Историја болести

Генералије
Име и презиме, име оца, година рођења, занимање, место боравка,адреса, радно место, брачни статус, број деце, употрребна
латерализованост руке (деснорук, леворук), леворукост у ссродника првог степена (родитељи, браћа, сестре, деце), број
досадашњих неоролошких хоспитализација; име, презиме и у каквом је односу са болесником особа која даје
хетероанамнестичке податке.

Главне тегобе
Испитивање почиње оним што болесник спонтано презентује. Подаци се затим допуњују хетероанамнезом од рођака,
пријатеља, колега са посла, комшија, случајних очевидаца и др.
Неопходно је и систематско експлицитно испитивање болесника о постојању неуролошких симптома и знакова:
■ главобоље
■ вртоглавице
■ несвестице
■ губици свести
■ други пароксизмални поремећаји (парализе и др.)
■ сметње спавања
■ невољни покрети, заморљивост
■ поигравање мишића
■ болови у врату, екстремитетима, леђима, трупу
■ сметње мириса (хипосмија, аносмија, какосмија)
■ сметње вида (слабовидост, диплопије, полиплопије, визуелне илузије, халуцинације)
■ појава двослика
■ падање капака
■ поремећај сензибилитета лица
■ сметње жвакања
■ слабот мимичне мускулатуре
■ сметње слуха (наглувост, зујање у ушима, слушне илузијеи халуцинације)
■ сметње гутања
■ сметње говора (фонација, артикулација, назалност)
■ сметње укуса
■ слабост врата
■ сметње са језиком (слабост, пиогравање мишића)
■ укоченост врата
■ смањење мишићне масе руку, укоченост руку, ограничена покретљивост, слабост и одузетост, неспретност
■ сметње у покретању кишченог стуба
■ смањење мишићне масе ногу, укоченост ногу, ограничена покретљивост, слабост или одузетост
■ сметње хода, равнотеже
■ сметње сфинктера
■ психичке сметње, промене личности, амнезија, конфузија, апраксија, афазија, агнозија (питати прикладним речником)
■ измене у сексуалној сфери
■ могућност обављања свакодневних активности (умивање, купање, бријање, облачење, чешљање итд.)
Сваки нађени симптом подробно проверити тј. утврдити шта болесник под реченим стварно подразумева и доживљава.

www.belimantil.info

урогениталног тракта. Никада не постављати сугестивна питања. дуготрајне. епилепсија. већ болесника питати за све нејасноће док испитивач не буде у потпуности имао преглед свих збивања током болести. Било који синдром наследног карактера. у којем роду. тровања. биолошки). да ли су редовне. везаност за збивања у околини (разни догађаји. Какав је карактер сметњи. Рани психомоторни развој.). узимање хране. колико) Породична анамнеза Које ке дете по реду. да ли је било осцилација симптома и знакова. браћа. болне. од чега су боловали родитељи. Не остављати никада било који аспект болести неразјашњеним. Лична анамнеза Трудноћа и порођај. дегенеративне болести најчешће хронично прогресивно) или да има ремитентни карактер са егзарцербацијама и реемисијама ( демијелинизирајуће болести. хемијски. Услови становања. шећерну болест. садашњи и ранији. обилне.Садашња болест Почетак болести – први симптоми ма каквог интензитета били. У којој години је пошао у школу. Експонираност штетним факторима спољашње средине (физички. повишен крвни притисак). Проблеми на послу и у породици. Појава у широј породици тежих обољења (неуролошке и психијатријске болести. у којим предметима је био најуспешнији а у којима најнеуспешнији. Болест може да настане нагло (повреда. зглобова. па чак и рекурентни. шта је завршио од школе и какав је био ђак. Евентуални консангвинитет. да ли су били кажњавани. Социо-епидемиолошки подаци и навике Пушење. Постојање провокативних фактора у настанку тегоба или постојање фактора који их олакшавају. године и здравствено стање деце. да ли се болест развијала постепено или нагло. како су били адаптирани. Удружена појава других симптома и знакова. слепило. епи напад и други пароксизмални поремећаји). Које су биле евентуалне раније болести (питати експлицитно за сметње од стране срца. Адаптираност на послу и у породичној средини. да ли су служили војни рок у потпуности. Временски профил свих симптома и знакова као и болести у целости може да укаже на етиологију болести (неуролошки налаз може да укаже на локализацију и степен поремећаја. Путовања у ендемске крајеве и/или боравак у њима. цереброваскуларне болести). конзумација алкохола. какав је био ђак. пол. цереброваскуларни инсулт. За особе женског пола када је била менарха. Због тога је неопходно инсистирати на томе када су настајали најранији симптоми и допунити податке хетероанамнезом. промене положаја тела и др. Дечије болести. ретко на етиологију). њихова тежина. У болестима за које се зна да су наследне неопходно је прегледати и чланове породице. Болесници често занемаре благе симптоме који могу настати знатно пре манифестација којима дају већи значај. органа за дисање. операције.info . Pavor nocturnus и дечији фрасови. Инфективне болести имају најчешће нагли почетак. употреба наркотика. локализација. деформације скелета). Професиионална анамнеза. www. глувоћа. али могу имати и прогресивни карактер. када. За особе мушког пола. врста и услови рада. какве су менструације. већ или индиректна или са алтернативама. постепено (тумори субакутно или хронично прогресивно.belimantil. сестре. повреде. варење. алергије и евентуалноузимање медикамената (који. изложеност различитим штетним агенсима.

