You are on page 1of 10
Sadrzaj UVOD............................................................................................................................................................. 2 Pojam osiguranja........................................................................................................................................... 3 Osiguranje imovine ....................................................................................................................................... 4 Osigranje kredita ........................................................................................................................................... 5 Premija osiguranja ........................................................................................................................................ 7 Bonus i malus ................................................................................................................................................ 8 Fransiza ......................................................................................................................................................... 8 ZAKLJUCAK .................................................................................................................................................... 9 LITERATURA ................................................................................................................................................ 10 1 UVOD Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuce drustvo, uz placanje premije osiguranja. Svakako danas kada je na finasiskom trzistu prisutni veliki broj takvih ogranizacija koji imaju svrhe osiguranja upoznavanje samim radom i principom funkcionisanja osiguranja je ono sto nas navodi na pravi put. Osnovna ideja koja lezi iza osiguranja je povezivanje rizika velikog broja slicnih agenata u jedan fond, tak o da zakon verovatnoce/zakon velikih brojeva obezbedi da se samo relativno mali broj nepovoljnih dogadjaja ostvari u jednoj godini. Trosak tog malog broja dogadjaja moze lako biti podnet od strane velikog broja osiguranika. Na primer, pojedinci znaju da je rizik pozara u njihovoj kuci mali, ali ga se boje zato sto bi posledice bile veoma nepovoljne; stoga su spremni da plate osiguranje protiv pozara; osiguravajuca drustva primaju uplatu premija zato sto znaju, a na osnovu statistike, da ce se kod velike grupe agenata dogoditi mali broj pozara; stoga je I osiguravajuca premija za pozare obicno niska.Osiguravajuce kompanije predstavljaju vrlo znacajnu grupu ucesnika na finasiskim trzistima cija sustina poslovanja se sastoji u pruzanju usluga osiguranja od eventualnosti desavanja odredjenih dogadjaja. Upravo ce se u ovom kratkom analitickom procesu pokusati dati pravi odgovor na sva bitna i fudamentalno znacajna pitanja i u vezi poslovanja ali i ostvarivanja uspeha osiguravajucih kompanija i kod nas i u inostrastvu. 2 Pojam osiguranja Osiguranje je pojam koji ima siroko znacenje pa se zato objasnjava narazne nacine. U etimoloskom smislu, rec osiguranje oznacava sigurnost,poverenje u nesto, zastitu, obezbenenje, zajamnjenost. Pored etimoloskog,osiguranje ima i privredno, pravno i tehnicko znacenje. U najsirem smislu reci I u svakodnevnom zivotu, osiguranje se shvata kao ekonomska institucija od koje se, pod odrenenim uslovima, moze ocekivati nadoknada stete nastale usledraznih okolnosti. Osiguranje se danas definise na razne nacine, u zavisnosti sa kog aspektase osiguranje posmatra. Sa ekonomskog aspekta posmatrano, osiguranje se definise kao institucija - pojam putem koje se covek stiti od opasnosti koje ugrozavaju njegovu imovinu ili njegovu licnost. U okviru ekonoskih nauka,posebno su zastupljene dva shvatanja-teorije pojma osiguranja: "teroija potrebe" i 'teorija sigurnosti ". Prema teoriji potrebe osiguranje je sluzi radi zastite coveka I njegove imovine od opasnosti koje je ugrozavaju. Prema treoriji sigurnosti, osiguranjem se obezbenuje sigurnost da se unistena dobra biti nadoknadjena. Sa pravnog aspekta osiguranje se tako nedefinise na vise nacina. Prema teoriji odstete, cilj svakog osiguranja je naknada stete, zato se I ugovor o osiguranju definise kao ugovor o odsteti . Prema teoriji prestacije, osnov ugovornih obaveza cine medjusobne prestacije na koje se obavezuju ugovorne strane. Neosporna je i društvena korisnost osiguranja koja se ogleda u kontinuiranom unaprjeđenju zaštite i efikasnijoj naknadi šteta i isplati osiguranih svota. Važno je napomenuti i to da sektor osiguranja ima važnu funkciju u okviru cjelokupnog finansijskog sistema, jer je područje odgovornosti i brige regulatora za stabilnost i efikasnost finansijskih tržišta. Povjerenje osiguranika u sistem osiguranja znači i povjerenje u cijelokupni finansijski sistem. Društva za osiguranje upravljaju tuđom štednjom iz čega proizlazi njihova socijalna, privredna i društvena odgovornost. Prema predmetu osiguranja dijeli na: Osiguranje imovine, i Osiguranje lica. Osiguranje imovine obuhvata: Osiguranje stvari, i Osiguranje od građanske odgovornosti. Osiguranje stvari obuhvata: - osiguranje od požara; - osiguranje od provalne krađe i razbojništva; - osiguranje domaćinstva; - kasko osiguranje motornih vozila (od uništenja, oštećenja ili krađe); - osiguranje usjeva i plodova; - osiguranje građevinarstva; - osiguranje mašina od loma itd. Osiguranje od odgovornosti obuhvata: - osiguranje od opšte odgovornosti; 3 - osiguranje od odgovornosti za štete iz upotrebe motornih vozila. Osiguranja se generalno dele na životna i neživotna. „Neživotna osiguranja predstavljaju grupaciju osiguranja koja obuhvataa osiguranje civila, industrije, automobilskog kaska, automobilske odgovornosti, opste odgovornosti, useva, životinja, transporta-karga, transporta-kaska, odgovornosti u transportu, kredita, pravne povrede na radu i oboljenja od profesionalnih bolesti.“ Neživotna osiguranja se dele prema jednom od sljedeća tri načina: 1. Podjela obzirom na vrijeme prijave odnosno vrijeme rješavanja šteta. Takva osiguranja se nazivaju osiguranja kratkog repa i za njih je karakteristična brza prijava i rješavanje. 2. Vrste osiguranja u kojima se sve štete obično prijavljuju i rješavaju u kratkom vremenskom periodu od dana nastanka (npr. manje od 2 godine). Takva osiguranja se nazivaju osiguranja dugog repa u koja spadaju, između ostalih, i osiguranje imovine, kao i kasko osiguranje automobila. 3. Vrste osiguranja u kojima značajnom broju šteta treba dugo vremena da se prijave i riješe od dana nastanka. U ovu vrstu osiguranja spada, između ostalih, osiguranje od odgovornosti. Osiguranje imovine Osiguranje imovine zauzima centralno mesto na ukupnom tržištu osiguranja. U najrazvijenijim zemljama sveta postoje drugačiji odnosi imovinskih osiguranja, u koja u širem smislu spadaju i osiguranje useva I plodova životinja, osiguranje motornih vozila transporta i životnog osiguranje.U osiguranju imovine kao ključnoj grani osiguranja postoje brojni problemi izazvani otežanom uslovima poslovanja. Privredni subjekt, usled sopstvene nelikvidnosti i smanjenim kapacitetom rada, ne osiguravajući celokupnu imovinu, vrše selekciju rizika, osiguravaju uglavnom na bazi knjigovodstvenih vrijednosti, koje su često nerealno niske, veoma teško placaju premiju.Pre obrazloženja pojedinih tipova osiguranja imovine, najbitnije kategorije koje se odnose na imovinska osiguranja uopšte, pre svega, na bazi zakona o obligacijonim odnosima iz 1978 godine.Osiguranje imovine može zaključiti samo lice koje ima interes da se dogodi osigurani slučaj, pošto bi inace pretrpelo neki materijalni gubitak. Pravo izosiguranja mogu imati samo lica koja su u času nastanka stete imala materijalni interes da se osigurani slucaj ne dogodi Osnovna svrha osiguranja imovine je u tome da se obezbedi naknada štetekoja bi se desila na imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog slučaja 4 Ključni pristup koji proizilazi iz Zakona o obligacijonim odnosima kod nadoknade stete u imovinskim osiguranjima pri tome su:     Da iznos naknade ne moze biti veći od stete koji je osiguranik pretrpeo nastupanjim osiguranog slucaja Da su punovazne odredbe ugovora kojima se iznos naknade ogranicava na manji iznos od iznosa stete Da se pri utvrdjivanju iznosa stete uzima u obzir izmakla(izgubljena) dobit samo ako je to ugovoreno Da se naknada iz osiguranja, ukoliko se u toku istog osiguranja dogodi vise osiguranih slucajeva jedan za drugim, odredjuje i isplacuje u potpunosti za svaki od njih, s obzirom na celu svotu osiguranja, bez njenog umanjenog za iznos ranije isplacenih naknada u toku tog perioda Da se naknada u slucaju da je ugovorom o osiguranju vrijednosti osigurane stvari sporazumno utvrdjena odredjuje prema toj vrednosti, izuzev ako osiguravac dokaze da je ugovorena vrednost znatno veca od stvarne vrednosti, a za tu razliku ne postoji opravdan razlog.  Osigranje kredita Kreditno osiguranje ili osiguranje kredita je posebna grana u osiguranju ukojoj je ugovarac osiguranja, tj.davalac kredita stice pravo da, u slucaju ostvarenja rizika, a to je ne naplata potrazivanja od korisnika kredita, koje je nastalo na osnovu predhodno zakljucene ugovora o kreditu, naplati svoje potrazivanje od osiguravaca. Delkredere osiguranja predstavljaju osiguranje rizika ne naplate novcanih potrazivanja koje sa osiguravacem zakljucuje poverilac, koji placa premiju osiguranja i ima status osiguranika i pravo da u slucaju nastanka osiguranog slucaja podnese osiguravacev odstetni zahtev. Pri tome,duznik, u nacelu, i ne zna da je poverilac osigurao svoje potrazivanje od njega. Kaucijsko osiguranje kredita je takvo osiguranje gdje duznik sklapa sa osiguravacem ugovor, koji poveriocu jamci da ce njegovo potrazivanje biti placeno, tj. ako ga ne plati duznik poveriocu platice ga osiguravac. 5 Osiguranje protiv zloupotrebe poverenja predstavlja poslodavcevo obezbedjenje od steta koje poslodavac moze pretrpiti usled krivicnih radnji svojih sluzbenika.Uobicajno je takodje podela na medjunarodna i domaca osiguranja. Sagledavajuci uslove u nasim osiguravajucim organizacijama isticemo da su se u okviru medjunarodnih osiguranja kredita uglavnom najcesce sprovodio osiguranje izvoznih kredita, ali i osiguranje potrazivanja odinostranih komiteta protiv komercijalnih rizika, sa ili bez perioda prepreme za izvoz. Kod ovog osiguranja, ugovarac osiguranja je banka, odnosno drugo drustveno lice, tj davalac kredita. Osigurani rizik je rizik nenaplate dospelih rata kredita koje osiguranik, tj davalac kredita nije mogao da naplati sudskim putem, ni u izvrsnome postupku od korisnika kredita ili zirant. Da bi osigurani slucaj nasupio nije dovoljno da banka ne moze da naplatim svoje potrazivanje u sudskome postupku, vec ni u izvrsnome. Takodje,osiguranik slucaj nije nastupio, ako se od korisnika kredita ne moze naplatiti potrazivanje u sudskome postupku, vec ni u izvrsnome.Takodje, osigurani slucaj nije nastupio, ako se od korisnika kredita nemoze naplatiti potrazivanje u sudskome i izvrsnome postupku, a postoji mogucnost naplate od ziranata.Osigurana vrednost kod ovog tipa osiguranja je glavnica odobrenog kredita uvecani za iznos ugovorene redovne kamate. Nastankom osiguranog slucaja i isplatom naknade stete osiguravacev stupa u pravo osiguranja, tj. davaoc kredita stice pravo na regres u odnosu na korisnika kredita. Osiguranje lica u Zakonu o obligacionim odnosima definise se da u ugovorima o osiguranju lica (osiguranje života i osiguranje od nesrecnoga slucaja)visina osigurane svote, koju je osiguravac duzan da isplati kada nastupi osigurani slucaj, utvrdjuje se u polisi prema sporazumno ugovorenim stranama. Uocava se da i Zakona ukazuje da osiguranje lica obuhvata,pre svega, dve vrste osiguranja: osiguranje zivota i osiguranje od nesrecnoga slucaja. Sto se posebno biti i odredjeno.Koliko je znacaj, ovog osiguranja ranije, u stabilnim uslovima privredjivanja bio, potvrdjuje i cinjenica da su osnovni oblici organizovanja osiguravajuci organizacija do 1990 godine nazivali zajednice osiguranja imovine i lica.Dakle, vec i samog naziva se moze da uoci ova vrsta osiguranja imala podjednak znacaj u odnosu na sada dominantan osiguranje imovine.S obzirom da osiguranje zivota ima elemente stednje, jasno je da nasim prostorima nakon hiperinflacije i uopste izuzetno je smanjenje stednje kod gradjana, doslo do velikoga pada u zakljucivanju ove vrste ugovora o osiguranju. Pri tome naglasavamo da je osiguranje lica od posledica nesrecnoga slucaja zadrzavalo izvestan nivo, ali da je klasicno osiguranje zivota umnogome svedeno na minimalan broj. 6 Osiguranje zivota Ugovorom o osiguranju zivota ugovarac se obavezuje da placa premiju osiguravacu, a osiguravac se obavezuje da, ako se desi osigurani slucajisplati korisniku osiguranu sumu, odnosno njen deo. U praksi seosiguranje zivota zakljucuje u tri osnovna vidu:    Za slucaj smrti (tkz riziko oziguranje) Za slucaj smrti I dozivljavanje (mesovito osiguranje) Rentno osiguranje Bitno je naglasiti da se uz osiguranje zivota može ugovoriti i dopunsko osiguranju od posledica nesrecnoga slucaja. Vec smo istakli da je jedno odnajbitnijih karakteristika ovog osiguranja, sto u sebi sadrzi i elemente stednje.Time mozemo i objasniti veliku atraktivnost i ogroman udeo u ukupnome osiguranju ove vrste osiguranja na svetskome trzistu osiguranja.Osnovne karakteristike ove vrste osiguranja i ujedno bitne razlike u odnosu,pre svega, na imovinsko osiguranje sastoji se u sledećem. Premija osiguranja Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarac osiguranja duzan da plati nakon zakljucenog ugovora o osiguranju, odnosno nakon sto je potpisao polisu osiguranja. U Zakonu o osiguranju imovine i lica utvrdjena je struktura premije osiguranja. Premija osiguranja se sastoji iz funkcionalne premije i redjijskog dodatka.Fumkcionalna premija sastoji se iz tehnicke premije i doprinosa za preventivu.Medjutim, premija osiguranja zivota i osiguranje depozita gradjana ne mora da sadrzi dopinos za preventivu. Tehnicka premija kao onovni diopremije, sluzi za placanje steta, ugovorenih suma osiguranja i druge namene u skladu sa uslovima osiguranja. Doprinos za preventivu koristi se zasprovodjenje mera u cilju sprecavanja i suzbijanja rizika koji ugrodjavaju imovinu i lica.U Zakonu je takodje, utvrdjeno da se rezijski dodatak koristi za pokrice troskova sprovodjenja osiguranja, kao i da maksimalnu stopu reziskog dodatka utvrdjuje organ utvrdjen statutom organizacije za osiguranje.Opste prihvatljivo je da premija osiguranja predstavlja cenu koju osiguravac osiguranja treba da plati osiguravacu nakon zakljucenog ugovora o osiguranju, koko bi mu imovina, imovinski interesi, odnosno neki drugi predmet osiguranja bili osigurani.Jedna od kljucnih obaveza osiguravajucih organizacija je da na osnovu aktuarskih naucih metoda utvrdi visinu potrebne premije koju ugovarac osiguranja treba da plati. 7 Visina premije se utvrdjuje na osnovu posebnih dokumenata koji se nazivaju tarife.U uslovima trzisne konkurencije visina premije predstavlja jedan od kljucnih elemenata za opredeljivanje ugovaraca osiguranja kod koje ce osiguravajuce organizacije da zakljuci ugovor o osiguranju. Stoga je utvrdjivanje premije jedan od najslozenijih poslova u osiguranju. Sa jedne strane moraju se ispuniti svi zakonom predvidjeni uslovi vezani za propisanu strukturu premije, odnosno moraju se obezbediti dovoljna sredstva za naknadu steta, ali se mora biti i konkurentan sa visinom premije na trzistu. Bonus i malus Bonus u osiguranju znaci vracanje izvesnog dela premije za ostvaren jednogodisnji, ili pak visegodisnji rezultat. Ukoliko osiguranik uopste nije imao stetu, ili nije imao stetu o odredjenom iznosu, osiguravac mu umanjuje premiju, odnosno vraca deo premije od predvidjene tarife. Bonus se najcesce vraca na kraju jednogodisnjeg ili visegodisnjeg osiguranja i to obicno kod kasko osiguranja, dok se kod obaveznog osiguranja bonus moze odobriti I unapred za sledecu godinu osiguranja, zavisno od toga za koji je period zakljucen ugovor o osiguranju. Za razliku od bonusa stoji malus. Malus je, doplatak koji se zaracunava onim osiguranicima koji su u protekloj godini, ili proteklim godinama imali odredjeni broj steta, odnosno koji su samo prouzrokovali odredjeni broj steta.Cinjenica je da bonus i malis treba da imaju veoma vaznu funkciju u regulisanju cene premije osiguranja, posebno kod individualnih rizika.Medjutim, oni u nasim uslovima ovu funkciju ne obavljaju. Fransiza Fransiza se ugovara prilikom zakljucivanja ugovora o osiguranju. Naime to je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog slucaja odbija u odredjenom procentu ili iznosu, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Kolika ce biti fransiza zavisi od vrste osiguranja, uslova i tarifa premija, koji regulisu status fransize. Ista kod nekih osiguranja može biti tako regulisana da je obavezno odbitna To znaci bez obzira na volju osiguranika, ona se u odredjenom iznosu ili procentu odbija. Kod vecine vrsat osiguranja ostavlja se na volju osiguranika da odluci da li ce osigurati odredjeni predmet sa fransizom ili bez nje. 8 ZAKLJUCAK Od postanka sveta pa do danas covekov zivot i imovina bili su ugrozavani raznim rizicima, prouzrokovani bilo stihijskim dogadjajima, bilo nesrecnim slucajevima. covek se sa ovim nedacama borio na razlicite nacine. Sa razvojem drustva, razvijao se i sistem odbrane od nevolja koje su ga snalazile. Smatra seda je pojava privatne svojine uslovila organizovanu zastitu imovine koja je bila preteca delatnosti osiguranja. Opasnosti koje ugrozavaju imovinu i lica su veoma brojne, ponekad I izuzetno teske. Ima opasnosti koje su se tokom vremena smanjivale, dok su se neke povecavale a javljaju se i nove. covek je uvek nastojao da smanji broj stetnih dogadjaja slucajnog karaktera, i u toj teznji ponekad postize dobre rezultate. Ipak, bez obzira na sve preventivne mere koje se preduzimaju, neke stete izmicu kontroli, te zastita od njih moze biti samo u smislu nadoknade sredstava za obnavljanje unistenih dobara.Samim tim sto je osiguranje ekonomska institucija sa zadatkom da otklanja poremecaje koji nastaju usled vanrednih slucajeva rusenja, odnosno nepovoljnih dogadjaja u zivotu ljudi, ono ima za drustvo veliki znacaj. Ali onoima veliki znacaj i za pojedinca, jer mu pruza potrebnu sigurnost Otuda bi, usavremenim uslovima, bilo nerazumno zanemarivati stihijske dogadjaje I nesrecne slucajeve koji ponekad nanose i ogromne stete. Zato je sasvim prirodnoda svaka zemlja stavlja osiguranje u red onih institucija koje predstavljajutemelje njene ekonomske organizacije. Prema tome, osiguranje je neophodno.Situacija na domacem trzistu se menja ulaskom stranih osiguravajucih drustava, jer oni unose strani kapital i sofisticiranu tehnologiju, kako umarketing tako i u menadzment. Da bi mogli uspesno opstati i ispuniti svoju drustvenu, ekonomsku i socijalnu ulogu, domaci osiguravaci moraju u svom radu koristiti najnovija svetska naucna i prakticna dostignuca u podrucju osiguranja. 9 LITERATURA Jovanovic V (1963) Moderno shvatanje o osiguranju i ugovor oosiguranju, Osiguranje i privreda ,Zograf, Nis Sulejic P. (1993), casopis Osiguranje i naknada stete, Beograd Dr. Jelena Kočović, Dr. Predarg Šulejić ,„Osiguranje“ Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.god. Izvor sa interneta 10