1.STRANKA- Pored pravnih interesenata postoje i tzv.fakticki interesenti. Ova lica ne mogu ucestvoati u upravnom postupku.

U UP moze ucestvovati jedna ili vise stranaka, pa se razlikuju jenostranacke i visestranacke stvari. Jednostranacki UP je takav postupak u kome ucestvuje samo jedna stranka ili vise lice, al ii koje imaju zajednicki interes(procesna zajednica). Za razliku od parnicnog postupka ge je neophodno postojanje dve strane, u UP je pravilo da postoji samo jedna stranka. Visestranacki upravni postupak podrazumva da u postupku ucestvuju dve ili vise stranke sa suprotnim interesima. Za delovanje u UP stranke moraju imati odredjena svojsta. Bez njih ni jean subjekat ne moze ucestvovati u UP. Uslovi koji se traze da bi jedno lice moglo biti stranka u UP su: stranacka sposobnos, procesna sposobnost i stranacka legitimacija. Stranacka sposobnost je sposobnost odreedjenog lica da moze biti nosilac prava ili obaveza. Stranacku sposobnost u UP imaju svi subjekti koji inace imaju pravnu sposobnost. Procesna sposobnost je sposobnost za samostalno preduzimanje procesnih radnji u UP. Imaju je sva lica koja izjavama svoje volje mogu sticati prava i obaveze. Stranacka ili stvarna legitimacija oznacava poseban odnos odrejenog lica prema jednoj konkretnoj upravnoj stvari, odnosno, konkretnom upravnom postupku. Stvarna leg.podrazumeva takav odnos izmedju odredjenog lica i konkretne upravne stvari da se u tom postupku radi o njegovim pravima ili obavezama. 2.ZASTUPNICI U UPRAVNOM POSTUPKU- Stranka u UP ne mora sama licno ucestvovati. Umesto stranke, procesne radnje moze preduzimati neko drugo lice, a nekad je to obavezno ako stranka nema procesnu sposobnost. Pod zastupnicima se podrazumevaju lica koja u ime i za racun stranke preduzmaju procesne radnje u UP. Sve procesne radnje koje zastupnici preduzimaju imaju dejstvo prema stranci kao da ih je sama preduzela. Uslov je da postoji zakonit osnov za zastupanje. Stranka koja ima potpunu poslovnu sposobnost moze bez ikakvih ogranicenja vrsiti sve radnje u UP i ne mora imati zastupnika. U tom slucaju stranka potpuno slobodno odlucuje da li ce svojom voljom postaviti punomocnika ili ce samostalno preduzeti procesne radnje. Zastupnik je pojam zajednickog karaktera koji obuhvata vise razlicitih podvrsta zastupnika. Prema osnovu i karakteru zastupanja, svi zastupnici u UP se dele na 4 vrste. To su: zakonski zastupnik, privremeni zastupnik, zajednicki predstavnik, odn.zajenicki punomocnik i punomocnik. Posebnu kategoriju predstavljaju strucni pomagaci koji ne spadaju u zastupnike u pravom smislu reci jer ne preduzimaju nikakve radnje pred organom koji void postupak u ime stranke. ZAKONSKI ZASTUPNICI su lica koja neposredno na osnovu zakona ili na osnovu akta drzavnog organa preduzimaju procesne radnje u ime procesno nesposobnih stranaka. Zakonski zastupnik ucestvuje u UP jer je to predvidjeno zakonom, tako da je njegovo ucesce obavzno. Osnov za zakonsko zastupanje nije volja stranaka vec zakon. Razlozi za nemogucnost da pojedine stranke samostalno preduzimaju procesne radnje u UP mogu biti razliciti, tako da se razlikuju zakonski zastupnici fizickih lici, zakonski zastupnici pravnih lica, kao i zakonski zastupnici odredjenih kolektiva koji nemaju pravnu sposobnost. Fizicka lica koja nemaju potpunu procesnu sposobnost ne mogu samostalno preduzimati procesne radnje u upravnom postupku. U njihovo ime i zanjihov racun radnje u postupku preduzima zakonskizastupnik. Zakonski zastupnik fizickim licima se doredjuje na osnovu zakona ili aktom nadleznog drzavnog organa. Pravna lica imaju i pravnu i poslovnu sposobnost, ali se i postavlja problem preduzimanja procesnih radnji u postupku. Ona predstavljaju odredjenu pravnu konstrukciju, a radnje u postupku moze preduzimati samo konkretno fizicko lice.Zakonski zastupnik moze preduzimati radnje pravnog lica. Posebnu kategoriju predstavljaju kolektivi koji nemaju svojstvo pravnog lica, oni nemaju ni poslovnu sposobnost. To se odnosi na drzavne organe, organizacije koje nemaju svojstvo pravnog lica, naselja i grupe lica. 3.PODNESCU U UPURAVNOM POSTUPKU- predstavljaju takav oblik u kome se stranke i drugi ucesnici obracaju organu koji vodi upravni postupak. To su sva saopstenja, kao sto su zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, zalbe.. Podnesci

sluze da bi stranke i drugi ucesnici stupili u kontakt sa organom koji vodi postupak bez obzira o kojoj fazi upravnog postupka je rec. Podnesci se po pravilu PREDAJUneposredno organu koji vodi postupak ili se pismeni podnesci salju postom. Podnesci se mogu usmeno saopstiti na zapisnik, pri cemu ne postoji nikakva razlika izmedju ovih nacina predaje podneska. Ako nije drugacije propisano, podnesci se mogu izjaviti i telegrafski, odn.telefaksom, a kratk i hitna saopstenja s e mogu dati i telefonski ako je to po prirodi stvari moguce. U ZUP-u je predvidjena opsta obaveza nadleznog organa da primi podnesak,odn.da uzme na zapisnik usmeno saopstenje. Ako to podnosilac trazi sluzbeno lice je duzno da potvrdi [rijem podneska. Ako podnosilac zeli neposredno da preda podnesak oragu koji nije nadlezan ili zeli da da usmeno saopstenje na zapisnik, sluzbeno lice ce ga na to upozoriti i uputiti oragnu nadleznom za prijem. U sluca da nenadlezni organ dobije podnesak putem poste predvidjeno j edrugacije resenje. Ako je nesumnjivo koji je organ nadlezan za prijem podneska duzan je dag a bez odlaganja posalje nadleznom organu, odn.sudu id a o tome obavesti stranku. Ako organ ne moze da utvri ko je nadlezan za prijem podneska doence odmah zakljucak o odbacivanju podneska zbog nenadleznosti i dostaviti ga stranci. Podnesak mora biti razumliv i mora SADRZATI sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. Elementi koji su potrebni za potpun i uredan podnesak su: oznacenje organa kome se podnesak upucuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odn.predlog, ko je zastupnik, punomocnik ako ga ima, kao ii me i prezime i prebivaliste, odn.boraviste ili firma i sediste podnosioca. Po pravilu podosilac treba da svojerucno potpies podnesak. Ako podnesak sadrzi FORMALAN nedostatak koji sprecava postupanje po pdnesku ili je podnesak nerazumljiv ili nepotpun, ni zbog toga ne moze unapre biti odbacen. Nadlezni organ treba da preduzme sve da se takvi nedostaci otklone id a odredi podnosiocu rok u kome je duzan da to ucini. 4.POZIVANJE sluzi da organ kontaktira sa onim ucesnicima koji treba da dodju kod organa radi obavljanja odrejene radnje. Drugi vid kontakta organa s ucesnicima, ako ne treba d adodju, vec im se samo nesto saopstava, jeste dostavljanje. Organ koi vodi postupak ne mze pozivati sva lica, nego samo ona lica cije je prisustvo u postupku potrebno i to pod uslovom da borave na njegovom podrucju. Izuzetak od ovoga je predvdjen samo u jednom slucaju i to samo u jednoj fazi UP. Na usmenu raspravu moze biti pozvano i lice koje boravi izvan podrucja organa koi vodi postupak, ako se time postupak ubrzava ili olaksava, a dolazak ne prouzrokuje za pozvanog vece troskove ili gubitak postupka. Za razliku od podneska koji se mogu i usmeno saopstiti pozivannje se uvek vrsi pismenim pozivom, izuzev ako posebnim propisima nije predvidjen drug nacin pozivanja. Lice koje je pozvano ima obavezu odazivanja pozivu. U slucaju da je lice spreceno zbog bolesti ili nekog drugog opravdanog razloga treba odmah po prijemu poziva da obavesti nadlezan organ, a ako je razlog naknadno nastao, odmah po saznaju tog razloga. Za slucaj neopravdanog odazivanja pozivu predvidjene su odredjene sankcije. Ako se pozvani neopravdano ne odazove pozivu moze biti priveden i kaznjen novcanom kaznom 1500dinara , ali pod uslovima: da je poziv licno dostavljen, da se pozivu ne odazove, a izostanak ne opravda i da je u pozivu bilo da ce se primeniti ove prinudne mere. 5.NACIN, VREME I MESTO DOSTAVLJANJA Postoje dve osnovne mogucnosti da se izvrsi dostavljanje: preko poste i preko sluzbenog lica organa. Vreme dostavljanja je vezano za radne dane, s tim sto se vrsi danju. Od ovog pravila postoje odredjeni izuzeci. U pogleu mesta dostavlanja u ZUPu je predvidjeno da se ostavljanje vrsi u stanu, u posovnoj prostoriji ili na random mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba da se izvrsi, a advokat u njegovoj advokatsko kancelariji. 6.POSREDNO DOSTAVLJANJE- Pravilo i cilj dostavljanja jeste da se pismeno preda licu kome je namenjeno. Kako to u praksi nije uvek moguce obezbediti predvidjena je mogucnost da se pismeno preda nekom trecem licu za adresata. Racuna se da je dostavljanje izvrseno onoga dana kada je

predaja izvrsena trecem liicu, a ne onda kada se adresat stvarno upoznao sa sadrzinom pismena. Ako se dostavljanje vrsi u stanu, a adresat se tu ne zatekne, pismeno se moze predate nekom od odraslih clanova njegovog domacinstva. U slucaju kada se dostavljanje vrsi na random mestu, a adresat se ne zatekne, dostavljanje se moze izvrsiti licu koje je na isto mesto zaposleno ako na to pristane. Posebno pravilo predvidjeno je za slucaj objektivne nemogucnosti da se adresat upozna sa pismenom koe mu se dostavlja. Ako se utvrdi da je adresat odsutan, a ada mu terec ice ne moze blagovremeno predate pismeno, dostavljanje se nece ni izvrsiti, vec ce se pismeno vratiti organu koji ga je izdao uz naznacenje gde se odsutni nalazi. S druge strane, predvidjeno je resenje i za slucaj kada se dostavljanje ne moze izvrsiti, ali ne zbog objektivnih razloga. Ako se dostavljanje ne moze izvrsiti trecim licima,a nije utvrdjeno da je adresat odsutan dostavljac ce pismeno predate nadleznom organu opstine na cijem se podrucju nalazi prebivaliste, odn.biraviste adresata ili posti u mestu njegovog prebivalista, ako se dostavljanje vrsi preko poste. 7.OBAVEZNO LICNO DOSTAVLJANJE Licno dostavljanje je takvo dostavljanja kod kojeg se pismeno neposredno predaje onom licu kome je namenjeno. Tom vrstom dostavljanja se potpuno ostvaruje osnovni cilj dostavljanja, a to je da pruzi adresatu stvarnu mogucnost da se upozna sa sdrzinom oderedjeno pismena. Posrednim dostavljanjem se ne obezbedjuje da pismeno pouzdano stigne do adresata. Od pravila da licno dostavljanje podrazumeva neposredno urucivanje pismena licu kome je namenjeno postoje neki izuzeci. Ako se licno dostavljanje mora izvrsiti advokatu smatra se da je ta obaveza ispunjena i ako se pisemo preda licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji. Licno dostavljanje je obavezno u sl.slucajevima: ako je takvo dostavljanje izricito odredjeno u ZUP-u ili drugimm propisima, kada od dana dostavljanja pocinje da tece rok koji se ne sme produzivati ili ako to narocito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Ako se lice kome se dostavljanje ima licno izvrsiti ne zatekne u stanu, poslovnoj prostoriji, na random mestu, dostavljac je najpre duzan da se obavesti kada i gde moze pronaci adresata. 8.POSEBNI SLUCAJEVI DOSTAVLJANJA- Postoje i odredbe o dostavljanju zakonskim zastupnicima i punomocnicima za primanje pismena, drzavnim organima, preduzecima i drugim pravnim licima. Pored toga, poseban slucaj dostavljanja vezuje se i za jedan specifican nacin dostavljanjima, a to je dostavljanje javnim saopstenjem. DOSTAVLJANJE JAVNIM SAOPSTENJEM se razlikuje od obicnog dostavljanja po tome sto se pismeno ne predaje uopste adresatima, nego im se javnim putem omogucava upoznavanje sa njegovom sadrzinom. Ovaj vid dostavljanja predstavlja izuzetak od uobicajene procedure dostvljanja, a pribegava mu se samo onda kada zbog objektivnih razloga nema drugih mogucnosti.

9.ODBIJANJE PRIJEMA- Adresat moze da odbije prijem pismena u dva slucaja. To moze biti iz opravdanih i neopravdanih razloga pri cemu sui posledice odbijanja razlicite. Ako se dostavljanje ne vrsi u skladu sa pravilima dostavljanja adresat nije duzan da pismeno prim ii zbog toga nece trpeti nikakve stetne posledice. Ako se dostavljanje pravilno vrsi, a adresat odbije prijem, tada snosi odrededjene negativne posledice. Ako adresat, odn.odrasli clan ovog domacinstva odbije bez zakonskog razloga da primi pismeno dostavljac ce pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji ili ce ga pribiti na vrata. Na ovaj nacin smatra se da je dostavljanje izvrseno, a dostavljac ce konstatovati na dostavnici, vreme, mesto i razlog zbog kojeg je tako postupljeno, kao i mesto gde je pismeno ostavio. 10.DOKAZ O DOSTAVLJANJU- Predstavlja posebna isprava koja se sa tim ciljem sastavlja, a koja se zove dostavnica. Dostavnica predstavlja javnu ispravu kojom se dokazuje izvrseno dostavljanje. To nije jedino dokazno sredstvo, vec osnovno. Ako je dostavnica nestala, dokazivanje dostavljanja se moze vrsiti u drugim sredstvima. Dostavnicu potpisuje primalac i dostavljac, s tim sto primalac slovima oznacava na dostavnici dan prijema pismena. Ako primalac odbije da potpies dostavnicu dostavljac ce to zapisati na dostavnici, kao i dan predaje pisma, cime se smatra da je dostavljenje izvrseno. Obaveze dostavljaca su nesto vece ako se vrsi posredno dostavljanje. Duzan je ne samo

da oznaci lica kojima je pismeno predao, nego i odno tih lica prema adresatu. Ako se pribije saopstenje na vrata, a pismeno salje organu, odn.posti zato sto adresat izbegava dostavljanje na dostavnici se mora oznaciti dan pribijanja saopstenja, ako i dan predaje pismena nadleznom organu na cijem se podrucju nalazi prebivaliste, odn.boraviste lica kome se dostavljanje vrsi ili posti njegovog prebivalista. 11.GRESKE U DOSTAVLJANJU- Osnovno pravilo predvidjeno u ZUP-u jested a stranke i drugi adresati ne mogu trpeti stetne posledice zbog greske u dostavljanju. Greske mogu biti u tome sto nije izvrseno licno dostavljanje koje je bilo obavezno ili je kod posrednog dostavljanja pismeno predato licu kome se nije smelo predate ili je ucinjena bilo koja druga greska u vezi sa nacinom dostavljanja. U svakom takvom slucaju, t.ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa pravilima ZUP-a smatrace se da j dostavljanje pismena izvrseno onog dana za koji se utvrdi da ga je adresat stvarno primio, a ne kada je predaja izvrsena. Time se stranke i drugi ucesnici stite od negativnih posledica propustanja rokova, odn.od gubitka prava koja im inace pripadaju. 12.VRSTE ROKOVA- Rokovi u UP su veoma razliciti i mogu se razvrstati prema vise kriterijuma. Tako se mogu klasifikovati prema nacinu odredjivanja, prema mogucnosti priblizavanja, prema dejstvu i posledicama prepustanja, prema stepenu odredjenosti roka i trenutku pocetka roka. Prema nacinu odredjivanja svi rokovi se dele na zakonske i rokove koje odredjuje sluzbeno lice koje vodi upravni postupak. Zakonski rokovi su precizno i unapred odredjeni pravnim propisom, pa ne postoji mogucnost njihovog menjanja. Rokovi koje odredjuje sluzbeno lice nisu unapred precizirani, vec ih na osnovu zakonskog ovlascenja odredjuje sluzbeno lice prema okolnostima svakog konkretnog slucaja. Prema mogucnosti produzavanja, rokovi se dele na produzive i neproduzive. Produzivi rokovi podrazumevaju mogucnost da se ranije odredjeni vremenski period moze produziti, pod uslovom da za to postoje opravdani razlozi.-preema dejstvu, rokovi se dele na prekluzivne, instrukcione i dilatorne. Prekluzivni, finalni rokovi su takvi rokovi kojima se preduzimanje procesne radnje ogranicava na odredjen vremenski period. To su najcesce zakonski rokovi, ali mogu bit ii rokovi koje odredjuje sluzbeno lice. Instrukcioni rokovi predstavljaju vremenski period u kome treba ili se moze preduzeti odredjena procesna radnja, ali cije propustanje ne izaziva nikakve negativne posledice u postupku. Takvi su najcesce rokovi koji se odnose na sluzbeno lice, ali mogu bit ii rokovi koji se odnose na stranke. Dilatorni rokovi predstavljaju vremenski period u kome se ne sme preduzimati procesna radnja. Tek protekom dilatornog roka stice se pravo na preduzimanje odredjene radnje u postupku. -Prema stepenu odredjenosti svi rokovi se mogu podeliti na apsolutne i relativne. Apsolutni rokovi su rokovi koji su potuno precizirani, tako sto je zavrsetak roka oznacen kalendarkim danom. Relativni rokovi su takvi rokovi koji nisu kalendarski precizirani, vec je jedino odredjeno njihovo trajanje. -Prema trenutku pocetka, odnosno momentu od kojeg pocinje da se racuna pocetak, rokovi se dele na subjektivne i objektivne. Subjektivni rokovi su takvi rokovi ciji pocetak zavisi od odredjenih cinjenica i okolnosti koji se vezuju za subjektivne moment. To je najcesce saznanje stranke stranke, sprecenost, sticanje mogucnosti za preduzimanje procesne radnje i sl. Objektivni rokovi pocinju da teku od odredjenog trenutka koji se vezuje za cinjenicu ili okolnost koja ne zavisi od stranke, vec je objektivno data. 13.RACUNANJE ROKOVA- U pogledu racunanja rokova poznata su dva principa, odn.dva razlicita nacina kako se rokovi racunaju, jedno je racunanje pod tzv.astronomskom nacinu racunanja, po kome rokovi teku od trenutka do trenutka, sto znaci da se dani dele na uze celine, najcesce na sate, ali mogu in a minute. Obrnut je nacin racunanja tzv.civilna komputacija, po kojoj dani predstavljaju nedeljive celine. Rokovi se u UP racunaju na dane i mesece i godine, a mogu se racunati in a casove. Rok odredjen na casove tece od trenutka do trenutka. Ako se rokovi racunaju na dane, onda

dani predstavljaju jedinstvenu celinu. Ako je rok odredjen po mesecima, odn.godinama, zavrsava se istekom onog istog dana, meseca, odn.godine. Neradni dani, odn.nedelje i drzavni praznici nemaju uticaja na pocetak i tok roka, ali imaju na zavrsteak roka. 14.POVRACAJ U PREDJASNJE STANJE- je institute koji omogucava vracanje postupka u stanje u kome je bio pre propustanja odredjene procesne radnje, a zbog kojeg je stranka izgubila pravo na kasnije preduzimanje te radnje. Nekada se ovaj institut smatra vanrednim pravnim sredsttvm. Razlozi za povracaj u predjasnje stanje su u ZUP-u vezani za tri razlicita propustanja. 15. POKRETANJE POSTUPKA- UP uvek pokrece nadlezni organ, bez obzira na inicijativu. Pokretanje UP po sluzbenoj duznosti znaci da nadlezni organ postupak pokrece po sopstvenoj inicijativi, a bez bilo kakve spoljne inicijative(takva mogucnost je nacelno iskljucena kod sudskih postupaka). Ako su ispunjeni uslovi za pokretanje postupaka, organ ga mora pokrenuti. UP ce nadlezni organ pokrenuti po sluzbenoj duznosti kad to odreduje zakon ili na zakonu zasnovan propis i kad utvrdi ili sazna da je to, s obzirom na cinjenicno stanje, potrebo radi zastite javnog interesa. UP se pokrece povodm zahteva stranke u onim stvarima u kojima je to predvijdeno u zakonu ili proizilazi iz prirode stvari. U takvim slucajevima je neophodno postojanje zahteva stranke, a bez toga se postupak ne moze ni pokrenuti ni voditi. Ako bi postupak bio vodjen bez zahteva stranke, koji je potreban, resenje bi bilo nistavo i moglo bi se u svako doba ukloniti iz pravnog poretka. UP se pokrece neformalno, tj.smatra se da je pokrenut cim nadlezni organ preduzme bilo koju radnju usmeerenu na vodjenje postupka. Druga mogucnost, koja nije izricito predvidjena u ZUP-u, ali nije iskljucena, jested a se donese formalan zakljucak o pokretanju postupka.

16.PORAVNANJE- Poravnanje predstavlja posebnu vrstu ugovora kojim stranke sa suprotnim interesima sporazumno uredjuju svoje sporne odnose povodom kojih se vodi upravni postupak. Upravni postupak je prevashodno jednostranacki postupak u kojem stranka nesto trazi od nadleznog organa, ili joj organ neto namee, a ne vodi se nikakav spor to predstavlja pretpostavku za poravnanje. Poravnanje je veoma retko u upravnom postupku, jer je to postupak koji se vodi radi zatite javnog interesa, a ne samo interesa stranaka. Osnovni uslov da bi dolo do poravnanja jeste da u upravnom postupku uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotnim interesima. Samo tada moe doi do poravnanja. Slubeno lice je duno da vodi rauna o jo nekim uslovima koji moraju biti ispunjeni za sklapanje poravnanja. Poravnanje mora uvek biti jasno i odreeno, a ne sme biti na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treeg lica. Ako ne postoje nikakv e smetnje za sklapanje poravnanja ono se upisuje u zapisnik i smatra se a e zakljueno onoga trenutka kada stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik. Protiv samog poravnanja nije predviena mogunost albe. 17.OPTE KARAKTERISTIKE POSTUPKA DO DONOENJA REENJA- Postupak do donoenja reenja obuhvata sve procesne radnje koje se preduzimaju pre nego to se donese glavna odluka u UP. Cilj postupka do donoenja reenja je dvojak. S edne strane, to je utvrivanje materijalne istine, a sa dr.str. zatita prava stranaka. Cilj postupka do donoenja reenja mogue je ostvariti na dva razliita naina. To moe biti ili u skraenom postupku ili u posebnom ispitnom postupku, zavisno od okolnosti pojedinog sluaja. to se tie utvrivanja injenica u postupku, poznata su dva naela, raspravno i istrano. Raspravno naelo podrazumeva da svu inicijativu za prikupljanje procesnog materijala imaju stranke. Istrano naelo podrazumeva obrnute uloge. Organ koji vodi postupak preuzima svu inicijativu u prikupljanju procesnog materijala, dok stranke u tom pogleu nemaju nikakav uticaj. 18.SKRAENI POSTUPAK- Reavanje po skraenom postupku znai da se odmah po pokretanju postupka neposredno prelazi na donoenje reenja, bez ikakvog prethodnog postupka. Nadleni organ odluuje na osnovu injenice i okolnosti koje postoje u trenutku pokretanja postupka, odn.na

osnovu predloga stranke. UP ne prolazi kroz sve faze koje su predvienje, ve se u celini izostavlja poseban ispitni postupak i odmah prelazi na donoenje reenja. Osnovni smisao i svrha reavanja po skraenom postupku ti se razloga ekonominosti i efikasnosti. U odreenim sluajevima nije potrebno sprovoenje posebnog ispitnog postupka ili nema dovoljno vremena za tu fazu, pa je najracionalnije repavati po skraenom postupku. Sluajevi u kojima se moe reavati po skraenom postupku su 1.ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze koji omoguavaju neposredno donoenje reenja, 2.ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom, odn.na osnovu slubenih podataka kojima organ raspolae, 3.kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati. 19.POSEBAN ISPITNI POSTUPAK- Poseban ispitni postupak predstavlja fazu koja je posebno posveena utvrivanju injeninog stanja i u kojoj se izvode odreene procesne radnje kao to su usmena rasprava, sasluanje stranke, sasluanje svedoka, vetaka i sl. Cilj posebnog ispitnog postupka je dvojak, s jedne strane on slui utvrivanju injeninog stanja, a sa druge davanju strankama mogunosti da zatite svoja prava i pravne interese.Tok ispitnog postupka moe biti unapred tano odreen, tako da se nadleni organi moraju pridravati redosleda obavljanja pojeinih radnji, ili se moe ostaviti na procenu slubenom licu da samo odrei tok postupka prema okolnostima svakog konkretnog sluaja. U ZUP-u nije potpuno precizirano koja su to ovlaenja slubenog lica u odreivanju toka ispitnog postupka, ali su primera radi naroito navedena sledea -odreuje koje se radnje u postupku imaju izvriti i izdaje nareenja za njihovo izvrenje, -odreuje redosled kojim e se pojedine radnje vriti i rokove u kojima e se izvriti, ako nisu propisani zakonom, -odreuje usmenu raspravu i sasluanja i sve to je potrebno za njihovo odravanje, -odluuje koji e se dokazi izvesti, odluuje o vim predlozima i izjavama u postupku, -oreuje da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti odvojeno. Organ koji vodi postupak ne sme doneti reenje pre nego to stranci prui mogunost da se izjasni o svim injenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva reenje. Ako ovu svoju dunost povredi, to predstavlja osnov za izjavljivanje albe, a i iz istog razloga se moe pokrenuti i upravni spor. 20.PRETHODNO PITANJE- Pre nego to donese reenje organ koji vodi postupak nuno nailazi na sporna pitanja. Neka od tih pitanja raspravlja sam organ, ali moe i naii na pitanja koja su u nadlenosti drugih organa, a bez ieg se reenja ne moe odluiti o predmetu postupka. Takvo pitanje se naziva prethodnim pitanjem. Prethodno pitanje je takvo pitanje koje ini samostalno pravnu celinu za ije je reavanje nadlean sud ili neki drugi organ, a bez ijeg reenja se nemoe reiti konkretna upravna stvar. Prema zakonu o optem upravnom postupku,organ koji vo di postupak ima naelno dve mogunosti kada naie na prethodno pitanje. Jedna mogunost je da sam raspravi to pitanje, a druga da prekine upravni postupaak dok nadleni organ to pitanje ne rei. Kad se upravni postupak prekine zbog reavanja prethodnog pitanja kod nadlenog organa, nastavie se u trenutku kad odluka doneta u tom pitanju postane konana. 21. USMENA RASPRAVA- Usmena rasprava predstavlja centralnu fazu posebnog ispitnog postupka gde se, u naelu, usmeno i neposredno vri razjanjavanje svih spornih injenica i okolnosti uz uee stranaka i drugih uesnika u UP (svedoka, vetaka i sl,). Usmena rasprava je deo faze do donoenja reenja koja ima za cilj bolje razjanjenje stvari, odnosno da se pretresa i utvrdi ono to je predmet ispitnog postupka. U zakonu o optem upravnom postuoku je predvieno da se usmena rasprava odreuje kao fakultativna ili obligatorna. Fakultativno, usmenu raspravu odreuje slubeno lice u svakom sluaju kad je to korisno zanrazjanjenje stvari. Obligatorno odravane usme ne rasprave podrazumeva da se u nekim sluajevima mora odrati usmena rasprava, i to: u stvarima u kojima uestvuju dve ili vise stranaka sa suprotnim interesima, i ako treba izvriti uvij ili sasluanje svedka ili vetaka. 22. DOKAZIVANJE - Predstavlja ukupnost procesnih radnji organa i stranaka koje imaju za cilj sticanje uverenja o posojanju odreenih injenica i okonosti od koje zavisi donoenje odluke. Zadatak dokazivanja je sticanje potpunog uverenja organa koji vodi postupak o istinitosti tvrdnji o postojanju ili

ne postojanju injenica i okolnosti. Prema tome o postpku dokazivanja treba da se utvrdi da li neke injenice i okolnosti postoje, kao i kakve su. Utvrivanje postojanja injenica i okolnosti vri se uz pomo drugih injenica koje se zovu dokazima. Dokaz ili dokazno sredstvo predstavlja svaku injenicu na osnovu koje se moe proveriti postojanje injenice i okolnosti bitnih za donoenje odluke. Predmet dokazivanja predstavlja postojanje spornih i pravno relevantnih injenica u konkrretnom postupu, od kojih zavisi primena materijalnog prava u odreenom sluaju. Prema tome, dokazije se samo ono to je bitno za reavanje stvri. Posebnu kategoriju nespornih injenica predstavljaju optepoznate (notorne) injenice. Notorne injenice ne treba dokazi vati, kao ni zakonske pretpostavke. Dokazivanje se po pravilu vri pred onim organom koji vodi celokupan upravni postupak. Izjava stranke se moe uzeti kao dokazno sredstvo samo ako nema drugih dokaznih sredstava, odnosno u stvarima malog znaaja, zbog ekonominosti i efikasnosti. 23. POJAM I DONOSILAC REENJA - U UP se donose dve vrste odluka. Jedna vrsta odluka se donosi u toku postupka za sporedna pitanja, a druga predstavlja glavnu odluku kojom s postupak zavrava. O sporednim pitanjima se odluuje zakljukom, a glavna odluka je reenje. Donoenje reenja predstavlja glavnu fazu upravnog postupka. Reenje je upravni akt kojim se na podlozi injenica utvrenih u UP odluuje o stvari koja je predmet postupka, tj.o gla vnoj stvari postupka. Svako reenje je upravni akt, to znai da mora imati sva obeleja koja inae upravni akt ima. Reenje donosi inokosni ili kolegijalni organ koji je prema vaeim propisima nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari. Ako je za reavanje odreene upravne stvari nadlean kolegijalni organ. On moe reavati ako je prisutno vie od polovine njegovih lanova, a reenje donosi veinom glasova prisutnih lanova, osim ako zakonom ili drugim propisom nije previena posebna veina. Pored uobiajene situacije, da reenje donosi jedan organ, u donoenju reenja mogu uestvovati i dva, odn.vie organa. To su tzv.sloena reenja. 24.OBLIK I SASTAVNI DELOVI REENJA- Reenje se, po pravilu, donosi u pismeno formi, a samo izuzetno, ako je to izriito predvieno u ZUP-u ili u propisima donetim na osnovu zakona, reenje se moe doneti i u usmenoj formi. Jedan od takvih izuzetaka predvien je u ZUP -u, a vezan je za razloge hitnosti 1.Usmeno reenje s prema ZUP-u moe doneti ako se radi o preduziman ju izuzetno hitnih mera radi obezbeenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklnjanja neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi ili imovinu (npr.u sluaju elementarnih nepogida, saobraajnih nesrea i sl). 2. Pismeno reenje mora imati zakonom predviene sastavne delove, a to suuvod, dispozitiv(izreka), uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom reenja, potpis slubenog lica i peat organa. -Uvod reenja treba da sadri sledee elementenaziv organa koji donosi reenje, propis o nadlenosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomonika, ako ih ima, i kratko oznaenje predmeta postupka. -Dispozitiv (izreka) reenja je glavni deo kojim se reavao samom predmetu postupka i o svim zahtevima stranaka o kojima nije posebno reeno u postupku. -Obrazloenje (motivacija) reenja je deo u kome donosilac reenja treba da objasni predmet i pravne i faktike razloge koji opravdavaju odluku koja je doneta u dispozitivu. Obrazloenje mora da sadri svako reenje, ak i reenje koje se donosi na osnovu diskrecione ocene. 25.DELIMINO, DOPUNSKO I PRIVREMENO REENJE- Delimino reenje je takvo reenje kojim se ne odluuje u celosti o stvari koja je predmet postupka, ve samo o odreenim delovima. Da bi se moglo doneti ovakvo reenje, potrebno je da su ispunjeni sledei uslovi- 1.da se u jednoj stvari reava o vie pitanja, - 2.da su samo neka od tih pitanja dozrela za reavanje, - 3.da se pokae kao celishodno da se o tim pitanjima odlui posebnim reenjem. --Dopunsko reenje takoe nije potpuno reenje. Donosi se onda kada ranijim reenjem nije olueno o svim pitanjima koja su bila predmet postupka. Dopunsko reenje se donosi ili po predlogu stranke ili po slubenoj dunosti i njime se odlucuje o onim pitanjima koja ranijim reenjem nisu obuhvaena. Za donoenje dopunskog reenja nije predvien nikakav poseban rok. --Privremeno reenje se od uobiajenog reenja razlikuje po svojoj trajnosti. Naime, privremeno reenje se donosi kada je prema okolnostima sluaja neophodno pre okonanja postupka privremeno urediti sporna pitanja ili odnose. Privremeno reenje proizvodi

svoje pravno dejstvo sve do momenta dok se ne donese trajno reenje. Od tog trenutka privremeno reenje se ukida i povlai se iz pravnog poretka.

26.ROK ZA IZDAVANJE REENJA- Predviena su dva roka, zavisno od sloenosti konkretnog upravnog postupka. Ako pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moe doneti reenje bez odlaganja, reenje se mora doneti i dostaviti stranci to pre, a najkasnije u roku od mesec dana od dana pokretanja postupka po slubenoj dunosti, ako posebnim propisom nije odreen rok. U svim ostalim sluajevima, kada se postupak pokree povodom zahteva stranke ili po slubenoj dunosti ako je to u interesu stranke, reenje se mora doneti i dostaviti stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim propisima nije odreen krai rok. Ukoliko nadleni organ protiv ijeg je reenja dozvoljena alba ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka moe izjaviti albu kao da je njen zahtev odbijen. 27.ZAKLJUAK- Zakljuak je sporedna odluka koja se donsosi u UP. Zakljuak predstavlja odluku o procesnim i svim sporednim pitanjima koja nisu vezana za glavnu upravnu stvar. Za donoenje reenja je potrebno posebno ovlaenje, osim ako se ne radi o stareini organa, ali zakljuak moe doneti i slubeno lice koje nema ovlaenje za reavanje, ve samo za voenje postupka. U sluaju da se zaklukom nalae izvrenje neke radnje mora se odrediti rok u kome radnju treba izvriti, kao to je to sluaj i kod nareujuih reenja. Zakljuak se od reenja razlikuje i u pogledu forme. Zakljuak se po pravilu saoptava usmeno, a napismeno se izdaje na zahtev lica koje moe izjaviti posebnu albu, ili kad se moe odmah traiti izvrenje zakljuka. Za razliku od reenja protiv kojeg se, po pravilu, uvek moe izjaviti alba, posebna alba se protiv zakljuka moe izjaviti samo kad je to zakonom izriito predvieno. 28.ALBA- alba je jedino, univerzalno redovno pravno sredstvo koje se moe upotrebiti protiv svih prvostepenih odluka donetih u UP. Pravo albe je jedno od osnovnih prava oveka i graanina, zagarantovano ustavom Republike Srbije i prihvaeno u svim pravnim postupcima, pa tako i u upravnom. alba omoguava da se sve prvostepene odluke donete u UP podvrgnu kontroli. Pre dmet albe je zakonitost ili celishodnost pravnih akata donetih u prvom stepenu. -alba se nikada ne moe izjaviti protiv reenja vlade. Subjekti ovlaeni na podnoenje albe su, pre svega, stranke, koje su u tom svojstvu uestvovale u UP i koje smatraju da im je prvostepenim reenjem povreeno neko pravo ili pravni interes. Pored toga, pravo albe imaju i lica koja nisu uestvov ala u prvostepenom postupku, a trebalo je da uestvuju kao stranke, kao i trea zainteresovana lica koja radi zatite svojih pravnih interesa imaju pravo da uestvuju u postupku, bez obzira na to da li su stvarno i uestvovali u prvostepenom postupku. -Opti rok za albu iznosi 15 dana od dana dostavljanja reenja,, ako zakonom nije drugaije odredeno. Posebnim propisom se moe odstupiti od ovoga roka i predvideti i dui i krai rok za albu od 15 dana. -alba je podnesak kojim ovlaeni subjekti napadaju zakonitost ili pravilnost prvostepenog reenja, s tim to se moe i usmeno izjaviti na zapisnik kod nadlenog organa. O albi odluuje drugostepeni organ i njemu se alba izjavljuje. Meutim, alba se, po pravilu, predaje prvostepenom organu i to, bilo neposredno, bilo potom. 29.POJAM I VRSTE IZVRENJA- Izvrenje je poslednja faza upravnog postupka u kojoj dolazi do realizacije, odn.ostvarenje odluke jednog organa. Izvrenje je postupak usaglaavanja injeninog stanja sa normativnim, tj.postupak usaglaavanja injeninog stanja sa dispozitivom odluke donete u UP i to u prinudnim radnjama organa uprave. Postoj dve osnovne vrste izvrenja, a to su: administrativno i sudsko izvrenje. Po pravilu, odluke donete u UP izvravaju se administrativn im putem, a samo u sluajevima koji su izriito predvieni u ZUP-u, odluke se mogu izvriti sudskim putem.

Administrativno izvrenje je izvrenje koje sprovode organi uprave po odredbama ZUP -a, odn. po odredbama posebnih zakona. Administrativnim putem se sprovodi izvrenje radi ispunjenja nenovanih obaveza. Sudsko izvrenje je izvrenje koje sprovodi nadleni sud na osnovu propisa koji vae za sudsko izvrenje. Sudskim putem se sprovodi izvrenje novanih obaveza nastalih odlukom donetom u UP.

30.IZVRNI NASLOV- Izvrni naslov (izvrna isprava) predstavlja odluku koja moe biti predmet izvrenja, odn.koja predstavlja osnov za prinudnu realizaciju bez valjanog pravnog osnova, odn.izvrnog naslova, ne moe se sprovoditi prinudno izvrenje. U UP se mogu don eti tri vrste odluka koje predstavljaju izvrni naslov. To je, pre svega, izvrno reenje, zatim izvrni zakljuak, kao i poravnanje sklopljeno u UP. Izvrno moe biti prvostepeno i drugostepeno reenje. --Prvostepno reenje postaje izvrno u sledeim sluajevima-1. istekom roka za albu, - 2.dostavljanjem prvostepenog reenja stranci, ako alba nije dozvoljena, - 3.dostavljanje prvostepenog reenja stranci, ako alba ne odlae izvrenje i 4.dostavljanje stranci reenje kojim se alba odbacuje ili odbija. --Drugostepena reenja postaju izvrna od trenutka dostavljanja stranci, ali ne sva drugostepena reenja, nego samo ona kojima je stvar meritorno reena. Izvrna postaju samo ona drugostepena reenja kojima je prvostepeno reenje izmenjeno, jer samo ona imaju izvrivu sadrinu. --Zakljuak donet u UP takoe moe biti izvrni naslov, pod uslovom da se njime nameu neke obaveze. Drugostepena odluka o albi protiv zakljuka, postaje izvrna dostavljanjem stranci, ali, jednako kao kod reenja, ako je izmenjena sadrina pobijenog zakljuka. --Poravnanje je trea vrsta izvrnog naslova koji se u praksi najree sree, s obzirom na to da se poravnanje, inae, veoma retko sklapa u UP. 31.ZAKLJUAK O DOZVOLI IZVRENJA I POTVRDA IZVRN OSTI- Konstatacija da je reenje podobno za izvrenje, tj.da je izvrno, vri se na dva razliita naina, zavisno od toga koji je organ nadlean za sprovoenje administrativnog izvrenja. Ako je za sprovoenje izvrenja nadlean isti organ koji je dono prvostepeno reenje, onda se donosi samo zakljuak o dozvoli izvrenja, a ako je nadlean neki drugi organ, onda donosilac prvostepenog reenja stavlja na renje potvrdu izvrnosti, a organ koji sprovodi izvrenje donosi jo zakjuak o dozvoli izvrenja. -Zakljuak o dozvoli izvrenja je akt kome j osnovna svrha da se konstatuje da je renje postalo izvrno, ali i da se odredi konkretan nain izvrenja. Zakljuak o dozvoli izvrenja donosi onaj organ koji je nadlean za sprovoenje izvrenja. Protiv zakljuka o dozvoli izvrenja dozvoljena je posebna alba koja se izjavljuje drugostepenom organu. -Potvrda izvrnosti se stavlja na reenje koje treba izvriti, sa ciljem da se potvrdi da je postalo izvrno. Potvrdu izvrnosti stavlja organ koji je doneo reenje , ako nije sam nadlean i za sprovoenje izvrenja i dostavlja reenje sa potvrdom organu nadlenom za izvrenje. 32.ALBA U IZVRNOM POSTUPKU- U postupku administrativnog izvrenja moe se izjaviti posebna alba. Meutim, takva alba se moe odnositi jedino na samo izvrenje, a ne moe se njom pobijati pravilnost reenja koje se izraava. U izvrnom postupku se ne moe osporavati ono to nije predmet tog postupka, tj.ne moe se osporavati izvrni naslov. Svrha albe u izvrnom postupku jeste pobijanje zakonitosti samog izvrenja. alba u postupku administrativnog izvrenja se izjavljuje nadlenom drugostepenom organu.