You are on page 1of 30

1.

Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijom

Informacione tehnologije (IT) imaju fundamentalan uticaj na moderno društvo i zato se, ne bez razloga, kaže da mi živimo u informatičkom dobu. Načini razmjene i prenosa, kao i količina najrazličitijih informacija danas su većni nego ikad prije u historiji. Informacione tehnologije su danas sastavni dio života u takvoj mjeri da je praktično nezamislivo funkcionisanje bilo kojeg dijela naše egzistencije bez njih. Poslovanje, komunikacije pa i svakodnevni život se oslanjaju na pogodnosti koje nude različite oblasti korišćenja računara i odgovarajućih tehnologija. Razvoj računara i programa, a u isto vrijeme sve složeniji zahtjevi od strane krajnjih korisnika računarskih tehnologija, uslovili su pojavu velikog broja različitih rešenja namijenjenih poslovnoj primjeni. Osnovni cilj ovih vrlo različitih rešenja je unaprjeđenje poslovanja. Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces poslovanja - što uključuje strukturu organizacije i kadrove. Cilj je da se postigne više sa manje vremena i sa manje ljudi. Ono što očekujemo da postignemo je: povećanje produktivnosti, bolju podršku kupcima i kraće vreme do trzišta, odnosno - prednost na trzištu. Međutim, da bismo ostvarili ovakve ciljeve, potrebno je da: uvedemo ravniju upravljačku strukturu i decentralizujemo donošenje odluka. Naravno, onima koji odlučuju je potrebno na vreme dostaviti tačne informacije. Nedavna istraživanja kao i realne praktične situacije u nekim industrijskim korporacijama ,,svetske klase" su pokazali da je komuniciranje jedan od najvažnijih procesa u savremenim organizacijama. Poznato je da je ranih 1990-tih godina američka korporacija IBM zapala u ozbiljne poslovne teškoće i daje neodgovarajući sistem komuniciranja u toj organizaciji bio jedan od glavnih uzroka tih problema.

3

U isto vreme neke organizacije, koje su bile u najvećem poslovnom usponu u tom periodu su imale izvanredno projektovane i implementirane sisteme korporacijskog komuniciranja, npr. Microsoft. Komuniciranje je ne samo osnovna ljudska potreba, ono je i pokretač čovekova razvoja i napredovanja. To vredi i za svet savremenoga poslovanja koji se u ovo informacionokomunikaciono doba zapravo vrti oko posedovanja prave informacije u pravo vreme. Živimo u doba Interneta, gde interni i eksterni kupci zahtevaju i očekuju informacije. U prošlosti je većina generalnih direktora CEO (engl. Chief Executive Officer) dolazila iz oblasti finansija i marketinga. Međutim, u poslednje vreme u uspešnim organizacijama je prisutan trend da se postavljaju generalni direktori koji su iz tehničkih nauka, ili se biraju oni stručnjaci koji uz ostale kvalitete poseduju i veliko informatičko znanje. Stoga je informatičko obrazovanje imperativ za sve one koji imaju aspiracije da u budućnosti vode uspešnu firmu. Ovladavanje strateškim korišćenjem informacione tehnologije postaje danas jednako važno, kao što je pismenost postala važna nakon što je Gutemberg zarotirao svoju galaksiju. Današnje društvo evoluira u informaciono društvo. Time tehnologija postaje alat u službi informacije a informacija znanje, moć i novac. Brzina i uspešnost primene informacione tehnologije će postati osnovni faktor snage i upotrebne vrednosti današnjih menadžera. Upotreba informacionih tehnologija ima sve veću upotrebu u formiranju novih proizvoda i usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljšanju poslovnih aktivnosti unutar preduzeća. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naručivanje, kupovanje na daljinu, itd.) omogućavaju sprovođenje kvalitetne poslovne politike preduzeća. Naravno, ove tehnologije kod nas polako počinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvođač-kupac. Na taj način, dosadašnji „klasični” proizvođači postaju multimedijalni

4

predstavnici informacija koristeći se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka. Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u: modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih, boljem finansijskom poslovanju preduzeća, racionalnom korišćenju kapaciteta, resursa i energije, kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

• • • •

Ovo sve utiče na poboljšanje položaja preduzeća u poslovanju. Informacione tehnologije bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u procesu pružanja usluga preduzeća. One organizacije koje ne znaju šta bi započele sa svojim podacima, koje nisu u stanju da izvedu iole ozbiljnije statističke analize ili simulacije, mogu čak i da budu kratkoročno veoma uspešne, ali neće nikada uvideti stratešku koristi od informacione tehnologije. Postoji ogromna razlika između instalacije i korišćenja informacione tehnologije. Ista analogija se može povući sa strateškom vrednošću informacione tehnologije. Pravo pitanje nije da li moja konkurencija može da kupi hardver i softver. Ključna pitanja za opstanak na današnjem turbulentnom tržištu su: • koliko loše je obučena da koristi informacionu tehnologiju? • Da li im logistika zakazuje? • Da li im nedostaje vizija i lidera koji će ih povesti u pravom smeru? • Koliko njih nema predstavu o tome šta bi trebalo da se uradi da bi se opstalo na tržištu? • Zbog čega su mnogi digli ruke i predali se bez borbe (bankrotirali)? Odgovor je – oni imaju isto što vi imate, znaju isto što vi znate i obavljaju posao na sličan način na koji vi to činite. Drugim rečima, njihova IT strategija se ne razlikuje mnogo od vaše. 5

6 . Korištenjem INTERNET tehnologije konkurencija se još više zaoštrava brisanjem vremenskih i prostornih granica. a efikasno upotrebljena informacija direktno deluje na unapređenje rezultata i uspešnost poslovanja. Uspešni poslovni rezultati se ne mogu očekivati bez celovitog poslovno-informacijskog rešenja koje postaje ključ tržišne konkurentnosti svakog poslovnog sistema. preduzeća koja žele ostati u krugu najuspješnijih prisiljena su drastično menjati poslovnu strategiju i organizaciju.Suočeni oštrom tržišnom konkurencijom. Informacije konačno postaju strateški resurs.

štite. odnosno potreba preduzeća i drugih organizacija. Informacione tehnologije (IT). IT je nova disciplina koja se vrlo brzo razvija kao rezultat zahteva iz prakse. U oblasti informacionih tehnologija nalazi se pet sledećih elemenata: • • • • • Informacioni hardver i softver Primenjeni informacioni sistem Veza sa fizičkim i procesima učenja Sistemi za podršku odlučivanju. jer sve organizacije koriste sisteme zasnovane na IT. Termin “Informaciona tehnologija” često obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave. razvoj. implementacija i podrška ili upravljanje računarskim informacionim sistemima (IS). Danas poslovanje u svim oblastima potpuno zavisi od informacionih tehnologija. bezbedno šalju i primaju informacije. definišu kao “izučavanje. kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom. bave se više tehnologijama nego informacijama (što je slučaj sa informacionim sistemima). IT koriste računare i računarske programe da konvertuju. i Informacioni sistemi poslovanja 7 . od instalacija aplikativnih programa do projektovanja složenih računarskih mreža i informacionih sistema. dizajniranje softvera i baza podataka. Informacione tehnologije ( IT ) Informacione tehnologije (IT) se. kao disciplina. dizajn.2. uskladište. Neke od tih aktivnosti su: umrežavanje i inženjering računarskog hardvera. obrade. od strane Američke asocijacije za informacione tehnologije. softverskim aplikacijama i hardverom”.

• • Razvoj informacionih tehnologija se može podeliti. 8 . znanja.3. Jedan psiholog kaže: “Inteligencija je veština pogađanja pravih stvari”. obrade. u četiri perioda: • • • • premehanički. mudrosti i inteligencije. Sve informacione tehnologije razvijene kroz istoriju rešavaju probleme na isti način: postoje ulazni podaci koji se obradjuju. Prvi pisani model sistema prikupljanja i upotrebe informacija i znanja dao je Sun Tsu u drevnoj Kini pre 2400 godina. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnosti Davno su ljudi shvatili snagu informacije. od kojih je Internet najnovija. mehanički. i za njeno zadovoljavanje je razvijen čitav niz metoda. elektromehanički i elektronski. Težnja ka izmeni informacija je prisutna od prvobitne zajednice pa sve do danas. izlaza i komunikacije. Aristotel je već pisao o razlici između informacije. u zavisnosti od nivoa tehnologije koja je upotrebljavana za rešavanje problema ulaza. Razvoj trgovine u srednjem veku baziran je na konceptu “Inetlligentia pecunaie querendo” (Latinska izreka u prevodu znači “Pamet oplođuje novac”). rezultat obrade se vraća onome ko je zahtevao rešenje problema.

telegraf. registar kasa.Abakus Prvo je kao pomagalo razvijano računsko sredstvo (predstavlja svako pomagalo izgrađeno u cilju izvršavanja računskih operacija). spojene Evropa i Amerika • telefon 1876. 2. • radio 1894. stoni kalkulatori). šiber). manuelni (npr. g. g. g. 3. Outredov šiber Šiber sa pokretnim kursorom Analogni računar 1960-ih godina Razvoj telekomunikacija • 1830. 9 . automatski (računar). poluautomatski (npr. Najbrži razvoj komunikacije omogućila je pojava računara. g. • Podmorskim telegrafskim kablom su 1866. Način izvršavanja operacije od strane računskog sredstva može biti: 1. Informacione i komunikacione tehnike su danas odlučujući faktor za poslovni. socijalni i kulturni život društva.

istrošeno. Novi stilovi rada i života menjaju društvo.Doslovno nema niti jednog područja u kojem računar nije zauzeo čvrsto mesto: od umetnosti do edukacije. glas i video.Menadžeri uzajamno razmatraju planove proizvodnje. Postoje tri osnovna tipa saobraćaja: podaci. a u krajnjoj liniji i tehnologiju.. prevaziđeno. 1000 km jedan od drugog. koje menjaju način na koji radimo i živimo. Ove aplikacije su podržane sa tri ključne komponente: . koji se nalaze svuda po svetu. projektuju avion. da bi odlučili kada da naruče određene komponente.Inženjeri raznih specijalnosti. itd.računarskim sistemom.Lekari specijalisti. Potreba za distribucijom informacija radi donošenja odluka izaziva potrebu za aplikacijama kakve do pre par godina nisu postojale: . promašaje i stranputice na koje ste zalutali zbog napora učinjenih u prošlosti. Svaki od njih ima svoja posebna svojstva i zahteve u prenosu na mreži. Da biste postigli nešto novo i bolje. od kuhinje do velikih proizvodnih i uslužnih organizacija. ono što je prestalo da bude produktivno. od upravljanja saobraćajem do protivgradnih radara. od tehničkog crtanja do medicine.prenosnim sistemom. od upravljanja komunikacijama do integrisanih vojnih sistema. . Ljudi na početku koriste nove tehnologije da bi radili ono što inače rade –samo bolje. . .mrežom i . Džozef Šumpeter opisao je ovaj postupak kao “kreativno razaranje”. a sa njim i učinjene greške. Postepeno počinju da koriste tehnologiju da rade nove stvari. morate odbaciti ono što je staro. Prenos podataka nije vremenski ograničen i kašnjenja su 10 .. sarađuju po pitanju analize medicinskih nalaza (slike).

Cilj umrežavanja komunikacione opreme jeste formiranje jednog virtuelnog radnog okruženja unutar kojeg bi uređaji razlličitih proizvođača delili svoje resurse (procesnu snagu. pa čak i aplikacija. imidže. Mreža se koristi kao medijum za razmenu podataka između računara. i snabdeven odgovarajućim softverom kojim se ostvaruje kontrola funkcionisanja sistema tako da je omogućen prenos podataka različitih tipova. kod kuće radite na nekom dokumentu koji ćete odštampati na posao. zajedničko korišćenje datoteka i resursa znači kopiranje datoteka na disketu ili CD-RW disk i fizičko prenošenje desketa do nekog drugog sistema. resursa. U tom slučaju dokument uradite kod kuće i pošaljete ga na posao. svojim datotekama biste mogli pristupiti s nekog drugog mesta. Da bi preneli dokument u računar koji se nalazi u vašoj kancelariji morate ga kopirati i fizički preneti što je naporno i vremenski vam treba duže vremena.Možemo svrstati sledeće kao podatke: dokumenta. ili samo network) .podnošljiva. Na primer. mejlove. skupe periferije kao što su štampači. computer network. kao i zajedničko korišćenje nekog uređaja. Kada biste imali mogućnost da ''povežete'' računare. Koliko računar vredi. 11 . ako je izolovan. prenos glasa u neograničenom vremenu i video. ako nije povezan u mrežu? Kod neumreženih računara. diskovi i slično). Računarska mreža je sistem koji se sastoji od skupa računarskih hardverskih komponenti. ploteri. Razvoj računarskih mreža je počeo otprilike kada i razvoj UNIX operativnog sistemapočetkom sedamdesetih godina.više računara je međusobno povezano radi zajedničkog korišćenja datoteka. To znači da sa svog računara pristupaš drugom. međusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za povezivanje) preko komunikacionog kanala . Na ovom principu je zasnovana Računarska mreža ( engl. bilo kom računaru u mreži tako da se rezultati grafickog oblika prikazuju na terminalu korisnika bez obzira što aplikacija koja prikazuje te rezultate radi na fizički udaljenom računaru. tj.

odnosno tele-mašinu za kucanje. elektronski prenos podataka svih vrsta . zvuka. satelitski prenos.-e godine prošlog stoljeća donijele su ogromno povećanje u broju i veličini mreža. bankarstva. godine kada je George Stibitz iskoristio TTY. video. Kako su s vremenom velike kompanije shvaćale da umrežavanjem povećavaju dobit. grafike. OSI je razvijen 1984. dodavale su se nove mreže. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili računarskih mreža. mikrotalasne linije. svako svojstveno 12 . obrazovanja. godine od strane International Organization for Standardization (ISO) koja je predstavljala otprilike 130 država. koje su vrste mreža i na koji način one funkcionišu. Sve današnje mreže su na neki način bazirane na Open Systems Interconection standardu. Postajalo je sve teže i teže "natjerati" mreže koje su koristile različite specifikacije i implementacije da međusobno komuniciraju. Tek 1964. a sve veći deo poslovanja. Rane 80. tj. istraživači sa Dartmoutha su izumeli glavnu mašinu sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima.teksta. skupa sedam slojeva koji određuje različite etape kroz koje podaci moraju proći od jednog uređaja do drugog u nekoj računarskoj mreži.Rezultat tesne veze računarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije. obavlja se preko mreža. Srž se sastoji od OSI referentnog modela. povećavale postojeće. te također primio rezultate istim putem.-ih ove kompanije su polako počele osjećati poteškoće zbog učinjenih proširenja. godine. pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K iz Darthmouth univerziteta u Novom Hampshireu na njegov Complex Number Calculator u New Yorku. Rani razvoj LAN. Prenošenje instrukcija između računskih mašina se prvi put desilo 1940. a sve je to u stopu pratilo i tehnološki razvoj mreža. a smanjuju troškove. Sredinom 80. preko različitih komunikacionih kanala kao što su javne telefonske mreže. privatne kablovske linije. Većina preduzeća postavila je svoje informatičke resurse na mreže. Zato ćemo prvo opisati šta je računarska mreža. proprietary rješenja (rješenja proizvedena od različitih firmi. MAN i WAN mreža bio je haotičan u mnogim pogledima. Polako su te velike kompanije uviđale da se moraju odmaknuti od tzv.

skraćenice TCP i IP potiču od Transport Control Protocol i Internet Protocol. Ovo je naročito značajno ako se radi o velikim bazama podataka kao sto su. Godine 1977. poznatih kao TCP/IP model. respektivno. koji su redji.na svoj način. u malo izmenjenoj formi. mobilni telefoni. sistemi sa glasovnim porukama. to jest protokola po kojima će se komunikacija odvijati. ISO je započeo rad na standardima ovog tipa a kao rezultat takve aktivnosti nastalo je stotinak protokola koji bi trebali biti međunarodno prihvaćeni. Na ovaj način je pre svega postignuta decentralizacija ažuriranja baza što značajno doprinosi valjanosti podataka koji se nalaze u njoj. Da bi računarska oprema različitih proizvođača mogla biti povezana u jedinstveno mrežno okruženje bilo je neophodno izvršiti standardizaciju procedura. Inače. na primer. Pretraživanje i upiti koji se odnose na podatke vezane za lokalno područje stižu i završavaju se na lokalnom serveru dok se oni drugi. Vrlo je čest slučaj da su podaci od interesa uglavnom značajni za odredjeni prostor i da se povremeno pojavljuje potreba za pretraživanjem baza vezanih za druge prostorne oblasi. Skup ovih protokola čine OSI (Open System Interconnection) referentni model. Istovremeno. satelitske antene. Ovakvi problemi se rešavaju tako što se baza distribuira na više računara od kojih svaki čuva podatke lokalnog karaktera i postaje server za to područje. otvorenim rješenjima. Svi serveri se vezuju u računarsku mrežu i obično su fizički locirani u oblast koju predstavljaju. obavljaju razmenom podataka izmedju servera različitih oblasti. baze na nivou cele zemlje. kućni računari koji se povezuju sa poslovnim mrežama i Internetom. Kasnije je.u upotrebu su ušle faks mašine. najčešće međusobno nekompatibilno). a usmjeriti se prema tzv. Poslednjih nekoliko decenija dogodile su se mnoge značajne promene u komunikacionim tehnologijama . 13 . ovaj model prihvaćen kao IEEE standard. i na njima zasniva svoju računarsku mrežu. Mrežno okruženje je omogućilo i radikalnu promenu u organizovanju baza podataka različitih tipova. DOD (Department of Defence) u SAD razvija skup standarda.

