1.

ЧАС
ПРЕДМЕТ :
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:
ТИП ЧАСА:
ОБЛИЦИ РАДА:
МЕТОДЕ РАДА:
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

Активности:

1.
Активности:
2.
Активност
3.
Активност
4.
Активност

ПРИРОДА И ДРУШТВО
Држава – шта је то?
Обрада
Фронтални, индивидуални, групни
Дијалошка, решавање проблем ситуације,
кооперативне методе
Уџбеник, заставава и слике застава,политичка
карта Европе, новчанице, пасоши, видео
снимци, химна
Да ученици формирају појам државе, уоче
основне симболе свих држава;
Повежу са претходним знањима.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *
- Понављамо шта је насеље и шта свако насеље има.
- Понављамо и врсте насеља и тражимо од ученика
да именују нека насеља која су посетили у току
лета.
- Шта је потребно, осим имена, да знају да би рецимо
тај град пронашли на карти Европе?
* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *
- Као што се наш дом налази у неком насељу, тако се
и насеља налазе, припадају неким државама.
- У свету постоји много држава. Набројте неке.
Покушајте да их нађете на карти.
- Читамо занимљиве текстове о најмањим, највећим,
најстаријим државама.
- Кроз разговор са ученицима закључујемо шта свака
држава мора да има. Тражимо да нам дају примере
за своје тврдње.
- Групни рад; ученици подељени у три групе. Свака
група добија слике људи у народним ношњама,
новчанице, слике главних градова, слике застава.
- Задатак сваке групе је да одреде којој држави шта и
ко припада.
- Да би помогли ученицима на табли можемо да
испишемо имена држава, а они да распореде
материјале тамо где треба. Изабраћемо државе које

су познате ученицима и потрудити се да свака
група добије неко обележје наше државе.
- Сличности и разлике између симбола и
становништва разних држава.
5.
Активност

6.
Активност

Активности:

- Пасоши и симболи некада и сада.
- Читамо занимљиве чланке и показујемо различите
новчанице и путне исправе.
- Када се симболи једне државе мењају?
- Слушамо химне различитих земаља.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *
Истраживачки задаци:
- Како се звала, изгледала и које је симболе имала
држава у којој су живели моји бака и дека.

2. ЧАС
ПРЕДМЕТ :
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:
ТИП ЧАСА:
ОБЛИЦИ РАДА:
МЕТОДЕ РАДА:
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

Активности:

ПРИРОДА И ДРУШТВО
Србија је наша држава
Обрада
Фронтални, индивидуални, групни
Дијалошка, решавање проблем ситуације,
кооперативне методе
Уџбеник, заставава и слике застава,политичка
карта Европе, новчанице, пасоши, видео
снимци, химна ( Србије ), енциклопедије
Да ученици упознају своју државу и њене
симболе;
Повежу са претходним знањима.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *
- Понављамо орјентацију на карти, картографске
знаке.
- Уочавамо да су државе одвојене границама и да су
те границе обележене дебелом црвеном цртом.
* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *

1.
Активности

2.
Активност
3.
Активност

- Ученици су подељени у три групе.
- Тражимо од њих да прочитају прву реченицу ове
лекције.
- Питања.
1. група.
Како се зове наша држава?
Шта значи реч република?
2. група:
Како се зове народ наше државе?
Да ли је Србија држава само том народу? Шта то
значи, ко све могу бити њени грађани?
3. група:
Шта значи реч“устав“ која се налази у загради на крају
ове реченице.
- Групе извештавају. Значења речи могу наћи у
енциклопедијама које су увек у учионици.
- 1. група: заставу и разгледнице Београда.
- 2. група: грб и химну
- 3. група пасош, новчанице.

Показујемо границе на великој карти Србије. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . Активност 5. Уочавамо и природне границе. .Задатак за све групе: пронађи на карти у уџбенику са којим државама се граничи наша земља и уради задатак у уџбенику. .Домаћи: Урадити задатке у уџбенику и из лекција „извући“ тезе.4.Територија наше државе је ограничена државном границом. . .Шта су симболи неше државе? Шта знаш о њима? . Активност Активности: . научити лекције.Слушамо химну Боже правде.

Активност .Како изгледају те планете? Како ћете међу њима препознати нашу планету? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Активности 2.3.Сада на карти Европе пронађимо нашу државу. вођена фантазија Уџбеник. решавање проблем ситуације. .Налазите се у свемирском броду. карта Европе. карта Србије Да ученици упознају своју државу и њен положај. са којим другим континентом је повезан? .Пронашли сте планету Земљу.Изглед копна.Пронађите сада. . . . кооперативне методе.Објашљавамо појам континената и наводимо имена свих. љегову подељеност на веће целине. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Србија на карти Европе и Балканског полуострва Обрада Фронтални.Какав је рељеф Балканског полуострва? . Повежу са претходним знањима. Видимо да се она налази у области која је обележена као Балканско полуострво.Објашњавамо шта је полуострво( објашњење могу да дају и деца пошто сви знају шта је острво. . на глобусу континент на коме се налази наша земља. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . могу да повежу та два појма ). индивидуални.Дакле Србија се налази на планети Земљи. . групни Дијалошка. .Подстичемо ученике да уоче однос воде и копна. Погледајте глобус и опишите је. Знате ли шта је то? . Која мора га окружују.Да ли неко зна како се зову те велике копнене целине? Колико их има? .Данас ће те бити астронаути. далеко у васиони? Шта видите око себе? . Активност 3. глобус.

Замисли да ти у госте долази другар са Јупитера. Дај му детаљну адресу. .Докажи тврдњу да су „Срби направили кућу насред друма.Када га заврше правимо заједнички пано „Србија – моја домовина“ Планета: Земља ( слика земље ) Континент: Европа ( слика ) Полуострво: Балкан ( слика ) Држава: Србија ( слика ) Град: Београд ( слика ) Школа: адреса и слика. . .Сада пронађи Србију и утврди какав је њен географски положај ( објашњавамо овај појам ).“ * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . . Активност Активности: .4.Задатак за све групе.

Активност Кроз даљи ток презентације обрадити: .Помоћу презентације поновити облике рељефа и његове карактеристике. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Рељеф Србије Обрада Фронтални. настанак.Овде је важно да уоче да су остале равнице везане за долине река. . Панонска низија .Мачва . .Поморавље . решавање проблем ситуације. уоче боје којима су различити облици рељефа представљени.Фрушка гора – изглед. национални парк. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. карта Србије.Делиблатска пешчара – како је настала .НИЗИЈЕ: 1. да пронађу те реке и одреде положај равница у односу на стране света. целе низије.Посавина .објашњење како је настала.сл. То важи за целу презентацију. – 5.Пронаћи те облике на карти Србије. интерактивне методе Уџбеник. одреде у односу на стране света. Остале низије: .Војводина као део Панонске низије .4. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . . кроз које земље се пружа. презентација Да ученици упознају своју државу и њен положај и рељеф Повежу са претходним знањима. групни Дијалошка. уочити којом су бојом означени. 2.Сваку слику наставник мора да коментарише. Активности 2. индивидуални. . Од ученика тражимо да све што виде на сликама пронађу на карти. .Влашка низија .

Јужна србија * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . Централна Србија 4. Источна Србија 3. Западна Србија – сл.Радимо питања у уџбенику.Колико смо запамтили? . Планина и неке занимљивости о њима. Искористити фотографије и оно што смо тада научили. .4.БРТСКО – ПЛАНИНСКА ОБЛАСТ СРБИЈЕ 1. -На часовима слободних активности урадити рекламне паное за планине које смо током протеклих година посетили у оквиру рекреативне наставе.Домаћи: У свеске извући тезе о ономе што је у лекцији најважније. 2. . Активност Активности: .

Понављамо највеће реке у Србији. а како вештачка језера. интерактивне методе Уџбеник. . шта свака река има. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. .Језера обрађујемо на исти начин као и реке: 1. Ученици ће уз помоћ слике поновити шта су реке. како настају природна. ком сливу припада. које су му притоке. Повежу са претходним знањима. карта Србије. групни Дијалошка. да схвате да све притоке једне веће реке припадају истом сливу као и та река. Показујемо где извире.Слушамо и валцер На лепом плавом Дунаву. . како су подељена.6. Перућац. Вештачка језера: . Активности 2.. 2. – 7. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Почињемо са Дунавом. 2. индивидуални. Понављамо шта су језера. Природна језера у Србији: . . 2. . Зворничко језеро .Ђердапско.Све што се приказује на сликама ученици морају да нађу на својим картама и на разредној карти.Важно је да док уче о реци одмах уоче и ком сливу припада та река и да слив повежу са ушћем „главне“ реке.Баре: Обетска и Царска бара. решавање проблем ситуације. . Саву и Велику Мораву. шта су притоке.Главни део часа биће одрађен кроз презентацију.Уз помоћ карте и паноа поновити све што се до сада радило. Исти поступак је и за Дрину. где је плован. презентација Упознати водено богаство Србије. 1. . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Воде – природно богаство Србије Обрада Фронтални.. Активност 3. кроз које земље пролази.Палићко језеро 3.

. зимовања. Напомена: презентације за ове часове раде ученици и учитељ заједно на часовима Од играчке до рачунара. 2. . . План треба да садржи: списак места ( акценат на облике рењефа и хидрографске објекте ). карту са уцртаном маршутом и местима за посету и неколико занимљивих информација о истим. .Где настају бање. 3.Зашто кажемо да су воде природно богаство Србије? 1.Активност 4. Сви раде у туристичким агенцијама. За израду задатака имају три дана. која је најстарија бања у Србији. а користе се и фотографије са већ изведених излета. рекреативних или дечије фотографије са летивања. група : северна Србија група: источна Србија група: западна Србија група: јужна Србија Сви гости крећу из Београда. а задатак им је да направе маршуте за госте. . нарочито птица.Истаћи значај бара за зиви свет биљака и животиња. - - * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * Ученици су подељени у четири групе. . Активност Активности: . како се бање обележавају на карти.Бање у Србији. 4.Важно! Стално истицати човеков однос према овом природном богаству.Занимљивости о нашим барама.

Радимо задатке у уџбенику 18.8. припремљени радови ученика Кроз практичан рад понављамо оно што смо до сада научили.Решења проверавамо читањем. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . .. . . интерактивне методе Уџбеник.Извештавање група. Активност 4. карта Србије. . На та питања могу сви да одговарају уколико водичи не знају ( како је настал та планина.Оне нам објашњавају на који начин су урадили своје задатке и како желе да нам поднесу извештаје. – 25. . Активност 3. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . стр. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Воде и рељеф Србије Утврђивање Фронтални.Понављамо које задатке су имале групе. решавање проблем ситуације. индивидуални. да их заинтересује за своје дестинације.Свака група треба да својим излагањем придобије што више туриста. . групни Дијалошка. Активности 2.). које су притоке те реке. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. .Публика има право да поставља додатна питања.Према броју будућих туриста проглашавамо најбољу туристичку агенцију..Сви ученици и учитељ су будући заинтересовани туристи. Активност Активности: .

Детаљно обрађујемо климу Панонске низије показујући како она зависи од сваког наведеног чиниоца.2. група треба да опише климу брдско – планинских предела.Показаћемо на примеру Панонске низије. .Извештавање група. . Активност 3. групни Дијалошка.Шта је клима? . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Клима Србије Обрад Фронтални.Клима зависи од рељефа. карта Србије. .Климу чине временске прилике које се у једном дужем временском периоду понављају у једном крају. . . егзепларна Уџбеник.9. Активности 2. У томе ће јој помоћи табела у уџбенику.1. индивидуални.Ученике поделимо у две групе. Усвојити појам климе и уочити карактеристике климе Србије. . . . Активност Активности: . група треба да попуни табелу за панонску област и да објасни како човек мења климу и шта би ту могло да се учини да се избегне катастрофа.Записујемо у свеске шта је клима и карактеристике климе код нас. биљног покривача. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . ветрова. удаљености од мора. Активност 4. .Шта нам казује временска прогноза? Шта се то подразумева када кажемо какво је време данас. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. надморске висине.Од чега зависи клима једног краја? .Читамо временску прогнозу из дневних новина.

Активности 2.Свако право носи са собом и неку обавезу.разговор о правима деце и организацијама која та права штите. .Шта је Србија? .10.На основу карте и графикона у уџбенику уочавамо карактеристике становништва Србије. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . .. у пару Дијалошка. Разговарамо о правима и обавезама који су загарантовани уставом.Ово су нека од тих права. Активност 5. . Активност Активности: . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Становништво Србије и његова права и обавезе Обрад Фронтални. .Који још народи живе у Србији? .Које је већинско становништво у Србији? ..Шта о њима знаш? Кроз разговор допуњујемо знања ученика.).Устав наше државе гарнтује поштовање људских права свим грађанима наше државе.Радимо задатке у уџбенику – рад у пару.Како се увећава и како је распоређено становништво Србије? .Ко су њени грађани? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. . Активност 3. обичаји. Активност 4. текстуална Уџбеник. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . . . слике Обновити и проширити знања о становништву и његовим правима. индивидуални.Шта знамо о Србима? .Читамо занимљиве текстове о Србима ( вероисповест.

писана Контролни задаци Провера нивоа стечених знања из обрађене области * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . 3. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Активност Активности: .Анализа контролних задатака на следећем часу.Подела контролних задатака. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Моја држава Србија Провера Фронтални. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .11. индивидуални Дијалошка.Ученици који раније заврше могу да читају дечију штампу. 2. . Активност . Активности .Ученици раде контролни.Давање упуства за израду задатака.

да уоче на основу чега се врши подела живе природе на царства .да запишете у свеске називе сваког царства. научници су живу природу поделили на ЦАРСТВА (слика 5) . РАЧУНАР.То су велике групе живих организама. .ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО ЦАРСТВА. ХАМЕР СА ЗАДАЦИМА ДА ПОНОВЕ. која имају своју „територију“ и своје „становнике“ који су подељени у класе. ДЕМОНСТРАТИВНА.схвате да се жива природа дели на царства .Да би је лакше проучавали. активност: (5 мин) . и 3. цела царства. МЕСТО РАДА: учионица 1. • Ваш задатак је: .развијање љубави према живој природи и потребе да се она сачува. активност: .разликују и усвоје појам царства .) Шта од онога што видиш на слици припада живој. ЖИВИ СВЕТ ОБРАДА ФРОНТАЛНИ И ГРУПНИ ДИЈАЛОШКА. ВАСПИТНИ: . ШТАМПАНИ МАТЕРИЈАЛ.да се припреме за даље упознавање живе природе и примена стечених знања. а шта неживој природи? (слика 4). ВИДЕО БИМ. МЕТОДА ПРАКТИЧНОГ РАДА ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ.Да поновимо! Шта је природа? (слика 1) Како делимо природу? (слика 2. ПРОШИРЕ ЗНАЊА О ЖИВОЈ ПРИРОДИ И УОЧЕ НАЧИН ЊЕНЕ ПОДЕЛЕ ЗАДАЦИ ЧАСА: ФУНКЦИОНАЛНИ: .12. 2.

(сл. мочваре. • Друга врста бичара.зашто су царства поређана баш овим редоследом и . удахнемо. .највећи број има прозрачно. Њихова тела су микроскопских димензија и не могу се видети голим оком. Представљају омиљену храну китова. Њихов скелет је често веома лепих и сложених облика.) Планктонске протозое лебде на или испод површине воде. • Једна врста амеба живи у дебелом цреву човека и изазива дизентерију. 12).Оне обухватају најситније организме на целом свету.Живе у свим постојећим водама – реке. најчешће садрже велике количине силицијума. садржи милионе бактерија. снабдевени израслином у виду бича.) Бичари су најпримитивнији протозои. али могу да се хране и размножавају.да покушате да уочите на основу чега су поједини организми сврстани у одређена царства. 11) Бактерије су сложенији организми. Крећемо! 3. код човека изазивају СПАВАЋУ БОЛЕСТ. помоћу кога се крећу. Људско тело садржи милионе бактерија. . само мали број је заразан и штетан за човека.Крећу се помоћу ТРЕПАЉА ИЛИ БИЧЕВА. 8). мора. који се могу наћи широм Африке. активност (20 мин) I царство чине ПРАЖИВОТИЊЕ (протозое) . 7.да питате све што вам није јасно. . налази се у желуцу мрава ТЕРМИТА и помаже им да сваре дрво.9. Амебе су протозое које могу да мењају облик.. 10) (сл. • Неки од бичара. док неке групе имају елегантну љуштуру. тешко се виде и под микроскопом. јер разграђују материју. (сл. . II царству припадају: (сл. пихтијасто тело. Вируси – најситнији изазивачи болести. То су најраспрострањенија бића на свету. Бактерије су корисне. Већина је безопасна. те су прави чистачи. (сл. Све што додирнемо. . (сл. Састављени су од само једне ћелије.

. 19) ЧОВЕК који се постепено развијао кроз рад.О овом царству. Њему припадају све животиње и (сл.) То су једноставне и зависне биљке. тамо где има доста намирница.). 5. • Свој облик. То су сложени организми који су способни да сами себи стварају храну.ми ћемо много тога занимљивог научити ове године. активност (5 мин.Да ли сте успели да уочите на основу чега је направљен овакав редослед? Значи: Свако следеће царство се састоји из сложенијих организама. .) . о којим смо то царствима говорили (сл. • Постоји зелена плесан која се размножава на хлебу и њој веома слична.Домаћи рад: (5 мин) .5 група: свака група добије коверат са слагалицом коју треба да сложи и каже које царство је на слици. • ГЉИВИЦЕ: (сл. Квасац: гљивица која подпомаже врење. расте на влажном и топлом месту. 18). • ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ (сл. . 15).животиње (сл. 17). и не могу саме да стварају храну. Плесни: врста гљивице. IV царство су БИЉКЕ (сл. • Гљиве делимо на ОТРОВНЕ и ЈЕСТИВЕ. Ово је царство најсложенијих организама. 16). активност (5 мин) „Сложи слагалицу“ . Немају хлорофил. 19. само што расте на земљи и од ње се добија ПЕНИЦИЛИН. 4.III царство чине гљиве (слика 13. . гљива добија под земљом.Да поновимо што смо до сада научили о биљкама? V царсво . • ОТРОВНЕ ГЉИВЕ (сл. 14).Да видимо сада.

Свака група треба да пронађе нешто о царству (слике.Прикупљамо различите листове и гранчице.Каква је шума на Авали. ..Која смо царства живих бића спомињали? О којим царствима смо у току ове четири године нешто више научили? . – 14. . . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Разноврсност биљног и животињског света Србије Обрад Фронтални.Границе између шума нису оштре. индивидуални. тегле. Кроз практичне активности повезати биљке и животиње као и претходна знања о царствима.Мање надморске висине – храстове шуме . групни Амбијентално учење Свеске. .. правићемо зидне новине.На основу проучавања околине и посматрања ученици закључују о условима који су потребни за живот ових биљака. Активности 2. Од прикупљеног материјала. занимљиве податке) које је добило слагањем слагалице.Врсте шума: . * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . 13. на следећем часу.Које дрвенасте биљке овде препознајете? По чему их разликујете? . Има много . лопатице.Како се зову заједнице дрвенастих биљака? . Обновити знања о биљкама и животињама.Веће надморске висине – букове и четинарске шуме. Активност .. која врста дрвенастих биљака се ту налази? . лупа.Како смо поделили биљке? На основу чега је извршена та подела? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.Час је одржан у великом парку у подножју Авале. Фотографишемо различите дрвенасте биљке.

. . узети неке за проучавање. Активност 5.Дрво као станиште. храна – наћи што више примера ( инсекти испод коре.Животиње враћамо у њихово станиште. .Узимамо узорке за хербаријум. .Тражимо везу између зељастих биљака и животиња. . . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . пазити да се дрво не оштети. .3.Ученици подељени у две групе испитују их. Активност 4. Активност Активности: мешовитих шума.Узимамо кишну глисту и мрава. записују шта су открили и уочавају везу целог живог и неживог света.Све то бележе и цртају у своје свеске. .Зељасте биљке – шта о њима знамо? . .Веза између дрвенастих биљака и животиња.Повратак у школу.) .Објашњавамо ученицима како да упресују биљке које су прикупили.

. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . Кроз практичне активности повезати биљке и животиње као и претходна знања о царствима.Пмоћу питања на 50.. индивидуални.Од чега зависи разноврсност биљних и животињских врста? .15. . Активност 3. богаства воде..Разноврсност животињског света радимо према уџбенику.Када говоримо о зељастим биљкама истичемо лековите биљке . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Разноврсност биљног и животињског света Србије Утврђивање Фронтални. . уџбеник.. фотографије. . све ће да се поремети и „поквари“. Активности 2.Посматрамо слке у уџбенику и износимо своја знања о овим биљкама. ученици проверавају своје знање о биљкама.Коментаришемо стихове Змаја. текстуална. Активност . групни Дијалошка. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Како смо поделили шуме? .Ученици треба да уоче везу између рељефа.Читамо текст о шумама (43. текстови Обновити знања о биљкама и животињама. уџбеник ) * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. липи.Зашто кажемо да су биљке и животиње богаство једне земље? . . стр.Читамо занимљиве текстове о храсту. букви. практична Биљке које смо прикупили. стр. бињака и животиња и да схвате да ако се поремети и уништи било који делић природе.

Активности: * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . групни Дијалошка.Радимо задатке у уџбенику56.Разговарамо о томе које су још врсте животиња угрожене. 16.Да ли се биљни и животињск свет увећава или смањује у наше време? . Препознавање угрожених врста и брига о њима. уџбеник. Активност 3. демонстративна Кратке презентације и филмови. . – 58. . Активност .Упознајемо их са пјмовима: Ендеми – врсте које заузимају мали ареал Ареал – простор на коме је распрострањена нека врста Реликти – веома старе врсте ограничене на мали ареал. текстови Развијање способности уочавања фактора који угрожавају биљни и животињски свет.Правимо разредни хербаријум. 4. .Може ли се ту шта променити? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Активност . стр. и 55. стр. текстуална. фотографије.Радимо задатке у уџбенику на 54.Кроз презентацију угрожених врста биљака ученике упознајемо са њиховим значајем и начином очувања. Активности 2.Шта томе доприноси? .Како ви можете допринети заштити биљака и . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Угрожене врсте биљака и животиња у Србији Обрад Фронтални. индивидуални.Активности: . . * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Приказујемо кратак филм о Засавици и дабровима који су били истребљени па поново враћени у ову реку.

Које угрожене врсте биљака и животиња знате? . Могу да раде у пару. Активности 2.Да ли неко зна на који начин људи покушавају да заштите те врсте? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.На карти треба да пронађу све те објекте. Активност . Прва црвена књига у свету појавила се у Швајцарској пре око 50 година.Држава Србија. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Заштита живог света Србије Обрад Фронтални. индивидуални. уџбеник.Категорије заштићених природних добара . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . текстуална. . групни Дијалошка. фотографије. Научити правила понашања у заштићеним подручјима.Које бисте ви биљке и животиње уписали у црвену књигу? . . .животиња? – групни рад. демонстративна Кратке презентације и филмови. законом штити угрожене врсте. вредновања и заштите предеоних целина и природних реткости.Заштита природе представља систем издвајања. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . 17. . као и већина земаља света.Црвене књиге и црвене листе су документи о врстама које ће нестати уколико се не приступи њиховој заштити. текстови Упознати ученике како држава Србија штити живи свет на својој територији.Тражимо од ученика да читајући текст у уџбенику издвоје категорије заштићених природних добара и да их опишу.

да је настала из човекове најјаче потребе – хране.Активности: .Одабирањем и укрштањем човек је добио нове врсте које се много разликују од својих предака. у пару Дијалошка. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.Важно је да ученици схвате да је узгајање биљака и животиња једна од првих људских делатности.Причамо им причу о лову и сакупљању плодова и случајном откривању могућности за узгајање биљака и животиња.Радимо задатке у учбенику. Активност 4. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Како су живели и чиме су се бавили пећински људи? . текстуална. писана Уџбеник и припремљени текстови Упознавање ученика са пореклом култивисаних биљака и гајених животиња. . . . .Читамо занимљиве текстове о домаћим животиљама и биљкама. Активност 3.Гајене животиње подразумевају оне које човек гаји ради користи ( домаће животиње ) и оне које гаји ради разоноде ( кућни љубимци ). . Активности 2.Како треба да се понашамо у заштићеним подручјима. Активност Активности: . 18.Такође морају да разумеју како је дошло до мењања изгледа биљака и животиња. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . индивидуални. . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Домаће животиње и гајење биљака Обрад Фронтални.Биљке које човек гаји су култивисне биљке.

коментаришемо слике и оно што на њима видимо. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . .19. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . .Биљке се прилагођавају изгледом. Ученици допуњују реченице одговарајућим речима. у пару Дијалошка.Тако долазе до појма адаптације. Активности 2.Кроз разговор наводимо ученике да закључе шта то утиче на промену понашања и изгледа биљака и животиња.И за ову тврдњу тражимо примере. . . а животиње и изгледом и понашањем. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: 1. .Радимо почетни текст у уџбенику.Кроз разне примере из окружења ученици објашњавају овај појам.Од чега зависи све оно што чини живу природу? . писана Уџбеник и припремљени текстови Код ученика развити способност уочавања и повезивања услова живота и прилагођености живих бића. .Шта то нежива природа пружа живој природи? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * .Радимо задатке у уџбенику. индивидуални. Активност 3.Важно је да дођу до закључка да се живи свет прилагођава условима и променама у којима живи. Активност Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Природне појаве и прилагођавање Обрад Фронтални. .Гледамо кратак филм о веверици и тражимо од ученика да објасне како је веверица прилагођена условима . текстуална.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Проверити да ли су ученици добро разумели везе у природи. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.Ученици читањем проверавају тачност одговора. у пару Дијалошка. утврђивање усвојених знања. писана Уџбеник Самостална провера. реке. 20. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Усмено понављамо све што смо до сада научили. Активности 2.Ученици самостално раде проверу на 72. да направи систем знања у глави.Земљопис: тражимо на карти планине. . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Живи свет Србије Утврђивање Фронтални. на задато слово. места. Активност Активности: . Уколико је потребо дати додатна објашњења. индивидуални.На исто слово проналазимо и биљке и животиње. .живота..Тражити од ученика да повеже сва знања. . . . стр. текстуална. 73.

Давање упуства за израду задатака.21. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.Анализа контролних задатака на следећем часу. . Активност Активности: . Активност .Подела контролних задатака. писана Контролни задаци Провера нивоа стечених знања из обрађене области * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Ученици раде контролни. Активности . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . 3. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Живи свет Србије Провера Фронтални. 2.Ученици који раније заврше могу да читају дечију штампу. индивидуални Дијалошка.

. Он може да мисли.Ком царству припада.Којим животињама је човек најсличнији? . .Вид (орган – очи.Укус (језик) .22. . МИСАОНО И ДРУШТВЕНО БИЋЕ Обрада Фронтални. слике СХВАТИТИ ЧОВЕКА КАО ДЕО ЖИВЕ ПРИРОДЕ.Човек располаже са пет чула: . групи кичмењака. памти. по чему се њихов рад разликује од човековог? • Човек је и друштвено биће. групни Дијалошка. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО ЧОВЕК – ДЕО ПРИРОДЕ. као друштвено биће припадаш. . писана Припремљени текстови. којој групи? Значи: • Човек је живо биће и припада животињском царству. Људе је током историје повезао рад.Како то знате? .По чему се од њих разликује? • Човек је мисаоно биће. • Током целог живота човек спознаје свет и то помоћу чула.Мирис (нос) из спољашњег света.Ком делу природе човек припада? . . говори.Слух (уши) примамо информације .Додир (кожа) . .Наброј заједнице којима ти. – 23. памћења и маште. планира своје активности. индивидуални. Помоћу њих ми .Многе животиње граде веома сложена склоништа. УЧИТИ ОСНОВНЕ СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ СА ВРСТАМА ЖИВОТИЊСКОГ ЦАРСТВА.

успоставља везе између предмета. Све то назива се мишљење. прави закључке.Шта је то што нам помаже да добијене информације искористимо? • Да бисмо сачували добијену информацију помаже нам памћење. . лимун. искористи сва чула.. чему нам оно служи? • Стечено знање човеку служи да о разним појавама размишља.Шта радимо са тим знањем. класификује. тј. II запамти добијене информације III повежи претходно знање и тренутно чулно искуство. Захваљујући њему ми стичемо знања о окружењу. јабука. упоређује их. Три гурпе: I задатак изабери плод. IV укључи МАШТУ и испричај кратку причу о свом плоду. појава. стварање нечег новог. Без маште је немогуће стваралаштво или уметност. .Играјмо се и понављајмо: • У шеширу су три плода: паприка. • Са мишљењем је повезано још једно својство човека – машта. искористи МИШЉЕЊЕ и реци све што знаш о том плоду. .

На основу слика уочавамо главне делове људског тела. . • Унутрашњи органи су: . . групни Дијалошка. Човеков мозак се развија кроз историју и то највише захваљујући раду. труп и удови.желудац – у њему варимо храну. I .24. он нам помаже да одржавамо равнотежу и ходамо усправно. – 25. а ослобађају угљен-диоксид. . . . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО Моје тело Обрада Фронтални.мозак – у њему се одвија процес мишљења. она нас снабдевају кисеоником. . Прочитајте понешто о сваком органу. пуни је кисеоником и уз помоћ крвних судова разноси по нашем организму.Рад у групама: 1.глави II и III трупу . памћења и заборављања.Срце и крвни судови Велика пумпа која пречишћава нашу крв. • Главни делови људског тела су: глава. индивидуални. демонстративна Слике.Покушајте да одредите њихове функције. I Именуј што више делова главе II Именуј што више делова трупа III Именуј што више делова удова • Унутар тела се налазе унутрашњи органи. . .јетра – скупља отрове.желудац – за избацивање непотребне течности. регулише ниво шећера. укуса језик . брани наш организам од вируса и инфекција. свеске. слуха уши. припремљени текстови Уупознати основне делове тела .плућа – помоћу њих дишемо.Уз помоћ слике именуј унутрашње органе у: 2.Органи вида очи.

.. .црева – разносе храну из желуца и избацују непотребне материје. год.полни органи: служе за репродукцију. II од рођења до 20. . Њега обавијају мишићи.Да ли се оне у току живота повећавају или смањују? .Када су разлике међу половима најизражајније? . а њих прекрива кожа. Све заједно оне чине скелет. III од рођења до краја живота .Из чега се састоји наше тело: Како успевамо да стојимо усправно? • Основу нашег тела чине кости. 3. – Наброј разлике и сличности између дечака и девојчица I од рођења до 8. год.Да ли чему служе те разлике.

индивидуални. смех. При њиховом недостатку. организму требају витамини. Без хране може 10 дана. угљени хидрати. потребно му је? Фактори који утичу на здравље: павилна. разноврсна и редовна исхрана. добре оцене. лична и општа хигијена. одмор. дневни ритам (сан. групни Дијалошка. човек се брзо замара и лоше изгледа. организам слаби. љубав. правилно упражњавање слободног времена. рекреација. РАД У ГУРПАМА (3 групе по 7 ученика) I 1) Шта подразумева ПРАВИЛНА РЕДОВНА РАЗНОВРСНА исхрана? Напиши које врсте хране треба да садржи јеловник за твоје вршњаке? Шта се то у организам уноси сваком од наведених намирница. а без воде. учење. свега неколико. – 27. уџбеник Упознати ученике са начином здравог живота • • Да би човек растао и развијао се. масти. спорт. писана Слике.26. 2) Које физичке активности добро утичу на вас? Зашто? II 1) Дневни ритам који погодује вашем развоју? . Осим ових хранљивих материја. • Вода је такође потребна човеку. Храна се састоји од храњивих материја: протеини. дружење. природа. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО ОСНОВЕ ЗДРАВОГ ЖИВОТА ОБРАДА Фронтални. физичка активност.

3) Спорт. дружење. рекреација које деца треба да упражњавају. Пано: Да би мање боловао. како.Како природа. учи и не буди лењ! • Бави се спортским активнсотима! • Дружи се са вршњацима! . придржавај се правила здравог живота1 • Правилно се храни! • Одржавај личну хигијену! • Спавај најмање девет сати! • Сваки дан шетај по свежем ваздуху! • Ради. ако нешто не знаш питај маму. смех и љубав могу да учине да будемо здравији? . где? III 2) Одржавање опште и личне хигијене.Како емоције утичу на наше тело? . Општа хигијена Лична хигијена 3) - Правилно упражњавање слободног веремена? Колико слободног времена имаш? Како га користиш? Како би волео да га користиш? За све групе: .На основу свега овога покушај да попуниш свој здравствени картон.2) Направи распоред активности у току дана.

Како се биљке прилагођавају условима средине? А како животиње? 4. _____________ воће __________ месо _______________ риба ___________ . Шта чини скелет? 12. Којим чулима човек располаже? 9. Наброј бар три животиње које припадају БЕСКИЧМЕЊАЦИМА 1 2 3 4 КИЧМЕЊАЦИМА 1 2 3 4 5. писана Контролни задатак Провера степена усвојености обрађеног градива 1. индивидуални Дијалошка. 3. Напиши све што знаш о царству гљива.28._____ и ______. Главни делови човековог тела су: ____. Које: 1. ____________________ 2. __________________ 2. 11. групи _______________.ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО Жива бића ПРОВЕРА Фронтални. Наброј унутрашње органе. 6. Шта се уноси у организам уношењем ових намирница: црни хлеб. ____________________ 4. Допуни реченицу: Човек је ____________биће и припада_____________ царству. Помоћу чега човек сазнаје свет? 8. Који су то фактори који утичу на здравље? 13. Какво је све биће човек? 7. 10. __________________ 3.Живу природу смо поделили на царство. Шта храном уносимо у организам.

текстуална. односе између онога што има и онога што жели да добије. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . разликује од људског. .Крећемо од слике у уџбенику. Тако долази до различитих комбинација и решеља. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Рад је свесна активност човека Обрада Фронтални. Затим креће да тражи средства којима би решио тај проблем.Искуство из једног посла он задржава и може да га користи касније у другој ситуацији. . Активности 2. писана Уџбеник Уочити разлику између рада животиња и човека.Откријте средства која користе.Рад је оно кроз шта се човек развијао. његова интелигенција. који је изузетно организован и компликпван. Активност 3. тако се развија цела људска врста. . у пару Дијалошка. . Схватити свесност као основну карактеристику људског рада.Дајемо им пример мрава.29. . Активност . .Тако се развија човеково мишљење.Разлика између рада животиња и човека. . . Успоставља везу. . Шта мислите како су до њих дошли? .Понављамо шта је човек. неке потребе коју треба да задовољи. пчеле. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. индивидуални.Погледајте слику и пронађите активности које људи ту обављају. дабра.У сваком послу човек прво почиње од проблема. Треба да открију по чему се њихов рад. све што смо о њему научили. Раде у пару.Откријте потребе које они тим активностима задовољавају.

Читамо о гуми и точку. Активност Активности: .Како ви можете даље развијати своју памет и интелигенцију? .4. .Издвој из лекције оно што је битно и напиши у виду теза. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .

Како би се прилагодио и како би утицао на природне услове? Рад у пару.Набројте природне услове за живот.На географској карти пронађите равнице и опишите природне услове за живот у тим крајевима.Који су друштвени услови? .Тражимо од ученика да то објасне. .У којим областима су развијенији друштвени услови? Зашто? . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Живот и рад човека зависи од природних и друштвених услова. . текстуална.Исто то урадите и за брдско планински предео.Где човек живи? Где он прави своја насеља? Зашто баш на тим местима? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. у пару Дијалошка. Активност 4.Рад у пару. Активности 2. . Својим радом човек мења и услове живота.Замисли да си на пустом острву где нема друштвених услова за живот. Као и сва жива бића човек се прилагођава условима живота. Обрада Фронтални. индивидуални. Активност 3. писана Уџбеник Живот и рад човека зависи од природних и друштвених фактора * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Закључујемо: живот и рад човека зависи од природних и друштвених услова. . .Човеков живот и рад зависи од природних и друштвених услова. Активност Активности: . . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . али и самог себе.30. .

31. ЧАС
ПРЕДМЕТ :
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:
ТИП ЧАСА:
ОБЛИЦИ РАДА:
МЕТОДЕ РАДА:
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

Активности:

ПРИРОДА И ДРУШТВО
Природна богаства
Обрада
Фронтални, индивидуални, у пару
Дијалошка, текстуална, писана
Уџбеник
Ученици треба да схвате шта су природна
богаства, како се сврставају и како их људи
користе.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *
- Све што се налази у природи чини природно богаство.
- Наброј природна богаства.
* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *

1.
Активности

4.
Активност

- Природна богаства чини биљни и животињски свет
једне земље.
- Шта се дешава са тим светом? Може ли он лако да се
обнови? Зашто је то богаство?
- Воде једне земље су непроценљиво богаство.
- Да ли јанаша земља богата водом? Зашто је вода тако
важна?
- Велико богаство је и земљиште.
- Које врсте земљишта имамо? Где код нас има највише
обрадивог земљишта?
- Из земље човек вади руде, угаљ, нафту, со, мермер...
- Помоћу слика објашњавамо начин вађења руде.
- Како се треба односити према природним богаствима?

Активности:

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *
- Радимо задатак у уџбенику.

2.
Активност
3.
Активност

32. ЧАС
ПРЕДМЕТ :
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:
ТИП ЧАСА:
ОБЛИЦИ РАДА:
МЕТОДЕ РАДА:
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

Активности:

ПРИРОДА И ДРУШТВО
Природна богаства
Утврђивање
Фронтални, индивидуални, у пару
Дијалошка, текстуална, писана
Уџбеник
Ученици треба да схвате шта су природна
богаства, како се сврставају и како их људи
користе.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *
- Све што се налази у природи чини природно богаство.
- Наброј природна богаства.
* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *

1.
Активности

Активности:

- Усменим путем, користећи географску карту
понављамо све што смо до сада научили из природе
и друштва.
- Навести ученике да кроз једно питање повежу све
што знају из овог предмета. Пожељно је да користе
и знања из претходних разреда.
- На. Пр.
- Вештачка језера
Шта су језера? Како се деле? Како настају? Да ли спадају
у природна богаства? Зашто? Да ли она користе и човеку
и природи? Да ли је човек изменио природу стварањем
ових језера? Покажи их на карти.
Живи свет у тим језерима. Делатности људи везане за ова
језера....
- Ученици могу да допуњују једни друге, да постављају
питања, испричају неку занимљивост.
* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *
- На крају часа, наставник заједно са ученицима дели
оцене.

33. – 35. ЧАС
ПРЕДМЕТ :
НАСТАВНА
ЈЕДИНИЦА:
ТИП ЧАСА:
ОБЛИЦИ РАДА:
МЕТОДЕ РАДА:
НАСТАВНА
СРЕДСТВА:
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
ЧАСА:

-

ПРИРОДА И ДРУШТВО
Извори енергије
Обрада (2 часа)
Утврђивање (1 час)
Фронтални, индивидуални, у пару
Дијалошка, текстуална, показна
Енциклопедије, слике
Да ученици упознају изворе енергије и њихову
класификљцију.

Понављамо:
Шта су природна богатства?
Како разврставамо природна богатства?
Каква она могу бити?


-

Учимо ново!
За шта све употребљавамо енергију?
Можемо ли да направимо енергију?
Енергија коју стално користимо, не може да се ствара, већ се
само користи из различитих извора (наведи те изворе).
- Неки од тих извора су обновљиви, неки су необновљиви.
- Неки загађују човекову средину, а други не.
- Нафта – је фосилно гориво, попут угља и природног гаса.
Геолошки назив за нафту је ПЕТРОЛЕЈ.
- Нафта се испод морског дна вади бушењем, а бушилице и
радници су смештени на ПЛАТФОРМЕ.
- Сирова нафта је сировина чијом прерадом се се добијају следећи
производи;
- Талог – асфалт
- Уље за ложење – гориво за електране
- Тешка уља – за подмазивање, восак, лакови.
- Дизел гориво – за камионе, грејање,
- Керозин – гориво за млазне авионе,
- Бензин – гориво за аутомобиле, сировина за пластике,
хемикалије,
- Гас – гас у боцама, хемикалије.
- Нафта се транспортује нафтоводима или цистернама.
Енцкиклопедија Оксфорд стр. 397.

слике.Повећањем притиска.Земни гас – настао је у току труљења организама од којих је настала нафта. Њиховим труљењем.Сви ови извори енергије су у исто време и велики загађивачи. . стварају се сунђерсте наслаге које се зову тресет.Море. Он може да се ископава.Правимо зидне новине (слике. шљунак преко тресета.ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Обновљиви Необновљиви .Сви до сада наведени извори енергије су необновљиви. То је скупо гориво које не испушта дим и користи се у процесу добијања гвожђа из гвоздене руде. наносе песак. Рад у пару: Шта највише загађује сваки од ових извора? Зашто? Који је највећи загађивач. Енциклопедија. црн.Угаљ – настао је фосилизовањем биљних остатака. НАСТАНАК УГЉА: . . лигнит очврсне и тако настаје камени угаљ – тврд. Производи много дима. Ове биљке су уз помоћ сунчеве енергије расле пре више милиона година. ветар. земљотреси. 122.он бива пригњечен и под тим притиском настаје лигнит.. занимљивости) . суши и служи као гориво. Користи се за загревање. . глину. Транспортује се гасоводима. . стр.Вода – електрична енергија . Одакле наше тело добија енергију да се покрене? Енциклопедија: 188-189. Он има дрвенасту структуру. стр. . .Сунце – соларна енергија . прерадом се добија метал УРАНИЈУМ код кога се добија огромна количина енергије.У мочварама мртво дрвеће и папрат споро труле. Енергија коју он ослобађа зове се нуклеарна енергија. Тај метал је жућкасте боје и радиоактиван је. (Зашто).Од руде УРАНА.Угаљ се користи и као сировина за прављење кокса. који споро сагорева уз мало дима.Ветар – Како можемо да штедимо енергију? Зашто је у свету несташица воде? . . Извори енергије који се обнављају и који не загађују животну средину су: .

ткстуална.Сировине можемо добити из живе и неживе природе Сировине из неживе природе Стене Начин прераде Материјал ломљењем креч. Земљиште копањем. Материјали. – 37. утврђивање 1 час Фронтални. цинк температури.назива се природна сировина. глина мешењем. Топљењем на злато. гранит дробљење Руде копањем гвожђе. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО Од сировине до производа обрада 1 час. бакар. . (каменолом) мермер. индивидуални. чишћењем * Како се добијени материјали даље могу обрађивати? Које производе од њих можемо добити? Сировине добијене Прерада Материјал од биљака (индустријске биљке) . Шта знамо о изворима енергије? Све оно што људи користе из природе да би добили материјал за производњу предмета или прехрамбених производа.36.олово. • - Поновити! Шта су природна богатства Природна богатства су извор сировина и извор енергије. високој сребро. енциклопедија Усвојити појам сировина и начин на који се долази до материјала. у пару Дијалошка. глачање.

Шећерна репа Сунцокрет Лан Памук Соја Лековите биљке Шећер Семенке Ланена влакна Памучна влакна Сојино зрно Супстанце за лекове и козметику Дрво Целулозна влакна. стр. од којих су сировина потекле? Енциклопедија 334. * Наведите производе који се могу добити од ових материјала Сировине добијене од животиња Руно Кожа Млеко Месо Материјал Вуна Штављена кожа Сир Месо Покушај да пронађеш од ког материјала су ствари које сада имаш код себе. .

. у пару Дијалошка. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * . . * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . . .Како све може да се користи? .Како се отпадни материјали могу користити као извор енергије.Појам рециклаже. Активности 2. текстуална.38. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .радимо задатке у уџбенику. писана Уџбеник Поновити све везано за изворе енергије и упознати се са недовољно искоришћеним изворима енергије.Понављамо усмено све што је везано за изворе енергије.Како ми можемо допринети рециклирању. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: 1.Упознајемо нове начине долажења до енергије. индивидуални. Активност Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Извори енергије Утврђивање Фронтални.

Активност Активности: .Давање упуства за израду задатака. Активности . 3. Активност . писана Контролни задаци Провера нивоа стечених знања из обрађене области * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Ученици који раније заврше могу да читају дечију штампу. индивидуални Дијалошка.Подела контролних задатака. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. .Анализа контролних задатака на следећем часу. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Природна богаства и извори енергије Провера Фронтални.39. 2.Ученици раде контролни.

4. Могу ли се обновити. Могу ли се обновити. III „Чувари земље и планине“ 1. 2. 3. Како човек штети земљишту.40. писана Мотивисти ученике да преузму бригу о природним богаствима I „Морски пирати“ . Како њихова употреба уништава море.Својом лађом плове и чувају „морско благо“. Која су то „морска блага“. Шта учинити да се стање поправи. 5. Како то спречити ЗАКОНИ чији је циљ сачувати земљу. 1. ЗАКОНИ чији је циљ сачувати шуме. Како их човек користи. II „Горски хајдуци“ 1. ЗАКОНИ чији је циљ сачувати море. Чему служе. . 4 УЧЕНИКА) Дијалошка. Како их сачувати. 2. Могу ли се обновити 5. Чему те сировине служе. 3. Пронађи блага скривена у шуми. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО КАКО СЕ ТРЕБА ОДНОСИТИ ПРЕМА ПРИРОДИ УТВРЂИВАЊЕ ГРУПНИ (5 ГРУПА ПО 5. 4. 6. Чему служе. Како их човек ипак уништава. 6. 3. шта се тиме ремети. 5. 4. 2. Зашто је земљиште и планине значајно за човека. Како их човек експлоатише.

па ће и наши потомци уживати у овим лепотама. Како га човек уништава? 4. V „Речни даброви“ 1. шта нам даје. Како га човек искоришћава? 3. Реке су извор живота – зашто? 2. Молитва земље. Могу ли се обновити 3. морамо пазити на сваки њен део. . Како га сачувати? ЗАКОНИ који чувају небо. Како их сачувати ЗАКОНИ „у име река“ Да би смо сачували планету. морамо престати са себичлуком и похлепом. . Чему „служи“ небо.IV „Небески орлови“ 1. од чега нас чува? 2. Шта смо им учинили? 4.Састављамо песму.

навести насеља у којима је развијена ова делатност. 3.Подела делатности: ДЕЛАТНОСТИ Производне Пољопривреда индустрија 2. група: . групни Дијалошка.пољопривредна делатност – навести гране пољопривредних делатности.индустрија у равничарским крајевима. Уочити везу између природног богаства и индустрије. група: . .) . индивидуални .. Активности . ( ратарство.Навести равничарске области и њихова природна богаства ( за све ). 1. група .. писана Уџбеник Уочити везу између услова живота и делатности људи * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Делатности људи у различитим крајевима Србије Обрада Фронтални.Шта су делатности? Како смо их поделили? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. сточарство.услужне делатности у овим крајевима.Групни рад: Делатности људи у равничарским крајевима Србије Задаци: . Активност услужне трговина Туризам здравство саобраћај .41. . 2.

Активност Активности: .Делатности у брдско – планинским крајевима радимо на исти начин.Извештавање група. Активност 4.3. . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Делимо им упитнике које треба да ураде за следећи час Група: ________________ Датум истраживања: _______________ Истраживали смо делатности људи у _________________ Сазнали: _________________________________________ _________________________________________________ Становници се баве овим делатностима: ______________ _________________________________________________ Највеће фабрике у нашем месту су: __________________ _________________________________________________ У фабрикама се производи: _________________________ _________________________________________________ У нашем месту се налазе и школе: ___________________ _________________________________________________ Домови здравља: __________________________________ Велике трговине: __________________________________ Туристичке организације: ___________________________ Још неке организације: _____________________________ .

Да ли ви имате идеју како би још могли да их искористимо? . Активности 2.Уочавамо везу између природног богаства нашег краја и делатности.Дођите у . Активност Активности: . . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Делатности људи у различитим крајевима Србије Утврђивање Фронтални. индивидуални .Да ли су природна богаства нашег краја у потпуности искоришћена? . . * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1..Шта би требало учинити да се природна богаства нашег краја сачувају? * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Да ли је човек својим радом пореметио природну равнотежу у нашем крају? Дај пример.42.Извештавање група.Правимо туристичке плакате: .понављамо све што смо прошлог часа научили.. упитници Уочити везу између услова живота и делатности људи * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Групе се међусобно допуњују. . . писана Уџбеник. групни Дијалошка.. .

Како сазнајемо прошлост? . . тврђаве. Како меримомеримо и како сазнајемо прошлост. слике.43. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Прошле године смо истраживали наше породично поркло и правили породично стабло. манастири. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Како упознајемо прошлост Обрада Фронтални. деценијама и вековима. .Колико година има деценија. Активности 2. групни Дијалошка.Трагови прошлости: Разни предмети – чувају се у музејима Документа – чувају се у архивама Грађевине – куће.Посматрамо слике које смо прикупљали са разних излета и рекреативних и кроз њих сазнајемо прошлост наше земље. Активност Активности: .Шта смо том приликом све истраживали? . * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . а колико век? . цркве. индивидуални .Прошлост се мери годинама.Сви ми желимо да сазнамо ко су били наши преци.Тражимо да нам дају примере за своју прошлост и то ону ближу и ону даљу. писана Уџбеник. . . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Понављамо шта је прошлост.

Активност Активности: .Радиће у групама. Активности 2. Затим на линији времена уписујемо време када су живели наши познати научници и откривамо да су и они били савременици ( људи који су живели и радили у приближно исто време ).____________ . . а од прикупљених предмета и фотографија направити изложбу и допунити нашу школску поставку старих предмета.Шта значи? Скамија .Правимо разредну линију времена. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Векови су за нама Утврђивање Фронтални. слике. индивидуални .__________ Шамица . Активност 3. према упуствима у уџбенику. .Ко су наши савременици. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . групни Дијалошка. писана Уџбеник. Линију качимо на видно место у учионици. . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Објашњавамо ученицима како да спроведу истраживање Прошлост мог краја.__________ огњиште .44.____________ авлија .Понављамо све оно што смо на прошлом часу радили. Добијене податке заједно ћемо обрадити. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Како меримомеримо и како сазнајемо прошлост. . На њој ћемо заједно уписивати значајне догађаје из прошлости.Ученици најпре откривају ко су њихови савременици и тако схватају овај појам.

Помоћу фотографија покушавамо да замислимо како су изгледали. века Срби су створили своју прву државу – Рашку. индивидуални . .Читамо занимљиве текстове о старим словенима. . .45. чиме су се бавли. шта она значи? . Активност Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Прошлост српског народа Обрада Фронтални. текстови Да ученици разумеју ток настанка и развоја српске државе. а ропства зеленом. Године слободне државе обележаваћемо плавом. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * . обичаји. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . али су се временом расељавали тражећи боље услове за живот...Србијом је око 200 година владала краљевска породица Немањића. Племе словена се пре много векова доселило у ове крајеве.Почетком 9. Активности 2. То досељавање трајало је много година.Народи који припадају истом племену имају заједничку далеку прошлост. О овој породици учићемо на следећим часовима. Њихов језик је сличан. Некада су живели на истим просторима.. . слике.Да ли неко зна ком племену припада српски народ? . Помоћу слика замишљамо град Рас.Реч племе сте чули..На карти проналазимо територију тадашње Србије.Овај податак записујемо на нашој линији времена. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . групни Дијалошка.Срби припадају групи словенских народа. вера. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: 1. . ратове – црврном. писана Уџбеник.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . свој процват доживела у време владавине цара Душана. .Прикупити слике и занимљиве приче о Немањићима за израду паноа. – 47.За то може добро да послужи роман С.46. Активности 2.Напомињемо да се о овој породици највише сазнаје из записа који су пронађени по манастирима и са фресака.Када настаје Српска држава? Ко је њен оснивач? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. .Пошто је српска држава. Активност Активности: . .Помоћу презентације упознајемо династију Немањића. Станишића. писана Уџбеник. презентација Да ученици разумеју ток настанка и развоја српске државе. . индивидуални Дијалошка. даемо им о том раздобљу више информација. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Развој државе Србије Обрада Фронтални. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Сваку слику пратимо причом и занимљивим догађајима из живота те личности.Повезујемо са часовима српског језика и причама које смо радили. Принц Сунца. текстови. . .На линији времена уписујемо све значајне датуме из овог периода српске државе. . слике.

Владари су били из породица Немањић.изглед манастира .. група ЖИВОТ У МАНАСТИРИМА ..Изглед двора – града . * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. командовао војском. слика.На основу презентације понављамо све што смо научили о династији Немањића. Активности 2. .Храна .Ученици раде подељени у четири групе. Активност . индивидуални. текстови Да ученици разумеју живот тог доба.Одећа . групни Дијалошка.Усвајамо појмове : Властелини – најмоћнији људи у Србији. Свака група ради на основу текстова из уђбеника.48.Живот – ко је шта радио .Задатак група је да добро проуче добијене материјале.чему су све служили . Лазаревић и Бранковић. слике. . писана Уџбеник. – 49. ЖИВОТ НА ДВОРУ . друштвене поделе * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . имали су велике поседе и приходе са њих. Станишићевих историјских романа. . група. часописа. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Развој државе Србије Обрада Фронтални. Управљао државом.Забава 2. књиге Приче за Марка.Да на основу њих речима и цртежима представе живот за време Немањића и то на следећи начин: 1. Владар – најмоћнији међу властелинима.

. 3. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .како су били наоружани.Од онога што су написали.како су се облачили .Читамо најлепше одломке из причи о Немањићима.чиме су се бавили сељаци .како су се кретали .ко је чинио војску . Активност Активности: .шта су радили .како су се облачили . .каква су оруђа користили .Ученици један час раде. а други извештавају.како су се хранили 3.где су подизана села . нацртали. група ВОЈСКА И ОРУЖЈЕ У ДОБА НЕМАЊИЋА .како хранили 4. група ЖИВОТ НА СЕЛУ . прикупили правимо пано о Србији у доба немањића.како су били обучени .ко је у њима живео . .

Деспот Стефан Лазаревић . текстови.Читамо песму и разговарамо о ликовима који се ту појављују.Помоћу слика ученицима приказујемо даљи ток српске историје. . године . писана Уџбеник. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Турци освајају српске земље Обрада Фронтални.Лазар Хребељановић и његова породица . Активности 2.Продор Турака на Балканско полуострво ( турски војници. година.Деспот Ђурађ Бранковић – гради Смедерево . .50. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Њихов задатак је да на линији времена уписују значајне догађаје. . ТОК ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ .Какав је он био? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.Косовска битка – Видовдан 1389. индивидуални Дијалошка. које су вере ) .Вукашин Мрњавчевић – Маричка битке 1371. године. како су изгледали. . Активност Активности: . ко их је предводио.Ко је задњи владар династије Немањића? .Београд као престоница .Распад Немањићке државе. презентација Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави.Помоћу линије времена понављамо значајне догађаје у српској историји. слике.Пад Смедерева и целе Србије под Турску власт 1459. .

Срби су под Турцима били раја која није имала никаква права. писана Уџбеник. Активност 3. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . .Помоћу слика.Хајдуци и њихови јатаци. . Активности 2. текстова и народних песама описујемо живот српског народа под турцима.51. индивидуални Дијалошка. презентација Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави.Срби су пружали отпор . . Активност 4. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Живот под турцима Обрада Фронтални. Активност Активности: .На линији времена бележимо векове које смо провели по Турцима.Сеобе Срба * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * .Читамо песме о хајдуцима и тако сазнајемо више о начину њихове борбе. .Велики порези и рад за господаре. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. . текстови.Уз помоћ линије времена и слика са презентације понављамо све што смо претходног часа радили. . а пуно обавеза. слике.„Данак у крви“ – јаничари .

Активност .Подела контролних задатака. писана Контролни задаци Провера нивоа стечених знања из обрађене области * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . индивидуални Дијалошка.Ученици раде контролни. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Средњевековна Србија Провера Фронтални. 3.Анализа контролних задатака на следећем часу.52. Активност Активности: .Давање упуства за израду задатака. .Ученици који раније заврше могу да читају дечију штампу. Активности . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. 2.

године . текстови. . индивидуални Дијалошка. ТОК ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ . * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . Мишар.Како су се томе опирали? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Активности 2.Пораз устаника 1813. Делиград .Битке: Иванковац.Читамо песму Бој на Мишару .Шта мислит какав је живот Срба био после пораза? .Сеча кнезова . фебруар 1804.Помоћу слика ученицима приказујемо даљи ток српске историје.Како су се Турци понашали? .Како је живео српски народ под турском влашћу? . писана Уџбеник. Активност Активности: . Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Шта је то могло да изазове у народу? .Ђорђе Петровић – Карађорђе . год.Збор у Орашцу – Сретење 15. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Модерна српска држава Обрада Фронтални. презентација Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави.Њихов задатак је да на линији времена уписују значајне догађаје. слике.53.

Активност Активности: .Који су наши велики писци били савременици кнеза Милоша? . индивидуални Дијалошка. Активности 2. Активност 3.Милош кнез оснива династију Обреновић. .Отварање школа у Србији.Србија кнежевина – 1830. писана Уџбеник. слике. .Помоћу слика и линије времена понављамо оно што смо на овом часу научили. априла 1815. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . текстови. ТОК ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ .Понављамо први српски устанак.Битке на Љубићу и Дубљу. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. унутрашња самоуправа . . – други устанак.Помоћу слика ученицима приказујемо даљи ток српске историје. ето вас – рат Турцима!“ .Милош Обреновић – „Ево мене. . .54.Таково на Цвети 23. год.Њихов задатак је да на линији времена уписују значајне догађаје. презентација Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Други српски устанак Обрада Фронтални.

Активност 3.Помоћу слика и текста у уџбенику дајемо ученицима основне податке о независности Србије.Уочавају да династију Обреновић. . ученици треба да уоче да у Србији нема мирног периода.Значајне године записујемо на линију времена. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Србија постаје независна Обрада Фронтални. . писана Уџбеник. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . Активност .Шта мисле како је народу да живи? Ко чини војску? Активности: * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . Да је Србија углавном у неком рату. захваљујући различитим бојама. текстови Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави. индивидуални Дијалошка. слике. смењује династија Карађорђевић и да Србија учествује у балканским ратовима. . . .Понављамо други српски устанак. Активности 2.Понављамо оно што смо научили на часу.Налинији времена. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.55.

. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Први светски рат Обрада Фронтални. .Слушамо песму Тамо далеко.Све датуме значајне уписујемо на линију времена. Активност 3. Краљевина Југославија – 1928.Понављамо градиво са претходних часова. . Хрвата и Словенаца – 1918. писана Уџбеник. Активност .Против кога је Србија ратовала? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. индивидуални Дијалошка. год. текстови Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . Активности 2. Активности: * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . Понављамо научено. - Шта је светски рат? Атентат у Сарајеву и почетак првог светског рата. Солунски фронт Значајне личност тог доба Краљевина Срба. слике.56. Страдање српског народа у том рату Церска и Колубарска битка – август 1924.Помоћу слика и текста у уџбенику дајемо ученицима основне податке о првом светском рату.

индивидуални Дијалошка.Како су разумели и доживели историју српског народа.Понављамо градиво са претходних часова.57.Напиши састав или песму на тему Србија. . Учесници Бомбардовање Београда Тито и партизани Дража Михаиловић и четници Страдање српског народа у овом рату Читамо Крваву бајку Д. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Други светски рат Обрада Фронтални. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Слушамо химну Хеј Словени .Против кога је Србија ратовала? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Активност - Узроци почетка другог светског рата. слике. Активности: * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . Максимовић Крај рата и настанак СФРЈ . . Активности 2. . текстови Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави.И опет рат и Србија је опет самостална држава.Период мира . писана Уџбеник.

слике. индивидуални Дијалошка.Где су Срби направили своју кућу? .Може ли се ово назвати мирним и сигурним животом? Објасните своје мишљење. Активност Активности: - Хајде да поновимо какав је положај наше државе.Понављамо настанак и развој српске државе. Да се орјентишу на линији времена * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . .Какво је време у коме ми живимо? . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Србија Утврђивање Фронтални. Активности 2. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.Шта је то што је кроз историју доводило до пропасти српског народа? Да ли су то увек били само спољашњи непријатељи? . текстови Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави. .58.Какав су народ Срби? Да ли сте ви нешто научили из искуства свог народа? * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . .Понављамо градиво са претходних часова.Завршавамо наш пано о Србији. писана Уџбеник.Има ли то неке везе са сталним ратовима на овом подручју? . Где се налази наша држава? Која су њена природна богаства? Ко су њени становници? . Активност 3.

.Понављамо градиво из трећег разреда: . односно нека сила.Шта је узрок кретања?може ли много мање тело да покрене веће? .Одговарамо на питања из уџбеника.Закључујемо: *Тело ће се покренути само ако на њега делује неко друго тело. и 2. Активности 2. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . експеримент Уџбеник.Кликрт ће се зауставити и ако не удари у нешто. Зашто? Која сила делује на њега? .59.1. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .Када долази до кретања тела? . групни Дијалошка. индивидуални. извршити генерализацију.Раде у пет група. а остале изводе експеримент са кликерима. слике. Активност Активности: .Како долази до кретања? * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. . Тело ће се зауставити или променити брзину само ако на њега делује сила другог тела.Шта је кретање? . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Кретање – шта поктеће и зауставља предмете Обрада Фронтални. текстови Уочити како настаје кретање. открити узрок и последице. магнетом и књигом. група раде прву и четврту слику. . писана.Када ће се зауставити или променити брзину? .

материјал потребан за експерименте Открити шта утиче на пређено растојање. писана. треће записује закључке. групни Дијалошка. . експериментална Уџбеник. земљина тежа. . . . * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . висина. да сами изведу огледе и извуку закључке.Наставник их подстиче и даје додатне информације.Експерименте изводимо према упуствима у уџбенику. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . трење. да са гомиле изаберу оно што им треба. слике.Враћемо се у учионицу и заједно закључујемо: *На пређено растојање и брзину кретања утиче више чинилаца: јачина деловања. Активност Активности: . * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Двоје изводе експеримент.Понављамо градиво са претходног часа.Ученици раде у групама по троје.Први део часа изводимо експерименте у школском дворишту. Активности 2. маса тела. .60. индивидуални.Ученици имају задатак да пажљиво прочитају упутство у уџбенику. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Како и шта утиче на пређено растојање предмета Обрада Фронтални.Читамо занимљиве текстове о кретању и научницима који су се њиме бавили. . облик предмета. текстови.

материјала од кога је направљен... треће записује закључке.Први део часа изводимо експерименте у школском дворишту.Ученици раде у групама по троје. групни Дијалошка. Активност Активности: . експериментална Уџбеник. писана. слике. .Враћемо се у учионицу и заједно закључујемо: *Клизањ и котрљање тела наниже су врсте падања тела. .Понављамо градиво са претходног часа. материјал потребан за експерименте Открити шта утиче на клизање тела Каправити клатно и открити шта утиче на његову брзину. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . *кретање клатна зависи од масе кугле на његовом крају и дужине канапа.Ученици имају задатак да пажљиво прочитају упутство у уџбенику. . * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. Двоје изводе експеримент.61.Причамо о експериментима и читамо занимљивости на ову тему. Активности 2. текстови. да сами изведу огледе и извуку закључке. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Клизање и котрљање тела клатно Обрада Фронтални. Брзинаклизања зависи од нагиба. да са гомиле изаберу оно што им треба.Експерименте изводимо према упуствима у уџбенику. индивидуални. масе тела које пада. . . .Наставник их подстиче и даје додатне информације. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * .

Двоје изводе експеримент.Експерименте изводимо према упуствима у уџбенику. треће записује закључке. * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1.Шта смо све научили о кретању – усмено понављање. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . писана.Наставник их подстиче и даје додатне информације. . индивидуални. слике.Ученици раде у групама по троје.62. Пратећу музику правимо сами уз помоћ флаша. . да са гомиле изаберу оно што им треба. ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО Од чега зависи величина сенке Како висина ваздушног стуба утиче на висину звука Обрада Фронтални. текстови. експериментална Уџбеник. групни Дијалошка.Правимо позориште сенки. * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . .Ученици имају задатак да пажљиво прочитају упутство у уџбенику. да сами изведу огледе и извуку закључке. материјал потребан за експерименте Открити шта утиче на величину сенке и висину звука.Понављамо градиво са претходног часа. Активности 2. . Активност Активности: . .

ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Активности: ПРИРОДА И ДРУШТВО кретање Провера Фронтални.Ученици раде контролни. 3. писана Контролни задаци Провера нивоа стечених знања из обрађене области * УВОДНИ ДЕО ЧАСА * . * ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА * 1. 2. * ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * . Активност . .Подела контролних задатака. Активности .Ученици који раније заврше могу да читају дечију штампу.Анализа контролних задатака на следећем часу.Давање упуства за израду задатака.63. Активност Активности: . индивидуални Дијалошка.

. топљење) и неповратне (ковање. групни. Материјали се могу узимати директно из природе. рђање.Како их и из чега добијамо? .. индивидуални Дијалошка. Прерађени материјали су: текстил....64. Природни материјали су: дрво. труљење.О којим својствима материјала смо говорили прошле године? • Материјали су различите материје од којих се праве разне ствари.Какви материјали постоје? . • - Особине материјала тврдоћа – колико може огребати или улубити други еластичност топљење топлотна проводљивост електрицитет и електрична проводљивост магнетизам светлосна пропустљивост сагоревање растворљивост повратне (еластичност. .Шта су материјали? .ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО МАТЕРИЈАЛИ И ЊИХОВА СВОЈСТВА Обрада ( 1 ) Утврђивање ( 2 ) Фронтални. дрво. камен. метал.) промене.. то су СИРОВИНЕ и од њих се прерадом добијају други материјали.66. експериментална Различите врсте материјала Упознати начин добијања материјала и њихова основна својства Понављамо! .

Какав је материјал. текста. Ако је сировина како се прерађује? 3. Задаци: 1. Које особине има тај материјал. I ДРВО II МЕТАЛИ III СТАКЛО IV ПЛАСТИКА . природни или вештачки? 2. Који производи се праве од тих материјала? Називи група – свака група треба да уочи и опише што више карактеристика датог материјала. све то организовати у целину.• Радимо заједно! Експериментишемо! • Рад у групама . а које особине имају материјали који се од њега добијају? 5. Шта се од њега добија и на који начин? 4.О сваком наведеном материјалу пронађи што више слика.

.Он постоји свуда и у свему и трљањем се може покренути. . индивидуални. утврђивање Фронтални. . писана. .Помоћу електрицитета се ствара ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА. Лењир о вунени џемпер .Њу је пронашао Никола Тесла.Како га видимо. Чешаљ о косу 3. Домаћи: Написати реферате о Николи Тесли. – 68. . б) Тражимо примере електрицитета у природи. алуминијум).Електрицитет је својство материјала.Како се манифестује електрицитет? .Неки материјали добро проводе електричну струју и они су ПРОВОДНИЦИ (метали: бакар. групни Дијалошка. . експериментална Материјали потребни за експеримент Разумети електрицитет као особину материјала Нека његова својства • Експериментишемо и учимо! а) 1. . . а како осетимо? • Да запамтимо! . ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО ЕЛЕКТРИЦИТЕТ Обрада.67.Електрицитет чини мноштво сићушних честица које се зову ЕЛЕКТРОНИ.Они који не проводе струју зову се ИЗОЛАТОРИ (пластика.подижемо комадиће папира. Трљамо свилу о ћилибар 2. На часу утврђивања читамо реферате и понављамо научено. гума).

* Ваздух је смеша гасова: АЗОТА.земља.филтер – хартија . Вода коју пијемо се прво пречишћава. . (Шта се још садржи у ваздуху?) * Кисеоник – гас без боје.95 0. (Понављамо све што смо до сада научили о води). мириса и укуса. Пролазећи кроз земљину кору. . .усвојити појам смеше и уочити неке њене особине ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: • Вода. ваздух и земљиште садрже више помешаних састојака и зато их називамо СМЕШЕ. укус.УГЉЕНДИОКСИДА. води.70. подржава горење. песак. • Вода . земљиној кори.је у природи најчешћи РАСТВАРАЧ.03 Азот Кисеоник Остало Угљен-диоксид 98.ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ПРИРОДА И ДРУШТВО СМЕШЕ Обрад.левак . А САДРЖИ И ЧЕСТИЦЕ ЧАЂИ. 0. Неопходан је за дисање.94 20. (Упоређујемо састав различитих киселих вода). КИСЕОНИКА.чаша са водом . она раствара различите састојке. Налази се у ваздуху. утврђивање ДИДАКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ: .сито .етикете са различитих врста минералне воде и газираних пића. живим бићима. Растворени састојци дају посебно својство: боју.цедиљка.69. мирис. .08 .

Земљиште се састоји од чврстих честица глине. Гори плавим пламеном. минералних материја – соли. растреситости. Налази се у природним минералним водама и у вулканским гасовима.Азот је гас без боје. мириса и укуса. укуса и мириса. . Угљен-диоксид је гас без боје. (Просејаћемо земљу и песак). Храна је смеша која нас снабдева енергијом и даје хранљиве састојке за раст и развој. (Погледај етикету газираних пића). Постоји више врста земљишта – разликују се по боји. остатака биљака и животиња. Експерименти Одливање Цеђење Филтрирање воде Поступци раздвајања састојака смеше. Користи се за гашење пожара и за прављење газираних пића. величини честица. У процесу дисања га избацујемо из организма.

71. Ваздух је смеша гасова: _____________________________. Ког гаса има највише у ваздуху? _____________________. ваздух и земљиште смеше? 2 8. 3 2. 6 9. 2 10. ______________ _______________ ___________ ______________ _______________ ___________ ______________ _______________ ___________ 5 3. а садржи још и ____________________________________.ЧАС ПРЕДМЕТ : НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТИП ЧАСА: ОБЛИЦИ РАДА: МЕТОДЕ РАДА: НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: ПРИРОДА И ДРУШТВО МАТЕРИЈАЛИ И ЊИХОВА СВОЈСТВА Провера Фронтални. Напиши све што знаш о: а) металу б) пластици 6 4.Од чега се састоји земљиште? _______________________ 2 . Напиши све што знаш о Николи Тесли. а) Шта је електрицитет? _____________________________ б) Где постоји? _____________________________________ в) Како се може покренути? __________________________ 6 5. индивидуални Дијалошка. писана Контролни задатак Проверити ниво стечених знања из обрађене области 1. 3 7. Заокружи материјале који су проводници дрво алуминијум гума бакар пластика вода 3 6. Материјали које добијамо директно из природе зову се __________________ и од њих се __________добијају_______________________________.Шта су материјали? 2 1. Наброј особине материјала. Зашто су вода.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful