SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA SVETSKI PREHRAMBENI SISTEM Tema: GENETSKA MODIFIKACIJA HRANE U SVETU SA OSVRTOM NA GLOBALIZACIJU I PREPORUKE NA MAKRO

I MIKRO NIVOIMA

MENTOR : Prof . dr Koviljko Lovre

KANDIDAT : Bor Breber dosije 152 B 507 / 12

1...11........................ 7....... 2013..7.............................. Genetska modifikacija organizama u hrani............ 2 ...... ............ 6........ 9....8..................... Zaključak........ Genetska modifikacija organizama u hrani u svetu..5. Okruženje u svetu i globalizacija........................... 4...... 2. 1...................................... 6.....8.......................................4....9.................................................. Ekonomska globalizacija........... Nauka o genetskoj modifikaciji organizama u hrani......................3...........Novi Sad... Stanovišta o organskoj i o genetski modifikovanoj hrani...................................................................................................4........ Genetska modifikacija hrane u našoj zemlji...... Stanovišta o genetskoj modifikaciji hrane u našoj zemlji...................... 5............................. Stanovište svetske trgovinske organizacije o genetskoj modifikaciji................. Literatura........ 3..................................6...10........................ godina SADRŽAJ SEMINARSKOG RADA Uvod.......................6.............. 8... Alternativna stanovišta o genetskoj modifikaciji hrane...........6..............

Ovo je naročito slučaj ako je reč o onim namirnicama kojima se čovečanstvo hrani milenijumima zato što na ove namirnice niko ni ne sumnja. Veoma sličan slučaj je i sa hranom koju uzimamo. Svi smo mi veoma osetljivi na to šta uzimamo za svoj novac i šta unosimo u svoje telo i naročito na to jesmo li za svoj novac oštećeni i jesmo li žrtve neke svetske zavere.Uvod Sve o čemu će se imati reči je u kontekstu okruženja koje više nema smisla posmatrati ni na mikro ni na makro već na svetskom nivou. Svi smo mi veoma često čuli kako je svakako sva hrana zatrovana i kako je to neminovnost. To raspoloženje traje neko vreme i kasnije niko više ne razmišlja o tome jer svi imamo nove televizore i nove sijalice i uzimamo njihove štetne efekte kao nužno zlo. Materijalni interesi u multinacionalnim korporacijama su neumoljivi. Ovo će se rešiti u veoma kratkom vremenskom intervalu. Ovo je na žalost najizraženije i izraženo skoro samo u novim tehnologijama. Svi smo zamišljeni o tome zrače li novi televizori sa tankim i ravnim ekranima kao stari ili više i sumnjičavi smo na kompaktne fluorescentne sijalice. Ono je neminovno zato što su na strani genetske modifikacije organizama velike multinacionalne korporacije čiji su ciljevi zasnovani na materijalnim interesima. ona je utoliko zanimljivija zato što se tiče svih nas. U ovom smislu na sučeljenim stranama nalaze se velike sile i veliki interesi i razrešenje situacije je u svakom slučaju veoma uskoro neminovno. a čovek je vrlo osetljiv na hranu kojom na kraju hrani svoje najmilije i ova situacija će se zato morati razrešiti u nečiju korist i na nečiju štetu i to veoma uskoro. Iako je ovo tema mnoštva kontroverznih i sučeljenih stanovištava i zato je veoma zanimljiva za razmatranje. U ovoj formi nastojaće se uticati na što širu i racionalniju analizu uz što više informacija sa ciljem formiranja stava. Svi smo mi veoma često čuli kako zamaranje time nema smisla zato što svakako ne znamo šta uzimamo niti možemo znati ali svakako moramo jesti nešto jer ćemo inače umreti. Ovo je zato što su svi tokovi o kojima će se reći više u nastavku upravo zastupljeni u manjoj ili većoj meri u čitavom svetu. To će se ocenjivanje izvršiti sa strane stanovništva sveta kao i stručnjaka za hranu. Kasnije će se razmatrati stanje stvari kako na svetskom tako i 3 . U nastavku će se reći više informacija o genetski modifikovanim organizmima uopšte i o genetski modifikovanim organizmima koji se koriste za ishranu kako životinja tako sve češće i čovečiju. Više o okruženju u svetu i o nekim svetskim tokovima reći će se u naslovu o globalizaciji zato što je ona svetski fenomen u kojem su uključene velike multinacionalne korporacije sa svim ostalim faktorima koji utiču na u manjoj ili većoj meri sve. Teško je reći je li način na koji genetska modifikacija hrane ulazi u nacionalnu ekonomiju manje podmukao. Mi se nalazimo u trenutku u vremenu u kojem se ova tehnologija nalazi na svojevrsnom raskršću na kojem će se ona ili oceniti kao loša za čovečanstvo ili će osvojiti svet. a na suprotnoj strani ostatak čovečanstva koji želi samo jesti istu hranu kao i ranije. Ovo samo ilustruje koliko je genetska modifikacija elementarne hrane podmukla zato što nam ona ulazi ne samo u živote već i u telo trujući nas i to na način toliko očit ali na koji niko ni ne sumnja kako može u svoj organizam uneti nešto loše.

„Fenomen globalizacije se često definiše kao proces rastuće ekonomske medjuzavisnosti nacionalnih ekonomija“ 1 .. zahvaljujući ogromnoj snazi koju poseduju transnacionalna preduzeća“ 2 . T. tako i u smislu sve rasprostranjenije tehnologije. Barac. Okruženje u svetu i globalizacija Iako se o njoj sve više govori globalizacija nije nastala u skorašnje vreme u kojem je kao tema aktuelna. Nova evropska ekonomija. Osnovi Ekonomije.). 2007. Jednak. Novi Sad. S. 2002. U svemu je najvažniji ličan nivo na kojem se razumeju ove stvari zato što smo mi oni koji čine i mikro i mikro okruženje. Beograd. (2008. J. Tokom istorije se ovaj fenomen razvijao teritorijalnim osvajanjima i kolonizacijom ali i sa razvitkom tehnologije kao što je širenje železnice. Visoka Poslovna Skola.). SENTGRAF – Sremska Kamenica. 12 – 13 4 .. str.000 dece umire dnevno od posledica siromaštva ili izlečivih bolesti i da 50 % svetske populacije živi sa manje do 2 dolara dnevno“ 5 .. 440 5 Gojsina. strana 43 2 Đuric – Kuzmanovic. razvitak razmene i slično. a ovaj manifest je najveći u istoriji. Tu sliku danasnjeg sveta 6 upotpunjuju i sledece konsekvence globalizacije: 1 Đuric – Kuzmanovic. U zaključnim razmatranjima će se istaći kroz sastavljanje formiran stav autora zasnovan na u nastavku iznetim informacijama. str. Tomić. Novi Sad. 2. Poslovno okruzenje. Iako više nije na isti način i u istoj meri osvajanje očito čovekova želja za uvećanjem moći i širenjem uticaja se nije menjala suštinski što se može lako zaključiti. str. usluga i kapitala. Novi Sad. Ilić. Ovo je najčešće u istoriji uključivalo vojna osvajanja. Alfa – graf NS. Ekonomska globalizacija Iako je globalizacija složena i multidimenzionalna pojava jedna od najčesce razmatranih dimenzija globalizacije – „njena ekonomska dimenzija se često naziva i „korporativnom globalizacijom” ili „globalizacijom odozgo”. U zaključnim razmatranjima će se izneti i nekoliko smernica na temu šta činiti u vezi sa genetskom modifikacijom organizama u hrani koja se nalazi i u našoj zemlji kao i sa hranom koja se nalazi na našem stolu. Ona je začeta sa čovekom koji je krenuo sa najstarije naseljene teritorije u osvajanje ostatka sveta. 1. Indeks. S.na makro i na mikro nivoima. Ipak nije moguće formulisati jednu sveobuhvatnu definiciju jednog ovakvog složenog globalnog fenomena. Novi Sad. R. Alfa – Graf NS. Ona se manifestuje kako u smislu sve većih i sve razgranatijih međunarodnih transakcija dobara. Smatra se da je „raniji proces integracije danas zamenjen procesom globalizacije svetske ekonomije“ 4 i u slici današnjeg sveta vidimo kako „se 40 % bogatstva planete nalazi u rukama 1 % stanovništva kao i to što 34. Današnji svet u kojem živimo karakterisu „dominacija transnacionalnih korporacija uz snažan uticaj države u ekonomiji i globalizacija svetske ekonomije“ 3 . T.). (2009. U suštini je večita čovekova težnja za širenjem svoje teritorije uticaja i interakcije. strana 9 3 B. 464 – 466 4 J. (2005. Studentski informativno – izdavački centar Novi Sad. Jednak. Ova težnja se u mnoštvo navrata manifestovala kroz istoriju. Ekonomija.

u 16 i 00 5 . u 23 i 00 7 site : http://srbijabezgmo. Nauka o genetskoj modifikaciji organizama u hrani „U Rusiji su naučnici napravili eksperiment kojim su došli do zaključka da hrčci hranjeni genetski modifikovanom hranom nakon četvrtke reprodukcije potomaka ostaju sterilni. menjanje karte sveta – stvaranje novih zemalja.com/sta-je-gmo/ skinuto 19.wordpress. a naša slučajna ili namerna greška je u tome što on ima toliki značaj iako smo svesni ovog nedostatka. Kompanije za biotehnologiju u najvećoj meri modifikuju organizme na način na koji ih čine otpornima na direktnu upotrebu herbicida što omogućava biljkama da rastu dok sve oko njih umire. 01. formalna vlast kao uslov i slično. 2013. ekološke katastrofe uzrokovane sa strane čoveka. sve veća naseljenost sveta. 3.htm skinuto 17. čijom upotrebom izazivamo 7 bolesti i smrt kao se ističe u nekim pristrasnim izvorima. pokazuju tendenciju ka rastu do tačke raspada društva povećanje društvenog bruto proizvoda ni na koji način ne utiče na rast životnog standarda i smanjenje siromaštva. masovne internacionalne migracije.org. Genetski modifikovanim organizmima se najčešće smatraju vestački stvoreni organizmi.nspm. Genetska modifikacija organizama u hrani Ukoliko čovek stvori potomstvo sa ženom različite rase nastaće gentska modifikacija što se često ističe u korist multinacionalnim korporacijama ali skromno je mišljenje autorovo kako verovatno sa razlogom čovek ne može ostvariti potomstvo sa orhidejom ili nekom sličnom vrstom što veštačka genetska modifikacija ne samo što može već i masovno čini. Genetski inžinjering se ne treba miješati sa ukrštanjem vrsta na primer različitih pasmina ali ovo svakako često čine zagovornici genetske modifikacije i stvaraju veliku konfuziju mešajući je čak i sa kalemljenjem voćaka. organizovani zločini na svetskom nivou. Ovo ostavlja strašno veliku štetu na žemljištu na kojem se nakon što su se uzgajale kulture koje su genetski modifikovane teško mogu uzgojiti one koje to nisu i ovo stvara svojevrsni monopol unutar zemljišta. U ovom trenutku će se stati sa ovime jer su ostale formulacije veoma pristrasne nalik na onu u nastavku čemu nije mesto u ovom naslovu. 2013. 4. a 6 site : http://www.yu/ekonomskapolitika/2008_turajlic1112ttt. sve više unutrašnjih lokalizovanih ratova. To su sve varke koje koriste vrlo samouvereno koriste zagovornici genetske modifikacije organizama i nekome neinformisanom to može stvarno imati smisla. 01.o o o o o o o o o kao najvažnija ističu se sve veće razlike u materijalnom smislu u svakoj zemlji. Verovatno najveći nedostatak agregatne veličine društvenog bruto proizvoda jeste to što ona ne govori ništa o raspodeli među stanovništvom. Ako društvene nejednakosti kao u većini društava. iscenirani i namerno začeti ratovi na etničkoj osnovi.

Hrčcima koji su hranjeni genetski modifikovanom hranom u trećoj generaciji u ustima su rasle malje.ru/2012_12_30/trebaju-li-svetu-gmo/ skinuto 17.smedia. Sa svime ovime ćemo se i mi uskoro susretati u našoj zemlji. Svet u kojem vlasnici semena žitarica koje su nužne u čovekovom opstanku će moći uslovljavati ceo svet zato što će uticati na količinu i kvalitet hrane koja se neminovno mora sejati i stvarati. Sjedinjene Američke Države su još uvek svetski lider u uzgoju genetski modifikovanih organizama za hranu. 6.rs/biznis/vest/33686/amerika-gmo-hrana-brazil-gmo-osvaja-svet-osvaja-svet. Ono što je najstrašnije jeste to što je uzgoj kultura koje su genetski modifikovane ozakonjen u većini zemalja sveta o čemu će se reći više malo kasnije. 2013. 01. Ti uslovi se tiču čuvanja semena na način na koji se ono čuvalo milenijumima. a naučnicima nije jasno zašto je do toga došlo“ 8 . 2013.hr/2012-transformacijasvijesti/2012/10/1631052103/gmo-kraj-ili-pocetak-gladiu-svijetu. i svet mora da počne sa aktivnim korišćenjem genetski modifikovane hrane“ 10 .dnevnik. Nakon što se otkrije kako novo seme nije onakvo kako je to rečeno ne može se više vratiti na staro jer istoga nema više i ne može se naći. u 23 i 00 6 . 01. Sporovi po ovom pitanju nikako se ne stišavaju. U nekim zemljama ono se čak i poklanja ali uz izvesne uslove i ugovor.html skinuto 19.ruvr. Učešće genetski modifikovanih useva je oko 90 % u ukupnim površinama.još je sredinom 90 – tih otkriveno da genetski modifikovani organizmi defektno utiču na čoveka. nego sa nepravilnom raspodelom hrane. One su narasle na 160 miliona hektara. 01. Genetski modifikovano seme je dizajnirano tako da počini samoubistvo nakon žetve što znači da ga nije moguće koristiti za ponovnu setvu i na taj smo način prisiljeni kupovati novo seme iz godine u godinu. Najveći uvoznici genetski modifikovane hrane su Kina i Evropska Unija u kojima se soja prvenstveno koristi kao hrana. 5. U tom svetu u kojem su na strani monopolističke kompanije kao što je Monsanto čak i zakoni zemalja neće se ni moći koristiti ništa što nije Monsanto – vo seme. a Monsanto je to ocenio istinitom ali nevažnom nuspojavom. Stanovišta o organskoj i o genetski modifikovanoj hrani „Mnogi naučnici problem gladi ne vezuju sa deficitom proizvoda. Više je nego očito šta će ovo značiti za nekoliko generacija useva. Genetičari se ne slažu – hrane nije dovoljno. u 23 i 00 9 site http://www.html skinuto 17. Informacije slične ovima mogu se naći na mnogim mestima što ilustruje konstantan rast uzgoja kultura koje su genetski modifikovane. Mnoštvo protivnika genetski modifikovane hrane uveravaju da svaka zemlja koja počne aktivno koristiti genetski modifikovanu hranu postaje eksperimentalni prostor zato što uticaj genetski modifikovane hrane na organizam čoveka nije proučen ali zastupljeno je i 8 site : http://blog. Genetska modifikacija organizama u hrani u svetu „Oko 17 miliona farmera u 29 zemalja sveta u protekloj godini je uzgajalo kulture koje su genetski modifikovane. 2013. Nakon Država nastupa Brazil zato što je on drugi najveći svetski uzgajivač na osnovu površine zasejane genetski modifikovanom sojom. što je za osam odsto više nego prošle godine“ 9 . u 16 i 00 10 site http://serbian.

centerforfoodsafety. nažalost. 6. 7 . U ovome je reč je o ogromnom eksperimentu. U ovim trima zemljama važi rečeno.1.site : http://www. Takvo je. Na njoj je srbija označena kao jedina zemlja u Evropi u kojoj zvanicno zakonom genetski modifikovana hrana nije ozakonjena što isto važi i za njen uvoz i uzgoj. Stanovišta o genetskoj modifikaciji hrane u našoj zemlji Na slici u nastavku nalazi se svetska mapa koja objašnjava koje zemlje su u kojoj fazi razvoja genetske modifikacije organizama ili trovanja istima. U slučaju naše zemlje na osnovu zakona u njoj se ne mora označavati genetski modifikovana hrana zato što je ona sama van zakona. slika 1 – svetska mapa koja ilustruje koje zemlje su u kojoj fazi razvoja genetske modifikacije organizama izvor . a u ostalima važi samo manja ili veća tolerancija na označavanje genetske modifikacije hrane.mišljenje kako nove tehnologije suprotno tome štite čoveka od bolesti. stanje stvari u vremenu sastavljanja ali će se veoma uskoro izmeniti. To u stvari i nije eksperiment zato što se svaki eksperiment ostvaruje uz izvesnu kontrolu.org/ge-map/# Ova slika je nužna zato što se njome ukazuje na to kako je samo u našoj zemlji sa još tri zemlje u svetu genetska modifikacija izvan zakona u svakom smislu.

239.7. Već se može naslutiti kako će to teći u našoj zemlji zato što u svojim propisima Svetska trgovinska organizacija dozvoljava samo privremene mere ograničavanja prometa ali i to samo u slučaju u kojem nisu raspoloživi relevantni naučni dokazi za procenu rizika. nije veoma verovatno.rs/vesti/naslovna/aktuelno. 01. 8. u 16 i 00 8 . Svetska trgovinska organizacija je uslovlila našu zemlju za članstvo u istoj „korišćenjem Kodeksa alimentarijusa koji sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani“ 13 .pravda.html%3a413051-srbija-tokom-2013-otvaravrata-za-gmo skinuto 21. U tom slučaju neophodno je da države u razumnom roku rade na činjenicama na osnovu kojih se izvršava objektivnija procena rizika i preispituju mere zabrane. Ipak trajna zabrana nije moguća prema pravilima Svetske trgovinske organizacije osim ukoliko se naučno ne dokaže štetnost genetski modifikovanih organizama što. Alternativna stanovišta o genetskoj modifikaciji hrane U izvorima u kojima se često mogu naći alternativna stanovišta rečeno je kako genetski modifikovana hrana i kodeks alimentarijus o kojem će se kasnije reći nešto više reči jesu u stvari „genocid nad srpskim narodom. u 04 i 00 12 site : http://www. a upotreba genetski modifikovane hrane decu u našoj zemlji rezultuje ranim ulaskom u polno sazrevanje i razne promene u organizmu i opasnost od dobijanja kancera u kasnijim godinama“ što upozoravaju još i mnogi.rs/2012/08/14/gmo-zlocin-nad-decom-u-srbiji-hormoni-divljaju-kodpetogodisnjaka-a-kancer-preti-u-18-godini/?lng=lat skinuto 19. 01. 11 site : http://www. 2013.novosti. 2013. naravno.html%3a413051-srbija-tokom-2013-otvaravrata-za-gmo skinuto 21.novosti. „Osnovni postulat Svetske trgovinske organizacije je zabrana vancarinskih ograničenja trgovini uključujući i zabrane uvoza osim ukoliko je iz razloga zaštite zdravlja ljudi kao i životinja i biljaka“ 12 . 01.rs/vesti/naslovna/aktuelno. To će rezultirati veoma striktnim uslovima za uvoz svakog pojedinačnog proizvoda koji ima genetski modifikovane organizme kao i sprečavanjem uvoza ukoliko se posumnja ili ustanovi kako je isti nesiguran za korišćenje. Ovakvi uslovi značiće korišćenje genetski modifikovanih organizama i veštačkog hormona rasta što će uzrokovati ranije polno sazrevanje. 2013. Autor u ovom trenutku svojim skromnim mogućnostima nije u stanju zamisliti kako ovo može ne teći u korist uvoza genetski modifikovane hrane. Stanovište svetske trgovinske organizacije o genetskoj modifikaciji „Srbija će u završnoj fazi pregovora o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u okviru procesa usaglašavanja sa pravnim tekovinama Evropske Unije morati da izmeni svoje postojeće propise o genetički modifikovanim organizmima“ 11 . Ono što je našoj zemlji najinteresantnije je to što teret dokazivanja opravdanosti i veličine mere u odnosu na rizik je na državi koja meru uvodi.239. u 04 i 00 13 site : http://www.

U nastavku će se navesti neke malo zanimljivije. U istom će se nastojati uvažiti autoritet vlasnika. I zvanične izjave su slične ako ne i iste kao što je i ono što stoji u zakonima ali stvari u stvarnosti verovatno nisu u tolikoj meri. šta se u izvoru kao što je Blic može očekivati? Ovima slične izjave se neće navesti zato što su veoma slične i nezanimljive. Genetska modifikacija hrane u našoj zemlji Veoma je teško reći šta je stvarno stanje naročito oslanjajući se na izvore i ne izvršivši svoje istraživanje. U izvorima je mnoštvo izjava koje su u najmanju ruku katakližmične ali je već rečeno kako će se one stavljati u što manjoj meri zato što je osnovni cilj sastavljanja što racionalnije i neostrašćeno razmatranje strana i koliko je to u moći otkrivanje istine i formiranje stava autra. Uostalom. 9 .9. Kako su u ovoj zemlji zvanično stanje stvari i naročito željeno stanje stvari u zakonima veoma retko i slični stvarnim stanjem stvari naslov će najverovatnije služiti svrsi.

informisanje i aktivizam. uticanje kroz političke stranke.) i uzgojem paprike na terasi u malom stanu ali i razvojem CMS – a na svom Internet site – u na ovu temu. Veliki kapitali su neumoljivi što znači kako se on kreće u smeru koji on sam nalaže i nikakva naučna otkrića ni zakoni na to nemaju suviše uticaja i zato svojim preporukama neće nastojati uticati ni autor. uticanje kroz nvo sektor. Treća stvar je aktivizam i to na sve načine kao što su: uticanje na organe vlasti. To mora imati efekta zato što ukoliko nema tražnje nema ni novčane realizacije na tržištu. uticanje kroz ustanove kulture i uticanje na sve ostale načine! Verovatno je najvažnija stvar širenje informacija! U najkraćem ono što nam je činiti su slušanje. Tražnju ćemo smanjiti na taj način što ćemo kupovati samo organsku hranu i što ćemo na svoju okolinu uticati u istom smislu. Što se tiče aktivnosti osnovno je smanjiti tražnju za genetski modifikovanom hranom. 10 . Autor je nastojao što sažetije izložiti veoma široku materiju i to sa sve okruženjem u kojem se ona nalazi ali ostalo je još more materijala koji nije na ovim stranicama. Druga stvar koju možemo učiniti jeste samostalno uzgajanje organske hrane na svom zemljištu. Veliki umovi i stručnjaci su nastojali to ali nisu imali uticaja. Ako smo u stanju. prim. Osnovno je informisati se. a ukoliko nema novca svaka kompanija se mora u nekom trenutku zatvoriti. U tom slučaju najvažnije je ono što mi sami možemo učiniti. To je zato što su u ovom slučaju investicije enormne kao i zato što će u tom slučaju sam kapital otići iz te kompanije na neko njemu srećnije mesto jer on to ume. O tome će se reći kasnije nekoliko reči više. Internet site nije host – ovan na stranom serveru. Autor na žalost nema vremena za kratka zaključna razmatranja na temu zato što je suviše zauzet hranjenjem pitona na tavanu (kalifornijskih glista. Manji su ali ni to nije lako. Što se tvoraca i nosioca naše ekonomije tiče na iste se nekako i može uticati. Seme nije genetski modifikovano. aut. Na nas same kao i na našu okolinu eventualno možemo imati neki uticaj. uticanje kroz organe vlasti.Zaključak Velike multinacionalne korporacije imaju i velike kapitale. razmišljanje.

html 14. Poslovno okruzenje. Đuric – Kuzmanovic.lt. site : http://srbijabezgmo.politika. T.). Ilić. Đuric – Kuzmanovic.wikipedia. site : http://www.com/discoveryguides/gmfood/overview. (2008. Nacionalna ekonomija..wikipedia..hr/2012transformacijasvijesti/2012/10/1631052103/gmo-kraj-ili-pocetak-gladi-usvijetu.239.. Gojsina.wordpress.agroportal. S.info/content/%C5%A1ta-je-ta%C4%8Dno-gmo-i-za %C5%A1-bi-nas-se-trebao-ticati 8. Novi Sad.wikipedia.pravda. Beograd. Indeks. T.Literatura 1. 2007 7.org/sr-el/%D0%93%D0%B5%D0%BD %D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC %D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%BE %D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%BE %D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC 5.csa. Alfa – Graf. T.php 11.dadalos.). Visoka Poslovna Škola.rs/pogledi/svi-smo-u-programu-70-posto-hrane-u-svetuje-genetski-modifikovano skinuto 11 .html 2. site : http://srbijabezgmo.rs/rubrike/potrosac/da-li-gmo-dolazi-u-srbiju. site : http://sr. R. site : http://www.novosti. site http://www.ruvr. Nova evropska ekonomija. (2005.org/ge-map/# 10.vestinet.rs/vesti/naslovna/aktuelno. site : http://www.ru/2012_12_30/trebaju-li-svetu-gmo/ 17. site : http://www. (2007. Novi Sad 4. site : http://en. SENTGRAF – Sremska Kamenica.org/globalisierung_bih/grundkurs_3. Đurić – Kuzmanović. J.htm 12. Jednak.blic. site : http://www. Kelner. Globalizacija i postmoderni zaokret.rs/biznis/vest/33686/amerika-gmo-hrana-brazil-gmoosvaja-svet-osvaja-svet. Novi Sad 6. Studentski informativno – izdavački centar Novi Sad. Beograd 1. S. (2009. site : http://www.abrasmedia.html%3a413051-srbijatokom-2013-otvara-vrata-za-gmo 13.). site : http://www. Osnovi Ekonomije.. B.who. Barac.rs/vesti/drustvo/347284/u-srbiji-nema-genetskimodifikovanih-proizvoda-hrana-bezbedna 9.. J. site : http://www. site http://serbian. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.).hr/poljoprivreda/ratarstvo/brazil-gmo-soja-na-vise-od90-posto-povrsina/ 18. D. site http://www. mit ili stvarnost. Tomić.smedia. Ekonomija. (2003.int/foodsafety/publications/biotech/20questions/en/ 16. site : http://blog. site : http://en. site http://www. zbornik Globalizacija.dnevnik.rs/2012/08/14/gmo-zlocin-nad-decom-u-srbiji-hormonidivljaju-kod-petogodisnjaka-a-kancer-preti-u-18-godini/?lng=lat 15.html 19. Alfa – Graf NS.com/2012/10/10/srbija-izuzetak-na-svetskojmapi-gmo-ne-predajmo-se/ 6. Novi Sad 5. Jednak. 2002 2.).org/wiki/genetically_modified_organism 4. site : http://www.org/wiki/genetically_modified_food 3.com/sta-je-gmo/ 7. Alfa – graf NS.centerforfoodsafety. Novi Sad 3.wordpress.