(Укус очуван на предње две трећине језика. statoacusticus Слух обострано очуван. Конвергенција уредна. opticus Сваким оком броји прсте на 6 m. централно постављене. (Fundus oculi. N. Мастоидни наставци болно неосетљиви на перкусију. простору и према личностима.) (Лучење суза нормално. (Не запажају се невољни покрети главе) ( Не аускултују се васкулогени шумови у темпоралним пределима и над очним јабучицама) Кранијали нерви N. www. Мирисе са сваке стране осећа и распознаје (негира појаву мириса који не постоје у околини). Артикулација очувана. Менингеални знаци негативни. КТР се симетрично изазивају. реагују промптно и издашно на светлост (директно и консензуално) И акомодацију. не запажају се пулсације великих крвних судова. Leri?) Труп Кичмени стуб очуваних физиолошких кривина. Maier? . не запажаје се невољни покрети нити други испади екстрапирамидалног типа). trochlearis. MTР се симетрично изазивају (brahioradialis. N. тумефакција. trigeminus Мастикаторна мускулатура уредне трофике и снаге. кожних промена. N. Палатинални и фарингеални рефлекси се симетрично изазивају. Не запажају се фасцикулације. покретљивости и снаге. Глава Глава нормалне конфигурације. Зенице једнаке. очуване покретљивости у свим правцима. Ромбергова проба негативна. Говорна комуникација се лако успоставља и одржава. каротидни пулс се уредно и симетрично папира. Швабахава и Веберова проба уредне. Шрина видног поља испитана методом конфронтације у границама нормале. papile јасних граница. biceps. покретљивости. facialis Мимична мускулатура уредно инервисана (симетрично очуване покретљивости. покретљивост и снага руку по мишићним групама очувани. кружне. тонус. покретљивост и снага mm.info . N. hypoglossus Језик уредне трофике. орјентисан према себи.) N. Глабеларни рефлекс се исцрпљује – до 10 перкусија. одговарајуће косматости према полу. Не виде се патолошке промене на жутој мрљи нити на осталој ретини. Руке Трфика. страбизма и нистагмуса Нема. oculomotorius. abducens (okulogiri) Булбуси у примарном положају медиопонирани. Мастикаторни рафлекс није појачан. vagus Непчани луци симетрични у миру и симетрично се одижу при фонацији. N.belimantil. glossopharingeus i N. Ринеова. Над великим крвним судовима се не аускултују шумови. тонуса.) Коњуктивални и корнеални рефлекси симетрично очувани. trapesii очувани. нема птозе нити егзофталмуса. Артерије и вене врата одговарајућег пречника.) N. Rime oculi једнаке. симетрична. Не запажају се спонтане мишићне фасцикулације нити се изазивају. Врат Врат очуване трофике. тонуса. уредно сарађује приликом прегледа. N. Не уочавају се невољни покрети. N. accessorius Трофика.НОРМАЛАН НЕУРОЛОШКИ НАЛАЗ Орјентисаност и комуникација Болесник свестан. Тест пронације на рукама негативан. руменкасте. трагуси и Валеове тачке палпаторно болно неосетљиве. stemocleidomastoidei i mm.) (Укус очуван на задњој трећини језика. тонус. перкуторно болно неосетљив. у нивоу околне ретине. (Сензибилитет меког непца и фаринкса уредан. без знакова повређивања. покретљивост доње вилице очувана.) N. диплопије негира. olfactorius Оба носна ходника проходна. Језик показује и увлачи у правој линији. (Нема испада сензибилитета по типу Зелдерових прстенова. triceps. фасцикулације се не запажају. Сензибилитеет лица симетрично очуван. коњуговано покретни у свим правцима. палпаторно и перкуторно болно неосетљива. у времену.

Плантарни одговор флексионог типа (патолошки рефлекси се не изазивају). Контрола сфинктера Сфинктере контролише.com www. Нема нивоа сензибилитета. ахилови). а на ногама од најмање 4цм.bogdanovic@gmail.info . Не запажају се мишићне фасцикулације нити се изазивају. Дезинхибициони феномени Не изазивају се дезинхибициони феномени (палмоментални рефлекс. Нема испада површног сензибилитета по радикуларном типу (по циркумференцији).5цм. покретљивост и нсага ногу по мишићним групама очувани. Ход уредан. Компасни ход уредан као и тандем ход. Дубоки положајни и вибрациони сензибилитет симетрично очувани. Не изазива се феномен одбијања (СтјуартХолмс). Церебеларни знаци Пробу прст-нос. Марко Богдановић ®All rights reserved. Не запажају се испади сензибилитета по типу чарапа и рукавица. хватања и магнетска реакција). Говор и гутање Говор и гутање очувани. ход на прстима и петама могућ обострано. тонус. рефлекси пућења. Синергија очувана у лежећем и стојећем ставу. marko.belimantil. прст-нос-прст и пробу кочења (Димиц-Вујић) уредно изводи. Bare-ова проба Не уочавају се невољни покрети. Пробу пета-колено уредно изводи. Разликује два истовремена додира на врховима прстију са најмањим размаком од 0. MTР се симетрично изазивају (пателарни.Ноге Трофика. Ромберг негативан. Mingacini-јева проба на ногама негативна. Сензибилитет Површни сензибилитет за додир симетрично очуван. Графестезија (кортикални сензибилитет) очувана. Дијадохокинеза уредна. Уредно разликује топло-хладно и оштро-тупо (бол).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful