INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

MEDJUNARODNO KRIVICNO PRAVO
pitanja I odgovori za ispit

IVANA STEVANOVIC 2-1796 KRIMINALISTIKA

Moskovska deklaracija od strane vlada zemalja pobednica kojom se utvrdjuje da ratnim zlocincima treba suditi za pocinjene zocine tokom rata.krivicnog prava ima Organizacija ujedinjenih nacija koja je nakon drugog svetskog rata donela niz konvencija I sporazuma I stvaranje odredjenih zabrana prilikom vodjenja rata. kao I zabrna upotreba drugih sretstava kojima se nepotrebno povecavaju patnje ranjenika. U praksi je prisutna zloupotreba ovog nacela. Nacelo legitimnosti je pre svega od velikog znacaja za stvaranje krivicnog prava. 5.kao I osnivanje medjunarodnog krivicnog suda 1992g. 7. Ucenje o pravednom ratu danas je napusteno I svaki rat osim u dva slucaja predvidjena poveljom UN pretstavlja agresivni rat.trgovina narkoticima. Sto se tice pojima medjunarodnog krivicnog dela. Kao krivicna dala treba predvideti samo ona ponasanja koja su podobna da budu osnov za individualnu subjektivnu odgovornost.terorizam I sl.trgovina oruzijem. Na sudjenju vecina optuzenih je proglaseno krivim I nad nekim su izvrsene smrtne presude. Najvaznije medjunarodne konvencije jesu Zenevska konvencija iz 1949g. U uzem smislu podrazumevaju se ona dela koja se nakon drugog svetskog rata sudilo od strane medjunarodnog vojnog suda u Ninburgu I Tokiju. tj ako postoji subjektivni odnos prema ucinjenom delu. odnosno da se rat u najvecoj meri humanizuje. 6. a samo izuzetno u njegovu primenu. Medjutim u oblasti medjunarodnog krivicnog prava zbog nepostojanja preciznih pravnih normi moze se postaviti pitanje dali u njihovom odsustvu mozemo da se pouzdamo u nacelo legitimnosti. U ovom periodu doneta je tzv. Tu spadaju sledeca krivicna dela: ratni zlocin. U medjunarodnom krivicnom pravu nacelo humanosti je u vecoj meri humanisticki orjentisan nego u unutrasnjem krivicnom pravu. Primena ovog nacela pre svega zavisi od odredjenih psiholiskih karakteristika gradjana. Stav 2 sadrzi nacelo zakonitosti. Usvajanjem I ostvarenjem nacela zakonitosti krivicno pravo pre svega svoju garaktivnu funkciju koja je izuzetno znacajna s aspekta prava I sloboda gradjana I ostvarenja principa pravne drzave. gde velike I uticajne zemlje stite interese na racun drugih zemalja. Nacelo solidarnosti I uzajamnog poverenja medju drzavama doslo je do izrazaja prilikom osnivanja Medjunarodnog krivicnog suda. Ovaj period karakterisu uglavnom dogadjaji iz drugog svetskog rata.Nacelo individualne subjektivne odgovornosti-Ovo nacelo prakticno znaci da neko moze odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv. U medjunarodnom krivicnom pravu kao primer odstupanja od ovog nacela treba navesti komadnu odgovornost.te se moze razlicito shvatiti. Prema jednom od shvatanja.Pojam medjunarodnog krivicnog prava nije dovoljno odredjen.tj.Nacelo zakonitosti-Univerzalna deklaracija o pravima coveka usvojena rezolucijom generalne skupstine ujedninjenih nacija 10 decembra 1948g u clanu 11. Legitimnost znaci opravdanost odredjenih prava I normi. Iako bi suzbijanje kriminaliteta trebalo da bude u interesu svih zemalja I oslobodjenje politickih uticaja. Poznato je da sam rat ne moze I ne sme pravdati bilo kakvim razlozima legitimnosti. Sama cinjenica da taj sud jos uvek nije univerzalan I da to prihvata samo odredjeni broj zemalja ukazuje I na relavantnost ovog nacela. Ovaj period karakterisu nastanak prvih ideja o humanizaciji ratovanja. on se moze shvatiti u uzem I sirem smislu. Time se zele ograniciti sve strahote ratovanje.Nacelo humanosti znaci da zastitna funkcija krivicnog prava mora biti humanisticki orjentisana.Takodje ovo nacelo odnosi se I na zabranu odgovornosti za postupke drugih lica. pod pojamom medjunarodnog prava podrazumeva se skup medjunarodnih pravnih akata koje za drzave potpisnice sadrze obavezu da predvide odredjena ponasanja u svojim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima kao krivicna dela. U mesto da prihvati ovo nacelo SAD ga zloupotrebljava kao sretstvo za odrzavanje svoje dominacije.Nacelo solidarnosti I uzajamnog poverenja medju drzavama-Ovo nacelo je specificno za medjunarodno krivicno pravo I nije poznato u nacionalnom krivicnom pravu. U sirem smislu se podrazumevaju ona ponasanja za kojih je medjunarodna zajednica zainteresovana da budu suzbijena. U ovom periodu po prvi put u istoriji ratovanja postavljeno je pitanje krivicne odgovornosti navisih drzavnih funkcionera I vojnih staresina za vrsenje brojnih zlocina na bojnom polju u okupiranim teritorijama.sporazuma I akata. Ovde spadaju krivicna dela kao sto su: trgovina ljudima.zlocin protiv mira I covecanstva Itd. Nacelo zakonitosti sluzi sprecavanju samovoljnog kaznjavanja bez zakona ili na osnovu neodredjenog ili retroaktivnog zakona.Razvoj medjunarodnog krivicnog prava-Prvi period u razvoju medjunarodnog krivicnog prava podrazumeva vremenski period do suzbijanja prvog svetskog rata. Ovaj period karakterisu donosenje velikog broja deklaracija.1. Treci period obuhvata period nakon drugog svetskog rata. To pre svega iskljucuje odgovornost za postupke drugog kao I odgovornost bez krivca. 4. Drugi period obuhvata vremensko razdoblje izmedju prvog I drugog svetskog rata.Nacelo legitimnosti -U krivicnom pravu nacelo legitimnosti se mora postovati I ono pre svega znaci da krivicno pravna represija I krivicno pravo u celini moraju biti opravdani I nuzni. .pojedine zemlje se ne pridrzavaju ovog pravila sto vodi uzajamnom nepoverenju medju drzavama. Tom prilikom je organizovana komisija od strane sila pobednica ciji je zadatak bio da ispita odgovornost odredjenih drzava koje su zapocele rat I mogucnost stvaranja medjunarodnog suda za sudjenje licima koja su izvrsila ratne zlocine.svako odgovara za ono sto je ucinio. I dalje je prisutna pojava da jake I uticajne zemlje teze pre svega tome da ostvare svoje interese I to cesto na stetu drugih zemalja. Veliki znacaj I razvoju medj. 3.dakle zlocin protiv mira. Haska konvencije doprinele su najvecem uspehu u regulisanju pravila ratovanja I stvaranju odredjenih zabrana. 2. Nacelo individualne subjektivne odgovornosti znaci da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima odredjen psihicki odnos I zbog kjih se moze uputiti drustveno-eticki prekor. U novije vreme se jasno uocava teznja da se nacelu zakonitosti I medjunarodnom krivicnom pravu po svaom znacenju I sadrzaju da ono mesto koje ono ima u nacionalnom krivicnom pravu.

pod uslovom da je za pocinjeno krivicno delo predvidjena kazna do 10 g. Zakon treba da bude u skladu sa ustavom . To je slucaj pre svega kod tzv. Osnivanje sd hoc tribunal samo za neke zlocine I ucinioce a ne za niz drugih zlocina namece prigovor selektivne pravde koji pretstavlja grubo krsenje ovog nacela. 13.pod odredjenim uslovima pravo jedne zemlje se moze primeniti na druga krivicna dela u inostranstvu protiv nju ili njenih drzavljana. Ovaj princip je poznat u medjunarodnom krivicnom pravu I uglavnom ga poznaju sva krivicna zakonodavstva. U oblasti medjunarodnog krivicnog prava zastupa se I misljenje da bez ostvarenje nacela pravednosti odnosno kaznjavanja ucinilaca teskih medjunarodnih krivicnih dela nije ni moguce postici I odrzati medjunarodni mir. a ne samo ona I odnosu na koja se primenjuje primarni realni princip. 10.Unutrasnji izvori-Unitrasnjim izvorom medjunarodnog krivicnog prava smatra se zakon. U statutu medjunarodnog krivicnog suda propisano je da sud nadlezan za krivicna dela pocinjena nakon stupanja na snagu statute.Univerzalni princip-Prema ovom principu krivicno zakonodavstvo jedne zemlje vazi za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema stranu ucini neko krivicno delo u inostranstvu. Ta odredba je imala u vidu slucaj kada je ucinilac bio nas drzavljanin kako u vreme kada je delo ucinio tako I vreme kada se primenjuje pravo odnosno kad mu se sudi I nesporno je da u tom slucaju primenjuje nase pravo.propisi koji regulisu ovu materiju. Medjutim oni mogu biti dopunski izvori krivicnog prava onda kada krivicni zakon upucuje na njih.kada je krivicno delo pocinjeno u inustranstvu. Supsidijarni realni princip. Ono je od znacaja ne samo za njegovu primenu. Zato nase krivicno zakonodavstvao vazi za svako lice koje u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjena I bezbednosti Republike Srbije.nezavisno od njihovog drzavljansta. Nase krivicno zakonodavstvo predvidja I mogucnost da se krivicno gonjenje stranca prepusti drzavi ciji je drzavljanin. Primerni realni princip obezbedjuje primenu zakonodavstva one drzave cija su dobra u inostranstvu ugrozena ili povredjena. 12. 15. I ad hoc priznaju sudsku praksu kao izvor medjunarodnog krivicnog prava. Nase krivicno zakonodavstvo vazi za lica koja u inostranstvu pocine neko drugo krivicno delo. Vaznim medjunarodnim izvorom smatra se I Statut medjunarodnog krivicnog suda koji se prihvata I ratifikuje od strane zaiteresovanih zemalja. Osim zakona kao nacionalni izvor medjunarodnog krivicnog prava javljaju se I drugi pravni akti tj. Ovo nacelo narocito dolzazi do izrazaja kod odmeravanja kazne koja je noseci stub krivicno pravne zastite.Personalni princip-Prema ovom principu krivicno zakonodavstvo Republike Srbije vazi za drzavljane srbije koji u inostranstvu pocine krivicno delo. Ovaj princip je narocito vazan je izrazava madjunarodnu slodarnost u suzbijanju kriminaliteta. Ranija odredba o personalnom principu u nasem zakonodavstvu nije resavala slucaj kada ucinilac promeni drzavljanstvo pre primene prava pre sudjenja. Prema teritorijalnom principu krivicno zakonodavstvo Republike Srbije primenjuje se na sva lica koja pocine krivicno delo na teritoriji Republike Srbije. vec I za njegovo stvaranje.Teritorijalni princip-pretstavlja osnovu principa prostornog vazenja krivicnog zakonodavstva. Stvarno krivicno zakonodavstvo u ovvim slusajevima nama nikakav znacaj. Ostali principi primenjuju se samo u slucajevima kad je nemoguce primeniti teritorijalni princip tj. 14.blanketnih krivicnih dela. To su posredni odnosno dopunski izvori.Realni princip-Primena realnog principa prakticno znaci da se krivicno zakonodavstvo jedne drzave primenjuje na sva krivicna dela ucinjena na stetu drzave ili njenih gradjana. Kada je rec o medjunarodnim konvencijama koje nalazu drzavama potpesnicima da predvide odredjena ponasanja kao krivicna dela u nacionalnom krivicnom zakonodavstvu prihvaceno je da one vaze od momenta retifikacije. Nasa zemlja je sklopila odredjene ugovore sa drugim zemljama koji po ustavu Srbije iz 2006g predstavljaju deo pravnog poretka republike Srbije.Vremensko vazenje medjunarodnog krivicnog prava-Sto se tice vremenskog vazenja u medjunarodnom krivicnom pravu situacija je slozenija u odnosu na nacionalno krivicno pravo. a svi ostali pravni akti u skladu sa zakonom I sa ustavom.Nacelo pravednosti I srazmernosti-Ovo nacelo prakticno znaci da kazna I druga krivicna sankcija koja se primenjuje prema uciniosu krivicnog dela mora biti pravedna I srazmerna ucinjenom delu. izuzetak od primene teritorijalnog principa podlezu lica koje uzivaju potpuni diplomecki imunitet. 11.Medjunarodni izvori-Najnoviji izvori medjunarodnog krivicnog prava jesu medjunarodni ugovori. 9. Svaka drzava je zainteresovana da na svojoj teritoriji osigura primenu prava.koje ima znacaj jednio kao dopunski izvor. Najvazniji ulov je da se ucinilac nalazi na teritoriji zamlje koja po ovom principu primanjuje krivicno . Razlikuju se dve vrste realnog principa : primerni realni princip I supsidijarni realni princip.vec strana presuda se uzima u obzir samo ukoliko ce se kazna koja je izrecena u inostranstvu uracunati u kaznu koju izrekne domaci sud. Ovo vazi I za strance koji ucine bilo koje krivicno delo protiv drzavljana Srbije. Razlog za primenu ovog principa jested a drzavljani Srbije koji u inostranstvu pocine krivicno delo nebi izbegli krivicnu odgovornost dolaskom u Srbiju s obzirom da ne mogu biti ekstradirani. Veliki doprinos u razvoju medjunarodnog krivicnog prava imala je I Ninburska presuda. Medjunarodna krivicna dela jasno su propisana od strane krivicnog zakona Republike Srbije. Nacelo pravednosti I srazmernosti postalo je jedno od osnovnih nacela u krivicnom pravu. U medjunarodnom krivicnom pravu nije dozvoljeno odstupati od opste priznatog nacela u svim savremenimm krivicno pravnim sistemima da se krivicno pravna norma nemoze retroaktivo primenjivati. Kao izvor medjunarodnog krivicnog prava javlja se I medjunarodno obicajno pravo. Propisima koji imaju nizi rang od zakona ne mogu propisati krivicna dela niti pak instituti opsteg dela krivicnog prava.8.

Nuzna odbrana-U medjunarodnom krivicnom pravu nuzna odbrana pretstavlja jednu od osnova iskljucenja medjunarodnog krivicnog dela.njegova krivicna odgovornost nece iti iskljucena tj.Neuracunljivost-Prema rimskom statute neuracunljivost pretstavlja osnov koji iskljucuje krivicnu odgovornost tj. Pod mestom pokusaja izvrsenja krivicnog dela smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja vec I ono mesto gde je mrema umisljenju ucinioca posledica trebala da nastupi. 24. kako za ekstradiciju tako za utvrdjivanje nadleznosti medjunarodnog krivicnog suda.prinuda potice od drugog lica. Kao jedini oblik krivice se javlja umisljaj.pravo. 19.a to ne mogu biti osnov koji iskljucuje krivicno delo vec da se njihovo dejstvo ogranicava iskljucivo na oblast odmeravanja kazne. To znaci da ukoliko ucinilac pre nego sto se stavio u stanje intoksikacije postojao umisljaj I nehat u odnosu na delo koje je kasnije ucinio. U slucaju prestanka personalnog principa za preduzete sluzbene radnje I dalje moze da se primenjuje funkcionaloni imunitet. Postoje tri teorije koje daju odgovor na pitanje koje ce se mesto smatrati mestom izvrsenja: teorija delatnosti. Najvazniju specificnost u oblasti krivicne odgovornosti u medjunarodnom krivicnom pravu predstavlja tzv. Rec je o dobrima koja su od interesa za celu medjunarodnu zajednicu odnosno covecanstvo. Prema teoriji ubukvatiteta kao mesto izvrsenja krivicnog dela se smatra kako mesto gde je radnja preduzeta tako I mesto gde je nastala posledica. Nizna odbrana je dozvoljena u slucaju napada na zivot I telo I to samo kad se radi o ratnom zlocinu pod navedenim uslovima I u odnosu na imovinu.premijeru I ministru inostranih poslova I vremenom je ogranicen. 22. Nase krivicno pravo zakonodavstvo regulise I pitanje mesta pokusaja. Nuzna odbrana kao osnov iskljucenja krivicnog dela I inace ima najveci prakticni znacaj kod ratnog zlocina.Imunitet-U medjunarodnom krivicnom pravu prihvacene su dve vrste imuniteta: funkcionalni I personalni. Imunitet dakle deluje samo pred nacionalnim sudovima. Ovaj imunitet uzivaju lica koja vrse odredjene sluzbene radnje. Gonjenje se nece preduzeti u istim slucajevima kao I kod personalnog principa I supsidijarnog realnog principa. Da bi se moglo govoriti o prinudi potrebno je da pretnja tj. Ona je ogranicena principom srazmernosti ona se pretstavlja neograniceno pravo napadnutog. Uslov za postojanje neuracunljivosti jesu postojanje neke dusevne bolesti ili dusevnog poremecaja usled kojih ucinilac nema sposobnost da shvati nedozvoljenost odredjenih radnji odnosno sposobnost da upravlja svojim ponasanjem.protivpravnost I krivica.komandna odgovornost cija je osnova karakteristika da se moze odgovarati za nehat.predvidjenost u zakonu . Imunitet ne priznaju ad hoc tribunal. koji kaze da nuzna odbrana postoji ako je u vreme izvrsenja krivicnog dela ucinilac reagovao razumno kako bi sebe I drugo lice odbranio od neposredno pretece I protiv pravne upotrebe sile.Osim neuracunjivosti 23. Rimski statut oznacava prekretnicu I vise se priklanja resenju koje je cesto u evropskom kontinetalnom pravnom sistemu a to je da krajnja nuzda iskljucuje postojanje krivicnog dela. teorija posledice. Imunitet uzivaju I funkcioneri medjunarodnih organizacija.I ako se radi o umisljenom krivicnom delu.Mesto izvrsenja krivicnog dela je od narocitog znacaja u medjunarodnom pravu.Prinuda-Prema rimskom statute prinuda pretstavlja osnov iskljucenja krivicne odgovorosti I I postojace u slucaju kada neko lice ostvari element krivicnog dela sa ciljem otklanjanja pretnje od nestupanja smrti ili teske telesne povrede koja je pretnja njemu ili drugom licu. U najnovije vreme dolazi do ogranicavanja prava imuniteta. To zanci ako se ucinilac voljno stavio u stanju intoksikacije a pritom je znao da u takvom stanju moze preduzeti ponasanje koje pretstavlja krivicno delo po medjunarodnom krivicnom pravu.Uzrast-Krivicnu odgovornost iskljucuje I nedovoljan starosni uzrast.Njegova krivicna odgovornost nece biti iskljucena. Personalni imuniter obezbedjuje imunitet odredjenog lica od krivicnog gonjena u celini bez obzira o kakvom se ponasanju radi. 17. 21. 16. Uslov za postojanje neuracunjivosti u medjunarodnom pravu slicni su onima koje zahteva I nase krivicno pravo.Opsti pojam medjunarodnog krivicnog dela I njegovi elementi-Opsti pojam medjunarodnog krivicnog dela obuhvata sledece elemente : radnja. Da li neko moze drugoga lisiti zivota ako je na to bio prinudjen. Priznaje se malom broju lica: sefu drzave. diplomatskim pretstavnicim.Actiones liberae in causa (skrivena neuracunljivost)-U rimskom statutu u okviru odredbe koja se odnosi na neuracunljivist predvidjen je satut actiones liberae in causa (skrivena neuracunljivost). Vaznu specificnost prilikom odredjivanja opsteg pojama medjunarodnog krivicnog delatreba videti I u njegovom zastitnom objektu. Za krivicna dela iz nadleznosti medjunarodnog krivicnog suda ne moze odgovarati lice koje u vreme izvrsenja krivicnog dela nije navrsilo osamnest godina. 20.krivicno delo. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera. U medjunarodnom krivicnom pravu u pogledu dejstva krajnje nuzde I prinude ipak je preovladalo shvatanje koje potice iz anglosaksonskog prava. Potrebno je I da delo bude kaznjivo I po krivicnom pravu zemlje u kojoj je ucinjeno. 18.teorija ubukviteta. Funkcionalni imunitet stiti samo ponasanje koje se preduzima u ime drzave.on ce biti potpuno krivicno odgovoran. POSTO KRAJNJA NUZDA I PRINUDA NISU DEFINISANE POSEBNO DODAJTE NESTO I IZ PRETHODNO PITANJE. Krajnja nuzda odnosno prinuda kao osnov iskljucenja krivicne odgovornosti postoji u slucaju kada neko lice ostvari elemente krivicnog dela otklanjajuci istovremenu pretnju od nastupanja smrtni ili teske telesne povrede koja je pretila njemu ili drugom licu. To medjutim ne .Krajnja nuzda-U medjunarodnom krivicnom pravu je sporno da li krajnja nuzda I prinuda iskljucuju postojanje krivicnog dela. Institute nuzne odbrane regulisan je Statutom MMedjunarodnog krivicnog suda.

Iz same formulacije odredbe statute o dobrovoljnom odustanku nije sasvim jasno da li se radi o osnovu koji iskljucuje krivicno delo ili o obaveznom osnovu za oslobadjanje od kazne.Saucesnistvo-Medjunarodna krivicna dela cesto vrse dva ili vise lica. Treba spomenuti da I statuti dva tribunala Saveta bezbednosti sadrze odredbu koja navodii neke radnje saucesnistva izjednacujuci ih sa radnjom izvrsenja(tribunal za ruandu I jugoslaviju). U slucaju da ucinilac odustane od izvrsenja krivicnog dela ili drugi nacin spreci dovresenje krivicnog dela nece biti odgovoran za pokusaj krivicnog dela pod uslovom da je od izvrsenja krivicnog dela odustao dobrovoljno I u potpunosti.u medjunarodnom pravu pretstavlja mere kojima se odgovara na protivpravne akte jedne zemlje takodje krsenjem pravila medjunarodnog prava. 29.Humanitarna intervencija-Pojam humanitarna intervencija u medjunarodnom krivicnom pravu narocito je aktuelan u poslednjih petnest godina.kada bi zajsta postojale dovele do primene nekog od osnova isljucenja protivpravnosti krivicnog dela. O humanitarnoj intervenciji ne postoji prihvatljivi argument. Neprihvatljuv je napad na jednu zemlju od strane druge zemlje ili zemalja u korist odredjene grupe drzavljanja u napadnutoj zemlji. Odredba o stvarnoj zabludi se ne odnosi na stvarne okolnosti koje bi. 25. Ona mora da se odnosi na konstitutivne elemente bica krivicnog dela. Pre svega statut pravi razliku izmedju izvrsilastva I saucesnistva. 27.Stvarna zabluda. Neotklonjiva stvarna zabluda tj. To cini materiju saucesnistva u medjunarodnom krivicnom pravu posebo znacajnom. 26.nadredjenog. Samo represije u oruzanom sukobu imaju znacaj u medjunarodnom krivicnom pravu. Izbor za podcinjenog moze biti veoma tezak. To resenje nije na liniji savremenih resenja o pravnoj zabludi u zakonodavstvu evropskih zamalja koja neotklonjivu pravnu zabludu predvidjaju kao osnov iskljucenja krivicnog dela. Tako prema nasem pravu s obzirom na tezinu medjunarodnih krivicnih dela postoji mogucnost kaznjavanja starijih maloletnika.iskljucuje odgovornost u nacionalnom krivicnom pravu. Materija sucesnistva regulisana je odredbom clana 25 stava 3 rimskog statute. One ne pretstavljaju osvetu vec krajnje sretstvo da se druga strana odvrati od preduzimanja protivpravne delatnosti. 28.Dobrovoljni odustanak-Savet medjunarodnog krivicnog suda predvidja dobrvoljni odustanak od pokusaja krivicnog dela. Represije u miru podlezu zabrani primene sile u medjunarodnom pravu dok se na represije u oruzanom sukobu primenjuju pravila medjunarodnog ratnog prava. Nemoze se najgrublja I masovna povreda ljutkih prava stanovnistva neke zemlje pravdati zastitom bilo cijih ljutskih prava. 30.Represije. Stvarna zabluda koja je otklonjiva ne iskljucuje nehat tako da izuzetno krivicna odgovornost moze da postoji ukoliko statut predvidja I nehatnu odgovornost.Pravna zabluda-u smislu da ucinilac ne zna da je odredjeno ponasanje predvidjeno statutom kao krivicno delo ne pretstalja osnov koji iskljucuje krivicnu odgovornost. Dilemu oko toga kojem od ova dva interesa treba dati prednost u slucaju njihovog sukoba za posledicu je imala dva razlicita svatanja. Postojanje pravnih zabluda je tesko zamisliti kod vecine krivicnih dela iz nedleznosti medjunarodnog krivicnog suda. Pravna zabluda je sasvim moguca kod ratnog zlocina pogotovo ako se ima u vidu brojnost oblika ovog krivicnog dela. U medjunarodnom pravu humanitarna intervencija kao osnov iskljucenja medjunarodnih krivicnih dela nije prihvacenja.narocito za vreme rata kada neposlusnost za njega moze imati najteze posledice.naredjivanje izvrsenje I pomaganje. To su pre svega: planiranje. Da bi se utvrdilo gde pocinje pokusaj mora se uvek imati u vidu konkretno bice krivicnog dela. Medjutim u nekim slucajevima izvrsenje neredjenja pretpostavljenog moze doci u sukob sa duznoscu podcinjenog da postuje krivicno pravne norame. Ti uslovi su: das u srazmerne da pretstavljaju pravna sretstva das u naredjenja od najveceg vojnog I drzavnog vrha. 31.Pokusaj-S obzirom na to da medjunarodna krivicna dela u uzem smislu spadaju veoma teska krivicna dela opravdano je njihovo kaznjavanje I u slucaju da ona ostanu I pokusaju. Pitanja kaznjavanja pokusaja medjunarodnih krivicnih dela bilo je reseno samo za krivicno delo genocida. Ne samo da je to nacelo neprihvatljivo I to da se bilo kojoj drzavi ili savezu drzava prepusti da procenjuje da li je potrebno preduzeti humanitarnu vojnu intervenciju. Stavise neka od njih se cesto vrse tako sto se koriste citave organizacije pa I delove drzavne strukture. Prema jednom naredjenje pretpostavljenog u potpunosti iskljucuje krivicno delo potcinjenog. S obzirom na to da statut ne poznaje oslobadjanje od kazene kao samostalan institut ovo razlikovanje je uglavnom teoriskog a ne prekticnog znacaja. Pojam pokusaja je odredjen kao preduzimanje radnje kojima se zapocinje izvrsenje krivicnog dela koja pretstavlja bitan korak u pravcu dovrsenja krivicnih dela. Odredba o pravnoj zabludi statuta dozvoljava mogucnost iskljucenja krivicne odgovornosti ukoliko pravna zabluda iskljucuje subjektivni element krivicnog dela.dok prema drugom naredjenje pretpostavljenog ne iskljucuje krivicno delo.odnosno subjektivni element. 32. Represije pod odredjenim uslovima mogu predpostavljati osnov iskljucenja protivpravnosti medjunarodnih krivicnih dela. Pravna zabluda je moguca I u pogledu komandne odgovornosti.iskljucuje krivicnu odgovornost ukoliko negira umisljaj. Predvidjen je I specifican oblik saucesnistva koji se sastoji u bilo kakvom drugom . Statut poznaje samo stvarnu zabludu o bitnim obelezjuma bica krivicnog dela.situacija kada ucinilac nikako nije mogao da ima pravilnu pretstavu o nekoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bice nekog krivicnog dela iskljucuje I umisljaj I nehat.Naredjenje pretpostavljenog-Funkcionisanje organizacije oruzanih snaga jedne zamlje zasniva se na izvrsavanju naredjenja pretpostavljenog tj.

Sud prilikom odmeravanja kazni uzima u obzir sve okolnosti objektivnog I subjektivnog karaktera. U drugom obliku izvrsilac se javlja kao drugi pretpostavljeni a ne vojni komandant ili lice koje prakticno vrsi tu funkciju. Nehatni oblik odnosi se na oba prethodna oblika. Objektivni doprinos I stepen krivice mogu biti razliciti. 36. Kazna zatvora se izdrzava u zemlji koju odredi medjunarodni krivicni sud u konkretnom slucaju sud odredjuje zemlju sa liste onih koje su izrazile spremnost da private odredjena lica.kao I okolnosti vezane za licnost ucinioca. Nije neophodno da se radi o neposredno nadredjenim.d. Sto ce u skladu sa pravom postupaka I dokazivanja ceniti okolnosti koje se ticu tezine ucinjenog k. U pogledu komandne odgovornosti od znacaja je I tezi oblikkrivicnog dela. Izvrsilac moze biti bilo koji vojni zapovednik ili lice kije fakticki vrsi tu funkciju ukoliko je obuhvaceno tzv lancem komande.neophodna je I uzrocna veza izmedju propustanja izvrsioca I izvrsenja kd. 35. Na subjektivnom planu zahteva se umisljaj ko I snage kojima izvrsilac komanduje pripremaju ili zapocinju izvrsenje nekog krivicnog dela. smrtna kazna na koju je osudjen izvrsena je 1946. Takav stav nisu imale sve zemlje prilikom donosenja Rimskog statute 1998g. Na takvom shvatanju se zasniva I kd iz clana 384 koji ima dva osnovna oblika u nehatni oblik. Jedinstvenu kazna moze biti manja od najstrozije .Odmeravanje kazne-Statut medjunarodnog krivicnog suda sadrzi I odredbe koje se odnose na odmeravanje kazne.ako je znao ili je imao razloga da zna d ace potcinjeni izvrsiti krivicno delo ili je izvrsio a pretpostavljeni je propustio neophodne I razumne mere da spreci izvrsenje tog dela ili kazni njegove izvrsioce.d.Komandna odgovornost (nastanak I razvoj)-Osnovno pravilo u krivinom pravu je da svako odgovara za svoje postupke. Izvrsilac moze biti vojni zapovednik oji komanduje snagama koji vrse ili pripremaju neko krivicno delo ili lice koje fakticki vrsi to. Radnja izvrsenja prvog oblika se sastoji u ne preduzimanju mera za sprecavanje krivicnog dela.doprinosu izvrsenja krivicnog dela od strane grupe koja deluje sa zajednickim ciljem. Za ovaj oblij je propisana blaza kazna. Ona ne ogranicava komadnu ogdovornost samo na vojne komandante vec I civilne pretpostavljene. za postojanje k. Da bi krivicno delo postojalo neophodno je da usled propustanja dodje do izvrsenja nekog od nevedenih k. I na samoj konferenciji u Rimu bilo je vise zemaljaz koje su se zalagale da se u statute predvidi I smrtna kazna pozivajuci se na tezinu k. U slucaju da je ucinjeno vise krivicnih dela u sticcaju ssud se izreci svvaku pojedinacnu kaznu kao I jedninstvenu kazu za sva k.Komandna ogdovornost u nasem KP-Komandna odgovornost ima svoje opravdanje samo ako se shvati I to narocito njen nehatni deo. Opsti minimum kazne zatvora iznosi godinu dana a maksimum dozivotna.odustalo od smrtne kazne tako da ad hoc tribunali za bivsu jugoslaviju I ruandu kao I medjunarodni krivicni su poznaju samo kaznu lisenja slobode. Jamasita je proglasen ogovornim iako nije imao efektivnu kontrolu nad trupama kojima je bio pretpostavljeni zbog cega nije ni mogao da spreci krivicna dela koja su pojedini pripadnici tih trupa vrsili.p. do neslaganja je doslo vec u radu pripremnog komiteta za diplomatsku konferenciju na kojoj je usvajan statut. Posto je vecina zemalja bila protiv smrtne kazne ona nije uneta u statum medjunarodnog krivicnog suda. Prema toj odredbi cinjenica je da bilo koje krivicno delo zi nadlesznosti tribunala bilo ucinjeno od strane potcinjenog ne iskljucuje odgovornost njegovog predpostavljenog. Zapovednik mora imati mod da spreci izvrsenje krivicnog dela.d. DRUGI DEO 33. Odredba o komadnoj odgovornosti u dva statute ad hoc tribunal prosiruju komadnu odgovornost I na genocide.d. U izrecenu kaznu zatvora uracunava se vreme provedeno u pritvoru kao I svako drugo lisavanje slobode u vezi sa ucinjenim krivicnim delom. Prave razloge za pojavu I uvodjenje komandne odgovornosti treba traziti u cinjenici da je veoma tesko dokazati da je nadredjeni naredio izvrsenje krivicnog dela.neprijavljivanje k.Pojam I vrsta krivicne sankcije-Medjnarodno krivicno pravo poznaje samo kaznu kao jedinu krivicnu sanciju. On obuhvata savesni I nesavesni oblik. Ovo delo nece postojati kada je krivicno delo pokusano od strane podredjenog a vojni zapovednik spreci dovrsenje tog krivicnog dela. Danas se I u medjunarodnom k.d. Komandna ogdovornost se prvi put javlja u slucaju japanskog generala Jamasite iz drugog svetskog rata na sudjenju pred americkim vojnom komisijom 1945g. 34. Ta odredba se odnosi na opsta pravila za odmeravanje kazne I za k. S druge strane ovom stavu se suprotstavile su se one zemlje koje su potpisale drugi opcioni protocol iz 1989g uz medjunarodni pakt o gradjanskim I politickim pravima kojima se smrtna kazna ukida za zemlje potpisnice isticuci dad a nikad nece prhvatiti takav medjunarodni krivicni sud. pa je u zavrsnom izvestaju tog komiteta kao alternative pod odredjenim uslovima bila redvidjena I smrtna kazna.d. Bilo kakva radnja moze prerasti u radnju saucesnistva u slucaju postojanja zajednjickog cilja.Takav doprinos mora biti umisljen.d.d cini sluzbeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi k. To je jedino resenje kojima se moze postici usaglasavanje nacionalnog krivicnog zakonodavstva sa Rimskim statutom a da se pri tome ne povredi nacelo individualne subjektivne odgovornosti u krivicnom pravu. Kao glavnu kaznu predvidja kaznu zatvora do 30 godi kai I dozivotno lisavanje slobode. Postoji I novcana kazna koja ne sme da predje 75% vrednosti imovine lica.sto ne samo da konvencija o sprecavanju I kaznjavalju zlocina gencida ne predvidja nego je to nespojivo sa prirodom tog krivicnog dela.kao odgovornost za krivicna dela propustanja da se preduzmu mere koje je pretpostavljeni bio duzan da preuzme I kojima bi se sprecilo izvrsenje odredjenih krivicnih dela a ne kao odgovornost za dela koja nisu sprecena. Krivicno delo se moze izvrsiti samo propustanjem izvrsilac preduzima mere koje je mogao I bio duzan da preduzme za sprecavanje krivicnog dela.dod strane podcinjenih.d.i ucinioca. To k.kao I na cinjenicu da zabrana smrtne kazne nije postal deo medjunarodnog obicajnog prava vec da naprotiv danas postoje veci broj zemalja koje poznaju smrtnu kaznu.

p. Potrebno je da se od strane osudjenok pokuze odredjena spremnost da saradjuje sa sudom u istrazi I postupku kao I da dobrovoljno saradjuje u primeni sudskih odluka u drugim slucajevima. Posle odbijanja da se kazna smanji sud moze o tome ponovo da odlucuje posle nekog vremena . Ovo k.moze biti izvrsen za vreme rata oruzanog sukoba ili okupacije.gadjenom civilnoh objekata koji su pod posebnom zastitom. 40.pojedinacne kazne niti sme preci opsti maksimum od 30g ili moze biti I dozivotna kazna. 37.Upotreba nedozvoljenih sretstava borbe-Ovo k.Protivpravno iduzimanje stvari od ubijenih-Dugo vremena je u ratovanju bilo dozvoljeno uzimeti stvari od ubijenog ranjenog neprijatelja I to se smatralo legitimnim plenom. Sastoji se u protiv pravnom oduzimanju oduzimanju stvari od ranjenih I ubijenih na bojistu.d. Moze se primeniti apsorcija ali I kumulacija ili pak odmeriti neku kazu koja se krece izmedju najstroze pojedinacne I zbira pojedinacih kazni. Kod izvrsioca se I nezahteva svojstvo vojnog lica oduzimanje moze izvrsiti I civilno lice. ima I svoj tezi oblik koji postoji onda kada je delo ucinjeno na svirep nacin ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi 450.genocida. cini onak ko za vreme rata ili oruzanog sukoba naredi da se upotrebe borabena sretstva ili nacin borbe koji su zabranjeni pravilima medjunarodnog prava ili ih sam upotrebi. napad na vojne ciljeve za koje se znalo d ace prouzrokovati civilne zrtve ili nanosenje stete civilnim objektima. Genocid se moze izvesti I za vreme mira. Postoje dva oblika krsenja ove odredbe. telesne povrede mucenje necovecno postupanje prisilna sterilizacija uzimanje tkiva ili organa radi transplatacije raseljavanje ili preseljavanje prisiljavanje na prinudni rad.d.Protiv pravno ubijanje I ranjavanje neprijatelja -Zabranjeno je ubijanje ili ranjavanje neprijatenje koji se posto je polozio oruzije ili nema sretstva za odbranu bezuslovno predao zabranjuje se objavljivanje da se nikome nece postedeti zivot. U prvom slucaju potrebana nemera da se odredjena grupa unisti dok se u drugom namera da se oderedjena grupa premesti s jedne na drugu teritoriju. 41.d. Potrebno je da je osudjeni izdrzao 2/3 izrecene kazne odnosno 25 godina zatvora u slucaju da je osudjen na dozivotni zatvor. Radnja izvrsenja ratnog zlocina protiv stanovnista postoji u sledecim slucajevima: napad na objekte posbno zasticene pedjunarodnim pravom I objekta I postrojenja sa opasnom stangom kao sto su brane nasipi I nuklearne elektrane. Postoji sustinska razlika izmedju genocida I etnickog ciscenja. Najtezi oblik postoji kada se vrednost prelazi million dinara.rasne ili verske grupe kao takve. U pogledu ekstradicije genocide se ne smatra politickim k. se moze izvrsiti samo s umisljajem koji obuhvata I svest ucinioca da je njegov postupak nedozvoljen.d.Genocid-U nasem krivicnom zakonodavstvu k.stavljanje grupe u zivotne uslove koji dovode do njene potpunog ili delimicnog istrebljenja.entice. Prinudno raseljavanje ni u nasem zakonu ne pretstavlja genocide.d. Izdvajanjem naredjenja delo je zavrseno I nije potrebno da je naredjenje I izvrseno. 42. Poseban oblik inkriminise naredjenja da u borni nesme biti prazivelih.d.a posebno ako se ukaze na to gde se nalaze predmeti na koje se moze primeniti novcana kazna. Opsteg karaktera je I pravilo koje sadrzi dopunski protocol uz zenevku konvenciju o zastiti zrtava medju oruzanih sukoba u slanu 35 u kome se propisuje da je zabranjeno upotrebaljavati oruzije.odnosno oduzimanje imovinske koristi sto bi s emoglo koristiti za naknadu zrtvo k.d.d. Radnju izvrsenja ovog krivicnog dela pretstavlja naredjenje da se vrsi oduzimanje.nemoze izvrsiti prinudnim raseljavanjem pripadnika grupe. Za postojanje k. se drugacije naziva maroderstvo. Zabranjeno je narediti da nesme biti prezivelih ili voditi neprijateljstvo na taj nacin.prema resenju u nasem k.000din. Ucinilac mora biti svestan protivpravnosti svog delovanja. haska konvencija. To je prvi uslov od koga nema izuzetaka. Ovo delo se moze izvrsiti I za vreme rata ili oruzanog sukoba. kao ispunjavanje drugog uslova mogu se smatrati I druge cinjenice koje pokazuju jasnu I bitnu promenu oolnosti dovoljnih da se smanjenje kazne smatra opravdanim a u skladu sa Pravilima postupka I dokazivanja. Medjunarodni akti ipak nisu adekvatno regulisali ovu oblast tako da je za pitanje koja su sve oruzija I nacini borbe zabranjeni I dalje od znacaja tzv Mirtenzova klauzola koja sadrzi 4.d.d dovoljo je postojanje bilo koje radnji.genocida je uneto u Krivicni Zakonik iz 51g k.d. 38. Ono k.primeni dela kojima se sprecava radnja izmedju pripadnika grupe.Radnja izvrsenja k.oduzimanje predmeta.genocid sastoji se u preduzimanju odredjenih radnji u cilju potpunog ili delimicnog unistenja neke nacionalne.d. . Delo se moze izvrsiti sa umisljajem. postoji ako je prema civilnom stanovnistvu naredjena ili neposredno izvrsena neka od sledecih mera:napad na civilno stanovnistvo.dugotrajno I veliko ostecenje prirodne sredine. Izvrsilac moze biti naredbodavac ail I neposredni izvrsilac.material I projectile I metode ratovanja koji prouzrokuju suvisne povrede ili nepotrebne patnje.prinudnim iseljavanjem dece u drugu grupu. Prema prevenciji o sprecavanju I kaznjavanju zlocina genocida to se k. Drugi uslov je postavljen alternativno.Smanjene izrecene kazne-Statut medjunarodnog suda predvidja institute preispitivanja izrecene kazne u cinju njenog smanjenja.nasilje.nebranjenia mesta. 39.Ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva. Radnja izvrsenja k. Osnovni oblik ovog dela vrsi onaj ko krseci pravila medjunarodnog prava za vreme rata ili sukoba ubije ili rani neprijatelja koji je odlozio oruzije ili se bezuslovno predao ili nema sretstva za odbranu.meze se sastojati u : vrsenju ubistva clanova grupe. Ovo k. Radnje izvrsenja se preduzima prema pripadniku neke od navedene grupe samo zbog njegove pripadnosti toj gtupi radi ostvarenja te namere. Ovde se ustvari radi o zabrani odricanja milosti I zabrani da se na taj nacin vrsi psihicki pritisak na neprijatelja u vodjenu borbe.vrcenju teskih telesnih povreda ili teskom narusavanju fizickog ili dusevnog zdravlja.pojedinacna civila lica ili lica onesposobljena za borbu na pripadnike ili na objekte humanitarne organizacije. Zabrana pljackanje ubijenjih I ranjenih prvi put se pominje u Zenevskoj konvenciji 1864g.

kulturnoj ili rasnoj osnovi ili po drugim osnovama koji su medjunarodnim pravom univerzalo priznati kao nedozvoljeni.… 48.stavljanje stanovnistva ili jednog njegovog dela u teske zivotne uslove koji vode njihovom potpunom ili delimicnom istrebljenju. Upucivanje od strane odnosno u ime jedne drzave oruzanih bandi protiv druge drzave. jeste umisljaj. Broj sudija je bio veze za razliku od ninburskog. Tribunalima u Ninburgu I tokiju se obicno prigovara das u delili pobednicku pravdu kao I da su pregrsili nacelo legaliteta.meterijale ili vozila ukljucena u humanitarni rad… U okviru ovih ratnih z locina statut predvidja I ubijanje ili ranjavanje boraca koji su se predali zatim neposredno iliposredno sreseljavanje civilnog stanovnistva na okupirane teritorije od strane okupacione sile.43. Vec 1 oktobra 48g bila je izrecena pravosnazna prsuda.prisiljavanje retnih zarobljenika Iili drugih zasticenih lica da sluze u snagama neprijateljke strane. Pred tribunalom naslo se 24 optuzenih imajuci u vidu broj optuzenih razmere zlocina I obim dokaznih materijala cello sudjenje se zavrsilo u veoma kratkom roku. Londonskim sporazumom utvrdjno je da se ustanovi medjunarodni vojni tribunal za sudjenje ratnim zlocincima Iz 2.Unstavanje kulturnih dobara-Osnov za ovo k. To su sledece radnje : ubistvo.bombardovanje teritorije neke drzave od strane oruzanih snaga druge drzave ili upotreba ma kog oruzija od strane jedne drzave na teritoriju druge drzave.Ratni zlocini u Rimskom statute-Rimski statut polazi od toga da se iz same vrste I karaktera radnje ratnog zlocina moze videti ko je pasivni subjekt. 46.To su: Invazija ili napan oruzanih snaga jedne drzave na teritoriju druge drzave.deportacija ili prisilno premestanje stanovnistva. Rimski statut prilikom propisivanja zlocina vise ima u vidu jedan drugi kriterijum a to je da se radi o medjunarodnom ili unutrasnjim oruzijem. usmeravanje napada na civilne objekte. U odnosu na osnovni oblik potrebno je da je kulturno dobro nalazi pod posebnom zastitom medjunarodnog prava kao I da je proslo do njegovog unistenja. napad na kulturne objekte. Na osnovu statute tribunala I ninburske presude postavljeni su odredjeni principi koji su znacili veliki korak napred u razvoju medjunarodnog krivicnog prava koji su I danas aktuelni. radnja jedne drzave koja svoju teritoriju stavlja na raspolaganje drugoj drzavi da bi iskoristila za izvrsenje akta agresije. Radnjom izvrsenja smatra se I izdavanje naredbe da se unistavaju kulturna dobra. kao I u dopunskom period prvi iz zenevke konvencije o zastiti zrtava medjunarodnog oruzanih sukoba.porobljenje. Unistenje postoji I onda kada je doslo samo do ostecenja kulturnog dobara. Bez obzira na to da li je rat objevljen ili ne.Zlocinom protiv covecnosti-smatra se preduzimanje odredjenih radnji pod uslovom das u one preduzeta kao deo sireg ili sistematskog napada uperenog protiv bilo kojeg civilnog stanovnistva. Ratnim zlocinom se smatraju I druge ozbiljne povrede norme medjunarodnog prava koji vaze u medjunarodnom oruzanom sukobu. Propisana kazna zatvora od najmanje 5 g ili zatvora od 30 do 40 god.istrbljenje. 49. 47.Medjunarodno krivicno pravo sudjenje pojam I vrste--.napad na kopnene pomorske ili vazduhoplovne snage. Subjektivo obelizije bica k. U kaznenom zakonu RS se zahteva da se neka od navedenih radnji preduzeta u okviru sireg ili sistematskog napada uperena protiv civilnog stanovnistva. Medjunarodni vojni tribunal za daleki istok je osnovan proklamacijom americkog generala Daglasa Artura kao komandanta saveznickih snaga.3314 iz 1974g je detaljno navedeno sta pretstavlja akte agresije.d. Tu su sledece radnje: usmerenje napada protiv civilnog stanovnistva ili protiv pojedinih civilnih lica koji nisu direktno umesana u sukob. Predvidjen je I tezi oblik krivicnog dela.Osnivanje Ninburskog I Toiskog tribunal-Za osnivanje Ninburskog tribunal od znacaja je moskovska deklaracija koja je doneta jos u toku drugog svetskog rata kojima su se prtstavnici drzava koji su se borili protiv nacisticke nemacke saglasili da posle rata sudi nemackim ratnim zlocincima. Rezolucijom saveta bezbednosti oznovan je tribunal za Ruandu I sa sasvim malim razlikama u odnosu na Statut tribunal za bivsu Jugoslaviju. Ona predstavlja I jedno od najtezih krivicnih dela. prisilna prostitucija… Radnjom izzvrsenja smatra se I proganjanjem bilo koje grupe ili zajednice na politickoj. Mesec dana posle svog formiranja u Berlinu medjunarodni vojni tribunal koji je ima 4 sudije sastao se 18 oktobra 1945g u Ninburgu da bi zapoceo process protiv glavnih ratnih zlocinaca Treceg rajha. Sistematski napad podrazumeva da je napad planiran I organizovan.verskoj.dela sastoji se u unistavanju kulturnih Ili istoriskih spomenika ili kulturnih dobra ili verskih objekata ustanova objekata koji su namenjeni nauci umetnosti vaspitanju. Upotreba oruzanih snaga jedne drzave koja se s pristankom zemlje prijema nalazi na teritoriji ove poslednje .delo nalazi se u konvenciji za zastitu kulturnih dobara u slucaju oruzanog sukoba iz 1954g. Delo se moze izvrsiti samo za vreme rata ili orozanog sukoba.instalacije. 45. Osnivanje tribunala pretstavlja prinudnu meru radi uspostavljanja I ocuvanja medjunarodnog mira. U svemu ostalom izmedju ova dva tribunal a pogotovu u pogledu oskudnog prava koje je primenjeno skoro da nije bilo velikih razlika. Tvrdi se das u ad hoc tribunal namenjeni da dele specijalnu pravdu clanovima medjunarodne zajednice daok stali clanovi saveta .mucenje ili nehumano postupanje ukljucujuci bioloske eksperimente nanosenje velikih patnji teskih povreda tela zdravlja. Takodje u ratne zlocine spada I ratovanje otrovnim oruzijem ili drugim gasovima ali I narusavanje dostojanstva silovanje itd. Radnja izvrsenja ovog k. Centralni element zlocina protiv covecnosti jeste postojanje sireg ili sistematskog napada uperen na civilno stanovnistvo.Osnivanje ad hoc tribunal za Jugoslaviju I Ruandu-Medjunarodni tribunal za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede medjunarodnog humanitarnog prava izvrsene na teritoriji bivse jugoslavije osnovan je od strane saveta bezbednosti. Blokada luke ili obale. Rezolucijom generalne skupstine UN br.svetskog rata a kao sastavni deo sporazuma utvrdjen je I statut tog tribunala. Pre svega ratnim zlocinom se smatra krsinje Zenevske konvencije od 12 avgusta 49g bilo koja od sledecih radnji izvrsenih protiv lica I imovine zasticenih tim konvencijama: ubijanje.Zlocin protiv mira-Danas je u medjunarodnom pravu svaka agresija zabranjena.zatvaranje mucenje silovanje. To su sledece radnje: ubistvo. 44.11 sudija.

Mesoviti krivicni tribunal-U poslednjoj deceniji doslo je do osnivanja vise institucija sa medjunarodnim karakterom kome je povereno sudjenje za medjunarodna krivicna dela.Organizacija nadleznosti ad hoc tribunal-Tribunal za bivsu Jugoslaviju je sastavljen od 16 sudija I istovremeno najvise 9 ad litem sudija od ukupno 27 izabranih ad litem sudija. Kambodze. krivicno delo genocida. Vremenski I teritorijalno tribunal je nadlezan za navedena krivicna dela koja su ucinjena na teritoriji bivse jugoslavije pocev od 91g. Za razliku od ad hoc tribunal mdjunarodno krivicni sud nema primat u odnosu na nacionalne sudove. Sud cine sledeca tala: predstavnistvo. istocnog Timora. Bez obzira koji su bili pravi motive za osnivanje tribunala nije se tom poslu trebalo pristupitiu inprovizatorski I uz krsenje nekih osnovnih principa krivicnog prava I medjunarodnog prava. od strane nacionalnog suda.krivicni sud ce suditi samo u onim slucajevima u kojima drzave nisu voljne ili nisu sposobne da sude. Bih. U slucaju ad hoc tribunal prednost je data tim tribunaima u odnosu na nacionalne sudove.krivicno delo agresije. O medjunarodnom elementu se moze govoriti u slucaju Kosova I Metohije.sekretarijat. Sud je nadlezan za vodjenje krivicnog postupka za sledecim krivicnim pravom. Komisija je po zasedanju zauzela pozitivan stav I 51g I 53g primenila nacrte statute tog suda. Tribunal moze ponovo suditi za isto krivicno delo. Sdruge strane ova odredba predvidja izuzetke od tog nacela I dozvoljava da nekome kome je vec sudjeno od strane nacionalnog suda. Na njima se objavljuje presuda kao I druge odluke.o propisu odredjena krivicna dela. Prema clanu 11 statuta tribunal ima sledece organe: sudska veca. 50. 55. Dalji rad na tome je skoro potpuno zastao zbog medjunarodnih odnosa I nezaintersovanosti velikih sila da redi na toj ideji.Odnos medjunarodnog krivicnog suda ad hoc tribunal I nacionalnih sudova-Ad hoc tribunal saveta bezbednosti I medjunarodni krivicni sud nadlezni da sude za ista krivicna dela kao I nacionalni sudovi. Statutom tribunal za bivsu jugoslaviju se uspostavlja njegova nadleznost za 3 medjunarodna krivicna dela: ratni zlocin.bezbednosti mogu da cine sta ima je volja bez ikakvih obaveza.Organizacija nadleznoti medjunarodnog krivicnog suda-Medjunarodni krivicni sud je stalno sudsko telo cije je sediste u Hagu. Na konfernciji u julu 98gusvojen je statut tog suda ali jei dalje ostalo otvoreno pitanje u kojoj meri je uobliceno pravo koji ce taj sud primenjivati. Medju. Sud je sastavljen od 18 sudija zalbeno odeljenje se sastojo od predsednika I 4 sudija. Izuzetno uz odobrenje suda moze se na zahtev stranke u postupku odobriti da ta stranka koristi neki drugi jezik. Medjunarodni elementi . 53. Stupi je na snagu 1 jula 2002g a svecano otvoren 11 marta 2003 kad su sudije polozile zkletvu.Karakteristika prava koje primenjuju ad hoc tribunali -Dva najvaznija akta kojima se zasniva rad tribunal jesu njegov statut I pravila postupka I dokazivanje.Osnivanje medjunarodnog krivicnog suda-Generalna skustina UN je 48g zatrazila od komisije z amedjunaraodno pravo da ispita mogucnost osnivanja stalnog medjunarodnog krivicnog suda. 52. Medjunarodi krivicni sud je nadlezan za dela u slucaju kada je od tih del apocinjeno na teritoriji zemlje koje su prihvatile statut ili je delo ucinjeno od strane njihovog drzavljanina. U slucaju da je rac o zemlji koja nije potpisala statut moguca je da ona svojom izjavom prihvati nadleznost suda samo za konkretan slucaj. Generalna skupstina osniva ad hoc komitet koji 1995 zakljucuje da se istovremeno nastavi sa radom na tekstu statute I pripremi diplomatska konferecncija sto podrzava 6komitet generalne skupstine.zlocin protiv covecnosti I genocide. Radi se o postovanju nacela. koja obuhvataju tri sudeca I jedno zalbeno vece tuzioca I secretariat tribunal koji obavlja poslove za sudska vecca I za tuzioca. To je moguce ukoliko je krivicno delo za koje mu je sudjeno bilo kvalifikovano kao obicno a ne medjunarodno krivicno delo.d. Statut tribunal za bivsu Jugoslaviju ima primat u odnosu na nacionalne sudove I u svakoj fasi postupka moze od nacionalnog suda zahtevati da mu prepusti nadleznost a u slucaju da to ne ucini predsedik tribunala moze obavestiti savet bezbednosti.ratnim zlocinima. dva najvaznija akta na kojima se zasniva rad tribunalasu : njegov statut I pravila postupka I dokazivanja. Odrebom tribunal za bivsu Jugoslaviju predvidjeno je da se nemoze nikome kome je sudjeno od strane tribunal ponovo suditi za isto k.krivicno delo protiv covecnosti. S obzirom na to da je zakljuceno sa 11 aprilom 2002g ok 139 zemalja potpisalo je statut njih 66 jedeportovalo kod generalnog sekretara UN svoje instrumente ratifikacije. Uobicajno je da se govori o medjunarodnim sudovima. Da je statut tribinala uneto vise preciznijih krivicno pravnih odredbi ili da je upuceno na supsidijarnu primenu krivicnog prava bivse SFRJ kao I da je taj tribunal osnovan u skladu sa normama ugovornim putam pravna situacija bi bila bitno drugacija I neki osnovni prigovori haskom tribunal bi otpali.kancelarija tuzioca.tri sudska odeljenje. U svom dosadasnjem radu tribunal za bivsu jugoslaviju je pokazao da on ostaje specijalni pomocni organ saveta bezbednosti Osnivanje tribunal pretstavlja jedan od ratnih mera saveta bezbednosti pa je tribumal ustvari disciplinska komisija saveta bezbednosti bez obzira sto su prisutna nastojanja da bude prvi medjunarodni krivicni sud. Iraka…… Medjunarodni element je prisutan u vecoj ili manjoj meri ali se ne moze govoriti o tome das u to medjunarodni sudovi.\ 51. Tek 90g odnosno 92g generalna skupstina kao stvar prioriteta trazi od komisije da pripremi nacrt stalnog medjunarodnog krivicno suda. 54. Statut pravi razliku izmedju sluzbenih I radnih jezika suda. Pred nemogucnosti ostvarenja nacela zakonitosti ni garantivne funkicje za rad tribunal potpuno je neregulisana citava oblast opsteg dela krivicnog prava bez kojeg je nezamisliva primena krivicnog prava. Radni jezici su engleski I francuski. Komisija 93 podnosi nacrt I nakom sugestija I primedbi od strane pojedinih drzava 94g podnosi revidirani nacrt statute. Sluzbeni jezici su arpski englesku ruski kineski spanski francuski. Karakteristike prava koje primanjuje tribunal za bivsu Jugoslaviju I Ruandu koji je imao 34 clana preuzeti su izvesi delovi odredjenih medjunarodnih konvencija kojima se predvodja obaveza drzavnih ugovornica da svojim krivicnim k.

Specijalni sud za Sijera leone osnovan je ugovorom 2002. Ukoliko takav ugovor sa odredjenom zemljom ne postoji. Za osnivanje posebnog odeljenja suda BiH za ratne zlocine u Sarajevu doslo je do zajednickog predloga visokog predstavnika za BiH. Pojam ekstradicije I danas se najcesce odredjuje kao akt koji se sastoji u tome sto vlasti jedne drzave predaju izvesno lice vlastima druge drzave. osnovala je svojom odredbom 2002. primenjuje se odredba ZKP-a. Izmedju vlade te zemlje I UN. pretres prostorije I lica. da stranac cije se izdavanje trazi nije zbog istog dela od domaceg suda vec osudjen ili da za isto delo nije od domaceg suda pravoosnazno oslobodjen. I pasivna kda domaca drzava odobrava ekstradikciju. medjunarodna pravna pomoc ce se ukazivati pod uslovom da postoji uzajamnost izmedju drzava. sudski I mesoviti sistem.Medjunarodno krivicno pravna pomoc u uzem smislu-U krivicno pravnom postupku koji se vodi u jednoj zemlji moze se ukazati na potrebe da se pojedine procesne radnje preuzmu na teritoriji druge zemlje. ekstradicije moze se konstantovati da on ima svoj materijalno pravni I procesno pravni aspekt. Njegov statut je usvojen od strane Irackih vlasti.Ekstradicija medjunarodnom krivicnom sudu-Aktima tribunal nalaze se bezuslovna saradnja koja ukljucuje ekstradiciju sopstvenih drzavljana. ZKP propisuje najznacajnije radnje u vezi sa ciljem preduzimanjem se moze traziti pomoc druge drzave.pravna pomoc ima vise svojih oblika. da za to krivicno delo nije pravosnazno okoncan postupak pred domacim sudom. Prema resenju u nasem krivicnom pravu uslovi za ekstradiciju su sledeci: da lice cije se izrucenje sprema nije nas drzavljanin. Radnja medjunarodno krivicno pravne pomoci su raznovrsne I preduzimaju se na osnovu zamolnice.Pretpostavke za pruzanje svih oblika medjunarodne krivicno pravne pomoci-Tu spadaju: da krivicno delo povodom kojeg se zahteva pruzanje medjunarodne pravne pomoci. Sporazum je stupio na snagu 2005.Ekstradicija stranoj drzavi-Ekstradicija ili izdavanje krivca odavno se s pravom smatra najvaznijim aktom medjunarodne pravne pomoci. Jedan od uobicajnih uslova za njeno pruzanje jested a je delo zbog koga se trazi pravana pomoc krivicno delo I po domacem zakonu I po zakonu drzave ciji pravosudni organ moli za pravnu pomoc. 60. svedoka I vestaka.god. 57.celokupna materija regulisana je zakonom u krivicnom postupku. da krivicno gonjenje nije iskljuceno zbog zastarelosti. amnestije ili pomolovanja. bili su regulisani odredbama KZ-a. U skladu s tim u nasem ranijem krivicno pravnom zakonodavstvu.god. Ekstradicija se ne vrsi kada se radimo politickom I vojnom krivicnom delu kao ni za sasvim laka krivicna dela. da je utvrdjena istovetnost lica cije se izdavanje trazi. 59. ili neu drugu radnju u vezi s tim postupkom naziva se medjunarodnom krivicno pravnom pomoci u uzem smislu.se razlikuju prema stepenu I formikod tih sudova tako da izmedju njih postoje znacajne razlike. da je delo zbog koga se trazi izdavanje krivicno delo I po nasem I po zakonu drzave u kojoj je izvrseno. javni poredak I druge interese od znacaja za Republiku Srbiju.Oblici medjunarodno krivicno pravne pomoci-Medjunarodno kriv. odnosno da krivicna sankcija nije u potpunosti izvrsena. u vezi sa nacinom regulisanja postoje 3 sistema: administrativni.god. Pravnu pomoc preko nadleznog organa mogu zahtevati nasi sudovi kao I javni tuzioci. 58. Prelazna uprava o UN na istocnom timoru. SRJ je u aprilu 2002. zamolnicu po pravilu dostavlja ministarstvo pravde drzave koja moli pravnu pomoc. ucinjena tokom 1999. od strane okupacionih snaga SAD. da pruzanje medjunarodne pravne pomoci ne treba da povredi suverenitet.god I sastavljen je pretezno od domacih sudija I primenjuje se domace pravo. Ekstradicija se pre svega regulise medjunarodnim ugovorima. Ustupanje krivicnog gonjenja. u cilju vodjenja krivicnog postupka protiv njega ili u cilju izvrsenja kazne nad njim. uvidjaj. Razikuje se aktivna ekstradikcija kada se od neke drzave trazi ekstradicija. I izvrsenje strane krivicne presude. da ima dovoljno dokaza za osnovnu sumnju da je stranac cije se izdavanje trazi ucinio krivicno delo.osim postupka ekstradicije propisuje I materijalno pravne uslove. Specijalni tribunal za Irak je osnovan krajem 2003. zakljucen bilaterarni sporazum sa UN o osnivanju vanrednih veca koje bi sudilo za ucinjene zlocine za vreme vladavine crvenih Kmera. U koliko ne postoji medjunarodni ugovor.god. da se zahtev za pruzanje pravne pomoci ne odnosi na politicko krivicno delo odnosno na krivicno delo koje se sastoji od povrede vojne duznosti. predstavlja krivicno delo po zakonu Republike Srbije.god. Te radnje mogu da obave smo organi drzave na cijoj teritoriji ih treba preuzeti. U Kambodzi je 2003. Zakonik o krivicno pravnom postupku koji je stupio na snagu 2002. Zahtev za medjunarodnu pravnu pomoc podnosi se u vidu zamolnice. itd… Medjunarodno krivicno pravna pomoc ukazuje se na osnovu medjunarodnih ugovora.god. 56. Ta saradnja u kojoj jedna drzava pomaze drugoj u vodjenju krivicno pravnog postupka tako sto za nju obavlja odredjenu istraznu radnju.god zadrzava tu koncepciju tj. Osim medjunarodnim ugovorima koji imaju prednost u ovoj oblasti ona je regulisana I nasim zakonodavstvom pre svega zakonom o krivicnom postupku. da delo povodom kojeg se zahteva izrucenje nije ucinjeno na nasoj teritoriji. Medjutim 1977. bezbednost. ministarstvu pravde zamoljene zemlje.god. materijalno pravni aspekti. Mesoviti karakter sudova na Kosovu I Metohiji da je cinjenica da je njihova organizacija odredjena aktima UNMIK-a kao I da u u njihovom sastavu dominiraju sudije stranci.donela poseban zakon kojim se regulie I pitanje ekstradicije athoc tribunal za . Osim toga vazan medjunarodni ugovor koji se u ovoj oblasti primenjuje jeste I Evropska konvencija o medjusobnom pruzanju pravne pomocii krivicnim stvarima koje je nasa zemlja ratifikovala. U pogledu pravne prirode institute. Zakonske odredbe se primenjuju u slucaju gde medjunarodni ugovor ne postoji ili ako odredjena pitanja njima nisu regulisana. Postoje 3 oblika medjunarodno pravne pomoci u krivicnim stvarima su se zbog svog znacaja izdvojile u zasebne institute: Ekstradicija. I tribunal za bivsu Jugoslaviju. To je saslusanje okrivljenog. posebna prvostepena I drugostepena veca u ciji sastav ulaze domace I strane sudije koje su sudile za najveca medjunarodna krivicna dela. dap o domacem zakonu nije nastupila zastarelost krivicnog gonjenja ili zastarelost izvrsenja kazne ili da krivicno delo nije obuhvaceno amnestijom.

Kompromisi su bili potrebni zbog razlicite razvijenosti pravnog sistema I krivicnog prava pojedinih zemalja. Ako 3 stalne clanice saveta bezbednosti ne zele da ratifijuju statut I prihvate nadleznost suda.540 stav 2.god a danas je broj tih zemalja porastao na 105.Ustupanje krivicnog gonjenja-Izvesne slicnosti sa ekstradicijom ima institute ustupanje krivicnog gonjenja stranca koji je na teritoriji zemlje koja ustupa gonjenje ucinio krivicno delo. pod nazivom: zakon o saradnji SRJ sa medjunarodnjim tribunalom za krivicno gonjenje lica. Danas kada je na planu suzbijanje kriminaliteta u pogledu mnogih pitanja I ne izvrsenje strane krivicne presude se drugacije gleda. 1. Zemlje clanice Rimskog statute. Taj izuzetak se predvidja zato sto u nekim slucajevima nije celishodno suditi strancu u zemlji u kojoj je krivicno delo ucinio. da niije zastupila zastarelost ili nije amnestirano. On se od ekstradicije bitno razlikuje kako po uslovima za primenu tako I po svojoj pravnoj prirodi. Ovu mogucnost predvida I nase pravo.zakonika o krivicnom postupku. 61. U vezi sa tim posebno zabrinjava odbojan stav koji imaju SAD. Taj zakon dozvoljava ekstradiciju tribunal I domacih drzavljana.mogucnost preuzimanja krivicnog gonjenja od strane drzave. I imaju prednost u odnosu na zakonske odredbe koje su supsidiarnog karaktera. presao otreban broj od 60. U nacelu krivicna presuda stranih sudova se ne izvrsava tj. On u stvari predstavlja izuzetak od primene teritorijalnog principa u pogledu protornog vazenja krivicnog zakonodavstva jedne zemlje. kao I da se radi o delu koje je u nadleznosti tribunala). Potrebno je kumulativno ispunjenje 2 uslova: prvi uslov je alternativno postavljen tj. Uslovi koji se za to postavljaju jesu: da to lice nije vec osudjeno od strane domaceg suda. To zahteva izmenu ustava neke zemlje ukoliko je predvidjena zabrana ekstradicije sopstvenih drzavljana. S obzirom da je broj zemalja koje su ratifikovale statut suda. on je stupio na snagu 1. da je delo kaznjivo I po domacem zakonu. odgovornih za teska krsenja madjunarodnog humanitarnog prava pocinjenom na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991. postavlja se pitanje da l ice on moci ostvariti deo univerzalne pravde. Za tako nesto potrebno je stvoriti pravne predpostavke u sopstvenim pravnim sistemima. u skladu sa nasim krivicnim zakonodavstvom. Odredbom CL. 62.domaci sudovi nece postupiti po molbi inostranih organa kojima se trazi izvrsenje krivicne presude inostranog suda. Za predaju okrivljenog bez obzira da li se radi o stranom ili o domacem drzavljaninu predvidjeni su minimalni uslovi. dobrovoljno su prihvaile svoje obaveze u odnosu na stalni mod krevicnog suda pa I obavezu da izruce tom sudu I svoje drzavljane. 63. Osim navedenih moraju biti ispunjena I 4 dodatna uslova koja nas ZKP izricito ne predvidja.mora se raditi o nasem drzavljaninu. predvidja se da moze odobriti izdavanje stranaca ili drzavjana Republike Srbije takvom medjunarodnom sudu. Iz tih odredba proizilazi da mora postojati reciprocitet sa zemljom kojoj se gonjenje ustupa.Perspektive medjunarodnog krivicnog prava-Posle usvajanja statute medjunarodnog krivicnog suda 1998.Izvrsenje strane krivicne presude-Izvrsenje strane krivicne presude bilo je nespojivo sa starijom doktrinom o neogranicenom suverenitetu drzave. Osim ustupanja krivicnog gonjenja postoji I obrnuta situacija tj.zakonodavna. polazeci od stavova koji se zastupljuju u aktima tribunal da se ne radi o ekstradiciji vec o predaji okrivljenih. koji cokolade i pivo primaju svakog narednog predavanja i tokom celog ispitnog roka!!!!!!! . kao I donosenje odgovarajucih zakonskih propisa. Ustupanje krivicnog gonjenja je predmet regulisanja medjunarodnih ugovora pa I ovde kao kaod ostalih oblika medjunarodne pravne pomoci ti ugovori se primenjuju neposredno. I pored toga nije usamljeno misljenje da jos nije sazrelo vreme za osnivanje stalnog medjunarodnog suda I d ace to biti tek onda kada ono sto sada pripada svakoj drzavi tj. Po svemu sudeci ni Ruska Pederacija (za Dimitrija) nece ratifikovati rimski statut. on je predvidjen kako u materijalnom tako I u krivicnom pravu. Autori: Biljana Krstic.4.ucinjen delomora biti krivicno delo prema nasem zakonodavstvu. Drugi uslov zahteva da krivicnu sankciju izrekne nas sud. To je oblik medjunarodne krivicne pomoci koji pod odredjenim uslovima prihvata vecina zemalja. To je u izvesnom smislu njihov zajednicki sud pa se I tom cinjenicom moze opravdati ekstradicija domaceg drzavljana. I da nije utvrdjena istovetnost lica cije se izrucivanje trazi.god. Medjutim I Kina koja preko svog sudije aktivno ucestvuje u radu tribunala za bivsu Jugoslaviju protiv je stalnog medjunarodnog krivicnog suda. Glavni razlog za odbojan stav prema univerzalnom medjunarodnom krivicnom pravu je politicke prirode. pod uslovom da je to predvidjeno medjunarodnim ugovorom.jula 2002. sudska I izvrsna vlast budu pripadale jednoj nad drzavnoj organizaciji. da je krivicno delo ucinjeno na teritoriji Srbije kao I da j ucinilac krivicnog dela stranac koji ima prebivaliste u straoj drzavi. (da se utvrdi identitet trazenog lica.2.bivsu Jugoslaviju. Medjutim izuzeto od tog pravila dozvoljeno je izvrsenje strane krivicne presude. Milos Stankovic i Dusan Stojanovic.dog u Rimu osetno je porastao optimizam u pogledu buducnosti medjunarodnog krivicnog prava. Moramo imati u vidu da su bili potrebni I kompromisi izmedju dva velika pravna sistema: Evropskog kontinentalnog anglosaksonskog.preostali deo kazne mora biti u trajanju od najmanje 6 meseci od dana kad je primljen zahtev. da postoji potvrdna optuznica u skladu sa statutom tribunal.moguce je izvrsenje sudske presude s onom zemljom sa kojom nasa zemlja ima zakljucen ugovor. Medjutim I pored tih kompromisa taj sud kao I supranacionalno medjunarodno krivicno pravo za neke zemlje ostaje neprihvatljivo.neophodna je saglasnost osudjenog lica.da je to delo zbog koga se trazi krivicno delo I po nasem krivicnom zakonu.3. s obzirom na njihov polozaj I uticaj u svetu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful