Isidora Sekulic Konacno

Isidora Sekulić

od Maja taj Pet Mar 26, 2010 7:53 pm

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 — Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica i akademik SANU.

Život
Rođena je 16. februara 1877. godine podno Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Žablja. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu.Nakon smrti majke LJubice I starijeg brata sele se u Rumu gde je njen otac postavljen za grackog kapetana….Nesto kasnije umire joj otac I brat Mita od tuberkuloze….i muz joj je umro nakon kratkog braka… Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Živela je povučeno, u svetu knjiga, bez porodice koju je rano izgubila. Bila je bolešljiva, od majke, koju nije zapamtila, nasledila je, kako kaže, "potpunu tuberkulozu", sa očeve strane "ludilo i razne oblike nervne poremećenosti". I pored toga mnogo je putovala, bila je u Francuskoj, Njemačkoj, Engleskoj, Skandinaviji, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako "kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja". To njeno siromaštvo zapravo je svesno traženo. U jednom pismu ona kaže: "Prema novcu imam otprilike odnos koji Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nuždi, da; van nužde, ne treba mi. Nijedan veći honorara nisam do sada uzela."

Stvaralaštvo
Isidora Sekulić je prva žena pisac u srpskoj književnosti koja je ostavila delo trajne vrednosti.Diplomirala je matematiku I fiziku,a 1887 dopunski maturirala istoriju,latinski I francuski jezik.Njena pojava u književnosti je označila preokret u svakom pogledu.Ona je bila radoznala i svestrana.Pisala je putopise,eseje,lirsko-meditativnu prozu,pripovijetke,kritike i bavila se prevodilačkim radom,kao i pisanjem pozorisnih recenzija.. Književni rad Isidora je započela kasno,posle svoje tridesete godine.Prvu knjigu je objavila 1910.godine,, a 1913.godine izlazi knjiga “Saputnici”,zbirka impresionističkih crtica,skica i zapisa,u kojima preovlađuju aforizmi o opštim temama(skerlic ju jako kritikovao ,,veoma je subjektivna,licna”). Za njen virtuozni stil,A.G.Matoš je našao izraz “ples reči”. 1914.godine Isidora kao potpuno oformljen pisac objavljuje putopis “Pisma iz Norveške”.Mnogi tu knjigu smatraju za najlepši putopis srpske književnosti.U “Pismima iz Norveške”,Isidora je poetski i misaono dočarala severnjačku prirodu koja ju je privlačila.Ona ne daje samo doživljaje prirode i slike krajeva kroz koje prolazi,nego i razmišljanja o ljudima i njihovom životu,o neraskidivoj povezanosti između prirode i sudbine ljudi.Sam putopisni oblik je doprinio bogatstvu ove knjige. Između dva rata i posle Drugog svetskog rata Isidora Sekulić je najviše pisala pripovetke i eseje.U pripovetkama obrađuje teme iz života u Vojvodini,a najčešće govori o propadanju vojvođanskih porodica i njihovoj degeneraciji.Tu se oslanja na realiste Jakova Ignjatovića i Borisava Stankovića.Najbolja je zbirka pripovedaka”Kronika palanačkog groblja”(I 1940,II1958)koja se bavi sudbinama porodica i pojedinaca i govori o prolaznosti i smrti. Što se tiče eseja,svi se slažu da je Isidora u ovoj oblasti pisala tekstove koji su se ubrajali u najviše što se u toj vrsti stvaralo ne samo u našoj nego i u evropskoj modernoj književnosti. Esej zauzima najviše mesta u njenom stvaranju i predstavlja njenu osnvnu formu. Pisala je o književnosti i raznim književnim temama,o našim i stranim piscima,o drugim umetnostima,o jeziku,filozofiji,moralu...Njegoš zauzima centralno mjesto u Isidorinim esejima,a ona je bila očarana tim pesnikom,tako da mu je posvetila knjigu pod naslovom “Njegošu knjiga duboke odanosti”. Kao književni kritičar,Isidora je podjednako nadahnuto pisala o našoj i stranoj književnosti,uspostavljajući veze među pojedinim nacionalnim književnostima. I kad je pisala književnu

godine. iznenadne i neočekivanje situacije. pišući pored običnih ljudi i onima koji misle da se njima nema šta da kaže…Njen život je bio daleko bogatijii. uzalud ćete vi nastojati da vas vole. Ali eto šta su uradili. sa jednostavnim ljudima iz svog okruzenja. na nju se nije moglo uticati. Ako niste voljeni.Njena misao je predstavljala preobražaj koji je rušio nasledjene stereotipe njenog vremena..Nju su zbunjivali pojavni oblici ljudskog ponasanja modernog sveta ali ih se nije plašila sto je takodje vrlina jer se izdvojila svojim posebnim skromnim sjajem prateći korak običnog čoveka. Umrla je 5. Doajen srpske književnosti Isidora Sekulić." Dela: "Saputnici" (1913) — pripovedna vrsta intimnog dnevnika. skromnosti i obicnosti njene tihe simpatične prirode… Pisala je razumljivo istovremeno i za narod i za inteligenciju…Na lep nacin je govorila o ruznim i svakodnevnim stvarima. daj da napišemo nešto i da je ostavimo. i samo njoj putokaz ka dobročinstvu.kritiku Isidora nije bila sudija već tumač. što je prava umetnost. satkan od običnih razgovora . Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16.pripovijetke. ovekovečeni njenim . posvećena lepoti smislene reči. bez straha od sopstvene pohlepe. Njena vrlina je bila u njenoj jednostavnosti . ugleda i kulture . Reda od crkve. Tu ravnotežu dobro su uzdrmala dva čoveka: Jovan Skerlić i Milovan Đilas. poznavalac nekoliko svetskih jezika. rekla sam da sam bolesna. "Pisma iz Norveške" (1914) — putopis. godine u Beogradu. i bez ostatka. "Đakon Bogorodičine crkve"(1920) — roman. "Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. "Govor i jezik kulturna smotra naroda" (1956). Kažu: ima 80 godina. podložna svojoj tišini ispunjenoj njenim proročanskim snovima. "Kronika palanačkog groblja" (1940) — pripovetke. Trudila se da je tuđe neprijateljstvo i tuđa zloba ne dodiruju.1927 izabrana je za pocasnog clana matice srpske. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Zvali su me na neko veče o meni. čija je misao ostavila svetao trag u istoriji njenog naroda i evropske kulture . iluzijama i vizijama. Znalac više jezika. i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja. Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni. prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza. uramljenih u slike njenih poslednjih susreta . Bila je više nego radoznala i široke kulture. mlade ljude. priguše. To strašno vređa. novembra 1950.kritike i bavila se prevodilačkim radom. februara 1939. aprila 1958. smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. i sa njenih putovanja kroz različite krajolike. Klonila se bogatih skorojevića. S tim sam se pomirila.. Ako nešto vredim. kao prva žena akademik. a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. ali ja sam odbila. skoro će umreti. književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. "Analitički trenuci i Teme" (1941) — eseji. a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. Posedovala je neku svoju unutrašnju prikrivenu volju. kako u njegovim patnjama tako i u njegovim kratkim trenucima sreće. Bila je svojevrsni putnik putevima svoje mašte koju je pretakala u stvarnost satkanu od njenih tihih emocija i duboke senzualnosti. prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči. Do kraja. Volim tišinu. kao prvi ženski pisac i akademik. Pisala je putopise. u sukobe nije ulazila. a njena patnja je bila samo njena . Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda.lirsko-meditativnu prozu. Ona skromnog imetka ali aristokratskog duha i ponašanja primećivala je to na svoj način. koje ostavljaju gorki trag kroz kratki život čoveka.na njenu inicijativu osnovan je Srpski PEN centar. radije je ćutala i u ćutanju pokušavala da kontraste sagleda kroz zakon ravnoteže. "Knjiga duboke odanosti Njegošu" (1951). nije bila plašljiva niti neodlučna ali je izbegavala sukobe i nije ulazila u bitke tako što je uvek stvarala nove. bez tradicije. "Zapisi" (1941). Rekla je. često nestalnog duha.. Isidora Sekulić je kao pisac. Nisam bila srećna. zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Dobitnica je ordena Sv Sve 4. Penzionisana je 1931.eseje. neka kažu posle moje smrti. da gde god vide nešto o meni napisano. Molila sam neke poznanike.Bila je sanjar.

koji su cesto zatečeni saznanjem da ih vise poznaje i voli nego oni sami sebe.sa naglim razvedravanjima I tamninama povrsine.kulturni duh u osnovici.Tradicije nisu nista drugo do sacuvana secanja….Boze moj!” KULTURNI DODIRI SRECA SU LJUDI .to nije ni Dante NI Dekart.vuce ono sto volimo.Boze pomozi mi I danas. zgrušenosti..Beograd sa svojom intelektualnom radoznaloscu.bili su bnekad vec odlike.vijugava putanja vuce. kao što se voli neko tako blizak a više ga nema.Kad covek peske ide I malo muke trpi.koja dokazuje da u nered najzad mora uci red.to je jedna od najacih strasti I slasti.” .tesku tesku iluziju vremena.nista usput nije indiferentno. George Wonder .to je tiha voda sto breg roni.sa svojim zivim temperamentom.to je dinamit koji cupa I dize u vazduh.Utisaj vetar.kroz koju je prosao vihor.taj nagon ili spava ili radi u narodu..Visinsko jezero.Za mene Ostrog ima cari I tajanstva samo kao symbol.nego da se izmedju bezbroj putovanja.Unaokolo. nenametljivosti..unosi u nevolju I u haos forme...:nagon za uzletnagon za preobrazaje.” 1937god krenula je u Crnu Goru sa namerom da sto vise udje u njenu istoriju I u istoriju Petrovica jer se pripremala I za pisanje monografije o njemu(1951).Ne putuje se da se razdrma dosada..ni ubije vreme.milenijumi trajanja.nadnese covek.more vuce.kao reka sam.uzeta u sustini.zaviri u zagonetku.onu uvalu do koje treba doci..to je mahnita nostalgija u coveku.da se domorim. jeste nemir ljudi da idu u svet da uz svoju stvarnost sa kojom su identicni.s rukama I metlama…Kao reka je covek: bez dna I mulja ne postoji?.Narod je roditelj I stvoritelj.I koje je vrhunac lepote divlje I tajanstvene..Sta je knjiga?uzeta naoko to je mala stvarcica. a nije zaboravljala ni na druge.Kultura..o knjizi I beogradu koji cita.ponosi.to je deo vitalnih moci u narodu. objektima.Gospode.kupuje I cita knjigu koja je balans.Otici.Gospode ucini da vihori ponekad brze minu.uzivanja ko zna cija…” FRAGMENTI IZ OGLEDA O KULTURI .Topciderska crkva Beograd : .Istorija je takodje knjiga ili galerija secanja…Svi ukusi nasi svi stilovi nasi.s udarcima I srdzbama.od hartije.daj noc mirnu I dugu.urodjen nagon kojem se jedva odoleva.samo peske predjeni putevi vezuju coveka istinski za predmete.Crno jezero ima svoje ogledalo.planina usisava.Sali se.…Putovanje je problem egzistencije” . predelima koji su odraz ćutljivosti. trajanja jer su prožimali celo njeno biće što je predstavljao božanski spoj sa njenom iskonskom dušom slavenskom koju nam je ostavila kroz svoja dela u svojevrsni amnet za sva vremena .. odolevanja.voli da predvidja I pogadja.prekri nebo nepomicnim oblacima.secanjem i pretočenih u njene putopise i eseje.upoznaju I drukcije stvarnosti.ima svoju tajnu.lepe forme.I ponovo nagadja dovrsenje epohe I zamah snaga koje zapocinju. trpeljivosti.Jedan od zdravih znakova da je kulturni nagon u narodu jace aktivan.jedan visi ciji su znak. zato su je voleli.stisnuto u tvrd okvir.vuce ono cega se bojimo…Putovanje je nagon divan I problem opasan.od najtrosnijeg materijala.Simboli uvek vezuju dva razna sveta.u kamenu.Ostrog kao crkva I svetiste ne pokorava misao ali je pokorava simbil” Crno jezero .daljina vuce.” Molitva.I jedan nizi kojem su znak.prostore I vremena.drukcije nacine . Na njenim putovanjima posebno joj se pogled zasdržavao na pojavama.ni Betoven. Manastir Ostrog .I drukcije slaze..jeste predmet neprestanog pogadjanja.to je uzvisen mudar ucitelj ili satanski zavodnik...I sa stilom se vara.veruje u veru iako nikad na nju ne misli.. Ona je uvek imala vremena za sebe .Kulturni zalet pre gotovih oblika culture.d ace I haos najzad doziveti svoju meru.

poslednja borba koju mora svako sam izdrzati.zivota.sem svestenika moji najblizi prijatelji koliko mogu I htednu.bez novinskih clanaka.Umiranje I smrt.” ФРАГМЕНТИ ИЗ ОГЛЕДА О КУЛТУРИ (1952) .drukcije nacine zivota.bez govora I venaca.Bez ikakve aranzirane sahrane.to vise nije niko I zato nad najprostijim pogrebom treba da vlada najpotpunija tisina.svet hoce u svet!” PRED SMRT: . da se polozi u najprostiji camov sanduk I spusti u sirotinjsku raku po redu na groblju.Svestenik ce me ispratiti I odcitati nad grobom dragu mi prostu molitvu gospodnju.Posle izdisaja sto ostane.Molim stoga da se moj les zavije u carsav iz mog domazluka..drukcije oblike kulture ili nekulture.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful