You are on page 1of 12

VIZUELAN KULTURA BALKANA U XIX VEKU

Tradicija kao posledica spektakla
Danica Spasojević IU 09/85
Prof Nenad Makuljević 6/12/2013

narodu. ostaje da u skladu sa značenjem reči1 posmatraju priređeno praznovanje. morale su ličiti na nešto staro i tradicionalno. pozorište. Najranija pojava javnih svečanosti na našim prostorima vezuje se za versko-političke programe karlovačkih mitropolita. i onda kao i sada. On je reifikacija svesti jer uvod stvari kao posrednike između bića. prizor. politika ili bilo koji drugi aspekt života. simboličku političku scenu. Pa sve do prvih decenija 20.Tradicija kao posledica spektakla Spektakl kao proizvod ljudskog delanja rađa lažno jedinstvo koje je obeleženo odsustvom bića u samom sebi.“ Beograd 2003. čime su stvoreni svi neophodni uslovi za konstituisanje ovog žanra. za kraj 19. One su odraz te večite ljudske potrebe da se pronađu čvršća uporišta u trenucima kad nam ih ne nude trenutne okolnosti ili vladajuća ideologija. 2 U Srbiji koja teži modernizaciji i evropskom priznanju. 2 Biljana Mišić. kad one poprimaju dinastičko politički karakter. tekst koji predstavlja dopunjenu verziju diplomskog rada „Efemerni spektakl. javne svečanosti i vladarska propaganda: Proglašenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. Srednjoj klasi. veka pa do danas. naročito komad u kome ima mnogo šta da se vidi. crkva i ostale institucije ne zaostaju. razvija se reprezentativna kultura koja uobličava složenu. Sve proslave imaju zajedničku i vrlo bitnu karakteristiku. Njihovo kontinuirani organizovanje u Srbiji može se pratiti od tridesetih godina 19. 2 . gledalište. fr spectacle) pogled. radnička klasa ima svoje dane za pamćenje. Poseban značaj javne svečanosti dobijaju u periodu druge vladavine Miloša i Mihaila Obrenovića. Razvoj efemernog spektakla u Kneževini Srbij vremenski se poklapa sa sticanjem državne i političke samostalnosti. Svi segmenti društva dobijaju svoje datume. veka. Debor Stvaranje tradicije posebno je karateristično za period industrijalizacije. pretstava. Nasleđe. Jedan od 1 Spektakl (l. u kojima biće više ne prepoznaje svoju stvarnu delatnost. veka kada se jednakim intezitetom proklamuju novi ali i obnavljaju stari. preciznije. država slavi one koji su od istorijskog i nacionalnog značaja. Spectaculum. Procvat „novih praznika“ zahvatio je Evropu polovinom 19.

Na ovoj stazi kralj Aleksandar ponavlja radnje srpskog srednjovekovnog vladara. prema tradiciji išao car Dušan. Vladajuća kultura nacionalizma nije se mogla zamisliti bez javne nacionalne svečanosti. Legitimnost vladara i dinastije ostvarena je kroz kult dinastije Nemanjića i prvog krunisanog vladara Stefana Prvovenčanog. Nasleđe. Istorijska činjenica da je on bio jedan od najmoćnijih srpskih vladara. kroz njih su drevni obrasci postaju novi i reinterpretirani i idealizovani. prilikom posete manastiru Hilandaru 1896. ređe preko sačuvanih crteža ili fotografija. i da je nosio carsku titulu i vladao velikom teritorijom uslovila jr da se on.Tradicija kao posledica spektakla njenih važnih elemenata bio je uvođenje državnih praznika koji postaju stubovi kolektivne memorije i nacionalne ideje. 3 . dopunjena verzija diplomskog rada „Efemerni spektakl. kralj Aleksandar Obrenović kreće putem kojim je. veku. Nudeći sliku fiktivne i ulepšane stvarnosti spektakli potvrđuju političke projekte ili ideologije na neposredan i delotvoran način. Okretanje prošlosti u cilju buđenja nacionalne svesti i patriotskih osećanja naročito se ispoljavala u trenucima kada je drćavi pretila spoljna opasnost. Tako se. To modifikovano pamćenje prošlosti je formiralo željenu sliku nacije u stvarnosti i onoga što će ona postati u budućnosti. Ovaj primer sledi i kralj Petar Karađorđević. Preko njih se manipulisalo emocijama i sećanjem. pojavljuje kao oličenje nekadašnje srpske moći. Narod je trebalo ujediniti oko jedinstvenog okvira zajedničkog nasleđa i tradicije. 4 Srbija 19. Kasnije se tokom decenija kultu Nemanjića pridružuju i kultovi iz dinastije Obrenović. negovali su i crkveni krugovi. efemerni spektakli su bili pouzdan put u učvršćivanju pozicija i podsticanju popularnosti vladajuće dinastije. On do Hiladara takođe dolazi tom čuvenom „Dušanovom 3 Miroslav Timotijević. predstavljaju u svojoj osnovi puzadno sredstvo proslavljanja vladara i dinastije. veka konstituisala je svoju državnost na ideji o obnovi srednjevekovne srpske države i mitu o Kosovu. Memorijal oslobodiocima Beograda 4 Biljana Mišić. u istorijskom i mitskom doživljaju. 3 Javne svečanosti koje su nam danas poznate posredstvom opisa u tadašnjoj štampi. Kult cara Dušana. tekst. Kult cara Dušana bio je jedan od najznačajnijih srpskih nacionalnih kultova. to će biti i dve glavne teme u formulaciji političke mitologije srpskih vladar u 19. Humanizacijom vladareve ličnosti i uspostavljanjem prisnijeg odnosa sa podanicima tokom svečanosti. i 20. Proglašenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. Nasleđe. uz narodne. Tradicija predstavlja glavno sredstvo pomoću kojih se pokazuje dugovečnost i legitimitet najvažnijih nacionalnih institucija.javne svečanosti i vladarska propaganda. Njegovo nacionalno proslavljanje započinje već u Karlovačkoj mitropoliji gde se on postavlja u službi versko-političkog programa.

koji je za ovu priliku bio ukrašen visokim jarbolima sa zastavaa. ukrašenim trobojkama. Svoje raspoloženje narod je iskazao „spontanim“ slavljem na ulicam i isticanjem državnih zastava na javnim zdanjima. Dokumenta iz prve polovine 19. prolivenu krv. kn 1. sa beogradske tvrđave. bili novina u srpskoj javnosti. Ekmečić. Ono što je 5 Nenad Makuljević . beograd 1997 6 7 Biljana Mišić. tekst. Dakle.javne svečanosti i vladarska propaganda.. koja je dolazila iz tri pravca. Centralnim gradskim ulicam. referencu na fresko slikarstvo srednjeg veka. Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku. Neka tumačenja u njima vide jedinstvo sa Bogom.. pred zgradom Velike škole. veka spominju drugačiji raspored boja: crveno-belo-plavo. Tako se stvara praznik sa funkcijom da prolsavlja veličinu. Važan deo proslave odvijao se i na Velikoj pijaci. Iako su boje srpske nacionalne zastave nove. Tad glavnom gradskom trgu. Simboličan značaj naše trobojke još nije utvrđen.5 Od Aleksandar Velikog koji je „preuzeo persijski kraljevski kostim“ sakralizacija vladara bila je okosnica oko koje se gajila spektakularna pompa. gde je izveden vojni deo svečanosti. prolazila je reka ljudi. 7 Boja i izgled zastave su. 8 M. 6 Dobar primer insistiranja na nacionalnom konstituisanju najvažnijih državnih rituala je i proglađenje Kraljevine Srbije o čemu svedoče i navodi u tadašnjoj štampi. ambiciju vlasti i njen odnos prema svetu. Velike Kasarne i sa Topčiderskog brda. njihova široka primena i usvajanje u srpskom narodu uslovili su da se one tumače kao stare i utentične. Uz zvuke topovske paljbe na Velikoj pijaci. To je uticalo i na pronalaženje njihove primene u dalekoj prošlosti i njihovo simbolično tumačenje prema zahtevima nacionalne ideologije. Proglašenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. Nasleđe. U njima je moguće pročitati društveno-političke okolnosti. vlasti i institucije. 488-489 4 . moć i kontinuitet društva.Tradicija kao posledica spektakla stazom“. Grandioznost slavlja je odrednica stvarne ili željene veličine vladarske moći. Političke svetkovine i rituali. raznobojnim fenjerima i vencima od cveća. osnovne principe ideologije. dopunjena verzija diplomskog rada „Efemerni spektakl. Beograd 2006 Jelena Đorđević. To je naročito razvio imperatorski Rim gde se oko boga-kralja proizvodi masa svetkovina. inače. U znak objave svečanog čina gradom je odjekunla pucnjava iz sto jednog topa. 8 Dakle izgled nacionalne zastave koji je usvojen početkom veka usvaja se i prihvata širom teritorija i doživljava se kao simbom srpskog naciona. organizovana je vojna parada.Značaj kulta kneza Lazara i Kosovskog poraza vidimo preko jedne od najvećih svečanosti koja se organizovala na Vidovdan kod manastira Vrdnik u čijoj su se crkvi nalazile Lazareve mošti. svetkovine su samo metafore u kojima su koncentrisane političke poruke i ideje.

plamen na žrtveniku. Prema opisima iz srpskih novina na slikama postavljenmi uz stub prikazana je apoteoza Vučića I Petronijevića – anđeo koji nosi venac nad glavama ustavobranitelja glorifikuje portretisane na način na koji je u srpskoj umetnosti XVIII veka bio uključen u predstave svetitelja i portrete episkopa. Njihovo zajedničko paralelno postavljanje označava i strukturu i stabilnost saveza.javne svečanosti i vladarska propaganda. tumačen kao slika žrtve Bogu znači dobra dela i ljubav. tekst. Zahvaljujući istaknutoj tradicionalnosti i visokom vrednovanju simbola. Jedan od praznika čije je praznovanje započeto u XIX veku. Stub u amblematici nosi široko značenje i može biti usmeren ka političkoj glorifikaciji ličnosti na koju se odnosi i tad označava njenu postojanost kao i snažnu nadu i nepokolebljivost duha. godinu. Beograd 2006 10 Biljana Mišić. Nasleđe. Političke svetkovine i rituali. Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku. beograd 1997 5 . U ovom slučaju to je politički savez čiji je plod novo dinastičko uređenje u Srbiji i ustavobraniteljski režim. Likovi ustavobranitelja. kao i sama zastava. na stubovima u centru grada. 10 U osnovi simboli odražavaju društvenu strukturu. Najraniji počeci školske proslave vezuju se za Zemun i 1812. visokokondenzovanih. izveden iz Homerove Odiseje gde se navodi da je dim otadžbine svetliji od vatre drugih zemalja. istovremeno potvrđujući i legalizujući vlastiti identitet i celokupnu mrežu institucija vrednosti na koje se oslanja. Određenje plamena na vrhu stuba kao „grčke vatre“ ukazuje na antičko poreklo motiva.Tradicija kao posledica spektakla sigurno jeste da su one. prihvaćene kao nešto autentično i tradicionalno. sklona su proizvodnji i upotrebi. Ova konstrukcija nosi jasno simbolično značenje utemeljeno na amblematici i političkoj mitologiji. sa likovima Vučića i Petronijevića ostvaruju jedinstvenu idejnu konstrukciju. 11 Osim insistiranja na tradiciji važno je pomenuti i njenu namernu invenciju. Proglašenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. Plamen zauzima značajno mesto i u amblemu patriotizma. 9 O simbolici u konceptu i realizaciji efemrnog spektakla govori i proslava koja je organizovana povodmom povratka Tome Vučića Perišića i Avrama Petronijevića. u vidu prisutnom još od rane srednjevekovne prakse i prihvaćenom u amblematskom jeziku. a koji se održao kao značajni srpski nacionalni praznik je dan Svetog Save. sa jakom tradicijom i čvrstom organizacijom. postavljeni su na stubove sa plamenovima na vrhu. Zajedničko postavljanje dva stuba. višeznačnih simbola. Stub sa plamenim srcem na vrhu i krilima označava pravu veru. Uvođenje ove proslave pokazuje način 9 Nenad Makuljević . društvena organizacija postiže visok stepen kontrole nad svojim članovima. 11 Jelena Đorđević. i ona društva koja su stabilna. dopunjena verzija diplomskog rada „Efemerni spektakl. ali može da nosi i višestruko značenje.

Jasno je da je efemerni spektakl mogao biti vezan za sasvim nov sadržaj ili temu. kao deo opšte kulture. dakle. Tako je bitan segmen proslave sadržao elemente koji su uprao negovani u crkvenoj i narodnoj tradiciji i koji su prazniku davali verski i narodni karakter. Prenos tela Vuka Karadžića bila je u isto vreme kad i prenos tela jerneja Kopitara. stvarajući vlastitu sliku ili izvlači iz nje samo ono što je trenutno značajno. prenesu u Srbiju. Tradicionalizacija se. tako da se u Beču odigrala ceremonija sa jugoslovenskim karakterom. 12 Nacionalne javne svečanosti mogle su da imaju i funeralni karakter. navike i običaja. Jedna od najreprezentativnijih funeralnih svečanosti održana je povodom prenošenja tela Vuka Karadžića iz Beča u Beograd. ispaljivanje plotuna. Tada su one proisticale iz kulta nacionalnih heroja ili svetiteljskih kultova. prigodni govori i Svetosavska pesma. sprovođenje ove ideje odložilo. Tom prilikom se odvijao i „translatio“ posmrtnih ostataka novih nacionalnih svetitelja. ali se prema dogovoru sa Minom Vukomanović Karadžić. što je uslovilo da se na taj dan održava bogosluženje i priprema slavski kolač. jasno su govorili o savremenom značaju praznika. Tradicija tada dobija auru dugovečnosti i uniiverzalnosti. već slučajno. svečane povorke. Članovi Srpske kraljevske akademije želeli su da njegovo telo.Tradicija kao posledica spektakla konstrukcije i značaja nove nacionalne tradicije. njihovo delo se u nacionalnoj svesti potvrđivalo i proslavljalo kao izuzetno značajno. Tako se izmišljena tradicija kroz ritualno ponavljanje pretvara u naviku i kontinuitet sa prošlošću. Praznovanje je sastavljeno od najznačajnijih elemenata srpske crkveno-narodne tradicije i savremenih formi spektakla. Praznik Svetog Save dobio je karakter školske slave. Spektakl koji se odigravao tokom proslave. kao u sličaju religije. postaje uzor i lako se proširuje i interpretira u kontekstu željene političke ideologije. Važno je bilo da bude predstavljen kao nešto drevno i usađeno u srž nacije. Nakon Minine smrti Kralj Aleksandar Obrenović izdaje naredbu da se projekat izvede. Svuda je bilo svečano dočekano a u Beogradu je velikim sprovodm 12 isto 6 . ćerkom. Na taj način se politički ciljevi koz prizmu tradicije perepiraju kao nešto što pripada samom biću naroda. Po smrti istaknutih ličnosti. Sveti Save je dobijao svenacionalni karakter. Negovanjem i podsticanjem proslave kod svih Srba. Njihova tela su vađenja iz prvobitnih grobnica i svečano polagana u nove primerene grobove. Iz Beča Vukovo telo je vozom preveženo za Beograd. povodm stogodišnjice njegovog rođenja. Posebno je moćno sredstvo kada ne postoji jasno ograničena i determinisana rešenja ili odgovori. ne oslanja na prošlost činjenički. osvetljavanje zgrada kao i svečani.

Nasleđe. više pažnje je posvećeno bogosluženju u beogradskom Sabornom hramu i narodnom slavlju na gradskim ulicama. novembra 1856. Spomenici su sredstvo identifikacije ali i motorna snaga koja pokreće grupe i mase ka realizaciji određenih projekata i ideoloških postulata. Početkom 19. jer pretvaraju apstrakten pojmove u stvari. dopunjava se idealom žrtvovanja za otadžbinu. koji su obuhvatali verske i svetovne elemente. Bio je to jedan od vizualnih elemenata uobličavanja nacionalnog kulturnog i političkog identiteta i njegovog kolektivnog samopotvrđivanja14. 13 14 Nenad Makuljević . na čelu povorke. Nastaje novi tip mučenika stradalnih za slobodu i otadžbinu. u vreme kad se na čelu države nalazio knez Aleksandar Karađorđević. na samom početku uobličavanja nacionalne svesti. na koji su pozvane odabrane zvanice.13 Važan je bio i prenos tela Branka Radičevića iz Beča u Sremske Karlovce. zvaničnom izveštaju o proslavi. Pokazuje da se ovakav tip komemoracije pojavljuje u srpskoj sredini veoma rano. Kenz je priredio zvanični prijem u dvoru. imajući istovremeno i instrumentalnu i emocionalnu vrednost. Očuvane su i fotografije koje svedoče o ovom događaju.Spomenici postaju važno retoričko sredstvo javnog ubeđivanja u srpskoj sredini. Čitavu ceremoniju je pratio i hor uz prigodnu pesmu J. Memorijal borcima palim za oslobođenje Beograda 1806. Zmaja. ne samo da izražavaju pozitivan odnos prema njemu.Tradicija kao posledica spektakla ispraćeno do Saborne crkve. sa uobličavanjem nacionalne ideologije. veka postojala je naglašena sklonost ka podizanju spomenika nacionalnim herojima. u kojoj je isticana zahvalnost i ukazivana počast srpskih muškaraca. pa na Stražilovo 1883. koji se uzdižu na nivo mitskih likova. Proslava je sadržala uobičajnu dvojnu strukturu godišnjih proslavljanja praznika. Branko je sahranjenna Stražilovu. Oni olakšavaju percepciju. Međutim jubilej je proslavljen tek nešto svečanije. Radi isticanja Vukovih zasluga. U mentalitetu 19. nošene su gusle i Vukova dela. uz krst i venac. razumevanje događaja i političke akcije. Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku. ideal žrtvovanja za veru. žena i dece. objavljenom u Srpskim novinama. Tako spomenic postaju ključni u isticanju lojalnosti. veka. uz pomoć kojih pojedinac sagledava grupu kojoj pripada. Pedesetogodišnjica bitke za Beograd padala je 30. gde mu je nad grobom podignuta piramida. tj u čule forme koje imaju veliku psihološku i emotivnu delotvornost.J. Motiv krvi prolivene za slobodu postao je paradigmatsko mesto patriotskog stava. već pretstavljaju aktivne mehanizme uz pomoć kojih se stiče legitimitet i stabilnost. U kratkom. čijom se smrću sakralizuje nacionalna istorija. Beograd 2006 Miroslav Timotijević. To znači da oni u okviru političkog sistema. Oni postaju sredstva razmene vrednosti. Memorijal oslobodiocima Beograda 7 . Po završetku bogosluženja započeo je svetovni deo proslave.

Zagreb 1989. Ključni događaj koji će od beogradskog pevačkog društva stvoriti elitnu nacionalnu instituciju zbio se 1882. razvija se istorijski kontinuitet nacije. Upotreba ovih svetlosnih efekata zasnivala se na simbolizmu vezanom za ideju ponovnog rađanja i obnove zlatnog doba. Podsećanjem na herojsku prošlost. kraljica Natalija 15 Miroslav Timotijević. književnim i umetničkim delima. koji vraćaju prošlost u fokus moderne zajednice i njenog kolektivnog identiteta.Tradicija kao posledica spektakla Narodna svečanost povodm praznika organizovana je na ulicama koje su ovom prilikom bile posebno ukrašene. memorijalima i simbolima. Moderno društvo u Srbiji 19. Pamćenje važnih događaja iz prošlosti nije više bilo samo odraz spontanosti. Reč je o vitražima sa amblematskim piktogramima. veka. Nasleđe. Istoristička suština ovakvih javnih svečanosti proisteka je iz sadržaja i namene samih patriotsko-kulturnih udruženja. Ktitorisanjem zastave. 15 Predstava je konačni završetak nekog iskustva. Pod uticajem velikih kulturnih centara i druge sredine prihvatile su koncept istorijskih svečanih povorki. u svojoj srži je imala efemernu svečanu istorijsku povorku. On se stvara i čuva od zaborava istorijskim. Samo dva dana nakon završetka proslave dogodio se Majski prevrat. Ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage dovelo je do dinastičke smene. Velika proslava Beogradskog pevačkog društva iz 1903. kakvo je bilo Beogradsko pevačko društvo. koja izaziva oduševljenje. Ozbiljnost i ljudske igre. Turner. Od rituala do teatra. Sama svečanost odigrala se u jednom od najinteresantnijih perioda srpske istorije. svečane istorijske povorke postale su stvar prestiža i mode. nego se sve više postaje dužnost koju nacionalno osvešćena elita nameće pojedincu i celoj zajednici. Organizovanje javne ulične svetkovine bilo je opšte mesto propisane mobilizacije naroda koja je ukazivala na zakonsku ravnopravnost svih pripadnika nacije kao građana nacionalne države. veka shvata istoriju kao jednu od najvažnijih disciplina narodne pedagogije koja se bavi događajima iz prošlosti i njenog uključivanja u službu uobličavanja nacionalnog identiteta. Memorijal oslobodiocima Beograda V. Drevni obrasci postali su novi a imaginarna zajednica prošlosti postala je zamišljeni ideal na osnovu kojeg je konstituisana nova istorijska stvarnost. 44 16 8 . Velike svečanosti koje su pratile godišnjicu postojanja zapečatio je početak nove društvene klime. koji se u to vreme spominju u opisima sličnih javnih svečanosti. U dvorištu liceja učesnici su zapalili i bengalsku vatru. Na balkonu jedne od reprezentativnih zgrada istaknuta je osvetljena patriotska parola „ Za veru i otačestvo“. kad je Društvo slavilo trideset godina postojanja. Grad je uveče takođe bio bogato osvetljen a građane je uveseljavala vojna muzika. 16 Krajem 19. Naročito se isticala kuća Liceja čiji su prozori bili osvetljeni posebnim „napravama“. ceremonijama. memorabijalijama.

Prihvatanje kulturnih modela iz Evrope. Aleksa Šantić i Radivoj Paunović. U Sabornoj crkvi služena je liturgija u toku koje je pevalo Beogradsko pevačko društvo. Posle osvećenja i polaganja temeljca. Estetiziranje. zastave sviju društava i druga vojna muzika. pa zastava Beogradskog pevačkog društva. potom vojna muzika i kopljanici na konjima. za njima su išli članovi društva Dušan silni i Soko. tekst 18 večernje novosti. kopiranje građanske samoreprezentacije i okruženja. a oko nje Srbi iz sviju krajev srpstva. Nakon završetka liturgije. 9 . teatralizacija i nacionalizacija građanstvaČ Proslava Beogradskog pevačkog društva 1903. koja će u budućnosti markirati njihove nastupe.god X. kojim su predsedavali: Stevan Todorović. modernizacija. 27. br 144. Reprezentacija beogradskog pevačkog društva na ulicama glavnog grada bila je javna svetkovina i tipična istorijska povorka. Nakon uvodnog dana. 17 Kulminacija prvog dana proslave zbila se u trenutku kada je svečana povorka stigal do dvora. Takva je situacija bila u Beogradu krajem veka. praćenje modnih trendova. ali i osobenost momenta bile su osobine ključne za organizovanje svečanosti. Zastava je postala kultno osveštana memorabilija. Drugog dana vrhunac proslave bila je istorijska kolona koja je nakon liturgije krenula ka Kalemegdanu. maj 1903. Kraljevina Srbija na prestolu. U tom momentu su se svi fenjeri upalili. Šarolika kolona opisana je u novinama: heroldi. Metafora svetlosti kao simbola napretka i elektrifikacije garantovana je progresivnim napretkom građanstva. nad njom vila koja je kruniše vencem. i ovde vidimo građanstvo koje se na simboličan način predstavlja kao zastupnik i garant progresa. more svetlosti obasjalo je dvorski plato. opet je niz sastavljen od mnogobrojnih pevačkih društava po utvrđenom raspredu formirao kolonu koja je krenula ka mestu gde je trebao da bude osvećen kame temeljac Umetničkog doma kod Narodnog pozorišta.Tradicija kao posledica spektakla je postala kuma Društva a osvećenjem zastave Društvo je dobilo svoj identifikacioni vizuelni amblem. započelo je trodnevno slavljenje jubileja. Za ovima su bila druga svečana kola: alegorija srpske pesme. simbolički kontrast tame i svetlosti. pa prva svečana četvoroprežna kola. Oko kola devojke u belo obučene. Uveče je održan koncert na kome je uz gulse izvedena neka narodna pesma. oko koga su u narodnom odelu okupljeni iz svih krajeva srpskih. Iza prvih kola išli su izaslanici sa zastavama različitih društava. Iza ovih su išla sva pevačka društva u grupi. vezivani su za procvat građanstva. Progres industrijalizacija. Svetlo u mraku. stara tema doživela je novu modernu interpretaciju. održao se kongres srpskih pevača.18 17 Igor Borozan. koji su se odigrali u poslednjim decenijama veka. koju predstavlja guslar. pa Vasinom ulicom ka dvoru. i fanfari na konjima.

Manifestacija je kreirala urbanu strukturu grada. proslava. je utočište stvaralačke energije igre. Lepota. 19 Igor Borozan. Na taj način se jasno emituje poruka o održavanju ideje integralnog Srpstva. 19 Svečanost povodom jubileja Beogradskog pevačkog društva paradigmatski je primer samoreprezentacije nacije na kraju veka. koja se pretapa u osećanje uživanja i uživljavanja u samo biće društva. karakterišući ga i simbolički u skladu sa ustanovljenim evropskim modelima. zamrznutom alegoriskom personifikacije Srbije interpretirane su težnje nacije. i žezlom u levoj.Tradicija kao posledica spektakla Istoristički osnov povorke očigledan je u samim uvodnim živim slikama koje su se kretale pred Beograđanima. religijskog ambijenta. manifestacija živi van mitskog. Velike trodnevne svečanosti kulminirale su trijumfalnim hodom građanstva. One dozvoljavaju da posebnost iskustva igre povežemo sa značajnim istorijskim datumima. Nakon uvodnih segmenata svečane povorke. plasiran putem jasno čitljivih nacionalnih amblema veliki spektakl beogradskog pevačkog društva prilagođen je lokalnom podneblju. normirajući estetsko i političko biće nacije. Ikoničnom.20 Princip igre sadržan je u samoj definiciji spektakla. manifestovanim svečanom istorijskom povorkom koja je prošla beogradskim ulicama. i njenu estetsku sublimiranost. da potrebu za prekoračenjem dozvoljenog pretočimo u iskustvo lepšeg i mogućeg. Prilagođen traženim. konzervativnim modelima srpske elite. mladost i blenia odeće trebale su da imbolizuju vitalnost nacije. Sloboda sveta zabave igre i razonode. Estetiziranje. progresa i napretka podržan je ikoničnim živim slikama.U podnožju svečanih kola nalazile su se devojke u belom koje su zaokružile čitavu kompoziciju. ceremonijalnog života prestonice bilo je od izuzetnog značaja. U fokusu čitavog dešavanja našla su se svečana kola sa živim skulpturama. Održavanje proslave u okviru javnog. Imaginarna slika grada postala je realnost elitne gradske zajednice. tekst 20 isto 10 . njebu reproduktivnu moć. čitava procesija doživljava vizuelni vrhunac. teatralizacija i nacionalizacija građanstvaČ Proslava Beogradskog pevačkog društva 1903. Personifikaciju Srbije okružuju predstavnici svih delova Srpstva u narodnim (regionalnim) nošnjama. Kostimizirani učesnici bili su eho imaginarne recepcije srpskog srednjeg veka ali i deo savremenih trendova i modnog trenutka. Na istorističkom tronu sedela je figura. Trijumfalni hod građanstva kao nosioca urbanizacije. Osobine igre upravo i omogućavaju da svetkovina. sa srpskim štitom u desnoj ruci. Prva četvoroprežna kola vozila su Kraljevinu Srbije. Iz opisa saznajemo da je nju pratila vila koja je bdela nad Srbijom.

sama suština političkog rituala. kao jezgra tradije i igre praznika. Spektakl je nezaobilazan sastojak kulture i kao takav je u neprekidnioj vezi sa subjektivnim i objektivnim stanjima u društvu. Miroslav Timotijević. Privid i jeeste ono na čemu se zasniva snaga predstave i snaga moći. Nasleđe. LITERATURA: Nenad Makuljević . nedodirljivost vlasti i poruka i poruka koje spektakl prikazuje. Memorijal oslobodiocima Beograda 21 Jelena Đorđević. tekst Nenad Makuljević. Nasleđe. Političke svetkovine i rituali. po svojoj prirodi stvara distancu između predstave i gledalaca. tekst Biljana Mišić. Negativan utisak o spektaklu najčešće je posledica nedovoljno snažnog idejnog koncepta koji bi pružio sadržajnije poruke. Spektakl. beograd 1997 11 . Beograd 2006 Jelena Đorđević. beograd 1997 SANU. Efemerni spektakl u miltikulturalnom Beogradu Igor Borozan.Tradicija kao posledica spektakla Sve predstave pretvaraju se u jedinstveni mozaik i otkriva se jedan skriveni kulturni program. godine Miroslav Timotijević. Nasleđe. pa samim tim. On je žanr. Jubilej kao kolektivna reprezentacija: Proslava pedesetogodišnjice Takovskog ustanka u Topčideru 1865. Beograd u delima evropskih putopisaca. On podstiče dopadanje i mada nekad i banalizuje poruke uvek ih približava i populariše. briše mogućnost aktivne participacije i podele zajedničke volje.21 Na kraju ostaje samo pitanje učesnika tj pitanje odnosa između privida i realnosti. bez njegove iluzije i igre te političke ideje ne bi bile tako prihvatljive i poželjne. Ako zaista „videti znači verovati“ u ovom slučaju verovačemo u veličinu. Proglašenje kraljevine Srbije i put kralja Milana 1882. način prikazivanja vlasti. tekst. U svim tim situacijama imamo posla sa socijabilnošću sporazumno uobličenoj u formi igre. snagu. dopunjena verzija diplomskog rada „Efemerni spektakljavne svečanosti i vladarska propaganda. Političke svetkovine i rituali. Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku. Estetiziranje. teatralizacija i nacionalizacija građanstvaČ Proslava Beogradskog pevačkog društva 1903.

Tradicija kao posledica spektakla 12 .