PREDAVANJE 24.12.2011.

GODINE
GLAVA TREĆA

VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. REVIZIJA PROTIV PRESUDE Pojam – Revizija protiv presude je vanredan1, devolutivan, nesuspenzivan, ograničen i dvostran pravni lek protiv presude drugostepenog suda (član 237. stav 1. i član 239. ZPP-a). Uloga revizije u pravnom sistemu je u ostvarenju materijalnopravne pravičnosti, ujednačavanje i unapređenje sudske i uopšte pravne prakse, jačanje poverenja građana u pravosuđe i ostvarivanje pravne sigurnosti, a što sve zajedno doprinosi vladavini prava. Dopuštenost revizije – Revizija se može izjaviti samo protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku (član 237. stav 1. ZPP-a). Ako je presuda postala pravnosnažna usled proteka roka za žalbu u kojem žalba nije izjavljena, usled odricanja od prava na žalbu ili usled odustanka od već izjavljene žalbe, presuda se ne može pobijati revizijom tj. revizija nije dozvoljena. Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u imovinskopravnim sporovima ne prelazi 10.000 KM, a u privrednim sporovima 20.000 KM (član 237. stav 2. ZPP-a). Međutim, bez obzira na vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, revizija je dozvoljena, ako bi odlučivanje po reviziji bilo od značaja za primenu prava u drugim slučajevima (član 237. stav 3. ZPP-a). O tome da li bi odlučivanje po reviziji bilo od značaja za primenu prava u drugim slučajevima, ceni Vrhovni sud Republike Srpske. Predviđanje ovakvog izuzetka od pravila o dozvoljenosti revizije, može se pravdati tendencijom da se na najviši sud u Republici Srpskoj prebaci rešavanje spornih pitanja koja su bitna za ujednačavanje pravne prakse. Pravna pitanja o kojima bi Vrhovni sud RS trebalo da rešava tiču se tumačenja apstraktnih pravnih normi čiji rezultat može da bude upotrebljiv u sporovima pred nižestepenim sudovima, tiču se tumačenja neodređenih pravnih pojmova i standarda, kao i opštih načela parničnog postupka. Prema tome, o dozvoljenosti revizije kad je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, ujednačiti sudsku odnosno pravnu praksu ili kad je potrebno novo tumačenje prava, odlučuje Vrhovni sud Republike Srpske (član 237. stav 3. u vezi član 247. stav 1. ZPP-a). Revizija nije dozvoljena: 1. ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, 2. ako ju je izjavilo lice koje je odustalo od revizije, 3. ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije, 4. ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se ne može podneti (član 247. stav 2. ZPP-a). Razlozi revizije – Revizija se može izjaviti samo iz tri razloga: (1) zbog povrede odredaba parničnog postupka koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom (član 240. stav 1. tačka 1. ZPP-a) – to znači da se revizija može izjaviti,
1

U nekim pravnim sistemima (Austrija, Nemačka, Srbija), revizija protiv presude drugostepenog suda je redovan pravni lek.

1

stav 1. po službenoj dužnosti tj. odbaciće je rešenjem bez održavanja ročišta (član 244. stav 1. ZPP-a). stav 2. 2 . tačka 3. stav 1. ZPP-a). Revizijski sud je na ovaj način ograničen samo na kontrolu pravnih pitanja. ZPP-a). ZPP-a). Odluke revizijskog suda – Postupak po reviziji protiv presude. ali ne mora da u roku od osam dana od dana kad joj je revizija dostavljena. običaja. opšti uslovi poslovanja i sl. uzansi. stav 2. Primerak blagovremene i potpune revizije. tako i kad se radi o relativnoj povredi odredaba parničnog postupka koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.jeste postupak kontrole dopuštenosti revizije. ukida drugostepenu presudu (u celini ili delimično) i vraća predmet istom ili drugom veću drugostepenog suda na ponovno suđenje. prvostepeni sud dostavlja protivnoj stranci (član 245. ako to nije učinio prvostepeni sud (član 247. ex officio revizijski sud pazi na primenu materijalnog prava i povrede odredaba parničnog postupka koje se tiču stranačke sposobnosti i zastupanja (član 241. stav 1. Postupak po reviziji – ima dve faze: Prva faza . Međutim. ako utvrdi da postoji povreda odredaba parničnog postupka i obzirom na prirodu povreda – relativne povrede koje su uticale na pravilnost presude (član 249. jer se ispravljanjem grešaka nižestepenih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije kao pravnog leka. trebalo bi uzeti da su apsolutne povrede odredaba parničnog postupka razlog za reviziju i kad su učinjene u postupku pred prvostepenim sudom. Kad protekne rok za odgovor na reviziju ili kad primi odgovor na reviziju. podnese sudu odgovor na reviziju (član 245. ZPP-a). Ako prvostepeni sud oceni da je revizija nepotpuna ili neblagovremena. a primerak revizije i odgovora na reviziju dostavlja i drugostepenom sudu. ZPP-a). revizijskom sudu (član 245.kako kad se radi o apsolutnoj. O reviziji odlučuje Vrhovni sud Republike Srpske (član 238. stav 3. ZPP-a). nepotpunu ili neblagovremenu. ZPP-a) i to bez rasprave (član 246. prvostepeni sud dostavlja reviziju i odgovor na reviziju sa svim spisima predmeta. a obzirom da i u postupku po vanrednim pravnim lekovima važi načelo dispozicije. (3) zbog prekoračenja tužbenog zahteva (extra petita) kad je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom (član 240. ZPP-a). podzakonskih akata. 2. Granice ispitivanja drugostepene presude – Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kojem se ona pobija revizijom. jer je priroda tih povreda takva da presudu uvek čine ništavom. opštih pravnih akata kao što su kolektivni ugovori. ZPP-a). Pod materijalnim pravom podrazumeva se svaka pravna norma bez obzira da li potiče iz zakona. Razlog za reviziju nije pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 240. ZPP-a) koja može. Druga faza – jeste postupak o osnovanosti revizije. (2) zbog pogrešne primene materijalnog prava – ovaj revizijski razlog je ključni razlog. tarifa. revizijski sud: 1. odbacuje reviziju kao nedozvoljenu. Revizija se podnosi uvek prvostepenom sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku (član 243. ZPP-a). revizijski sud može okončati rešenjem ili presudom. Rešenjem.

ZPP-a). ZPP-a) ili ukida prvostepenu i drugostepenu presudu i odbacuje tužbu (član 249. protiv rešenja o prekidu postupka. stav 4. Međutim. Presudom. odbija reviziju kao neosnovanu i potvrđuje drugostepenu presudu. stav 1. ZPP-a). kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili ako stranku u postupku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakponski zastupnik ili ako zakonski zastupnik odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili preduzimanje pojedinih radnji u postupku pod uslovom da vođenje parnice ili preduzimanje pojedinih radnji u postupku nije naknadno odobreno (član 249. 3. stav 2. preinačuje pobijanu presudu. ZPP-a). ZPP-a). osim pravila o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom (član 253. ukida prvostepenu i drugostepenu presudu i odbacuje tužbu (član 224. ako nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava ili zbog povrede odredaba parničnog postupka. ZPP-a). 3 . revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje ili kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (član 254. stav 2. ZPP-a) ako utvrdi da je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom odlučeno o zahtevu koji nije u sudskoj nadležnosti ili o zahtevu o kojem je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o zahtevu od kojeg se tužilac odrekao ili o zahtevu o kojem je već ranije zaključeno sudsko poravnanje. Svoje odluke revizijski sud dostavlja strankama. ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena (član 248. REVIZIJA PROTIV REŠENJA Revizija protiv rešenja je vanredan pravni lek protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen (član 254. ZPP-a). činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude (član 250. stav 1. obzirom na prirodu povrede. 5. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 254. prvostepenom i drugostepenom sudu (član 252. preinačuje drugostepenu presudu. stav 3. ukida u celini ili delimično presudu drugostepenog suda i predmet vraća na ponovno suđenje drugostepenom sudu i to istom ili drugom veću drugostepenog suda. ZPP-a). 2. ZPP-a). 2. ZPP-a). ako utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno (član 250. ZPP-a). revizijski sud: 1. To znači da nije dopuštena revizija protiv rešenja kojim se rešava o sukobu nadležnosti. ako utvrdi da je njom prekoračen tužbeni zahtev (član 251. 4. ukida drugostepenu presudu i vraća predmet istom ili drugom veću drugostepenog suda na ponovno suđenje (član 249. stav 3. tačka 4.3. U postupku po reviziji protiv presude shodno se primenjuju pravila postupka po žalbi protiv presude. ZPP-a) ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom. protiv rešenja o troškovima postupka osim ako troškovi postupka nisu poseban predmet spora. stav 1. stav 2. U postupku po reviziji protiv rešenja shodno se primenjuju pravila o postupku po reviziji protiv presude (član 254. ZPP-a).

zakonodavac daje prednost materijalnoj pravičnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se ustanovljava institutom pravnosnažnosti sudske odluke. ali nesuspenzivan. iako to ZPP ne uređuje izričito. tačka 1. nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza između izvršenog krivičnog dela i sadržaja presude koja se pobija predlogom za ponavljanje 4 . (2) Razlozi koji se temelje na postojanju krivičnih dela – Ova grupa razloga se odnosi na krivična dela izvršena u parničnom postupku. ZPP-a). da bi se dozvolilo ponavljanje postupka. Propisivanjem mogućnosti izjavljivanja ovog vanrednog pravnog leka. do 6. S druge strane. U ovu grupu razloga se svrstavaju sledeći razlozi za ponavljanje postupka: (a) postupak se može ponoviti ako je pri donošenju odluke učestvovao sudija koji je po zakonu morao biti izuzet tj. procesnu legitimaciju za ponavljanje postupka ima i umešač koji u parnicu može stupiti u toku celog postupka sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. tačka 1.) mogli bi se svrstati u tri grupe: (1) Razlozi koji se temelje na povredama odredaba parničnog postupka – Ovom grupom razloga se štite osnovna načela parničnog postupka. kao i u toku postupka nastavljenog podnošenjem vanrednog pravnog leka (član 369. ZPP-a). tačka 2. Procesna legitimacija – Ponavljanje postupka može predlogom tražiti stranka (član 255. postojanje krivičnog dela mora biti utvrđeno pravnosnažnom presudom. ZPP-a). a to znači da može tražiti i univerzalni sukcesor stranke.drugostepeni sud). isključen (član 255. a to znači onom pravnosnažnom odlukom suda (presudom ili rešenjem) koja je podobna za materijalnu pravnosnažnost. ZPP-a). PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA Pojam – Predlog za ponavljanje postupka je vanredan pravni lek i to devolutivan (obzirom da o njemu odlučuje neposredno viši . a koji ima za cilj ukidanje pravnosnažne sudske odluke. tačka 3. a pre svega načelo obostranog saslušanja stranaka. kao i one odredbe parničnog postupka kojima se uređuje stranačka i parnična sposobnost. Razlozi za ponavljanje postupka – propisani odredbama ZPP-a (član 255. (c) postupak se može ponoviti ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku ukoliko vođenje parnice odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno (član 255. procesnu legitimaciju za izjavljivanje ovog pravnog leka imaju i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravnosnažnosti presude. ZPP-a). U tom smislu. Međutim. To je vladajući stav u pravnoj doktrini i sudskoj praksi. Odluke protiv kojih se može izjaviti predlog za ponavljanje postupka – Ponavljanje postupka je moguće ako je postupak okončan pravnosnažnom odlukom suda (član 255. stav 2. ZPP-a). (b) postupak se može ponoviti ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom (član 255.3. uredno zastupanje i pravo na vođenje parnice ili preduzimanje pojedinih parničnih radnji u parničnom postupku. Međutim.

(b) postupak se može ponoviti ako je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije. Nove činjenice kao razlog za ponavljanje postupka su samo nova reperta. tačka 6. ZPP-a) bez uspeha izneti u ranijem postupku. tačka 4. postupak se može ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku (član 255. tačka 6. što znači subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. Nove činjenice i novi dokazi mogu biti razlog ponavljanja postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za predlagača da ih je on upotrebio (istakao ili predložio) u ranijem postupku. Dakle. U svakom slučaju ne bi trebalo dozvoliti ponavljanje postupka ako je krivično delo izvršila stranka koja predlaže ponavljanje postupka. ZPP-a) pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom. ZPP-a). Isto važi i za nove dokaze koji su morali postojati najkasnije u momentu kad je sudska odluka postala pravnosnažna. tčka 1. tačka 1. ponavljanje postupka se može dozvoliti ako stranka bez svoje krivice nije mogla da iznese razlog koji se temelji na povredama odredaba parničnog postupka (član 255. a ne samo ona presuda koja se odnosi na povredu Konvencije u konkretnoj parnici. 5 . a stranka se na njih nije pozvala jer nije znala za njihovo postojanje. (4) Razlozi koji se odnose na postojanje presude Evropskog suda za ljudska prava – ZPP ne uređuje ovu grupu razloga. Subjektivni rok je 30 dana i računa se od dana kad je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka odnosno od dana kad je stekla mogućnost da taj razlog upotrebi. protivne stranke ili trećeg lica (član 255. ZPP-a). ZPP-a) Ponavljanje postupka nije dopušteno ako su razlozi koji se temelje na povredama odredaba parničnog postupka (član 255. ZPPa) ili razlog koji se odnosi na nove činjenice ili nove dokaze (član 255. ali obzirom da je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama sastavni deo unutrašnjeg pravnog sistema Republike Srpske i da su po toj Konvenciji odluke Evropskog suda za ljudska prava obavezujuće za države članice konvencije. zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke.postupka. Rokovi za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka – Za ponavljanje postupka važe subjektivni i objektivni rok. ZPP-a). do 3. U ovu grupu razloga se svrstavaju sledeći razlozi za ponavljanje postupka: (a) postupak se može ponoviti ako se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka ili na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overena neistinita sadržina (član 255. a to zato što presude ovog suda imaju precedentno dejstvo. to bi trebalo dozvoliti da postojanje presude ovog suda može biti razlog za ponavljanje postupka. zakonodavac bi trebalo da dozvoli da se za ponavljanje postupka može koristiti i presuda Evropskog suda za ljudska prava o istom ili sličnom pravnom odnosu. jer se na taj način čuva osnovni princip u vršenju pravosuđa – nepristrasnost u suđenju. Međutim. Pravilo o subsidijarnosti razloga za ponavljanje postupka i preklizija – (član 256. Prema tome. (3) Razlozi koji se odnose na nove činjenice ili nove dokaze – U praksi se ponavljanje postupka najviše predlaže zbog postojanja novih činjenica ili novih dokaza. tačka 5.

u slučaju kad je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku. prvostepenom sudu (član 259. U ovoj fazi prvostepeni sud. (3) dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagača. od dana kad je odluka dostavljena stranci. 3. bez održavanja ročišta. od dana kad je stranka saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku. 5. stav 1. Objektivni rok (član 257. u slučaju kad stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. ZPP-a) teče za svaki razlog ponaosob i on počinje da teče: 1. 2. odlučuje o blagovremenosti. protivne stranke ili trećeg lica. ZPP-a. i 3. Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu tj. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odnosno od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu (član 257. u slučaju kad zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku. stav 3. (4) okolnosti iz kojih proizlazi verovatnost da bi u ponovljenom postupku za predlagača mogla biti doneta povoljnija odluka (član 259. tačka 2. stranka nema pravo da traži ponavljanje postupka. Ako bi subjektivni rok u navedenim slučajevima počeo da teče pre nego što je odluka postala pravnosnažna. predlog za ponavljanje postupka naročito mora da sadrži: (1) zakonski osnov po kojem se traži ponavljanje. ZPP-a). prvostepeni sud će 6 . ZPP-a). zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke. od dana kad je odluka dostavljena stranci. a ako se krivični postupak ne može sprovesti onda od dana kad je stranka saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se krivični postupak ne može pokrenuti.Subjektivni rok (član 257. Kad protekne objektivni rok. stav 2. u slučaju kad je u donošenju odluke učestvovao sudija koji je po zakonu morao biti izuzet tj. Ako oceni da je predlog neblagovremen. potpunosti i dozvoljenosti predloga za ponavljanje postupka. 7. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. Sadržina predloga za ponavljanje postupka – Osim onoga što svaki podnesak mora sadržati. stav 1. stav 2. u slučaju kad stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili kad parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke. ZPP-a) je pet godina i računa se od dana pravnosnažnosti sudske odluke. u slučaju kad se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka ili na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overena neistinita sadržina ili kad je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije. od dana kad je odluka dostavljena tom licu. 6. nepotpun ili nedozvoljen. osim ako se ponavljanje traži iz razloga koji se temelje na povredama odredaba parničnog postupka i to iz razloga u članu 255. Postupak odlučivanja po predlogu za ponavljanje postupka – Odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka odvija se u tri faze: Prva faza se tiče ispitivanja dopuštenosti predloga za ponavljanje postupka. ZPP-a). od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice odnosno nove dokaze – dokazna sredstva. 4. u slučaju kad stranci nezakonitim postupanjem nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom. isključen. (2) okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnet u zakonskom roku. do 5. tačka 1.

stav 2. ako u roku za izjavljivanje revizije stranka podnese predlog za ponavljanje postupka samo iz razloga iz kojih se može izjaviti i revizija. U svakom slučaju. U roku od osam dana po prijemu odgovora na predlog ili po isteku roka za odgovor na predlog. a s druge strane. drugostepeni sud će doneti rešenje kojim odbija predlog za ponavljanje postupka. drugostepeni sud odlučuje rešenjem. drugostepeni sud može usvojiti predlog za ponavljanje postupka i tada dozvoljava ponavljanje postupka i ukida odluku donetu u ranijem postupku (član 263. nakon što odluči o predlogu usvajajući ga ili odbijajući ga. ZPP-a koji su potkrepljeni pravnosnažnom presudom donetom u 7 . tačka 4. stav 1. stav 1. ZPP-a). ZPP-a). Rešenjem. ZPP-a). žalba nije dozvoljena (član 263. tač. O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka odlučuje drugostepeni sud i to sudija pojedinac koji nije učestvovao u donošenju drugostepene odluke u ranijem postupku (član 258. ZPP-a). Druga. ZPP-a). potpun i dozvoljen. ZPP-a). a ne i predlog za ponavljanje postupka (član 265. Ako stranka izjavi reviziju iz nekog drugog razloga i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog razloga iz člana 255. prvostepeni sud će ga dostaviti protivnoj stranci koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog (član 260. Ako drugostepeni sud oceni da je održavanje rasprave neophodno. ZPPa).ga odbaciti rešenjem (član 260. Ako oceni da je predlog neosnovan. smatraće se da je stranka izjavila samo reviziju. prvostepeni sud je dužan da najdocnije u roku od osam dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda. nalaže jedinstveno odlučivanje. drugostepeni sud je dužan da spise sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje odluke. stav 2. prvostepeni sud će predlog sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu (član 261. 1. Treća faza se odnosi na odlučivanje o predmetu spora. ZPP-a. Ako je predlog blagovremen. ZPP-a) po pravilima za održavanje rasprave u postupku po žalbi (član 218. stav 1. ZPP-a). do 220. stav 2. U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom ne može postupati sudija koji je odlučivao u ranijem postupku (član 264. ZPP-a). ZPP-a). s jedne strane zakon dopušta istovremeno izjavljivanje dva vanredna pravna leka. nužno je bilo urediti njihov odnos kako bi se sprečila mogućnost donošenja kontradiktornih odluka. a protiv tog rešenja žalba je dozvoljena i podnosi se drugostepenom sudu koji o žalbi odlučuje u veću od trojice sudija (član 263. Protiv rešenja kojim se usvaja predlog. Ponovno odlučivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja važe za parnični postupak. stav 1. Kako se kod ova vanredna pravna leka podudaraju razlozi za izjavljivanje. stav 3. Kad je drugostepeni sud rešenjem usvojio predlog za ponavljanje postupka. ZPP-a). odredi pripremno ročište (član 264. To znači da. ZPP-a). O predlogu za ponavljanje postupka. do 6. održaće raspravu (član 262. stav 1. ZPP-a). stav 4. ako stranka izjavi reviziju iz razloga što je u prvostepenom ili drugostepenom postupku odlučeno o zahtevu o kojem je već ranije pravnosnažno odlučeno ( res iudicata) ili koga se tužilac već odrekao ili o kojem je zaključeno sudsko poravnanje i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz bilo kojeg razloga iz člana 255. i 5. ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I REVIZIJE ZPP počiva na jedinstvenosti pravnog leka. Postoje de facto tri pravne situacije: Prva. 4. a u ponovnom postupku je dopušteno iznositi nove činjenice (nova reperta) i nove dokaze (nova producta). stav 2. vrati prvostepenom sudu (član 263. sud će prekinuti postupak povodom predloga za ponavljanje postupka do završetka postupka po reviziji (član 265. stav 2. Drugostepeni sud odlučuje o predlogu po pravilu bez održavanja rasprave (član 262. ZPP-a). Druga faza se tiče ispitivanja osnovanosti predloga za ponavljanje postupka.

Rešenje o prekidu postupka po reviziji donosi prvostepeni sud. stav 1. predmet već nalazi kod drugostepenog suda povodom predloga za ponavljanje postupka. ZPP-a). ako se u vreme kad je revizija podneta. rešenje o prekidu postupka povodom revizije ili povodom predloga za ponavljanje postupka. stav 3. stav 2. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu pre nego što je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu. s tim što uzima u obzir sve okolnosti i razloge zbog kojih su oba vanredna pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile (član 265. ZPP-a).krivičnom postupku. ZPP-a). 8 . donosi revizijski sud (član 267. U svim ostalim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. Ako predlog za ponavljanje postupka bude podnet nakon što je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu. sud će prekinuti postupak po reviziji do završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka (član 265. a protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena (član 267. rešenje o prekidu postupka po reviziji donosi drugostepeni sud (član 267. sud će odlučiti koji će postupak prekinuti. a koji nastaviti. stav 3. Treća. stav 1. a protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena (član 267. ZPP-a). u svim ostalim slučajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i posle toga izjavi reviziju. stav 4. ZPP-a). stav 3. sud će po pravilu prekinuti postupak po reviziji do završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka. osim ako nađe da postoje ozbiljni razlozi da postupi drugačije (član 266. ZPP-a). donosi prvostepeni sud (član 267. rešenje o prekidu postupka povodom revizije ili povodom predloga za ponavljanje postupka. ZPP-a). ZPP-a).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful