You are on page 1of 11

LIBERALNI FEMINIZAM – PRAVITI PROMENE   UNUTAR PATRJARHATA (1918‐1941)   

Marija  Vučetić  Prita  (1866‐1954)  je  među  prvim  žena  rođenim  u  Vojvodini  koja  je  završila  medicinski  fakultet  u  Cirihu  1893.  Nije  radila  u  Vojvodini  već  u  Šapcu,  Beogradu,  Švajcarskoj  i  Francuskoj.   Dok  je  živela  u  Beogradu  bila  je  aktivna  članica  Materinskog  udruženja,   predsednica  Društva  beogradskih  ženskih  lekara  i  jedna  od  osnivačica  Ženske  stranke  u  Kraljevini  SHS.  U  ženskoj  i  drugoj  štampi  početkom  20.  veka  oglašavala  se  tekstovima  kao  što  su:   Šta ćemo  sa  miderima  i  Otkud  našem  ženskinju  misli  o  ne  rađanju,  što  ide  u  prilog  tvrdnji  da  su  naše  prve  lekarke  delimično  sledile  evropsku  platformu  za  ženska  prava  koja  se  odnosila i na žensku seksualnost i reproduktivna prava.   

Fotografija: Dr Unna Ruhnow,  Prakticirende Aerztinnen der Gegenwart,  Illustrirte Zeitung, Leipzig und   Berlin, 14. o6. 1898. 

 

 

Eržika  Mičátková  (1872‐1951),  književnica  i  aktivistkinja  Ženskog  pokreta  bila  je  značajna  predstavnica  slovačkog  i  vojvodjanskog  kulturnog kruga. Kao predsednica Centralnog saveza čehoslovačkih žena  u  Kraljevini  (SHS)  Jugoslaviji  učinila  je  vidljivim  probleme  Slovakinja.  U  rezoluciji  za  zaštitu  sluškinja  u  Beogradu  i  Peticiji,  koju  je  na  plenarnoj  sednici  kongresa  Narodnog  ženskog  saveza  Kraljevine  SHS  u  Zagrebu  1926. iznela Eržika Mičatek, traženo je da se “odobri za devojčice u službi  u  Beogradu  jedno  odeljenje  u  nekoj  od  škola  da  bi  nedeljom  posle  podne  mogle  da  se  okupe  radi  vaspitno  –  obrazovnog  rada”.  Rad  udruženja  bio  je  izuzetno  podsticajan  za  istupanje  Slovakinja  na  kulturno  –  prosvetnom, socijalnom i političkom planu.   
Fotografija:  Enciklopedija Novog Sada  br. 15. Novi Sad 2000. str.275. 

 

 
Isidora Sekulić (1877-1958) je poznata kao književnica čija dela i danas pobuđuju pažnju čitalaca, kritičke i stručne javnosti. Članke, pripovetke, novele počela je da objavljuje u štampi na srpskom jeziku u periodu 1910-1914. Romanom Saputnici (1913) skrenula je pozornost javnosti, a romani, putopisi eseji koje će zatim objaviti Pisma iz Norveške (1914), Đakon Bogorodične crkve (1929), Zapisi 1919-1928 (1941), Hronika palanačkog groblja I-II (1940)...uvrstiće je u vrh srpske književnosti 20. veka. Njen rad je poznat i priznat i u vreme dok je stvarala. U SANU je primljena 1950. Manje je poznato da je bila jedna od osnivačiva Udruženja nastavnica srednjih stručnih škola, saradnica časopisa Ženski pokret, Društva za prosvećivanje žena i zaštitu njenih prava. Na Kongresu Međunarodnog saveta žena - ICW u održanog u Kristijaniji 1920. izabrana je za "sekretara" ICW. Posle završetka Drugog svetskog rata birana je u Glavni odbor AFŽ-a Srbije.  

  Fotografija: Rukopisno odeljenje   Matice srpske. 

  Prema  zabelešci  Teodore  Petrović  u  knjizi  “Sećanja”  (Novi  Sad  1981).  dr.  Posle  oslobođenja  je  bila  upravnica  Školske  poliklinike  a  1948.. Bila  je agilna  borkinja za ženska prava i članica i  liderka  Ženskog  pokreta  u  Novom  Sadu.  Na  čelo  Pokrajinskog  centra  za  zaštitu  majke  i  deteta  došla je  1962.  U  Somboru  i  drugim  vojvođanskim  mestima  organizovala  je  ogranke  Ženskog  pokreta.   zima‐proleće.Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941) Julka  Hlapec‐Đorđević  (1882‐1969)  je  postala  prva  žena  doktor  filozofije  u  Austrougarskoj. str.  Studije  i  eseji  o  feminizmu.     Fotografija: Pro Femina. Foto: B.  Posle  Drugog  svetskog  rata  bila  je  aktivna  članica  međunarodne  organizacije  univerzitetski  obrazovanih  žena.  a  kasnije  i  kao  šef   Školske  poliklinike.  Jedno  dopisivanje  (fragment  romana)  (1932).  Od  udaje  za  Čeha.  Govorila  je  nemački.  engleski.  uglavnom  sa češkog   na  srpski  jezik.  Za  feminističko  nasleđe  značajan  je  njen  teorijski  rad.  francuski.  je  postavljena  za  upravnicu  Uprave  za  zaštitu  majke  i  deteta  pri  Povereništvu  za  narodno  zdravlje  Glavnog  izvršnog  odbora  Narodne  skupštine  AP  Vojvodine.  Ženski  pokret. nezi i odgoju dece.  Kriza  seksualne  etike  (1930).  Novi Sad 200.  Po  završetku  studija  u  Novom  Sadu  je  prvo  radila  kao  lekarka. 15.    Katarina  Marinković  –  Lengold    (1904  ‐  1974)  je  bila  prva  novosadska   advokatkinja  koja  je  tridesetih  godina  20.  odbranivši  disertaciju  Podvojvoda  Jovan  Monasterlija  1906. Feminizam u modernoj književnosti (1937?)...   Fotografija: Advokatska komora Vojvodine. broj 5‐6.  Objavila  je  više  članaka  i  eseja  i  knjige:  Sudbina  žene.  mađarski.  veka  imala  sopstvenu  advokatsku kancelariju.    Dr  Nada  Micić‐Pakvor  (1899‐1969)  završila  je  studije  medicine  u  Zagrebu  1924.  organizacije  koja  je  okupljala  žensku  intelektualnu  elitu  i  imala  dva  snažna  ogranka  u  Jugoslaviji  u  Beogradu  i  Zagrebu. 80.  Osećanja  i  opažanja (1935). Članke  i  eseje  objavljivala  je  u  listovima:  Letopis  Matice  srpske.  Život  i  rad...  Zdeneka  Hlapca  živela  je  u Češkoj.  Srpski  književni  glasnik. Lučić.     Fotografija: Enciklopedija Novog Sada br.            2 .. Beograd 1996 str. zdravoj ishrani.  Pored  stručnih  radova  objavila je  brošure  namenjene  ženama: o higijeni. 274.  Nada  Micić  je  bila  predsednica  Udruženja  univerzitetski  obrazovanih  žena  –  sekcije  za  Vojvodinu.  Bavila  se  prevodilaštvom.

    Osnovan  je  Narodni  ženski  savez  Srba.  Dvadesetih godina 20. kroz Narodni univerzitet. Povereništvo lista za Novi Sad bilo je u Matici naprednih žena.  a  jedna  od  istaknutih članica  organizacije bila je Isidora Sekulić     1921 ‐ 1941.  1888.   U  Novom  Sadu  je  radila  Matica  naprednih  žena  kao  prva  sekcija  Matice  srpske.  socijalnog  i  nacionalnog  rada“  ženskih  društava  i  organizacija. besplatna predavanja “ iz svih grana nauke”. Neofitović i predsednica Vida Francuz – Uvalić. veka članice Matice naprednih žena organizovale su.150 (Savet) 8938/1934‐ Savez društava .  Društvo  je  u  periodu  1920  ‐1926.  etičkog.   U Beogradu je osnovano je Društvo za prosvećivanje žena i zaštitu njenih prava sa ciljem da se bori  za  građanska  i  politička  prava  žena.  sa  ciljem  poboljšanja  položaja  žena  u  novoj  državi.  Organizacija  je  od  osnivanja  bila član  Međunarodnog  saveta  žena  (ICW  osn.  vrlo posećena.  Osnovni  zadatak  Matice  bio  je  da  “obavesti  i  zainteresuje  ženu  za  njena  prava  i  dužnosti  u  državi  i  društvu”.  Izvor: Istorijski arhiv Novog Sada F.  kulturnog.  Hrvata  i  Slovenaca  sa  zadatkom  da  radi  na  razvijanju  „humanog.  feminističkog.  izdavalo  list  pod  nazivom  Ženski pokret.  u  Berlinu).Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941) NEKE GRAĐANSKE ŽENSKE ORGANIZACIJE   U VOJVODINI 1918‐1939   1919.  3 .       Poziv na redovnu skupštinu Matice naprednih žena koji su poisale sekretat Dafina I .  1904.  u  Vašingtonu)  i  Međunarodne  alijanse  za  žensko  pravo  glasa  (IAW  osn.  Predsednica  je  bila  Leposava  Petković.

  izložbe.  organizovala  je  niz  uspešnih  akcija  na  kulturno  –  prosvetnom  planu  (pozorišne  predstave.  Cilj  Alijanse  je  bila  borba  za  politička  prava  žena  ali  i  neki  drugi  zahtevi:  da  se  rad  domaćice  prizna  kao  svaki  drugi  plaćeni  rad.  H.  S.H.Od  1926.. Članice  Alijanse  pripadale  su    Narodnom  ženskom  savezu  Srba.  S.  Eržika  Mičatek.  kulturnom.  H.Sadu  U sredini je Leposave Petković /iza cvetnog aranžmana/..  no  da  okuplja  članove  da  kolektivno  izvede  velike  zadatke.  Sledeća  predsednica.S/  sastavljena  od  nekih  organizacija  Ženskog  pokreta.  prosvetnom  planu  imala.   Fotografija: Rukopisno odeljenje Matice srpske.  Samo  u  Novom  Sadu  društvo  je  imalo  110  članica.  Savez  je  dobro  organizovana zadruga no u toj zadruzi nema zadružnog rada.  Preko  predstavnica  društvo  je  učestvovalo  u  radu  Narodnog  ženskog  saveza  Kraljevije  S.   Osnovana  je  Alijansa  feminističkih  društava  u  Kraljevini  SHS  /Feministička  Alijancija  u  državi  S.  Štefanija  Mičatek  i  Cocek  –  Ajhart  Marjena.  Delovalo  je  u  Novom  Sadu  i  drugim  mestima  u  Vojvodini.  u  periodu  između  dva  svetska  rata.   Predstavnice Narodnog ženskog saveza Kraljevine SHS /verovatno 1921/.  predavanja…).Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941)   1921.  Udruženja  jugoslovenskih  žena  iz  Zagreba  i  Splošnog  ženskog  društva  iz  Ljubljane.  samo  od  društava  Ženskog  pokreta  stvorena  je  Alijansa  ženskih  pokreta.  Hrvata  i  4 .  (kasnije Kraljevine Jugoslavije) a bilo je povezano sa sličnom organizacijom iz Slovačke. U Novom.  Eržika  Mičatek.  da  se  prizna  jednakost  u  roditeljskim  pravima  muškaraca  i  žena.   Osnovano  je  Središnje  udruženje  čehoslovačkih  žena  u  Kraljevini  S.  Ciljevi  udruženja  su  usklađeni  sa  “narodnim  ciljevima”  koje  je  slovačka  zajednica  na  socijalnom.      1923.    Na  plenarnoj  sednici  odbora  Narodnog  ženskog  saveza  Kraljevine  SHS  u  Novom  Sadu  prva  predsednica  Leposava  Petković je  rekla  da  je  Program  Saveza  iz  osnova  pogrešno  shvaćen.  Prva  predsednica  udruženja  bila  je  Ljudmila  Hurban  (1878  –  1969)  iz  Stare  Pazove.U  radu  udruženja  isticala  se:  Ljudmila  Hurban.  Savez  nije  tu  da  vrši  pompezne  reprezentacije.

Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941) Slovenaca.459. Beograd.  Preuzeto iz lista Ženski pokret.  1923. br.    5 .        Deo ciljeva Feminističke alijanse. str.  Upravu  Alijanse  činile  su  predsednice  organizacija  Ženskih  pokreta  u  njenom  sastavu  a  predsedavanje organizacijom zavisilo je od sedišta organizacije. 9 i 10. novembar i decembar.

.     Udruženje  univerzitetski  obrazovanih  žena  je  postalo član  Međunarodne  federacije  univerzitetski  obrazovanih  žena.   Osnovana je Liga žena za mir i slobodu koja je okupljala i feministkinje iz Vojvodine. Subotić i “srpska sifražetkinja” Julka Ilijć.  kao  agitatori i propagatori.  moralni  i  zdrav‐ stveni  opstanak  naše  države  neophodno  da  i  žene  uzmu  potpuno  učešće  u  organizaciji  i  životu  države. 9 i 10.  Zato  se  sve  građanke  moraju  što  pre  osposobiti  za  politički  život.     1928.  “da  je  za  kulturni.Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941)                  Pravila Feminističke Alijancije‐ prva strana       Pravila Berze rada Ženskog pokreta‐ prva strana  Preuzto iz lista Ženski pokret br.    U  Vojvodini  je  u  Novom  Sadu  osnovana    Ženska  stranka  sa  ciljem  afirmacije  žena  u  politici.  bilo da one rade u državnoj službi ili u privatnim preduzećima.  Predsednica Udruženja univerzitetski obrazovanih žena – sekcije za Vojvodinu. str... 455.  Organizacija  sarađuje  sa  Institutom  za  međunarodnu  duhovnu  saradnju  iz  Pariza. bliska saradnica Milice Tomić    U  Novom  Sadu  održana  je  Skupština  Narodnog  ženskog  saveza  Kraljevine  SHS.. za bolji život sviju  žena.      1927. Nada Micić.U radu Ženske stranke u Novom Sadu  isticale su se Dara K.  Na  skupu  je  bilo  predstavnica  450  ženskih  društava  među  kojima  je  najmasovnije  bilo  Kolo  srpskih sestara.   Osnovano  je  Udruženje  univerzitetski  obrazovanih  žena  u  Beogradu  sa  ciljem  da  se  zalaže  kako  za  opšta  prava  žena  (lična  i  građanska)  tako  i  za  profesionalne  interese  univerzitetski  obrazovanih  žena. iskoriste svoje sposobnosti prvenstveno za ideje feminizma. i 461.  Međunarodnom  organizacijom rada iz Ženeve.U  Proglasu  i  Programu  Ženske  stranke  zapisano  je  .”  Stranka  je  veliku  pažnju  posvećivala  borbi  za  realizovanje  profesionalne  jednakosti  za  žene.  Sekcija  Udruženja  univerzitetski  obrazovanih  žena  u  Novom  Sadu  osnovana  je  u  februaru  1932.  Žene  su  dužne  da.  Člansvo  je  zvanično  verifikovano  sledeće  godine  na  kongresu  u  Madridu. novembar i decembar.  6 . Beograd 1923. u Novom Sadu bila je  dr.  ekonomski.

  na  teritoriji  Vojvodine  sledeća  društva  su  bila  u  sastavu  Jugoslovenskog  ženskog  saveza:  Dobrotvorna  zadruga  Srpkinja  (Bela  Crkva.Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941)   1929.  Dom  milosrđa. položaj žene na selu i u domaćinstvu.. u Dubrovniku  je održan kongres ICW.  Donešena  je  Rezolucija  o ʺpotrebi  sistematskog  prosvećivanja  žena.  Žensko  muzičko  društvo.    7 .  Godine  1938.  o  potrebi  zaštite  dece.  osnivanju  zavoda  za  zdravstvenu  zaštitu  majki  i  dece.  Stara  Palanka..  Hrvata  i  Slovenaca  promenio  je  naziv  u  Jugoslovenski  ženski  savez  u  skadu  sa  promenom  naziva  države  ‐  Kraljevina  Jugoslavija.  Srpsko‐rusko  dobrotvorno  društvo.  tečajeve.    Konferencija Međunarodnog saveta žena u Dubrovniku (ICW).       1933.  Društvo  za  prosvećiovanje  žena  u  Velikoj  Kikindi.  Vršac.  Dobrotvorna  ženska  zadruga  Senta.  Novo  Selo.   Fotografija je preuzete iz Rukopisnog odeljenja Matice srpske.  Rusko  dobrotvorno  društvo.  maja  održana  Deseta  skupština  Jugoslovenskog  ženskog  saveza. Jovanka Radaković (Vršac).  Novi  Sad‐Kamenica.  Srpska  ženska čitaonica  Posestrima.  Matica  naprednih  žena.  Ruma.  Šid).  Udruženje  univerzitetski  obrazovanih  žena. počeo da izdaje Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza.Među  članicama  Omladinske  sekcije  Ženskog  pokreta  u  Vojvodini  bile  su:  Amalija‐Malči  Podgoršek‐Jakšić (Vršac).  Kolo  srpskih  sestara.  Omladinska  sekcija  je  organizovala:  predavanja.  ʺ  Jugoslovenski  ženski  savez  je  1935.  Sve  akcije  bile  su  usmerene  za  sve  zainteresovane  žene  a  pre  svega  –žene  radnice  i  službenice  i  nezaposlene  žene.    0d  1935.  Petrovgrad.  Subotica.  devojačkim  školama.  Centralna tema je položaj zaposlene žene. Delegaciju Jugoslovenskog ženskog saveza bila je brojna .  Središnje  udruženje  čehoslovačkih žena (Gložan i Kisač).  pronalaženje  poslova.  akcije  razmene  garderobe  .  Jevrejsko  dobrotvorno  društvo  u  Rumi..Prva  zajednička  akcija  bila  je  organizacija  zborova  žena  za  pravo  glasa  tokom  oktobra  1935.. Jelena Varjaški (Vršac)..   U  Novom  Sadu  je  od  21‐23.   Narodni  ženski  savez  Srba.  Velika  Kikinda.    1936. Slovačko žensko društvo.  Irig..  komunistkinje  osnivaju  Omladinske  sekcije  u  okviru  Ženskog  pokreta.

  Marinković  je  održala  predavanje ʺO pravima žena – ličnim.  Vršcu.  peticije. porodičnim i političkimʺ.  da  se  sve  udate  službenice  državnih  i  samoupravnih  tela  u  pogledu  nagrade  izjednače sa  neudatim  ženama i muškarcima.  Petrovgrad.  maja  održan  mitinig. da se novim Zakonom o sudijama ženi dozvoli vršenje sudijskog poziva.  Senti..  Kisaču.  Iste  godine  Alijansa  ženskih  pokreta  donela  je  Rezoluciju  kojom  se  protestuje  protiv  ove  odluke.Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941) 1937.  zatim  je  upućen  apel  Senatu  i  protesti  ministru  prosvete.  Između  dva  svetska    u  periodu  od  1937  –  1940  u  Vojvodini  su  delovali  ogranci  ogranci  Ženskog  pokreta  u  Novom  Sadu.  Rezolucijom  koju  su  usvojile  poslale  su:  Društvu  naroda.  Zakona  o  narodnim  školama  prema  kojemu  učiteljica  gube  službu  ako  se  udaju za neučitelja.. Đurđevo.  Stara  Pazova.  Šidu.  Bačka  Topola./  kako  bi   Narodna  skupština  donela  zakon  kojim  bi  se  omogućilo  pravo  glasa  za  žene. septembra 1931.   U  okviru  proslave  Dana  žena  liderka  Ženskog  pokreta  u  Novom  Sadu  Katarina  L.  Kucura.   Organizacije Ženskog pokreta osnivaju se u Novom Sadu.  kako  je  to  predviđeno Ustavom od 3..  ti  zakonski  predlozi dostave feminističkim organizacijama na mišljenje.).  93. ʺ         1939.  1 U okviru Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa je potekao predlog da sve nacionalne organizacije 14.  da  se  dokine  par.   Organizacije Ženskog pokreta osnivaju se u Senti.  na  skupu  kome  je  prisustvovalo  ʺpreko  100  feministkinjaʺ  i članica  drugih  ženskih  organizacija.  7. Žabalj. 8 .  6.     Donešen  je  amandman  u  Narodnoj  skupštini  Kraljevine  Jugoslavije  po  kojem  ʺučiteljica  koja  stupi  u  brak  sa  licem  koje  nije  učitelj  gubi  službuʺ.  da  se  što  pre  donese  izborni  zakon  kojim  bi  žene  dobile  pasivno  i  aktivno  pravo  glasa.  Sremski  Karlovci.  povodom  Ženskog  dana 1 . Somboru i Vršcu.    1938.    Počeo je II svetski rat.  Srbobranu.  Senta.  Šid.  8.  da  se  prilikom  svakog  zakonskog  predloga  u  kojem  se  raspravljaju  pitanja  žene.  3.  Subotici. u članu 55.  Sremskoj  Mitrovici.  2.  da  se  preduzmu  sve  mere  kako  bi  se  pravilno  primenjivali  postojeći  zakoni  koji  regulišu  rad  žena  za vreme materinstva. kao i rad dece. maj obeleže kao Ženski dan na način koji će doprineti borbi za ravnopravnost žena.  Selenča.  U Vojvodini je prikupljeno oko 5. .. da se što pre donese zakon za kućne pomoćnice i seljakinje služkinje u seljačkom gazdinstvu.  pisanje  dopisnica  političarima.    Časopis  Žena  danas  pokrenuo  je  akcije  širom  zemlje  /zborovi.  da  se  što  pre  donese  nov  Građanski  zakon  prema  kojem će  žene  svih  područja  biti  izjednačene  u  svojim pravima sa muškarcima. Zahtevano je:  ʺ1.  Somboru..  na  kome  je  učestvovalo  oko  800  žena.  4.000 ženskih potpisa. Članice  organizacije  bile  su  i  iz  drugih  mesta  van  Novog  Sada  (  Kisač.  Ženski  pokret  u  Novom  Sadu  osnovan  je  1937.   5.  Narodnoj  skupštini  i  Kraljevskoj  vladi Kraljevine Jugoslavije. Srbobranu i Sremskoj Mitrovici.    U  Novom  Sadu  je  12. Ruski Krstur.

        Faksimil  Žene danas iz oktobra 1939.  Širom  Vojvodine  i  Srbije  organizacije  Ženskog  pokreta  i  Omladinske  sekcije  Ženskog  pokreta  organizuju  zborove  a  žensko  pravo  glasa.  U  Petrovgradu  (Zrenjanin)  održan  je  takav  skup  a  spisak  govornica svedoči da su bile uključene predstavnice različitih nacionalnih zajednica i staleža.Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941) 1939. i januara 1940  9 .

 Predstavnice iz Kraljevine Jugoslavije su bile: Milena Atanacković. politička i ekonomska prava  žena. U Kopenhagenu je održan kongres ICW. Centralne teme su bile: mir u svetu.  najborbeniji  deo  organizacija  Ženskog  pokreta  naročito  u  10 . Beograd novembar 1945.     1940.  Zbog  programskih  razmimoilaženja  Alijansu  napušta  Omladinska  sekcija.    Sedište  Alijanse  ženskih  pokreta  premešteno  je  u  Novi  Sad. Mira Vodvarska‐Kočonda.   Organizacije Ženskog pokreta osnivaju se u Kikindi i Petrovgradu (danas Zrenjanin).Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941)   Preuzeto iz lista Žena danas br.    1939. 36. Ela Almuli. Erna Muster. Paulina AlbalaJovanka  Radaković. Đirila Štebi. str 12.

              Naslovne strane lista iz:1920.  Koordinatorka Ženskih studija i istraživanja:  prof. osnivanje evangelističkog zabavišta i sirotišta.  po  ugledu  na  muške  organizacije  istog  imena  da  bi  posle  Prvog  svetskog  rata  u  Vojvodini  je  bilo  organizacija  sokolskih  društava  u  kojima je bilo žena. u Ženskim studijama i istraživanjima u Novom Sadu. Stojaković  Layout: M.        Naslovna i poslednja strana lista iz 1922.  Jevrejska  dobrotvorna  ženska  društva.  Ciljevi  udručenja  su  bili:  ʺrazvijanje  života  u  veri  i  moralnoj  čistoti. novembar 2006.  1920‐1926  List  Ženski  pokret  je  bilo  glasilo  Društva  za  prosvećivanje  žena  i  zaštitu  njenih  prava.  Rad  je  obnovilo  ʺNovosatsko  evangeličko  žensko  dobrotvorno  društvo  Tabithaʺ. Alijanse ženskih pokreta.Liberalni feminizam – praviti promene unutar patrjarhata (1918-1941) Beogradu.  Organizacija  Ženskog  pokreta   u  Novom  Sadu  je  tražila  dozvolu  za  održavanje  vanredne  skupštine  Alijanse  ženskih  pokreta  u  Novom  Sadu.  osnovano  1903.  Zbog  toga  kao  i  zbog  same  političke  situacije  u  zemlji  rad  Alijanse  ali  i  drugih  ženskih  organizacija  zamire  da  bi  potuno prestao sa početkom Drugog svetskog rata.  Dobrotvorne  zadruge  Srpkinja  u  Vojvodini. Isakov Novi Sad.         ORGANIZACIJE KOJE SU OBNOVILE SVOJ RAD   Među  najstarijim  ženskim‐humanitarnim  organizacijama  su  bili  odbori  Društva  crvenog  krsta. Značajnog udela u sportskom životu  Novog Sada imalo je sportsko društvo ʺJuda  Makabiʺ u čijem sastavu je između dva svetska rata delovala ženska sekcija za parternu gimnastiku. dr Svenka Savić  Tekst: G.  a  od  1927.  ali  nisu  dobile  dozvolu  vlasti.  pomaganje  siromašnim  đacima  i  udovicama  u  okviru evangelističke zajednice. ʺ   Društvo  ženskih  sokola  osnovalo  je  tridesetak  Novosađanki  1906.   Jedan  od  najznačjnijih  i  najangažovanijih  ženskih  listova  između  dva  svetska  rata  bio  je  Ženski  pokret.      Projekat Znamenite žene Novog Sada traje od 1999.  11 .