Tamara Alfirević 2012.

1. Razvoj, definicija i predmet izučavanja socijalne medicine
Razvoj socijalne medicine je usko povezan s razvojem preventivne medicine, a veliki uticaj na nju je imao veoma dinamican razvoj sistema i organizacije zdravstvene zastite u svetu i nasoj zemlji. Socijalna medicina se razvija jos od starih Vavilonaca do danas, a taj razvoj se ogleda u zastiti zdravlja, sportu, snabdevanju vodom i suzbijanju epidemija. Propisivani su mnogi zakoni koji su imali za cilj sprecavanje oboljenja, redovnu vakcinaciju i dobre higijenske uslove. H. Mahler 1975. istice da je faza kurativne medicine ustupila mesto preventivnoj koja je ostvarila narocito velike rezultate u prevenciji i kontroli masovnih zaraznih bolesti, a faza preventivne medicine ustupa mesto socijalnoj medicini. Na nasim prostorima imamo podatke o: prvoj bolnici koju je podigao car Dusan, lekarima i apotekarima s pocetka XIV veka u Kotoru i zacetaku socijalne medicine u Ustavu iz 1838. godine. Zadatak socijalne medicije je da preduzme sve sto je potrebno da se zastiti srpski narod i ukloni sve protivno. Posle Drugog svetskog rata socijalna medicina je pod uticajem sovjetske medicine tzv. socijalna higijena. Definicija socijalne medicine po Grotjahnu je da je to sinteza medicine i sociologije. Po definiciji Andrije Štampar socijalna medicina se bavi istrazivanjem socijalnih odnosa i patoloskih pojava u narodu, a ne socijalnim bolestima stanovnistva. Takodje je istakao da je socijalna higijena deo socijalne medicine a ne isto. Nije moguce dati jedinstvenu definiciju socijanlne medinice zbog razlicitog politickog uredjenja zemalja i socio-ekonomskih uslova. Katedra za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu je dala svoju definiciju po kojoj je socijalna medicina nauka koja se bavi proucavanjem uticaja socijalnih faktora na zdravlje stanovnistva i pronalazenjem metoda za njegovo unapredjivanje. Socijalna medicina prilazi zdravlju i bolesti kompleksno ali se koncentrise na socijalne faktore pa se tako moze zakljuciti da je delokrug socijalne medicine mnogo siri od mnogih grana medicine. Predmet izucavanja socijalne medicine je: 1. izucavanje socijalnih faktora koji uticu na zdravlje i metodama unapredjivana zdravlja kao i mere ocuvanja i unapredjivanja zdravlja stanovnistva 2. izucavanje bolesti koje ugrozavaju ili mogu da ugroze celokupno stanovnistvo ili njegove delove s ciljem da se nadju takva resenja i mere drustva kojima ce se njihov znacaj dovesti na nivo na kome nece predstavljati opasnost za drustvo 3. istrazivanje koje grupacije su osetljivije na bolesti i koje mere zastite treba primeniti. 4. izucavanje sistema zdravstvene zastitie i organizacija zdravstvene sluzbe 5. obrazovanjem i usavrsavanjem zdravstvenih radnika 6. izucavanje metoda unapredjenja zdravlja 7. pracenje rada, preporuka i publikacija medjunarodnih organizacija.

2. Strategija zdravlje za XXI vek
Rezolucija ″Zdravlje za sve″ je imala za cilj postizanje takvog nivoa zdravlja koji će svakom stanovniku sveta omogućiti da vodi socijalno i ekonomski produktivan život. I ranije je bilo jasno da je cilj ″zdravlje za sve″ trajni putokaz koji ne treba menjati. Međutim da bi se ovaj krajnji cilj ostvario, neophodno je povremeno korigovati posebne ciljeve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji. U skladu sa tim, a kao odgovor na brojne promene na kraju XX veka (starenje stanovništva, dominacija MNB, siromaštvo i rast nejednakosti, urbanizacija, promene u životnoj sredini, ekološki problemi itd.), 1995. godine započet je proces inovacije Strategije i izrada dokumenta ″Zdravlje za sve u XXI veku″. Uzimajući u obzir sve globalne promene, kao i dotadašnja iskustva formulisani su novi pojedinačni ciljevi i definisani pravci politike za njihovu realizaciju, te je 1998. godine usvojen i novi dokument ″zdravlje za sve - politika za XXI vek.″ Kao osnovni ciljevi ove globalne politike izdvojeni su: • Povećanje dužine zdravog života za sve ljude • Obezbedjivanje pristupa adekvatnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti • Jednakost u zdravlju izmedju zemalja i unutar zemalja.

Page1

Tamara Alfirević 2012.

Takođe, definisano je i 10 globalnih ciljeva SZO za XXI vek: 1. Povećati jednakost u zdravlju 2. Povećati preživljavanje i kvalitet života 3. Zaustaviti globalne trendove vodećih pandemija 4. Eradikacija i eliminacija odredjenih bolesti 5. Poboljšati pristupačnost vode, sanitacije, hrane, stanovanja 6. Unaprediti zdrave stilove života i smanjiti štetne po zdravlje 7. Razvoj, implementacija i monitoring nacionalnih politika zdravlje za sve 8. Unaprediti pristupačnost esencijalne visoko kvalitetne zdravstvene zaštite 9. Implementacija nacionalnih i globalnih zdravstvenih informacija 10. Podrška istraživanju za zdravlje U skladu sa ciljevima SZO, Evropski region je utvrdio svoju politiku poznatu kao ″21 cilj za XXI vek″, čiji je osnovni cilj postići pun zdravstveni potencijal za sve. Ciljevi evropskog regiona: CILJ 1: SOLIDARNOST IZMEDJU ZEMALJA U EVROPSKOM REGIONU Do 2020. godine, sada prisutna razlika u zdravlju medju zemljama članicama Evropskog Regiona treba da bude smanjena za bar 30% . To se odnosi na razliku u očekivanom trajanju života izmedju trećine Evropskih zemalja sa najvišim i trećine zemalja sa najnižim očekivanim trajanjem života. Smanjenje je prvenstveno na osnovu ubrzanog napretka u zemljama koje su najugroženije. CILJ 2: JEDNAKOST U ZDRAVLJU UNUTAR ZEMALJA Do 2020. godine razlika u zdravlju izmedju socioekonomskih grupa unutar zemalja treba da se redukuje poboljsanjem nivoa zdravlja najugroženijih kategorija stanovništva. Razlika u očekivanom trajanju života treba da se smanji za 25% i to unapredjenjem socioekonomskih uslova koji utiču na nivo zdravlja, kao što su prihod, obrazovanje, dostupnost zapošljavanja. Udeo siromašnih se mora osetno smanjiti dok se ljudima sa posebnim potrebama u vezi zdravlja, socijalnog statusa ili ekonomskim uslovima mora omogućiti dostupnost odgovarajućoj zaštiti. CILJ 3: ZDRAV POČETAK ŽIVOTA Do 2020. godine sva novorodjenčad i predškolska deca iz Regiona treba da imaju viši niivo zdravlja koji im omogućuje zdrav početak života. To ce se postici osiguravanjem dostupnosti zastite reproduktivnog zdravlja žene, kao i prenatalne, perinatalne i zdravstvene zaštite dece. Smrtrnost odojčadi ne sme preći 20 na 1000 živoridjenih u bilo kojoj zemlji regiona, a u zemljama u kojima je taj cilj već dostignit težiti stopi od 10 i manje na 1000 živorodjenih kao i povećanje učešća dece bez kongenitalnih poremećaja ili invalidnosti. Smrtnost i invaliditet od nesreća i nasilja kod dece ispod 5 god starosti treba smanjiti za 50%. CILJ 4: ZDRAVLJE MLADIH OSOBA Do 2020. godine mladi u Regionu bi trebali da budu zdraviji i više u mogućnosti da ostvare svoju ulogu u društvu. To ce se postici razvoju zdravih zivotnih navika koje štite zdravlje i sposobnost da načine zdrave izbore kao sto su nekonzumiranje duvana, alkohola i droga i povecano bavljenje sportom. Smrtnost i invalidnost od nasilja i nesrećnih slučajeva omladine treba da se smanji na polovinu kao i incidencija tinejdzerskih trudnoca. CILJ 5: ZDRAVO STARENJE Do 2020. godine osobe od 65 godina i starije treba da dobiju mogućnost da iskoriste ceo svoj zdravstveni potencijal igrajući aktivnu ulogu u društvu. Treba da se obezbedi porast u očekivanom trajanju života i u godinama bez invaliditeta kod osoba starih 65 godina kao i porast broja ljudi od 80 godina koji imaju takav nivo zdravlja koji im omogućava da sačuvaju samostalnost u kućnom okruženju i zadrže svoje mesto u društvu.

Page1

Tamara Alfirević 2012.

CILJ 6: UNAPREDJENJE MENTALNOG ZDRAVLJA Do 2020. godine psihosocijalno blagostanje ljudi treba da bude poboljšano i prevalenca mentalnih zdravstvenih problema treba da bude značajno smanjena a ljudi treba da poseduju povećanu sposobnost da se nose sa stresovima iz svakodnevnog života. CILJ 7: REDUKCIJA ZARAZNIH BOLESTI Do 2020. godine zdravstveni efekti zaraznih bolesti treba da budu značajno smanjeni kroz sistematski primenjene programe eradikacije, eliminacije i kontrole infektivnih bolesti od socijalno medicinskog značaja. Oboljenja kao sto su neonatalni tetanus i boginje budu eliminisane. Da se smnji broj obolelih od difterije, hepatitis B, zausaka, velikog kašlja, kongenitalnog sifilisa. Svaka zemlja bi trebala da pokaže kontinuirano opadanje u incidenci, mortalitetu i posledicama infekcije HIVom, drugim seksualno prenosivim bolestima, tuberkulozom, i akutnim respiratornim i gastrointestinalnim bolestima kod dece. CILJ 8: REDUKCIJA NEZARAZNIH BOLESTI Do 2020. godine morbiditet, invaliditet i prevremena smrtnost izazvani glavnim hraoničnim bolestima kao sto su kardiovaskularne, karcinomi, dijabetes i oboljenja vezana za njega treba da budu sniženi na najniže moguće nivoe u celom regionu. Bar 80% dece mladje od 5 godina treba da su bez karijesa a dvanaestogodišnjaci u proseku treba da imaju manje od 1,5 zuba koji je pokvaren, izvadjen ili plombiran. CILJ 9: REDUKCIJA POVREDA Do 2020. godine treba da postoji značajan pad u broju povreda invaliditeta i smrti nastalih zbog nesreća i nasilja u region zbog saobracajnih nesreca, nesreća na poslu, u kući i slobodnom vremenu. CILJ 10: ZDRAVA I BEZBEDNA FIZIČKA SREDINA Do 2015. godine svi ljudi u regionu bi trebali da žive u bezbednoj fizičkoj sredini gde je izloženost opasnim zagadjivačima po zdravlje na nivou medjunarodno priznatih standard. Ljudi moraju imati dostupnost dovoljnim količinama vode za piće odgovarajućeg kvaliteta. CILJ 11: ZDRAVIJI ŽIVOT Do 2015. godine svi ljudi bi trebali da usvoje zdraviji način života kao sto su zdrave navike u oblasati ishrane, fizičke aktivnosti i seksualnog života treba da budu u porastu. Značajan porast u dostupnosti, prisutnosti i kupovnoj moći za bezbednu i zdravu hranu. CILJ 12: REDUKCIJA ŠTETNOSTI ALKOHOLA, DROGE, PUŠENJA Do 2015. godine efekti po zdravlje zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci kao što su duvan, alkohol i droge treba da budu značajno sniženi u svim zemljama regiona. CILJ 13: USLOVI ZA ZDRAVLJE Do 2015. godine svi ljudi u regionu bi trebali da imaju veće šanse da žive u zdravoj fizičkoj i socijalnokj sredini tj. domu, školi, radnom mestu i zajednici. CILJ 14: MULTISEKTORSKA ODGOVORNOST ZA ZDRAVLJE Do 2020. godine svi sektori bi trebali da prepoznaju i prihvate odgovornost za zdravlje i da se poveca investiranje u zdravlje u tom odredjenom sektoru i u skladu sa tim orijentisati svoje propise i aktivnosti. CILJ 15: INTEGRISANI ZDRAVSTVENI SEKTOR Do 2010. godine ljudi u regionu treba da imaju bolju dostupnost primarnoj zdravstvenoj zaštiti koju prati fleksibilni bolničkli sistem.

Page1

Tamara Alfirević 2012.

CILJ 16: RUKOVODJENJE ZA KVALITETNU ZAŠTITU Do 2010. godine sve zemlje članice bi trebale da obezbede takvo rukovodjenje u zdravstvenom sektoru koje obuhvata dijapazon od populacionih zdravstvenih programa do individualne zdravstvene brige na kliničkom nivou sa orijentacijom ka efektima te zaštite po zdravlje populacije ili pojedinca. CILJ 17: FINANSIRANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ALOKACIJA RESURSA Do 2010. godine sve zemlje članice bi trebale da imaju stabilno finansiranje i razvijene mehanizme za alokaciju resursa u sistemu zdravstvene zaštite bazirane na principima jednake dostupnosti, kost efektivnosti, solidarnosti i optimuma kvaliteta. Trošenje na zdravstvenu zaštitu mora biti u skladu sa zdravstvenim potrebama stanovništva a resursi treba da budu usmereni na promociju zdravlja, i njenu zaštitu, lečenje i negu uzimajući u obzir kratkoročne efekte kost efektivnost i dostupne naučne dokaze. CILJ 18: RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA ZA ZDRAVLJE Do 2010. godine sve zemlje članice bi trebale da osiguraju da svi profesionalci u oblasti zdravstva i drugih sektora imaju usvojeno odgovarajuće znanje, stavove i veštine potrebne za zaštitu i promociju zdravlja. Obrazovanje profesionalaca u oblasti zdravlja treba da bude bazirano na principima strategije zdravlja za sve pripremajući ih da obezbedjuju promotivne, preventivne, kurativne i rehabilitacione usluge dobrog kvaliteta. CILJ 19: ISTRAŽIVANJE I ZNANJE ZA ZDRAVLJE Do 2005. godine sve zemlje treba da imaju razvijena istraživanja u oblasti zdravlja, informacione i komunikacione sisteme koji pomažu usvajanje, korišćenje i diseminaciju znanja u skladu sa strategijom Zdravlje za sve. Informacije o zdravlju treba da budu lako dostupne i upotrebljene odstrane političara, rukovodilaca, zdravstvenih i drugih profesionalaca kao i stanovništva uopšte. CILJ 20: MOBILIZACILJA PARTNERA ZA ZDRAVLJE Do 2005. godine primenom politike zdravlja za sve treba da angažuje pojedince, grupe i organizacije unutar javnog i privatnih sektora u saradnji i partnerstvu za zdravlje. CILJ 21: POLITIKE I STRATEGIJE ZA ZDRAVLJE ZA SVE Do 2010. godine sve zemlje članice treba da imaju u primeni politiku zdravlja za sve kako na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou podržanu odgovarajućom infrastrukturom procesom upravljanja i vodjstvom. Politika i zakoni na nacionalnom nivou treba da posluže kao motivacija i inspiracija za politiku i propise na nivou regiona, grada i lokalne zajednice i u sredinama kao što su škole, radne organizacilje i kuća. Svi ciljevi treba da budu praceni i evaluirani.

3. Komunikacije u zdravstvu
Osnova pravilnog komuniciranja je pravilno izlaganje ideja, slusanje i verovanje u poruku koju prenosimo. Osnovni elementi komunikacije su: • Pošiljalac/komunikator - osoba koja šalje informacije • Namera pošiljaoca - misao, ideje, osećanja koja se žele poslati primaocu • Kodiranje - pošiljalac prevodi (kodira) misli, osećanja, ideje u poruku • Slanje poruke kroz informacione kanale (razgovor, pismo, E-mail, fax, neverbalno i drugo) • Primalac • Dekodiranje - transformisanje poruke na način da bude razumljiva primaocu Da bi se uspešno odgovorilo na komunikaciju poruka mora da utiče na čula (vid, sluh). Poruka mora da privuče pažnju i na kraju mora biti korektno interpretirana (odredjivanje namere pošiljaoca). Uspešan komunikator neće biti dok ne dobije povratne (fidbek) informacije, na osnovu kojih se proverava da li je primalac razumeo poruku. Svaka poruka mora imati verbalni deo, vizuelni i neverbalni koji se ogleda u tonu, mimici i pokretima govrnika.

Page1

Pomaže i u motivaciji. teže ih je sakriti. • pitajte. Ona utiče na oblikovanje i predikciju kako ćemo delovati i izvoditi aktivnost. odobravanja.masovna komunikacija.osmeh . zapisivanje. To se naročito vidi kada se poruka govorom i neverbalna poruka razlikuju.Tamara Alfirević 2012. Ako su ovi pozitivni znaci preterani onda oni postaju više negativni nego pozitivni.facijalna ekspresija . Neverbalna komunikacija je kritična u slanju i primanju poruke. b) primalac poruke . davanje prevelikih količina informacija odjednom. opuštene ruke. Aktivno slušanje uključuje i postavljanje pitanja kako bi se pojasnili ili izdvojili važni detalji (objašnjenje).klimanje glavom Relaksirano držanje tela.najlošija kombinacija je kada se kanal prekida i ponovo uspostavlja. nezainteresovanosti. Obično kada komuniciramo mislimo na interpersonalnu komunikaciju.kontakt očiju .fizička pojava .pozicija tela . odredjenim izrazima lica. podsticanje) i sumiranje najznačajnijih ideja i osećanja koja su se javila tokom razgovora. stavovima.karakteristike glasa .dodir . Postoje brojne prepreke koje otezavaju komunikaciju a to su: a) pošiljalac poruke . Postoji i intrapersonalna komunikacija koja predstavlja komunikaciju koju imamo sami sa sobom (kada mislimo mi komuniciramo sa sobom). koristeći aktivne tehnike slušanja: objašnjenje. Ove poruke su manje pod svesnom kontrolom. Komunikacija se obavlja na više načina: intrapersonalno.svojim nivoom slušanja. tako da se i sami mirno ponašate • pokažite da želite da slušate (ne čitajte ili radite dok pacijent govori) • pokušajte aktivno shvatiti vašeg sagovornika (empatija) • nemojte pretpostavljati da znate šta vaš sagovornik želi da kaže • smanjite distrakciju (zatvorite vrata) • budite strpljivi • slušajte i pokažite sagovorniku da slušate: pogledom. klimanjem glave i dr. hvaljenje. osoba ima loša iskustva sa njim. naginjanje tela se generalno smatra pozitivnim govorom tela. Neverbalna komunikacija je efikasnija kada je više ekspresija u isto vreme (npr. klimanje glavom. parafraziranje. koja uključuje najmanje dve osobe ili se odvija unutar ili izmedju grupa ljudi . bolesti ili ograničernih mogućnosti i kapaciteta za shvatanje i memorisanje. poruke su kontradiktorne i nekonzistentne. pa mogu imati veće značenje nego reči. kontakt očiju. nagnutosti napred). Da bi se ojačali efekti individualnog rada u zdravstvenoj praksi posmatrajte Page1 . stavom. interpersonalno i neverbalno.nema dovoljan ugled. osmeh (dodatno humor). davanje do znanja sagovorniku da se poštuje važnost i značenje onoga o čemu se govori (hvaljenje. predrasudama. sumiranje.gestovi . ponavljanje rečenog sopstvenim rečima (parafraziranje). c) komunikacijski kanal . kombinacije osmeha. Saveti za dobro slušanje u zdravstvenoj praksi • prestanite govoriti • smirite sagovornika. postojanje umora.hod i način hoda . U neverbalne poruke spadaju: .

4. Obe ove dimenzije za definisanje zdravlja su znacajne jer integrisu aspekte socioekoloske paradigme i usmeravaju ih na operativnu definiciju specficnih koncepata i parametara. stresa i oboljenja. Kad je u pitanju pojedinac.Zdravlje. znanje. veza izmedju nataliteta i mortaliteta. prilikom usvajana strategije ``Zdravlje za sve do 2000. Da bi se dobila jedna operativna definicija koja bi sluzila za merenje zdravlja moraju se koristiti mnogobrojne postavke. U kojoj meri ce individua biti sposobna da kontrolise stres. Unutar takve hijerarhije zdravlje moze biti definisano kao stanje dinamicke ravnoteze. tj ostane zdrava. Posto je ova definicija kritikovana kao preopsirna. ako je jasno povezano sa aktivnostima takvog sistema kao celine ili pojedinih njegovih delova. kondiciju. očekivanja. jasnoće logičnog toka misli. a ova sire zajednice.Tamara Alfirević 2012. a jedna od njih je Milerova. Zdravstvena ravnoteza predstavlja unutrasnje stanje u vidu dinamickog ekvilibrijuma tj male varijacije unutar usvojenih normi zdravlja. tj uspostavljanja kad je narusena. individua je deo porodice koja je deo lokalne zajednice. Kako govoriti? • jasno. konzistentno • razdvojte činjenice od mišljenja • fokusirajte se na jednu stvar u odredjenom vremenu • prilagodite svoj način izražavanja mogućnostima slušaoca • budite konzistentni sa neverbalnim znacima komunikacije • budite podrživi • ponovite poruku • proverite efekte koje je poruka ostavila. potreba i koriscenje zdravstvene sluzbe. Zdravstveni potencijal izrazava sposobnost interakcije izmedju pojedinaca i spoljne sredine u smislu odrzavanja dinamickog evilibrijuma ili njegovo ponovo uspostavljanje kada se narusi. zavisi od stabilnosti organizma i od sposobnosti jednike da kontrolise novonastalu situaciju tj od njene fleksibilnosti. visine glasa i informacije. Kvalitet zivota SZO godine 1993. kvalitet života i faktori koji na njega utiču Zdravlje je stanje potpunog fizickog psihickog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. Page1 . kada je jedinka adaptirana svojoj spoljnoj sredini ona je sposobna da odrzi ravnotezu. definiše kvalitet života kao percepciju pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi kao i u odnosu na sopstvene ciljeve. Pri normalim uslovima. putem epidemioloskih indikatora kao sto su: stabilnost u odredjenom vremenskom periodu. A kada je u pitanju zajednica. socijalne grupe ili socioekoloskog sistema. sadrzana u studiji o zivotnim sistemima. Po njemu. standarde i interesovanja. govor tela korisnika zdravstvene zaštite i kontrolišite svoj govor tela koristeći neverbalni vokabular koji će nositi pozitivne poruke. godine`` SZO je definisala zdravlje kao ``sposobnost za vodjenje ekonomsko i socijalno produktivnog zivota`` odnosno da do 2000 godine treba stvoriti uslove svakom stanovniku sveta da moze da vodi takav zivot. Na individualnom nivou ona znaci dobar nutricioni status. Ali kada dodje do promena u sredini doci ce do promena i unutar jedinke. ponasanje… Na nivou zajednice se izrazava u odnosu na potrebne aktivnosti ocuvanja dinamicke ravnoteze. Verbalna komunikacija ne zasniva se samo na značenju reči već i razumljivosti govora. Na osnovu ovih stavova mogu se definisati dve dimenzije zdravlja: zdravstvena ravnoteza i zdravstveni potencijal. imunitet. Zdravlje se prema tome posmatra kao dinamicka karakteristika individue. zdravstvena ravnoteza se utvrdjuje na osnovu postojecih bioloskih i psiholoskih parametara.

za određenu bolest ili za određenu vrstu tretmana Faktori koji uticu na zdravlje su. urbanizacija. • simptome povezane sa bolešću ili lečenjem. Ovde spadaju: zdrave ishrane. sport. To je širok koncept koga čine: • fizičko zdravlje pojedinca • psihološki status • materijalna nezavisnost/stepen samostalnosti • socijalni odnosi • odnos prema značajnim pojavama u okruženju Kvalitet života povezan sa zdravljem (Health Related Quality of Lufe – HRQoL) obuhvata najmanje 4 osnovne dimenzije i to: • fizičko funkcionisanje (samobriga.Tamara Alfirević 2012. na prvom mestu zdravstvena sluzba koja je znacajna u prevenciji bolest i njenoj kontroli. Svi ovi faktori deluju nezavisno na zdravlje ali pokazuju i medjusobnu povezanost. vazduha i povecanje otpada na zdravlje sredine.ovde spadaju mere specificne prevencije bolesti kroz aktivnosti usmerenih na: a. Socioekonomska sredina je sledeca komponenta koja utice na zdravlje a u nju spadaju: obrazovanje. Specifični upitnici se mogu konstruisati za određeno stanje. Merenje kvaliteta života Merenje treba da pokrije svaku objektivnu i subjektivnu komponentu koja je bitna za ispitivanu populaciju. Osnovini cilj preventivne medicine je da unapredi zdravlje i spreci pojavu i rzvoj bolesti. a kao instrumenti procene mogu se koristiti generički ili specifični upitnici. uklanjanje rizika oboljevanja ili povredjivanja c.delatnost koja obuhvata mere i metode usmerene ne na odredjenu bolest ili poremecaj vec na unapredjenje zdravstvenog stanja stanovnistva kroz multisektorsku saradnju sa oblastima cije aktivnosti su od znacaja za zdravlje pojedinca. fizičke aktivnosti. voda za pice. društvene aktivnosti). zanimanje. povreda i drugih poremecaja zdravlja. Sprecavanje i suzbijanje bolesti. 5. pusenje. Ove mere se smatraju i merama primarne prevencije 2. migracija. Ona se prvenstveno sprovodi na mestima gde ljudi zive i rade. upotreba hemijskih supstanci i radioaktivnih materija cini promena kvaliteta sredine i sve veca zagadjenost. Nihov znacaj je potvrdjen istrazivanjem Breslowa koji je dokazao da je povecan mortalitet povezan sa losim navikama. zagadjenost. Znacajan je uticaj zagadjene vode. suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti. uklanjanje uzorka bolesti ili povreda b. reproduktivna ponasanja znacajno uticu na zdravlje. Poseban problem u uslovima porasta broja stanovnika. Zdravstvena zaštita i faktori koji utiču na ostvarivanje zdravstvene zaštite Zdravstvena zastita predstavlja organizovanu i sveukupnu delatnost drustva na ocuvanju i unapredjenju zdravlja stanovnistva na sprecavanju. uslove stanovanja. a u sprovodjenju ucestvuju lokalna zajednica. zdravstvene ustanove i radnici. kao i za poređenje zdravstvenog stanja. smanjena fizicka aktivnost. Svi faktori imaju veliki uticaj na razvoj bolesti a kao mera prevencije najvaznija je zdravstvena zastita . Unapredjenje zdravlja. podizanje odbrambenih sposobnosti coveka Page1 . Generički upitnici nisu specifični za određenu bolest ili grupaciju pacijenata i primenjuju se u opštoj populaciji. Mere zdravstvene zastite: 1. Faktori kao sto su ishrana. polozaj u zanimanju. u poređenju sa onim što on smatra da je moguće ili idealno. • psihičko funkcionisanje (uključuje emocionalno stanje i kognitivno funkcionisanje) i • društveno funkcionisanje (obuhvata aktivnosti i druženje sa prijateljima) Kvalitet života povezan sa zdravljem reflektuje procenu ispitanika i njegovo zadovoljstvo sa trenutnim stepenom funkcionisanja. higijenskih uslova stanovanja. U ostvarenju zdravstvene zastite posebno mesto i ulogu ima zdravstvena sluzba kao profesionalna medicinska delatnost zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika. konzumiranje alkohola. razne organizacije.

licnu higijenu. naucno. Rehabilitacija. d. Primarna zdravstvena zastita se razvija u skladu sa ekonomskim uslovima zemlje i usmerena je na resavanje najvaznijih zdravstvenih problema u zajednici radeci na unapredjivanju. prevenciji. Ove mere spadaju u domen sekundarne prevencije.zdravim i socijalnoprihvatljivim metodama i tehnologiji. fizicku aktivnost. • Unapredjivanje menadzementa podrazumeva adekvatni sistem planiranja i odlucivanja. Posebna paznja se mora pokloniti populaciji koja ce se pozivati na skrining. Rano otkrivanje bolesti. imunizacija idr. Osnovne metode su: a. skrining. otkrivanja i suzbijanja fizickih faktora. stanovanja. ukljucujuci invaliditet i ranu smrt. rehabilitacija mora otpoceti jos u toku bolesti jer se na taj nacin zajedno sa zaustavljanjem bolesti sprecavaju posledice i maksimalno ocuvavaju radne funkcije coveka. organizovanja.Ati. zastita od kancerogenih materija. kulturu. Pravovremeno i adekvatno lecenje. • Uloga zajednice je vazna u sprovodjenju mera zdravstvene zastite. lecenju i rehabilitaciji oboljenja. Cesto se moze desiti da bolest postoji ali se ne moze detektovati skriningom pa je najbolje koristiti testove sa najmanje lazno pozitivnih rezultata.preventivna procedura kojom se vrsi rana detekcija faktora rizika ili bolesti. snabdevanje vodom i hranom. urbanih i ruralnih podrucja. U razvijenim zemljama se vise radi na primarnoj zdravstvenoj zastiti i resavanju prioritetnih zdravstvenih problema i smanjivanju rizika u koriscenju zdravstvene zastite. finansijskih i informacionih resursa. Sve zemlje treba da se uzajamno pomazu u ostvarivanju primarne zdravstvene zastite (UNICEF). Ona je najbitniji deo zdravstvene zastite. Page1 . Skriningu podlezu odredjene grupe stanovnistva sa rizikom za oboljevanje i izdvajaju se osobe sa pozitivnim testom cija se bolest dalje istrazuje. Primarna zdravstvena zaštita Primarna zdravstvena zastita je po Deklaraciji usvojenoj u Alma. promene stetnih i sticanje pozitivnih zivotnih navika. kljuc za omogucavanje vodjenja socijalno i ekonomsko produktivnog zivota.Primena adekvatnih tretmana kako bi se prekinuo process bolesti i sprecile komplikacije. Frekvenca kojom ce se obavljati skrining je takodje vazna i zavisi od prirode bolesti. ali i faktore zdravstvene sluzbe koji mogu doprineti u smislu sanacije zivotnih i radnih uslova. dezinfekciju. Vazan deo primarne zastite je edukacija stanovnistva. dezinsekciju i deratizaciju.sprecavanje zivotne i radne nesposobnosti do koje bi mogao da dovede tok bolesti. rukovodjenja i kontrole ljudskih. • Koncept primarne zdravstvene zastite je osnova za razvoj kompleksne zdravstvene zastite. Ove procedure su skupe i treba ih primenjivati samo kad je neophodno. 3. zasnovan na prakticnim.metoda kojom se utice da bolest koja nije mogla da bude sprecena ne dovede do teskih posledica.Tamara Alfirević 2012. Primarna zdravstv zastita mroa biti podrzana i regulisana zakonima. Ovo ulaganje nije politicko vec proizilazi na osnovu ulaganja sopstvenih sredstava. profesionalne i socialne rehabilitacije. Idealno je pozvati sve osobe pod rizikom mada je ekonomicnije to obezbediti osobama pod visokim rizikom. Mere rehabilitacije spadaju u tercijarnu prevenciju. Rehabilitacija obolelih se sastoji od medicinske. vodosnabdevanja.sadrze anamnezu i preglede po organima i sistemima a u zavisnosti od vrste pregleda i odgovarajuce laboratorijske i druge pretrage.Ovaj vid rada obavljaju pretezno zdravstveni radnici. 4. Prema SZO nacionalne zdravstvene politike treba da sadrze: • Jednakost u zdravlju treba da bude jedan od osnovnih ciljeva zdravstvene politike a ona se ogleda u smanjivanju razlika izmedju razvijenih i nerazvijenih. Faktori koji uticu na ostvarivanje zdravstvene zastite su brojni: uslovi ishrane. psihicke. odnosno povrede. kombinovanih aktivnosti Kao specificne mere imamo imunizaciju. na efikasan i efektivan nacin. U ovim fazama ucestvuje multidisciplinarni tim strucnjaka. b. 6. bogatijeg i siromasnijeg stanovnistva. preventivni pregled. zdravstvena zastita majke i deteta. Da bi bila uspesna. 5. obrazovanje.

I= incidence Niska incidence moze ukazati na uspesnost primarne prevencije dok je niska stopa fataliteta vezana za dobro organizovanu urgentnu sluzbu. Konkretni sadrzaj mera i aktivnosti. Vlada je obavezna da obezbedi minimum zdravstvene zastite svakom gradjaninu. resursima…Sledeci korak je nacin kako postici planirano i za to se uzimaju podaci o vodecim zdravstvenim problemima. obuku zdravstvenih radnika ukljucujuci specijaliste. incidence i letaliteta se moze prikazati kao: stopa mortaliteta (D/p) = stopa incidence (I/p) x stopa letaliteta (D/I) D= broj umrlih. lecenja. U prvom slucaju su ukljuceni faktori kao velicina obolele ili ugrozene populacije. strucno-metodolosku podrsku nizim nivoima. Treci nivo ili centalni obezbedjuje visokospecijalizovani tretman. U ovoj fazi treba odluciti o prioritetima. a u kojoj meri treba ukljuciti 2 i 3 nivo. Postoje oboljenja koja postoje u populaciji ali ne stvaraju velike probleme ali i obrnuto. faktorima rizka. spoljnjoj sredini. Ugrozenost odredjenih grupa stanovnistva je takodje bitan element u oceni socijalno-medicinskog znacaja odredjenog zdravstvenog problema. Onesposobljenost i invaliditet predstavljaju bitne kariterijume kod procene znacaja zdravstvenih problema. stare i hronisno obolele osobe. bilo preko apsolutne velicine.nema standardnog nacina merenja. a za donosenje odluke o prioritetu treba postovati odredjenjene kriterijume pri cemu prioritet treba uvek dati onima koji ce imati najveci uticaj na zdravlje stanovnistva. osobe sa faktorima rizika. S druge strane zemlje koje su tek uspostavlajle sisteme zdravstvene zastite su dobile najadekvatija resenja koje je jedino trebalo prilagoditi svojim uslovima. priroda i ozbiljnost bolesti. Postoje bolesti koje nisu masovne. no u prakticnom radu se koristi: Page1 . jer zena-majka ima poseban interes da se obuci i da bude sto aktivnija u ocuvanju i unapredjenju zdravlja svoje porodice. visokorizicnim grupama i obuhvatu stanovnistva zdravstvenim programima. obim zdravstvene zastite ne mora svuda biti isti. Drugi nivo se obicno zove intermedijarni i na njemu se resavaju slozeni problem i specijalizovana zdravstvena zastita.Tamara Alfirević 2012. bilo preko relativne distribucije. Ona je takodje i njeno uporiste. Kriterijumi za procenu socijalno medicinskog značaja zdravstvenih problema i utvrđivanje prioriteta Prvi korak u procesu planiranja je analiza zdravstvenog stanja stanovnistva a u tu svrhu se koriste podaci o stanovnistvu. P= stanovnistvo. Odnos mortaliteta. rehabilitacije… Visokorizicne grupe su grupe koje su pod znatno vecim rizikom od oboljevanja i one imaju prioritet. U te grupe spadaju: deca i omladina. Prioriteti mogu biti postavljeni u odnosu na: • bolesti i faktore rizika • visokorizicne grupe • pristupacnost i koriscenje zdr sluzbe • metode preventivnog delovanja. hronicitet ili trajanje bolesti. socijalno ugrozene osobe… Obezbedjenost zdravstvenom zastitom. zene fertilnog doba. zbog troskova ispitivanja. Prilikom planiranja se mora utvrditi koji su prioritetni problemi koji mogu biti reseni na nivou primarne zz. Zdravstveni problemi se mogu identifikovati. Prihvacene su opste preporuke koje nisu obavezne kao Deklaracija ali su korisne za primenu. ali zbog visokog letaliteta imaju izrazit socijalno medicinaski znacaj (maligne neoplazme) kao i bolesti koje su niske ucestalost ili su pak eridicirane (malarija. difterija. poliomijelitis) ali koje bi se u uslovima ne sprovodjenja protiv epidemijskih mera javile u epidemijskoj formi i sa svim posledicama kojima su pracene. ali i pomaze primarnoj zz. 7. Primarna zdravstvena zastita je podjednako znacajna za sve zemlje ali je najznacajnija za zemilje u razvoju. radon aktivno stanovnistvo. Porodica je najvaznije mesto delovanja primarne zdravstvene zastite. U drugom slucaju zdravstveni problem su identifikovani prema velicini problema jedne grupe stanovnistva u odnosu na drugu. Po tim odredbama primarna zdravstvena zastita treba da se inkorporira u sve razvojne planove i istice ulogu drzavnih organa u primeni primarne zdravstvene zastite. Primarna zdravstvena zastita je prvi nivo na kome se ostvarije kontakt pojedinca sa sistemom zdravstvene zastite.

zatim sekundarna prevencija. tuberkuloze. poliomijelitisa i morbila. • Besnilo oko 6 miliona osoba u svetu zahteva tretman protiv besnila zbog ujeda obolelih zivotinja • Lepra je narocito izrazena u Jugoistocnoj Aziji. Podjednako oboljevaju oba pola ali su komplikacije cesce i teze kod zena. pristupacnost se odnosi na rastojanje i vremenski period koji je potreban do ustanove za zdr zastitu i obuhvatnost. Taj porast se povezuje s teskim socijalnoekonomskim uslovima ali i pojavom rezistencije prouzrokovaca na antibiotike. Procenjuje se da bi broj inficiranih HIVom do 2000 godine mogao biti oko 40miliona a obolelih od AIDSa oko 10miliona. • Akutne respiratorne bolesti.Prvenstveno se koristi primarna prevencija. Metod delovanja. Kada se predlozi resavanje odredjenih problema na osnovu prioriteta. karantina. Najefikasnije sredstvo je vakcina koja se u 72 zemlje koristi u okviru regularnog programa imunizacije. Bolesti kao sto su morbili. stare osobe i pothranjene.ogranicenje nesposobnosti i osposoljavanje. Page1 .da do bolesti ne dodje. • Bolesti koje se prenose polnim putem su u porastu u zemljama u razvoju. Mere sprecavanja i suzbijanja zaraznih bolesti su jedan od bitnih aspekata rada SZO. 8. uticuci na povecanu smrtnost. • Dijarealne bolesti su najcesci uzrok morbiditeta i mortaliteta odojcadi i male dece u zemljama u razvoju. • Hepatitis je oboljenje od kog je obolelo vise od 2 milijarde ljudi na svetu (B). Najcesca je dizenterija mada je i kolera jos uvek veoma znacajna. Na pogorsanje stanja dosta utice razvoj rezistencije prenosioca bolesti na insekticide a obolelih na lekove. • AIDS. obavezne vakcinacije pre putovanja isl. Jedna od najznacajnijih mera je obavezna imunizacija protiv difterije. pertusisa. izolacije obolelih. dok u razvijenim zemljama vec duzi vremenski period nemaju poseban socijalno-medicinski znacaj.procenat stanovnistva koji ima zahteve za zdr zastitom i koji tu zastitu dobija kad je trazi. pertusis i tetanus se stavljaju pod kontrolu imunizacijom SZO. onda to znaci da je zdravstveno stanje detaljno analizirano i da se predlazu mere koje ce uz najmanja ulaganja dati najvece efekte. boljoj nezi i uslovima zbrinjavanja uopste.50% inficiranih HIV virusom oboli od AIDSa unutar 10 godina a osobe kojima je dijagnostikovan AIDS umiru za nekoliko godina. Nesto duzi period prezivljavanja je u razvijenim zemljama. Neke od tih bolesti su: • Crevne parazitarne bolesti su ucestale u zemljama u razvoju npr amebijazama do 50% stanovnistva u najmanje razvijenim zemljama. U nasoj zemlji postoji posebni zakon o zaraznim bolestima kojim su regulisane sve mere sprecavanja i suzbijanja zaraznih bolesti od znacaja za citavu zemlju. Skoro 97% od izgubljenih godina zivota zbog zaraznih i parazitarnih bolesti otpada na zemlje u razvoju. • Malarija je u jednom period bila uspesno eradicirana ali se sad ponovo javlja u vidu teskih epidemija i u zemljama sa niskom incidencijom.rano prepoznavanje i lecenje i tercijarna. Donet je medjunarodni sanitarni pravilinik kojima su propisane mere obavestavanja. Obavezna je imunizacija protiv besnila kod svih lica izlozenih infekciji i protiv trbusnog tifusa . Izaziva velike ekomomske posledice zbog ogromnog broja izostanaka sa posla. zahvaljujuci antivirusnoj terapiji.Tamara Alfirević 2012. Socijalno medicinski aspekt zaraznih. Visoka smrtnost od dijarealnih oboljenja pripisuje se i nedovoljnom koriscenju veoma pogodnih i jeftinih rehidratacionih sredtava.svaka osoba u svetu dva puta godisnje oboli od prehlade od kojih se na izvestan broj nadovezuju komplikacije. parazitarnih bolesti i tuberkuloze Zarazna oboljenje su najozbiljniji zdravstveni problem vecine zemalja u razvoju. Influenca je najmasovnija bolest koja posebno pogadja hronicne bolesnike. Ove bolesti su ozbiljan problem kod dece a unapredjivanje ishrane uz doslednu primenu imunizacije predstavljaju najznacajnije preventivne mere. tetanus. Najefikasnije sredstvo kontrole je primena vise lekova istovremeno u toku terapije.

Medjutim ova vakcina nije uticala na incidence tuberkuloze na globalnom planu pa se radi na proizvodnji nove vakcine. Pacijenti kod kojih se na najmanje 2 direktna mikroskopska pregleda utvrde bacilli tuberkuloze su pozitivni. Ona se javi ako soj bakterija prezivi prilikom koriscenja leka i ponovo dodje do bolesti. Najveci prioritet imaju novootkriveni BK+ kojima se u prva 2 meseca daje TH: izoniazid. Tuberkuloza je pratilac bede i siromastva. pyraziamid. Mikroskopski pregled razmaza sputuma je metod kojim se moze otkriti najveci broj lucajeva tuberkuloze. ishrana. moze da pruzi i primi pomoc. Program prevencije i kontrole tuberkuloze ukljucuje sledece: * unapredjivanje socijalno-ekonomskih uslova * otkrivanje i adekvatni tretman obolelih * hemoprofilaksu * vakcinaciju Unapredjivanje uslova zivota i rada. Od tuberkuloze godisnje umre preko 3 miliona osoba. Socijalno medicinski aspekti mentalnog zdravstvavlja i subnormalnosti. ethanbutol ili streptomycin. Kod nas.Ona stvara imunitet bez rizika od bolesti.Tamara Alfirević 2012. Zbog toga lecenje treba poceti odmah prema opisanom protokolu a najbolji nacin lecenja je u ranoj fazi bolesti.fizicki. Ova vakcina stiti iskljucivo zdrave da ne obole i ima znacaj da zastiti decu i to u prevenciji teskoh oblika tuberkuloze. intelektualni i emocionalnijedne licnosti sve dotle dok se on slaze sa razvojem druge licnosti. Socio-ekonomski razvoj je process koji traje dugo i ukljucuje brojne komponente kao obrazovanje. posebno ishrane i stanovanja ima veliki efekat na smanjivanje mortaliteta i morbiditeta od tuberkuloze. odnosno izlozeno je riziku da oboli od te bolesti. Mentalni poremecaji zauzimaju visoko mesto u uzrocima apsentizma i invaliditeta. Kad se utvrdi postojanje tuberkuloze potrebno je bez odlaganja zapoceti lecenje. sistem zdravstvene zastite… Otkrivanje i adekvatan tretman obolelih predstavlja najznacajniju meru u programu prevencije i kontrole tuberkuloze. Ona je prvi signal ekonomske krize i vanrednih stanja koje pogadjaju zivotni standard stanovnistva. sto se moze povezati i sa losom ekonomskom situacijom i opadanjem zivotnog standarda. Vakcinacija BCS vakcinom je koriscena kao sredstvo prevencije tuberkuloze. Program prevencije i kontrole tuberkuloze moze biti kost-efektivan kao i program imunizacije. Pacijenti su podeljeni po prioritetu. Najpouzdaniji nacin otkrivanja je mikroskopski pregled sputuma. Hemoterapija je striktno antibakterijski tretman ciji se efekat meri eliminacijom bacila tuberkuloze iz sputuma ciji pacijent prestaje da bude izvor infekcije. Prema podacima iz SAD najmanje 10% ljudi ima neku od Page1 . 9. Tretman se odvija po odgovarajucem protokolu. Socijalno medicinski pristup prevenciji i kontroli tuberkuloze je znacajan factor u suzbijanju oboljenja. Tuberkuloza spada medju najrasirenije bolesti. Ukupno 6 meseci traje lecenje dok se bakterioloski pregled obavlja na svaka 2 meseca. Ovaj metod je jednostavan i ne zahteva vreme i skupu opremu. 80% osoba u zemljama u razvoju su uzrasta od 15 do 59 godina. zatim se jos 4 meseca nastavlja lecenje izoniazidom. u porastu. Mentalni poremecaj predstavljaja znacajan socijalno-medicinski i ekonomski problem. Ti programi su pokazali da su troskovi prevencije mnogo jeftiniji nego lecenja. Mentalno zdrava osoba moze bez naprezanja da se suoci sa svim normalnim situacijama okoline a njeno reagovanje na zivot karakterise odsustvo naprezanja iako ce se u toku zivota cesto susretati sa stresnim situacijama. Hemoprofilaksa ima znacaja u tretmanu inficiranih osoba u neposrednoj okolini obolelih narocito dece i osoba sa HIV infekcijom. Ovakva osoba moze da proceni svoje slabosti i snage. koja su delom uzrokovana i refrakternoscu na terapije i rehabilitacione postupke. tuberkuloza je od 1991. Mentalno zdravlje je stanje koje omogucuje optimalan razvoj. Rezistencija na lekove je ozbiljan problem koji je nastao zbog neadekvatnog lecenja. Vise od polovine stanovnistva inficirano je bacilom tuberkuloze. socijalna zastita. Kod vanplucnih oblika se utvrdjuje na osnovu bakterioloskog pregleda ekskreta ili histoloskog uzorka kombinovano s klinickom slikom.

pa je zbog toga vazno da se obezbedi da lekari opste medicine i medicinske sestre obuce za davanje saveta i iz mentalne higijene. fizicki i mentalno hendikepirani. moze jos vise da ucini nerazumljivim bilo koje genetske uticaje koji dejstvuju. terorisanje roditelja nocu.U ovom periodu problemi se javljaju u vidu teskoca kod hranjenja i stvorenih navika na koje se nailazi u prve dve godine zivota i ponasanja i psihosomatske teskoce dece koja su tek prohodala. Ove bolesti su odgovorne za 50% svih odsustvovanja sa posla. problem discipline itd. Bracna savetovalista se preporucuju u slucaju da brak propada a njihov uspeh zavisi od povrenja u te ustanove. Eutanazija i sterilizacija su ne samo sporni nego i neprihvatljivi aspokti eugenike. kao sto je adolescencija i menopauza. Neophodno je da postoji razumevanje decijih potreba i razlicitosti od strane nastavnika i obezbedi dopunska nastava deci sa specijalnim obrazovnim teskocama. kada nesto o njemu znaju i kada veruju u one koji se tim poslom bave. ali iz ociglednih razloga nikada se nije pokazalo mogucim da se kontrola radjanja vrsi na eugenicnim osnovama.Tamara Alfirević 2012. TV i javna predavanja nisu efektivna. sizofrenije i manijakalno depresivan stanja mogu se po prvi put ispoljiti kod mladih osoba. Antenatalni i postnatalni period. Skolska deca. Predskolski period. Ovo treba poceti jos u srednjoj skoli ukazujuci na znacaj dobrog porodicnog odnosa. Brak i porodicni zivot. Zainteresovanost mentalne higijene za perinatalni period se znatno poklapa sa interesovanjem za opstu zdravstvenu zastitu. Rad mentalne higijene je najefikasniji kada ljudi osecaju potrebu za njim. iako koreni poticu iz ranijeg zivotnog perioda. 5. Javna edukacija je jedan od najvaznijih doprinosa drustvu. 4. 6. novine.jedna od potreba dece je odgovarajuca edukacija a druga su specificne terapeutske potrebe dece kod emocionalnih teskoca. a genetski faktori i faktori okoline se smatraju bitnim u ispoljavanju mentalnih poremecaja. Page1 mentalnih poremecaja koja zahtevaju profesionalnu pomoc. Mlade osobe su posebno osetljive prema ciniocima koji povecavaju mentalnu nestabilnost. narocito u odnosu na mentalno defektnu decu. Profilaksa. Veliki znacaj u resavanju problema adolescenata imaju omladinske organizacije. omladinski klubovi i dr koji ima pomazu da se integrisu u zajednicu. Posebno vulnerabilni za razvoj ovih poremecaja jesu izbeglice. Neke promene mentalnog zdravlja mogu biti normalne i ocekivane npr u vreme emocionalnih stresova ili uznemirenosti i za vreme klimaktericnog perioda zivota. migracijom. migranti u kulturno drugacijoj sredini i bez adekvatne podrske. osecaj tenzije bez nekog svesnog znacenja… ``Slom zivaca`` je neuspeh pojedinca da se suoci sa zahtevima koje zivot pred njega postavlja. Osim toga moze da se javi siroki opseg pojava zabrinutosti npr pretarana zabrinutost zbog beznacajnih stvari.adolescent imaju osecaj da ne pripadaju ni deci ni odraslima pa teze da se organizuju na nacin koji drustvo ne odobrava. Adolescencija i mladost. kao sto su nastupi cudljivosti. ukljucujuci psihoze. snaznom kompeticijom u skoli i pri zaposaljavanju. Uz to im i pomazu da sami pronadju resenje za svoje probleme. Efekat ovih sredstava ne moze da se predvidi i kontrolise 2. Faktor biranja pratnera u jednom drustvu u kome se vrsi po slobodnom izboru. Glavna prepreka razvoja nauke ljudske eugenike je nedostatak preciznog znanja o nasledju mentalnih karakteristika.mere profilakse bi trebalo da budu bazirane na eugenici.period koji okruzuje zacece i rodjenje deteta je narocito potresan za rad na mentalnom zdravlju zbog potrebe za pomoci koju roditelji mogu da osete u situaciji koja je izvan njihove kontrole. Sterilizacija subnormalnih ili mentalno zaostalih osoba se ne razlikuje od eutanazije i ne bi doslo do dramaticnog rezultata. a ponekad su i opasna. Neki ozbiljniji mentalni poremecaji. . Za uspesno resavanje problema neophodno je da postoji upucenost u socijalni polozaj ljudi sa kojima se radi i shvate nacini na kojima se razvijaju interpersonalni odnosi u kucama tih ljudi.harmonicni odnosi u porodici i njihovo poboljsanje su vazni za mentalno zdravlje. Veliki znacaj imaju ekstenzivni ekonomski problemi. Velika teskoca postoji u otkrivanju dece sa mentalnim defektima i obicno treba da prodje od 6meseci do 2 godine da se raspoznaju. preokupacija manjim fizickim oboljenjima kao sto su glavobolje i tasko varenje. Delatnosti u oblasti mentalnog zdravlja mogu da se podele na sledeca podrucja: 1. Tako. a to moze biti vezano i sa slabljenjem porodicne strukture i veza. 3. Etiologija je nepoznata.

izlozenosti infektvnim bolestima kao i monitoringom spoljasnje sredine kako bi se obezbedila zastita od hemijskih i fizickih rizika.Mnoge bolesti uspesno se preveniraju. U predskolsnom se javljaju poremecaji sedenja. porodicu i zdravstvo velike zahteve. zatim smanjenjem uticaja nitricionih defekata. hidrocefalus bajpasom izmedju mozdanih komora itd.Incidenca je determinisana brojem novih slucajeva u toku jedne godine i procenjuje se da je 1 na 100 zivorodjenih.Tup i zaostao 67-52. za mentalnu retardaciju su znacajne i zarazne bolesti (HIV. sluha. ukljucujuci psihijatrijski invaliditet. Starost. kretenizam jodiranom soli. Prema nivou IQ imamo klasifikaciju mentalne retardacije na: 85-68. kao i alkoholizam majke. na komunikacije i razne vestine kao i podsticaj osecanja sigurnosti. govora. prvih 6 u odnosu na uzrok. fenilketonurija i galaktozemija dijetom. Prevencija i unapredjenje. Prema SZO mentalna retardacija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihickog razvoja koji se karakterise poremecajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda a koje doprinose opstem nivou inteligencije kao sto su kognitivne.imbecile visi stepen 35-20 imbecil nizi stepen ispod 20. Genetska savetovalista su znacajna u prevenciji oboljenja otkrivanjem poremecaja broja i sturkture hromozoma. rubeola). definisuci 8 kategorija. Neki od razloga koji su doprineli velikoj rasprostranjenosti su legalni status odredjenih supstanci a negde i lakih droga. Lekari su ti koji vrse sto raniju detekciju oboljenja na osnovu raznih ispitivanja i pregleda. infekcije i dijabet majke. govorne. blaga se prepoznaje u predskolsnom periodu ili upisom u skolu. niti oni treba da se lise slobode. Uloga roditelja se ogleda i u smestanju deteta u institucije sto je retko indikovano pre 6 godine zivota. Sekundarna prevencija predstavlja rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze. pregled novorodjenceta i kasnije pomoc pri ucenju saradnjom nastavnika i psihologa. Tercijarna prevencija obraca paznju na udruzenost hendikepiranosti. motorne i socijalne sposobnosti. Dijagnoza bolesti se moze postaviti na osnovu bioloskih. koji mogu skrenuti paznju lekaru ili roditelju na mentalnu subnormalnost. 10.veliki broj senilnih ljudi je jedan od problema mentalnog zdravlja. Ona predstavlja grupu sindroma koja stavlja pred drustvo. 7. ekspozicija olovom i deficit joda. a treba obratiti paznju i na upotrebu lekova. sifilis. Primarna prevencija se sprovodi i adekvatnom zdravstvenom zastitom majke i socijalnom zastitom. Socijalno medicinski aspekti bolesti zavisnosti Page1 Bolesti zavisnosti su jedan od najrasprostranjenijih i najozbiljnijih sociomedicinskih problema ovog veka. zracenja.debil slabouman 51-36. To je lose jer te ustanove nisu namenjene rehabilitaciji starih. Ovde spada i planiranje porodice koje ima za cilj smanjenje rizicnih trudnoca. sama priroda ovih jedinjenja (kratkotrajno zadovoljstvo) kao i teskoce u prilagodjavanju. U skolskom uzraztu poremecaje prepoznaju nastavnici.Tamara Alfirević 2012. Posto se uvidela tezina bolesti zavisnosti doslo je formiranja medjunarodnih asocijacija kojima je za cilj prevencija i . kao npr sifilis antibioticima.od kojih od I-III je uslovljeno spoljasnjim uzocima (egzogenim). Na obe uticu gentski faktori a pored njih. hodanja. Subnormalnost (mentalna retardacija) u dece se prepoznaje po nizem intelektualnom statusu od nivoa ostale dece istog uzrasta. saveti roditeljima. IV-VI nespoljasnji (endogenim). Prevalenca je ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u odnosu na celu populaciju u datom trenutku. Postoji registrovana prevalenca koju cine ljudi koji su pod negom i zastitom i stvarna koju cine ljudi kojima je nega potrebna ali je iz razlicitih razloga ne ostvaruju. fizioloskih i socioloskih poremecaja a neophodno je postaviti sto je moguce ranije. Duboka retardacija se prepoznaje na rodjenju zbog fizickih i biohemijskih karakteristika. Incidenca i prevalenca. Zbog dezorijentacije i gubitka memorije ovi ljudi zahtevaju stalnu negu a kako na njih nema ko da pazi obicno se smestaju u mentalnu bolnicu.idiot Herber je 1959 dao mnogo sveobuhvatniju klasifikaciju. U tu svrhu radi se amniocenteza kod visokorizicnih majki. VII kategorija je pracena i neuroloskim znacima a VIII kategorija bez neuroloskih znakova.

kriminala. bilo kretanjem objekta. rana. elektricne energije ili jonizujuceg zracenja kao i hemijske supstance. Danas postoje mnoge mere prevencije alkoholizma. Vecina povreda se moze izbeci ili redukovati i u frekvenciji i u tezini zbog cega se velika paznja povsecuje ne samo njihovoj prevenciji nego sve vise i unapredjenju zdravlja stanovnistva kroz razvoj bezbednih zajednica. gubitak ili ostecenje. i on stvara zavisnost a negativni efekat ima katran u cigarama. uz pojavu SIDE. Termin `povreda` znaci ozleda. `Oboljenje` se razlikuje od `povrede` samo zato sto je to prirodno ostecenje zdravlja. 30% saobracajnih nesreca se desava 18ogodisnjacima u petak i subotu uz vece ucesce alkohola. ispred raka dojke. U vec poznati dijapazon ostecenja zdravlja kod narkomana. dok je povreda nasilno ostecenje spoljasnjim faktorima. kao i femomen zamrzavanja. delovanje tolopne energije. promenama ponasanja ili modifikacijama spoljasnje sredne Page1 . 11. Informisanje i obrazovanje stanovnistva angazuje brojne profesionalce iz oblasti zdravstva. sintetskih supstanci i nevine inhalacije supstanci. prosvete. sa ucescem od oko 8% u ukupnom mortalitetu a ona je i znacajan uzrok hospitalizacije i trajne onesposobljenosti. Posebna paznja se posvecuje pasivnom pusenju i njegovom dejstvu na decu i nepusace. ispustanje vode iz bazena van sezone isl 2) Redukcija potencijalnih uzrocnika. javljaju se i simptomi Parkinsa. Upotreba droge dovodi do nasilja. Koriscenje duvana je najcesca bolest zavisnosti. Nikotin deluje stimulisuce ili sedatirajuce. Istovremeno u razvijenim zemljama se broj pusaca smanjuje. Pusenje se povezuje sa malignitima razlicitih lokacija. psihickog propadanja i smrti. gde je u najvecoj upotrebi. Kao najveci izvoznik duvana za zemlje treceg sveta.prestanak proizvodnje baruta. Jedan od ciljeva evropske strategije zdravlja za sve do 2000 je da se redukuje smrtnost od povreda za 25% kroz napore da se smanji broj povreda u saobracaju. Narkomanija je znacajna bolest zavisnosti koja deluje u vidu prirodnih droga. Podaci iz devedesetih govore da 70-80% stanovnistva sveta pije alkoholna pica. u kuci i na radnom mestu. Radi se na obrazovanju i zdravstvenom vaspitanju uz savladavanje vestina odupiranja pritisku da se proba droga. smanjenje koncentracije hemijskih agenasa u laboratorijama 3) Sprecavanje oslobadjanja sile. sudara. kontrola pandemije. Da bi se vrsilo suzbijanje upotrebe droga na prvom mestu radi se na kontroli saobracaja i zaustavljanja prometa i prodaje droge. Uzrocnik povreda moze biti mehanicka energija prenesena. Sledeci pristupi su primenljivi u osnovi za sve vrste povreda: 1) Eliminacija potencijalnih uzrocnika povreda. Cilj kampanja za borbu protiv pusenja je dobijanje generacije nepusaca ukazivanjem i obrazovanjem omladine kao i sticanjem vestina da se odupru socijalnom pritisku i probaju da puse. Alkohol utice i na ljude koji ga koriste duze vreme ali i na mlade koji ispijaju velike kolicine odjednom a u oba slucaja dolazi do promena u ponasanju. Obrazovanje i informisanje se vrsi u cilju isticanja lostih strana duvana i alkohola. lecenja i edukacije i sve one su regulisane zakonom.prevencija povreda merama kao sto su sprecavanje padova. Postoji i politicka angazovanost i zakonske mere kojima se sprecava prodaja i koriscenje droge kao i pomoc korisnicima da se oslobode ove zavisnosti. Socijalno medicinski aspekti povreda Povrede imaju veliki socijalnomedicinski znacaj i u razvijenim i u zemljama u razvoju. Takodje je alkohol i jedan od odgovornih faktora za sirenje bolesti koje se prenose seksualnim putem. Povrede su vodeci uzrok smrti stanovnistva u razvijenim zemljama.Tamara Alfirević 2012. Alkoholizam je druga drustvenoprihvacena bolest zavisnosti.ogranicavanje brzine. koja dovodi do teskih posledica u vidu pshickog i fizickog propadanja licnosti i brojnih poremecaja zdravlja. Preventivne strategije imaju zadatak da smanje jacinu ili brzinu sile ispod praga povrede i da ublaze posledice povredjivanja. visine odskocne daske. sociologije idr. a jos 1986 u SAD je rak pluca bio I uzrok smrti kod zena. formiraju se strucna savetovalista. bilo kretanjem ljudi nasuprot relativno nepokretnoj povrsini. Ovaj termin se uglavnom upotrebljava u smislu ostecenja koja nastaju kao rezultat izlozenosti nekom fizickom ili hemijskom agensu. dnevne bolnice.

terapijom hemofilije. pozari. Preventivne strategije obuhvataju prestanak proizvodnej otrovnih materija. koriscenja oruzja ili voznje u alkoholisamon stanju.uklanjanje opasnih uglova ili njihova zastita 8) Povecanje otpornosti na povrede. Regulacijom temperature vode.padovi. U fizicke barijere spadaju.promena u izradi tkanina za pidzame koje se biti nizeg stepena zapaljivosti. kaciga. konzumiranje alkohola u voznji. ali su neke promene ponasanja zakonski odredjene npr ogranicavanje brzine. stepenice.udaljavanje od mesta gde se vrsi prasenje toksicnim supstancama.prevencija se vrsi edukacijom u skolama.trovanja. Ljudski faktor je vazan u povredama i to na vise nacina. Povrede nastaju zbog davljenja. postavljanju signalizacije i unapredjenju vozila. pancir. → Povrede u kuci. › Zlostavljanje dece. motociklista i vozaca da postuju propise. › Omladina. → Visokorizicne grupe su grupe ljudi koji su skloniji povredjivanju.prevencija povreda zahteva zastitu dece od razlicitih opasnosti u okolini i smanjenje tih opasnisti uz ucenje dece kako da ih izbegnu. ubistva i samoubistva i to cesce medju mladicima. kostobran. Osavremenljivanje ovih aspekata je od izuzetnog znacaja u pruzanju pomoci. mala deca i bebe u posebnim sedistima. › Stari. Radi se i na obezbedjivanju puteva. Trudnicama se preporucuje pojas. Sve ove mere bi mogle da doprinesu promeni socijalnih stavova. medicinska pomoc. obezbedjivanje bazena idr. Boravkom na vecoj nadmorskoj visini raste otpornost na hipoksiju.preventivne mere su usmerene na unapredjenju vestina kao i primeni zastitnih sredstava ( kacige. dispecarski sistem. pojas. Tu spadaju: › deca. 4) Modifikacija oslobadjanja sile. bezbedni podovi. → Zdravsteveno stanje. obelezavanje puteva. bazeni… → Povrede za vreme rekreacije. 7) Modifikacija povrsina i strukture. reparacija i rehabilitacija povredjenih. Eliminacija oruzja. sudari. senilnost. slabiji vid. pozari su nacini povredjivanja starih. sigurnosni ventili na bojlerima 5) Vremensko ili prostorno odvajanje ili 6) Fizickim barijerama. Lekar treba da u svim slucajevima ukaze na mogucnost povredjivanja i ogranici ili zabrani upotrebu motornih vozila. telesne kontrole.01% telesne tezine) zbog toga se zaknski zabranjuje upotreba alkohola pre i za vreme voznje.kaciga. ili za vreme transporta opasnih materija ili u vreme kada je najmanji saobracaj.je faktor koji se tesko ustanovi ali ukoliko se javi veliki broj slucajeva treba da se ispita. obuka ponasanja dece u saobracaju.gubitak svesti.u uzrastu od 15 do 24 najcesce povrede su slucajno nastale.prevencija se zasniva na pravilnoj obuci pesaka. → Sklonost ka akcidentima. Poznato je da postoje individualne razlike u reagovanju na konzumiranje alkohola.alkohol je fatalan u 50% svih smrtnih slucajeva putnika u motornim vozilima.vaznu ulogu imaju sluzbe hitne pomoci. signali na putu. prevencijom povreda i prilagodjavanje sredine potrebama starih se u znatnoj meri umanjuje njihovo povredjivanje. 9) Ublazavanje vec nastalog ostecenja 10) Stabilizacija. stitnici itd) Page1 . → Odredjeni lekovi takodje izazivaju promene ponasanja i uticu na voznju kao i kombinacija lekova i alkohola (valijum). padovi su najcesci nacini povredjivanja. sigurnosni pojasevi.godine… → Alkohol i druge droge.Tamara Alfirević 2012. → Ponasanje. osteoporoze idr se takodje povecava otpornost na povrede.neke osobe imaju predispoziciju ka povredjivanju bez obzira na pol. davljenja. ali se smatra da su sposobnosti ljudi smanjene pri koncentraciji alkohola u krvi od 100mg% (0.prirodna otpornost moze biti smanjena kod osoba odolelih od hemofilije ili osteogenetskih mana. → Povrede u saobracaju. bokserske rukavice. zakljucavanje lekova. manja pakovanja. alkoholizam su sve faktori koji mogu da povecaju nastanak povreda.

a u naglom porastu u zemljama u razvoju. spadaju u najrasirenije bolesti stanovnistva sveta. Samo cetkanjem zuba se on ne moze ukloniti pa se moraju koristi konac i interdentalni sprej. dodje do dekalcifikacije zuba. Primarna prevencija se zasniva na zdravstvenom vaspitanju. Polazna tacka u nastanku karijesa je demineralizacija gledji ili inflamacija tkiva. prevencija karijesa i oboljenja.  u prve tri godine zivota. Socijalno medicinski aspekti kardiovaskularnih bolesti Kardiovaskularne bolesti su jedan od najvaznijih uzroka smrti u industrijski razvijenim zemljama. Ovi rizicni faktori su povezani sa prevelikom Page1 .Tamara Alfirević 2012. ireverzibilne prirode i nedovoljno razjasnjenje etiologije.sve to i zdravstveno vaspitanje  od 8 do 17. prilagodjavanje potrebama drustva i saradnom sa zajednicom. povecani nivo holesterola u krvi i dijabetes povecava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kada se uvidelo da su mere prevencije znacajnije i jeftinije doslo je do preokreta te su sada ove bolesti u opadanju.  od 4 do 7. Ova kiselina nastaje razlaganjem secera pod dejstvom bakterija stvaranjem dentalnog plaka koji je skoro nevidljiv golim okom. kontroli ishrane. parodontopatije i nepravilnosti razvoja vilice i zuba. Preventivne mere obuhvataju:  pravilnu ishranu i edukaciju trudnica. progredijalnog toka. Kvarenje zuba nastaje kada usled delovanja kiselina. Zastitom radnika na radu primenom branika. Ono utice na najveci gubitak zuba. Smatra se da od ovih bolesti boluje oko 90% stanovnistva sveta. zastite licne i objekta i sl se sprecava povredjivanje. Na tome se zasniva prevencija karijesa. Utvrdjeno je da stanovnici koji koriste vodu za pice koja sadrzi fluor u koncentraciji od 1mg/l imaju znacajno manje karioznih zuba nego oni koji ne piju takvu vodu.  kasnije. povecani pritisak. Zubni karijes je lokalni.najveci broj se desava u gradjevinarstvu i poljoprivredi. → Povrede na radu. Pedesetih je doslo do naglog porasta u broju obolelih i sprovedene su mere usmerene na rehabilitaciju i lecenje. Veoma opsezna istrazivanja su pokazala da pusenje. Poznato je da veliku ulogu u prevenciji zubnog karijesa ima fluor. ali se moze uociti metodama prebojavanja. medju kojima dominira karijes. unosenjem fluora i primenom lokalnih mera kao sto su uklanjanje kalkulusa i strucna aplikacija antikarioznih sredstava na zube.slicni postupci Osnovni principi stomatoloske zastite su oralno zdravlje. sto je dovelo do velikih troskova. Osnovne socijalno-medicinske karakteristike bolesti usta i zuba su: … velika frekvenca ovih bolesti medju odraslom populacijom i posebno medju malom decom … bolesti usta i zuba imaju negativan uticaj na kvalitet zivota … ove bolesti se mogu prevenirati … ne ugrozavaju direktno zdravlje obolelih. oni teze ka unapredjenju zdravlja i sprecavanju bolesti a ne ka njihovom lecenju. Ovo oboljenje je oboljenje odraslih ali je pocetak u mladosti.nastavlja se to i vrsi se procena oralne higijene i redovni pregledi. Ove bolesti su preventabilne i moze se uticati na smanjivanje njihove ucestalosti kako u pogledu mortaliteta tako i morbiditeta. poremecaji u metabolizmu minerala).pravilna ishrana. koriscenje meke hrane. ali nepovoljno uticu na zdravstveno stanje … znacajni ekonomski izdaci za lecenje ovih bolesti Predisponirajuci faktor za nastanak zubnog karijesa su lokalni( losa oralna higijena. obilno unosenje secera) i opsti.endogeni faktori (slabija gentska konstitucija zuba. prevencija losih navika i oralna higijena. patoloski process egzogenog porekla. 13. oralnoj higijeni. malnutricija. Socijalno medicinski aspekti bolesti usta i zuba Bolesti usta i zuba . 12. Peridontopatija je inflamatorni process paradontalnog tkiva kao posledica infekcije izazvane lokalnim mikrobnim faktorima.

Tamara Alfirević 2012.kardiovaskularne bolesti se javljaju u kasnijem dobu. Cilj nutricione politike je da zdrava ishrana postane drustvena norma. U riziko faktore spada i stres.posvecuje se velika paznja edukaciji dece i omladine. › Stare osobe.da bi se prevenirali riziko faktori vrsi se unapredjenje nacina ishrane. losi medjuljudski odnosi.preporucuju se voce.prevalence povecanog krvnog pritiska i holesterola u krvi je znatno veca kod starijeg stanovnistva. odnosno da kod dece i omladine formira zdrav nacin zivota i ponasanja. redovne fizicke aktivnosti i odrzavanja normalne tezine. Prevencija kardiovaskularnih bolesti doprinosi ukupnom poboljsanju zdravstvenog stanja stanovnistva jer utice na smanjivanje mortaliteta i morbiditeta. izbegavanje pusenja. gojaznost doprinose povisenom pritisku. a odredjen broj ljudi se ne lece adekvatno. … Eradikacija pusenja. Program prevencije treba sprovesti pre ulaska u `srednje` godine. … Ishrana. Veliki broj ljudi ima hipertenziju a da ni ne zna za to. vanredna stanja. Ishrana .istrazivanja su pokazala da se smanjivanjem nivoa ukupnog holesterola. sedentarna navika zivota.Siromastvo i beda su povezani sa sve vecom ucestaloscu kardiovaskularnih bolesti. › Muskarci imaju veci rizik od koronarne bolesti nego zene jer je veci procenat pusaca i onih koji piju alkohol medju muskarcima kao i abdominalni tip gojaznosti. povecanje fizicke aktivnosti i smanjivanje stetnih psihosocijalnih faktora koji uticu na kardiovaskularne bolesti. … Socijalno-medicinski pristup. Medjutim postoje i faktori kao sto su genetski. Ta strategija direktno doprinosi smanjivanju morbiditeta i mortaliteta i njeni efekti su u korelaciji s intenzitetom i duzinom trajanja tih aktivnosti. … Visok krvni pritisak. Populaciona strategija s eprimenjuje na celo stanovnistvo a cilj joj je da izmeni lose navike stanovnika koje su povezane s rizikom oboljevanja. 2. … Psihoscoijalni faktori. › Zene. … Povecani nivo holesterola u krvi.radi se na zabrani reklamiranja. dijabetesu i povecanom nivou krvnih lipida. Postoje naucni dokazi da faktori ishrane i gojaznost igraju veoma znacajnu ulogu u povecanju nivoa krvnog pritiska. Dijabetes je ucestaliji kod zena i predstavlja riziko faktor kao i hormonalne promene u menopauzi. u sredstvima saobracaja … Redovna fizicka aktivnost. posebno adekvatna ishrana. Page1 gojaznoscu. izbegavanja pusenja. fizicka aktivnost mogu doprineti poboljsanju zivota. Zdrav nacin zivota.Medjutim jako tesko se postizu promene u ishrani te je vazno da edukacija u vezi sa ishranom bude inkorporirana ne samo u zdravstveno vaspitanje nego i sve druge oblike edukacije. starenje i predispozicija u odnosu na pol. eradikacija pusenja. poseban porez na cigarete. manje masti i hrane bogate holesterolom. istice se znacaj adekvatne ishrane. odnosno u specificnim grupama. da steknu pojmove sta znaci zdrava ishrana i fizicka aktivnost za njihovo zdravlje i fizicki i psihicki razvoj.arterijska hipertenzija je jedan od najcescih kardiovaskularnih poremecaja.sedentarni nacin zivota doprinosi oboljevanju pa se radi na aktiviranju stanovnistva narocito dece i omladine. ishranom bogatom zasicenim mastima i nedovoljnom fizickom aktivnoscu. Primenom ovih mera moze doci do drasticnog smanjenja broja pojedinaca koji su oboleli. Skolski program kao Celina treba da ukljuci odgovarajucu edukaciju koja ce biti usmerena na obuku dece da ne steknu naviku pusenja. ogranicavanje pusenja u prostorijama gde se ljudi okupljaju i rade. a posebno LDL frakcije moze znacajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Strategija visokog rizika je okrenuta pojedincu i ona se bavi otkrivanjem osoba pod rizikom i njihovom blagovremenom tretmanu. medjutim za to postoji i jedno objasnjenje da siromasni slojevi stanovnistva imaju u celini visi nivo rizicnih faktora. povrce i cerealije. Za samu prevenciju znacajni su: … Smanjivane rizickih faktora. i koriscenja alkohola.neadekvatna ishrana. Sa stanovista primene navedenih strategija vazno je poznavati stanje unutar populacije. › Deca i omladina. Ona se zasniva na dve strategije koje se istovremeno primenjuju: 1.

Medjutim. smanjenjem kontaminacije hrane kancerogenima u procesu obrade. Prekancerozne lezije. Ovi programi mogu biti samostalni ili u sastavu sirih programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti. zdravstvena upozorenja na pakovanjima…) 2. Ove mere cesto redukuju morbiditet i mortalitet drugih bolesti.alkohol. dok su za druge neefikasni (karcinom pluca) ili u eksperimentalnoj fazi ispitivanja (kolorektalni). perifenog nervnog sistema i ostecenja kardiovaskularnog sistema. zdrela. Profesionalna ekspozicija kacerogenima predstavlja znacajan faktor u oboljevanju od raka. mokracnih puteva. dojke. povisenim holesterolom i pritiskom. zabrana pusenja na javnim mestima. niskog socioekonomskog statusa. … Dijabetes. koje imaju licnu anamnezu o seksualno prenosivim bolestima. Prevencija ukljucuje zdravstveno vaspitanje i informisanje o stetnostima u radnoj sredini i mogucnostima zastite. Ishrana se dovodi u vezu sa karcinomom gastrointestinalnog trakta. Jedan od uzroka je sedentarni nacin zivota ali i genetski determinisana osetljivost na gojaznost. 3. 14. ali i usta. Gojaznost ne treba odvajati od fizicke aktivnosti. 4. Otkrivanje osoba sa povecanim nivoom holesterola moze se vrsiti putem skrininga i metodom koji se koristi prilikom posete lekaru ako on sumnja na povisen nivo. testiranjem mutagena u hrani. dojke a u vecem obimu i respiratornog trakta i mokracne besike. … Gojaznost. smanjenje konzumacije alkoholnih pica. povecanje unosa voca i povrca u ishrani. Ishrana. zivot u kancerogenoj sredini i bolja dijagnostika i kvalitetnija evidencija ovog oboljenja. Preporuke su usmerene na savete u smislu: redukcije masti.Tamara Alfirević 2012. smanjenje potrosnje hrane prezervirane salamurenjem i dimljenjem. Radi se na prevenciji usvajanja navike i prestanku pusenja a na to veliku ulogu ima zdravstveno vaspitanje. Page1 . Efikasan preventivni program mora da se bazira na intervencijama usmerenim ka prevenciji i kontroli faktora rizika za razvoj karcinoma: 1. antioksidanti u vocu i povrcu. Ova bolest sve vise zahvata mladju populaciju i vodeci je uzrok smrti stanovnistva uzrasta 1-35 godine. Pusenje se smatra najodgovornijim faktorom rizika za razvoj karcinoma pluca u 90% slucajeva. Dokazano je da je skrining karcinoma grlica materice PAPa brisom kost-efentivan metod posebno kod visokorizicnih grupa zena starosti 25-60 godina. Isto tako se smatra da bi se najmanje jedna trecina bolesti mogla prevenirati. bez zakonske i administrativne podrske borba protiv pusenja nece biti uspesna (zabrana prodaje. faza oboljenja koji moze da se nadoveze na razvoje maligne neoplazme. promiskuitentne. zeluca. kao i kombinacija genetskih i faktora spoljne sredine. Smatra se da je porast obolelih povezan sa porastom ocekivanog trajanja zivota. ima veliki znacaj za kontrolu holesterola pa se radi na promovisanju zdrave ishrane. Program prevencije i kontrole se zasniva na interventnim programima zajednice koji ukljucuju mere promocije zdravlja prevencije i kontole. Socijalno medicinski aspekti malignih neoplazmi Maligne neoplazme sa udelom od 20% u strukturi mortaliteta predstavlja vodeci uzrok smrti u razvijenim zemljama. Sekundarna prevencija. … Drugi faktori. holesterolom i trigliceridima.posebno abdominalna je povezana sa povecanim pritiskom. Efikasan program rane detekcije je dokazan za karcinom grlica materice. Insulinnezavisni je povezan sa gojaznoscu. zabrana reklamiranja. Prema proceni SZO oko 70% malignih neoplazmi je posledica nacina zivota i dejstva faktora okoline.rana detekcija ima za cilj da se pronadju obolele osobe ili prekursori oboljenja kada su mali. sa vestacim prekidima trudnoce. lokalizovani i relativno laki za lecenje. poremecaj funkcije bubrega. Primarna prevencija podrazumeva sistemske aktivnosti usmerene ka prevenciji nastanka bolesti redukujuci ili uklanjajuci ekspoziciju individue ili stanovnistva pozitivnim kancerogenima.oba dijabetesa insulinzavisni i insulinnezavisni predstavljaju riziko faktor. Smatra se da hrana ucestvuje sa 35% u uzrocima svih karcinoma. gojaznost i fizicka aktivnost predstavljaju celinu i mere u smislu prevencije i kontrole treba da budu koordinirane. Dijabetes prouzrokuje slabljenje vida i slepila.

fizicki i bioloski uslovi zivota. Metodologija prevencije i kontrole masovnih nezaraznih bolesti Zdravstveno stanje stanovnistva trpi kvalitativne promene. Kao posledica povecanja nivoa znanja doslo je do znatnih promena u ishrani. ova strategija je od male koristi za pojedinca i slaba je motivisanost individua ali i lekara. nerotkinje ili prvo radjanje posle 30godina.nacin zivota. Ona nije povezana sa staroscu cak sve vise oboljevaju radno aktivni pacijenti. Skrining za rak pluca nije ukljucen u preporucene mere. ostecenja organizma koja se mogu reprodukovati smanjenjem opste i profesionalne sposobnosti. karakteristike osobe. maligne neoplazme. Za razvijanje programa prevencije su koriscene dve strategije. U ovom pristupu je velika motivacija pojedinca i lekara. Kod populacione se tezi kontroli determinanti incidence u stanovnistvu (zakljuceno je da je najveci broj obolelih iz mase ljudi sa blago povisenim vrednostima faktora rizika). Mesecni samopregled se preporucuje za sve zene. Testiranje za kolorektalni karcinom je sporno u odnosu na kost-efektivnost kod visokorizicnoh grupa. Mamografija. Smatra se da su multikauzalne i posledica sinergicnog delovanja vise faktora koji povecavaju sansu oboljevanja i nazivaju se faktori rizika. Page1 . smanjenje njihovih prosecnih nivoa u stanovnistvu. Direktni uzrocnici MNB u najvecem broju slucajeva nisu poznati ili su u fazi jos uvek nedovoljeno preciznih podataka. Bazni mammogram bi trebalo da imaju sve zene starosti 35-40 godina. Ova strategija tezi da otkloni osnovne uzroke bolesti ili potpomazuce faktore i ona je po svojoj strategiji radikalna. Testovi nisu seznsitivni i specificni te se ne preporucuje njihova primena. dijabet…) koje pokazuju visoku frekvencu i dinamiku rasta. U viskorizicne grupe za razvoj karcinoma dojke spadaju: zene preko 40 godina. Intervencije koje su koriscene u novosadskom CINDI program su imale za cilj da: a) sprece stetno ponasanje b) potpomognu modifikovanje vec formiranih stetnih navika i usvajanje alternativnog ponasanja c) uticu na ranu detekciju prekursorskih stanja u asimptomatskom stadijumu i rano otkrivanje d) unaprede rani i adekvatni tretman i rehabilitaciju U analizama uspeha programa registruju se promene i nivoa rizicnih faktora u zajednici. oba pola su povecali fizicku aktivnost. osobe sa pojavom prve menstruacije pre 12 i kasnom menopauzom nakon 55. U njih spadaju. MNB su univerzalna oboljenja. fizikalni pregled od strane lekara i samopregled su generalno prihvaceni i kao efikasne metode ranog otkrivanja karcinoma dojke. 15. Broj muskaraca pusaca se smanjio a zena povecao. hronicne bolesti respiratnog i digestivnog trakta. Opadanje morbiditeta i mortaliteta od infarkta miokarda se moze ocekivati tek kada dodje do trajnih promena kod vecine stanovnistva. sa benignom bolesti. Visokorizicna strategija je tradicionalni medicinski pristup kojim se tezi identifikovati osobe pod rizikom za nastanak bolesti i podvici tretmanu. procenat gojaznih muskaraca je smanjen a zena povecan. Sada socijalno-medicinski i ekonomski problem predstavljaju masovne nezarazne bolesti (MNB). Nazalost. osobe s pozitivnom porodicnom anamnezom. Novi Sad je ukljucen u CCCP program ciji je deo CINDI program koji je nacionalnog karaktera a po svojoj prirodi interventan aplikujuci postojeca znanja i dugogodisnja iskustva koja se poseduju na polju prevencije MNB. socio kulturni. Radi se o sirokoj lepezi bolesti (KVB. Nazalost.populaciona i visokorizicna. sa prethodnim karcinomom. Identifikacija faktora je znacajna zbog determinisanja interventnih aktivnosti koje bi imale za cilj da kroz izmenu i kontrolu tih faktora. a promene u morbiditetu su iskljucivo rezultat mera primarne zdravstvene zastite koje su dovele do redukcije rizicnih faktora i izvesnih promena u zivotu. Udruzenost faktora visestruko povecava rizik razvoja bolesti. a posle 50 jedan godisnje. pomeranje distribucije ili ekspozicije u zeljenom pravcu. Promene u mortalitetu ostvarene u ovom period rezultat su ukupnog delovanja zdravstvene sluzbe.Tamara Alfirević 2012. ekonomski. ona nije radikalna i sa ogranicenim je potencijalom. osobe visokog socioekonomskog statusa. posle 40godine jedan u dve godine. Njihova opsta karakteristika je rani pocetak. dug i progredijentan tok. premda se radi o najznacajnijoj formi karcinoma i on nema mnogo uticaja cak i kada pomaze detekciji karcinoma u ranim fazama. Poseban naglasak se stavlja na mere primarne prevencije koja treba da omoguci redukciju zajednickih faktora rizika za vise bolesti istovremeno.

Pusacke navike opadaju medju muskarcima a rastu medju zenama sto se pokazuje u povecanju bolesti srca i karcinoma pluca. Nazalost ovo pravo nije dostupno mnogim zenama sveta. Decaci su vise zeljeni sto je vezano sa misljenjem da je zena slabijeg ekonomskog potencijala. sterilitet. stresa i anksioznosti. emocionalne posledice. abortusi i sepse su medju vodecim uzrocima smrti. U odredjenim zemljama decaci se duze doje dok devojcice vise umiru. U najadekvatnije metode spada primena kontraceptivnih sredstava ali i pored toga dolazi do nezeljenih trudnoca. vanmatericna trudnoca. stava. Ovi pregledi su najbolja prevencija. morbiditetom. Koriscenje sredstava za kontrolu radjanja kao i abortus i sterilizacija su sve cesci u savremenom drustvu. gde je velika nezaposlenost. rastom i razvojem. Razlozi zasto treba planirati porodicu se ticu i majke i deteta. s tima sto su decaci vise zeljeni. bez obzira na sve broj dece varira od podrucja. U sprovodjenju zastite zena pored aktivnosti na planiranju porodice.Tamara Alfirević 2012. neadekvatna zastita i emocionalne posledice nezeljenog deteta. krvarenja. mortalitetom i kvalitetom zivota. Pobacaj bilo koje vrste je stetan i ima teske posledice. prati kretanje telesne mase. Suocene sa nezeljenim trudnocama zene izlaz traze u vestackim prekidima koji se neretko zavrsavaju sterilitetom pa i smrcu. hronicna zapaljenja. Prevalenca pusenja i potrosnja alkoholnih pica raste medju zenama u mnogim delovima sveta iako je alkoholizam tesko definisati i meriti. verovanja. Vezno je da zdravstveni radnik bude deo planiranja porodice. hormonski poremecaj. pritiska. Mnoge zemlje uvode regulisanje donje granice sklapanja brakova. Pored toga. eklampsa. Za majku zavise da li su rane ili kasne. Rizik je veci sto je devojka mladja. zaposlena zena nije lisena rada u domacinstvu i vaspitanju dece sto dovodi do fizicke iscrpljenosti. a za dete pothranjenost. porodi i abortusi koji znatno ugrozavaju zdravlje zena i dece. to jos nije u dovoljnoj meri uticalo na odredjena drustva. nazalost. U periodu adolescencije su znacajni rani brakovi. Planiranje porodice podrazumeva pravo roditelja da odlucuju o broju dece i intervalima izmedju porodjaja. morbiditet. za razliku od razvijenih zemalja gde je preko 99% porodjaja uz strucnu pomoc. pored redovne kontrole toka trudnoce. poseban znacaj se stavlja na zdravstvenu zastitu trudnica kod kojih se u period trudnoce. vrednosti i odnosa drustva prema zenama. vrse laboratorijske analize. Page1 . Veliki uticaj na zdravlje zena ima obrazovanje i zaposlenje. nelegalni abortusi. najrasirenija forma kontrole radjanja. Zdravlje zena je ugrozeno kroz ishranu. Sa njim su udruzene povrede polnih organa. Velika porodica u nepovoljnim socioekonomskim uslovima. Zene cine vulnerabilnu kategoriju i one vise pate u odnosu na muski deo stanovnistva zbog niskog statusa u drustvu. S druge strane. U mnogim zemljama je abortus legalan ali samo zato da se ne bi vrsio nelegalni abortus koji je cesto fatalan za zene. malnutriciju i nize obrazovanje. Manje od polovine se obavlja uz pomoc priucene osobe a manje od 30% u zdravstvenim sutanovama. 16. infekcije. U fertilnom periodu (15-49) zdravlje zene je pod uticajem njene reproduktivne i materinske uloge. mora se uzeti u obzir da sve zene ne zele da budu majke i ne treba ih porediti sa onima koje to zele. kako prenatalnog morbiditeta i mortaliteta zena tako i obolevanja i smrtnosti novorodjenceta. žena. Povecana upotreba oralnih kontraceptiva se dovodi u vezu sa razvojem bolesti cirkulatornog sistema i karcinoma. Medjutim. Ima zena koje ne mogu da zatrudne i radi se na nacinima kako ima se moze pomoci. On treba da pruzi informacije o kontracepciji i stetnosti abortusa koji je. I samo koriscenje snaznih kontraceptivnih sredstava je praceno odredjenim rizikom. Ilegalno izvedeni abortusi su od posebnog rizika za zdravlje zene. Zdravlje porodice. Oni omogucavaju zenama da kontrolisu broj i razmak izmedju trudnoca. teske poslove. Hemoragija. Zaposlene zene u zavisnosti od oblasti imaju povecan rizik da obole od odredjenih bolesti. Pored medicinskog radnika i lekara veliki znacaj imaju i genetska savetovalista kao i drugi sektori javnog informisanja. Stope mortaliteta su najvise gde je zdravstveno stanje u celini losije. emocionalne posledice zbog nezeljenog deteta. planiranje porodice Pravo na zdravlje je osnovno pravo svake osobe i ono znaci pravo svake osobe da zivi u sredini sa minimumom zdravstvenih rizika i pristupacnom zdravstvenom sluzbom koja ucestvuje u ocuvanju i unapredjenju zdravlja pojedinca i stanovnistva. U zemljama u razvoju perenatalna zastita gotovo da i ne postoji. nepismenost a zdravstvena sluzba nerazvijena stvara problem u vezi sa ishranom. Iako nema mnogo istrazivanja o efektima alkohola na zene zna se da su one osetljivije na alkohol od muskaraca.

17. Rano otkrivanje osoba koje su podloznije ovim problemima je dobro za prevenciju i obezbedjenje zdravog i produktivnog zivota pojedinca. prati rast i razvoj je znacajna mera prevencije. mnoga deca sa genetskim i metabolickim oboljenjima prezivljavaju period adolescencije ulazeci u zrelo doba. bolesti srca. Porodica. Period puberteta 10-13 gdine je udruzen sa fizickim i seksualnim promenama. a da se konsekvence protezu do najdublje starosti. Broj stanovnika u gradu je u porastu bilo zbog edukacije ili zaposlenja. Sistematski pregled kojim se vrsi klinicki pregled po sistemima. Page1 . postera. rane trudnoce i abortusi. savetovalista za planiranje porodice su ustanove koje u mnogome mogu pomoci mladima za resavanje i prevenciju mnogih problema. Moguca su ekstremna ponasanja. s tim sto veze sa porodicom slabe a raste znacaj vrsnjaka. Industrijalizacija i socijalne promene su kreirali nove nutritivne problem. pravilne ishrane i stetnosti alkohola. stampe. Time se postizu jaci efekti ali i teze posledice. alkoholizam. hendikep. filmova. Broj samoubistava je u porastu. poremecaj ponasanja i nezaposlenost i losa ishrana (socijalno) . Dok je u periodu odojceta deta potpuno zavisno od majke. Pusenje je najrasirenija navika vezana za zdravlje. Zdravlje dece i mladih je pod snaznim uticajem sve prisutnijih stetnih navika i ponasanja. Skola i uopste edukacija. pusenje. Da bi se popravilo zdravstveno stanje maladih neophodno je informisanje i sticanje znanja o dobrobitima higijene. malnutricije i ciroze jetve. a socijalni faktori su najznacajniji. drugovi i zajednica igraju znacajnu ulogu u socijalizaciji dece od 10 do 13 godine.omladina) jeste brz rast i fizicki razvoj. neuspeh u skoli. Problemi u doba adolescencije: besposlicenje.Posebno su vulnerabilne izbeglice i zrtve rata. Prekomerna ishrana. alkoholizam. Zahvaljujuci mogucnostima savremenog tretmana i zastite. a to je i period traganja za sopstvenim identitetom i trazenje mesta u drustvu. U tom period socijalizacije dete se uci da deluje kao clan drustva i da zivit u zajednici sa drugima. narkomanija su veliki problem mladih. Mladi migranti su prinudjeni da prihvataju nove kulturne obicaje i navike. Kognitivni razvoj od 5 do 9 godije je karakterisan zeljom za ucenjem. poremecaja u rastu. nezaposlenost. Alkohol utice na odnose medju ljudima. televizije. Povrede cesce kod muskaraca i komplikacije trudnoce i porodjaja su znacajan uzrok smrtnosti. narkomanija. TBC.hronicne bolesti i psiho socijalne probleme. Starost mladih koji koriste droge sve je niza. mentalnoj retardaciji. a teski alkoholicari imaju veci rizik od karcinoma. Trudnice koje piju izlazu svoje dete riziku od ostecenja mozga. postaje sve veci problem kako zbog rastuce prevalence tako i zbog saznanja da koreni leze u detinjstvu. bracnu nestabilnost. narusena porodica. alergija i hronicne respiratorne bolesti. neodgovorno roditeljstvo. duvana i droge. Alkohol se koristi sve ranije. da se suoce sa nizom problema bez roditeljske podrske a to vodi porastu mentalnih i bihejvioralnih problema. na poslu i sportu a oni su i glavni uzrok smrti u saobracajnim nestecama. a uticaj makrosredine raste. posebno gojaznost. Hronicne bolesti su poseban problem jer je sa industrijalizacijom doslo do povecanja bolesti kao sto su maligne bolesti. skola. U ovom periodu je rizik umiranja nizak no jos uvek su stope mortaliteta neprihvatljivo visoke a sve veci znacaj imaju samoubistva. visoka aktivnost a kod dece i velika pokretljivost i potrebe za istrazivanjem okoline. a koriscenje vise droga je sve cesce. Pusenja. aktivnosti. ali je problem sto iz straha i sramote mladi ustrucavaju da im se obrate. Ubrizgavanje droge se dovodi u vezu sa HIV infekcijom i sledstvenim AIDSom zbog zajdenickog koriscenja zarazenih spriceva. ta zavisnost se smanjuje dok se psihicke funkcije razvijaju do nivoa da se govori o detetu kao licnosti.opadanje intelektualnih mogucnosti. Od 14 do 18 uticaj skole se zavrsava. Stabilnost je znacajna za mlade osobe s toga su migracije u porastu. razgovorom…Zdravstveni radnici su znacajni u edukaciji mladih. U fazi adolescencije dete je sposobno da razmislja apstraktno i bude nezavisno. Ovo informisanje se moze sprovesti putem radija. Zdravlje dece i omladine Jedna od najvaznijih bioloskih karakteristika dece i adolescenata (deca cine uzrast od 0 do 14 godina s tim sto se po definiciji SZO starost od 10 do 19 naziva adolescencija a od 15 do 24. isl. Takodje se povezuje sa kriminalnim ponasanjem i prostitucijom. Industrijski razvoj je uticao na eliminaciju starih problema vezanih za siromastvo i nepismenost ali stvara nove. bilo da su psihicki ili zdravstveni. Period detinjstva je znacajan u smislu sto svi problemi koji se tad jave mogu uticati na samu licnost. Neki od problema koji se javljaju u detinjstvu a imaju efekta na adolescenciju su: malnutricija i napusteno dete (zdravstveno) . sluzba socijalne zastite.Tamara Alfirević 2012.nezdrava okolina. Sto se ranije pocne to je skracenje ocekivanog trajanja zivota vece. delikvencija. suicidalni pokusaji.

model budzetske podrske. Vazno je istaci da je ogromna vecina starih osoba u razvijenim zemljama zdrava. Nacionalni sistemi zdravstvene zastite se veoma razlikuju tako da ih je tesko grupisati u smislu mogucih modela. Vecina starih osoba ima hronicne probleme. Mozak nema tu sposobnost. slabe cula. Rad lokomotornog sistema opada. Ovo je nesto cemu je covecanstvo tezilo ali to nosi i nove izazove i nove zahteve. Pored navedenih individualnih razlika treba ukazati i na razlike u pogledu zdravstvenog stanja medju starim osobama. Poslednjih godina je ustanovljeno da bolest i onesposobljenost nisu automatski pratioci. Preventiva i kurativa su odvojene. sto predstavlja tradiciju. posebno u odnosu na zdravstvenu sluzbu i socijalnu zastitu. rad bubrega. Zdravstvene mere koje pomazu starima:  Fizicka aktivnost  Odrzavanje funkcionalne sposobnosti  Pomoc u kuci  Patronazna sluzba i kucna nega  Mere samopomoci u tretmanu hronicnih stanja (ustanove) 19. Organi razlicito stare u zavisnosti od toga da li imaju mogucnost regeneracije ili ne. Severna Amerika. zbog toga mere odrzavanja promocije zdravlja treba da budu prvenstveno usmerene na odrzavanje rezervi bioloskog kapaciteta.Evropa. model nacionalne zdravstvene sluzbe. Oko 25% osoba starosti iznad 70 godina ima poteskoca a polovina njih zahteva pomoc. lucenje zeludacnog soka. model zdravstvenog osiguranja. stilu zivota. smanjuje se adaptacija na uslove spoljasnje sredine.besplatna zdravstvena zastita za najsiromasnije slojeve stanovnistva.nedovoljno finansijskih sredstava. Direktno placanje podrazumeva da pacijent licno placa uslugu koja mu se refundira ili to Page1 . Uspeh lecenja zavisi od rezervi bioloskog kapaciteta. 18. Jedna od najznacajnijih karakteristika procesa starenja je konstantno gubljenje rezervi bioloskog kapaciteta koji se izrazava u razlici izmedju maksimalnog kapaciteta i kapaciteta neophodnog za odrzavanje svakodnevnih funkcija. da aktivno obavlja svoje socijalne i druge funkcije i da su nezavisni clanovi drustva.Tamara Alfirević 2012. smanjuje se funkcija endokrinih zlezda. zapadnoevropske zemlje-visok stepen liberalizacije. Vecina definicija starenja smatra da je starenje progresivno opadanje vitalnih funkcija organizma.centralizovana sluzba i budzetsko finansiranje. Porast ucesca starog stanovnistva uz opadanje nataliteta uticalo je na znacajne izmene u starosnoj strukturi stanovnistva. Postoje naucni dokazi o povezanosti socijalne sredine i duzine zivota kao dokazi da socjalna i psiholoska funkcija ima pozitivan uticaj na fizicku sposobnost. Zdravlje starih osoba Jedno od najvecih dostignuca u razvoju savremenog drustva je porast ocekivanog trajanja zivota. ogroman pritisak pacijenta na sluzbe i nedostatak zdravstvenih kadrova 2. Po Terrisu nacionalni sistemi se mogu grupisati u tri osnovne grupe: 1. nacinu ishrane. Ono predstavlja tihi ali progresivni process koji postepeno dovodi do opadanja funkcije celog organizma. Novi Zeland Australija 3. socijalisticke zemlje Pored ova tri on uvodi i prelazni koji svrstava u Britaniju i Svedsku kao prelazni oblik izmedju zdravstvenog osiguranja i nacionalne zdravstvene sluzbe.Sistemi zdravstvene zaštite u svetu. Starenje nije isto kod svih ljudi zbog razlika u konstituciji. Drugi indikator su troskovi za zdravstvenu zastitu. Starenje ima dva oblika: morfolosko i funkcionalno. radnim i drugim uslovima. kao ni ocno socivo. Bridgman ima drugaciju podelu a kao indikator koriscenja zdravstvene zastite uzima se prosecan broj poseta zdravstvenoj ustanovi. Slabosti. ali oni u glavnom ne ogranicavaju njihove svakodnevne aktivnosti. Negova podela je: 1. Troskove preventive snose lokalni budzeti a kurativa se placa iz osiguranja ili centralnog budzeta.

sve zemlje članice bi trebale da osiguraju da svi profesionalci u oblasti zdravstva i drugih sektora imaju usvojeno odgovarajuće znanje. odnosno obnovio odobrenje za samostalan rad (licenca) Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa važećom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike. Uloga zdravstvenih radnika u zdravstvenoj zaštiti i njihovo obrazovanje i usavršavanje Zdravstveni radnici su lica koja imaju završen medicinski. kao i radi dobijanja. ove zemlje su prihvatile sisteme zdravstvene zastite zemalja svojih radnijih kolonizatora koje nisu mogle objektivno da primene. farmaceut med. Drzava obezbedjuje zdr zastitu siromasnijeg stanovnistva. 5.menjaju sisteme od strogo centralizovanih i budzetski finansiranih u pravcu razvoja sistema zdravstvenog osiguranja. odnosno farmaceutski fakultet. Zdravstveno osiguranje je u rukama privatnih kompanija.) Planiranje. višom.Kina. odnosno srednjom školom zdravstvene struke Zdravstveni radnik može samostalno (bez neposrednog nadzora drugog zdravstvenog radnika) pružati zdravstvenu zaštitu ako je: • obavio pripravnički staž i položio stručni ispit • upisan u imenik komore • dobio. kao i lica sa završenom drugom školom zdravstvene struke. umesto njega direktno placa osiguranje ili drugi obveznik placanja. One zasnivaju svoju zdravstvenu sluzbu na savremenim principima i na primeni tradicionalne medicine koja se odrzava od najstarijih vremena. god. stavove i veštine potrebne za zaštitu i promociju zdravlja. Severna Amerika. Vanbolnicku zastitu sprovode lekari zaposleni u drzavnim institucijama ili privatni lekari. doktor stomatologije. kursevi i dr. a koja neposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi.zdravstvene sisteme karakterise privatno vlasnistvo zdravstvenih ustanova. jaka podrska budzeta ali nedovoljno sredstava. Page1 .Tamara Alfirević 2012. 4. Tajland. Tek usvajanjem koncepta primarne zdra zastite dolazi do razvoja sistema.dipl. Indija i jos nekoliko arapskih zemalja. Egipat. 3. u zavisnosti od stepena stručne spreme je:  Doktor medicine. dipl. zemlje u razvoju pod uticajem zapada.Najveci deo troskova za zdr zastitu je iz centralnog i lokalnih budzeta. Oni imaju pravo i dužnost da se stručno usavršavaju radi održavanja i unapređenja kvaliteta svog rada. seminari. 20. Vanbolnicka sluzba se obavlja preko lekara opste medicine ili privatnih lekara. obrazovanje i korišćenje zdravstvenih kadrova treba da bude u skladu sa politikom Zdravlje za sve Cilj 18 politike evropskog regiona: »XXI cilj za XXI vek« odnosi se na razvoj ljudskih resursa za zdravlje: Do 2010. odnosno obnavljanja licence. 2. biohemičar – sa završenim odgovarajućim fakultetom zdravstvene struke  Drugi zdravstveni radnik – sa završenom odgovarajućom visokom. Centralizovana zdravstvena sluzba. U pocetnom periodu su sve zemlje trosile mala sredstva kojima su raspolagale na izgradnju velikih bolnica od kojih mnoge nisu izgradjene a druge se nisu mogle odrzavati. zemlje u razvoju koje slede svoje tradicije. skandinavske i druge zemlja. Stručno usavršavanje zdravstvenih radnika podrazumeva sticanje znanja i veština u okviru: • specijalizacije i uže specijalizacije i • kontinuirane edukacije (stručni i naučni skupovi. 6. socijalisticke zemlje. farmaceut i . Zdravstveni radnik.bez sopstvenih koncepta za razvoj. stomatološki. Centralni zdravstveni organi su nacionalni saveti za zdravlje koji imaju funkciju planiranja i kontrole nad zdravstvenom i farmaceutskom sluzbom. Bolnice za lecenje mentalnih bolesti i tuberkuloze su u javnom vlasnistvu.

preventivne. kurativne i rehabilitacione usluge dobrog kvaliteta Sistem planiranja bi trebao da omogući da broj i odnos između tipova zdravstvenih radnika koji se obrazuju za ovu struku. osnivaju se u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova koji se utvrđuje na osnovu: • Plana razvoja • Zdravstvenog stanja stanovništva • Broja i starosne strukture stanovništva • Postojećeg broja. lokalna samouprava.Tamara Alfirević 2012. odgovara sadašnjim i budućim potrebama za ovim kadrom Sve zemlje članice moraju imati odgovarajuće kapacitete za obuku u okviru specijalizacija iz javnog zdravlja. Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u državnoj svojini. medicina rada). pripremajući ih da obezbeđuju promotivne. a mogu se osnovati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini. autonomna pokrajina. a mogu se obavljati i druga specijalističko-konsultativna delatnost (koja nije u vezi sa bolničkim lečenjem). farmaceutska zdravstvena delatnost. pravno ili fizičko lice. Izuzetno u domu zdravlja se može organizovati porodilište i stacionar za dijagnostiku i Page1 . • • • • Obezbeđivanje profesionalaca u oblasti zdravlja treba da bude bazirano na principima strategije »Zdravlje za sve«. sanitetski prevoz. menadžmenta i kliničke prakse Obrazovanje profesionalaca iz srodnih sektora treba da uključi osnovne principe strategije »Zdravlje za sve«. razvijenosti i saobraćajne povezanosti pojedinih područja • Jednake dostupnosti zdravstvene zaštite • Potrebnog obima određenog nivoa zdravstvene delatnosti • Ekonomskih mogućnosti Republike ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU DOM ZDRAVLJA U domu zdravlja obezbeđuje se najmanje: • Preventivna zdravstvena zaštita • Hitna medicinska pomoć • Opšta medicina • Zdravstveno vaspitanje • Zdravstvena zaštita žena i dece • Patronažna služba • Laboratorijska i druga dijagnostika U domu zdravlja obezbeđuje se i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite. a posebno znanje o tome kako rad ovih sektora može da utiče na determinante zdravlja 21. fizikalna medicina i rehabilitacija. kapaciteta i rasporeda zdravstvenih ustanova • Stepena urbanizacije. zdravstvena zaštita zaposlenih (tj. pod uslovima propisanim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Uloga zdravstvenih ustanova u sistemu zdravstvene zaštite VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA • DOM ZDRAVLJA • APOTEKA • BOLNICA (OPŠTA I SPECIJALNA) • ZAVOD • ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE • KLINIKA • INSTITUT • KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR • KLINIČKI CENTAR Zdravstvenu ustanovu može osnovati Republika.

zdravstvenim ustanovama. privatnoj • praksi i drugim zainteresovanim subjektima o lekovima i određenim vrstama • medicinskih sredstava • davanje saveta pacijentima za pravilnu upotrebu lekova i određenih vrsta medicinskih • sredstava • izradu magistralnih lekova • druge poslove. lečenje akutnih i hroničnih bolesti kao i zdravstvene ambulante i zdravstvene stanice (obavlja se najmanje hitna medicinska pomoć. koja obuhvata: • promociju zdravlja.Tamara Alfirević 2012. odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedinih oblasti zdravstvene zaštite Zavod se osniva kao: • Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata • Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika • Zavod za hitnu medicinsku pomoć • Zavod za gerontologiju • Zavod za stomatologiju • Zavod za plućne bolesti i TBC • Zavod za kožno-venerične bolesti ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA SEKUNDARNOM NIVOU OPŠTA BOLNICA Pruža zdravstvenu zaštitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti. ginekologije i akušerstva i opšte hirurgije • Laboratorijsku. u skladu sa zakonom Apoteka može u svom sastavu imati i galensku laboratoriju i može organizovati ogranak apoteke ili jedinice za izdavanje gotovih lekova ZAVOD Zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zaštitu pojedinih grupacija stanovništva. RTG i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnošću • Anesteziju sa reanimacijom • Ambulantu za rehabilitaciju • Farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolničke apoteke SPECIJALNA BOLNICA – (za određene bolesti ili određene grupe stanovnika) Specijalna bolnica obavlja: • specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za oblast za koju je osnovana • laboratorijsku i druga dijagnostiku Page1 . delatnost opšte medicine i zdravstvena zaštita dece) APOTEKA Zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost na primarnom nivou. pedijatrije. odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i • unapređenje zdravlja pravilnom upotrebom lekova i medicinskih sredstava • promet na malo lekova i medicinskih sredstava • praćenje savremenih stručnih i naučnih dostignuća u oblasti farmakoterapije i pružanje • informacija građanima. Ona mora imati organizovane službe najmanje za: • Prijem i zbrinjavanje hitnih stanja • Obavljanje specijalističko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine. zdravstvenim radnicima.

kao i obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. ili samo visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili više grana medicine ili stomatologije. U skladu sa delatnošću koju obavlja mora imati organizovane službe propisane za opštu bolnicu. Može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA VIŠE NIVOA ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE 1. • farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolničke apoteke Opšta i specijalna bolnica moraju obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i: • sanitetski prevoz za upućivanje pacijenata na tercijarni nivo • snabdevanje krvlju i krvnim produktima • službu za patološku anatomiju ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA TERCIJARNOM NIVOU KLINIKA Obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene grane medicine/stomatologije. Može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke KLINIČKI CENTAR Objedinjuje delatnost 3 ili više klinika. Može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. odnosno oblasti zdravstvene zaštite. kao i obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. Prati.Tamara Alfirević 2012. KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR Obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili više grana medicine. tako da čine funkcionalnu celinu. planove i programe sa merama i aktivnostima namenjenim očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva Page1 . procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva i izveštava nadležne organe i javnost 2. INSTITUT Obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost. Predlaže elemente zdravstvene politike. u granama medicine iz kojih obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati uslove predviđene za kliniku. Prati i proučava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovništva 3. organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na: • obavljanje visokospecijalizovane specijalističko -konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti • obrazovno-nastavnu delatnost • naučnoistraživačku delatnost Obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničku zdravstvenu delatnost iz više grana medicine. Pored uslova propisanih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. institut mora ispuniti i uslove koji su propisani zakonom kojim se uređuje oblast naučnoistraživačke delatnosti. U skladu sa delatnošću koju obavlja mora imati organizovane službe propisane za opštu bolnicu i može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Pored uslova propisanih za opštu bolnicu.

Može obavljati poslove dezinfekcije. Politicke promene kao i troskovi vezani za proizvodnju lekova su takodje uticale na finansiranje zdravstvene zastite. vazduha. Uslove i način unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova propisuje ministar zdravlja. vode. namirnica. Ona sprovodi bakteriološke. Sve one preispituju nacin finansiranja zdravstvene zastite. serološke. Finansiranje zdravstvene zaštite i organizacija i funkcionisanje zdravstvenog osiguranja u svetu i kod nas Finansiranje zdravstvene zastite predstavlja jedan od najozbiljinijih problema sa kojima se suocavaju prakticno sve zemlje u svetu. 5. OSTALI ZAVODI KOJI OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA VIŠE NIVOA: • Zavod za transfuziju krvi • Zavod za medicinu rada • Zavod za sudsku medicinu • Zavod za virusologiju. Ovom sistemu se zamera jer nije dovoljno kreativan za efikasnost i kvalitet zdravstvene zastite. Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja obavlja socijalno-medicinsku. Sve vise zemalja trazi novi sistem finansiranja. obrazovanje i obuku stanovništva za brigu o sopstvenom zdravlju Procenjuje efikasnost. 4. kao i sa nadležnim organima lokalne samouprave i drugim ustanovama i organizacijama od značaja za unapređenje javnog zdravlja. a kako pojedinac i porodica cesto nisu u mogucnosti da snose rizik bolesti. uzimajuci u obzir uzroke koji su doveli do raskoraka izmedju potreba i raspolozivih sredstava. kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i nezaraznih bolesti. predmeta opšte upotrebe. 7.Tamara Alfirević 2012. 8. Demografske promene su jedan od uzroka i one su uticale na rast troskova jer sve veci broj starih osoba i sve veci broj hronicnih bolesnika zahteva veci obim zdravstvene zastite i primenu skupih zdravstvenih tehnologija. Finansiranje zdravstvene zastite putem budzeta je imalo znacajnu ulogu u obezbedjivanju jednakih uslova u koriscenju zdravstvene zastite nezavisno od imovinskog stanja i mesta zivljenja i rada. vakcine i serume • Zavod za antirabičnu zaštitu • Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju Unutrašnja organizacija zdravstvenih ustanova Zdravstvena ustanova obrazuje organizacione jedinice u zavisnosti od vrste delatnosti. loordinira. Page1 . drzavni budzet. Sprovodi informisanje.. dezinsekcije i deratizacije ako na području za koje je osnovan ne postoji druga zdravstvena ustanova koja obavlja te poslove. Zatim. 9.namena i obim sredstava je razlicita. sanitarni nadzor. higijensko-epidemiološku i mikrobiološku zdravstvenu delatnost. 6. Skoro u svim zemljama drzava putem budzeta obezbedjuje sredstva za sprecavanje i suzbijanje zaraznih bolesti. Sarađuje sa drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji za koju je osnovan. virusološke. dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite Planira razvoj stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika Podstiče razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Sprovodi primenjena istraživanja u oblasti javnog zdravlja Sarađuje i razvija partnerstvo u društvenoj zajednici na identifikaciji i rešavanju zdravstvenih problema stanovništva 10. usklađuje i stručno povezuje rad zdravstvenih ustanova iz Plana mreže za teritoriju za koju je osnovan. Postoje cetiri osnovna izvor afinansiranja zdravstvene zastite: 1. 22. drzava preuzima ulogu da omoguci ostvarenje zdravstvene zastite. zdravstvenu kontrolu vode. broja zaposlenih i drugih propisanih uslova.. predmeta opste upotrebe. hemijske i toksikološke preglede i ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom životnih namirnica.

Mejdutim postoje i suprotni procesi gde se javlja problem jer stanovnistvo ne moze da placa usluge ili se osigurava. Takodje je u nekim drzavama omoguceno da odredjen broj privatnih lekara drzi bolnicke krevete. planiranja mera. radna osposobljenost. Programiranje zdravstvene zaštite Prema SZO pod programom zdravstvene zastite se podrazumeva skup integrisanih aktivnosti usmerenih na ostvarivanje jednog ili vise ciljeva.Tamara Alfirević 2012. efikasnosti i prihvatljivosti od strane svih ucesnika. zdravstveno osiguranje. Ona ublazava stanje ali ne resava probleme. Npr: KVB se moze prevenirati redukcijom rizicnih faktora → sigurnost. bogati za siromasne. Kada se iz analize dobije stanje u poslednjih 10 godina. 4. Ta pomoc se obicno usmerava na odredjene razvojne projekte zemalja u razvoju. pracenje i ocenjivanje rezultata. inostrana pomoc. Monitoring znaci kontinuirano pracenje aktivnosti za vreme njihove primene sa ciljem da se obezbedi ostvarivanje programa onako kako je to predvidjeno.je previse mala da bi dala vece efekte u pogledu finansiranje zdravstvene zastite. 3.koriscenje naucnih saznanja i metoda u utvrdjivanju ciljeva. Cilj oba procesa je uskladjivanje troskova za zdravstvenu zastitu sa realnim finansijskim mogucnostima ali se pri tome ne sme gubiti iz vida da je zdravlje jedno od osnovnih ljudskih prava a jednakost u ostvarivanju zdravstvene zastite jedan od indikatora da li se to pravo postuje. Detaljnije se analizira mortalitet. Kritika proizilazi iz toga sto odredjene grupacije (urbane sredine. Ima i primera po kojima unutar drzavnih zdravstvenih ustanova finkcionisu privatne ordinacije. Program zdravstvene zastite moze biti opsti kada se njime utvrdjuju ciljevi za ukupno poboljsanje zdravstvenog stanja stanovnika u siroj ili uzoj zajednici i specificni kada se utvrdjuju ciljevi za promenu stanja u jednoj grupaciji stanovnistva ili u cilju kontrole jednog ili vise oboljenja ili zdravstvenog problema. stariji) vise koriste zdravstvenu zastitu. izvodi se pretpostavna kretanja u narednih 10 sa procenom kakvo bi stanje bilo ako se ne izvede program. morbiditet. mladi za stare. Kroz sistem osiguranja se ostvaruju dva osnovna principa efikasnost i jednakost u ostvarivanju zdravstvene zastite. Jednakost je princip po kome zdravi placaju za bolesne. Nacin placanja zdravstvenih usluga: • cena svake usluge • paket usluga • po danu boravka • placanje usluga na osnovu ugovora • placanje po glavi stanovnika • placanje programa • budzetski nacin placanja Ni jedan nacin nije savrsen i najcesce je stvar ugovora izmedju davalaca usluga i korisnika. Svaki program mora biti formulisan da sadrzi sledece parametre: → naucna zasnovanost. Pre izrade programa mora se izvrsiti analiza stanja koja obuhvata period od 10 godina u nazad.jedan od razloga zasto se sve vise zemalja odlucuje za sistem zdravstvenog osiguranja je to sto on predstavlja dodatna sredstva za zdravstveni sektor. Evaluacija je process utvrdjivanja ostvarenih ciljeva programa sa stanovista adekvatnosti. 2. siromasni. 23.bira se metoda koja daje najbolje rezultate uz najmanje stetnih dejstava. Npr: sigurniji je program koji ukljucuje aktivno istrazivanje TBC nego masovno radiofotografisanje Page1 . Efikasnost proizilazi iz ugovornih odnosa izmedju institucije i davalaca usluga. privatni izvor sredstava.u mnogim zemljama jaca uloga privatnog sektora i rade se mnoge izmene da bi privatna praksa bila jednaka drzavnom sektoru. kapaciteti zdravstvenih ustanova i motivisanost sluzbe. Svako placa doprinos srazmerno svojoj ekonomskoj situaciji a zdravstvenu zastitu koristi prema potrebi.

Zdravstvena tehnologija . aktivnosti i upotrebe sredstava 3) selekcija programske situacije ukazuje na efekte koji nisu u vezi sa programskim aktivnostima nego su rezultat drugih uzroka 4) informacioni sistem-obezbedjuje rutinske statistike i dopunska istrazivanja 5) komparacija i analiza podataka je neophodna da bi se sa sto vise sigurnosti utvrdio i sto uspesnije izolovao odnos uzroka i posledice 6) prezentacija rezultata-treba paziti ko ce izvrsiti. Ovaj faktor unosi novu dimenziju koja cini komparabilnim dva efektna programa. Jedan od osnovnih preduslova. fleksibilnosti i analize vrednosti rezultata u odnosu na situaciju.odnos izmedju dobijenog efekta i preduzetih mera i utrosenih sredstava.stepen uskladjenosti programa sa zdravstvenim prioritetima. → kvalitet. To je process u kontinuitetu koji sluzi za periodicno sagledavanje ostvarivanja mera i aktivnosti. Monitoring je znacajna komponenta programa. interesantan. Npr. vreme u kom se odvija promena i obim ocekivanog efekta 2) izbor mera i indeksa. i da predstavlja objektivnu interpretaciju raspolozivih podataka bez previse naglasavanja ili kritikovanja. → efikasnost.izbor najpogodnijeg programa sa stanovista ostvarivanja rezultata uz najmanje angazovanje sredstava.mogucnost prilagodjavanja programa promenjenim uslovima u toku njegovog izvodjenja. sta treba da sadrzi i u kakvom obliku prenese izvestaj. sa adekvatnim tabelama i grafikonima.vremenski period koji prodje od saznanja da jedan zdravstveni program moze biti adekvatno resen do pocetka primene programa.odnos planiranih i izvrsenih procedura u odnosu na utvrdjene standarde.koriste se tri tipa indeksa –indeks efekta. Normativi su naucno utvrdjenje vrednosti zahteva za koriscenje zdravstvene zastite i izrazavaju se kao prosecne. Drugim recima pri izboru metoda mora se voditi racuna da li se do istih rezultata moze doci jednostavnijm metodama. → ekspeditivnost. Standardi se izrazavaju zdravstvenim resursima potrebnim za ostvarivanje normative.evaluacija ostvarenih rezultata i evaluacija procesa i 3 komponente: 1) utvrdjivanje stepena do koga su ostvareni postavljeni ciljevi 2) ocena kvaliteta ostvarenih ciljeva 3) odnos izmedju postignutih efekata preduzetih mera i utrosenih sredstava. ekonomskih aspekta. sto znaci da svaki program mora imati nekoliko varijanti. Evaluacija u toku sprovodjenja programa se bavi pitanjima u vezi skorisnosti planiranih procesa. Evaluacija ima dva apekta. pregledan. Zdravstvena tehnologija je veoma kompleksan problem i u njenom definisanju se najpre mora poci od zdravstva kao delatnosti. Prema usvojenoj metodologiji evaluacija pre usvajanja programa se zasniva na verovatnoci ishoda od pojedinih programa.Tamara Alfirević 2012. za uspesnu evaluaciju je postojanje normative i standarda. kvalitetom i kvantitetom preduzetih mera i koriscenje raspolozivih sredstava. Izvestaj mora biti jasan. Korisnost jednog programa moze se oceniti u odnosu na: o indirektna ekonomska korist koja se vidi u boljem radu usled smanjivanja bolesti i povreda o usteda koja se postizu zbog smanjenja troskova slozenih procedura lecenja o direktna korist zbog poboljsanja zdravlja → fleksibilnost. → adekvatnost. ne radi kontinuirano na otkrivanju i tretmanu hipertonicara koje je tacno utvrdjena procedura. Program se moze realizovati ako se. Tehnologija u najsirem smislu oznacava nauku o vestinama i zanatima. na primer. → svrsishodnost. → ekonomicnost. Program je adekvatan ako se njime resavaju najprioritetniji problemi. To je Page1 24. Da bi se mogla izvrsiti celovita evaluacija svaki program mora da sadrzi sledece: 1) definiciju ciljeva i svrhe protoka-bitan je sadrzaj cilja. putem monitoring treba da se otkrije i brzo reaguje ako se ne ostvarije aktivno otkrivanje hipertonicara… Monitoring ima ulogu u toku i na zavrsetku programa. odnosno koristi koje se ostvare u odnosu na placenu cenu.odnos cena i rezultata ostvarenih programom.

distribucija razlicitih materijala. Predklinicka toksikoloska ispitivanja 5.Tamara Alfirević 2012. nacinjen na osnovu raspolozivog naucnog. identifikacija propusta u zdravstvenoj tehnologiji.uloga i odgovornost ovog nivoa se ogleda u odgovarajucem pogodnom koriscenju zdravstvene tehnologije. Osnovni cilj uvodjenja nove tehnologije jeste povecanje nivoa zdravstvenih usluga i povecanja produktivnosti. a iako pomaze nova tehnologija ponekad moze da bude lose ekonomski procenjena a samim tim dovede do nezadovoljstva zdravrstvenom zastitom. sistemski niz aktivnosti upravljen ka resavanju nekog zdravstvenog problema. Značaj lekova u zdravstvenoj zaštiti Lekovi imaju veoma znacjanu ulogu u zdravstvenoj zastiti stanovnistva. Ispitivanja posledica primene tehnologije obuhvata ispitivanja efikasnosti bezbednosti i cene. Klinicka istrazivanja na dobrovoljcima. Otkrice leka je najcesce povezano sa naucno-istrazivackim radom 2. tehnickog i tradicionalnog znanja. Vazno je utvrditi koja je prednost u odnosu na upotrebu i cenu nove tehnologije u odnosu na staru. izvodjenje programa. saradnja i razmena znanja sa drugim zemljama 2. rano merenje aktivnosti i utvrdjivanje doze i terapeutska ispitivanja efikasnosti Page1 . sirenje znanja. inovacijama i unapredjenju tehnologije. Danasnja moderna tehnologija je drustveno uslovljena. Svaki lek prolazi kroz slozenu procedure pre stavljanja u promet: 1. Danas se sve vise govori o paketu koji cine razlicite tehnologije koje se medjusobno dopunjuju i potpomazu a sve u cilju efikasnijeg resavanja nekog zdravstvenog problema. pristupacnosti i jednostavnosti… U zavisnosti od toga mozemo ukljuciti sledece tehnologije: → tehnologija koja se odnosi na licnu zdravstvenu zastitu → tehnologija koja se odnosi na administraciju i organizaciju → tehnologija koja se odnosi na druge aspekte U razvoju i primeni tehnologije u primarnoj zdravstvenoj zastiti razlicita je odgovornost i uloga raznih subjekata na razlicitim nivoima: 1. Jedan od veoma znacajnih aspekata tehnologije jeste i pitanje tehnologije u funkciji menadzmenta u zdravstvenim ustanovama. Bezbednost se odnosi na verovatnocu i prihvatljivost nezeljenih posledica primene nekih medicinski tehnologija po zdravlje pojedinca. dijagnostike i lecenja. Predklinicka ispitivanja dejstva 4. 25. poromocija i razvoj novih tehnologija i saradnja sa drugim zemljama Radi se na standardizaciji zdravstvenih tehnologija kojom se moze postici veca pokrivenost populacije u smanjenu cenu proizvodnje. Efikasnost se moze definisati kao verovatnoca za pojedinca u definisanoj populaciji i neke medicinske tehnologije primenjene pod idealnim uslovima za dat medicinski problem. Mnogi lekovi se stavljaju u promet bez obzira na zdavstvene potrebe stanovnistva. Faktori koji moraju biti zadovoljeni pri primeni neke tehnologije u primarnoj zdravtsvenoj zastiti se ne razlikuju od faktora pri primeni ostalih tehnologija u pogledu efikasnosti. SZO je ulozila velike napore da se dovedu u sklad realne potrebe i ekonomske mogucnosti zemlje u obezbedjivanju lekova. uloga drzave-najznacajnje funkcije drzave su planiranje i vodjenje zdravstvene politike. U poslednjim godinama je doslo do porasta broja lekova koji nije u srazmeri sa stepenom poboljsanja zdravlja u svetu. Na razvoj mnogih lekova su imali veliki uticaj sve veci zahtevi za lekovima koji su rasli uporedo s razvojem metod aprevencije. Cena je veoma bitan faktor koji se uvek mora posmatrati u korelaciji sa drugim faktorom. Utvrdjivanje fizicko-hemijskih karakteristika 3. lokalni nivo primarne zdravstvene zastite. sirenju novih saznanja i evaluaciji 3. aktivnosti na internacionalnom nivou – funkcije koordinacije i podrske za uspesnu implementaciju tehnologije su skupljanje i sirenje informacija. Ono predstavlja izbor izmedju razlicitih varijanti.

Istrazivanje je pokazalo da postoje razlike izmedju procenta izdatih recepata i troskova za lekove izmedju pojedinih lekara u istoj sredini. Samolecenje je cesce kod zena. zloupotrebu. Zahvaljujuci ovome je ustanovljeno da mnogi lekovi nemaju efikasnost koju su pokazivali u toku ispitivanja ili da imaju stetne efekte (Thalidomid). Ucesce pacijenata zavisi od vrste leka. Ekonomski aspekti upotrebe lekova Cena lekova je problem sa kojim se suocavaju sve zemlje. Zakonski propisi se razlikuju u odnosu na to da li je potreban recept. reklamiranje. obrazovanje lekara i opsti uslovi u pogledu raspolozivih sredstava. To se u teoriji desava iz 3 razloga: → nedovoljno precizno uputstvo lekara → razocarenje pacijenta kada izostane brzo poboljsaje → osecanje pacijenta da je uzimanje lekova znak hronicnog invaliditeta. naziv. Faktori koji uticu na propisivanje lekova se dele u odnosu na makronivo i na lekara pojedinca. Za pacijenta je to symbol zaiteresovanosti lekara za njegovo stanje. uticaj farmaceutske industrije i mere zdravstvenih organa i zdravstvenog osiguranja. Lista esencijalnih lekova je sacinjena tako da zadovolji potrebe vecine. Komitet eksperata je 1979 utvrdio principe na kojima treba da se zasniva politika zemalja u oblasti lekova i izgradio model od 200 esencijalnih lekova. U prvoj grupi su tradicija. Cene jednog istog leka visestruko se razlikuju od 10 puta u razlicitim evropskim zemljama. U svakoj zemlji postoji zakonska regulativa u odnosu na lekove. Kao prednosti liste esencijalnih lekova navedene su:  smanjenje broja farmaceutskih proizvoda Page1 . Medjutim dosta je zapazena pojava da lekari potpisuju recept bez veceg interesa u stanje pacijenta kao i da se pacijenti ne pridrzavaju uputstava lekara. Socijalno medicinski aspekti upotrebe lekova Upotreba lekova kao deo procesa zdravstvene zastite zavisi od ponasanja kako onih koji ih obezbedjuju i propisuju tako i onih kojima su namenjeni. dijagnoze bolesti i socijalnog statusa pacijenata. Nakon ovih faza se lek stavlja u promet ali se vrsi monitoring delovanja i evaluacija uticaja leka. diskriminaciju i socijalnu nepravdu (lek nije dostupan onima koji ne mogu da plate) i uticaj informisanja o pravilnoj upotrebi leka Ekonomski aspekti ukljucuju cenu lekova. rizik i posledice upotrebe leka i proporciju efekat/rizik koja se odnosi na nepropisno prepisivanje leka Socijalni aspect ukljucuje kulturu ponasanja stanovnistva u odnosu na lekove. Prvenstveno su bile u vidu zemlje u razvoju koje nisu mogle da obezbede dovoljno lekova ni za najosnovnije potrebe. Principi na kojima je zasnovana lista esencijalnih lekova su: dokazana terapeutska efikasnost. ucesce troskova za lekove u ukupnoj zastiti. odnosno koriste lekove. Samolecenje je dosta rasirena pojava koja predstavlja prvi korak u procesu upotrebe lekova. informisanje. Potpisivanje leka simbolizuje volju lekara da pomogne. izrazava njegovu profesionalnu sposobnost i predstavlja uobicajeni kraj konsultacije. Propisivanje lekova od strane lekara.Tamara Alfirević 2012. starijih i bogatijih. Menjaju se propisi u smislu uvodjenja refundacije za naplacene lekove i liscno ucesce pacijenata u troskovima. Ovde se radi o tome da pojedinac ili okolina smatraju da nece doci do ozbiljnih posledica ako uzimaju lek koji sami izaberu. Na odluku o propisivanju odredjenog leka utice ozbiljnost bolesti i ocekivana korist u odnosu na efikasnost leka i sporedni efekti. sto ne znaci da ce i svaki pojedinac sa svojim potrebama biti ukljucen. Samo mali broj ljudi se obraca lekaru kada uoce simptome bolesti. U drugoj grupi faktora su zahtevi i pritisak pojedinaca i grupa na lekara. Vec je pomenuto da koriscenje lekova ima tri aspekta: Medicinski aspect ukljucuje efikasnost leka u prevenciji i lecenju. Sve veci broj lekova u prometu nije rezultirao u smanjivanju nego u povecanju cena novih lekova. prihvatljiv nivo sigurnosti i zadovoljavanje zdravstvenih potreba stanovnistva. neadekvatnu upotrebu. Esencijalni lekovi SZO igra vaznu ulogu u resavanju problematike lekova.

oba ova prustupa ne obezbedjuju objektivnost. Medjutim. 26. Kvalitet odredjenog postupka obicno procenjuje ili grupa ciji su clanovi slicnog obrazovanja ili tim posebnih strucnjaka. upozorenja. Varijable se odnose na karakteristike zdravstvenih radnika. strukturu jedinice koja pruza zastitu-strukturu cine sve one varijable koje opisuju mogucnosti sistema da pruzi kvalitetnu zdravstvenu zastitu. Procena procesa rada se bazira na postojanju odredjenih kriterijuma i standard kojima se utvrdjuju svi neopohodni elementi u toku terapije obolele osobe. Postoje i mnoge druge definicije kvaliteta zdravstvene zastite ali jos uvek nije postignut dogovor medju zdravstvenim radnicima u odnosu na jednu pogodnu definiciju. Prema Donabedianu postoje tri pristupa ocene i kvaliteta zdravstvene zastite odnosno tri grupe podataka u odnosu na: 1. ishod zastite je krajnji i konacni rezultat delovanja sistema za zdravstvene zastite na zdravlje pojedinca. a postize najmanje moguci morbiditet i mortalitat u populaciji. Sadasnja lista lekova sadrzi 270 lekova. Kao lekovi se smatraju: * gotovi lekovi * bioloski proizvoci (serumi vaccine) * lekovite supstance biljnog i zivotinjskog porekla od kojeg se izgradjuju lekovi po lekarskom receptu * zavojni material i sredstvo za sivenje rana * organ ii tkiva za transplataciju. farmakoloske informacije (opis efekta.Tamara Alfirević 2012. Na kvalitet zdravstvene zastite uticu brojni faktori koji su medjusobno povezani i zavisni od drugih: * zdravlje i sistem zdravstvene zastite * zdravstveni radnici * korisnici zdravstvene zastite U obezbedjenu kontrole zdravstvene zastite se koriste slicne metode kao u industriji ali se vise paznje usmerava na process proizvodnje. Svakom lekaru i farmaceutu treba da su dostupne informacije o generickom nazivu..  unapredjenje kvaliteta  stimulisanje lokalne farmaceutske industrije  pomoc najmanje razvijenim zemljama Lista esencijalnih lekova treba da se revidira prema potrebi ili jednom godisnje. Proizvodnja i promet lekova u nasoj zemlji regulise se saveznim zakonima. institucija i programa.) Klinicke informacije (indikacije. procesi zdravstvene zastite pod kojima se podrazumevaju sve aktivnosti i postupci koje zdravstveni radnik prduzima sa pacijentom i za pacijente u sistemu zdravstvene zastite. rezim doziranja (doza. Metode procene kvaliteta rada kombinuju oba pristupa (proces i ishod) i to su: a. Kvalitet rada u zdravstvu predstavlja meru efikasnosti koja se odnosi na uticaj zdravstvene sluzbe ili programa u operativnom sistemu prema njihovom mogucem uticaju u idealnoj situaciji. interakcije sa drugim lekovima). i to na nacin kako to preporucuje SZO. Njega mozemo da posmatramo i sa aspekta promene koje nastaju – da li se te promene odnose na patofiziolosko stanje ili psihosocijalno stanje. mehanizam delovanja. antidote). 3. duzina tretmana) predoziranje ( simptomi. metoda tragaca – posmatra se samo jedna bolest ili odredjeni deo populacije Page1 . Danasnje aktivnosti koje se odnose na obezbedjenje kvaliteta rada zdravtsvene sluzbe mogu biti podeljene na istrazivacke programe ciji su ciljevi definisanje faktora koji uticu na kvalitet i evaluaciju efektivnosti programa poboljsanje rada zdravstvene sluzbe. stetni efekti. 2. Kvalitet zdravstvene zaštite Kvalitet zdravstvene zastite se moze definisati kao onaj stepen izvanrednosti postignut i dokumentovan u procesu dijagnoze i terapije koja se bazira na najboljem znanju. vreme. metoda putanje – pracenje osobe od prvog kontakta sa zdravstvenom sluzbom b.

implicidni kriterijumi su bazirani na subjektivna misljenja lekara o pruzenoj zdravstvenoj zastiti. Lekar ocenjuje istoriju bolesti na osnovu sopstvenih kriterijuma te pouzdanost ovih procena je mala. ovo je nestvarno ali mu treba teziti. unapredjenje kvaliteta povecava korist ali do odredjene tacke posle koje relativno malo napredovanje u kvalitetu donosi velike koristi. koristi i kostanja postoje razlicite veze i odnosi. Sa druge strane. idealni i empirijski kriterijumi – idealni kriterijum predpostavlja da znamo sadrzaj najvise moguce zastite u idealnim uslovima. a osiguranje kvaliteta je preduzimanje pozitivnih mera da se osigura visok standard zastite. Izvori podataka su znacajni za procenu kvaliteta. sto ne znaci da je pruzena zastita losa c. Ocena kvaliteta je postupak uocavanja. indirektne metode. implicidni i eksplicidni kriterijum. opsti i specificni kriterijumi – neki autori smatraju da su samo kriterijumi specificni za odredjenu bolest ili stanje objektivnih i da osiguravaju pouzdane komparabilne informacije.ispitivanje stavova i karakteristika koje ne mogu biti proucavane direktno Cilj procene kvaliteta rada jeste obezbedjenje sto bolje zdravstvene zastite. podaci rutinske statistike – najgrublja procena kvaliteta zastite b. Izmedju kvaliteta. merenja.Tamara Alfirević 2012. duzinu lecenja…. Osnovni principi zdravstvene zastite. a u cilju njenog efikasnog i efektivnog pristupa jesu: 1) metode koje se koriste moraju da se zasnivaju na identifikaciji i resavanju problema zdravstvene sluzbe i mogucnostima za unapredjenje zdravstvene zastite 2) u aktivnosti na obezbedjenju kvaliteta treba da se ukljuci i razmatranje efikasnosti i rizika kako bi se unapredila zastita koja pruza optimalnu korist uz minimalno kostanje 3) razmatraju se razvojni programi koji obezbedjuju emocionalne i socijalne aspekte kvaliteta zdravstvene zastite 4) aktivnosti na obezbedjenju kvaliteta treba da budu integrisani u funkciju upravljanja zdravstvenim ustanovama a ne izolovane 5) svi organizacioni nivoi zdravstvene zastite su pogodni za aktivnosti na obezbedjenje zdravstvene zastite 6) svi zdravstveni radnici imaju obavezu da ucestvuju u aktivnostima obezbedjenja kvaliteta Page1 .Medjutim.Zbog novih dijagnostickih i terapeutskih iskustva mogu nastati nove koristi. sa aspekta ishoda bolesti su bolji opsti kriterijumi koji se odnose na morbiditet. 3. u praksi cesto ne sadrze standardne vec razlicite termine koji se razlikuju od lekara do lekara. osetljivi i merljivi. medicinski izvestaj su skoro idealan izvor informacija. uporedjivanja i vrednovanja kvaliteta. Leewis ukazuje na tri razlicite veze izmedju kvaliteta i kostanja: a) linearna i pozitivna korelacija – vece ulaganje bolji kvalitet b) povecano ulaganje rezultira navodno boljom zastitom c) kvadratna kriva za koju neki autori smatraju da je najbliza istini. Eksplicidni kriterijumi su u napred pripremljeni za pojedine bolesti i stanja od strane grupe lekara eksperatana osnovu dogovora te je ovaj nacin pouzdaniji. c. mortalitet. Svaki pacijent ima svoj zdravstveni karton koji daje istinitu sliku njegovog zdravstvenog stanja i lecenje. terapiji i rehabilitaciji bira ona pomocu koje mogu da se postignu najbolji rezultati za odredjenu bolest (5D tj SBINN ili takozvani Starfijeldovi kriterijumi) Kriterijumi za procenu kvaliteta se mogu klasifikovatiu odnosu na njihove bitne karakteristike u tri glavne grupe: 1. misljenje pacijenta e. Bitno istaci da je nivo optimalnog kvaliteta promenljiv. medjutim. Po njoj je poboljsanje relativno jeftino u pocetku a zatim poskupljuje. realni. mapa kriterijuma gde se od veceg broja mogucih metoda u dijagnostici. Medjutim. 2. U primeni razlicitih kriterijuma neophodno je da oni budu validni. direktno posmatranje rada lekara zahteva velika ulaganja ali pruza sve podatke o lekaru d. Najcesci izvori su: a. kontrola kvaliteta je postupak po kojem se sprovodi ocean kvaliteta ukljucujuci i mere na osnovu uocenog nalaza. Emprijski kriterijumi su oni koji su bazirani na svakodnevnoj praksi.

Zasnovani na razumnom finansiranju Finansiranje sistema zdravstvene zaštite trebalo bi da osigura da se zdravstvena zaštita pruža svim gradjanima na prihvatljiv način. država bi morala da ima suštinsku ulogu u regulisanju finansiranja zdravstvene zaštite. Drugi sektori takodje doprinose očuvanju zdravlja i imaju odgovornost za njegovo poboljšanje. 7) sa obzirom na brze promene u zdravstvenoj zastiti. Page1 PRINCIPI UPRAVLJANJA PROMENOM U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE Sledeći principi su ključni da bi se uspešno upravljalo promenom (reformom) u sistemu zdravstvene zaštite. ali nisu jedini sektor koji utiče na blagostanje ljudi. Reforme zdravstvenih sistema u svetu Svrha ove povelje je da artikuliše skup principa koji su integralni deo sadašnjih sistema zdravstvene zaštite ili koji mogu da poboljšaju zdravstvenu zaštitu u svim zemljama članicama SZO evropskog regiona. Fokusirani na kvalitet Svaka reforma zdravstvene zaštite mora imaati kao svoj cilj-pri čemu bi morala biti jasno formulisana i strategija za stalno unapredjenje kvaliteta zdravstvene zaštite. Usmereni ka zdravlju Bilo koja značajnija reforma zravstvene zaštite bi trebalo da ima jasan cilj koji vodi unapredjenju zdravlja. njihova očekivanja koja se odnose na zdravlje i zdravstvenu zaštitu. Da bi se garantovala solidarnost u sistemu zdravstvene zaštite. Zdravstvene usluge su pri tome vrlo važne. To podrazumeva potpuni obuhvat stanovništva zdravstvenom zaštitom i ravnopravan pristup za neophodnu zdravstvenu zaštitu svim ljudima To. poboljšavaju kvalitet njihovog života. koja bi morala biti obzbedjena na način koji stavlja u odnos troškove sa efektima te zdravstvene zaštite (kostefektivan način). 27. metode obezbedjenja kvaliteta su jos uvek u fazi ispitivanja. One bi morale da obezbede da mišljenje gradjana i njihov izbor neposredno utiču na sadržaj i način pružanja zdravstvenih usluga. Ova povelja je namenjena reformama zdravstvene zaštite u specifičnom kontekstu Evrope i usmerena je na principe koji bi zdravstvenu zaštitu tebalo prvenstveno i neprestano da vode ka boljem zdravlju i kvalitetu života svih ljudi. sistemi zdravstvene zaštite je potrebno da budu: Vodjeni vrednostima Reforme sistema zdravstvene zaštite bi trebalo da budu vodjene principima ljudskog dostojanstva.Tamara Alfirević 2012. Usmereni ka ljudima Reforme sistema zdravstvene zaštite bi trebalo da odgovore na potrebe gradjana uzimajući u obzir. Gradjani bi morali takodje da dele odgornost za svoje sopstveno zdravlje. posebno onih ciljeva koji se odnose na sisteme zdravstvene zaštite. Orijentacija ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti Reforme.Poboljšanje u zdravstvenom stanju stanovništva je pokazatelj razvoja jednog društva. putem demokratskih procesa. FUNDAMENTALNI PRINCIPI U evropskom kontekstu. jednakosti. zbog cega bilo koji pristup mora da bude fleksibilan. solidarnosti i profesionalne etike. Formulisanje zdravstvene politike . sa primarnom zdravstvenom zaštitom kao osnovnom filosofijom trebalo bi da osiguraju da zdravstvene usluge na svim nivoima štite i unapredjuju zdravlje ljudi. tako da bi intersektorska saradnja trebalo da bude suštinska karakteristika reformi sistema zdravstvene zaštite. zahteva efikasno korišćenje resursa u zdravstvu. preveniraju i tretiraju oboljenja. Ti principi izviru iz iskustava zemalja koje su već implementirale reforme zdravstvene zaštite i iz ciljeva evropskog programa "Zdravlje za sve do 2000". za uzvrat. Zaštita i promocija zdravlja bi morali da budu prvenstveni zadatak svake društvene zajednice. One bi trebalo da osnaže zajedničko donošenje odluka pacijenata i zdravstvenih radnika o važnim problemima koji se odnose na dijagnostiku i lečenje i da promovišu sveobuhvatnost i kontinuitet zdravstvene zaštite unutar specifičnog kulturalnog okruženja. obezbedjuju sve oblike rehabilitacije i obezbedjuju negu i adekvatan tretman onih koji pate i koji su u terminalnoj fazi bolesti.

Razvoj i stalno unapredjenje kvaliteta u zdravstvu zahteva informacioni sisstem baziran na izabranim pokazateljima kvaliteta koji bi se ekstrahovali iz podataka o svakodnevnom radu i tako obradjeni vraćali lekarima. Reforme bi trebalo kontinuirano pratiti i evaluirati na način koji je razumljiv za javno mnjenje. 3. koja je u skladu sa socijalno-ekonomskim uslovima svake zemlje. Saradnja medju njima zahteva neprestanu komunikaciju i odgovarajući referalni i informacioni sisstem. porodičnu zaštitu i druge oblike neformalne zdravstvene zaštite. Postupci sa preferencijama pacijenata i sa njihovim drugim pravima zahtevaju ekstenzivne. Ona bi. dnevne bolnice i kućnu negu i lečenje kad god je to potrebno. Odgovarajuće podsticaje bi trebalo uvesti za ohrabrivanje zdravstvenih radnika kako bi postali svesniji kvaliteta. medicinskim sestrama i drugim donosiocima odluka u zdravstvu. dogovaranju i komunikaciji i razvojem institucionalnih mehanizama za pružanje zdravstvene zaštite na delotvorniji i efikasniji način.Tamara Alfirević 2012. 2. 3. tačne i blagovremene informacije i edukaciju. specijalizaciji i kontinuiranoj edukaciji zdravstvenih radnika. Uvažavanje mišljenja i izbora gradjana Mišljenje i izbor gradjana bi trebalo da predstavlja značajan doprinos prilagodjavanju zdravstvenih usluga njihovim potrebama. sporazumevanju. troškova i ishoda. To podrazumeva dostupnostjavno verifikovanih informacija o performansama (pokazateljima rada) zdravstvene službe. veća pažnja bi se morala obratiti identifikovanju i stimulisanju odgovarajućih zdravstvenih profila koji bi trebalo da postanu deo multiprofesionalnog tima za sistem zdravstvene zaštite budućnosti. upravljačke i tehničke odluke o sistemu zdravstvene zaštite bi trebalo da budu zasnovane na dokazima ako su oni dostupni. Učenje iz iskustva . Profesionalna organizacija i zdravstvena administracija bi trebalo da saradjuju aktivno sa zdravstvenim vlastima na promovisanju takvog koncepta razvoja. 2. 4. Jačanje menadžmenta Postoji potreba za razvojem skupa upravljačkih funkcija i javnozdravstvene infrastructure dopunjene zadacima koji vode ili utiču na ceo sistem da dostigne željena poboljšanja u zdravlju stanovništva. trebalo bi kombinovati i ravnopravno tretirati sa formalnom zdravstvenom zaštitom. Promene u pružanju zdravstvene zaštite 1. Regionalna mreža zdravstvene službe bi trebalo da bude osnažena i kost-efektivnija (sa boljim odnosom troškova i ostvarenih rezultata) što omogućava bolju organizaciju na hitne slučajeve i stimuliše saradnju izmedju bolnica i primarne zdravstvene zaštite. Država bi trebalo da postavi vrednosno orijentisane probleme na javnu raspravu i da osigura ravnomernu raspodelu sredstava i pristup zdravstvenim uslugama celokupnog stanovništva. Samozaštitu. Page1 1. Najvažnije političke. Dobro osmišljene strategije su heophodne za pomeranje radnih kapaciteta sa bolnica za akutnu hospitalizaciju na primarnu zdravstvenu zaštitu u zajednici. kvalitet pružene zaštite. Kada god su mehanizmi tržišta primereni trebalo bi da podstiču kompeticiju za bolji kvalitet usluga i u korišćenju uvek ograničenih resursa u zdravstvu. Proces formulisanja politike trebalo bi da je zasnovan na široko postavljenom konsensusu svih relevantnih socijalnih aktera u mere u kojoj je to moguće. prevencija bolesti i unapredjivanje zdravlja bi trebalo da postanu integralni deo obrazovanja profesionalaca u zdravstvu. kao i odluke donesene od ekonomista i profesionalaca u zdravstvu. Ono treba uvažavati u odnosu na sadržaj zdravstvenih usluga. Potrebno je snažno promovisati razvoj menadžmenta jačanjem individualnih kapaciteta ka liderstvu. kao i usluge različitih socijalnih institucija. Pojedinačne zdravstvene institucije bi trebalo da uživaju maksimalnu moguću autonomiju u upravljanju svojim resursima konzistentnu sa principima ravnopravne i efikasne zdravstvene zaštite. ugovaranju sa osiguranjem. upravljanju listama čekanja i u postupku s žalbama pacijenata. trebalo da formuliše legislativu i preduzme inicijativu za regulaciju najvažnijih oblasti u zdravstvenoj zaštiti. Reforme zdravstvene zaštite bi trebalo da predstavljaju sastavni deo opšte politike "Zdravlje za sve". Reorijentacija ljudskih resursa za zdravstvenu zaštitu Pri pružanju zdravstvenih usluga. odnosno rezultata rada. takodje. Kvalitet zaštite. Postoji potreba za sveobuhvatnijom vizijom nego što je tradicionalna kurativna zaštita u obrazovanju.

mada se smatra da je 1900. lečenja. razvoj savremenog koncepta klasifikacije bolesti. sa ciljem njihovog jedinstvenog prepoznavanja i razumevanja . Međunarodna konferencija za IX-reviziju. datira od 18. Zdravstveni sistem i medicinske nauke. održana je u Ženevi 1975. pojava koja ima izuzetnu propulzivnost. Na toj konferenciji prvi put učestvuje i delegacija tadašnje Jugoslavije. Tradicionalna "latinska" nomenklatura u mnogome je stvorila podlogu za viši stepen međusobnog razumevanja u sklopu zdravstvenih sistema sa prirodno različitom jezičkom osnovom. 28. možda jednako dugom kao i istorija ljudskog društva. poređenje.Cilj Međunarodne klasifikacije bolesti pretstavlja stvaranje podloge za praćenje. godine kroz aktivnosti studijske grupe i koordiniranje od strane Centra za klasifikaciju bolesti pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. formirali različite nomenklaturne i klasifikacione sisteme. koja je po nekim autorima osnova evolucije čoveka. povreda i uzroka smrti).uvođenje dvojne klasifikacije za neke dijagnoze .Tamara Alfirević 2012. budući da se. Postojanje standardnih nomenklatura je od presudnog značaja u uslovima intenzivnih komunikacija.proširenje kodne reči kod nekih dijagnoza . ishoda lečenja i smrtnosti. Savremena medicina je u tom pogledu više sklona tipizaciji nego individualizaciji. u njenom sklopu. Pod klasifikacionim sistemom se obično podrazumeva sistem označavanja čiji je osnovni cilj određivanja pripadnosti razmatranog objekta nekoj.Potreba za izučavanje osobina pojedinačnih grupa i stvaranje tipova koji se mogu jedinstveno tretirati. posebno u novije vreme. godine. prisustvo klasifikacionih sistema. unapred definisanoj grupi. Klasifikacioni sistemi i standardi u zdravstvu Potreba za nomenklaturama.. Dva pojma koja smo do sada pomenuli: klasifikacioni sistemi i nomenklature (nomenklaturni sistemi) zahtevaju preciznu definiciju pre dalje elaboracije ove teme. Primena savremenih sretstava za automatizaciju pretraživanja pretstavlja već dugi niz godina izazov za formulisanje sve šire lepeze klasifikacionih i nomenklaturnih sistema. kao oblast sa izuzetno dugom tradicijom. Postoji potreba za promovisanjem nacionalne i internacionalne razmene iskustava u izvodjenju reformi zdravstvene zaštite i podršci različitim inicijativama za reforme. veka. Istorijski. ali van okvira Međunarodne klasifikacije bolesti Page1 . povreda i uzroka smrti inicijalno formulisanih u Engleskoj. pretstavlja ishodište medicinske dijagnostike i medicinske terapije. čiji je ona intelektualni proizvod.uvođenje klasifikacije oštećenja i hendikepa.objedinjavanje prirode i spoljnog uzroka povrede kod liste za klasifikaciju povreda . i najšire primenjivan standard za klasifikaciju i tipizaciju. koja je doživela 10 (deset) revizija i pretstavlja sretstvo za iskazivanje morbiditeta i mortaliteta u sklopu Svetske zdravstvene organizacije. kroz razvoj aktivne komunikacije. I-revizije. obiluju različitim formama označavanja i klasifikovanja objekata razmatranja. Nomenklature pretstavljaju sisteme pomoću kojih se određenim objektima i/ili pojavama dodeljuje simbolička pretstava. pa je. godina prekretnica u postupku inauguracije svetski relevantne klasifikacije kroz formiranjem tzv. Najšire prisutna klasifikacija u zdravstvu je Međunarodna klasifikacija bolesti (ranije Međunarodna klasifikacija bolesti. standardima i klasifikacijama stara je koliko i sam čovek. Ona je donela niz novina: . nakon opsežnih priprema koje su počele 1969. nastao na bazi osnovnog modela klasifikacije bolesti. Pojedinačna strukovna udruženja su.uvođenje diferencijacije dijagnoze po etiologiji(+) i manifestaciji bolesti(*) kao i nekoliko značajnih dopuna: .uvođenje klasifikacije postupaka u medicini . Ova podrška bi morala biti zasnovana na dobro vrednovanoj bazi podataka u odnosu na reforme sistema zdravstvene zaštite u drugim zemljama i sa shvaćenim i na odgovarajući način uvažavanim kros-kulturalnim razlikama u zdravstvenoj zaštiti tih zemalja. u vremenu i prostoru. sa ciljem diferenciranja različitih kategorija pojedinačnih objekata i/ili pojmova. Međunarodna klasifikacija bolesti Međunarodna klasifikacija bolesti pretstavlja jedan od najstarijih klasifikacionih sistema u zdravstvu. morao služiti različitim formama apstrakcije pri pretstavljanju objekata realnog sveta. Pod grupom podrazumevamo skup objekata koji poseduju visok stepen usaglašenosti određenih osobina. prema nekim izvorima. kroz istoriju razvoja medicinske misli i znanja.nezavisan sistem šifriranja sa četiri mesta za klasifikaciju histološki različitih neoplazmi . Često se klasifikacioni i nomenklaturni sistemi poistovećuju ili im se značenje zamenjuje. medicinsku interpretaciju i analize podataka prikupljenih u vezi obolevanja.

nominalno.H95 grupa-VIII).identifikaciono i otežava automatizaciju klasifikacije u odnosu na hijerarhijske šifrarnike. godine. u kome Knjiga I sadrži sistematsku klasifikaciju. Analiza šifarskog sistema Xrevizije Međunarodne klasifikacije bolesti pokazuje da je usvojeni šifarski sistem identifkacione prirode iako se navodi kao klasifikacioni sistem. tako da svi dijagnostički entiteti poseduju šifre sa tri i četiri znaka.1997.0 do U49.XXI). Međunarodna klasifikacija bolesti X-revizija (MKB-10) Međunarodna klasifikacija bolesti X-revizija (MKB-10) obuhvata trotomno izdanje. Na osnovu prethodnog razmatranja možemo zaključiti da klasifikacione osobine ima jedino kombinacija grupe bolesti i šifre bolesti. Ako posmatramo šifru: H60. VII-revizija je uvedena u upotrebu pet godina kasnije (1955. što umanjuje kvalitet predloženog šifarskog sistema sa aspekta odnosa klasifikaciono . Na ovom mestu je potrebno napraviti distinkciju između klasifikacione i identifikacione šifre.Tamara Alfirević 2012. Kod dvojnih šifara oznaka (+) kod dijagnoze podrazumeva etiološki princip označavanja.H59 .g.01. pri čemu je slovo U ostavljeno za šifriranje novih bolesti (U00. godine. U našoj zemlji Međunarodna klasifikacija bolesti se primenjuje od 1950. U sklopu X-revizije preuzeto je dvojno označavanje nekih dijagnoza. Na osnovu poznavanja opsega šifara možemo zaključiti da H60.proširenje skupa statistika sa statistikom o smrti u perinatalnom periodu . prelaskom sa isključivo numeričkih na alfanumeričke oznake. . u primeni od 01. kada je zvanično usvojena VIrevizija. uvedeno u IX-reviziji sa ciljem da se podrži mogućnost bližeg određivanja lokalizovanih manifestacija ili komplikacija vezanih za generalizovani koncept osnovne bolesti. čime se značajno proširuje mogućnost kodiranja različitih bolesti. Klasifikaciona šifra je šifra kod koje je iz same šifre moguće odrediti pripadnost odgovarajućoj klasi. kada je uvedena IX-revizija međunarodne klasifikacije bolesti.1 spada u grupu-VIII. i H60 . sistem planiranja.9) i različita istraživanja (U50. godine). dok identifikaciona šifra služi isključivo za određivanje pojedinačnog elementa označavanja bez mogućnosti njegove jedinstvene klasifikacije po tom osnovu. stanja i pojmove korišćene u sklopu X-revizije. godine. dok je VIII-revizija korišćena u periodu od 1968. povreda i uzroka smrti. koja pripada formi grupisanja. međutim u sklopu šifre bolesti grupa bolesti ne figuriše. Zašto šifarski sistem X-revizije nije klasifikacioni? Ako pogledamo podelu šifara u sklopu X-revizije. javlja sa oznakom (*) u delu klasifikacije po organiskim sistemima. Izvrsene su dopune pa tako X-revizija ima 21(dvadesetjednu) glavnu grupu bolesti.) dok Knjiga III sadrži abecedni indeks za sve klasifikovane dijagnoze.pravila za tabeliranje mortaliteta . tada možemo uočiti da je jedina klasifikacija vezana za pripadnost grupi bolesti (I . na koji se odnosi manifestacija ili komplikacija. Pored toga izvršena je promena strukture šifara. X-revizija je. Za osnovu alfabetskog dela šifre uzet je anglosaksonski alfabet. Prvi znak (H) jednoznačno ne određuje grupu budući da šifre koje počinju sa H pripadaju dvema grupama bolesti (Bolesti oka i pripojaka oka (grupa-VII) i Bolesti uva i mastoidnog nastavka (grupa-VIII)).g do 1990. sredstava za rad i radne snage Page1 .0-U99. Automatizacija zahteva relacioni model šifrarnika. dok se koncept veze sa organskim sistemom. godine do 1979.ključ uspeha svakog preduzeća Taylor: “Principi naučnog rukovođenja” • Efikasniji radni rezultati kroz stručnu selekciju. obuku radnika. Menadzment u zdravstvu Upravljanje (rukovođenje).1 da bi odredili kojoj grupi bolesti ona pripada moramo eksplicitno znati opseg šifara koje spadaju u neku grupu.grupa-VII.9). 29. i izvršeno standardizovanje šifarskog sistema. Kniga II uputstvo za upotrebu klasifikacionog sistema X-revizije i istorijat razvoja Međunarodne klasifikacije kroz sve revizije (od 1893. Bolesti uva i mastoidnog nastavka. sistem nagrađivanja • Dobro rukovođenje važno za ostvarenje zajedničkih ciljeva • U zdravstvu poslednjih godina – koncentracija kapitala. kao podloga za iskazivanje strukture morbiditeta i mortaliteta u sklopu zdravstva tadašnje Jugoslavije.kratke liste za tabeliranje morbiditeta i mortaliteta Na X-reviziji je napušteno klasifikovanje medicinskih procedura i redukovanje klasifikacije isključivo na bolesti. Klasifaikacija je moguća jedino ako se poznaju opsezi šifara koje pripadaju pojedinačnim grupama (H00 .precizne formulacije pravila za šifriranje mortaliteta .

radeći u grupama (timovima). usmeravanje organizacije na usvajanje politike 3.Vizuelna. Rukovođenje je skup aktivnosti koje obuhvataju: 1. 5. pomoću motivacije. automatska. obuka. 3. dugoročni)  korporativni planovi (razvoj preduzeća na duži period)  strateški (srednjoročni. KONTROLA JE NEMOGUĆA BEZ PLANIRANJA. otkrivanje.PLANIRANJE  vremensko (kratkoročni. 4. pronalaženje i izbor kandidata. dizajniranje i ocenjivanje ciljeva organizacije i alternativnih politika koje vode ka cilju 2. mogu da ispune zadate ciljeve.ORGANIZACIJA Za uspostavljanje “efikasnog sistema rada” kroz ekonomske rezultate poslova uz koordinaciju (obezbeđivanje uslova u kojima se sve aktivnosti unutar preduzeća odvijaju kroz jednostavne korake). a obuhvata: • planiranje • vođstvo i • organizaciju • kontrolu • kadrovsku politiku KOMPONENTE RUKOVOĐENJA 1. preispitivanje efikasnosti politike 4. struktura i funkcionisanje zdravstvenog sistema postižu mali uspeh bez efikasnog upravljanja. A PLANIRANJE BESMISLENO BEZ KONTROLE planiranje + kontrola = kombinovana aktivnost SPECIFIČNOSTI MENADŽMENTA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA → za zdravstvene ustanove najkompleksniji za upravljanje → zdravstveni sistem se bazira na uslugama → dug period između planiranja – odluke – ishoda Page1 .KADROVI I KADROVSKA POLITIKA Identifikovanje neposrednih potreba ustanove. razvijanje. srednjoročni. odnose se na uvođenje promena)  rukovodeće (koraci za ostvarivanje strateških)  operativne (uobičajene aktivnosti ustanove)  finansijske 2. premeštanja i dr. SZO: Svi napori da se unapredi organizacija. DEFINICIJE I KOMPONENTE Menadžment-nauka i veština.LIDERSTVO Proces uticaja na zaposlene tako da se oni maksimalno zalažu da radeći zajedno dostignu grupne ciljevemotivaciju i komunickaciju. unapređivanja.KONTROLA U cilju korektivnih akcija. iniciranje koraka ka promeni politike koja je neefikasna i neadekvatna Rukovođenje je stvaranje i održavanje sredine u kojoj pojedinci. budžetska i dr.Tamara Alfirević 2012.

omogućava preraspodelu prioriteta i potrebnih sredstava na bazi promenjenih zdravstvenih potreba stanovništva (WHO. 1975). → rukovodeći kadrovi različitih profesija → široko uključivanje javnosti. izbor Identifikovati i specifikovati kriterijume koji bi mogli biti korisni u odlučivanju različitih mogućnosti • Analiza minimalizacije troškova • Analiza odnosa troškova – koristi (Cost – minimizetion analysis) (Cost – utility analysis) • Analiza odnosa troškova i efekata • Analiza odnosa troškova – dobiti (Cost – effectiveness analysis) (Cost – benefit analysis) Vrsta studije Cost analiza Cost minimization Cost efekctivenes Vrednovanje troškova Novčana jedinica ($) Novčana jedinica ($) Novčana jedinica ($) Identifikacija efekata + pretpostavka da su jednaki zajednički za obe alternative ali različitog stepena Pojedinačni ili višestruki ali ne moraju biti zajednički za obe alternative -. Evaluacija mora dati odgovor o: • efikasnosti (efekti: uloženom) • efektivnosti (delotvorno) – da li radi? • dostupnosti (pristupačno) – da li stiže? Evaluacija efikasnosti – se radi pomoću ekonomskih analiza. Ekonomske analize Implicitna (iskustvo) Evaluacija Eksplicitna . efektivnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti.rezultati .uštede u danima bolovanja .TA itd Qoly . neprivredni) 30.aktivnosti . Ona obuhvata merenje adekvatnosti.realizacija Evaluacija zdravstvene službe je sistematski i naučni proces određivanja stepena uspešnosti neke akcije ili skupa aktivnosti u odnosu na predhodno postavljene ciljeve.niti dostignuti do istog stepena Vrednovanje efekata . 2.formulisani ciljevi . stalan pritisak da se održi (i poveća) kvalitet zaštite uz stagniranje (i pad) troškova (konfliktna situacija) → Stalna koordinacija sa drugim sektorima (naučni.Tamara Alfirević 2012.dobijene godine života . državne i političke intervencije.s Cost utility Novčana jedinica ($) Page1 . Efekti – dostignuti rezultati u odnosu na uložena sredstva za manje inputa dobiti više Ekonomska evaluacija u zdravstvu je evaluacija efikasnosti sastoji se od: 1. inputa i autputa Povezanost utrošenih sredstava i očekivane dobiti. privredni.

koristi Qoly .indirektni(gubici) Program zdravstvene zaštite Rezultati (Poboljašenje zdravlja) . Cost benefit Novčana jedinica ($) Pojedinačni ili višestruki ali ne moraju biti zajednički za obe alternative -.direktni . procedura ili usluga u smislu troškova za njihovo izvodjenje tako i efekata po zdravlje ljudi.Tamara Alfirević 2012. KOMPONENTE Resursi Troškovi .niti dostignuti do istog stepena Novčana jedinica ($) EKONOMSKA EVALUACIJA Komparativna analiza alternativnih programa.efekti izraženi u fizičkim jedinicama .dobit direktna indirektna Page1 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful