You are on page 1of 5

Ekoloki terorizam kao najizrazitija opasnost za turistiku privredu i oveanstvo dipl.

ph, Jelena, Mojsa, struni saradnik, Medicinski fakultet, Svetozara Markovia 69, Kragujevac, Srbija
Abstract: Natural resources are the primary source of tourism and any degradation of the primary sources is likely to lead to declining tourism. On the other hand, the operation of tourism enterprises reflects the market characteristics of other economic sectors. Particular attention must be diverted to the eco-tourism. Terrorism as a form of violence, increasingly in the modern world threatens both internal as well as international security, and eco-terrorism in the early 21st century became the greatest threat to mankind. Since ecological (chemical, nuclear and biological) terrorism as a form of modern terrorism is a major threat to world civilization, it is necessary to make a comprehensive approach of all structures of state and international community for the timely recognition and prevention of environmental terrorism in order to rescue people and ecology. Key words: terrorism, tourism, ecology. Abstrakt: Prirodni resursi su primarni izvor turizma, i bilo koja degradacija primarnih resursa, sigurno e dovesti do opadanja turizma. Sa druge strane, rad turistikih preduzea odraava trine karakteristike drugih ekonomskih sektora. Posebna panja mora biti usmerena ka eko-turizmu. Terorizam, kao oblik nasilja, u sve veoj meri, u modernom svetu, ugroava, kako internu, tako i meunarodnu bezbednost, a eko-terorizam je u ranom 21. veku postao najvea pretnja po oveanstvo. S obzirom da je ekoloki (hemijski, nuklearni i bioloki) terorizam, kao oblik modernog terorizma, velika pretnja svetskoj populaciji, neophodno je da se napravi sveobuhvatni pristup svih dravnih struktura, kao i meunarodne zajednice, u cilju pravovremenog prepoznavanja i prevencije ekolokog terorizma, zarad ouvanja ljudskih ivota i ivotne sredine. Kljune rei: terorizam, turizam, ekologija Uvod Turizam skoro u potpunosti zavisi od okoline. Prirodni resursi i vetaki resursi predstavljaju primarni izvor turizma. Svaka degradacija primarnih izvora e verovatno dovesti do pada turizma. Dakle, njihove analize u ekonomiji su od izuzetne vanosti za turizam. Poput drugih privrednih delatnosti, turizam zahteva potronju odreenih resursa. Danas se turizam posmatra kao jedna od glavnih ekonomskih aktivnosti u svetu. Ona doprinosi oko est odsto ukupnog svetskog prihoda. Naravno, poseduje znaajan uticaj na potranju iscrpljujuih i obnovljivih resursa. On upravlja znaajanim otpadom i samim tim utie na reavanje problema (Stabler, Goodall, 2006). Rad turistikih preduzea odraava trine karakteristike drugih privrednih sektora. Proirenje turizma ili koncentracije u odreenim destinacijama su zapostavili dugoronu zavisnost industrije i ivotne sredine, to je dovelo do preterane eksploatacije osnove prirodnih resursa i stvaranja ne ekonominosti1 . Ekoturizam je takav vid korienja prostora koji podrazumeva minimalizovanje negativnih uticaja na prirodu i lokalno stanovnitvo. On doprinosi zatiti i menadementu zatienih prirodnih dobara i drugih prirodnih podruja. Ekoturizam utie na dugotrajno uee lokalnog stanovnitva u donoenju odluka i odreuje ekonomske i druge povlastice za lokalno stanovnitvo. 1. Znaaj ekologije za turizam Uticaj ivotne sredine, iroko definisano, ukljuujui kulturne i drutvene elemente je verovatno najvei problem turizma. Oblasti u kojima dolazi do preteranog razvoja su uglavnom manja i poseduju krhka okruenja. Na vrhuncu sezone posetioci mogu brojno nadmaiti populaciju stanovnika. Domaini, turistike firme su retko svesni nenamernih oteenja koja se nanose
1

(Cater, Goodall, 2002)

spomenicima, slikama, ekosistemima2 . Ostali efekti su namerni, npr upotreba vozila van puteva. Vei brojevi takoe poveavaju potranju za sekundarnim resursima, vode, energije, koja mogu biti retka u odreenim destinacijama3. Gubitak flore i faune je izazvan ekspanzijom turizma. Priliv turista sa razliitim nainima ivota, visokim finansijskim sredstvima, i aktivnostima ne tipinim za stanovnike ne samo da remeti postojei ekonomski ivot, nego takoe moe unititi i kulturu 4. Ovi problemi su priznati od strane mnogih koji su ukljueni u turizam i postali su pitanja od interesa5. Zbog toga dolazi do potrebe za hitnim postizanjem odrivog turizma. To bi se odnosilo na uravnoteenu komercijalizaciju, ouvanje resursa, upravljanje otpadom, kontrolu zagaenja, i sl. Panja se posebno mora preusmeriti na "eko-turizam". Uticaj okruenja na turizam je najoigledniji u turistikim destinacijama. Meutim, uticaji su vidljivi na mestima tranzita. Na primer, proizvodnja aviona, trajekta, autobusa, automobilske opreme i promotivnog materijala troi kako proizvodne tako i energetske resurse i stvara otpad u oblastima porekla, dok putuju zagauju atmosferu i negativno utiu na ivotnu sredinu podruja tranzita. Jo od 1990 se ukazuje na potrebu reavanja ovih problema ali su nedostajali napori za ublaavanje istih. Ova predstavlja delimino neuspeh vlade, koja bi trebalo da se ozbiljno posveti politici zatite ivotne sredine. Takoe ukazuje na nedostatak razumevanja poslovnih kompanija o pitanjima ivotne sredine6. 1.1. Principi ekoturizma Mnogobrojne definicije vezane za ekoturizam stavljaju akcenat na sledee: ekoturizam je putovanje prijateljski nastrojeno prema ivotnoj sredini, koje naglaava posmatranje i ouvanje prirodnih stanita i arheolokih bogatstava; ekoturizam je sredstvo zatite ivotne sredine; ekoturizam je ekoloki odgovoran turizam; ekoturizam je nain zatite prirodnih podruja koji podrazumeva ekonomsku zaradu, kroz zatitu prirodnih resursa, to je vrsta turizma koja ukljuuje prirodu; ekoturizam podrazumeva vie od zatite, to je vrsta putovanja koje odgovara na ekoloke, socijalne i ekonomske potrebe destinacije, on ukljuuje sve faze putovanja - od avio prevoza, preko hotela, lokalnog transporta I turoperatera; ekoturizam je oblik turizma koji brine o ivotnoj sredini i integritetu ekosistema i obezbeuje ekonomski razvoj i sredstva zatite prirode. ekoturizam su na prirodi bazirane forme turizma u kojima je glavna motivacija turista posmatranje i uivanje u prirodi, kao tradicionalnih kultura koje preovlauju u prirodnim oblastima; ekoturizam sadri obrazovne i interpretativne karakteristike; ekoturizam je generalno, ali ne i iskljuivo, organizovan u malim grupama, od strane malih, lokalnih preduzetnika, a strani turoperateri, takoe, organizuju ekoturistike ture u manjim grupama; ekoturizam umanjuje uticaje na prirodnu i socio-kulturnu sredinu; ekoturizam podrava zatitu prirodnih oblasti: obezbeivanjem ekonomskih povlastica za lokalne zajednice, organizacije i autoritete koji upravljaju prirodnim podrujima u cilju zatite, obezbeivanjem alternativnih zaposlenja i mogunosti zarade za lokalne zajednice, poveanjem svesti o zatiti prirodnih i kulturnih dobara, kako meu lokalnim stanovnitvom, tako i meu turistima. 2. Ekoloki terorizam Goodall, 2002) (Romeril, 2008) 4 (Pearce, 1998) 5 (Jenner, Smith, 2002) 6 (Stabler, Goodall, 2007)
2 3

Terorizam kao socioloka i kriminoloka pojava je nuni protivnik gotovo svih savremenih drutava, bez obzira na stepen njihovog drutveno-ekonomskog razvoja. Pored ostalih oblika nasilja koji oveku uzimaju slobodu, ivot pravo na rad i egzistenciju, terorizam je najspektakularniji, posebno ekoloki i samoubilaki terorizam7 . Dakle, ekoloki terorizam je unitavanje ili pretnja unitavanja ivotne sredine u njoj ljudi, biljaka i ivotinja, i moe prerasti u ekocid 8 . Poto ekoloki terorizam (hemijski, nuklearni i bioloki) kao oblik savremenog terorizma predstavlja veliku opasnost po svetsku civilizaciju, neophodan je sveobuhvatni pristup kako svih struktura drave, tako i meuanrodne zajednice na pravovremenom prepoznavanju i spreavanju ekolokog terorizma u cilju spaavanja ljudi i ekologije9 . Terorizam kao jedan od oblika nasilja, sve vie u savremenom svetu ugroava kako unutranju, tako i meunarodnu bezbednost. Terorizam karakterie sve epohe ljudskog drutva. Poev od ubistava careva, kraljeva, vojskovoa, atentata na dravnike raznih nivoa, podmetanja eksploziva, otmica i sl. Terorizam se nazire u naranijoj ljudskoj istoriji pa kao takav postoji i uveava svoje oblike sve do dananjih dana. Tokom itave istorije, ljudi su primenjivali razliite teroristike taktike10 . Ekoloki terorizam je poetkom 21. veka postao najvea opasnost za oveanstvo. Ova vrsta terorizma se deli na: nuklearni, hemijski i bioloki. 2.1. Nuklerani terorizam Nuklearni terorizam je upotreba ili pretnja upotrebe radioaktivnih materijala. Nuklearno oruje omoguava teroristima velike prednosti u ostvarivanju politikih ciljeva, a i izazivaju i veliku panju svetskih medija. Sama mogunost nuklearnog terorizma izuzetno zabrinjava celokupnu svetsku javnost. Nuklearni terorizam ne mora nuno ukljucivati nuklearno oruje pa je zbog toga ipak najbolje govoriti o upotrebi nuklearnim materijala u teroristike svrhe. Moemo definisati tri osnovna pricipa delovanja: upotreba nuklearne eksplozivne naprave napad ili sabotaa na postojecim nuklearnim postrojenjima upotreba tzv. prljave bombe (klasina eksplozija pomou koje se radioaktivni materijal raspruje u okolinu). Za svaki od metoda je veoma bitna procena rizika jer je prilikom procene tog rizika bitno struno predvideti efikasnost dejstva, posledice i verovatnou upotrebe ovih metoda. S obzirom da je nuklearni terorizam aktivnost koja se sprovodi uz pomo visoke tehnologije, smatralo se do pred kraj 20. veka da je mala verovatnoa da e do tog oblika terorizma doi, jer su se radioaktivni materijali dobro uvali, oni su skupi i opasni, tako da ih je nekada bilo teko nabaviti, imati u posedu, rukovati sa njima i jos sve to drati u tajnosti. Meutim, ta situacija se promenila. Nivo tehnikog znanja u svetu sve vie raste, istrukcije za izradu tih naprava javno objavljuju u raznim strunim asopisima, a pristup nuklearnim materijama je sve jednostavniji. Nuklearno oruje teroristima moe omoguiti znatne prednosti u procesu ostvarivanja njihovih politikih ciljeva, a posebno izazivanje panje svetskih medija. Mogunost nuklearnog terorizma je injenica koja veoma zabrinjava. Nuklearni terorizam je u stvari pojam koji obuhvata vie mogunosti koje ne moraju nuno ukljuiti i nuklearno oruje. Zbog toga je najprimerenije govoriti o upotrebi nuklearnih materijala u teroristike svrhe, to je i najpotpunije razmatranje nuklearnog terorizma. U tom smislu se mogu definisati tri osnovna principa delovanja: upotreba nuklearne eksplozivne naprave (nuklearna eksplozija); napad ili sabotaa na postojeim nuklearnim postrojenjima; upotreba tkz. ''prljave'' bombe (klasina eksplozija pomou koje se radioaktivni materijal raspruje u okolinu). Procena rizika je veoma bitna u razmatranju svake od navedenih metoda teroristike akcije. Prilikom procene rizika, za svaku metodu je bitno veoma struno predvideti efikasnost dejstva i posledice, kao i verovatnou upotrebe ovih metoda od strane terorista. 2.2. Bioloki terorizam

(Gainovi, 2012) (Gainovi, 2012) (Andri, Krsmanovi, 2000) 9 (Taylor, Horgan, 2003) 10 (Whittaker, 2001)
7 8

Pod biolokim terorizmom se podrazumeva upotreba i irenje razliitih vrsta biolokog oruja, zatim biolokih agenasa i toksina u populistika sedita radi unitavanja morala kod ljudi i uzrokovanja brojnih rtava. Osnovne karakteristike biolokog oruja podrazumevaju: jednostavnu i jeftinu proizvodnju, prikrivenu primenu, efektivnu primenu11 (sa 1kg antraksnih spora, diseminovanih kao aerosol, moe se pokriti povrina od 100 kvadratnih kilometara i na njoj izazvati smrt 50 % ljudi) ; specifina dejstva na ljude, izazivanje masovnog oboljevanja ili umiranja, izazivanje panike, politike nestabilnosti, poremeaja rada zdravstvenih i drugih slubi, nastanak problema koji se tiu brze detekcije i identifikacije primenjenog agensa, uspostavljanje adekvatnih mera neutralisanja biolokog oruja i adekvatnogleenja obolelih i profilakse zdravih, nemogunost potpune kontrole kao i nedostatak adekvatnih informacija o iskustvima o primeni biolokog oruja. Bioloki terorizam je veoma zabranjujua pojava jer kao ishod ima masovne gubitke stanovnitva. Teroristi, naalost, radije upotrebljavaju bioloko oruje nego eksplozivne naprave iz mnogo razloga: visok je stepen smrtnosti ljudi, malim koliinama se dolazi do velikih unitenja, vrlo brzo i lako se aktiviraju, pruaju mogucnost trajnog aktiviranja, oprema koja je neophodna nije skupa Danas postoje bakterije koje bi u koliini od samo 1g mogle da uniste 100 miliona ljudi ako bi se upotrebile u idealnim vremenskim uslovima, a takvo dejstvo nema ni jedna nuklearna eksplozija. Najopasniji bioloki terorizam je onaj prikriveni tzv. tiho delovanje pri emu se tajno koriste endemski uzronici bolesti ljudi, ivotinja i biljaka, jer se za njih ne moze naknadno utvrditi jel ta pojava endemske bolesti, normalna ciklicna pojava ili je vestaki izazvana. 2.3. Hemijski terorizam Hemijski terorizam se moe podeliti u dve osnovne kategorije i to: napadi kojima je cilj masovno stradanje i velika materijalna teta. Tada teroristike skupine oslobaaju otrov u populacijski prenaseljena podruja, vodu i neprovetrena podruja kako bi se uzrokovala to vea stradanja; hemijski napadi nekada imaju nameru terorisati, uceniti ili uzrokovati ekonomsku tetu, npr. napad na odreeni prehrambeni proizvod, ubacivanjem u hranu hemijske otrovne supstance. Za teroristike organizacije hemijski terorizam ima nekoliko jasnih prednosti u odnosu na nuklearni i bioloki terorizam. Prvo, hemijske supstance su mnogo dostupnije, mogu se proizvoditi jednostavnim hemijskim procesima koji su poznati svakom studentu hemije. Ova vrsta terorizma se moe izvoditi ne samo hemijskim ratnim agensima, ve i obinim 'hemijskim jedinjenjima koja se normalno koriste u procesu proizvodnje hemijske, petrohemijske, famaceutske, naftne i dr. industrije. Poznato je da su pesticidi, fozgen i hlor bili bojni otrovi Prvog svetskog rata, a na hiljade tona ih na poetku XXI veka koriste u hemijskoj industriji. Kada je re o tkz. prikrivenom terorizmu tj. tiho delovanje, koriste se hemikalije ili se izaziva havarija na njihovim postrojenjima, koja se nakon toga proglaava kao hemijski akcident izazvan ljudskim faktorom. Budui da hemijski terorizam nije finansijski zahtevan, za njegovo funkcionisanje nisu potrebna industrijska postrojenja i resursi. ak i siromane teroristike organizacije, mogu vrlo lako nabaviti i koristiti hemijsko oruje, pa je zakljuak jasan hemijski terorizam je izuzetno opasan, njegova primena je lako izvodljiva, a teroristike aktivnosti uz upotrebu hemijskog terorizma su nepredvidive. Upotreba hemijskih otrova, po pravilu, izaziva velike rtve. Najtei teroristiki napad sa hemijskim orujem se desio 1995.god. u Tokiju kada je sekta Aum Sinkrio ispustila nervni gas Sarin u podzemnu eleznicu pri emu je 12 ljudi umrlo, a preko 5 500 ljudi je povreeno i dan danas trpi nervna osteenja. Hemijski terorizam se moe podeliti u dve osnovne kategorije i to: napadi kojima je cilj masovno stradanje i velika materijalna teta. Za terorizam organizacije ima nekoliko prednosti u odnosu na nuklearni i bioloki terorizam. Prvo, hemijske supstance su dosta dostupne, a mogu se i proizvoditi jednostavnim hemijskim procesima, ovaj terorizam se moe izvoditi i obinim hemijskim jedinjenjima koje se normalno koriste u proizvodnji u mnogim industrijama. Hemijski terorizam ne zahteva veliku finansijsku podlogu, pa ak i siromasne teroristike organizacije mogu vrlo lako nabaviti hemijsko oruje pa samim tim moemo zakljuiti da je ova vrsta terorizma izuzetno opasna, lako izvodljiva, a teroristike aktivnosti sa hemijskim orujem su nepredvidive. Zakljuak
11

(obelji, 2005)

Prirodni resursi predstavljaju primarni izvor turizma i svaka degradacija primarnih izvora e verovatno dovesti do pada turizma. S druge strane, rad turistikih preduzea odraava trine karakteristike drugih privrednih sektora. Panja se posebno mora preusmeriti na eko-turizam. Terorizam kao jedan od oblika nasilja, sve vie u savremenom svetu ugroava kako unutranju, tako i meunarodnu bezbednost, a ekoloki terorizam je poetkom 21. veka postao najvea opasnost za oveanstvo. Poto ekoloki terorizam (hemijski, nuklearni i bioloki) kao oblik savremenog terorizma predstavlja veliku opasnost po svetsku civilizaciju, neophodan je sveobuhvatni pristup kako svih struktura drave, tako i meuanrodne zajednice na pravovremenom prepoznavanju i spreavanju ekolokog terorizma u cilju spaavanja ljudi i ekologije. Literatura Andri, N., Krsmanovi, S. (2000) Ubijanje kao kolateralna teta, Novi glasnik br. 5/2000. Cater, E., Goodall, B. (2002) Must tourism destroy its resource base?, in A. Mannion and S. Bowley (eds) Environmental Issues in the 1990s, Chichester: Wiley. obelji, M. (2005) Savremeni aspekti biolokog oruja, Novi glasnik br. 1/2005. Gainovi, R. (2012) Ekoloki terorizam, 10. Meunarodni nauni skup Sinergija 2012. Goodall, B. (2002) Environmental auditing for tourism in C. Cooper and A. Lockwood (eds) Progress in Tourism, Recreation and Hospitality Management, Vol. 4, London: Belhaven. Jenner, P., Smith, C. (2002) The tourism industry and the environment, London: Economic intelligence Unit. Pearce D. (1998) Tourist Development, II edn. Harlow: Longman. Romeril, M. (2008) Tourism and the environment: accord or discord, Tourism Management, 12, 1:76-77. Stabler, M., Goodall, B. (2006) Environmental auditing in planning for sustainable island tourism, Conference Papers, University of Durham. Stabler, M. Goodall, B. (2007) Environment awareness, action and performance in the tourism industry, Tourism Management, 18, 1: 19-33. 2007. Taylor, M., Horgan, J. (2003) Terorizam u budunosti, Golden marketing, Zagreb, 2003. Whittaker, D.J. (2001) The Terrorism Reader, London, Routledge, 2001.