Мирча Елијаде

СЛОБОДА
Iconar, Cernãuti, an III, 1937, nr. 5

Постоји аспект легионарског покрета који није био довољно
истражен: људска слобода. Будући првенствено духовни покрет који
се бави стварањем новог човека и спасењем народа – Легија није
могла да се роди и да сазре без вредновања људске слободе; слободе
о којој су писане многе књиге којима су напуњене многе библиотеке,
у чију одбрану су многи демократски говори одржани без да се она
истински живи и вреднује.
Људи који причају о „слободи“ и о томе како су спремни да
умру за њу су они који верују у материјалистичке догме, верују у
кобност: класа, класне борбе, примата економије и тако даље. Чудно
је, најблаже речено, чути особу која не верује у Бога да устаје за
„слободу“, која не верује у првенство духа или у загробни живот.
Такав човек, када је добре воље, брка слободу са слободњаштвом и
анархијом. Они који негирају духу примат аутоматски падају у
механички детерминизам (марксизам) или неодговорност.
Људи се везују заједно или према хедонизму, породици или
према економској судбини. Ја сам пријатељ са X јер се потрафило да
је он мој рођак, или колега са посла, по плати. Везе између људи
скоро увек нису добровољне, оне су дате. Не могу да променим
породичну судбину. Што се тиче економске судбине, независно од
тога колико напора улажем, могу највише да променим другове по
примању – али ћу се увек наћи, без своје воље, у солидарности са
некима које не знам, са којима ме везује пуки случај да сам
сиромашан или богат.
Али постоје и духовни покрети у којима се људи повезују по
слободи. Људи су слободни да се придруже овој духовној породици.
Никакво спољашње одређење их не приморава да постану браћа.
Хришћанство је у данима када се прихватало и ширило било духовни
покрет коме су се људи прикључивали из заједничке жеље да одухове
своје животе и превазиђу смрт. Нико није приморавао пагана да
постане хришћанин. Напротив, са једне стране држава, са друге
његови инстинкти очувања неуморно су постављали препреке
прихватању хришћанства.
Међутим, иако суочена са оваквим препрекама, жеђ да се буде
слободан, да се одлучује о својој судбини, да се победе биолошки и

Помирити се са смрћу је најпотпунија слобода коју човек може добити на овој земљи. Легионар си зато што си слободан. оправдавајући своје доктрине пре свега на духовном плану. легионаризам охрабрује и заснован је на слободи.економски детерминизми. – већ првенствено на духовно ропство. . патње итд. – била је јача. Људи би прихватали хришћанство знајући да ће постати сиромашни преко ноћи. Први гест који легионар показује је онај рођен из потпуне слободе: он се усуђује да се ослободи ланаца духовног. „Онај ко зна како да умре никада неће бити роб. Онај који улази у Легију. зато што си одлучио да превазиђеш обруче биолошког (страх од смрти. никаква снебивљивост. То значи да се легионар осећа толико слободан да га смрт више не плаши. да могу бити затворени остатак живота. заувек огрће смртну кошуљу. и ако се доказао да је спреман на жртву – што је кулминирало смрћу Јона Моте и Василеа Марина – то само сведочи о безграничној слободи коју је задобио легионар.“ А ово се не односи само на етничко или политичко ропство. никаква слабост. да ће се одвојити од своје још увек паганске породице. Ако си спреман да умреш. Никаква спољашња одређења не утичу на њега. или се чак суочити са најстрашнијом смрћу – смрћу мученика. Оног момента када одлучује да буде слободан сви страхови и комплекси тренутно нестају. Ако легионар страсно негује дух жртве. Будући дубоко хришћански покрет.) и економског детерминизма (страх да се не остане на улици). економског и биолошког ропства. не може те поробити никакав страх.