuina Turkului. s tim što u nekim delovima Evrope traje i tokom ranog holocena. a u kasnijoj fazi i geometrijskog oruĊa. perigordijen). EPIGRAVETIJEN (fr. karakteriše i izdvajanje mnogih regionalnih facijesa. Donje Vestonice. Ustanovljen je i na mnogim nalazištima na podruĉju Balkanskog poluostrva. ili tardigravetijen (fr. Od gravetijena se razlikuje po zastupljenosti lamela sa luĉnim hrptom. Arma del Stefanin.) i traje do kraja poznog glacijala. kost. istovremenu sa finalnim magdalenijenom i azilijenom.K. god. kosti. Epigravettien). Pogoršanjem klimatskih uslova. Tardigravettien) predstavlja kulturni kompleks koji se kulturno i hronološki nastavlja na zapadnoevropski gravetijen (v. u Italiji (Arene Kandide. Tišnov).) postaje dominantno obeleţje svih epigravetijenskih industrija. Kala. Brugge. gubeći pri tom mnogo šta od svog kulturnog identiteta.K. Paljiĉi. San Teodoro. oker). Na tom prostoru. u osiromašenom vidu. U srednjoj fazi (od -14 000. Gagarino). katkad i većih dimenzija (v. Gradili su površinska ili poluukopana staništa i zaklone na otvorenom prostoru ovalne i pravougaone forme. Kozlowski J. Kostjenki. Rasprostranjen je na širokom podruĉju zapadnog i juţnog Mediterana . Venere izraĊivane od kamena. poznate tzv.).u Francuskoj i. antropomorfne i zoomorfne figurine. do -12 500. Otte M.predmetne i zidne pećinske umetnosti (Taljente. slonovaĉe. osim trenda mikrolitizacije artefakata i tipološke varijabilnosti oruĊa sa hrptom. god. kao i umetniĉki i kultni predmeti (gravirani predmeti. roga.

Komb Kapel.. Ţupanov Spodmol. Montet-White A. Njegovo poreklo nije sasvim jasno: prema nekima on je lokalnog porekla (iz gornjeg perigordijena ili moţda iz poznog musterijena koji se u dolini Rone oĉuvao sve do poĉetka poslednjeg virmskog stadijala). pak. Talence. Crvena stijena. La fin des temps glaciaires en Europe. 38. i na tehnološkom i tipološkom planu. a prema drugima stranog (iz severnoafriĉkog aterijena ili. moţda i posle zagrevanja). 271. iz srednjoevropskog seletijena). Jama v Lozi. u Crnoj Gori u potkapinama Crvena stijena i Trebaĉki krš. Na ovom prostoru on traje sve do pojave najranijih neolitskih kultura. Les industries à pointes à dos dans les Balkans. Rivista di scienze preistoriche. Parpalo.Na Balkanskom poluostrvu se izdvajaju dve glavne zone rasprostiranja i dve osnovne faze u razvoju mediteranskog epigravetijena. a srednjopaleolitski . koji se. Palma di Cesnola A. Kadar). mlaĊepaleolitska kultura na podruĉju franko-kantabrijske regije. unutar industrija..(tj. Razvija se na podruĉju Francuske (Loţeri . Kozlowski J. javljaju se pored ostalih tipova oruĊa i kolenasti šiljci sa hrptom. god. u prvoj polovini poslednjeg virmskog stadijala . U mlaĊoj fazi. u svim pomenutim industrijama dolazi do mikrolitizacije artefakata uz istovremenu zastupljenost geometrijskog oruĊa (segmenata i trouglova).K. Chronostratigraphie et écologie de l‟Epigravettien en Italie. Frankti). Colloque international du CNRS. na podruĉju zapadnog Balkana (Šandalja II. Asprokaliko. noktastih i kruţnih strugaĉa. Isturic). a u Bugarskoj na lokalitetu Pobiti Kamani. MecoĊorno (Mezzogiorno) i La Porta. Zauzima vreme izmaĊu gornjeg perigordijena i magdalenijena. Medena stijena. kad je reĉ o kremenom oruĊu. 1983. Romito. Mališina stijena. 371-399. do -16 000. Španije (Kueva de Ambrozio. U mnogim epigravetijenskim industrijama iz ovog perioda uoĉava se osiromašenje. Bartolomei G. SOLITREJ (Solutréen). U starijoj fazi. osim na lokalitetima Kastrica i Seidi u Grĉkoj. manifestuje i na sirovinskom. lamela i šiljaka sa luĉnim hrptom i lamela sa strmo retuširanim prelomom i hrptom. Broglio A. Solitrej karakterišu bifacijalno okresani. Reĉ je o šiljcima koji. U Italiji je potvrĊen na nalazištima Madona.do interstadijala loţeri. epitardigravetijen (u stvari holocenski epigravetijen) opstaje u mnogim delovima juţnog Mediterana. Većina oruĊa je formirana na odbicima.. a u Španiji do interstadijala lasko).Ot. U starijoj (protosolitrejskoj) fazi solitrej karakterišu šiljci nešto grublje izrade retuširani na dorsalnoj strani (parcijalno i na proksimalnom kraju ventralne strane) koji se javljaju i u starijem solitreju. nemikrolitskih po karakteru. Ðenovezi (Genovesi). nazvana po lokalitetu Solitre (Solutré) u Francuskoj. 297-324. listoliki i kolenasti šiljci savršene izrade (u nekim sluĉajevima okresivani tehnikom pritiska. Poĉev od kraja -9. nisu ustanovljeni u industrijama sa podruĉja istoĉnog Balkana (Badanj. Raklau Viver) i Portugalije (Kaza de Moura) u periodu od -19 000. milenijuma tzv. krajem poznog glacijala.

Kantabriji. strugalice. Isturic. a karakterišu ga bifacijalno okresani šiljci u obliku lovorovog lista. Industrija oruĊa od kosti i roga. milenijumu u jugozapadnoj Francuskoj. kolenasti bifacijalno okresani šiljci. u -15/14. U franko-kantabrijskoj regiji nastavlja se na solitrej. a karakteriše ga znatna zastupljenost strugalica (i do 80% u strukturi industrija) i dleta (diedarskih. U njemu se prvi put javljaju razni tipovi strmo retuširanog i geometrijskog oruĊa (lamele sa hrptom. kao i na podruĉju izmeĊu Loare i Marne (Loţri . milenijum). Šove (Chauvet). Magdalenijen karakterišu mnogobrojna dleta (naroĉito diedarska). U Pirinejima i Kantabriji u ovoj fazi javljaju se šiljci sa ispupĉenjem i šiljci sa konkavnom bazom. meĊutim. MAGDALENIJEN (fr. strmo retuširano i geometrijsko oruĊe. njegova genetska povezanost sa gornjim perigordijenom sasvim je verovatna. badegulijen predstavlja kulturu nezavisnu od magdalenijena. Pećinska umetnost (slikana. lakanijen (ili magdalenijen II po nekadašnjoj podeli). strugaĉi. veliki trouglovi . transverzalnih na jamiĉastom udubljenju). S obzirom na sve to. pozna mlaĊepaleolitska kultura. Badegulijen (Brejov magdalenijen I) javlja se još u oscilaciji lasko. Magdalénien). kao i u zapadnim delovima srednje Evrope od interstadijala lasko (-16. kao i strelice (šiljci) tipa Parpalo .ponekad i sa nazupĉanom duţom ivicom). a industrije nisu laminarnog karaktera. a neke predstave naslikane su duboko u unutrašnjosti pećina. Pirinejima. milenijuma dolazi do širenja ove kulture na podruĉje cele zapadne. Za mlaĊi solitrej. U srednjem i gornjem magdalenijenu (faze III-VI).Ot. karakteristiĉni su izduţeni šiljci u obliku vrbovog lista. na nalazištima Badegul i Friš (Fritch) u jugozapadnoj Francuskoj. reljefna i gravirana) nalazi se na vrhuncu (Altamira. španskom Levantu i Portugaliji. a gravure i slike na lokalitetima Tet-d-Lion (La Tete-de-Lion). a delom i srednje . kao i objekti umetnosti i kulta izuzetno su bogati i raznovrsni. meĊutim. Tako su. ubadaĉi. Fon-d-Gom.na nalazištima u španskom Levantu. Šabo (Chabot) i Fige (La Figuier). delom Lasko. Osim kremenih artefakata veoma dobre izrade solitrej karakteriše i razvijeno pećinsko zidno slikarstvo. Osnove periodizacije i relativnohronološkog poloţaja ove kulture uspostavili su A. Krajem poslednjeg virmskog stadijala. nazvana po lokalitetu Madlen u Dordonji (Francuska). U srednjoj fazi solitrej se širi ka severozapadu Francuske. Peironi (Peyrony). Prema većini autora. U tom periodu lokaliteti sa nalazima solitrejske kulture koncentrisani su u Dordonji i u dolini Rone u Francuskoj. milenijum) do sredine oscilacije alered (-10. Nio). na retuširanom prelomu. U njemu nema lamela sa hrptom. na primer. frizovi u polureljefu ustanovljeni u pećinama Rok-d-Ser i Furne-d-Dijabl (Fourneau-du-Diable). Razvija se u zapadnoj Evropi. U ovoj fazi prvi put se javljaju i perforirane igle za šivenje od kosti. poĉev od sredine -14. Gargas.elementi su veoma naglašeni. dok industrije dobijaju laminaran karakter. Brej (Breuil) i D. lamele sa strmo retuširanim prelomom i hrptom. Od koštanog oruĊa prisutni su samo obiĉni šiljci-projektili sa kopljastom bazom. Sen-Ţermen-la-Rivijer) javlja se tzv. Nije pouzdano utvrĊeno koja kultura je odluĉujuće uticala na formiranje magdalenijenskog kompleksa.

Upper Palaeolithic and Mesolithic in Europe . Angl-Sir-Anglen. tokom oscilacije alered. u kremenoj industriji se javljaju sasvim novi tipovi oruĊa: šiljci sa trnom tipa Tejat (Teyjat).K. tj.Magdalenijenske zajednice. (ed. posledica prilagoĊavanja magdalenijenskih zajednica na ţivot u izmenjenom . Kod koštanih artefakata zapaţa se evolucija harpuna (protoharpuni sa finim lateralnim zupcima u fazi IV. gde uĉestvuju u formiranju federmeser kulture i pozne kresvelijenske kulture. pljosnati. brojna i tipološki raznovrsna dleta. Genersdorf (Gönnersdorf). milenijumu (periodu od oscilacije alered do poĉetka holocena).Evrope. Kulna i Pekarna u Ĉeškoj i Mazicka (Maszycka) u Poljskoj.šumskom okruţenju. Kozlowski S. roga i slonovaĉe).. Kozlowski J. Kad je u pitanju kremeno oruĊe. koja se javlja na epigravetijenskim osnovama). kultni i ukrasni predmeti od kosti. Pendo i Morin u Španiji. na nalazištima Kastiljo. Petersfels i Groic (Groitzch) u Nemaĉkoj. ugaona dleta na retuširanom prelomu (fr. milenijuma) konaĉnu dezintegraciju ove kulture na prostoru zapadne i srednje Evrope. što je. pa ĉak i Ĉeške. Azilijen karakterišu mikrolitski noktasti i kruţni strugaĉi. Njeno uspostavljanje je razlog raspravama o problemu mezolita. Nasuprot tome. jednoredi harpuni u fazi V. AZILIJEN (fr. o (kako se tada smatralo) hijatusu izmesu magdalenijena i neolita. luĉni šiljci sa hrptom i segmenti. Ustanovljena je. Razvija se na podruĉju severozapadne Francuske i istoĉne i severne Španije u -10. burin-bec-deperroquet).Bas (LaugerrieBasse).) 1992. Flaţole II i Pinsvon u Francuskoj. na primer. Za njega su karakteristiĉni i kratki. U matiĉnim oblastima rasprostiranja. azilijenski šiljci) i geometrijsko oruĊe (segmenti i trouglovi magdalenijenskog tipa). strugaĉi (obiĉni i dvojni na seĉivima) i strmo retuširane lamele i šiljci. Nalazišta iz ovog perioda su veoma bogata. u ovoj fazi se prvi put se javljaju i azilijenski elementi: kratki i noktasti strugaĉi. inverzno retuširani šiljci tipa Loţri . ali i izuzetno bogat i raznovrstan ornamentisan i neornamentisan koštani materijal (upotrebni. dvoredi u fazi VI). procesu azilijenizacije kojim bivaju obuhvaćene industrije poznog magdalenijena (za razliku od romanelizacije. srednji i gornji magdalenijen obeleţavaju oruĊa na seĉivima. povlaĉe sa ka Severnoevropskoj niziji. Reĉ je o tzv. Dalje poboljšanje klime tokom alereda uslovilo je (krajem -10. jednoredi ili . finalnopaleolitska kultura nazvana po lokalitetu Mas d'Azil u Francuskoj. zastupljeni su i izduţeni šiljci-projektili kruţnog preseka. Paris. Azilien).K. 1979. meĊutim. U finalnoj fazi (magdalenijen VI). kao i mali. Wroclaw. smatra se.Taxonomy and Palaeohistory. Biĉi skala (Byĉi skala). Gudenus u Austriji. specijalizovane za lov na severnog jelena u uslovima hladne klime. u velikom broju finalnopaleolitskih industrija širom evropskog kontinenta . i -9. Keserloh (Kesserloch) u Švajcarskoj. La Préhistoire dans le monde.od kantabrijske Španije do severne Švajcarske. Garanger J. strmo retuširane lamele i šiljci (naroĉito tzv. Elementi karakteristiĉni za ovu kulturu susreću se. koštana industrija osiromašuje.

strmo retuširane lamele i šiljci i geometrijsko oruĊe (segmenti i trouglovi). kao i noţevi tipa federmeser. perigurdonskom. pirinejskom. milenijuma (od drijasa I do poĉetka alereda) na podruĉju Nemaĉke. Ortuĉio (Ortuccio). Nastala na magdalenijenskoj osnovi. Federmesser). Nemaĉke i Poljske u -10. finalnopaleolitska kultura nazvana po naroĉitom tipu noţeva koji se u njoj javljaju. godine. Poznata romanelijenska nalazišta su Arene Kandide. finalnopaleolitska kultura nazvana po pećini Romaneli u juţnoj Italiji. finalnopaleolitski facijes industrija sa šiljcima sa trnom (nem. Nastaje na epigravetijenskoj osnovi (reĉ je u stvari o posebnom facijesu finalnog epigravetijenu). pak. engl. Paljiĉi i Romaneli u Italiji i Kornil (Cornille). kolenasti tzv. FEDERMESER (nem. ROMANELIJEN (fr. i -9. uz jak uticaj azilijenskih elemenata. od kojih većina poĉetkom holocena evoluira u zapadnoevropski sovterijen. Holandije i Poljske. Verkor). C. Karakterišu je znatna zastupljenost strugaĉa (kratkih i noktastih) i dleta (naroĉito dugih ugaonih na retuširanom prelomu). Strmo retuširano oruĊe takoĊe je zastupljeno. U završnoj fazi razvoja u njoj se javljaju masivni nazupĉani strugaĉi i postruške. Nosioci ove kulture bili su specijalizovani za lov na irvase. sviderijen i . gravirani obluci. Termin je uveo A. Razvijala se na podruĉju Holandije.dvoredi harpuni. milenijumu (krajem alereda i u drijasu III). Karakteriše je veliki broj mikrolitskih noktastih i naroĉito kruţnih strugaĉa. Karakterišu je brojni strugaĉi na seĉivima (ponekad i unilateralno retuširanim). Razvija se na podruĉju Italije i jugoistoĉne Francuske (gde se vodi pod nazivom valorgijen) u -10. kao i bojeni i slikani (okerom) ili. finalnopaleolitska kultura bliska magdalenijenu. Romanellien). Stielspitzen. ARENSBURGIJEN (fr. HAMBURGIJEN (fr. hamburgijenski šiljci i ubadaĉi sa zakrivljenim vrhom posebnog tipa (nem. kresvelijenski šiljci i geometrijsko oruĊe (posebno pravougaonici magdalenijenskog tipa). Blank (Blanc) 1939. Ahrensbourgien). Na uţem podruĉju rasprostiranja azilijen se javlja u više regionalnih facijesa (provansalskom. Javlja se izmeĊu -14. dleta na retuširanom prelomu seĉiva. tanged points) koje se krajem poznog glacijala i poĉetkom holocena razvijaju na prostoru Severnoevropske nizije (bromijen. Zinken). i -12/11. Valduk (La Valduc) i Valorg (Valorgues) u juţnoj Francuskoj. Hambourgien). i -9 milenijumu (alered-drijas III).

kao i šiljci zonovenskog tipa sa konkavnom retuširanom bazom (fr. Javlja se u -8. tako i kratki i noktasti na odbicima). SOVTERIJEN (fr. Ustanovljena je.Šan-Koba kulturi. finalnopaleolitski facijes industrija sa šiljcima sa trnom (nem. jednoredim harpunima tipa Havel i sekirama tipa Lingbi. i -8. Javlja se u -10. kao i strugaĉi i (diedarska) dleta na dugim seĉivima magdalenijenskog tipa. Reĉ je o oruĊu sa strmo retuširanim luĉnim hrptom i kratkim strugaĉima na odbicima.druge). mezolitska kultura nazvana po lokalitetu MartineSovter-la-Lemans (Le Martinet-Sauveterre-la-Lemance) u Francuskoj. Nazvan je po gradu Arensburg u blizini Hamburga gde je prvi put i potvrĊen. milenijumu na podruĉju zapadne i srednje Evrope. Holandije i Poljske. engl. milenijumu. ali katkad i na dugim seĉivima). severnoj Nemaĉkoj. na odbicima. juţnoj Švedskoj. Nastala je na azilijensko-romanelijenskoj osnovi. na lokalitetu Maĉanske Vrški (Maĉanske Vršky). Vate di Zambana (Vatte di Zambana) i Romanjano III (Romagnano III) u severnoj Italiji. i -9. na primer. U završnoj fazi razvoja u arensburgijenu je vidljiva tendencija mikrolitizacije oruĊa. Karakterišu ga strugaĉi (kako dugi na seĉivima. pointes de Zohnoven). Javlja se u -9. tanged points) nazvan po lokalitetu Svidri Vjelkie (Swidry Wielkie) u blizini Varšave. Industrija oruĊa od kosti i roga je u ovoj kulturi predstavljena šiljcima-projektilima tipa Pentekinen. Brommien). pa ĉak i u Slovaĉkoj. finalnopaleolitski facijes industrija sa šiljcima sa trnom (nem. U juţnim oblastima rasprostranjenja u njoj su zastupljeni elementi federmeser kulture (odnosno azilijenski elementi). dleta (uglavnom na retuširanom prelomu seĉiva). dleta (diedarska i na retuširanom prelomu). BROMIJEN (fr. Vodi se još i pod nazivima Lingbi (Lyngby) ili Brom-Lingbi (Bromme-Lyngby) kultura. Lingbi). dok su njegovi elementi vidljivi ĉak i u krimskoj . Stielspitzen. SVIDERIJEN (fr. Rasprostranjen je u Poljskoj. tanged points). arensburgijenski i Lingbi šiljci. Sauveterrien). Nastala je na magdalenijenskoj osnovi. Smatra se da vodi poreklo od bromijena ili moţda od kulture federmeser. engl. na nalazištima Montkluz (Montclus). Swidérien). u -9. Filador u Španiji. Rufinjak i Rok Alen (Roc Allan) u Francuskoj. Kuloz (Culoz). U njemu se takoĊe javljaju i trouglovi i produkti tehnike mikrodleta. Obeleţavaju ga strugaĉi (kratki. ali i u severnoj Slovaĉkoj i Rumuniji (region Kehlau). Karakterišu je šiljci tipa Lingbi i sekire od roga irvasa. milenijumu na podruĉju severne i istoĉne Nemaĉke. Litvaniji i Belorusiji. milenijumu u Danskoj (Brom. Javlja se krajem gornjeg pleistocena i poĉetkom holocena. kao i sviderijenski šiljci i šiljci tipa Lingbi. i -8. Odlikuje je mikrolitski (ponekad i hipermikrolitski) karakter industrija sa geometrijskim artefaktima . i -7. Stielspitzen. Litvi i Poljskoj.

za razliku od industrija iz matiĉnih oblasti širenja ove kulture. kao i nazupĉani strugaĉi na masivnim odbicima. Holandiji. pak.na atlantskoj obali. stariji neolit impreso tipa. . Cuzoul. Švajcarskoj. KASTELNOVIJEN (fr. kao i facijesi Kuzul (Cuzoul) i Montbani na podruĉju slivova Garone i Loare. Javlja se od sredine boreala do sredine atlantika. Francuske i severne Italije u -6. kratkim i noktastim strugaĉima i strmo retuširanim lamelama i šiljcima. Tehnika mikrodleta široko se primenjuje. šiljci sa kosim retuširanim prelomom. na širem podruĉju Mediterana. mezolitska kultura nazvana po lokalitetu Šatonele-Martig (Châteauneuf-lez-Martigues) u Francuskoj. Nemaĉkoj. U njima. a poĉev od srednje faze i trapezi razliĉitog tipa. Zastupljeni su i masivni nazupĉani strugaĉi. Castelnovien). u slivovima Garone i Loare u Francuskoj). odnosno na prostoru severno od Alpa. u Francuskoj i Portugaliji. Pripadaju mu verovatno i facijesi na atlanskoj obali Portugalije (npr. strmo retuširane lamele i segmenti i trouglovi. Smatra se da tardenoazijen nastaje na epimagdalenijenskim osnovama. Na kastelnovijenskim osnovama razvija se. Za razliku od kastelnovijena. Industrije sa kastelnovijenskim obeleţjima ustanovljene su i u Crnoj Gori (Crvena stijena IVb2-IVa. TARDENOAZIJEN (fr. Odmut Ia-Ib). tipiĉnom tardenoazijenu . mezolitska kultura nazvana po lokalitetu Fer-enTardenoaz (Fere-en-Tardenois) u Francuskoj. Tardenoisien). godine. od kojih neki pripadaju tzv.izduţenim ili. dok drugi sadrţe mešana tardenoazijenskokastelnovijenska obeleţja (Montbani. kao i mnoštvo trapeza i seĉiva sa jednostrukim i višestrukim jamiĉastim udubljenjima (sliĉno kastelnovijenu). tardenoazijen se razvija u kontinentalnom delu Evrope . milenijuma. MeĊu strmo retuširanim šiljcima posebno mesto zauzimaju tzv. Muge u Portugaliji i Kuzul . Muge).(segmentima i trouglovima . i Francuske (Hedik. Hedik . Karakterišu ga laminarna tehnologija okresivanja (izuzetno pravilna. dok se na prostoru istoĉno od Središnjeg masiva u Francuskoj.u Francuskoj. Belgiji. Razvija se na podruĉju Portugalije. retuširana seĉiva tipa Montbani i razliĉiti tipovi asimetriĉnih i simetriĉnih trapeza. Donja Rajna. rasprostranjenog u primorskim oblastima zapadnog i juţnog Mediterana. u srednjoj Evropi i na podruĉju Pariskog basena. poĉev od sredine -7. gde ih obeleţava sasvim osobena unutrašnja evolucija. Tevijek). Javlja se u više regionalnih facijesa. U završnoj fazi razvoja u sovterijenu se javljaju i trapezi. tardenoazijenski šiljci. kao i u zapadnom i juţnom Mediteranu. pa ĉak i Ĉeškoj. zauzima primorske oblasti u zapadnoj Evropi. Kasnije predstavlja supstrat za pojavu većine starijeneolitskih kultura na podruĉju zapadne Evrope i zapadnog dela srednje Evrope. milenijumu. Smatra se da kastelnovijen u juţnoj Francuskoj vodi poreklo od montadijena (epiromanelijenskog facijesa koji se nastavlja na valorgijen).fr. sovterijenski šiljci. trostrano retuširanim).BeuronKoinsi (Beuron-Coincy). Španije. i -5. Definisao ju je G. uglavnom sa konkavnim ivicama. nisu potvrĊeni tragovi primene tehnike mikrodleta. kao i u severnoj Italiji razvija direktno iz sovterijena. Za ovu kulturu karakteristiĉna su i seĉiva sa jednostrukim i višestrukim jamiĉastim udubljenjima. Za razliku od tardenoazijena koji se javlja u kontinentalnim delovima Evrope. duga i nešto šira seĉiva). a karakterišu ga nepravilna seĉiva tipa Koinsi (Coincy). de Mortije (Mortillet) 1897. U mlaĊoj fazi u njemu se javljaju pravilna seĉiva tipa Montbani.

Equus. Svako od njih istraţeno je na površini većoj od 5000 m2. u kojoj su istraţivanja obavljena od 1961. Prikupljena je. 9-21. Dicerorhinus hemitoechus. Amoudien). W. Freeman L.. prelazni starije-srednjopaleolitski facijes nazvan po oazi Amud (Izrael). Konstatovani su i ostaci ugljenisanog drveta. definisala D. kao i oruĊe od kosti i roga.TORALBA (Torralba). Adlun i Jabrud. amudijen). godine. godine. stotinak kilometara severoistoĉno od Madrida. 8. Cervus. AMUDIJEN (fr.A. ovaj pojam). ali i oruĊe na odbicima. Toralba i Ambrona jedno su od najranijih svedoĉanstava o organizovanom lovu na krupnu divljaĉ i njenom kasapljenju in loco. do -270 000. 1966. starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru. Butzer K. ed. 1983. Roe D. dok je u pećini Bezez ustanovljeno više horizonata s artefaktima koji pripadaju levaloamusterijenu. Dva lokaliteta . The excavations of D. A. Sadrţi ruĉne klinove bolje izrade i bifacijalno okresane sekire s transverzalnom seĉicom...E.) pripada razvijenom srednjem ašelu. kao i sloj s nalazima iz srednjeg neolita.. G. Sistematska istraţivanja oba lokaliteta obavljena su izmeĊu 1961 i 1981. Adlun in the Stone Age. U potkapini Zumofen potvrĊen je i jabrudijen (v. u sloju A.potkapinu Zumofen i pećinu Bezez sistematski je. The Acheulean station at Torralba (Spain) : a progress report. Sadrţi elemente jabrudijena i levaloa-musterijena i . AMUD (Amoud). juţno od Saida (Liban). Ustanovljen je na nalazištima Tabun. Garod (Garrod). U sloju B ustanovljena je kremena industrija sa razliĉitim karakteristikama (levaloazijenska tehnika u okresivanju uz zastupljenost strugaĉa i dleta). Oxford. grupa pećina i potkapina kod sela Adlun. 1958-1963. Ispod njega. Bos primigenius). god. Garrod in the Lebanon. Garod (Garrod). Quaternaria. ADLUN (Adloun). pećina u Kineretu (Izrael). U pećini je konstatovan još i sloj sa slabo izdiferenciranim mlaĊim paleolitom. i 1963. koji je 1956. Jedna od individua sahranjena je u zgrĉenom poloţaju. god. izmeĊu 1958. Na oba nalazišta konstatovana je amudijenska kremena industrija (v. Zajedno sa obliţnjim lokalitetom Ambrona ubraja se meĊu najznaĉajnija ašelska nalazišta u zapadnoj Evropi. do 1964. Kremena industrija otkrivena u slojevima opredeljenim u mindel-ris (datovanim u razdoblje od -330 000. kao i brojne cepaĉe-ĉopere. takoĊe. konstatovani su skeletni ostaci neandertalaca (pet individua). u kojoj preovlaĊuju ostaci slona. i bogata srednjopleistocenska fauna (Elephas antiquus. istraţila D. god.

Javlja se na podruĉju jugoistoĉne Francuske i severne Italije u periodu od interstadijala lasko do oscilacije alered. Karakterišu je alatke tipiĉne za musterijen (šiljci. strugaĉi su najĉešće na . Les civilisations du Paléolithique supérieur en Provence littorale. rectangles). 1976. kao i istoĉno . Zbog laminarnog karaktera industrija i zastupljenosti mlaĊepaleolitskih tipova oruĊa (dleta. do -28. rani mlaĊepaleolitski facijes. postruške itd. Nastavlja se na arenijen. s druge strane. Les civilisations du Paléolithique supérieur en Provence littorale. BUVERIJEN (fr. po ĉemu je veoma srodan finalnom epigravetijenu. brojna su i dleta na retuširanom prelomu seĉiva i lamela. Industrije imaju laminarni karakter. dleta (najĉešće višestruka) preovlaĊuju. nazvan po planinskom masivu Baradost u Iraku.) i šiljci aterijenskog tipa (sa trnom). Atérien). La Préhistoire Française. Bouvérien). Onoratini G. a u mlaĊoj fazi .sve do Egipta. 1145-1156. dok se. Nosilac ove kulture je Homo sapiens sapiens. 1976. Arénien). kolenasti šiljci. strugaĉi. Osim strugaĉa. strmo retuširana seĉiva) svojevremeno je oznaĉavan kao preteĉa orinjasijena. Soleki (Solecki) tokom iskopavanja pećine Šanidar. Javlja se u periodu od -38. ĉiji su ostaci naĊeni na lokalitetima Kontrbandier (Contrebandiers) i Dar es Soltan. La Préhistoire Française. ali i juţno u Sahari .. U poznoj fazi razvoja u njoj se javljaju i bifacijalno okresani listoliki šiljci. pozna srednjopaleolitska kultura u severnoj Africi. strmo retuširani šiljci i lamele. ARENIJEN (fr. Definisao ga je R. Escalon de Fonton M. milenijuma. Ustanovljen je na desetak nalazišta u iraĉkom i iranskom Zagrosu. Nastaje na osnovama gornjeg perigordijena (facijesa Noaje). na njega nastavlja buverijen. Baradostien). Nazvan je po lokalitetu Arene Kandide u severnoj Italiji. Karakterišu ga facijalno retuširani izduţeni arenijenski šiljci.i oruĊe sa dvostranim retuširanim prelomom i hrptom (pravougaonog oblika.sve do Nigera. Orinjasijenski elementi su slabo izraţeni (orinjasijenska seĉiva). finalnopaleolitski facijes nazvan po pećini Buveri (Bouverie) u Provansi. epigravetijenski facijes koji se na podruĉju Ligurije i Provanse javlja od interstadijala tursak do interstadijala lasko.. 1145-1156. S. Escalon de Fonton M.istovremen je s poznim ašelom na Bliskom i Srednjem istoku. noktasti strugaĉi i geometrijsko oruĊe (segmenti i trapezi). fr. Karakterišu ga strmo retuširane lamele i mikrošiljci (mikrogravete). ATERIJEN (fr. BARADOSTIJEN (fr. Onoratini G. I. rasprostranjena pre svega na podruĉju zemalja Magreba. I.

BOKŠTAJN (Bockstein). konj. Manija (Mania). tipiĉnom orinjasijenu. BARKA (Barca). u sloju III. The Prehistory of south western Iran. otkriveni fragmenti lobanjskih kostiju i jedan zub Homo erectusa. u slojevima opredeljenim u srednji virm. U gornjim slojevima ustanovljena je mlaĊepaleolitska kremena industrija u kojoj su podjednako zastupljeni elementi perigordijena (facijes Fon-Rober) i istoĉnog gravetijena. jednostrano ili dvostrano okresani cepaĉi . milenijuma. BILCINGSLEBEN (Bilzingsleben). a u malom broju konstatovana su i dleta. u dolini reke Zale u Tiringiji (Nemaĉka). a ustanovljena su i bilateralno strmo retuširana seĉiva i lamele (fr. pointes d‟Arjeneh). 1968. pa ĉak i obrade (retuširanjem). ustanovljeni su tragovi poluukopanih staništa sa ostacima suhozida (zaklona ?) od kamena i brojnim vatrištima. Na lokalitetu Bokštajnšmide (Bocksteinschmiede) ustanovljena je. U donjim slojevima nalazišta. musterijen sa elementima levaloazijenske tehnike. god. istraţuje D. kao i šiljci tipa Font-Iv (fr. Flannery K. opredeljenim u -350 000. šiljaka i nazupĉanog oruĊa).. Na mnogim kostima i delovima rogova vidljivi su tragovi upotrebe. Prošeka. razni cervidi). koje od 1969. (interglacijal mindel-ris). god. Postoje elementi koje ukazuju na vatrišta. Na lokalitetima Barka I i Barka II. konstatovana je bogata starijepaleolitska kremena industrija: oruĊe na odbicima veoma malih dimenzija (razne varijante postruški.ĉoperi. pod rukovodstvom F. Barca bei Kosice . Na nalazištu su izmeĊu 1972. do 1954. paleolitsko nalazište na obali nekadašnjeg (pleistocenskog) jezera. i 1974. Na nalazištu Brandplat (Brandplatte) otkriven je. Hole F. Prikupljena kremena industrija ima orinjasijenske karakteristike. u slojevima starijeg virma. grupa paleolitskih nalazišta na otvorenom prostoru u blizini Košica (Slovaĉka). u kome preovlaĊuju ĉunasta dleta (datovan u -29 . god. bifacijalni noţevi sa hrptom tipa Bokštajn. 1967. Proceedings of the Prehistory Society 33. PreovlaĊuju ĉunasti i njuškasti strugaĉi i jamiĉasto i nazupĉano oruĊe. postruške). Banesz L.Paläolitische Fundstelle. Gornji slojevi nalazišta sadrţe nalaze iz mezolita i bronzanog doba. Na nalazištu Bokštajn-Terle (Bockstein-Törle) konstatovani su slojevi s nalazima koji pripadaju razliĉitim kulturama: musterijenu. Opredeljena je u poslednji interglacijal. kao i strmo retuširane lamele. a prikupljeni su i brojni ostaci krupne faune (slon. probojaca. bifasi sa hrptom. grupa paleolitskih nalazišta u oblasti Baden-Virtemberg (Nemaĉka). Javlja se izmeĊu -38. nosorog. pointes de Font-Yves). Istraţivana su od 1951. a preliminary report. i -27. industrija koja pripada mikokijenu centralne Evrope (mikokijenski bifasi. Bratislava. god.odbicima. medved.

Kremeno oruĊe koje su prikupili P. raširena na podruĉju zemalja Magreba. a svi podaci ukazuju na polunomadski. pre svega u Tunisu. milenijuma. natufijena. 37-60.000. Starost nalaza procenjena je na 1. itd.1. i Ţ. divlje goveĉe). ili.2 miliona . Nalazišta su bogata ljušturama puţeva. a ostaci faune pokazuju da su za ishranu lovljeni i krupni sisari (antilopa. MeĊu brojnim bifacijalno okresanim alatkama (oĉigledno je reĉ o radionici za njihovu izradu) preovlaĊuju ruĉni klinovi kopljastog i srcolikog oblika.) i magdalenijenu (poĉetak -11. Na jednom sektoru nalazišta (Šilak III) otkriveno je. trouglovi. Fit (Fitte) i H. Guth) 1974. KAPSIJEN (fr. Isti motivi javljaju se i na oruĊu od kosti. Ĉeste su i lamele sa jednostrukim ili višestrukim jamiĉastim udubljenjima. zajedno sa srednjevilafranškom faunom (Elephas meridionalis. kao i geometrijskog oruĊa (segmenti. Kili (Kelley) pripada srednjem ašelu. a datovana je u razdoblje od -6. Equus stenonis. god. Na nekim kremenim artefaktima uoĉava se silikatni sjaj. Rhinoceros etruscus. do -18 400. delom i nomadski naĉin ţivota. Rhinoceros leptorhinus. pa se pretpostavlja da su korišćeni za seĉenje biljaka. Istraţivanja su sproveli Š. do -24 000. Koštana industrija je bogata i raznovrsna.. Od oruĊa na odbicima javljaju se postruške. milenijuma). trapezi). god. s plitkim dletima i gravetijenskim šiljcima (-21 000. godine. nazupĉano i jamiĉasto oruĊe. Naselja nosilaca kapsijena formirana su na malim uzvišenjima. Les industries acheuléens de Cagny-la-Garrene (Somme).). noţevi sa hrptom i odbici sa retuširanim prelomom. Gut (Ch. ĉesto sa kortikalnom bazom. udaljeno nekoliko kilometara od eponimnog ašelskog lokaliteta SentAšel. Nije postignuta saglasnost u vezi s njegovim poreklom: da li je iz sebilijena. nekoliko obraĊenih oblutaka (cepaĉa . 1978. ŠILAK (Chilhac). Tuffreau A. L’Anthropologie 82. Chavaillon) 1984. KANJI LA GAREN (Cagny-la-Garenne).). razliĉiti tipovi strmo retuširanih lamela i šiljaka. U njoj preovlaĊuju strugaĉi. nalazište na otvorenom prostoru u dolini Alijea. starijepaleolitsko nalazište na ušću Avra u Somu (Francuska). Kremena industrija se javlja u razliĉitim facijesima.ĉopera) od kvarca i gnajsa. Pogrebni ritual je sloţen. strugaĉi. Nazvana je po antiĉkom imenu grada Tunisa (Gafsa = Capsa). moţda. romanelijena. do -3. Capsien). a upotreba okera pri sahranjivanju je ĉesta. na podruĉju Središnjeg masiva (Francuska). Predmetna umetnost je zastupljena ploĉicama graviranim geometrijskim motivima i predstavama ţivotinja. god. gravetijenu. Ševailon (J. epipaleolitska kultura u severnoj Africi. iz mnogo ranijeg kenijskog “kapsijena”.9 .

god. kao i oruĊe sa strmo retuširanim prelomom.) konstatovana je industrija klasiĉnog orinjasijena. pod rukovodstvom Ţ. na podruĉju od Maroka do Tunisa. povećanje zastupljenosti ĉunastih i njuškastih strugaĉa. Singer i Dţ. Vajmer (J.) istraţivali su ga R. IBEROMAURISIJEN (fr. javljaju i šiljci tipa Fon-Rober.F. pored dleta tipa Noaje.godina. milenijuma. Ibéromaurisien). do 24 000. U potkapini II (Flaţole II) konstatovano je više magdalenijenskih horizonata. Naselja su se nalazila na otvorenom prostoru i na njima se praktikovalo duţe zadrţavanje. Karakteriše je kremena industrija sa mikrolitskim i lamelarnim obeleţjima. u donjim slojevima je ustanovljena je industrija starijeg orinjasijena (datovana u -30. god. Sahranjivanje je ĉesto grupno. do 18 000. otkriveni i šiljci tipa Loţri-Bas (Laugerie-Basse). U slojevima IX i VIII (datovanim od -25 000. Šilak III bi predstavljao najranije starijepaleolitsko nalazište u Evropi. koja se javlja u dve faze: starijoj. Koštana industrija bila je veoma razvijena. Karakteriše se srednjoašelskom kremenom industrijom. epipaleolitska kultura koja se u severnoj Arici. HOKSNI (Hoxne). i mlaĊoj. kao i pojava lamela Difur. i -10 000. god. FLAŽOLE (Flageolet). god. do 1984. od kojih većina pripada mlaĊem magdalenijenu (datovani su izmeĊu -13 000. Wymer). koja sadrţi kratke i debele strugaĉe. kao i šiljci hamburgijenskog tipa. ustanovljena je industrija gornjeg perigordijena (facijes Noaje) u kojoj se. oljuštene komade i mnoštvo strmo retuširanih lamela (ĉesto više od 40%). U njima su. Rigaud). dve potkapine u Dordonji (Francuska). . U novije vreme (1971-1974. u kojoj se opaţa opadanje uĉešća oruĊa sa orinjasijenskim retušem.Ph. Starijepaleolitski horizonti na nalazištu u celini su opredeljeni u interglacijal mindel-ris. milenijum). sa izduţenim bifasima kopljastog tipa i postruškama. U potkapini I (Flaţole I). razvijala izmeĊu -12. Rigoa (J. a na nekim skeletima ustanovljeni su tragovi okera. i -9. iskopavane od 1967. U slojevima datovanim od -24 000. iberomaurisijen prethodi kapsijenu. sa ovalnim i srcolikim ruĉnim klinovima i oruĊem na odbicima (levaloazijenska tehnika nije primenjivana). kao i geometrijsko oruĊe (uglavnom segmenti). Ekonomika je zasnovana na sakupljanju školjki i lovu.). pored ostalog oruĊa. U njoj se takoĊe javljaju i šiljci tipa Mula (La Muillah). god. Ako je ovo opredeljenje makar i pribliţno taĉno. starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru u Safolku (Engleska). sa strugaĉima na orinjasijenskim seĉivima i ĉunastim i njuškastim strugaĉima. Na pomenutom podruĉju.

U sloju F ustanovljena je industrija razvijenog musterijena s levaloazijenskom tehnikom. a u sloju C kebarijenska industrija.) obeleţava mikrolitska industrija i zastupljenost razliĉitih tipova strmo retuširanih lamela i šiljaka. milenijum) geometrijski artefakti su brojniji (zastupljeni su i trapezi). sa šiljcima tipa Kebara. razvijena koštana industrija. javljaju se trougaoni šiljci sa strmo retuširanim prelomom (tipa Kebara) i lamele sa retuširanim prelomom i hrptom. KSAR AKIL (Ksar Akil). u kojoj su iskopavanja obavljana u više mahova izmeĊu 1927. Pokojnik je poloţen na leĊa.). i -10 500 god. i -9. desna ruka je savijena. U istom sloju otkrivena je i grupna grobnica u kojoj je sahranjeno trideset devet odraslih individua i šesnaestoro dece. god. i prethodila pojavi natufijena na ovom prostoru. dok su strugaĉi brojniji od dleta. god. U poznoj fazi javljaju se i geometrijski artefakti. kao i strmo retuširane lamele s luĉnim hrptom. Mikrolitskog je karaktera. Zarzien). U istom sloju otkrivena su dva groba neandertalaca. Pored glave i pored nogu naĊeni su kremeni artefakti i ţivotinjske kosti koji moţda potiĉu iz kulturnog sloja u kome je ustanovljena srednjopaleolitska kremena industrija (musterijen tipa Kina). U sloju E konstatovana je ahmarijenska kremena industrija. KEBARIJEN (Kébarien). alatka od kosti sa predstavljenom glavom ţivotinje). poĉev od tridesetih godina ovog veka. strugaĉima i dletima. leva ispruţena. Koštano oruĊe je retko. sa šiljcima El Ouad. u slojevima D1 i D2 industrija levantskog orinjasijena sa ĉunastim i njuškastim strugaĉima. ZARZIJEN (fr. istraţivana u više navrata. pećina na planini Karmel (Izrael). U jednom je sahranjeno dete od sedam meseci. godine. Jordanu i Siriji. a u drugom mlaĊi muškarac poloţen na leĊa (nedostaju lobanja i desna noga). epipaleolitska kultura koja se izmeĊu -12 500. potkapina u blizini Bejruta (Liban). a noge su savijene i okrenute u stranu. i -8 500. Debljina kulturnog sloja potkapine iznosi 22 m i . Razvijala se izmeĊu -15 000. strmo retuširanim lamelama i trouglovima. pećina u oblasti Korez (Francuska) u kojoj je 1908. Libanu. U mlaĊoj fazi (-10. razvija na podruĉju Zagrosa. ŠAPEL O SEN (La Chapelle aux Saints). i 1982.KEBARA (Kébara). otkriven grob neandertalca. u Iraku i Iranu. uglavnom trouglovi. postruškama i mlaĊepaleolitskim tipovima oruĊa (dletima npr. ali dleta po broju preovlaĊuju nad strugaĉima. U njoj se javljaju kratki strugaĉi i geometrijsko oruĊe (trouglovi) dobijeno tehnikom mikrodleta. Obeleţavaju je kratki strugaĉi i nazupĉano i jamiĉasto oruĊe. U sloju B ustanovljeni su nalazi koji pripadaju natufijenu (strmo retuširane lamele sa silikatnim sjajem. god. epipaleolitska kultura raširena u Izraelu. Stariju fazu (do -10 000. uz poneki segment i trapez.

prekriven kamenim blokovima. pećina u oblasti Blansko (Ĉeška). kremena . U kulturnom pogledu. Manije (Mania). 5c i 5a sadrţi ašelsku kremenu industriju sa izduţenim i srcolikim ruĉnim klinovima i oruĊem na odbicima (naroĉito nazupĉanim i jamiĉastim). U slojevima 7d. U slojevima XXXVII-XXVI ustanovljena je industrija sa karakteristikama levaloa-musterijena (u sloju XXVI otkriven je i skelet neandertalca). sa strmo retuširanim seĉivima i šiljcima. dok se u slojevima XIXXIV javlja mlaĊepaleolitska kremena industrija. god. ustanovljeni i ruĉni klinovi.neolitska keramika. konvergentne). Valoha (Valoch). pod rukovodstvom K. milenijum). U slojevima XIIIVI zastupljen je orinjasijen levantskog tipa. mikrolitske lamele itd. u kojoj dominiraju produkti dobijeni primenom levaloazijenske tehnike u okresivanju (veoma razvijena. KULNA (Kùlna).sa izduţenim. 7a i 6a potvrĊena je bogata mikokijenska industrija (datovana u stariji virm). pravilna jezgra s paralelnim negativima i centripetalnom preparacijom). koja odgovara pavlovijenu. Istraţivano je pod rukovodstvom V. bifacijalno okresanim ruĉnim klinovima i listolikim šiljcima sa zaobljenom bazom.otkriveni i ostaci neandertalca. a u sloju 1 . otkriven je u sloju XVII. dok su u sloju 7a pored kremenog oruĊa .sadrţi 36 arheoloških horizonata. Iskopavanja su vršena 1956-1984. sa strugaĉima i brojnim koštanim šiljcima i projektilima.). parcijalno i bifacijalno okresanim šiljcima na seĉivima. U horizontima 5b. KUDARO I (Kudaro). Sloj 3 je datovan u sam kraj -9. U sloju 6 ustanovljena je mlaĊepaleolitska kremena industrija gravetijenskog tipa (datovana u -21. Sadrţi bogatu kremenu industriju radioniĉkog karaktera. U slojevima 3 i 4 ustanovljena je industrija koja ima karakteristike levaloazijenskog facijesa tipiĉnog musterijena . U sloju 2 otkriveni su nalazi mlaĊepaleolitske provenijencije. na 1600 m nadmorske visine. 7c. pećina u dolini Dţodţore (Gruzija). Sliĉna industrija konstatovana je i u slojevima XXV-XXI/XX . milenijuma. dvojne. Istraţivana je u više mahova poĉev od 1880. Ljubina (Liubin). mada su. Baumann) i D. U sloju 14 (datovanom u kraj risa) ustanovljeni su levaloazijenski i obiĉni odbici. god. Baumana (W. u malom broju. MARKLEBERG (Markkleeberg). god.. Grob deteta.P. pod rukovodstvom V. koja je opredeljena u taubahijen. i -20. a u sloju 9b industrija sa malim. Slojevi 6 i 5 sadrţali su kremeno i koštano oruĊe koje pripada magdalenijenu (-10. milenijum). a u slojevima 4 i 3 naĊeni su artefakti karakteristiĉni za epimagdalenijen (kratki strugaĉi. U sloju 11 (ris-virm) konstatovana je industrija sa postruškama i jamiĉastim i nazupĉanim oruĊem. starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru juţno od Lajpciga (Nemaĉka). s tim što su poslednja sistematska istraţivanja obavljena 1961-1976. U slojevima IV i III ustanovljen je materijal koji pripada starijem i klasiĉnom kebarijenu. bifasa sa hrptom i mikokijenskih bifasa . MeĊu oruĊem preovlaĊuju postruške (obiĉne.postruški (meĊu njima i tipa Kina).

Najĉešće je izduţenog romboidnog oblika.sa gravetijenskim šiljcima i šiljcima tipa Fon-Rober. potkapina u Santanderu (Španija). Il Riparo Mochi ai Balzi Rossi di Grimaldi (fouilles 19381949). kao i nalazi iz bronzanog doba. milenijum) industrija gornjeg perigordijena . Les industries leptolithiques. jedno od najvaţnijih paleolitskih nalazišta u kantabrijskom delu Španije. a u slojevima 9. U slojevima 17-11 ustanovljen je pozni . 3-131. magdalenijenske i azilijenske kulture. Laplace G. Pri dnu iskopa konstatovan je srednji paleolit (nazupĉani musterijen). a geohronološki . s tim što su sistematska istraţivanja obavljena izmeĊu 1966. slonovaĉe ili jelenskog roga. godine. javlja se u olševijenu i tipiĉnom orinjasijenu u srednjoj Evropi. U slojevima koji pripadaju starijem orinjasijenu ustanovljeni su ostaci poluukopanog staništa kvadratne osnove sa vatrištem i dva groba sa skeletnim ostacima pokojnika. opredeljenom u kraj poslednjeg virmskog stadijala. MORIN (Morin). istraţivana izmeĊu 1938.s brojnim strugaĉima. pod rukovodstvom H. pljosnatog preseka i većih dimenzija. 1977. Gonzales-Eĉegeraja (J. i -27. potkapina u okviru kompleksa Grimaldi. god. milenijum) konstatovana je industrija tipiĉnog orinjasijena. U sedimentima unutar potkapine ustanovljena su 22 kulturna sloja. i 1969.. gornji perigordijen) sa dletima tipa Noaje. u slojevima G i F orinjasijen (u sloju G sa lamelama Difur). na samoj granici s Francuskom. milenijum). Rivista di Scienze Preistoriche 32. sa lamelama Difur. Peironija (Peyrony).u poĉetak glacijala ris. a u slojevima B i A (pozni glacijal) bogata industrija finalnog epigravetijena . tzv. Istraţivana je još poĉetkom dvadesetih godina XX veka. od kosti. Gonzales Echegaray) i L. potvrĊen je stariji epigravetijen. Frimana (Freeman). MOČI (Mochi). U slojevima iznad njih konstatovani su tragovi solitrejske. U sloju 10 konstatovan je šatelperonijen (datovan u -35. MLADEČKI ŠILJAK (fr. kao i ovalnog ili kvadratnog preseka.retuširanjem).nazupĉani i tipiĉni musterijen (po Frimanu . . a u slojevima 5 i 4 (-18. U slojevima 7 i 6 (datovanim u -28. 8b i 8a industrija starijeg orinjasijena. ali moţe biti i vretenastog oblika. strmo retuširanim oruĊem i geometrijskim artefaktima (naroĉito trouglovima).musterijen sa ašelskom tradicijom. U sloju C. vaskonijen).industrija je opredeljena u mlaĊu fazu razvoja ašelske kulture. i 1959. Sloj 17 sadrţao je polukruţnu konstrukciju od kamenja i veliku koncetraciju artefakata od kosti (obraĊenih na isti naĉin kao i kremeno oruĊe . Odgovara romboidnim pljosnatim šiljcima i šiljcima ovalnog preseka u periodizaciji orinjasijena D. a u sloju D gravetijen (tj. pointe de Mladeĉ). (Italija).

Datovani su u srednji gravetijen. U sloju 3 ustanovljena je industrija koja je opredeljena u sam kraj perigordijena (perigordijen VI). 1967. a u sloju 2 . Liki i M. predstavlja jedan od kljuĉnih lokaliteta za sagledavanje stratigrafskih. milenijum) gravetijen sa šiljcima sa ispupĉenjem. milenijuma). milenijum). inicijalni stariji epigravetijen. a u slojevima 71 finalni epigravetijen (-13-10. Liki (Leakey). i -400 000. koju je izmeĊu 1958. god. milenijum). otkrivena je predstava konja. 1975. Palma di Cesnola. A. milenijum) gravetijen sa oruĊem sa retuširanim prelomom i hrptom. orinjasijenu 0 konstatovana je u slojevima 14 i 13 (33-32. Il Gravettiano della Grotta Paglicci nel Gargano. Velika koncentracija kostiju babuna na jednoj od istraţivanih lokacija navela je istraţivaĉe da pretpostave da su u jednom trenutku hominidi koji su naseljavali obalu jezera na njih organizovali lov. Rivista di Scienze Preistoriche. godine. i 1964. pedesetak kilometara jugozapadno od Najrobija (Kenija). s nalazima koji pripadaju gornjem perigordijenu ili perigordijenu V3 (u sloju 4 sa dletima tipa Noaje. koje su ĉetrdesetih godina ovog veka istraţili L. a u sloju 3 sa dletima tipa Res-Basale). Palma di Cesnola. kulturnih i hronoloških odnosa unutar orinjasijena i perigordijena.OLORGESAIL (Olorgesailie). gde je skelet posut okerom i jedan u sloju 5. 30. U slojevima 9 i 8 konstatovan je razvijeni epigravetijen (druga polovina -14. milenijum). U samoj pećini otkriveni su: u sloju 22 gravetijen sa strmo retuširanim šiljcima. 22. sa kopljastim i srcolikim ruĉnim klinovima. istraţivana 19611963. U gravetijenskim i epigravetijenskim slojevima pećine otkrivena su dva groba: jedan u sloju 21. Kremena industrija koja pripada tzv. U slojevima datovanim izmeĊu -500 000. dok je u slojevima 5 i 4 konstatovana bogata industrija. U potkapini. starijepaleolitsko nalazište na obali nekadašnjeg (pleistocenskog) jezera. u neposrednoj blizini pećine. u slojevima 4 i 3 ustanovljena je ašelska kremena industrija. milenijum). A.D. u sloju 17 stariji epigravetijen sa listolikim šiljcima. god. a u slojevima 16-10 stariji epigravetijen sa kolenastim šiljcima. u slojevima 19a i 18b (-19. Na zidu. Rivista di Scienze Preistoriche. dok je u slojevima 12 i 11 potvrĊen orinjasijen I (-32-31.industrija koja odgovara musterijenu tipa Kina .sa oruĊem na debelim odbicima. ustanovljena je bogata ašelska kremena industrija. 3-177. izvedeni crvenim okerom. 1961-1963). Razvijeni orinjasijen ustanovljen je u slojevima 10-6 (-31-28. pećina na poluostrvu Gargano u Apuliji (Italija).B. i 1970. PALJIČI (Paglicci). I : L‟industria litica e la cronologia abssoluta. 23-156. L. koja se sastoji od ruĉnih klinova i sekira. Movius. U istom sloju . ali i oruĊa na odbicima. u slojevima 20 i 19b (-21-20. istraţio H. u sloju 21 perigordijen sa šiljcima Fon-Rober (-23-22. kao i otisci šaka. sa koštanim šiljcima sa raskoljenom bazom.S. potkapina u Dordonji (Francuska). L‟Epigravettiano della Grotta Paglicci nel Gargano (Scavi Zorzi. PATO (Pataud). u unutrašnjosti pećine. u sloju 18a tzv. milenijum).

Essai d’analyse ethnographique d’un habitat magdalénien : la section 36. Pereto (C. Perreto) i B. u slojevima 9-6. NaĊeni su i cepaĉi . istraţuju M.ĉoperi od oblutaka. VIIe suppl. 1972. datovanim u ris. nazupĉanom musterijenu i musterijenu sa ašelskom tradicijom. s nalazima koji pripadaju tipiĉnom musterijenu. a datovana je oko -10 000. ispitani su na površini od pribliţno 3100 m2.. PEK DE L’AZE (Le Pech de l‟Azé). koje od 1979. Iskopavana je u više mahova u prošlom i ovom veku. . god. do 1951.0.. Datovano je kalijum-argonskom metodom u -736 +/. Na nalazištima Pek de l‟Aze II i III. F. potvrĊena je industrija tzv. musterijen tipa Ferasi i nazupĉani musterijen. U njima su ustanovljeni ostaci kruţnih staništa preĉnika oko 7 m i brojna vatrišta. godine. jamiĉasto). koji su i najbogatiji. Posle njih slede slojevi s nalazima koji su opredeljeni u tipiĉni musterijen. M. Leroa-Gurana (LeroiGourhan). K. Otkrivena je velika koliĉina ţivotinjskih kostiju. od kojih gornja tri (I-III) sadrţe materijalne ostatke od neolita do rimskog doba. dok je u donjem horizontu (III). U sloju 2 prikupljena je industrija koja odgovara protomagdalenijenu (tj.naĊen je i oblutak sa reljefno predstavljenom figurom ţene. a konstatovana je i lobanja neandertalskog deteta starog oko dve i po godine.04 miliona god. na samu granicu epoha brines/matujama. u kojoj preovlaĊuju neretuširani odbici i oruĊe na odbicima (nazupĉano. Burgon (Bourgon). A. 1972. Paris. Bordes. naroĉito izumrlih vrsta bizona. starijepaleolitsko nalazište u blizini Napulja (Italija). Industrija je opredeljena u gornji magdalenijen. Bord (Bordes) i M. mlaĊepaleolitsko nalaziše na obali Sene kod Montreja (Francuska). Zala (B. Fouilles de Pincevent. Kod kremenog oruĊa preovlaĊuju razliĉiti tipovi probojaca. Pek de l‟Aze III i Pek de l‟Aze IV. bogata srednjopaleolitska kremena industrija. takoĊe. A Tale of Two Caves. ISERNIJA LA PINETA (Isernia La Pineta). debelom skoro dva metra. god. perigordijenu VII). MeĊu brojnim ostacima faune preovlaĊuju kosti severnog jelena. god F. juţnog ašela. Na lokalitetu IV ustanovljena je. pećina u Dordonji (Francuska). nosoroga i slona. parcijalno okresanim ruĉnim klinovima. Na nalazištu Pek de l‟Aze I ustanovljen je musterijen sa ašelskom tradicijom. à Gallia Préhistoire. (drijas II). Gornji magdalenijenski nivoi. sekirama na odbicima i oruĊem na odbicima. Brézillon. Leroi-Gourhan. PINSVON (Pincevent). Sadrţi pet horizonata. s malim. CNRS. ustanovljeno petnaest magdalenijenskih nivoa naseljavanja. New York. Kremaši (Cremaschi). Sala). otvorena na dve strane (Pek de l‟Aze I i II). U njenoj blizini nalaze se još dva lokaliteta. Sadrţi kremenu industriju. odnosno paleomagnetski. Poslednja i najobimnija istraţivanja obavili su od 1949. Sistematski je istraţivano pod rukovodstvom A. poĉev od 1964.

Venezia. Soleki (Solecki).ĉoperi.Cremaschi. STRANSKA SKALA (Stránska Skála). pećina u oblasti Zagrosa.. ali se ispostavilo da je mnogo mlaĊeg datuma. C. kao i brojne oblutke sa oštećenjima. U blizini pećine otkriveni su lokaliteti na otvorenom prostoru s nalazima koji pripadaju bohunicijenu i srednjoj fazi u razvoju orinjasijena na ovom prostoru (ĉunasti i njuškasti strugaĉi. i 1972. 179-193. istraţio R. nazupĉanim i jamiĉastim oruĊem. dletima. diskoidi). 139. .. odbici) korišćeni su kvarcni obluci. starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru. U sloju D (datovanom radioaktivnim ugljenikom izmeĊu -58 000. Sedlec. 90-94.S. god. 1963. Solecki R. identiĉnom onom koji je konstatovan na obliţnjem lokalitetu Šavi-Šemi (v. ĉija debljina iznosi 14 m.).) ustanovljena je musterijenska kremena industrija. i 1960. Stratigrafski kompleks. baradostijen (datovan izmeĊu -31 000. B. Zavi-Šemi Šanidar). prvobitno je opredeljena u protoneolit. ĉunasta dleta . M. Nekropola unutar pećine (sa 26 sahranjenih individua). viaggio alle origini della storia. ŠANIDAR (Shanidar). u Homo. na leĊima itd. milenijum) . U sloju opredeljenom u interglacijal ginc-mindel otkrivena je starijepaleolitska industrija od okresanog kamena. Na jednom pršljenu slona ustanovljeno je sedam pravilnih radijalnih ureza. Prehistory in Shanidar Valley. Sala.nalazi koji pripadaju protoneolitu. Northern Iraq. u iraĉkom delu Kurdistana. d‟Henry. tzv. S. Analize polena ukazuju da je jedan od pokojnika nakon polaganja u grob moţda bio prekriven cvećem. dvadesetak kilometara severoistoĉno od Praga. U istom sloju otkriveni su grobovi neandertalaca bliskoistoĉnog tipa (devet individua). koju je izmeĊu 1960. god. koje autori istraţivanja smatraju oruĊem (cepaĉi .. sa strugaĉima. s pokojnicima poloţenim u razliĉitim poloţajima (zgrĉeni. Beĉov. Za izradu artefakata (cepaĉi . D. sadrţi ĉetiri kulturna sloja.diedarska i na retuširanom prelomu). Sadrţi bogatu faunu (ustanovljeni su ostaci 39 vrsta) opredeljenu u interglacijal ginc-mindel. 1985. istraţio R. Un esempio del popolamento umano in Italia: Isernia la Pineta. i -25 000 god. U sloju C konstatovana je mlaĊepaleolitska kremena industrija. pećina u blizini Brna (Ĉeška). G. i -42 000.ĉoperi. MeĊu nalazima nema jezgara. U protoneolitskom sloju otkriveni su brojni ţrvnjevi. god. Peretto. M. poliedri. Musil.). Science. 1551. koju je izmeĊu 1950. PRŽEZLETICE (Pøezletice). a u sloju B1 (-9. S drugim lokalitetima u Ĉeškoj (Stranska Skala.. s postruškama i šiljcima izraĊenim od malih oblutaka. Mlazice) ubraja se u najstarija starijepaleolitska nalazišta u srednjoj Evropi. Praga-Suhdol. Cataloghi Marsilio. U sloju B2 (-11. milenijum) ustanovljena je mikrolitska industrija zarzijenskog tipa. kao ni obiĉnih odbitaka.

starijepaleolitsko nalazište na otvorenom prostoru. u nivou 25 industriju starijeg orinjasijena sa brojnim lamelama Difur. priveske i nakit od slonovaĉe. roga i slonovaĉe (šiljci. U dvojnom grobu naĊena su dva velika šiljka od slonovaĉe (duţine 1. prekrštenih ruku i nogu.). Formozov. naĊeni obluci sa urezanim naturalistiĉkim predstavama bovida. izraĊena od mamutove kljove. itd. s tim što se pretpostavlja da potiĉu iz epigravetijenskih slojeva. TORE IN PIJETRA (Torre in Pietra). pojava geometrijskog oruĊa.a u gornjim nivoima (16-5). Lobanja skeleta pokazuje slabo izraţene karakteristike neandertalca (pre odgovara Homo sapiens sapiensu). potkapina u podnoţju planinskog masiva Lesini u severnoj Italiji. ustanovljena je kremena industrija mlaĊeg ašela: izduţeni i kopljasti ruĉni klinovi (ĉesto sa oĉuvanom bazom i sekundarnim retušem na ivicama). U epigravetijenskim slojevima nalazišta otkriven je i jedan grob mlaĊeg muškarca. TALJENTE (Tagliente). Svi grobovi sadrţe brojne priloge (alatke. Bader. a karakterišu je izduţene postruške i šiljci. Pokojnik je sahranjen u opruţenom poloţaju.ĉoperi na malim . koje je istraţivano u više mahova izmeĊu 1954. i 1977. i 1975. pećina na Krimu. Opredeljena je u poznu fazu mikokijena istoĉne Evrope. odnosno 2. Van stratigrafskog konteksta su.STAROSELJE (Staroselie). bogatu industriju epigravetijenskog tipa. A. godine. Nalazi su datovani radioaktivnim ugljenikom izmeĊu -24. tridesetak kilometara udaljeno od Rima. datovanim izmeĊu starijeg drijasa i alereda. a u jednom dvojnom deĉjem grobu oba pokojnika su poloţena na bok i okrenuta licem jedno prema drugom. Bos primigenius. ĉesto bifacijalno okresani i sa stanjenom bazom. U donjim slojevima (nivoi 52-31) sadrţi musterijensku kremenu industriju. Cervus elaphus). koje su verovatno bile prišivene na odeću. kosti i roga). koje je izmeĊu 1956. Kremena industrija ima laminarna obeleţja. Elephas antiquus. projektili). U sloju bogatom kremenim nalazima i ostacima faune otkriven je grob deteta. U grobu muškarca i dvojnom grobu otkriveno je više od hiljadu perli od slonovaĉe. Otkriven je i grob ţene poloţene na leĊa.42 m). N. NaĊena je i jedna figurina koja predstavlja konja. Equus caballuus. brojni cepaĉi . i -20. U evoluciji industrije iz epigravetijenskih nivoa uoĉavaju se strukturalne i tipološke promene karakteristiĉne za razvoj finalnog epigravetijena u jugoistoĉnoj Evropi (porast zastupljenosti strugaĉa. Sadrţi kremenu industriju istoĉnog gravetijena (facijes kostjenki-streleckaja) i brojno oruĊe od kosti. god. istraţila O. Na lokalitetu je otkriveno i nekoliko grobova Homo sapiens sapiensa kromanjonskog tipa. SANGIR (Sungir‟). milenijuma. koju je pedesetih godina ovog veka istraţio A.66 m. zajedno sa bogatim ostacima faune (Rhinoceros sp. a zatim prekriven kamenim blokovima. U jednom grobu odrasli muškarac je poloţen na leĊa. mlaĊepaleolitsko nalazište u blizini Bogoljubova (Rusija). felida i kozoroga.. U donjim slojevima.

Na lokalitetima 1. U njima su otkriveni brojni ostaci hominida (oko 40 individua). . grupa starijepaleolitskih nalazišta oko 40 km jugozapadno od Pekinga. Definisala ju je D. naroĉito tzv. Studio tipologico ed interpretazione dell„industria acheuleana e premusteriana dei livelli m e d di Torre in Pietra (Roma). god. KRESVELIJEN (fr. javlja na podruĉju Velike Britanije. a sastoji se od cepaĉa ... na ovom podruĉju se na kresvelijen i hamburgijen nastavlja već azilijenizovana kultura federmeser. ukupna debljina istraţenih sedimenata iznosi više od 40 m. tokom virma.. Ustanovljeno je nekoliko starijepaleolitskih slojeva opredeljenih izmeĊu -500 000. raznih cervida i dr. divlje svinje. istraţivana u nekoliko mahova poĉev od 1921. postruške na oblucima i debelim odbicima) koja ima mnogo zajedniĉkih elemenata sa pontinijenom. sliĉno kao i neandertalci u Krapini. Holandiji i severnoj Francuskoj. u kresvelijenu se javljaju kolenasti šiljci hamburgijenskog tipa. kao hamburgijenski. Karakteriše je oruĊe sa strmo retuširanim hrptom. javlja na podruĉju Lacija. mlaĊepaleolitska kultura koja se u periodu od -18 000. U starijepaleolitskim slojevima otkrivena je bogata industrija od okresanog kamena i brojni ostaci ulovljenih ţivotinja (bizona. prvobitno nazvanih Sinanthropus pekinensis. Njegovi nosioci nisu. Garod (Garrod) 1926. već su lovili i ostale vrste krupnih sisara (bizona npr. Upotreba vatre na lokalitetu datovana je oko -500 000. specijalizovani iskljuĉivo za lov na severnog jelena. U sloju opredeljenom u poslednji interglacijal (ris-virm) otkrivena je premusterijenska kremena industrija (ĉoperi. kao i strmo retuširani šiljci sa luĉnim hrptom. kresvelijenski šiljci. Koštano oruĊe je retko i zastupljeno je projektilima. probojci. postruške. ŠUKUTJEN (Choukoutien ili Zhoukoudian). do -8000. Quaternaria XX.). Piperno M. “gornjoj pećini” ostaci homo sapijens sapijensa i koštano i kremeno oruĊe mlaĊepaleolitskog tipa. uglavnom u Evropi). Tokom alereda.ĉopera i oruĊa na odbicima dobijenih bipolarnom tehnikom (strugaĉi. PotvrĊeni su takoĊe i sferoidi (bole). god. 13 i 15 ustanovljeno je srednjopaleolitsko kremeno oruĊe. godina. a rasprostranjena je i u Belgiji. godine.). Naĉin fragmentacije skeletnih ostataka naveo je pojedine istraţivaĉe na pretpostavku da su pripadnici ove vrste. 1978. milenijuma). raktikovali kanibalizam. Vertešseleš i druga nalazišta. nazupĉano i jamiĉasto oruĊe). a zatim uvršćenih u grupu naprednijih homo erektusa. a u tzv. Creswellien). iglama i harpunima magdalenijenskog tipa.oblucima i oruĊe od odbitaka (uglavnom postruške). koji predstavljaju kombinaciju (ĉesto inverzno) strmo retuširanog seĉiva i veoma kosog strmo retuširanog preloma. Poĉev od oscilacije alered (od -10. 441-536. Biddittu I. OruĊe je izraĊeno uglavnom od kvarca. i jedna je od najranijih koja je do sada potvrĊena (uz Tera Amatu. Na lokalitetu I (u pećini). god. koji se kasnije. i 200 000.

Poznato je otkriće do sada najoĉuvanijeg skeleta australopitekusa (Australopithecus afarensis. u La Préhistoire française. konstatovani su ostaci koji upućuju na postojanje stanišne konstrukcije unutar pećine. Y.. podruĉje u oblasti Afar (Etiopija). Levaloazijenska tehnika je retko primenjivana.ĉoperi) i odbitaka (naroĉito postruške). jezgra i odbici od trahita i bazaltnih stena). MeĊu nalazima ima malo ruĉnih klinova. pre nego što su poĉeli da izraĊuju oruĊe od kamena. ustanovljeno više arheoloških (starijepaleolitskih) i paleoantropoloških nalazišta. naĊeni su artefakti od okresanog kamena (cepaĉi . tzv. H. 625-643. okvirno datovanog u -130 000. meĊu kojima i jedan dvojni. U ulaznom delu i u unutrašnjosti pećine ustanovljeni su slojevi sa srednjim paleolitom (musterijen sa levaloazijenskom tehnikom). pećina u bizini Nice (Francuska). 1976. u kojima su naĊeni ostaci osam deĉjih i šest odraslih individua. Tome I. kao i slojevi sa mlaĊim paleolitom (ahmarijen) i neolitom. svrstani su u protokromanjonce. god. a pretpostavlja se da je delimiĉno bilo oslonjeno na zid potkapine. U osnovi gornjeg horizonta. rogove i zube ulovljenih . godine. kao alatke. OSTEODONTOKERATSKA KULTURA. HADAR. Paris. ţivotinjske kosti i ljušture školjki. termin koji je uveo R.ĉoperi.4 i -2. Bonne. Otkriveno je i nekoliko grobova. Unutrašnji prostor bio je podeljen na dva nejednaka dela niskim suhozidom od kamena za koji se smatra da je bio osnova za fiksiranje unutrašnje pregrade. sliĉne onima iz pećine Skhul. upotrebljavali. Dart. god. Starost nalaza procenjena je izmeĊu -66 000. kosti.6 miliona godina. a preovlaĊuje oruĊe od oblutaka (cepaĉi . Na dve lokacije na pomenutom podruĉju. Les structures d‟habitat au Paléolithique inférieur. brojni artefakti. Antropološki. Skeleti su posuti okerom. u kome je izmeĊu 1973.5 miliona godina. istraţivana u više mahova izmeĊu 1933. Lumley de. i 1976.5 m). U slojevima opredeljenim u ris ustanovljena je industrija koja pripada srednjoj i mlaĊoj fazi ašelske kulture. datovanog u -3. i -57 000. i 1979. pretpostavljajući da su rani hominidi (pre svega australopiteci). Površina staništa iznosi oko 35 m2 (11 · 3. godina.. Nalaze oruĊa ne prate paleoantropološki ostaci pa se ne zna da li su ih izraĊivali australopiteci ili neki od ranih pripadnika roda Homo. Lusi). pećina u blizini Nazareta (Izrael).KAFZEH (Qafzeh). Unutar njega otkrivena su dva vatrišta. LAZARE (Lazaret). datovani izmeĊu -2.

Do tog zakljuĉka on je došao ispitujući paleoantropološke ostatke i ostatke faune iz pećine Makapansgat u juţnoj Africi. pre bili ţrtve mesoţdera (npr. Ova hipoteza danas je u velikoj meri dovedena u pitanje. leoparda) nego što su bili sposobni za lov na divljaĉ u savani.ţivotinja. s obzirom da preovlaĊuje mišljenje da su australopiteci. kao i ostala fauna ĉiji su ostaci naĊeni zajedno sa njihovim. - .