narudžbina se štampa i šalje poštom nabavljaču. ulazi u svaki dom. povezuje kopnena vozila. Istovremeno. Pet glavnih područja u kojima je informaciona tehnologija u potpunosti promenila dotadašnji život rada su: 1. Preko 75% svih poslovnih dokumenata koje je štampala jedna organizacija se ručno prekucava u drugoj organizaciji! 14 . Za naručivanje robe ili servisa tradicionalnim putem. Informaciona tehnologija kao zamena za katalog (WWW) U današnje vreme se najčešće poslovni podaci obrađuju na računaru. kompjuteri se nalaze jednako tako u velikim bankarskim sistemima. Informaciona tehnologija kao zamena za televizor (grafika i multimedija) 5. avione. Informaciona tehnologija kao zamena za pisaću mašinu (Word) 3. pružajući bolje usluge i smanjile bi se greške do kojih dolazi u radu na klasičan način. Informaciona tehnologija kao zamena za arhivu (baze podataka) 4. automobilima i dečijim igračkama. Informaciona tehnologija kao zamena za kalkulator (Excel) 2. štampa. brodove i svakog pojedinca. Ako bi se mogućnosti postojećih računara i telekomunikacija iskoristile na pravi način mogle bi umnogome da unaprede poslovanje istovremeno smanjujući troškove. i šalje kupcu. Postojeća primena IT u poslovnim aktivnostima Informaciona mreža pokriva danas kompletnu zemaljsku kuglu. svaku fabriku i društvenu ustanovu. ali su se zadržali stari načini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. račun se priprema. industrijskim kompleksima i upravljanju prometom kao i u mašinama za pranje rublja.4. i isplata se pravi preko čeka.

planiranja.neposredni uticaji obuhvataju uštede u resursima (rad. uštede u vremenu ili pojednostavljenje i racionalizacija nekog poslovnog procesa u preduzeću. što je dokazano njegovom brzorastućom upotrebom. Upotreba informacionih tehnologija ima sve veću upotrebu u formiranju novih proizvoda i 15 .Neposredni i lako merljivi uticaji . Važno je istaći dve vrste uticaja informacione tehnologije na kvalitet poslovanja preduzeća i to: . uz sveprisutnost računara. Čak i ako nije izgovoreni dijalog. Ali danas. i ulaz štampane forme (formulari.Posredni i teško merljivi učinci . odnosno izmeriti. ona je mnogo bliža govoru nego pisanju. Pored digitalnih pogodnosti. Neposredni uticaji se iskazuju brojkama . materijal. omogućavaju bolju vezu sa kupcima. Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vrši se na osnovu efikasnog sistema informacija o međunarodnom i nacionalnom tržištu i tržišnom okruženju.Kada je elektronska pošta počela da se koristi. Sistem informacija omogućava izbor optimalnog rešenja pri odlučivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom uključivanja u međunarodnu razmenu i podelu rada tako što otkriva zakonitosti međunarodnog i nacionalnog tržišta i tržišnog okruženja. itd). Velike zamerka intenzivnom korišćenju faks mašine uputio je taj što ste uklonili kompjutersku čitljivost. kontrole. tokom 80-ih. kao i mogućnostima poslovnog sistema na toj osnovi. koja označava sposobnost kojom primalac može automatski sačuvati. Nove tehnologije su temelj za nove proizvode. jednostavna isporuka slika i grafike. sredinom i krajem 60-ih. prednosti e-pošte su ogromne.posredni učinci su važniji. ali teže ih je pratiti. sve do upravljanja i odlučivanja. Razlozi su bili lakoća korišćenja. Uticaj informacionih tehnologija na uspešnost poslovanja ogleda se preko kvalitetnog informisanja. energija). Stoga nije začuđujuće što je e-pošta bila dramatično prevaziđena od strane faksa. povratiti i manipulisati vašu poruku. e-pošta je i konverzacijski medij. relativno malo ljudi je bilo kompjuterski obrazovano.

što ukljucuje strukturu organizacije i kadrove. kupovanje na daljinu.boljem finansijskom poslovanju preduzeća. itd. a posebno se ističe u sledećim aktivnostima: . roba i usluga. ove tehnologije kod nas polako počinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvođač-kupac. .usluga.identifikacija ostalih ključnih elemenata BPR-a.racionalnom korišćenju kapaciteta. Informacione tehnologije bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje. . Primena informatičkih tehnologija i razvoj menadžerskog informatičkog sistema preduzeća. Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u : . . Ovo sve utiče na poboljšanje položaja preduzeća u poslovanju. Naravno.) omogućavaju sprovođenje kvalitetne poslovne politike preduzeća. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naručivanje. ali i u procesu pružanja usluga preduzeća. .definisanje poslovne strategije. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa. kao i poboljšanju poslovnih aktivnosti unutar preduzeća. Na taj način. . . resursa i energije.modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih.analiza strukture i tokova postojećih poslovnih procesa. 16 . Koristi se u svim njegovim fazama. Informatička tehnologija uz ljudske resurse i organizacione promene je jedan od ključnih elemenata u postupku reinženjeringa.identifikacija i izbor procesa za redizajn. imaju ključnu ulogu u postizanju maksimalnih učinaka procesa reinženjeringa. Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces poslovanja .kvalitetnoj distribuciji materijala. dosadašnji „klasični” proizvođači postaju multimedijalni predstavnici informacija koristeći se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka.

uključujuci sada i fazu izbora.. klasifikaciju. . Dakle.komunikacija između članova projektnog tima. koja izaziva potrebu za distibucijom informacija. Sve faze procesa odlučivanja. Razvoj informatičkih tehnologija omogućio je pojavu računara kao predlagača odluke.dizajniranje i prototipiranje novih procesa. realizuju se uz pomoć računara (programskih paketa). koje su u klasičnom sistemu obavljale 17 . a pri tome nije svejedno kako to radimo. izvršenje i kontrolu. koji obezbeđuje potrebne inpute za normalno funkcionisanje poslovanja. što zahteva infrastrukturu. . U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeđuje: prikupljanje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega. Poslovna logika izaziva potrebu za restrukturiranjem preduzeća. na tom nivou.implementacija i operacionalizacija novih i izmenjenih procesa. kodiranje i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega. ali ju je potrebno povezati i osavremeniti. računar (na osnovu računarskog programa. pravljenje izveštaja i njegovu distribuciju organima koji donose odluke. nego i obavlja niz drugih kreativnih i tehničkih poslova.merenje performansi postojećih procesa. Računar dobija ličnu "inteligenciju". . politika i strategija kao i za izradu odgovarajućih planova i programa poslovnog sistema. Da bi poslovni sistem mogao da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje. znanje i način upotrebe toga znanja. pa može da obavi proces odlučivanja. Usklađivanje tržišnih uslova sa mogućnostima i sposobnostima poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva. potrebno je da raspolaže sistemom informacija. Takvi sitemi nazivaju se ekspertnim sistemima. obradu podataka. koja postoji u nekom obliku. ponovno pronalaženje smeštenih podataka. Informacioni sistem ne obezbeđuje samo informacije za planiranje. interpretaciju informacija. informacija i znanja) ima ulogu predlagača odluke koju čovek može da prihvati ili da ne prihvati. čuvanje i ažuriranje podataka.

odnosno putem računara. mogućnost nabavke i korišćenja novih informacionih tehnologija i informatička kultura. Povoljna opšta društvena klima. Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem povećanja efikasnosti. stanju zaliha. centralizovana štampa svih vrsta dokumenata. Danas se glasovne poruke. državnoj upravi. pejdžeri. kvalitet njegove organizovanosti. stabilnost uslova privređivanja. U proteklih deset godina povećanjem broja personalnih računara. bankama. olakšana je komunikacija na nivou firme. plaćanju. narudžbinama. njegovih pojedinaca prema informaciji. kontroli. prodaji. posebno privrednog sistema. budžetu i drugim podacima neophodnim za odlučivanje. mogućnost čuvanja svih važnih informacija na jednom mjestu. zdravstvu i farmaceutskoj industriji. pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema. elektronska pošta i video konferencije široko primenjuju u poslovnoj komunikaciji. kao posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene "elektronskim putem". razmjena dokumenata na brži. efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. Sve veću primenu imaju i sistemi za podršku nadzoru. odlučivanju i planiranju. Prednosti računarskih mreža su: povećanje produktivnosti rada. turističkim agencijama i prodavnicama. povoljno utiču na razvoj informacionih sistema.organizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi značajne promene u organizacionu strukturu i sistem upravljanja. pristup Internetu i upotreba elektronske pošte sa svih računara u mreži. otvorenost društvenog sistema. upotrebom i širenjem javne mreže Interneta. Važna osobina elektronske trgovine je to što pruža podjednake šanse za poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzećima. faks mašine. izdavačkim i štamparskim preduzećima. sigurniji i jednostavniji način. mobilni telefoni. U daljem tekstu biće ukratko prikazana primena informacionih tehnologija u preduzećima. U preduzećima rukovodioci koriste informacione tehnologije za obezbeđenje podataka o narudžbini materijala. tako da su one bolje organizovane i po potrebi dostupne svim računarima u mreži. pristup i odnos društva. 18 .

bankomata (ATMs – Automatic Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje (EFTPOS . Elektronska vlada omogućava transformaciju ogromnog državnog aparata. efikasnu i jeftinu vladu informatičkog doba. Pri tome.Electronic Funds Transfer at Point-of-Sale). i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta. Poslovanje banaka drastično je promenjeno s početkom primene plastičnih kartica. 19 . organizovanog tako da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a ne potrebe građana) u jednu visprenu.Državne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne količine podataka koristeći informacione tehnologije što dovodi do kvalitetnijeg servisa građanima. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne sisteme kao pomoć pri dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogućeg tretmana. predviđanja i sl. U ostvarivanju ciljeva uspešnog polovanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji informaciona tehnologija i softverski alat su od velike pomoći. Veoma efikasan način unapređenja usluga koje pruža država svojim građanima je uvođenje elektronske vlade. već njeno potpuno reoblikovanje. zaposlenim u upravi i drugim vladama. Elektronska vlada koristi računarske i telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih izmena u pružanju servisa građanima i javnosti. poslovnim subjektima. evidentiranje. koji obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije građana. značajno je shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju poslovanja vlade. pružaju pomoć medicinskom osoblju u radu. Zahvaljujući medicinskim bazama podataka moguće je unaprediti zdravstvo i olakšati mere zaštite zdravlja. Elektronski zdravstveni zapisi. U domenu upravljanja podacima: za sakupljanje. po funkcijama usaglašenu sa potrebama građana. skladištenje i obezbeđenje podataka za podršku odlučivanju. ekstraneta i Interneta između ostalog omogućavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kućama i apotekama. Umrežavanje i telemedicina – mrežni sistemi u obliku intraneta. Internet bankarstvo i plaćanje računa putem Interneta predstavlja takođe primer primene novih informacionih tehnologija u savremenom poslovanju.

Takođe. Za razliku od železnice. mreže puteva ili elektriciteta. Bar-kod čitač služi za unos podataka. a takođe utiču jedan na drugoga i razumeju se. Kako loša komunikacija može da znači i loše rukovodstvo.nervni centri" u mreži obrade informacija.Izdavačka i štamparska preduzeća svoje poslovanje danas ne mogu da zamisle bez primene računara koristeći softver za obradu teksta i slika. Turističke agencije. ljudi izmenjuju i dele informacije. koja je osnovna sirovina za stvaranje znanja.. Ako ste generalni menadžer ili član užeg rukovodstva bićete mnogo uspešniji u svom profesionalnom poslu ako razumete kako se grade i koriste uspešni Informacioni sistemi i kako se njima upravlja. Rukovodioci služe kao . pri čemu se naziv proizvoda. šalju i obrađuju informacije. a sa druge strane usmerene su ka pružanju informacija potencijalnim turistima. Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za efikasnu obradu transakcija. Većina rukovodilaca provede skoro 90% svog vremena u komunikaciji. 20 . turističke agencije koriste savremene informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i mesta u hotelu. Nekoliko faktora određuju IT tehnologije koje se mogu upotrebiti radi pružanja komunikacione podrške određenim organizacijama ili grupama korisnika. koja se naziva organizacija. Informacione tehnologije se s jedne strane koriste za donošenje odluka u turističkim organizacijama radi pomoći u vođenju poslovne politike. organizatori putovanja i veliki hotelski lanci sve više koriste informacione tehnologije u svom poslovanju. Zatvaranje te slavine bi dovelo do stvaranja socijalne pustinje. velike aviokompanije. i međusobno i sa drugima. kako unutar tako i izvan organizacije. Takav sistem predstavlja osnovu za uspešno praćenje i kontrolu zaliha. količina i cena prikazuje na displeju registar kase kao i na računu. gde stalno sakupljaju. rukovodioci moraju efikasno da komuniciraju. krajnji proizvod informacione tehnologije je informacija. Putem komunikacije.

Tako. Geografska udaljenost između te dve mreže ne čini nikakvu prepreku u njihovoj komunikaciji. one mogu biti na suprotnim stranama zemaljske kugle i komunicirati bez ikakvih problema. On omogućava korisniku brz dolazak do informacija u obliku Web dokumenta (Web stranica). bude organizirana na jedinstven način. Putem Interneta je moguće iz bilo koje lokalne mreže na svetu (koja mora biti deo Internet mreže) uzeti podatak sa bilo koje druge mreže (koja takođe mora biti deo Internet mreže). a ponekad ga zovu i "Mrežom svih mreža". priključenje na neku lokalnu računarku mrežu ujedno znači i priključenje na sam Internet." Za pristup Internetu potrebno je imati modem. Kvalitetno urađena Web stranica bogata informacijama. preko reklamiranja. 21 . do kojih je lako doći. World Wide Web ili kraće samo Web) predstavlja trenutno najatraktivniji i najkorisniji servis na Internetu. računar i prigodni softver. Jedini zadatak da se neka mreža doda Internet mreži je da ta računarska mreža.Internet predstavlja najveću svetsku računarsku mrežu. Uz pomoć toga. telefonsku liniju. kupovine i novčanih transakcija do zabave i rekreacije. kao i sve druge Internet mreže. Današnje Web stranice pružaju mnoge mogućnosti: od informiranja. "Internet možemo definisati i kao globalni informacijsko-komunikacijski sastav koji povezuje i spaja računarske mreže pojedinih zemalja i organizacija. WWW (engl. Jedino se sporost javlja kao problem u komunikaciji. Jedino što se mora ispuniti je da ta lokalna mreža mora biti deo Internet mreže. jer je logično da će dve susedne lokalne mreže puno brže komunicirati nego dve udaljene. je ono što korisnik želi i ono što je privuklo korisnike. To ime je dobio zbog toga što ujedinjuje lokalne računarske mreže daljem sveta sa svrhom globalne razmene podataka između krajnjih korisnika. i kao takav on se bavi prikupljanjem. obradom i distribucijom informacija (podataka) u svim komunikacijskim mrežama koje omogućuju pretraživanje bilo koje lokacije u mreži sa bilo koje druge lokacije u toj istoj mreži. sa zajedničkim komunikacijskim protokolima i mrežnim uslugama.

Uprkos tome svakodnevno smo svedoci krize poslovnog komuniciranja. složenim odnosima razmene informacija koristi se informacioni sistem koji je nastao isključivo iz potreba kontrole hijerarhijske organizacije. a to su poslovne komunikacije. U tome leži i najveći izazov i pretnja jer: «Ako imate hardver pete generacije. sada moramo da promenimo naša shvatanja šta mi možemo da uradimo sa kompjuterima». Max Hopper ističe značaj potrebe za što bržom promenom uloge informacionog sistema na sledeći način: «Ne radi se o tome šta tehnologija može da uradi.Kako bi korisnik što brže i lakše došao do željene Web stranice (adrese) stvoren je servis za pretraživanje Web stranica.informaciona tehnologija se ne koristi na pravi način. Tužnija strana ove priče koja preti da postane euforična. Kao što smo promenili ono što kompjuteri mogu da urade. U novim. a druga je ona nasleđena. Poenta je u tome šta vi možete da uradite sa tehnologijom i da li je to od strateškog značaja za vašu organizaciju ili ne. Zaključak je jasan . softver četvrte. 22 . sistem će raditi u drugoj generaciji!!!» • Previše direktora veruje u to da će se odgovarajući tokovi informacija uspostaviti onog časa kada se implementira najmodernija informaciona tehnologija • Većina direktora ne donosi odluke na osnovu informacija koje pružaju njihovi računari. Svi problemi u primeni informacione tehnologije su posledica sukoba dve informacione strukture: jedna je ona koja se uspostavlja novim načinom poslovanja i odgovorima koje traži mrežna ekonomija. je nepobitna činjenica da se informacioni sistemi ne koriste tamo gde je njihova primena najpotrebnija. kadrove treće i organizaciju druge generacije. Iz godine u godinu razvijaju se novi načini razmena informacija čime se stvaraju sve jače i brojnije interakcije među ljudima.

Neka se samo spomene da je IP korišćen. u jednu bi donelo bezbroj koristi i priličnu uštedu. 23 . Prva potreba implicira da mreža treba da bude pogodna za prenos svih tipova saobraćaja. Karakteristike novijih tehnologija: • Pogodne za sve tipove saobraćaja • Brze i pouzdane • Lake za korišćenje i upravljanje • Razne usluge servisa. dve ili vise odvojenih mrežnih tehnologija uslužuju obične kompjutere današnjice. U drugu ruku ATM je tehnički superiorniji i ima sva svojstva NMT i nudi više kontrole korisniku i operatorima mreže ali je relativno nov. RSVP i drugi) obećavaju da poboljšaju svoju funkcionalnost i popune NMT potrebe. sada odvojenih mreža. Spajanje ovih. Videćemo u budućnosti koji će prevagnuti. Obe imaju prednosti i mane koje nećemo razmatrati u detalje. Trendovi mogućeg razvoja u poslovnom sistemu Svi se slažemo da će novije mrežne tehnologije morati da budu različite od onih koje se sada koriste. Koje bi karakteristike posedovala takva mreža? Pre svega morala bi da bude univerzalna. Trenutno postoje dve veće tehnologije koje se bore za dominaciju u bliskoj budućnosti: ATM i IP. Ispod je lista kvalitetnih servisa potrebnih za određene tipove saobraćaja i aplikacija. nepoznat i skup. druga treba da omogući korisnike da dinamički iskorišćavaju kapacitete koji su potrebni i treća treba da omogućava korisnike da odaberu kvalitet servisa potrebnog za određeni prenos podataka i aplikacija. Najčešće su to u pitanju telefonske mreže za glasovne komunikacije i LAN za komunikaciju sa podacima kompanija ili sa ostatkom sveta. fkeksibilna i trebala bi da nudi poželjan kvalitet svojih servisa.5. dobro proučen i dolazeći protokoli (IPv6.

i isplata se pravi preko čeka.Menadžeri organizacija budućnosti prepoznaće sve izazove unapred. ekstraneta i elektronske trgovine menjaju način na koji se posluje u skoro svim organizacijama. štampa. ali su se zadržali stari načini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. pružajući bolje usluge i smanjile bi se greške do kojih dolazi u radu na klasičan način. Ova nova vrsta računarstva pomaže 24 . Internet. Interneta. intraneta. Za mnoge koji mukotrpno pokušavaju da nauče kako najefikasnije iskoristiti prednosti. intranet i ekstranet se mogu koristiti na više načina radi sticanja konkurentske prednosti u korporacijskom okruženju. i šalje kupcu. saradnji i otkrivanju informacija. ali najznačajnija poslovna inovacija se danas ogleda u doprinosu komunikaciji. a njih čini najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja.Informaciona tehnologija kao zamena za telefon i fax (digitalizacija informacija) . Preko 75% svih poslovnih dokumenata koje je štampala jedna organizacija se ručno prekucava u drugoj organizaciji! Sve veća upotreba Weba. Ako bi se mogućnosti postojećih računara i telekomunikacija iskoristile na pravi način mogle bi umnogome da unaprede poslovanje istovremeno smanjujući troškove. račun se priprema.Informaciona tehnologija kao zamena za čoveka (mnogo efektivnija i efikasnija poslovna komunikacija) U današnje vreme se najčešće poslovni podaci obrađuju na računaru. Za naručivanje robe ili servisa tradicionalnim putem. stavljajući u prvi plan inovativne primene informacione tehnologije. Područja u kojima je moguće ostvariti značajnu prednost nad konkurencijom ili barem u velikoj meri povećati efektivnost i efikasnost su: . narudžbina se štampa i šalje poštom nabavljaču.

Koristeći postojeća iskustva na Internetu započeta su istraživanja o tome šta se sve od Interneta može preuzeti. koji bi bio dovoljno pouzdan i zaštićen za poslovne primene. međusobno ne konkurišu na tržištu. a drugima (koje su iz nekog razloga u krizi) jednostavno da opstanu. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu. Na taj način nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža.nekim inovativnim kompanijama da se istaknu. 25 . u interesu je zajedničkog vlasnika da one usko sarađuju i da. ali ne i geografskim. U suštini to su mini-Internet-ovi koje su razvile pojedine organizacije ili grupe organizacija. intranet se takođe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na različitim lokacijama Ekstranet (engl. Intranet je neočekivani korak suprotan Internetu. a hardver i softver podrške se standardizuju logično je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. a šta dodatno napraviti da bi se na istom principu napravio softver. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme. Extranet) je oblik povezivanja računarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji čine određenu poslovnu asocijaciju. a često se bave i sasvim različitim delatnostima. Iako su članice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu. Primer takvih sistema su holding kompanije. verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija između korisnika početi da dobija znatno drugačije i raznovrsnije oblike. koje se sastoje iz većeg broja organizacija čiji je vlasnik zajednički. po mogućnosti. pa im je zajednička i uprava (najviši menadžment). Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne računarske mreže povežu prema standardima Interneta. Kako se koncept intraneta širi.

No. u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer. • dogovaranje zajedničke strategije nastupa na tržištu. Tokom istorije mnoga društva su se dobrovoljno odrekla vrednih tehnologija na sopstvenu štetu. To će najčešće biti slučaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljač one druge. Jedna od najvažnijih karakteristika moderne organizacije je da ljudi sarađuju kako bi izvršavali svoj posao. već se povezuju po potrebi. kao što su: • stvaranje zajedničke tržišne slike. kako bi ostvarile neki poslovni interes. još i više potencira važnost ekstraneta. možda i povlašćenim aranžmanima. Zašto se uvek čudimo zbog čega monopoli često ignorišu tehnologije koje bi ih učinile još moćnijim? Ako pokušavate da objasnite koji značaj imaju nove tehnologije nemojte se iznenaditi žestinom pruženog otpora. s njegovim blistavim perspektivama. U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlačnijim rešenjem. ad hoc. holdingu). Činjenica da organizacija može da bude mnogo više konkurentna zahvaljujući informacionoj tehnologiji. ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim količinama i u dugoročnijim. 26 . • koordinirani PR i javno oglašavanje. • usaglašavanje odnosa s potrošačima i sl. ne znači automatski da će je operativni i srednji menadžeri dočekati raširenih ruku i sa radošću žrtvovati svoja radna mesta u korist progresa. Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajednički web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. To dovodi do unapređenja zajedničkih marketinških aktivnosti. Koncept elektronskog trgovanja među organizacijama (B2B).

Novo pravilo: svaki zaposleni donosi neke odluke (tehnologija .sistemi za podršku odlučivanja i pristup bazama podataka). • Menadžeri donose sve odluke. Novo pravilo: moguće je stvoriti mešovitu organizaciju te istovremeno koristiti prednosti centralizacije i decentralizacije (tehnologija . Kod primene informacionih tehnologija na racionalizaciju i inventivnu analizu poslovnih procesa postoje pravila koje valja primenjivati pri projektovanju informacionih sistema preduzeća.telekomunikacione mreže). • Poslovni sistem treba izabrati između centralizacije i decentralizacije. 27 . Pogledajmo kako stara pravila bivaju zamenjena novima (u zagradi je navedena ona informaciona tehnologija koja to omogućava ili uzrokuje): • Informacija postoji istovremeno samo na jednom mestu.Induktivni pristup osnovno je pitanje primene informacione tehnologije. Novo pravilo: Informacija se istovremeno pojavljuje i koristi na toliko mesta u organizaciji koliko je potrebno (tehnologija zajednička baza podataka i korporacijki intranet). • Zaposleni na terenu trebaju lokalnu kancelariju u kojoj će se prikupljati. inventivne i konceptualno drugačije pristupe? Većina korisnika informacionih tehnologija pitaće se kako mogu poboljšati postojeću organizaciju. Novo pravilo: zaposleni šalju i primaju informacije tamo gde rade (tehnologija . Novo pravilo: generalisti mogu obavljati poslove eksperata (tehnologija .interaktivni videodisk i multimedija).bežična komunikacija i prenosni računari). Oni će kao glavni cilj želeti informatizaciju postojećeg posla. njegove organizacije i načina obavljanja svih transakcija. • Najbolji kontakt s kupcem je lični kontakt. • Samo eksperti mogu obavljati složene poslove. Novo pravilo: najbolji kontakt s kupcem je delotvorni kontakt koji može biti posredovan raznim novim medijima (tehnologija . postojeće proizvodne ili poslovne procese primenom nove tehnologije.ekspertni sistem). obrađivati i pohranjivati informacije. Treba li nove tehnologije primeniti na rešavanje problema istim načinom kojim smo primenjivali staru tehnologiju? Ili treba tražiti nove.

sve moćniji hardver i softver). linijski kodovi). Novo pravilo: planovi se mogu konstantno revidirati i prilagođavati novim uslovima (tehnologija . a ne čovek. Ovo znači da će se poboljšati komparativna prednost računara u odnosu na ljude. Mobilna trgovina. Umreženo računarstvo.). Odnos trošak/perfomansa: Za oko 10 godina. Nova pravila omogućavaju racionalnija organizaciona rešenja i daju podlogu za radikalno drugačije pristupe definisanju različitih poslovnih procesa i njihovo informatiziranje u okvirima informacionog sistema preduzeća Opšti trendovi relevantni za svaki računarski sistem su : · · · · · · · · · · Odnos trošak/perfomansa. Umreženo preduzeće. Objektno-orijentisano okruženje i menadžment dokumenata. • Planovi se povremeno revidiraju i ažuriraju. roba na putu od skladišta do kupca) same vrše svoju identifikaciju (tehnologija . Vremenom. Intranetovi i ekstranetovi.automatska identifikacija.• Treba tražiti da bi se saznalo gde se što nalazi. Optičke mreže. memorije. Mrežni računar. itd. 28 . Internet. sve više i više rutinskih zadataka će obavljati računar. tako da će se odnos trošak/perfomansa računara u odnosu na manuelni rad poboljšati za faktor 100. U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostručiti. Korporativni portali. Novo pravilo: stvari (npr. računar će koštati isto koliko i danas ali će biti oko 50 puta jači (u terminima brzine obrade.

Ova tehnologija se brzo razvija. telefon. koristeći protokole Interneta. Sve veći broj organizacija koristi intranet za internu komunikaciju. poput pretraživača i mašina za pretraživanje. Tehnologija umreženog računarstva omogućava korisnicima da dođu do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. godine. televizija. Internet: Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. koje je zasnovano na bežičnim mrežama. Objektna tehnologija omogućava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajednički korišćene.Objektno-orijentisano okruženje je novi način programiranja i korišćenja računara od koga se očekuje da znatno smanji troškove izgradnje i održavanja informacionih sistema. Fiber-optička mreža i bežična infrastruktura. Trgovina zasnovana na lokaciji (L-trgovina) je aplikacija m-trgovine koja može ponuditi potrošačima informaciju o mestu gde mogu da nađu bilo šta što žele da kupe. Intranet: Intranet je koorporativna mreža koja funkcioniše sa tehnologijama za Internet. omogućiće Internetu da stigne do svake kuće. Povećana upotreba multimedije i objektno orijentisano programiranje će učiniti elektronski menadžment dokumenata jednom od najvažnijih tema informacionih tehnologija. radnog mesta i škole. kupovane i/ili ponovo korišćene. 29 . što će izazvati promenu načina na koji živimo. To je komercijalna primena mobilnog računarstva. Pametni aparati su kućni aparati koji su povezani sa Internetom. učimo i radimo. Integrisano kućno računarstvo: Kućno računarstvo. kućni sistemi obezbeđenja i druga sredstva će uskoro biti integrisana i njima će se upravljati iz jedne jedinice. moglo bi da ih bude oko 750 miliona do 2007. M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovođenje elektronske trgovine preko bežičnih aparata. godine.

Koriste se kod Interneta. tako i ljudi izvan firme. videa. kao što su potrošači ili snabdevači. Umreženo preduzeće: Različite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u mrežu cele firme. multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi. Optičke mreže su telekomunikacione mreže velikog kapaciteta koje pretvaraju signale u mreži u svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optičkih vlakana. informacije i znanje. Korporativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korporativne podatke.Ekstranet: Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono što se zove ekstranet stvara snažne sisteme za komunikaciju i saradnju između organizacija. 30 . koja je proširena na sve poslovne partnere. Umreženo preduzeće omogućava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje.

Zaključak Možemo da zaključimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija povećavaju važnost informacionih tehnologija i na poslu. Povoljna opšta društvena klima. posebno privrednog sistema. efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. pristup i odnos društva. povoljno utiču na razvoj informacionih sistema. i kod kuće. Drugo. kvalitet njegove organizovanosti. političko-pravna. otvorenost društvenog sistema. mogućnost nabavke i korišćenja novih informacionih tehnologija i informatička kultura. njegovih pojedinaca prema informaciji. kadrovska. tehnološka i psihološka ograničenja. Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem povećanja efikasnosti. problem brzog zastarevanja sklopovske i programske opreme rešavati ugovaranjem održavanja opreme. organizaciona. 31 . stabilnost uslova privređivanja. pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema. zbog čega je važno učiti o njima. Postoje i ograničenja u korišćenju informacionih sistema kao što su: društveno-ekonomska. neophodne u svakodnevnom radu korisnika. sa isporučiocem opreme. Prilikom izrade poslovnog rešenja temeljnom analizom treba predvideti dalji mogući razvoj te početno rešenje kreirati na fleksibilan način da se lako može prilagoditi budućim zahtevima. U poslovno rešenje trbalo bi ugraditi najsavremenije komponente koje tržište trenutno nudi i koje će omogućiti konkurentnost i u perspektivi.6.

wikipedia. 3. Milan Kukrika . Literatura 1. zbornik radova na stručnom skupu 3. za raz.eMagazin 2. Analiza i poboljšanje poslovnih aktivnosti upotrebom informacionih tehnologija. Mr Milan Nikolić. http://www. http://en.dr Zvonko Sajfert. Siniša Minić 4. Vikipedija.org. dipl.org/wiki/History_of_computing_hardware 6. . Teh. 7−9.Poslovne komunikacije.Doc. Internacionalna Konferencija. maj 2010.ing.rs/docs/Informacione%20tehnologije. ing. Dragan Kreculj . Informacione tehnologije . Istorijat razvoja računarskih sistema. dipl. sa Interneta 5. Miloš Vorkapić .pdf 32 . fakultet Čačak.edu. .raf.7. Reinženjering poslovnih рrocesa i informatičke tehnologije.