Les Liaisons dangereuses (na francuskom: Opasne veze) je epistolarni roman koga je 1782.

objavio francuski književnik Choderlos de Laclos. Njegovi protagonisti su markiza de Merteuil i vikont de Valmont, dvoje plemića i bivših ljubavnika koje koriste seks i manipulaciju kako bi se osvetili jedno drugom. Često se navodi kako roman predstavlja prikaz moralne dekadencije vladajuće klase u predrevolucionarnoj Francuskoj. Roman je doživio veliku popularnost te bio čestim predmetom kazališnih, filmskih i televizijskih adaptacija.

Les Liaisons dangereuses (French pronunciation: le lj .z d . . z ; The Dangerous Liaisons) is a French epistolary novel by Pierre Choderlos de Laclos, first published in four volumes by Durand Neveu from March 23, 1782. It is the story of the Marquise de Merteuil and the Vicomte de Valmont, two rivals (and ex-lovers) who use sex as a weapon to humiliate and degrade others, all the while enjoying their cruel games. It has been claimed to depict the decadence of the French aristocracy shortly before the French Revolution, thereby exposing the perversions of the so-called Ancien Régime. However, it has also been described as a vague, amoral story. As an epistolary novel, the book is composed entirely of letters written by the various characters to each other. In particular, the letters between Valmont and the Marquise drive the plot, with those of other characters serving as illustrations to give the story its depth. It is often claimed to be the source of the saying "Revenge is a dish best served cold", a paraphrased translation of "La vengeance est un plat qui se mange froid" (more literally, "Revenge is a dish that is eaten cold"). However the expression does not actually occur in the original novel in any form

Plot summary[edit]
The Vicomte de Valmont is determined to seduce the virtuous (and married) Madame de Tourvel, who is living with Valmont's aunt while Monsieur de Tourvel, a magistrate, is away on a court case. At the same time, the Marquise de Merteuil is determined to corrupt the young Cécile de Volanges, whose mother has only recently brought her out of a convent to be married — to Merteuil's recent lover, who has become bored with her and discarded her. Cécile falls in love with the Chevalier Danceny (her music tutor), and Merteuil and Valmont pretend to want to help the secret lovers in order to gain their trust, so that they can use them later in their own schemes. Merteuil suggests that the Vicomte seduce Cécile in order to exact her revenge on Cécile's future husband. Valmont refuses, finding the task too easy, and preferring to devote himself to seducing Madame de Tourvel. Merteuil promises Valmont that if he seduces Madame de Tourvel and provides her with written proof, she will spend the night with him. He expects rapid success, but does not find it as easy as his many other conquests. During the course of his pursuit, he discovers that Cécile's mother has written to Madame de Tourvel about his bad reputation. He avenges himself in seducing Cécile as Merteuil had suggested. In the meantime, Merteuil takes Danceny as a lover. By the time Valmont has succeeded in seducing Madame de Tourvel, it is suggested that he might have fallen in love with her. Jealous, Merteuil tricks him into deserting Madame de Tourvel — and reneges on her promise of spending the night with him. In response Valmont reveals that he prompted Danceny to

where she contracts smallpox. leaving Merteuil abandoned yet again. Madame de Tourvel succumbs to a fever and dies. so she loses her greatest asset: her beauty. Danceny and Valmont duel. However. while Cécile returns to the convent. he is reconciled with Danceny. Malraux writes." He argues. was enough to condemn it and play a large part in its destruction. The book was viewed as scandalous at the time of its initial publication. it is left to the reader to reconcile story. though the real intentions of the author remain unknown. Wayland Young notes that most critics have viewed the work as . In a manner. squalid nobility of the Ancien Régime. These letters are sufficient to ruin her reputation and she flees to the countryside.. André Malraux argues that. all the characters in the story are aristocrats. despite its debt to the libertine tradition. a sort of celebration. Laclos' use of this literary device is exactly opposite: by presenting the reader with grossly conflicting views from the same writer when addressing different recipients. Les Liaisons dangereuses is a literary counterthesis to the epistolary novel as executed with Richardson's Pamela.. which has often been used as a preface to French editions of the novel. Literary significance and criticism[edit] Les Liaisons dangereuses is celebrated for its exploration of seduction.. Whereas Richardson uses the technique of letters to provide the reader with a feeling of knowing the protagonist's true and intimate thoughts. with the benefit of hindsight. Finally. including the virtuous heroines — Madame de Tourvel and Madame de Rosemonde.. In the first place.. [1] [1] In a well-known essay on Les Liaisons dangereuses... It has been suggested that Laclos's intention was the same as that of his fictional author in the novel.. to write a morality tale about the corrupt. giving him the letters proving Merteuil's own involvement. [2] They are "the first [in European literature] whose acts are determined by an ideology". Her face is left permanently scarred and she is rendered blind in one eye.. intentions and . however. and Valmont is fatally wounded.. and in revenge she reveals to Danceny that Valmont has seduced Cécile. many ultra-royalist and conservative figures enjoyed the book. this theory has been questioned on several grounds. which suggests that — despite its scandalous reputation — it was not viewed as a political work until the events of the French Revolution years later made it appear as such. or.. Laclos enjoyed the patronage of France's most senioraristocrat — the duc d'Orléans. are creations "without precedent". Almost everyone who has written about it has noted how perfunctory are the wages of sin. presented in the form of fictional letters collected and published by a fictional author. of libertinism. Before he dies. revenge and human malice. Virtue Rewarded. including Queen Marie Antoinette. Secondly. But the innocent also suffer from the protagonist's schemes: hearing of Valmont's death.reunite with Cécile.. Les Liaisons dangereuses is more significant as the introduction of a new kind of character in French fiction. that . pernicious and damnable. the mere analysis of libertinism… carried out by a novelist with such a prodigious command of his medium. The Marquise de Merteuil and the Vicomte de Valmont. Merteuil declares war on Valmont. or at least a neutral statement.

Искористиће и чињеницу да је Сесил заљубљена у свог учитеља клавира. Виконт на почетку одбија маркизину замисао јер жели да се у потпуности посвети освајању лепе мадам де Турвел. очигледно. која живи на селу. госпођа Воланж послала писмо мадам де Турвел у коме је саветује да се клони виконта због његових многобројних афера. она устаје и трчи у своју собу. а маркизи после извесног времена доноси писмо у којем госпођа Турвел говори о њиховом односу. И Валмон ће бити заљубљен у њу. захваљујући њој. ова га одбија. када сазна да је Сесилина мајка. односно послушати маркизу де Мертеј. Тако Сесил почиње сексуалну везу са Валмоном. био заљубљен. Исто тако. Али када Валмон затражи награду . Маркиза жели да му се освети тако што ће. а већ кад јој Валмон преко стола упути један перверзан знак. једна од најмоћнијих и најлукавијих племкиња из Париског високог друштва. Међутим. Валмон улази у собу код Сесил и силује је под претњом да ће ако билo шта каже више нашкодити самој себи него њему. уз помоћ којих може владати супротним полом. да поприча са Сесил и својим понашањем позитивно утиче на њу. моли свог пријатеља (и бившег љубавника). њена мајка зове своју пријатељицу. даје му писма која је чувао у недрима. У све ове односе уплиће се и мадам де Турвел. која је обећана маркизином бившем мужу. маркиза Дансенију шаље писмо у којем га извештава о вези Валмона и његове драге Сесил Воланж. младог и наивног Дансенија. на шта она каже: да! Не часећи часа. раскине са њом. говорећи му да је чак и њега насамарила. Сесил пре брака спавати са мушкарцем. Маркиза де Мертеј. Виконт на самрти говори Дансенију да се клони маркизе де Турвел и да пронађе начин да воли мадам де Турвел. згодног али безосећајног виконта де Валмона да заведе младу Сесил Воланж. он одлучује да јој се освети баш тако што ће спавати са њеном кћерком. Он након тога одлази госпођи де Турвел и говори јој да му је била само једна у низу. маркиза саветује девојку да се препусти виконту. која се полако заљубљује у Валмона. маркизу де Мертеј. јер није на одмет да у брак уђе са елементарним занањима о сексу.секс. Међутим. The use of duplicitous characters with one virtuous face can be viewed as a complex criticism of the immensively popular naïve moral epistolary novel. биће прва у његовом животу која није чисто сексуалне природе. заносно лепа и побожна жена. након чега Дансени изазива Валмона на двобој и убија га. Сесил је ван себе и не може да једе. наравно. у кући његове тетке. Сутрадан за доручком. Убрзо. како би га она наградила оним што обоје тако дуго желе. тако што ће се понудити да им преноси писма.characters behind the letters. Забринута за њено здравље. Валмон је пита да ли она то жели рат. а веза у којој ће касније бити. маркиза де Мертеј и виконт де Валмон Маркиза очекује да јој Валмон донесе писмени доказ да је био са госпођом Турвел. и да. као Дансенијева заштитница. а која су докази о пакостима . док маркиза истовремено за љубавника узима Дансенија. и да је испао глуп што је раскинуо са мадам де Турвел у коју је. у чијем ће писању учествовати и маркиза де Мертеј.

. и пошто јој говори да јој је Валмон поручио да је искрено волео и да је његов живот после њиховог раскида био бесмислен. Филм се завршава тако што маркиза де Мертеј бежи из опере у којој су јој згрожени људи добацивали и викали да иде. Дансени у једном манастиру проналази мадам де Турвел.маркизе де Мертеј. она умире.

Related Interests