Rudolf Štajner

POLJOPRIVREDNI KURS
GA 327 Naslov originala Rudolf Steiner Geisteswissenschaftliche Grundlagen zum Gedeihen der Landwirtschaft Landwirtschaftlicher Kursus Acht Vorträge, eine Ansprache und Fragenbeantwortungen, Koberwitz bei Breslau 7. bis 16. Juni 1924.

1

SADRŽAJ Umesto predgovora Dornah, 20. jun 1924. Izveštaj Rudolfa Štajnera o poljoprivrednom kursu Prvo predavanje Kobervic, 7. jun 1924. Osamostaljivanje ljudskog i ţivotinjskog ţivota od spoljašnjeg sveta

I deo: Uslovi za napredovanje poljoprivrede Drugo predavanje Kobervic, 10. jun 1924. Snage Zemlje i kosmosa Treće predavanje Kobervic, 11. jun 1924. Iskorak u delatnost prirode Delovanje duha u prirodi Obraćanje Rudolfa Štajnera Kobervic, 11. jun 1924. Četvrto predavanje Kobervic, 12. jun 1924. Snage i supstance koje doseţu do duhovnog: pitanje Ċubriva Prva rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 12. jun 1924. RazreĊivanje, mešanje i rasturanje Ċubriva iz kravljeg roga; ĉuvanje i upotreba kravljih rogova; podsticanje semena u haos; sposobnost reprodukcije i hranljivost ţitarica

II deo: Posmatranje makrokosmičkog kao zadatak duhovne nauke: napredovanje zemlje i biljaka Peto predavanje

2

Kobervic, 13. jun 1924. Pravilna supstancijalizacija Ċubriva Druga rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 13. jun 1924. Uopšteno o Ċubrivu; pojedinosti o preparatima za Ċubrenje; uzimanje hrane iz atmosfere

IIIdeo: Individualizacija mera u poljoprivredi Šesto predavanje Kobervic, 14. jun 1924. Suština korova, ţivotinjske štetoĉine i takozvane biljne bolesti pred forumom prirode Treća rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 14. jun 1924. O vodenom korovu, kupusnoj kili, gljiviĉnim oboljenjima vinove loze, plamenjaĉi; pitanje konstelacija; mineralno Ċubrivo Sedmo predavanje Kobervic, 15. jun 1924. Intimnija uzajamna delovanja u prirodi: odnos zemljoradnje, voćarstva i stoĉarstva Osmo predavanje Kobervic, 16. jun 1924. Suština ishrane Četvrta rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 16. jun 1924. Đubrivo i osoka; pitanje zvezdanih konstelacija; uloga elektriciteta u prirodi; kiseljenje stoĉne hrane; zelenišno Ċubrenje; upotreba ljudskog Ċubriva; moralnost i uverenje Pogovor Napomena švajcarskog izdavaĉa Praktiĉna primena smernica datih u poljoprivrednom kursu

3

Guenther Wachsmuth. dakle. To je onda trajalo do pola dva ili ĉetvrt do dva. da je izvestan broj poljoprivrednika. Potom se predavanje pretvaralo u doruĉak. Jer nije sitnica na jednom mestu – do koga se od Breslaua vozi automobilom tri ĉetvrti sata – smestiti ceo skup ljudi i pri tom ih bogato ugostiti. Pre svega. jun 1924. pošto su svi oni kao i ĉlanovi uprave Geteanuma. 1867-1948. 3 Carl Wilhelm Graf von Keyserlingk. pa su mnogi putovali iz Breslaua u Kobervic. 4 Boţićno zasedanje sa osnivanjem Opšteg antroposofskog društva 1923 /24. Nisu svi mogli tu da stanuju. Elisabeth Vreede. Marie Steiner-von Sivers. ĉlanova Antroposofskog društva. koje je trajalo otprilike do jedan sat. A taj skup se sastojao od preko stotinu uĉesnika. dugo nisam mogao da doĊem. nemaĉki pravnik. pravi antroposofski praznik Duhova. holandska matematiĉarka. Ali to nije moglo biti pre Duhova. što je bilo vrlo zanimljivo. 1893-1963. Bio je to lep praznik Duhova. u antroposofskom smislu. meĊutim. 4 . koji je bio odavno obećan. druga ţena Rudolfa Štajnera i jedna od njegovih najbliskijih saradnica. reĉeno: ili ćeš mi doneti sasvim konkretno obećanje da će se taj kurs odrţati u narednih pola godine ili se uopšte ne vraćaj. ekonomista i antroposof. Eto to je bio udeo Kobervica u celoj organizaciji. ja sam mu rekao. 1869-1928. 1879-1943. Poĉinjalo se sa predavanjem.3 Moţe se sa zadovoljstvom reći da smo tamo bili primljeni. Izveštaj Rudolfa Štajnera o poljoprivrednom kursu Upravo sam se vratio iz Kobervica kod Breslaua. Njemu je. radi se o tome. kolika je to bila velikodušnost. Poljska. gospoĊica Vrede i dr Vaksmut. Još za vreme Boţićnog zasedanja4 boravio je sinovac grofa Kajzerlinka ovde u Dornahu. No. Pošto je taj sinovac došao sa takvom namerom. a ja. na sasvim izvanredan naĉin. izrazio ţelju da im odrţim kurs o stvarima koje se tiĉu poljoprivrede. Društvo se obiĉno sastajalo oko jedanaest sati u Kobervicu. Onda bi se do tri sata odrţao još jedan razgovor na poljoprivredne teme. astronom i antroposof. kada je bio poslat ovamo. 20. 1 2 Breslau danas Vroclav u Donjoj Šleskoj. pri ĉemu su gosti mogli da koriste skoro ceo zamak. naši ĉlanovi. prirodno je da se radi o stanovištima vezanim za praksu. I tako je to trajalo deset dana.1 sa puta koji je ovom prilikom sluţio jednom odreĊenom cilju. Kod takvog praktiĉnog ţivotnog podruĉja. i pošto je govorio tako odluĉno. koja bi bila zasnovana na antroposofskim istraţivanjima.2 mogli da budu gosti zamka Kobervic i našeg dragog prijatelja grofa Kajzerlinka. gospoĊa Štajner. a on je inaĉe mnogo toga znaĉajnog uradio u svetu. koje je trebalo ugostiti svaki dan. dešavanje je bilo zatvoreno i izuzetno zadovoljavajuće za uĉesnike. Stoga su tamo oĉekivana sasvim praktiĉna stanovišta. I zaista. a taj cilj je bio povezan sa opšteantroposofskim.UMESTO PREDGOVORA Dornah. ako ikako bude moguće taj kurs će se odrţati. su doputovali izdaleka uglavnom sa namerom da na vrlo ozbiljan naĉin doĊu do stanovišta o ovoj oblasti ljudske delatnosti. Vidite. koji se bave poljoprivredom. Prvi sekretar i blagajnik Antroposofskog društva u Dornahu. Moram da kaţem da ni grofici ni grofu Kajzerlinku nije bilo lako da organizuju ovaj kurs. kao što već znate. a ne teoriju.

jer smo naišli na izvanrednu predusretljivost. Ona se najviše udaljila od racionalnih principa. verovali ili ne. Zatim ono što spada u najzanimljivije – tajne Ċubriva. prema kojima se suzbijaju biljne bolesti. obrazovan je Ogledni krug. TakoĊe je u moralnom stavu tamo bilo neĉeg sasvim gvozdenog. Stvarno mislim da se za to zemljište mogu naći još mnogi naĉini upotrebe pošto je izvanredno bogato gvoţĊem. dakle. veze. kosmiĉko-zemaljsko pitanje. uništavaju štetoĉine i paraziti u poljoprivredi. rekao bih. od kojih ljudi u stvari ţive. nego je i ono što ĉovek svojim trudom izvlaĉi iz zemlje i neposredno iznad nje u ubrzanoj degeneraciji. prirodnonauĉna sekcija bi trebalo da prema dobijenim osnovama izradi principe. principi prema kojima se Ċubri. o sasvim znaĉajnoj temi. Tu postoje izuzetno zanimljive oblasti: ratarstvo. zatim od ostalih osobina tla. koji su spremni da tesno saraĊuju sa prirodnonauĉnom sekcijom pri Geteanumu. biljnih i ţivotinjskih štetoĉina. moţe otprilike da izraĉuna za koliko će se decenija ti proizvodi toliko degenerisati da će još u toku ovog veka postati neupotrebljivi za ishranu! Dakle. ne samo degenerisan moralni razvoj ĉoveĉanstva. što se danas smatra naroĉito znaĉajnim zato što je. I principi koji su zatim tokom kursa navedeni. pozdravljajući domaćine kuće. Već je o Boţiću grofov sinovac ovde u Dornahu nastupio na gvozden naĉin. koji su saĉinjavali tu prisutni antroposofski poljoprivrednici. poĉevši od geoloških osobina tla. Vrlo malo ljudi zna da su se u toku poslednjih decenija u poljoprivredi svi proizvodi. da je u naše vreme. Kod poljoprivrednog kursa je prvo trebalo razraditi preduslove razvoja razliĉitih oblasti poljoprivrede. stoĉarstvo. koje su izvanredne tajne. Kada ĉovek doĊe u Kobervic i hoće prvo da opere ruke. dakle. moţe videti vrlo mnogo od poljoprivrede. To je danas statistiĉki utvrĊeno. tako da tu vlada nešto što je svesno cilja i tako energiĉno da nisam mogao da kaţem ništa drugo nego gvozdena grofica i gvozdeni grof. Radi se. Zato sam odmah prilikom prvog ruĉka. parazita i suzbijanja biljnih bolesti. nego su vaţne i za dalji opstanak ţivota na Zemlji u fiziĉkom smislu – pošto ĉovek mora da ţivi od onoga što nosi zemlja. o mogućnostima Ċubrenja. Naime. A i mnogo se videlo. zemljište je potpuno natopljeno gvoţĊem. kako ga je nazvao grof Kajzerlink. upravo poljoprivreda pod uticajem materijalistiĉkog pogleda na svet. To poljoprivredno dobro obuhvata trideset hiljada jutara. sve su to danas goruća pitanja u oblasti poljoprivrede. Pošto se govorilo o principima. degenerisali i dalje se u velikoj meri izvanredno brzo degenerišu. ţivotinje. od svih ĉinjenica koje uopšte dolaze u obzir: blizina 5 . O tome se govori u poljoprivrednim udruţenjima. A u vezi sa kursom i sa razgovorima koji su se nadovezivali na njega. Upravo se u poljoprivredi pokazuje da se iz duha moraju uzeti snage koje su danas sasvim nepoznate i ĉiji znaĉaj nije samo u tome što će se u poljoprivredi nešto popraviti.Bilo je stvarno izuzetno videti poljoprivredno dobro Kobervic i okolinu. ako se nije sasvim tupo u to uţiveo. kod ovoga se apsolutno radi o pitanju koje je u najeminentnijem smislu. šumarstvo. da bi se pokazalo pod kojim se uslovima razvijaju najrazliĉitije vrste biljaka. moţe odmah da primeti da u umivaoniku ima gvoţĊa. ali u odnosu na to su ljudi nemoćni. prešlo se potom na ono što treba prvo uraditi da bi se došlo do reforme Ċubrenja. o mogućnostima prehrane stoke. nego ako malo razmišlja o stvarima sa kojima se svakodnevno ili bar jednom godišnje suoĉava. povrtarstvo itd. zemljište u Kobervicu sadrţi mnogo gvoţĊa. rekao da mi pre svega pada u oĉi da je kod Kajzerlinka sve od gvoţĊa. prema kojima se suzbija korov. u epohi prelaza od kali juge prema vremenu svetlosti. na primer. I zaista svuda smo nailazili na gvoţĊe. I današnji materijalistiĉki poljoprivrednik. Prema tome. Za sve ovo su prvo postavljeni principi. Tu se. Ono spada u jedno od najvećih poljoprivrednih dobara. Već je tako. do reforme suzbijanja korova.

Bilo je i onih zainteresovanih za poljoprivredu koji tada nisu mogli da uĊu u ovaj krug. Njima je izriĉito traţeno da – po starom antroposofskom obiĉaju – ne izbrbljaju okolo odmah sve o tome. Parizu. I ne bi bilo pravedno da neko ko je taj sadrţaj samo ĉuo brblja okolo o tim stvarima. koji je baš danas izašao. to se zaista svuda od srca prihvata na je dan ne samo jasan već i izuzetno duševan naĉin. MeĊutim. da strujanja ne teku samo napolje. To su razlozi zbog kojih mora da postoji taj poljoprivredni istraţivaĉki krug. deo V. pošto nema nikakvog smisla da se o ovim stvarima samo priĉa. ne bi trebalo da izaĊu van okvira kruga poljoprivredne zajednice. iako danas ponešto od toga još uvek moţe izgledati ĉudno: mi smo to isprobali. To je moglo vrlo jasno da se vidi na veĉernjim predavanjima za ĉlanove. Ovom prilikom mogu opet da naglasim. o tome ću govoriti naknadno – a svaki dan je završavan jednim predavanjem za ĉlanove Antroposofskog društva. kako verujem. nego i da im u susret kreću srca uĉesnika. da svako moţe da kaţe. Tu je izveštaj o svim dešavanjima u Breslau. To su stvari koje se pre svega odnose na ovaj. 1882-1943. Podrazumeva se da će pri tom na najrazliĉitije naĉine tu takoĊe biti zastupljena ĉitava Slobodna visoka škola uopšte. GA 239. Ezoterna posmatranja karmiĉkih veza. U Breslau je na Duhovsku nedelju prireĊena i jedna euritmiĉka predstava. Tako da će upravo prema nastojanjima. da bi se isprobalo ono što je na kursu dato u obliku praktiĉnih uputstava ili je bilo navedeno u raspravama. Pošto poljoprivredni struĉnjaci na odgovarajući naĉin prikupe ove podatke. Zato postoji opravdana nada. Bernu.6 Celu stvar sam već dao u „saopštenjima“ koja su dodatak „Geteanumu“. To se odrţavalo napolju u Kobervicu. ovde će biti izraĊeni principi prema kojima treba vršiti dalje oglede. Poneke stvari se moraju isprobavati ĉetiri godine. pošto su za to potrebni astronomski podaci. naroĉito medicinska sekcija. a ĉega ranije nije bilo. to novo. 6 . ta ezoterna struja koja danas proţima ĉitavo Antroposofsko društvo.šume. koja su za vreme kursa razradili naši prijatelji grof Kajzerlink i gospodin Stegeman. plodonosan poljoprivredni kurs. u poslednje vreme preduzimano od strane nekih prijatelja. koja je bila izuzetno dobro posećena i izvanredno primljena. koje se uglavnom bavilo pitanjima karme. nego je taj sadrţaj dat zato da stvarno uĊe u ţivotnu praksu. što je zaista prisutno posle ponovnog osnivanja Antroposofskog društva. mogu da kaţem da ono što je proizašlo iz Boţićnog zasedanja. sa kojom su u Breslau i Kobervicu doĉekana ova predavanja. Druge stvari su bile u Breslau unutra – ono što je bilo u meĊuvremenu. uslovi za uspeh se sastoje u sledećem. i strogo se naglašavalo i neprestano ponavljalo da ono što je bio sadrţaj ovog kursa ostaje u poĉetku duhovna svojina kruga poljoprivrednika praktiĉara. moglo bi se tako reći. pošto stvar moţe postići svoj praktiĉni znaĉaj samo ako sadrţaj ovog kursa prvo ostane u struĉnom krugu i ako sve to prvo ispitaju sami poljoprivrednici. Pored ove predstave bilo je i više drugih dešavanja.5 stvar verovatno sada zauzeti praktiĉniji tok nego ponešto što je pod drugim pokroviteljstvom. u Pragu. Prvo su poljoprivredne rasprave trajale otprilike od jedanaest i ĉetvrt do tri sata posle podne. iz onoga što se na raznim mestima moglo proveriti. klimatski uslovi itd. to deluje. ispoljavala na jedan spiritualno5 6 Ernst Stegemann. Tamo su ona obuhvaćena u devet predavanja. pod ne tako struĉnim pokroviteljstvom. Ta se srdaĉnost. Za to vreme praktiĉna uputstva koja su ovde data. koji bi trebalo najtešnje da saraĊuje sa prirodnonauĉnom sekcijom a i sa gospoĊicom dr Vrede. a sada opet u Breslau. pošto je Antroposofsko društvo Boţićnim zasedanjem steklo svoju duhovnost i pošto ezoterno predsedništvo već svesno spiritualno radi u Dornahu. što je ovde već nedeljama predmet razmatranja.

predstavljala kraj dana. sve završeno jednim prijateljskim skupom. Poslednje veĉeri. sa time se radi instinktivno prema tradiciji iz starih vremena. pa se takoreći ostvarila u materiji. u stvari. 7 . Mnogi ĉlanovi su doputovali izdaleka. kod svih tih stvari u celoj Srednjoj Evropi danas odigrava ono što se jasno dâ primetiti u apsolutno uništenoj privredi. Najlepše je pri tom bilo to što je. Predavanja su. nego vera u reĉi. Dakle. Moţete zamisliti da je u jedan lokal u Breslau. Poljoprivreda. koje je sve.. teretnim vozilom doneto sve ono što j e bilo potrebno za veĉeru trista sedamdeset antroposofa. pošto nisu dugo imali priliku da prisustvuju nekom antroposofskom skupu. o dešavanju koje vas bez sumnje mora interesovati već i stoga što je ipak na jednom odreĊenom podruĉju. To se dešava i kada se gledaju slike.. Mislim na privredni ţivot uopšte. U osnovi uzevši niko ne zna – osim onih koji to mogu da 7 Razredni ĉas Visoke škole za duhovnu nauku. mnogi su doputovali iz udaljenih krajeva. tako da je velika sala bila prepuna ĉlanova. Antroposofi mogu vrlo lako da upadnu u grešku koja nastaje usled toga što s jedne strane ono što je spiritualno ne prelazi u stvaran ţivot. dragi moji prijatelji. A tek onda se ispravno deluje kada se obe strane utkaju jedna u drugu i meĊusobno usklade. još uvek ih je bilo trista sedamdeset ĉlanova. ĉini mi se oko jedanaest sati uveĉe. koji je odrţan pre dve godine ovde u Geteanumu. Ovo je izveštaj koji sam hteo da vam podnesem. i pored toga što su antroposofi imali veliki apetit – njih trista sedamdeset na broju – ipak preostala velika koliĉina hrane. ugostila veĉerom kuća Kajzerlink. Izveli su nam „Ifigeniju“. polazeći od antroposofskog. mora ići dalje. moglo nešto neposredno da se unese u ţivot. IzmeĊu tih dogaĊanja obilazilo se imanje. ali je privredni ţivot u Nemaĉkoj u uţasnom stanju. tako da je ĉitavo dešavanje bilo zaokruţeno poljoprivrednim kursom i skupovima antroposofskih ĉlanova. ali bilo je moguće ĉlanovima dati još ponešto. dakle. pošto je postojalo duboko antroposofsko razumevanje. Ali suštinu Ċubrenja niko danas ne razume. Oĉigledno tako deluju i antroposofska predavanja. ovog puta u Breslau. pošto su mnogi morali da otputuju već u nedelju. rekao bih. naravno. sa strane najviše spiritualnosti i potpuno praktiĉne strane. Na imanju Kobervic se odliĉno gazduje. dragi moji prijatelji. niko ne razume suštinu Ċubrenja. zaista bogato ispunjeno. pri ĉemu se. Razmislite samo o tome. što je s obzirom na sve ono što je proizašlo iz kursa govora bilo zaista nešto što puno obećava. imali izvanredno dobar apetit. koji je razvio nov pozorišni izraz podstaknutu kursom govora. u ponedeljak u Breslau. ĉak ni u misli. Naravno. na tom prijateljskom skupu. koji su. što ostaje neka vrsta teorije ili neka vrsta. umesto sa predavanjem.organizacioni naĉin. a naravno. kako sam prilikom obilaska mogao da primetim. Vreme je bilo bogato. iz juţne Nemaĉke. Odavno ĉlanovi nemaĉkih oblasti nisu doţiveli nešto sliĉno. vere u reĉi. u ponedeljak su dešavanja bila završena. Razgledalo se ono što je na imanju bilo za razgledanje. No. U meĊuvremenu je gospoĊa Štajner odrţala kurs umetniĉkog oblikovanja govora. Iz toga se moţe videti da se na podruĉju antroposofije moţe delovati s obe strane. Njih se nakupilo tih dana.7 Tu se našao i gospodin Kugelman sa svojom pozorišnom trupom. ĉovek nikada nije tako gladan kao kad proĊe kroz galeriju slika. naravno. i što na drugoj strani opet nije stvoren uvid u to kako spiritualno moţe neposredno da zahvati u praktiĉne postupke. . odrţana su i dva razredna ĉasa. i iz bliţe okoline. Treba samo da pomenem da se poslednje veĉeri. Odrţana su i dva sastanka za omladinsku grupu u Breslau. da danas. zapadne Nemaĉke.

kao što je glupo govoriti o magnetnoj igli na naĉin kako sam rekao. Ono što je potrebno za odrţavanje prirode. kakav ljudi treba da udišu. Isto vaţi za azot i druge materije. A tako je to sa svim ostalim. izvesno iz jednog sasvim dobrog instinkta. ne moţete poreći da postoji razlika izmeĊu ĉoveka koji se ţiv kreće okolo i nekog leša. 8 Penmenmor (Penmaenmawr). Ovde sam ĉesto govorio. Vi. To su dva razliĉita azota: onaj iznad nivoa zemlje i onaj ispod nivoa zemlje. To što sam prošle godine prvi put izneo u Penmenmoru. Ljudi ne znaju najvaţnije stvari. da je isto tako glupo postupati na današnji naĉin u botanici. U rastu biljaka uĉestvuje celo nebo sa svojim zvezdama! To mora da se zna. koji mora da uĊe sa Ċubrivom u zemlju. u stvari. To je onaj koji je u našem vazdušnom okruţenju. nekog ljudskog leša. Radilo se na stari naĉin.saznaju iz duhovnog – šta. Ali nije svejedno odakle potiĉe. one zatim odlaze u ţeludac. Ljudi danas ne znaju ni kako se hrane ĉovek i ţivotinja. a drugi prema magnetnom Juţnom polu. smatrali bi ga glupim kada bi tvrdio da je u magnetnoj igli razlog zbog koga ona jednim vrhom uvek pokazuje prema severu. zašto jedan njen vrh pokazuje prema Severnom polu. Danas svi misle da je za rast biljaka potrebna odgovarajuća koliĉina azota i nalaze da je sasvim svejedno na koji je naĉin pripremljen azot i odakle on potiĉe. Tradicija se gubi. Svaki obrazovan ĉovek moţe danas da usvoji izvesne stvari. prvi je mrtav. je uslov da ljudi budu svesni. Ali ljudi se upravo opiru praktiĉnim merama koje mogu da se dobiju iz duhovnog posmatranja. Vazduh je mrtav. Uzima se u pomoć cela Zemlja da bi se objasnio pravac magnetne igle. to se utvrĊuje statistiĉki. Ljudi moraju biti sposobni da sebi kaţu. moţe da usvoji izvesne pojmove. a kamoli biljka. Postoji mrtav azot. drugi je ţiv. na primer. On ih unosi u usta. koji je pomešan sa kiseonikom i koji igra ulogu u procesu našeg disanja i u procesu zajedniĉkog ţivota sa vazduhom. a drugi prema Juţnom polu? Zato što je ovde magnetni Severni pol. da mogu jasno da misle. da to zavisi od onoga što se tu vidi. Krompir. izmeĊu azota koji je u vazduhu spojen sa kiseonikom. Isto je tako glupo kada se veruje da ono što današ nja nauka nalazi u biljkama ili u neposrednoj okolini. Jedno je mrtvo a drugo je ţivo i ima dušu. niko ne zna da upravo mineralna Ċubriva doprinose degeneraciji o kojoj sam govorio. To konaĉno mora da uĊe u glave ljudi. ĉiji je jedan vrh usmeren prema magnetnom Severnom polu. azot je mrtav – takav vazduh. Ljudi će njive Ċubriti na nauĉni naĉin. a ovde magnetni Juţni pol. kiseonik je mrtav. izmeĊu tog mrtvog azota i jednog drugog azota. i kvarenju poljoprivrednih proizvoda. ţitarice. Ljudi veruju da se ishrana sastoji u tome da ĉovek jede supstance iz svoje okoline. to je ono što odreĊuje pravac magnetne igle. koji mora da se obrazuje pod uticajem celog neba. dragi moji prijatelji. Kaţe se: ovde je Zemlja. Postoji velika razlika izmeĊu azota i azota. sve će postajati sve lošije. a ne sama igla. Danas. Od ogromnog je znaĉaja da se jednom na te stvari gleda ispravno. kada bi neko imao magnetnu iglu koja uvek zauzima odreĊeni pravac. Ljudi znaju da postaje sve gore. i kako s njim treba postupati.8 to je izvanredno vaţno. Svaki obrazovan ĉovek. potisnuto je u zaborav tokom materijalistiĉke epohe. taj azot mora da bude ţiv. a drugim prema jugu. koji je razvio smisao za najjednostavnije uslove antroposofskog ţivota. Smatrali bi glupim onoga ko bi tvrdio da uzrok njenog kretanja leţi u njoj samoj. ovde je magnetna igla. Azot koji je u zemlji. ali to postepeno nestaje. Ċubrivo znaĉi za njivu i zašto je ono u izvesnim predelima neophodno i nuţno. 8 . On ne sme da bude ţiv iz prostog razloga što kada bismo ţiveli u ţivom vazduhu bili bismo stalno onesvešćeni. Velika Britanija. Vels.

Taj koji je zadrţan. A onda se i to izbacuje napolje. to obrazuje materijal za njegovu glavu i za sve ono što se odlaţe u nervno-ĉulni sistem i ono što tome pripada. za varenje. tako da je ĉovek supstancijalno. A niĉega. onda se to prima preko disanja. Misli se da se namirnicama koje ĉovek prima kroz svoj ţeludac izgraĊuju kosti. a ono što se prima glavom. izgraĊen iz kosmiĉke supstance. zemaljske supstance. za sistem udova ili za organe razmene materija. ona je samo rutina. To su stvari o kojima mora da se razmišlja. Vidite. nego se primaju iz cele okoline putem disanja. I to sve ide u organe. U ĉoveku se neprestano dešava takav jedan proces: ono što je primljeno kroz ţeludac struji naviše u glavu i tamo se preraĊuje. rad po navici.Tu se jedan deo zadrţi. pa ĉak i kroz ĉulne organe. Danas se ishrana zamišlja na sasvim spoljašnji naĉin. ili da bi se oblikovala creva u kojima se vrši razmena materija. tkiva – to izriĉito vaţi samo za ĉovekovu glavu. u sedmogodišnjem ciklusu. na primer. to znaĉi organe. Današnja praksa je bez duha. oblikovale šuplje kosti nogu ili ruku.. to je bez izgleda na uspeh. a drugi izbacuje napolje. Samo je nervno-ĉulni sistem izgraĊen od telurske. ukoliko to nije ĉulna supstanca. taj se potroši. ĉulnih organa i ĉak delimiĉno preko oĉiju. Ako pitate svoj mozak: odakle je njegova supstanca? – onda morate da gledate na namirnice. Toga nema zato što današnja nauka radeći na svoj naĉin ne moţe nikako da doĊe do tako neĉega. niĉega o toga nema u današnjoj nauci. onda ne morate da gledate na ţivotne namirnice. Ali nije tako. ako hoćete da znate iz koje se supstance sastoji palac na nozi. dakle snabdevena toplotom i tako dalje – u tom sluĉaju i nju hrani ţeludac – nego je skeletna supstanca itd. u odnosu na svoj sistem udova i sistem razmene materija. odnosno nervno-ĉulnim sistemom iz vazduha i iz ostale okoline opet struji nadole i iz toga nastaju organi varenja i udovi. mišići. Zato danas imamo razdvojenost teorije i prakse. Ako. To je nemoguće. uopšte se ne obrazuju od hrane primljene kroz usta i ţeludac. recimo. supstance koje su potrebne da bi se. hoćete da upoznate supstancu svog noţnog palca. Ono onda postaje praktiĉno u najeminentnijem smislu. da se o fiziĉkom ţivotu ĉoveka i ţivotinje moţe uopšte rasuĊivati samo onda ako se to zna. Ali ono što dolazi iz duha prestaje da bude nepraktiĉno ako zaista dolazi iz duha. to je tako fundamentalno znaĉajna ĉinjenica. Sve ono što se daljom preradom zaobilaznim putem kroz organe varenja širi u ĉoveku. ĉak ni put i naĉin da se nešto takvo zna. kao što sam ĉesto govorio. dok. meĊutim. 9 . Zatim se opet nadoknaĊuje. Dakle.

Što se mene tiĉe. a sigurno će se s tim saglasiti i gospoĊa Štajner. koje. pa molim da se ona u potpunosti primi. Ali. ta zahvalnost je iz sveg srca i molim kuću Kajzerlink da je od mene posebno primi. na više dana primiti toliko posetilaca i mogu. naravno. nalazi u potrebnom osećajnom okruţenju. prevladava u svemu što ĉinimo u tom pravcu. Pri tom mogu da zamislim kakve sve teškoće mogu da stoje na putu odrţavanju jednog ovakvog skupa u kući toliko udaljenoj od grada. toj zahvalnosti dati potrebnu nijansu.PRVO PREDAVANJE Kobervic. 10 . Stoga sam sasvim uveren da je svaki od nas rado došao u Kobervic na ovaj kurs. zahvalnosti koja u našim današnjim teškim vremenima pripada svima koji zastupaju antroposofske interese. Treba da uzmete u obzir da ja i pored. na izvestan naĉin prirodno privukle ovamo u Kobervic u trenutku kada je grof to ţeleo. koji je duboko srastao sa poljoprivredom. ali i pored toga ţelim da uĉinim sve da se u danima koji dolaze sporazumemo o svemu reĉenom. drugo pitanje. 9 „Dolazeći dan“. 7. Obuhvatalo je nekoliko preduzeća. provesti ovde. Znam šta znaĉi. Uveren sam. razumljivo. vlada ovde u Kobervicu i kako je to što ţivi u ovoj duhovno-duševnoj atmosferi najlepši preduslov za ono što treba da se kaţe u okviru ovog kursa.9 Njegov duh. ma kakve bile neprijatnosti koje je pominjao grof Kajzerlink. sa više strana. u kući grofa i grofice Kajzerlink. na tako izvrsno i uzorno voĊenom gazdinstvu. da li ćete isto tako otići zadovoljni sa samog kursa. u ovim prazniĉnim danima vladati poljoprivredni duh povezan sa antroposofskim pokretom. s obzirom na ono što nas je ovde okupilo. na takav naĉin kako osećam da će se desiti. kao i neprijatnosti koje ne mogu da se izbegnu. Grof Kajzerlink je ipak bio onaj koji je od samog poĉetka savetom i delom poţrtvovano pomagao poljoprivredne delatnosti koje smo preduzeli u Štutgartu sa „Kommende Tag“. Iz svojih ranijih poseta znam kakva divna atmosfera. takoreći. Stoga me sve ovo navodi da kući grofova Kajzerlink izrazim najdublju zahvalnost. Mada je grof skrenuo paţnju na to da ponekom moţe biti neudobno – u ovom sluĉaju damama euritmiskinjama. nego se radi i o stvarnoj zahvalnosti same antroposofske stvari. Veliko je zadovoljstvo to što smo u mogućnosti da ovaj poljoprivredni kurs odrţimo upravo ovde. da će upravo zbog toga što smo ovde u Kobervicu. verujem. prvenstveno duhovno-duševna atmosfera. da će svako od nas otići zadovoljan iskazanom gostoljubivošću. Stoga bih ţeleo da iz duha antroposofskih uverenja na najsrdaĉniji naĉin iskaţem zahvalnost na malopre izreĉenom. Mi koji smo ovde izraţavamo svoju duboku zahvalnost što se kuća Kajzerlink spremno izjasnila da nas zajedno sa našim nastojanjima ovih dana primi. ali to moţe da se odnosi i na druge posetioce spolja – s druge strane. Pri tom smatram. to je. Ne radi se samo o opravdanom osećanju zahvalnosti onih koji mogu nešto da prime iz antroposofije. Verujem da će mnogo toga biti sporno. Osamostaljivanje ljudskog i ţivotinjskog ţivota od spoljašnjeg sveta Sa dubokom zahvalnošću se osvrćem na ono što je upravo rekao grof Kajzerlink. ne predstavljaju unutarnju nego spoljnu politiku ovdašnje organizacije predavanja. Zahvalni smo što ćemo prazniĉne dane. jun 1924. Za sve što danas iskrsava na antroposofskom polju potrebno je i to da se ĉovek. A ovde će za poljoprivredu to sasvim sigurno biti sluĉaj. akcionarsko društvo za unapreĊenje privrednih i duhovnih vrednosti sa sedištem u Štutgartu. a biće tu i radnih. Rekao bih da su nas snage koje vladaju u dubinama našeg pokreta. mora se ipak reći: sumnjam da bismo u pogledu na ovaj poljoprivredni kurs mogli negde biti bolje smešteni nego ovde.

što je trebalo da proizaĊe iz krila antroposofskog pokreta. trebalo bi da se podrazumeva. onda se to njima ĉini sasvim apsurdno. sve dotle se neće doći do neĉeg što obećava. sada prvi put iz krila antroposofskih teţnji preduzimam jedan takav zadatak. nije dovedeno ni do diskusije. Već to će nas samo po sebi odvesti ponekim sporednim putem. A ono što leţi u našim namerama. pa se ne vidi odmah kakve će veze postojati izmeĊu uvoda i onoga što moramo posebno da kaţemo o poljoprivredi. u njima postoji i poglavlje o poljoprivredi. Ali to nije sluĉaj. sa godišnjim dobom u kome sazreva itd. Da neka repa izgleda kao repa. poĉev od odrţavanja politiĉko-ekonomskih predavanja. a prvenstveno njen ţivot zajedno sa njivom. pa i njenoj društvenoj organizaciji. to dolazi odatle što ljudi nisu sposobni da se ponovo vrate na same osnove pojedinih oblasti ţivota. Sa bilo koje strane i iz bilo kog ugla. postoje svakakve knjige i predavanja na temu politiĉke ekonomije. na primer. do pisanja takvih knjiga.. proizvodnja ţita. Danas postoje dela koja obraĊuju socijalno-ekonomske ideje kako bi trebalo urediti poljoprivredu. 11 . o ĉemu se praktiĉno radi? Objasniću to na primeru poljoprivrede. proizvodnja krompira. da ne bismo govorili uopšteno. Jer. O poljoprivredi moţe da rasuĊuje samo onaj ko svoje rasuĊivanje izvodi iz polja. niti u nekoj drugoj oblasti. tj. Bez toga nije moguće govoriti ni o politiĉko-ekonomskim principima.. Ako se nešto takvo govori pred ljudima koji su na univerzitetu odslušali nekoliko predavanja o politiĉkoj ekonomiji. Trebalo bi da prestane svako naklapanje o politiĉkoj ekonomiji koja nije uzeta iz same stvari. Tu se razmatra kako treba urediti poljoprivredu na socijalnoekonomskim principima. sve to moţe da se kaţe. poprimio razorne oblike. celokupnim savremenim duhovnim ţivotom. Jer. naroĉito u odnosu na karakter privrede. a što prividno izgleda udaljeno. iako se ne razumeju. trebalo bi svi da znaju da o poljoprivredi. Iz tih razloga nijednom nije došlo do onoga što je u tim privrednim nastojanjima najosnovnije. pošto im se ta stvar ĉini sasvim utvrĊena. te oĉigledne besmislice danas vladaju u najširim krugovima. Upravo je poljoprivreda na izvestan naĉin pogoĊena. da se moţe lakše ili teţe seći. Vidite. da ima odgovarajuću boju. šume. mada njegovu razornost mnogi ljudi danas jedva naslućuju. Ipak će ono što treba da se izgradi. To ĉak. Takav kurs zahteva mnogo toga što će nam pokazati kako su interesi poljoprivrede sa svih strana srasli sa najširim krugovima ljudskog ţivota i kako jedva da postoji neka oblast koja ne pripada poljoprivredi. Danas. a u vezi sa poljoprivredom. a ne iz nekakvih teorijskih razmatranja. svi interesi ţivota uviru u poljoprivredu. Sve je to. morati da poĉiva na ovom što je danas reĉeno. MeĊutim. nego konkretno. na ozbiljan naĉin pogoĊena. Ta privredna preduzeća su osnovali privrednici i komercijalisti. jer ono što se ovde kaţe mora da proistekne iz antroposofskog tla. Ali time se repa ni iz daleka ne razume. moţe da govori samo onaj kome je poljoprivreda pre svega posao.dugo izraţavane ţelje za odrţavanjem jednog ovakvog kursa. oĉigledna besmislica. da se veruje da je moguće govoriti o stvarima sa razliĉitih stanovišta. stoĉarstva. što je najbitnije. nego treba biti naĉisto o sledećem. Da je to tako. ĉitav savremeni duhovni ţivot je. Sve dok se ne bude uvidelo da je svaki razgovor o politiĉko-ekonomskim odnosima – svako zaobilaţenje stvarnosti – šuplja priĉa. Naravno da ovde moţemo dotaći samo središnje podruĉje poljoprivrednih pitanja. što se nameće kao nuţno. Naroĉito ćete morati da mi oprostite što današnji uvod mora da bude toliko zaobilazan. it d. samo oni nisu postigli ono što se prvobitno htelo prosto već stoga što u našoj sadašnjosti postoji previše protivniĉkih snaga da bi se za jednu takvu stvar probudilo pravilno razumevanje. trebalo bi da se suprotstavi ovim stvarima. Pojedinac je prema tim snagama mnogostruko nemoćan. u onom što ekonomski preduzimamo u privrednim preduzećima proisteklim iz našeg antroposofskog pokreta. Te stvari moraju da se utvrde iz same stvari. ako zaista zna šta je to proizvodnja repe. ove ili one sastojke u sebi. niti u poljoprivrednoj.

ipak je dobro da onaj ko oseća glad. Njegov je kolega. postojao instinkt iz onih vremena kada se radilo instinktom. Sve to što kod magnetne igle izgleda glupo. sve to osporavao. koje sam ĉesto koristio da bih pojasnio nešto u drugim ţivotnim oblastima.10 inaĉe sklon ponekim oštroumnim pogledima na duhovne stvari. da se podmeću bokali i sudovi pod oluk i da se tako hvata kišnica. koliko je u njima mnogo mudrog napisano. neka odluĉe naše ţene“. s jedne strane. a ne samo iz praznovernih razloga. U instinktivnom uvek ima potrebnog humora da bi se odstranilo ono što je praznoverno. Jer ĉovek sa sigurnim instinktom nije u takvim stvarima praznoveran. To je radila i gospoĊa profesora Šlajdena i gospoĊa profesora Fehnera. Poloţaj magnetne igle moţe se razumeti samo ako se zna u kakvom je ona odnosu prema celoj Zemlji. jer rast repe ipak zavisi i od mnogih okolnosti koje se ne nalaze na Zemlji. uprkos svoj nauci novog vremena. istraţivaĉ prirode. koliko kupusa – neki ljudi imaju pri ruci vagu i mere sve što stavljaju na tanjir – ipak uvek moram nanovo da pomislim – to je. Ako razmišljamo zašto je to tako. Zato je neophodno da se oslonimo na šire posmatranje ţivota biljaka i ţivotinja. onda bi se to smatralo za glupost. Tako je zapravo instinkt leţao u osnovi svega što su ljudi radili pre nego što se pojavila nauka. a ne naukom. osnivaĉ psihofizike. nije bilo mesta da se istovremeno podmeću sudovi obe ţene. recimo. ĉuveni profesor Šlajden. A tako se danas objašnjavaju mnoge stvari u ţivotu. Govoreći sa antroposofskih gledišta. a ne o uticajima i delovanjima koja dolaze iz celog univerzuma. i ako moj poštovani kolega ima pravo. ako u tom izmerenom još nema dovoljno. On je iz spoljašnjih posmatranja. ako traţimo uzroke. Posmatrajmo magnetnu iglu. nego u kosmiĉkoj okolini Zemlje. Zbog toga su pojedine poljoprivredne oblasti strahovito trpele i još mnogo više bi trpele. rekao bih. tu se nalaze i sve moguće ludorije. o tome treba nešto da se zna – pa. 12 . onda neka gospoĊa Šlajden svoje sudove podmeće u doba kada prema mojim 10 11 Gustav Theodor Fechner. Oba profesora sa lajpciškog univerziteta su bila oţenjena. ali i ţivota same zemlje. istraţivaĉ prirode. I ti su instinkti vrlo ĉesto sasvim sigurno delovali. zakljuĉio da su izvesni periodi kiše i suše u vezi sa Mesecom i njegovim kruţenjem oko Zemlje. repa raste u zemlji. MeĊutim. sasvim ispravno da se kiša ne dovodi na trivijalan naĉin u vezu sa Meseĉevim menama.11 u vreme kada su takve stvari previĊane. Tada je u Lajpcigu vladao obiĉaj. 1801-1887. da nije. a drugim jug. To mu se iz statistiĉkih ispitivanja nametnulo kao nuţnost. ovde se ne radi o povratku na stare instinkte. to što se ona tako postavlja. Na primer. Ako bismo je samo uzeli u tim uskim granicama to bi bila besmislica. Na primer: kada petao kukuriĉe na bunjištu biće kiše ili će ostati kako jeste. Onda je profesor Fehner rekao: „Pošto je sasvim svejedno. U jednoj drugoj oblasti. jer nije bilo lako doći do vode za pranje veša. Izvesno da je. ĉovek moţe naroĉito da se iznenadi ako u starim poljoprivrednim kalendarima ĉita pravila za seljake. Jacob Schleiden. Ako bi neko traţio taj uzrok u samoj magnetnoj igli. moramo da proširimo naš pogled na ĉitav kosmos. Isto kao što tu postoje izvanredno duboke izreke za sejanje i ţetvu. razume se lepo. od kojih je jedan bio Gustav Teodor Fehner. postoji i ono što se u tom smislu nekada saopštavalo. 1804-1881. kada nekim ljudima lekari propisuju koliko će grama mesa jesti. inaĉe ĉovek ponešto sklon humoru. što još postoji taj instinkt. I Gustav Teodor Fehner. Ona stalno jednim krajem pribliţno pokazuje sever. nego da se iz jednog dubokog duhovnog uvida naĊe ono što današnji nesigurni instinkti mogu sve manje da pruţe. ljudima za mnoge druge stvari vaţi kao pametno. saznajemo da oni nisu u magnetnoj igli. ali sa druge strane. kao da se radi o usko ograniĉenim stvarima. predloţi: „Eto.Izneću jedno poreĊenje. Već sam ĉesto pominjao da su u Lajpcigu predavala dva profesora. nego u celoj Zemlji – to što sa jedne strane postoji magnetni Severni pol i sa druge magnetni Juţni pol.

a ne prema mišljenju sopstvenog supruga. da se javi i groznica i da protekne paralelno sa spoljnim pojavama i prestane sa nestankom spoljnih pojava. Treba gledati na ono što ljudima ipak omogućava fiziĉki ţivot na Zemlji. atmosferskih i sliĉnih. ali se periodiĉnost i ritam osamostaljuje. moglo bi se. ali se ĉvrsto drţi unutrašnjeg ritma. nego je u odnosu na mnogo toga u ljudskom ţivotu ĉak izuzetno taĉno. i ţivotinja s druge. Već manje znamo da se neke bolesti kod ljudi tako odvijaju. onda taj moţe da odgovori: onda bi morala. Nauka moţe biti taĉna. Pokazuje se ista periodiĉnost. Vidite. nego ćemo poći od neĉega što se krije iza hemijsko-fiziĉkih sastojaka. da pridajemo najveću vaţnost hemijskim i fiziĉkim sastojcima. isti ritam.podacima. a moja gospoĊa neka stavlja sudove u vreme kada prema mojim proraĉunima pada više kiše. nego se radije upravljala prema podacima profesora Fehnera. Naravno. koje se u poĉetku ĉine sasvim nezavisne ne samo od vanzemaljskih uticaja. on oponaša makrokosmos. a ipak je od sasvim naroĉite vaţnosti za ţivot biljaka. kada nastupi bilo koja spoljašnja pojava. ali za biljni svet se u visokom stepenu nalazi u opštem ţivotu 13 . Doduše to groznica ne ĉini. To ne samo da tako izgleda. Unutrašnje se ĉvrsto drţi periodiĉnosti i ritma. Ovo je trebalo reći samo da bi se skrenula paţnja na to da treba gledati nešto šire nego što je danas obiĉaj. i ne završava se kada prestaju Sunĉeve pege. ali ne i vremensko podudaranje. Za ţivotinjski je već nešto manje. praksa ne moţe da se osloni na tu nauĉnu taĉnost. ili neke druge ţivotne pojave tako protiĉu. gospoĊa Šlajden na to nije pristala. zato što se to kod njih već osamostalilo. Ali one se po svom poĉetku i kraju ne poklapaju sa prirodnim zbivanjima. kada o neĉemu govorimo. u skladu sa Meseĉevim menama. koje su podraţavanje prirodnih ritmova. Takve stvari se nisu videle stoga što to što u ljudskom socijalnom ţivotu moţe da odgovara periodiĉnosti Sunĉevih pega. već takoĊe i od onih uticaja koji neposredno okruţuju Zemlju. Postoje i brojne druge finije pojave. Tako je to. MeĊutim. ako posmatramo ţivot ljudi. tako i u ţenskom organizmu. pošto ţelimo da govorimo ozbiljno. emancipuje se od njih. ţenska menstruacija. iako se vremenski poĉetak i vremenski kraj ne poklapaju sa spoljašnjim pojavama. Ovo osamostaljivanje je za ljudski ţivot sprovedeno u kosmosu skoro u potpunosti. Ne mogu da znam da li će to što moţe danas da se kaţe antroposofijom moći da nas zadovolji sa svake strane. na to će gospoĊa Šlajden rado pristati“. da u svojim vremenskim odnosima oslikavaju spoljašnja prirodna zbivanja. meĊutim. a u izvesnoj meri i ţivotinja. Danas smo navikli. na primer. ne poĉinje kada i Sunĉeve pege. mnogo toga što se odigrava u socijalnom ţivotu bolje razumeti. Treba samo da se setimo da jedna od najvaţnijih pojava. Znamo da se usled odreĊenih atmosferskih uticaja pojaĉavaju bolovi kod nekih bolesti. Ako je sve to glupost. kako u muškom. svako kome se kaţe: ĉovekov ţivot je mikrokosmos. s jedne strane. a to je ipak poljoprivreda. onda primećujemo veliko osamostaljivanje ljudskog i ţivotinjskog ţivota od spoljašnjeg sveta i. u svom toku podraţava vremenski tok Meseĉevih mena. što se više pribliţavamo ĉoveku primećujemo veće osamostaljivanje. Ali treba pokušati reći ono što moţe iz antroposofije da se dâ poljoprivredi. moţe da odgovori da je to besmislica. * Ţeleo bih da poĉnem time što bih ukazao na ono što je najvaţnije za poljoprivredu u našem zemaljskom postojanju. Ovoga puta nećemo poći od hemijsko-fiziĉkih sastojaka. Ako se dublje zaĊe u stvari. pada manje kiše. samo što se njihov poĉetak i kraj ne poklapaju. ako se taĉno razume periodiĉnost Sunĉevih pega. U ljudskom i ţivotinjskom ţivotu nalazimo pojave. Nećemo ovde govoriti na taj naĉin. Ako neko tvrdi da postoje neke bolesti u kojima se dešavaju sedmodnevni periodi groznice.

odnosno kvarca sa 45-50%. na sve to na znaĉajan naĉin utiĉe upravo silicijum. ako. Tu najpre treba da uzmemo u obzir ĉinjenicu. on je priliĉno iskljuĉen ĉak i kod stvari kod kojih moţe da deluje izuzetno blagotvorno. Iz svega ovoga moţete uvideti koliko ogroman znaĉaj mora da ima kremen. ne nalazi se u samim ĉulima. Merkur. Ali ne smemo zaboraviti da to što ţivi u kvarcu kao silicijum zahvata 27-28% Zemljine površine. Silicijum se nalazi izvanredno fino rasporeĊen i u atmosferi. naći ćete u njemu do 90% silicijumove (kremene) kiseline. vodonik. Tu supstancu kremena spojenu sa kiseonikom nalazimo u našim kristalima kvarca. najĉudnovatije je to što se kremen tako malo primećuje. u kojoj je Sunce ubrajano u planete. na primer.prirode. Zemlja je u nebeskom prostoru okruţena prvo Mesecom. ako se posmatra ono spoljno materijalno Zemlje sa njenom vegetacijom – a to se upravo zaboravlja – ne pokazuje neki veliki znaĉaj. U staroj instinktivnoj nauci. ako se naĊe u kamenu kakav je kvarc. 14 . Ipak. Ĉitav niz bolesti se leĉi. da u njemu. Na to hoću da skrenem paţnju ovim uvodnim reĉima. bez rasprave sa astronomijom o planetarnom ţivotu. hemijski element.12 Pa šta radi ovaj kremen? To se moramo zapitati u jednoj hipotetiĉkoj formi. azot. bilo oralnim unošenjem. Ako zamislite da je kiseonik. On se ne rastapa u vodi. Tada bi sve biljke manje ili više bile piramidalnog oblika. Kod ĉoveka je to samo prikriveno. Svakako. koliko se moţe zamisliti. Supstancu kremena nalazimo. u obliku prizme i piramide. postojao je sledeći raspored: Mesec. supstanca kremena je bitan sastojak mnogih lekova. Ali. pošto se on osamostalio. Saturn. nema mnogo veze. koji je u kvarcu sjedinjen sa kremenom. pojavljuje se u takvom obliku koji. Vidite. vrlo fino rasporeĊene. Taj silicijum. Sada bih hteo. Ovu supstancu današnja hemija svrstava u elemente – kiseonik. Jer se silicijum ne nalazi samo tamo gde ga mi nalazimo. na ono što u tom planetarnom ţivotu stoji u vezi sa zemaljskim. u abnormalnim stanjima ĉula. koji se ovde spaja sa kiseonikom je. da skrenem paţnju na taj planetarni ţivot. uopšte ne bi bilo punih klasova. Stoga ne moţe biti razumevanja za ţivot biljaka. taj silicijum. Silicijuma ima veoma mnogo. Sunce. kada pogledamo zemaljski ţivot u celini. Na prvi pogled. samo kiseonik sa 47-48%. dakle. Ţitarice bi takoĊe izgledale vrlo ĉudno: stabljike bi prema dole bile debele. jer skoro sve ono što se pokazuje. U medicini koja proizlazi iz antroposofije. Skoro polovina onoga što srećemo na Zemlji sastoji se iz kremena. Ne propušta vodu. što bi nam izgledalo abnormalno. mesnate. što ovde ili onde izaziva bolove u organima. Mars. a i u unutrašnjim ĉulima. Cvetovi bi bili krţljavi. bilo kupkama u kremenoj kiselini. Njega svuda nalazimo. a zatim planetama našeg planetarnog sistema. Jupiter. odstranjen onda dobijate takozvani silicijum. klasovi zakrţljali. u sluĉajevima oboljenja. pa i one vanzemaljske. Venera. sumpor itd. nego se u ĉulima izraţava. a da se k od tog razumevanja ne uzme u obzir da je sve što je na Zemlji odraz onoga što se dešava u kosmosu. izgleda da sa opštim banalnim uslovima ţivota. u kvarcu ili nekom drugom kamenu. pak. uzmete rastavić (equisetum). Kod biljaka to je još tako u najeminentnijem smislu. Sve druge supstance su zastupljene u manjem procentu. silicijumove kiseline = SiO2. 12 U mineraloškoj literaturi navodi se da se sadrţaj zemljine kore sastoji iz kremena – kremene tj. Silicijum uopšte igra najveću moguću ulogu koja se moţe zamisliti u onome što se starinski naziva – domaćinstvo prirode. Pretpostavimo da u našoj zemaljskoj okolini postoji samo polovina kremena. Polovina raspoloţive zemlje je u stvari kremen. On u sebi nosi samo unutrašnji ritam. a biljke bi izgledale kao kaktus. u njoj ga ima 48%. ono isto što u kvarcu. u našem lepom kvarcu. veliku ulogu igra sve ono što bih nazvao ţivotom kremene supstance u svetu.

a ipak deluju te stvari u zajedniĉkoj sprezi snaga prirodnog tako. ali bi bili prazni. Merkur. Venere. Drugo je. sluţi kao hrana bićima viših carstava. koji uĉestvuju u onome što se reprodukuje u biću biljaka na Zemlji. deluje z aobilaznim putem. za svaku obraĊenu njivu moţemo reći: u njoj deluju kremene i kreĉne materije. snaga razmnoţavanja. u prvi mah imaju malo veze jedna s drugom. koje se jednostavno stalno obnavljaju. Tu postoje dva sasvim razliĉita interesa. Jupiter i Saturn. biljke koje bi većim delom imale izuvijanu stabljiku. Te dve struje u ţivotu i razvoju biljaka. supstanca natrijuma. Na drugoj strani nalazimo. Merkura. napreduje ţivot biljaka u obliku koji danas vidimo. iz kosmosa deluj e na Zemlju. dobili bismo same biljke puzavice. Jupiter i Mars. Jupiter i Saturn zaobilaznim putem preko kremenih materija. pošto snage sa Meseca. A sve ono što ĉine Zemlji bliţe planete: Mesec. pa i pojedinaĉna biljna vrsta moţe samu sebe da odrţava – što će reći u njoj samoj se razvija snaga reprodukcije. supstancu kreĉa i njoj srodne. biljka. Ako se voda razloţi elektrolizom. da biljka. današnji fiziĉari zapravo istraţuju samo ĉinjenicu da kada kiše ima na Zemlju padne više vode nego kada je nema. Venera. ako biljke u najeminentnijem smislu postaju ţivotne namirnice. ako se one razvijaju tako da se u njima obrazuju supstance za ishranu ţivotinje i ĉoveka. Pogledajmo sada same biljke. Kada bi ovoga bilo manje. Venere i Merkura. preko kreĉnih materija na biljni. Venera. To je jedno. Tako. MeĊutim. od Zemlje udaljene. Njima je voda apstraktna supstanca. zaobilazno. i oni poznaju vodu samo kao nešto što se sastoji iz vodonika i kiseonika. Moramo da se zapitamo. Merkur. da u svemu onome što je u vezi sa unutrašnjom snagom reprodukcije i sa rastom – svim što doprinosi tome da jedna generacija biljaka sledi drugu. ona se raspada na dve supstance. Merkura dolaze na Zemlju i pošto te snage deluju u ţivot biljaka. šta je to što taj proces ubrzava ili manje ili više koĉi? Šta pomaţe delovanje Meseca ili Saturna na ţivot biljaka ili šta to delovanje spreĉava? Ako se posmatra tok godine. planete. koja se sastoji iz vodonika i kiseonika. onda su u tome delatni Mars. sve ono što ţivi u kremenom poseduje snage koje ne potiĉu iz Zemlje. Na kremene deluju Saturn. dobili bismo biljke sa iskljuĉivo tankom stabljikom. Ono što dolazi od tih planeta deluje zaobilaznim putem na biljni ţivot kroz kremen i srodne materije. Ali. Saturna. Venere. od kojih se jedna ponaša 15 . Jer u odnosu prema procesu razvoja biljke-majke prema biljcikćerci. Iz oblasti Meseca. te stvari koje su primljene iz jednog nešto udaljenijeg vidokruga. Prvo. nego od takozvanih udaljenih planeta. ne bi davali nikakve naroĉite hranljive materije. Kremeno otvara biće biljke prema svetskim daljinama i budi njena ĉula tako da ona. Samo u ravnoteţi i saradnji obe ove snage – a ako izdvojim dve supstance – u toj saradnji kreĉnih i kremenih supstanci. U njihovom ţivotu moramo posmatrati dve stvari. gradilaĉkim snagama prirode moţe biti svejedno da li mi biljke jedemo i tako se hranimo ili ne. kao biće jednog relativno niţeg prirodnog carstva. iako ne toliko proširenu kao kremenu.. To u prvi mah izgleda samo kao predmet saznanja. Jupitera. prima u sebe ono što uobliĉavaju te. potaša.To je na jednoj strani. onda taj tok protiĉe tako da postoje dani kada kiše ima i kada je nema. Cvetovi bi se doduše otvarali. dakle. iz celog okolnog svemira. deluje ono što od Meseca. Na ove gledamo kao da nas interesuje jedino kosmiĉko delovanje snaga Venere. na kreĉne Mesec. pa i na ţivotinjski ţivot na Zemlji. Pogledajmo jednostavno na ono što se ispoljava kod takvih biljaka koje ne jedemo. Meseca. Merkura. da ĉitavo biće biljke. nasuprot tome. planeta udaljenih od Sunca: Marsa. tada u tome uĉestvuju Mars. unuci itd. Vidite. Krenimo dalje. moţe proizvesti sebi jednaku biljku itd. svuda se u zemlji nalazi kreĉ. Što se tiĉe kiše. primaju biljke sposobnost svog razmnoţavanja. preko kreĉne materije. vode same po sebi od saznanja prema praktiĉnom.

ali postavlja se pitanje: da li je dobro da ĉovek seje posle kiše i meseĉine punog Meseca? – pošto delovanje punog Meseca posle kišnih dana kod nekih biljaka ubrzava rast. Nema još nauke o ovakvim stvarima. Svakako. pre svega svojstveno da je nekad toplija. Seljak bi izrekao poslovicu i znao je šta mu je ĉiniti. gde to vidimo u ţivotu biljaka? To ne vidimo kod nastajanja jednogodišnjih biljaka. ljudi još nemaju volje da se prilagode takvim stvarima. Uzmimo. Ali time se još ne kaţe ništa o vodi. na primer. tu gde imamo Saturnovu putanju. Te snage koje ulaze u biljku okolnim putem preko toplote. a pri sunĉanim danima ga slabi ili ĉini oskudnim. u svemu što biljku ĉini višegodišnjom. Ali. koje u toku godine nastaju i ponovo nestaju. pokaţe put u oblast Zemlje. Dalje. sa Meseca. 16 .ovako. da on ponekada neposredno sija na neku površinu Zemlje. Neĉeg takvog je bilo u starim narodnim obiĉajima. kod toplog mogu. ima ogromnu vezu sa kremenom i to sa onim snagama koje mogu da dejstvuju preko kremena. On mora da bude u vezi sa rastom biljaka na sasvim drugaĉiji naĉin. IzmeĊu Meseca i vode na Zemlji. One se sjure u celu biljnu vegetaciju. a Mesecu je za njegove faze potrebno trideset ili dvadeset i osam dana. Voda u najeminentnijem smislu ima sposobnost da onim snagama koje dolaze. Jer moramo uzeti u obzir: Saturnu je potrebno trideset godina za obilazak oko Sunca. voda omogućava raspodelu Meseĉevih snaga na podruĉjima Zemlje. Jupitera i Marsa. osim što je vazdušasta. ako to nacrtamo (vidi crteţ). postoji neka vrsta veze. to zavisi od toplote vazduha. Saturn je vidljiv samo petnaest godina. dakle. Dakle. A to što one ĉine. a to su snage koje proizlaze iz Saturna. on ne deluje samo kada svoje zrake šalje na Zemlju. on je delatan i kada svoje zrake šalje kroz Zemlju. Kod hladnog vazduha one ne mogu da utiĉu. u dane punog Meseca. na Zemlji se dešava nešto veliĉanstveno. Sa snagama koje dolaze sa Meseca. ili se moţe bez razmišljanja sejati u svako doba. Dakle. nešto će i tada nići. koja nema nikakav odnos prema kremenu. U odreĊeno vreme ona pokazuje znaĉajna nagomilavanja toplote. koja se ĉak. šta se dešava sa toplotom? Duhovno posmatranje pokazuje da toplota za razliku od vode. druga onako. prazni u olujama. Voda skriva mnogo više nego što pokazuju hemijske supstance kiseonik i vodonik. treba govoriti o tome da li nešto znaĉi sejati seme posle kiše iza koje je usledila meseĉina punog Meseca. njihovo dejstvo vidimo u godovima i na kori drveća. One ne mogu da uĊu u nju ako prethodno nije bilo kišnih dana. a nekad hladnija. ostavljajući samo seme. Te snage se moraju posmatrati u sasvim drugom smislu nego snage Meseca. da su kišni dani upravo prošli i posle njih dolazi pun Mesec. a posle opet moţe da obraĊuje tu istu površinu kroz Zemlju. onda ćemo videti. ako je prejak napon. Pošto on polako kruţi trideset godina. Atmosferi je. Svakako. oko naše Zemlje nalazimo atmosferu. Takve izreke se danas smatraju praznovericom. nego to što ĉini Saturn pomoću snaga toplote naše Zemlje vidimo pri nastajanju višegodišnjih biljaka. Koliko jako snage Saturna utiĉu na ţivot biljaka.

Ljudi uopšte ne razumeju dublje uticaje koji su delatni u svemiru. Jupiteru dvanaest godina. 17 . Hteo sam samo da ukaţem na to gde su pitanja koja uveliko prevazilaze današnje vidokruge. Ljudi zamišljaju da sve funkcioniše kao mašina. pa ni tamo gde sam ga ja nekada jeo. Jer hrast. snagama toplote i hladnoće. ono nam neće dati tako zdravu toplotu kao drvo koje je posaĊeno sa razumevanjem. u kojima ove stvari igraju ulogu. upravo se tu pokazuje ogroman znaĉaj takvih stvari. kojima je potrebno dugo vreme kruţenja. da li to jeste ili nije sa razumevanjem dovedeno u vezu sa odgovarajućim snagama. a drugaĉije ako se to uĉini u nekom drugom periodu. Uzmimo primer: kada drvo. To ćemo ne samo nastaviti. nego ćemo i produbiti i primeniti na praksu. Onda nastaju velike zagonetke. da je to tako u celoj prirodi. što ih ĉini trajnim. pravilno posaĊen u odgovarajućem periodu Marsa. ţivot je danas postao skoro sasvim nepromišljen. ako neko hoće da zasadi hrast bilo bi dobro da se razume u Marsove periode. Zašto je danas nemoguće jesti onakav krompir kakav sam ja još jeo u svom detinjstvu? To je tako.To potiĉe iz veze jednogodišnjeg ţivota biljke i njenog kratkog ţivotnog veka sa planetama koje imaju kratko vreme kruţenja. jednostavno kako je nekom zgodno. MeĊutim. Jer ono što se ne ispoljava tako oĉigledno. Njima nasuprot je ono što izvlaĉi biljke iz te prolaznosti. Tokom vremena je mnogo toga nazadovalo u pogledu unutrašnje hranljivosti. svuda sam ih probao. kod kojih veliku ulogu igraju snage Saturna. a koji se opet moraju potraţiti na jednom takvom putu kakav sam vam danas uvodno samo napomenuo. moći će sasvim taĉno da kaţe o stvarima koje hoće ili neće rasti. kao što je Saturnu potrebno trideset. Na primer. napredovaće drugaĉije nego ako se bez razmišljanja. Ili uzmite sadnju ĉetinarskog drveća. Upravo u dubljim odnosima svakidašnjeg ţivota. koje je bez razumevanja kosmiĉkih ritmova posaĊeno u zemlju koristimo za ogrev. Biće drugaĉije ako se šuma ĉetinara zasadi u takozvanom uzlaznom periodu Saturna. odgovarajuće sprave se naviju i one idu. u dubljim odnosima ţivota i te kako postaje vidljivo. zasadi u zemlju. to je u vezi sa planetnim snagama koje deluju okolnim putem. Pretpostavlja se na materijalistiĉki naĉin. što drveće obavija korom. Ĉovek je srećan kada o tome ne mora da misli. To pokazuju poslednje decenije. Ali to sve vodi do takvih stvari koje se alarmantno izjalove u praktiĉnom ţivotu. A onaj ko jasno vidi te stvari. Više ne moţe da se jede takav krompir.

To je nešto o ĉemu se danas ni ne razmišlja. u kome. o tome današnji pogled na svet ne moţe da stvori pravi zakljuĉak. Videćemo zašto je to prirodno. kako stvari taĉnije stoje. Dakle. već u prvim predavanjima ćemo morati da se bavimo time što ćemo pogledati kako zapravo nastaje ono što poljoprivreda daje i kako se to uklapa u sveukupnost sveta. potrebno je obratiti paţnju na to da je zemljište 18 . poljoprivredno gazdinstvo ostvaruje suštinu svoje prirode u najboljem smislu te reĉi. Pri tom se podrazumeva da bi ono moralo da obuhvata i odgovarajući stoĉni fond. pokazaće vam se. Snage Zemlje i kosmosa U prvim satima ćemo iz saznanja o uslovima za napredovanje poljoprivrede sakupiti ono što je iz takvog saznanja potrebno. kao jedna zaista u sebi zaokruţena individualnost. Sve dok se stvari ne sagledaju u njihovoj suštini i stvarnosti. U osnovi uzevši. da bismo potom iz toga izvlaĉili prave praktiĉne zakljuĉke. nego samo spoljašnje materijalno. već je u njemu delatno ĉak i nešto astralno. Ako se polazi od posmatranja zemljišta. U stvari. Da ova ovde izloţena tvrdnja ima opravdanje. ako se shvati kao jedna vrsta individualnog bića. Ljudi su svesni da Sunĉeva svetlost i Sunĉeva toplota i sve ono što je meteorološki povezano sa Sunĉevom toplotom i Sunĉevom svetlošću. s jedne strane. Danas se o stvarima koje su izvan Zemlje i koje na nju odatle deluju najĉešće govori na apstraktan naĉin. Zapravo. u ĉinjenice. Zemljište – šematski ćemo ga prikazati ovom crtom (vidi crteţ) – se obiĉno smatra neĉim iskljuĉivo mineralnim. koji treba da se ostvare u neposrednoj primeni i koji jedino u neposrednoj primeni imaju svoj znaĉaj. Ali. ipak je potrebno izgraditi predstavu o nuţnoj samostalnosti gazdinstva. Ċubrivo i sliĉno. dolazi se u oblast koja je za praksu od ogromnog znaĉaja. ima neke veze sa stvaranjem proizvoda koji rastu na tlu. PoĊimo danas od toga – stvari ćemo posmatrati i sa drugih gledišta – što ćemo prvo baciti pogled na zemljište kao osnovu poljoprivrede. pošto taj pogleda ne prodire u realnost. 10. iz posmatranja zemljišta iz koga naša poljoprivreda izrasta i sa druge strane iz onoga što izvan naše Zemlje na njega deluje. jun 1924. uoĉava se kako se taj unutrašnji ţivot zemljišta – rekao bih u jednoj finoj doziranosti – potpuno razlikuje leti i zimi. I kada se u tom pravcu ide dalje. trebalo bi da se stvori mogućnost da se sve ono što je potrebno za proizvodnju ima unutar samog poljoprivrednog gazdinstva. To bi bio organizacioni ideal. koje se u poljoprivredno gazdinstvo unosi spolja.I deo: Uslovi za napredovanje poljoprivrede DRUGO PREDAVANJE Kobervic. zemljište kao takvo sadrţi u sebi ne samo izvestan ţivot. nešto biljno. Jedno zdravo gazdinstvo bi moralo sâmo da proizvede sve ono što mu je potrebno. sve dotle moţe da izgleda opravdano pitanje: zar nije svejedno da li stajsko Ċubrivo uzimam iz susedstva ili sa sopstvenog imanja? Iako ove stvari ne mogu da budu strogo sprovedene. najviše zbog toga što se na njemu obrazuje humus ili stoga što se u njega unosi Ċubrivo. moralo bi se smatrati lekom za obolelu zemlju. ukoliko ĉovek hoće celishodno da uredi stvari. Svako poljoprivredno gazdinstvo bi moralo da se pribliţi – to se ne moţe postići u celini – ali ono bi moralo bar da se pribliţi stanju u kojem bi bilo jedna zaokruţena individualnost. ima nešto organsko. a još manje se priznaje da je tako. To znaĉi. ali se danas uopšte ne uzima u obzir.

Ono što odozdo od zemljišta deluje blagotvorno ili štetno na biljni svet. što sve ono što je u neposrednoj blizini Zemlje. s obzirom na svoj sastav. a i spoljašnju vodu. Tako da s obzirom na biljni rast treba da traţimo dejstvo dalekog neba ispod tla. da uporedimo sa l judskom dijafragmom. Stalno imamo vrlo ţivo naizmeniĉno delovanje onoga što je iznad zemlje i onoga što je ispod nje. To moramo zatim da proširimo i na ţivotinje. deluju na sve ono što je pod zemljom i potpomaţu Sunce u onim delovanjima koja ono vrši ispod zemlje (vidi crteţ). a iznad tla delovanje bliţe Zemljine okoline. Sve ono što je iznad zemlje. to odakle biljke zajedno sa nama dobijaju spoljašnju toplotu. Neposredno zraĉenje iz kosmosa se uskladištava ispod Zemljine površine i odatle deluje. sve ono što deluje iz svemirskih daljina na rast biljaka. 19 . Dakle. deluje na rast biljaka. to u ĉemu se nalazimo. zajedno sa svim ţivotinjama. na vegetaciju kao što naša glava deluje na naše organe. što se dešava ispod površine Zemlje – to deluje na biljni rast. hodamo po stomaku tog poljoprivrednog dobra. to je. A sada. a naprotiv planete koje kruţe izvan Sunĉeve putanje. Merkura. Na nekom poljoprivrednom dobru mi. stoji na glavi u odnosu na ĉoveka. ne deluje neposrednim zraĉenjem. ali posluţiće kao ilustracija. svuda gde te vegetacije ima. pa i toplota. onda moramo reći: glava je. a ispod dijafragme su drugi organi. Dobićemo predstavu o tome ako kaţemo da su kod ĉoveka iznad dijafragme neki organi.neka vrsta organa u onom organizmu koji moţemo svuda da vidimo u prirodnoj vegetaciji. To nije sasvim taĉno. posebno u detinjstvu. vodena para. u stvari. Zemljište je pravi organ. pre svega glava i ono što se zbiva kroz disanje i cirkulaciju. to ne deluje neposredno. radi se o jednoj individualnosti koja stoji naglavce i koju pravilno gledamo samo ako je vidimo kao da stoji naglavce. vazduh. ako hoćemo. ţivimo u stomaku te individualnosti. Tome nasuprot je sve ono što je u unutrašnjosti Zemlje. a biljke rastu naviše u stomak poljoprivrednog dobra. nego tako da to prvo prima Zemlja i to opet zraĉi naviše. za tu poljoprivrednu individualnost ispod površine zemlje. ono je organ koji moţemo. Dakle. a delovanje koje se nalazi iznad zemlje je istovremeno neposredno zavisno – posmatrajte to pre svega kao lokalizovanje delovanja – od Meseca. dakle. ali i tokom celog ţivota. Ako sa tog gledišta uporedimo zemljište sa ĉoveĉjom dijafragmom. Od toga zavisi kako zemljište. u stvari. a mi. ĉija delovanja dopunjuju i modifikuju uticaj Sunca. spoljašnji vazduh. odgovara onom što su kod ĉoveka trbušni organi. to je ono što. u stvari. povratno zraĉenje iz kosmosa. šire svoje delovanje na sve ono što je iznad zemlje. Venere. sve je to ono što pripada utrobi – da tako kaţemo – te poljoprivredne individualnosti. koje neposredno deluje u vazduhu i vodi koji su iznad Zemlje. U odnosu na ţivotinje – to ćemo videti u toku predavanja – stvar je nešto drugaĉija. Takozvane planete bliţe Zemlji. zašto kaţem da poljoprivredna individualnost stoji na glavi? To kaţem stoga. u ĉemu dišemo.

Koliĉina kreĉa u zemljištu i raspršenost supstance kreĉa u homeopatskoj dozi povrh zemljišta. To je ono što se obiĉno naziva pesak i kamenje. Mora postojati i ono što je u stomaku na izvestan naĉin podvrgnuto. Merkura i Meseca i one toplote koja se obrazuje u tlu. hvala Bogu što kremena. nazvao bih ga zemaljsko. Tako stvarno nastaje uzajamno delovanje. glavu treba da snabdeva kosmos. primera radi. nego mora postojati i drugo. I ono što korenje biljaka doţivljava u zemljištu zavisno je. izgledati sasvim drugaĉije. Saturna i Marsa. dakle. Te će stvari jednom. Ono pak. One snage koje se pomoću vode i vazduha stvaraju iznad zemlje. u obliku silicijumske (kremene) kiseline i drugih jedinjenja ima 47-48% na Zemlji. koja je. Sve glinasto je. A to mora biti u pravom meĊusobnom delovanju sa onim što se odigrava gore iznad tla u stomaku. da tako kaţem. sve to ima zadatak da opet dovede neposredno terestrijalno zbivanje do zemljišta. Pesak i kamenje. sa onim što se gore – oprostite – odigrava u „stomaku“ i što treba dole da snabdeva „glavu“. spoljašnjem varenju. u zemljište ulazi ono – ma koliko to na prvi pogled izgledalo neverovatno – što moţemo da oznaĉimo ţivotnoeterskim snagama zemljišta i hemijsko-delatnim snagama zemljišta. To što na opisani naĉin kremen ima veze sa korenom. sredstvo za prenošenje dejstava svemirskih entiteta u zemljištu odozdo naviše. Onda će o tome moći da se daju sasvim egzaktni podaci. ono što ne propušta vodu. U njemu najpre postoje oni uticaji koji zavise od delovanja svega što dolazi iz najdaljih prostranstava kosmosa – najdaljih koje dolaze u obzir kod zemaljskih zbivanja. Sve što se dešava u toj vrsti varenja. Jer. od kojih jednu moţemo da oznaĉimo kao toplotu cveća i lišća biljaka. kada postanu predmet prave nauke. nije manje vaţno od drugih ĉinilaca. a ne samo današnjeg nauĉnog naklapanja. a kako sa kremenim zemljištem. pa se moţe svuda raĉunati sa njegovim dejstvom. pa makar ono bilo u dubinama. to se sada uvlaĉi u tlo kroz veću ili manju koliĉinu kreĉa u zemljištu. a koju na kremenom zemljištu. Ali ne treba da postoje samo ta kosmiĉka strujanja naviše. Oni su izuzetno vaţni za odvijanje rasta i potpuno zavise od snaga najudaljenijeg kosmosa. MeĊutim. kod kojih je u prvom planu biće korena. kako ono obrazuje sopstveni hemijski proces. te dve toplote 20 . To mora da struji naviše. U svakoj prilici treba pri prouĉavanju rasta biljaka uzeti u obzir i sasvim razjasniti geološku podlogu iz koje biljke niĉu i nikako ne treba ispustiti iz vida da se biljke. Dakle. sve to mora opet da se uvuĉe u tlo. to mora da se sprovede naviše kroz biljku. u stvari. već prema tome koju vrstu biljaka uzgajamo na glinastom. Ali ono što se prvo mora znati jeste da je ona prenosnik kosmiĉkih strujanja naviše. terestrijalno. što se iz kosmosa dole uhvati. Te dve toplote. sve ono što se leti i zimi dešava u vazduhu iznad tla. A zaobilaznim putem vidimo kako kroz pesak koji sadrţi kremen. prvo moramo znati šta se zapravo dešava. To će nam onda. mora stalno da postoji naizmeniĉno dejstvo onoga što je iz kosmosa preko kremena primljeno u zemlju. a drugu kao toplotu njihovog korenja. mora uvek imati mogućnost da struji naviše. Venere. Kako sâmo zemljište postaje unutrašnje ţivo. to je za vegetaciju upravo neka vrsta varenja. Kako se već inaĉe glina opisuje. ukazati na to kako treba da postupamo sa glinastim. da postoji ogromna razlika izmeĊu toplote koja je iznad tla. kao fine homeopatski obrazovane supstance. to sve sigurno u izuzetnoj meri dolazi u obzir u drugom redu. u ne maloj meri. Znaće se. ne mogu lišiti kremenog tla. ono za šta se u obiĉnom ţivotu kaţe da ne sadrţi hranljive materije. od toga koliko je kosmiĉkog ţivota i kosmiĉke hemije. pod uticajem Jupitera. da bi to zatim delovalo kod povratnog zraĉenja. koje je – a ono moţe da bude u priliĉnoj dubini zemlje – u nju ušlo.Razmotrimo zemljište. kako ona treba da se obraĊuje da bi uopšte bila plodonosna. dakle toplote koja je u oblasti Sunca. zaobilazno preko kamenja. kada već preĊemo na praktiĉne stvari. za to je zaduţeno ono što je u zemljištu glinasto. to potpuno zavisi od toga kakav je peskoviti deo zemljišta. Da bi to moglo da struji naviše. Moglo bi se reći.

kada zemlja sa ostalim supstancijalnostima uvuĉe tu toplotu. još se ne uzima u obzir razlika izmeĊu toplote iznad zemlje i one u zemlji! Zna se da vazduh pod zemljom sadrţi više ugljendioksida. Oni dobiju dašak ţivotnosti kada ih zemlja primi u sebe. Kada bismo tu toplotu koja deluje u zemlji morali mi. a vazduh iznad zemlje više kiseonika. dakle u zimsko doba. u periodu pre i posle toga. da doţivimo onda bismo svi morali da postanemo jako glupi. Tako je sa toplotom i vazduhom. kada se minerali takoreći spremaju – pogotovo pre – da se oblikuju. Danas se zna da postoji razlika izmeĊu vazduha iznad zemlje i onog ispod zemlje. Što se dublje ide. kada uopšte spoljašnja toplota preĊe u unutrašnju. neĉega što sadrţi unutrašnji princip ţivota. One se najlakše mogu osloboditi od zemljine blizine i doći pod uticaj najudaljenijih kosmiĉkih snaga koje prodiru u zemlju. To je vreme kada se u zemlji razvija najveća snaga kristalizacije. Mislim na snage kristalizacije koje već moţemo da vidimo ako jednostavno pogledamo sneg koji se kristalizuje. Za rast biljaka je sasvim svejedno to što se dešava sa mineralima. jaĉe. Snage kristalizacije postaju intenzivnije. Tada je unutrašnjosti zemlje svojstveno da bude najmanje zavisna od sebe. naše telo mora u sebe da uvlaĉi mrtvu toplotu. neĉeg ţivog. ako hoće da budu izloţene najudaljenijim kosmiĉkim snagama. te snage moraju biti iznesene iznad zemlje u vreme u kome još nije dostignuta taĉka kulminacije – a to će biti tek u januaru. to one imaju veću teţnju da u domaćinstvu prirode postanu ĉisto kristalne. februaru. tako da se to moţe upotrebiti u rastu biljaka. snaga koje dolaze iz svemirskih daljina. MeĊutim. a onu ispod zemlje kao ţivu (vidi gornji crteţ). od svoje mineralne mase. ali upravo kroz to postaju sposobni da budu izloţeni najudaljenijim kosmiĉkim snagama. Tako da moţemo reći: otprilike od novembra-decembra meseca. što se dublje ulazi u zemlju. proţet daškom ţivotnosti. Oni gube nešto od svog spoljašnjeg ţivota. Tu se nameće pitanje: kako to moţemo da iskoristimo za rast biljaka? Jer će se jednom videti koliko je iskorišćavanje ovakvih stvari izuzetno vaţno za upravljanje rastom biljaka. ne zna se šta je tome uzrok. Oni u zemlji postaju još mrtviji nego što su izvan nje. dok inaĉe to u potpunosti ostaje na obiĉnom isprobavanju. zajedno sa onim što se 21 . To su stvari koje će jednom biti priznate kao egzaktni podaci. U trenutku kada se preko sadrţaja kreĉa u tlo uvuĉe toplota. ona dolazi pod uticaj snaga koje oblikuju kristale. februara. Uopšte. da se kristališu. Biljke su ostavljene same sebi u zemlji. MeĊutim. Toplota pod zemljom ima u sebi. postoji trenutak kada to što je ispod površine zemlje postaje naroĉito delotvorno za ras t biljaka. tada su najmanje izloţene uticaju mineralnih supstanci. To je sredinom zime. ljudi. najpozitivniji saveti koji mogu biti od izvanredne pomoći. u današnjoj svetskoj epohi – moglo bi se reći – u vremenu izmeĊu 15. Prema tome. Naprotiv. A uzrok je ovo: vazduh je. onda su oni od sasvim naroĉite vaţnosti za rast biljaka. Tada oni zraĉe snage koje su za rast biljaka posebno vaţne. ĉvrstim. januara i 15. Mineralne supstance moraju se osloboditi od onoga što je neposredno iznad tla. mora nam biti potpuno jasno da poljoprivreda. Kada je januar na izmaku. ako se radi o zemljištu koje samo od sebe ne izvlaĉi lako naviše to što bi u tom zimskom periodu trebalo da dejstvuje naviše. Da bismo mogli da budemo pametni. mineralne supstance zemlje imaju najveću teţnju za kristalizacijom. Drugaĉije je sa vodom i samim zemljanim. kada ga zemlja primi u sebe i apsorbuje. Na taj naĉin se upravo nameću iz prividno skoro već zaboravljenih saznanja. Tu se zemljište onda priprema da iznese naviše ono što je prethodno bilo u zemljištu. onda je dobro tom zemljištu dodati odgovarajuću dozu gline – tu dozu ću kasnije navesti. najveća oblikotvorna snaga mineralnih supstanci.se sasvim razlikuju jedna od druge i to toliko da sasvim dobro moţemo oznaĉiti toplotu iznad zemlje kao mrtvu. a najviše zimi. prelazi toplota u izvesno stanje tihe ţivotnosti. Ovde hoću odmah da napomenem.

da kroz njegov afinitet prema tom stanju iz ispravnih pravaca deluju snage. obiĉno se smatra izvanredno komplikovanom molekularnom tvorevinom. onda je za to potrebno da zemaljsko. Tako da je ono što se odraţava u nekoj biljci uvek odraz neke kosmiĉke konstelacije. Veliki se znaĉaj pridaje tome da se kod obrazovanja semena shvati njegova komplikovana molek ularna struktura. molekularna struktura dolazi do krajnje komplikovanosti. moramo zemaljsko. takav je već u embrionalnom stanju. Svuda. To je u poĉetku do izvesnog stepena tako. poĊimo od obrazovanja semena. zemaljski organizacioni proces se vodi do samog kraja. U svakom stvaranju semena. MeĊutim. ona se izgraĊuje iz kosmosa. nego opet maslaĉak. koliko je moguće više dovedemo u haos. organizam koji takoĊe ţivi u vremenu i da je ţivot zemlje naroĉito jak u zimsko doba. Najvaţnije je – to sam meĊu antroposofima ĉesto pominjao – da se zna pod kojim uslovima kosmiĉki prostor svojim snagama moţe da deluje na zemaljsko. dakle ta mikroskopska ili hipermikroskopska supstanca mora da bude takoĊe strašno komplikovane graĊe. Ljudi stoje zadivljeni i zaĉuĊeni pred onim što zamišljaju kao komplikovanu strukturu belanĉevine u semenu. gde kosmos podstiĉemo na dejstvo. sve do haosa. jer iz te komplikovanosti raste sledeći organizam. Da bismo to shvatili. da ne bi iz maslaĉka nastao šimšir. Jer organizam ne proizlazi iz semena na taj naĉin što ono što se iz majke-biljke ili majkeţivotinje obrazovalo kao seme nastavlja u ono što nastaje kao dete-biljka ili dete-ţivotinja. onda ona postaje sve komplikovanija dok se ne doĊe do izuzetno komplikovane strukture molekula belanĉevine. Moţe da se kaţe. Seme iz koga se razvija embrion. utiskuje se u njega i gradi iz malog haosa ono što moţe iz njega da se izgradi dejstvom iz svemira sa svih strana (vidi crteţ). Kod biljnog rasta o tome se do izvesnog stepena stara već sama 22 . dok leti on u izvesnom smislu zamire. kada se ta komplikovana graĊa uzdigne do najvišeg stepena. a kada je seme dostiglo najvišu komplikovanost i raspalo se u svetsku prašinu. predstavlja individualnost. Stari organizam ima samo tendenciju da seme uvede u takvo stanje prema kosmosu. koliko je moguće više. da dovedemo njegove snage unutar našeg zemaljskog. Istina je upravo da. i pošto je nastao mali haos.nalazi ispod zemlje. Svaki put se u haosu semena iz celog svemira gradi novi organizam. To uopšte nije istina. onda poĉinje ceo okolni svemir da deluje na seme. Izgradnjom zemaljske belanĉevine. iz te krajnje komplikovanosti ne bi nikada proizašao nikakav novi organizam. U semenu imamo odraz svemira. Kaţe se: molekuli imaju izvesnu strukturu. Ako uopšte hoćemo da kosmos podstaknemo na dejstvo. raspada se u svetsku prašinu. ona onda raspadne i ostaje na kraju ono što je u oblasti zemaljskog ţivota uzdignuto do najveće komplikovanosti – jedan mali haos. pošto misle sledeće: molekul belanĉevine mora da je strašno komplikovan. uterati u haos. Za obradu zemljišta najvaţnije je da se to uvidi. A taj sledeći organizam je strašno komplikovan. kod jednostavnih molekula ova je jednostavna.

Ali na ĉemu poĉiva stvaranje humusa? Ono poĉiva na tome da se u prirodni proces prima ono što dolazi iz biljnog ţivota. A to se moţe samo time da mi već na zemlji postojeći ţivot. bogato obrazovani humus kojim je domaćinstvo prirode obdarilo ljude. seme koje svoju snagu razvija kroz stabljiku. Pogledajte samo zelene listove biljke. kada se iz semena već razvije prva klica biljke i dalji izdanci – potrebno je da nasuprot kosmiĉkom. Ako pogledamo ţuti suncokret13 – on nije ispravno nazvan „Sunĉev cvet“. u plavom cvetu Saturn. Zeleni listovi biljke nose u svom obliku. Potrebno je da se seme tera u haos – seme moramo terati do haosa. Samo ako se rast biljke gleda kroz taj odnos. u biljku unese zemaljsko. da mi taj već postojeći ţivot na zemlji unesemo u ţivot biljke. Tu ĉoveku vrlo koristi. U njemu dolazi do delovanja konstelacija. jer snaga Jupitera koja dopunjuje kosmiĉku snagu Sunca. da se širi u svim mogućim pravcima. izaziva u cvetu belu ili ţutu boju. koje kao oblik biljke ţivi u semenu. S druge strane. poprima unutrašnju supstancijalnost itd. Sonnenblume – Sunĉev cvet. a ne unaokolo. spoljašnje snage Zemlje deluju na njega toliko jako da je ono u svakom trenutku proţeto teţnjom da se odrekne kosmiĉkog. u predelima koji su blagosloveni naroĉitom srećom. Ako se to primeni na rast biljaka. Moramo biljku u njenom rastu da pribliţimo zemlji. onda moramo u toj plaviĉastoj boji naslutiti dejstvo Saturna koji dopunjuje delovanje Sunca. Šire se listovi i cvetovi. Saturna. moţe da postigne zemlja prirodnim stvaranjem humusa. onda u biljci ĉvrsto zadrţavamo ono što je zapravo zemaljsko.priroda. odraz celog kosmosa iz nekog od svetskih pravaca. nego je u organizaciji biljke bio ranije prekinut. Jer u osnovi uzevši. Ali svakako je potrebno da mi. Kada doĊete do obojenih cvetova. kada u njima ne bi ţivela kosmiĉka snaga Sunca. Zamislite neku biljku koja raste iz korena. u pogledu plodnosti. ĉovek moţe malo ĉime veštaĉki da zameni ono što. To moţe sasvim taĉno da se prati. Tome nasuprot. zemaljsko deluje u razvoju lista i cveta itd. pa kada se pogleda ruţa i njena crvena boja vidi se snaga Marsa. pošto se svaki novi organizam izgraĊuje iz kosmosa. Na kraju stabljike obrazuje se zrno semena. 13 Nemaĉki. nego ona podrška koju kosmiĉke snage Sunca primaju od udaljenih planeta Marsa. u belom ili ţutom cvetu Jupiter. prozraĉuje list i cvet biljke snagom kosmosa.. Naprotiv. time ono stiĉe odreĊen oblik. pre nego što je nastupilo obrazovanje semena. takoĊe i ispunjenost zemaljskom materijom. u organizmu odrţavamo kosmiĉko stanje tako dugo dok se ponovo ne obrazuje seme. to na izvestan naĉin odbija ono što je kosmiĉko. u crvenom cvetu moţemo da vidimo Mars. sa njenom plaviĉastom bojom. on je samo zbog svog oblika nazvan tako – zbog svog ţutila morao bi. Ali ni oni ne bi bili zeleni. u stvari da se nazove Jupiterov cvet. a kosmiĉko deluje samo u struji koja se onda opet uspinje do oblikovanja semena. onda u njima ne ţivi samo kosmiĉka snaga Sunca. leţi u onome što mi dodajemo biljci kao zemaljsko. koji dakle još nije ušao u potpuni haos. ali u vertikalnom pravcu. što još nije prešlo u haos. u svojoj debljini. Razlog zašto neki list ili neko zrno odeblja. I sada vidite: u listu i cvetu je zemaljsko koje daje oblik. U trenutku kada se poseje u zemlju. Ono što još nije stiglo do haosa. Tada imamo u semenu otisak. zapravo ne ţeli ĉvrsto da zadrţi taj oblik. da buja. u svojoj zelenoj boji zemaljsko. jer ono što deluje iznad Zemlje. Kad naiĊemo na cikoriju. Dakle. U sve to kosmiĉko samo zraĉi svoja dejstva. Jupitera. Recimo: posejemo seme neke biljke u zemlju. 23 . koji nije dospeo u obrazovanje semena. a u zelenom listu prvenstveno Sunce. To se moţe neposredno videti.

u pravremena. ono će tu biti uhvaćeno. Pogledajte biljku rastavić. krompir. preko kreĉnjaĉkog. kakav je sluĉaj. kako treba da posmatramo biljku. Šta treba tada da uradimo? Tada moramo takvu biljku da postavimo u peskovito zemljište. equisetum: za nju je karakteristiĉno da u sebe uvlaĉi kosmiĉko. Kosmiĉko korenje je ono koje je jedinstveno oblikovano. kod koga moramo to da postignemo. Stoga je vrlo vaţno znati te stvari. na primer. Uzmimo nešto drugo. ako u korenu treba snaţno da ţivi zemaljsko. U tom sluĉaju se ona neće mnogo izraziti u bujanju cveta. kosmiĉko bi bilo samo u najfinijem nijansiranju boja.A to što se pojavljuje u obojenosti cveta. Sunĉevo je zapravo ono što je spojeno kao „dijafragma“ sa površinom zemljišta. kod jestivog bilja – tu ne mislim na repu i sliĉno. Za naše zemaljsko vreme to i nije tako vaţno. u biljci ţivi kosmiĉko? Ono ţivi u kremenom (silicijumskom). ali to se ne pokazuje u cvetu. ako u korenu treba da ţivi zemaljsko. da 24 . nego da ostane dole. to je zemaljsko. tako da moţemo reći: mora se pogledati oblik biljke ako ĉovek hoće da razume biljku. To je tako da moramo da kaţemo: ako iz zemlje išĉupamo neku biljku. Pogledajte biljku: u njoj je zemaljsko. to je bilo drugaĉije. Pretpostavimo da ono što kod biljke teţi kroz stabljiku i list uvis hoćemo da zadrţimo u korenu. To su biljke kod kojih se koren grana na sve strane. To što se širi u obliku. već ono dolazi do izraţaja u rastu donjih delova. Ona u sebi sadrţi ĉak 90% silicijumske kiseline. jer je tada jedna biljka mogla lako da se preobrazi u drugu. kod koje hoćemo da kosmiĉka snaga ne jurne naviše u cvet i plod. da se proţima kremenim. kao što u obojenosti cvetova imamo delovanje kosmiĉkog nagore. Na šta danas treba da obratimo paţnju. mora se gledati oblik i boja cveta. U ranija vremena. onda ono stremi u oblik. u korenu je kosmiĉko. MeĊutim. onda deluje zemaljsko nadole. već na biljke kakva je slatka detelina (esparzeta). kao što u boji kosmiĉko deluje nagore. imamo dole koren. to sada deluje kao snaga naroĉito jako u korenu. I danas je to vaţno ako hoćemo da naĊemo uslove koji su pogodni za odreĊenu biljku. Jer biljka poprima oblik od onoga što nastaje u oblasti zemaljskog. Pretpostavite sada da nam nekako poĊe za rukom da u biljci ĉvrsto zadrţimo kosmiĉko. pošto smo kroz razliĉite okolnosti uĉvrstili razliĉite biljne vrste. U ĉemu onda. snaţno uvuĉeno sve do korena. Naprotiv. da se na izvestan naĉin stvaranje stabljike i lista zadrţi u oblikovanju korena. Stoga. razgranava izgraĊujući se. Naprotiv. No. zemaljsko iznad tla deluje takoĊe nadole i biva pomoću kreĉnjaĉkog uvuĉeno u biljku. Sunĉevo deluje prvenstveno u zelenom lišću i u uzajamnom odnosu izmeĊu cveta i korena. U biljci equisetum je kosmiĉko prisutno u ogromnoj koliĉini. ako se koren deli. a koliko zemaljske snage. u razgranatom korenju imamo delovanje zemaljskog nadole u zemljište. sa svim onim što se nalazi izmeĊu. nego će se ispoljiti u neĉemu stablolikom. Jer tu u zemljište sa dalekih planeta deluje ono što oţivljava i ojaĉava. Sunĉevo stoji u sredini. prema datim podacima. Ono pak što je kosmiĉko spojeno je sa unutrašnjošću Zemlje i deluje nagore u gornje delove biljke. Jer će se u kremenom zemljištu zadrţati ono što je kosmiĉko. da bismo saznali koliko na nju deluju kosmiĉke. u cvetu ima najviše zemaljskog.

Iz svega toga proizlazi da je za prosuĊivanje o celokupnom razvoju biljaka takoreći osnovno. bilo od nasleĊenog saznanja o prirodi i sliĉno. i decenija koje dolaze. ţivotinjski svet ne moţemo zanemariti. ne prima svetlost. takoreći zgusne i time više zadrţi u korenu i listu? A kako da se razredi. a u šljivi stvarno jedete Saturn. ne bi postigli ništa. Ali to su stvari koje se moraju saznati. Da te sorte voća nisu već postojale i da se one nisu razmnoţavale kroz nasleĊe. konja i drugih ţivotinja na nekom gazdinstvu. povezano je sa završetkom kali juge u kosmosu tokom minulih decenija. Ĉovek danas još ponešto zna o tome kako se vazduh – već sam o tome govorio – ponaša u unutrašnjosti zemlje. tako da u svom razreĊenju uĊe u cvetove i ove oboji ili u obrazovanje ploda i ovaj proţme dobrim ukusom? Jer dobar ukus kajsija ili šljiva. ne aktivira ga u zemlji i stoga izaziva delovanja bez svetlosti. ako tako mogu da je nazovem. Moramo steći nova saznanja da bismo ušli u celokupne odnose takvih stvari. Ali bilje nije sve što postoji na Zemlji. Interesantno je – i bio bih zadovoljan da se stvari provere. I kada bi ĉoveĉanstvo sa svojim današnjim znanjem bilo stavljeno pred zadatak da iz srazmerno malobrojnih biljaka zemaljskog pradoba proizvede raznovrsnost naših današnjih sorti voća. ono u izvršenju tog zadatka ne bi otišlo daleko da oblici naših sorti voća nisu već nasleĊeni i proizvedeni u jedno doba kada se iz instinktivne pramudrosti u ĉoveĉanstvu nešto znalo o proizvodnji iz primitivnih sorti koje su nekada postojale. jer bi provera ovo sigurno potvrdila – da postoji veza izmeĊu pravog broja krava. da bi se. dolazi. što se mene tiĉe. Iz razloga o kojima će još biti govora. Jer danas se sve radi ogledima. ali ništa ne zna o tome kako se u unutrašnjosti zemlje ponaša svetlost. nego zauzdana stabljika – krompir treba staviti u peskovito zemljište. On ne zna da kremeno – što će reći kosmiĉko – kamenje prima svetlost u zemlju i tu svetlost dovodi do delovanja. a time se ne prodire razumno u sam proces. A to opadanje vrednosti proizvoda – moţete. u stvari. on sam zauzdava snagu koja stvara list i stabljiku. da se kosmiĉko. da ga suzbijemo – pošto je krompir. od kosmiĉkog koje prodire sve do ploda. Sve te ţivotinje zajedno daju onoliko Ċubriva koliko je potrebno za obradu poljoprivrednog dobra. Naime. A to je osnovni uslov koji se postavlja ukoliko i dalje hoćemo da privreĊujemo na Zemlji. jer ovom je svojstveno da se najbolja. MeĊutim. Sasvim je pogodio naš prijatelj Stegeman kada je rekao da tako dolazimo do proizvoda manje vrednosti. U jabuci stvarno jedete Jupiter. da se uvek gleda na to šta je u biljci kosmiĉko. koje se moraju potpuno sagledati. današnji ljudi. a da naprotiv ono što je blisko zemaljsko-ţivom: obrazovanje humusa. svinja. pa i ono što nam je preneto o lekovima – gubi svoj znaĉaj. isprobavanjem. kosmiĉka kvalitativna analiza odvija samo u zajedniĉkom ţivotu nekog biljem obraslog podruĉja sa ţivotinjama koje ţive u toj oblasti. zemaljsko. ukoliko bi sa današnjom pameću bili u istom poloţaju u pogledu na proizvodnju sorti voća. ovu primedbu smatrati umesnom ili ne – kao i preobraţaj u obrazovanju same ljudske duše. krava.dole u samom krompiru zauzdamo obrazovanje cveta. Kao što je u stara vremena bilo vaţno da ljudi poseduju saznanja koja stvarno prodiru u strukturu prirode. Kako je moguće zemljištu obezbediti naroĉita svojstva. onda se dobija pravilan odnos mešavine Ċubriva. korenski izdanak. za sada ljude nećemo uzeti u obzir. ako postoji pravilan broj konja. dodalo nešto onome što je već postalo haos. tako su i nama takoĊe potrebna takva saznanja. Mi opet stojimo pred velikom promenom unutar prirode. kao i boja cveta. OdreĊeno podruĉje Zemlje takoĊe pripada i ţivotinjskom svetu. kao što sam rekao. iz povezanosti sveta ili dopustiti prirodi i ljudskom ţivotu da odumre ili da se degeneriše. To što nam je dolazilo iz starih vremena i što smo dalje prenosili. krompir nije koren. Ljudi nemaju drugi izbor: ili nešto nauĉiti iz celokupne povezanosti prirode. a šta terestrijalno. To je u vezi sa tim da ţivotinje u 25 . inaĉe nećemo uspeti da kosmiĉke snage zadrţimo u njemu. bilo od darova prirode.

a takoĊe u odnosu na strukturu i konzistenciju svoje supstance. od napred prema pozadi. s obzirom na svoj oblik i boju. kako se obrazuje probavni trakt prema onome što će se kao potpuna suprotnost oblikovati unutar glave. a time i oblikovanje glave. Posetite nekada neki muzej i pogledajte skelet bilo kog sisara. dakle od njuške do srca. reflektovanjem sa Meseca. Pogledajte uobliĉenost graĊe straţnjeg dela ţivotinje u odnosu na graĊu njene glave. Tu ona nema nikakav uticaj. Iz tog razloga se u toku njihovih organskih procesa razvija toliko Ċubriva koliko je potrebno da se vrati zemlji. To je zato što je razvijanje saznanja na osnovu oblika. Tako da nije reĉ samo o Sunĉevom svetlu. jer ţivotinje u pravilnoj meri pojedu to što zemlja moţe da im pruţi. o kojima ćemo još govoriti – ţivotinja izlaţe ovako ili onako Suncu – lav se izlaţe drugaĉije nego konj – prema tome je oblikovana glava i ono što se neposredno nastavlja na glavu. Onda imate prednji i zadnji deo ţivotinje kao suprotnost izmeĊu Sunca i Meseca. U tom smislu oni koji se za tako nešto interesuju ubuduće bi svoja saznanja trebalo da izgrade na osnovu opaţanja oblika. To je u smislu onoga što smo na poĉetku naveli – opisujući ono što je iznad tla kao neku vrstu egzistencije stomaka. potpada pod dejstvo Saturna. Ono je zdravo samo ukoliko Ċubrivo obezbeĊuje iz stoĉnog sastava sopstvenog gazdinstva. Ali do toga će već doći ĉim ponovo tu bude neko znanje o unutrašnjim snagama koje tu deluju.pravilnoj meri troše bilje. na osnovu istraţivanja oblika. Ako idete dalje. Tako da kod prednje strane ţivotinje imamo neposredno zraĉenje Sunca. pomislite. nego i njegovom svetlu reflektovanom sa Meseca. – A svetlost koja zraĉi nazad sa Meseca razvija svoje najveće dejstvo kada pada na zadnji deo ţivotinje. A sada. Onda moţete da razvijete osećaj za oblik u pogledu na tu suprotnost. dok struji na njušku to neposredno zraĉeće dejstvo Sunca. a iza srca prema repu pod dejstvo Venere. – Ovo što sada govorim naroĉito vaţi za embrionalni ţivot. jedu ga. Merkura i Meseca (vidi crteţ). i prema tome kako se iz drugih razloga. Organizam ţivotinje u celini ţivi u domaćinstvu prirode. Stvarno vaţi – to ne moţe sasvim da se sprovede. Onda od srca nadalje deluje Mesec koga potpomaţu Merkur i Venera. Jupiter i Saturn. Ta sa Meseca reflektovana Sunĉeva svetlost je sasvim bez dejstva kada sija na glavu ţivotinje. Ako ţivotinju tako okrenete i uspravite da joj se glava 26 . nalazite da dejstvo Sunca ide do srca i ispred njega zastaje. ali idite sa svešću: u obrazovanju glave je prvenstveno delatno zraĉenje Sunca. za naĉin kako je pripojeno bedro. ali u idealnom smislu to je taĉno – da ako se pokaţe potreba da se Ċubrivo nabavi sa strane (izvan gazdinstva) njegovu upotrebu treba smatrati samo lekom za već obolelo gazdinstvo. da za oblikovanje glave i krvi deluju Mars. u srcu Sunca. Naravno da to zahteva razvijanje prave nauke o tome koliko je ţivotinja neke vrste potrebno odreĊenom gazdinstvu. Tako da on. od ogromne vaţnosti. i ono što je ispod zemlje kao egzistenciju glave – da to nije potpuno ukoliko na ovaj naĉin ne shvatimo ţivotinjski organizam. Sunĉeva svetlost dolazi u okolinu Zemlje i jednim drugim putem. Jupitera i Marsa.

Dakle. dolaze iz unutrašnjosti zemlje i usmeravaju se naviše. ako moţete da proĉitate stvari prema njihovom obliku. Treba da znate. na primer. Samo što u ovo mora da se uraĉuna i domaći stoĉni fond. a zadnji deo naviše u vazduhu.nalazi u zemlji. da kosmiĉka dejstva koja dolaze do izraza u nekoj biljci. imate poloţaj u kojem je nevidljiva poljoprivredna individualnost. pa je odmah pretvorenu u Ċubrivo izbaci iz svog organizma. Time je data mogućnost da iz tog oblika ţivotinje pronaĊete odnos izmeĊu Ċubriva koje ţivotinja daje i onoga što je potrebno zemlji ĉijim se biljem ţivotinja hrani. Ako je neka biljka naroĉito bogata takvim kosmiĉkim dejstvima i ako je neka ţivotinja pojede. onda ćete doći do svega što je potrebno toj u sebi zatvorenoj individualnosti koja saĉinjava poljoprivredno gazdinstvo. 27 . onda ta ţivotinja daje naroĉito pogodno Ċubrivo za ono tlo na kome raste ta biljka.

Jer. vodonik i sumpor. proširenog svuda u svetu. u svetlosti koja se širi. azot. kiseonik. Stoga su supstance. ono najpovršnije u ĉemu se on ispoljava. morati na neki naĉin da napravimo iskorak u delatnost prirode. ipak je od najvećeg znaĉaja. on ne zna ništa. ljudi ne vide prirodne odnose u kojima azot deluje. i shvatimo šta su te supstance u ĉitavom biću sveta. koga je fotografisao i koga se seća zahvaljujući fotografiji. deluju u poljoprivrednom gazdinstvu kroz zemaljske supstance. kada ih ima u laboratoriji. To je moguće samo ako se zagleda u široka podruĉja prirode i ako se ima u vidu delovanje azota u svemiru. onda ne treba meĊu njene vaţne sastojke da navede samo vodonik. O tim stvarima današnji hemiĉar ne zna mnogo. Moglo bi da se kaţe: onaj ko u materijalnom svetu hoće da sledi tragove koje ostavlja duh. A ta braća su sa njim povezana u biljnoj i ţivotinjskoj belanĉevini na jedan. danas zapalo u veliku zbrku. kiseonik. koje su imale veze sa delovanjem svetlosti u materiji. o njihovom delovanju u svetu kao celini. nije mnogo više od fotografisanja. ne igra glavnu ulogu u ţivotu biljaka. ĉetiri brata. kiseonik. time što deluje u biću prirode. Iako ta delatnost nije tako oĉigledna kao delatnost onih drugih supstanci. upravo je sumpor nosilac duhovnog. to ne sadrţi mnogo više. uopšteno govoreći. o kojima sam vam govorio. za razumevanje ţivota biljaka preko je potrebno upoznati njegovu ulogu. Ako ĉovek hoće potpuno da upozna znaĉaj belanĉevine. 28 . ima. jer na putu sumpora duh deluje u podruĉje fiziĉke prirode. njegov znaĉaj u takozvanom domaćinstvu prirode. biće najbolje da posmatramo ostalu braću. 11. Iskorak u delatnost prirode Delovanje duha u prirodi Snage zemlje i kosmosa. o suštini dejstva azota. MeĊutim. za spoljašnju nauku za sada još tajanstven naĉin. Budući da je delovanje sumpora u domaćinstvu prirode toliko tanano. Njegovo staro ime je sulfur. vodonik. koje je srodno sa imenom fosfor. u našim predavanjima o tim supstancama. jun 1924. o unutrašnjem znaĉaju tih supstanci. To ime on nosi stoga što se u ranija vremena u svetlosti. Sumpor u okviru belanĉevine predstavlja posrednika izmeĊu duhovnog. I znanja koja su poznata hemiji o tim supstancama nisu veća od znanja koja ima ĉovek koji je video spoljašnji lik nekog prolaznika na ulici. On zna kako te supstance izgledaju spolja. Stoga će sledećih dana biti moguće preći na razna praktiĉna rešenja samo ako se danas pozabavimo nešto pobliţe pitanjem: kako kroz zemaljske supstance deluju snage o kojima smo govorili? A sada ćemo. sumpor i fosfor. Azot. nosioci svetlosti. Najvaţnije pitanje koje moţe da se postavi kada se radi o proizvodnji na poljoprivrednom podruĉju bilo bi ono o znaĉaju i uticaju azota na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju. rekao bih. a to se ni ne moţe ako ĉovek ostane unutar samo jednog prirodnog podruĉja. Samo što je upravo to pitanje. ono šta radi nauka sa tim supstancama. mora da prati delatnost sumpora. Ipak. Svuda gde je delatan azot vide se samo ogranci njegovog delovanja. Ĉak moţe da se kaţe – a to će proizaći iz mojih izlaganja – da azot kao takav. a ono što se nalazi u našim knjigama. u Sunĉevoj svetlosti videlo širenje duhovnog.TREĆE PREDAVANJE Kobervic. ĉije bi dublje biće morala poznavati. izmeĊu oblikujuće snage duhovnog. ugljenik. ĉija se delovanja moraju upoznati ako ĉovek hoće da shvati njegovu funkciju. MeĊutim. azot i ugljenik. nego mora da navede jednu supstancu ĉija je delatnost u belanĉevini izuzetno znaĉajna – sumpor. Ta ĉetiri brata su: ugljenik. i fiziĉkog.

što tek nastajući oblik moţe odmah da uništi. taj put su kasnije iskusila mnoga druga bića sveta – na plebejsku poziciju.14 i mora se s pravom reći da ĉovekovo Ja pulsira u krvi. šalje ga napolje. ali iz tog naklapanja nije proizašlo mnogo. U ranijim epohama razvoja naše Zemlje. vlaţi sumporom. nazovimo ga tako. 29 . kako bi 14 Gete. ako taj ugljenik shvatimo u njegovoj ţivoj delatnosti. taĉnije reĉeno.Stoga krenimo – o primeni na biljno ćemo kasnije – prvo od ugljenika. ţivi u ugljeniku. u kretanju. u stvari. U ugljeniku se vidi ono ĉime se loţe peći. Stoga je ono što se zna o ugljeniku. kako prolazi kroz ĉoveka. pravi od njega kao neku palmu – svojstveno mu je da nas pravi tako ĉvrstim – disanje ga odmah razgraĊuje. Mefistofeles. tako opet na odreĊeni naĉin. ukoliko hoćemo da posmatramo na pravi naĉin rad ugljenika u prirodi. Sve ono što moţe da se oblikuje. u ugljeniku. koji se stalno oblikuje i opet razlaţe. ugalj. ali i kako osim toga gradi oblike u ĉoveku koji nestanu istog ĉasa kada nastanu. Ali. i kako je delatna kao plastiĉar i kako pomoću ugljenika gradi ĉvrste oblike biljke. on je u biljkama na neki naĉin. kako gradi iz sopstvenih stanja telo biljke. na primer. da ga nisu ĉuvali. zbog toga što iz sebe izluĉuje ugljenik koji je vezan za kiseonik kao ugljen-dioksid. vaţio kao nešto što je nazivano vrlo plemenitim imenom – „kamen mudraca“. kada je u punoj delatnosti. bilo da se ima u vidu oblik biljke koji opstaje srazmerno kratko. ili neprekidno promenljiv oblik ţivotinjskog organizma. I kao što ljudsko Ja. moramo imati u vidu delatnost duhovnosti svemira. U ugljeniku se vidi ono ĉime se piše. Upravo stoga što ugljenik ljudsko telo ĉini krutim. Ugljenik je u novije vreme sišao sa svoje vrlo aristokratske pozicije – Boţe. vrlo malo. do pre par vekova. ĉak i kod jednogodišnjih biljaka. takoreći. Mnogo se naklapalo o tome šta je. ţivi Ja sveta u duhu sveta. kako ga sebi predstavljamo. Jer kada su stari alhemiĉari i njima sliĉni ljudi govorili o kamenu mudraca. onda se pojavljuje taj amorfni. u stvari. ako ne uzmemo u obzir zdrobljeni oblik. on tka i vlada. a ne biljka. je se ne moţe kupiti. ugljenik je veliki plastiĉar koji u sebi ne nosi samo svoju crnu supstancijalnost nego. Zbog toga. ali nema mnogo prilika da ga cenimo. koje je onda ĉovek koristio da bi kao podlogu stvorio nešto ĉvršće. ispoljavajući se na fiziĉki naĉin. kada gradi najrazliĉitije oblike koji se u prirodi izgraĊuju. do izvesnog stepena zadrţan u ĉvrstom obliku. oblikuje se i opet rastvara. Tek kasnije se pojavilo. previše ĉvrstim. Taj je „crni momak“. Njegovo ime su ĉuvali u tajnosti jer bi inaĉe. svuda u sebi nosi oblikujuće slike sveta. A zašto je ugljenik bio „kamen mudraca“? Na ovo moţemo da odgovorimo jednim starijim shvatanjem. grafit. u stvari. mislili su na ugljenik u njegovim razliĉitim pojavama. bezobliĉni ugljenik. kreĉnjaĉko. do ĉijeg razumevanja bi danas morali ponovo da doĊemo kada govorimo o ugljeniku. kroz telo ţivotinje. Upravo zato je ĉovek ĉovek. svako posedovao kamen mudraca – jer to je. kao leš onoga što ugalj. pre srazmerno kratkog vremena. bio samo ugljenik. ugljenik u domaćinstvu prirode. posredovanjem sumpora. izdvaja ga iz ĉvrstog. Ugljenik je naime nosilac svih procesa oblikovanja u prirodi. samo kao poslednji izdanak. Jedna stara izreka u vezi sa ĉovekom. a i kao grafit. sumporom. kamen mudraca. a koji nalazimo u prirodi kao ugalj. kaţe: „Krv je sasvim poseban sok“. dijamant. i mi se oblikujemo u takvoj jednoj pokretljivosti koja nam je potrebna kao ljudskim bićima. kako se. u koji je došao usled odreĊenih zbivanja. spaja ga sa kiseonikom. on na svom putu biva ovlaţen sumporom i pokreće u krvi ono duhovno koje nazivamo Ja. Faust I. iz kojih proizlazi sve ono što se u prirodi oblikuje. jeste. s obzirom na njegov ogromni znaĉaj u svetu. MeĊutim. to je ugljenik. Jedna odreĊena modifikacija ugljenika se još uvek ceni kao aristokratska. U ugljeniku vlada skriveni vajar i taj se skriveni vajar sluţi. pravi duh ĉoveka. Vidite. velike imaginacije sveta. ugljenik je bio izluĉivan.

Materijalisti onda uzimaju u obzir samo fiziĉkog nosioca i zaboravljaju duhovno. pravi nosilac ţivota. kao kod biljaka. Oni imaju pravo. Dakle. tu je jedan manje ili više stvrdnut skelet ugljenika pomešan sa drugim supstancama. što sam ovde skicirao zeleno. bar više ţivotinje. vibrirajuće. da duhovno uvek mora da ima ono što ga fiziĉki nosi. dakle. U kreĉnom sastavu kostiju ĉovek ima u sebi ĉvrstu zemlju. MeĊutim. sa drugim sastojcima. ovlaţi sumporom i u fiziĉko uvodi ono što u biće tog skeleta treba uvesti ne kao oblikovanje. niti u izgradnju skeleta. moţemo da kaţemo: tamo gde je taj skelet. na neki naĉin.sebi stvorio jednu ĉvrstu potpornu skelu. to fiziĉko koje iz etera pomoću sumpora unosi ţivotna delovanja. Tako ovo. Iz toga moţemo da vidimo da sve ţivo poĉiva na manje ili više ĉvrstom ili manje ili više fluktuirajućem ugljenikovom skeletu. stalno promenljivi ugljenik. takoreći. kada bi postojalo samo za sebe. Ovde ću da nacrtam skelet ili potporu. kada ne bi imalo fiziĉkog nosioca. ako posmatramo ĉoveka ili neko drugo ţivo biće. kada ne bi moglo da zahvati ono što mora da zahvati u fiziĉko-zemaljskom svetu. tu svuda mora da bude nešto etersko. Ali etersko mora da se proširi svuda gde je taj skelet. A taj fiziĉki nosilac duhovnog. drţi te skeletne potpore. To je ono najĉudnovatije od svega što imamo na Zemlji. Na tom putu kiseonika etersko se pokreće pomoću sumpora. Vidite. Današnji materijalista govori jedino o 30 . To je. to ĉine i ţivotinje. pošto ono najbliţe na šta nailazimo je fiziĉki nosilac. ĉovek svojim kreĉnim koštanim skeletom stvara ĉvrstu podlogu. Dozvolite mi da to šematski nacrtam (vidi crteţ) da bih vam stvar uĉinio oĉiglednom. koji se u vrlo finoj doziranosti kreće u sumporu ili. Da bi ono što ţivi u ugljeniku bilo pokretljivo. u stvari. moţete sebi da predstavite. je tako proţet da se eter. i da je to put kojim se u svetu kreće duhovno. Ono bi. Time se ĉovek svojom pokretljivom ugljeniĉnom tvorevinom uzdiţe iznad mineralnog sveta. bilo bi nešto što kao takvo ne bi moglo da postoji u našem fiziĉkom zemaljskom svetu. ili manje ili više pokretljivo. to je kiseonik. onda ono mora – to je na našim skupovima već bilo isticano – biti proţeto eterskim. tkajuće biće eterskog. ako to posmatrate kao fiziĉki aspekt. To etersko. ţivotnost. Time postaje proces disanja pun smisla. tako da se etersko uglavnom mirno. koje je. kao kiseonik. Ali oni sasvim ispuštaju iz vida da duhovno mora uvek da ima nekog fiziĉkog nosioca. Mi pomoću procesa disanja uzimamo kiseonik. ĉovek i nju uĉlanjuje u sebe da bi u sebi imao ĉvrstu zemlju. koji deluje u eterskom – moţemo reći u eterskom deluje najniţe duhovno – taj fiziĉki nosilac koji je proţet eterskim. to što tu predstavlja ugljeniĉni skelet nekog ţivog bića mora opet da bude proţeto eterskim. propadalo kao u nešto prazno. koju duh izgraĊuje pomoću sumpora. Dakle. nego kao veĉnu pokretljivost. a na putu kiseonika talasajuće. odnosno ĉvrstog kreĉnog sastava koji ima zemlja.

most izmeĊu kiseonika i ugljenika. taj koji u nama cirkuliše takav kakav je spolja. S druge strane. iako je njegov ţivot niţeg stepena nego u nama ili ţivotinjama. ne bi obraćalo paţnju na skelet od ugljenika kada azot ne bi imao tako ogromnu privlaĉnost. gde se tka. eterskog. Kada bismo bili okruţeni ţivim vazduhom. tako da pred sobom imaju samo mrtvi kiseonik. Azot je zapravo nešto zaista ĉudesno. onaj koji nas okruţuje. U stvarnosti je kiseonik nosilac ţivog etera i taj ţivi eter vlada kiseonikom tako što zaobilazno koristi sumpor. u ţivotu ţivotinja itd. posrednik izmeĊu pukog ţivota i duha. jer. oţivljava. tu astralno u azotu vuĉe etersko (vidi crteţ. gde su u ugljeniku probijene linije i putevi. astralna duhovnost je u okolini Zemlje. ili duh sveta koji je delatan u biljkama. tu takoĊe astralno deluje u ţivotu biljaka. kiseonik uvek mora da je izvuĉen iz zemaljskog. Astralna duhovnost je u ljudskom astralnom telu. ako posmatramo proces u ĉoveku. MeĊutim. Azot uvodi ţivot u oblik koji je ostvaren u ugljeniku. Ona moţe da razume samo leševe. ulazi azot koji sada sobom vuĉe kiseonik svuda gde je ugljenik. imamo pred nama disanje. da bi moglo da deluje u fiziĉkom. ţuto). ljudsko Ja. širi se astralno.onom kiseoniku koji ima u retorti kada vrši elektrolizu vode. u ĉoveku. Kada se u nama dešava neka viša ţivotnost. I. ono najbitnije za duševno. mora da krene tamo gde mu je ugljenik. U nama je on ţivi kiseonik. Ali svuda u tom kiseoniku ţivi ono što je najniţe natĉulno. u kojem svoje delovanje ispoljava ono najviše duhovno dostupno na Zemlji. ta duhovnost je ono isto što oznaĉavamo kao astralno. bili bismo sasvim ošamućeni. Svuda. To nije isti kiseonik. On i ovde postaje nosilac ţivota. on je od roĊenja nosilac ţivota. ako izaĊe iz sfere zadataka koji su mu dodeljeni. Tu. prema metodama koje oni primenjuju. duh ugljenika oznaĉio liniju ili nešto takvo. izmeĊu kiseonika i ugljenika umetnuto astralno. da se ne bismo onesvestili udišući ţivi kiseonik. Kada bismo mogli da ga izljuštimo iz tela on bi bio najlepša sablast koja postoji. Tome je izloţena svaka nauka koja polazi samo od fiziĉkog. Tako isto on postaje ţivi kiseonik ako iz vazduha koji se udiše prodre u zemlju. onda je on ĉitav ĉovek. kao neki oblak. mi se onesvešćujemo. Pogledajte proces disanja. i onda imamo skelet od ugljenika koji stoji iza toga i koji je kod ĉoveka u stalnom pokretu. Kiseonik oko nas mora da bude umrtvljen. kao što mora biti umrtvljeno u vazduhu koji nas okruţuje. onesvešćuje nas i još mnogo više od toga. Ako u ĉovekovom organizmu pratimo njegov put. Svuda gde se pojavljuje azot ima zadatak da posreduje izmeĊu ţivota i duhovnog. Oni moraju da se naĊu. zato da bi nas i naša ĉula okruţivao spolja. a takoĊe u unutrašnjosti zemlje. ţivi kiseonik koji se pojavljuje u ĉoveku kao nosilac etera. govoreći duhovno. jer on potpuno odraţava ono što je u ĉvrstom skeletu ĉoveka. Ali on tu postaje ţivi kiseonik. I ta duhovnost. To i ne moţe biti drugaĉije. Azot neprestano vuĉe ţivotno prema duhovnom. što znaĉi eterski ţivot. Već i obiĉno bujanje izraslina. Kiseonik mora da krene putem koji mu je zacrtao skelet. ukoliko nije umrtvljeno. gde on treba da bude ţiv. ako ţive na mestu gde ne bi trebalo. Azot je svuda u ţivotinjskom i biljnom carstvu. tu azot vuĉe kiseonik. Stoga je taj azot. Jer etersko-ţivotno bi svuda prohujavalo. ali to astralno se izraţava u fiziĉkom time što za to koristi azot. koja opet pomoću sumpora posluje u azotu. on neprestano utiĉe u ţivot. Kiseonik pod zemljom nije isti kao onaj iznad zemlje. Svuda gde je azot. Takav azotni ĉovek zaista postoji. Sada sam vam na odreĊen naĉin ukazao na jednoj strani na skelet ugljenika. U vazduhu koji udišemo je ubijeno ono ţivo u kiseoniku. etersko. što znaĉi svuda gde se oblikuje. Tako je. Svuda u prirodi mora etersko-kiseoniĉno pronaći put ka duhovno-ugljeniĉnom. koje je prethodno uobliĉeno u ugljeniĉnom. u unutrašnjost. Tu ĉovek preko procesa disanja uzima u sebe kiseonik. Kako ono to radi? Ko je tu posrednik? Posrednik je azot. O tim stvarima teško je sporazumeti se sa fiziĉarima i hemiĉarima. Kada disanjem uĊe u nas. u 31 .

ali u trenutku kada dospe u zemlju. ne spolja. on zna sasvim taĉno. Danju nam je izuzetno potreban kiseonik. on oţivljava. time što svuda uoĉavate fluktuirajuća osećanja azota koji kruţi okolo. ali za duhovni odnos. Ovo će. ali ono mora spolja da je dodiruje. izvuĉete malu koliĉinu azota. On to oseća kao simpatiĉno. a noću je takoĊe kiseonik u okolini. Meseca itd. Taj azot ne samo da u zemlji oţivljava. Ali azot je ono što ima duhovan odnos prema nama. 32 . vidite da postoji ţivo zajedniĉko delovanje onoga što iz duha stvara u ugljeniĉnom oblik skeleta. azot je ipak ono što posreduje u tome da iz kiseonika postane ugljen -dioksid i da se ovaj izdahne. isto kao što je azot u ĉovekovom nervno-ĉulnom sistemu onaj koji posreduje osećanja. tako oţivljava i azot. što ne samo da je ţivo nego je i osetljivo. Ona sama ne prima u sebe astralno kao ţivotinja ili ĉovek. Moţe se reći: o svemu što sam juĉe i prethodnih sati govorio o uticaju planeta Saturna. ne moţe napolju biti manje azota. i u svemu tome sam ţivot koji je delatan u kiseoniĉnom. Ali azot. Ali. On postaje nosilac jedne tajanstvene osetljivosti koja je izlivena preko celog zemaljskog ţivota. Uverili biste se. o tome se ne zna. na njihov ţivot. moţete imati predstavu o tome da azot mora biti nuţan za ţivot biljke. sada je potrebno napomenuti još nešto. i jedan veliki deo astralnog nosioca duha. Biljka. Tako taj azot izliva preko svega jednu vrstu osećajnog ţivota. Time moţete dobiti uvid u tananost ţivota prirode. vidite. Dakle. biti predmet daljih posmatranja.. Već iz toga. Mogli biste da pokušate ogled sa ĉovekom koji se nalazi u nekom vazdušnom prostoru. Oko nas je samo neznatan deo kiseonika. tj. Danju i noću moţda manje cenimo azot. To bi vaţilo i kada ne bismo udisali azot. tako da vazduh oko ĉoveka postane nešto siromašniji azotom nego obiĉno. Ipak spolja svuda mora da je okruţena astralnim. kakva je pred nama na tlu. On je osetljivi posrednik. Mogli biste da izvedete sledeći ogled. koji je tu prisutan. Astralno je svuda i azot.stalnom pokretu uobliĉavajući. On je svestan onoga š to proizlazi iz zvezda i što nastavlja da deluje u ţivotu biljaka i u ţivotu zemlje. Ĉovek mora da preda svoj azot da bi azotu vratio onu koliĉinu koju je navikao da ima. On oseća kao simpatiĉno ako su na nekom zemljištu odgovarajuće biljke itd. nego bi se pokazalo da se nadoknaĊuje iz ĉovekove unutrašnjosti. u to on unosi kiseonik. ako ogled izvedete paţljivo. nosilac astralnog. Isto kako kiseonik oţivljava. Što se tiĉe svakodnevnog ţivota moţe se slobodno reći da o ovome niko ništa ne zna. on lebdi u vazduhu kao leš. da bi mogao da dohvati ugljenik i otarasi ga se. on je uistinu nosilac osećanja. on zna. pošto mislimo da nam je – mislim na azot u vazduhu koji udišemo – manje potreban. o svemu tome se ništa ne zna. nego je on i nešto – što treba naroĉito u poljoprivredi uzeti u obzir – ma koliko to paradoksalno izgledalo iskrivljenom materijalistiĉkom mozgu. ali nema u sebi astralno telo kao što ga ima ţivotinja. koji se tu u tom prostoru nalazi. nosioca ţivota. MeĊutim. njega bi uvek bilo dovoljno. Sunca. ima samo fiziĉko i etersko telo. Iz toga proizlazi da upravo u rukovanju azotom za biljke ima neĉeg neizmerno vaţnog. azot. je svuda. rekao bih. azot ima vaţnu ulogu u duhovnom. koji svuda postoji. a kao antipatiĉno ako negde ima malo vode. sa onim što iz astralnog u azotnom taj skelet proţima ţivotom i ĉini ga osetljivim. Mi ljudi smo upućeni na to da uspostavljamo pravilan procentualni odnos izmeĊu celokupnog našeg unutrašnjeg bića i azota koji nas okruţuje. da bi se azot opet odmah nadoknadio. Azot je onaj koji oseća da li na bilo kojem podruĉju Zemlje postoji dovoljna koliĉina vode. dovoljna je samo ona koliĉina azota koja je obiĉno u vazduhu. na obrazovanje biljaka. Taj azot nas svuda okruţuje. Biljka ne bi cvetala kada je astralno ne bi spolja dodirivalo. tako da iz vazduha. Dakle. prirodno.

Ovo što vidite ovde kao zeleno. kao struktura. prirodno. da naša Zemlja kao nešto ĉvrsto. mi smo povezani sa našom okolinom. Ona ne govori o pravim supstancama. na ovaj ili onaj naĉin. polazeći od kiseonika. koliko je to samo moguće. radi? To je Istoĉnjak radio na svoj naĉin. Kada bi Zemlja to radila. MeĊutim. onom što je samo privremeno mrtvo: sumpor. pošto se opet navlaţi sumporom. mora da se vrati u svemir. kao plavo. to je etersko biće kiseonika. opisao: to je skelet ugljenika. Naša meditacija se tek posredno oslanja na proces disanja. on to ne ĉini. Ţeli da se raspline. Sve su ove supstance u unutrašnjoj vezi prema sasvim odreĊenoj prirodi duhovnog. mi delamo i ţivimo u koncentraciji i meditaciji. Tu mu posle izvesnog vremena nije prijatno. ali hoće da ostane izdvojen. azot. to je vodonik. Njemu je opet potrebna. upravo nešto što je najmanje duh. u stvari. Tu on ţivi na fiziĉki naĉin. Prvo imamo ono što sam. u stvari. astralno. Jer. U njemu se. Sve ono što ţivi na Zemlji u fiziĉkom obliku. To ĉini jedna materija koja je. što je ţivo. da ono što napolju raste na njivi ţeli izvan sebe. u bliskom srodstvu sa fiziĉkim i opet. Svuda bih mogao da pokaţem kako azot unosi u plave linije ono što je šematski oznaĉeno zelenim. ugljenik. Na njivama je danas mnogo stvari koje će se uskoro naći u stomacima ovog poštovanog društva. naći svoj put natrag na njivu. sve to što mi radimo kada se predajemo duševnim 33 . oţivljeno. i ĉitavog svemira. kao u nekom finom i preciznom crteţu. jedna materija. sa svim njenim bićima. luta svemirom i izdvaja se od ostalog sveta. tako da to moţe iz svemira da bude ponovo primljeno. Naprotiv. Tako da moţemo reći sledeće (vidi crteţ). predstavljaju ono što tu deluje i tka u ţivom i u naizgled mrtvom. opet gore u daljine svemira. nego to mora biti u stanju da nestane u svemiru. koliko je to moguće srodna sa duhovnim: to ĉini vodonik. Moglo bi se reći: duh u takvim tvorevinama postaje fiziĉki. za šta sebi privlaĉi ţivot iz kiseonika. vodonik sve rastvara. kao duh preobraţen u fiziĉko. preko azota prenosi do razliĉitih linija i uobliĉava kao astralno (ţuto). u svom odrazu kao duh. pripadaju celom ĉoveku. Budući da je razuman. Kada se meditira – moram to da napomenem da biste videli da takve stvari ne dolaze iz vedra neba – šta se. mi joj na kraju krajeva pripadamo isto tako kao što mi pripada moj mali prst. koje je toliko blizu duhovnom s jedne strane i toliko blizu materijalnom s druge strane. Naša hemija govori samo o leševima supstanci. Samo je vodonik. on ţivi tu u telu astralno. Mora postojati stalna razmena materija. neĉim što uspostavlja vezu fiziĉkog sveta sa daljinama svemira. gde ne postoji nikakva organizacija. Ne samo u smislu da nestane na Zemlji. sve to u zemaljskom moţe da deluje zajedno zato što se to još proţima neĉim drugim. ne bi bilo dobro da naše zemaljsko. Ne nestaje duh. kao Ja. u kojoj on sada kao odreĊenost. Zapravo. Onda svuda imamo ono što se. haotiĉno svemira. Uopšte ne moţemo reći da mi kao ljudi moţemo da se izdvojimo. One su nešto sasvim drugo od onoga o ĉemu nam govori naša hemija. to mora opet biti u stanju da nestane. koji je na prvi pogled najreĊi i sa najmanjom atomskom teţinom. Mi na srednjoevropskom Zapadu to radimo na naš naĉin. ako govorimo taĉno – i pored toga što je on nešto najfinije od svega fiziĉkog – fiziĉko potpuno rasprši i nošeno sumporom kulja u sveopštost svemira. Zatim će. napušta sve i prelazi u opšte neodreĊeno. Tako imamo tih pet supstanci koje. Sve to mora biti u stanju opet da nestane. Njih ĉovek mora upoznati kao nešto što oseća. kako smo opisali. A ono materijalno. ona bi bila u poloţaju u kome bi bio ĉovek koji ţivi na nekom poljoprivrednom gazdinstvu. nego ono što je duh ugradio u ugljenik. On nosi sve ono što je na bilo koji naĉin oblikovano. Ali sve ono što je tako u ţivim bićima strukturalno oblikovano. što gradi prelaz izmeĊu ugljeniĉnog i kiseoniĉnog. da se u svemiru na izvestan naĉin proĉisti i razbistri. tako te stvari u našoj okolini. Tako to mora biti i izmeĊu Zemlje. vodonik.MeĊutim. kiseonik.

haos u semenu na haos najudaljenijeg podruĉja svemira. deluje u unutrašnjosti ĉoveka kao kiseonik i kao azot. A sada pogledajmo. menja pravilan tok disanja. vodonik – su sjedinjene u belanĉevini. Ono nas ne uvodi u takve dubine. Ne bi bilo loše kada bi onaj ko se bavi poljoprivredom meditirao. ono što. azot došli u list. I na te stvari se treba zapravo nadovezivati. ono što je tako tesno povezano sa ljudskim ţivotom. telesnu suprotnost. ugljenik. nisu samostalni. U maloj semenskoj tvorevini je haos. Jednostavno nije istina. u ĉoveku ţive osobine kiseonika i azota. makar i sasvim tanano. Tada bi odjednom štošta znao. jer seljak – oprostite. To bi mu sinulo. ali tako je – u stvari. Saznao bi razne tajne koje postoje na imanjima i na seoskim gazdinstvima. tako da one postanu osetljive na dejstva svemira. Venera itd. Mi meditirajući uvek zadrţavamo ugljen-dioksid u sebi nešto duţe nego u obiĉnom. Tada nastaje nov ţivot. Školovani ĉovek kaţe. cvet. Tada bi prilazio poljoprivredi u jednom sasvim drugaĉijem stilu i na jedan sasvim drugaĉiji naĉin nego kad ne meditira. Ne mogu da ponavljam ono što sam ovde pre sat vremena govorio. nosioci duha. Ona hoće grubim pojmovima razuma da stekne uvid u stvari koje su mnogo finije satkane. To je pravi proces meditiranja. Samo na dva naĉina postaju samostalni. u stvari – na neke od tih stvari ću se još pobliţe osvrnuti – duhovno u našoj unutrašnjoj delatnosti poĉinje da uspostavlja izvestan odnos prema poljoprivredi. vodonik. to se stvarno ponaša priliĉno dobro. u stvari. Mi ne izbacujemo svom snagom ugljen-dioksid napolje gde je svuda oko nas azot. oni su svuda povezani sa drugim supstancama u ovom ili onom obliku. To je ono što je uvek izazivalo naroĉito interesovanje našeg dragog prijatelja Stegemana. a i u celoj okolini je takoĊe haos. Sve postaje saznanje. budnom procesu svesti. To sam već u svojoj mladosti doţivljavao kada sam ţiveo sa seljacima. Ĉovek ide preko polja i odjednom je to tu. onda ćete biti svesni svog bola. On bi time postajao osetljiviji na objave azota. Nešto zadrţavamo. recimo. ako sto blago dodirujete. ali mogu to ipak na izvestan naĉin da okarakterišem. A to je tako. Vidite. ipak ima. kako se u prirodi ostvaruje naĉin delovanja tih takozvanih supstanci koje su. On prelazi preko svoje njive.. On zna nešto što kasnije isproba. I on se već osposobljava za neku vrstu sticanja duhovnog saznanja. Postajao bi sve osetljiviji za ispoljavanja azota. to zajedniĉko delovanje duševno-duhovnog sa onim što se nalazi u našoj okolini. Onda mora jedan haos da deluje na drugi. seljak je glup. Tu grešku je u novije vreme napravila nauka. Sve te supstance – sumpor. on to oseća. to nije taĉno. pa i ono što ţivi u azotu. Ako su na bilo koji naĉin ugljenik. Isto je tako i kada meditirate. On to samo ne moţe da izgovori. jer se to skriva spoljašnjem 34 . ili vodonik to sve iznosi u daljine svemira i rastvara. Ono što on u svojim zimskim noćima promeditira. to je vrlo. Ali. kiseonik. raspršuje sve u opšti haos. Puko intelektualistiĉko ne rešava problem. do toga se ne dolazi obiĉnom naukom. ĉašicu.veţbama. ono je odjednom tu. rade. Uvek u nama ostaje nešto više ugljen-dioksida. mada sasvim laku. Time mi ne izbacujemo ugljendioksid kao u obiĉnom „bikovskom“ ţivotu. Nešto i zadrţavamo. meditira. Sada ćemo još taĉnije shvatiti obrazovanje semena. Jer azot je vrlo pametan momak. onda postajete svesni površine stola itd. nego što smo mogli do sada. Tada polako urastate u doţivljavanje azota u svojoj okolini. recimo o sto. vrlo mnogo. koren. I to je ono gde. jer on to zna. to je stvarno tako. suptilnu. Oni su zavisni od tih drugih supstanci. U krajnjoj liniji ţivotna tkanja prirode su nešto tako tanano. da se ne moţe shvatiti grubim pojmovima razuma. azot. Uzmimo nekog seljaka koga onaj koji je školovan smatra za neukog. MeĊutim. Meditiranjem se uvek. da kaţemo pristojno. Sve te stvari potpuno poĉivaju na realnim zbivanjima. ili kada vodoniĉno utera u malu semensku tvorevinu elementarne supstance belanĉevine i tu ih osamostali. Ako o nešto udarite glavom. stalno punom snagom. Treba poći od takvih stvari. U stvari. on će vas poduĉiti o tome šta Merkur.

Moţemo isto tako reći: u zemlju mora da bude uneto ono što ţivi u okolini. ceo organizam biljnog sveta. od neke vrste udisanja azota. što bismo u izvesnoj meri videli kada bismo mogli unutra da se uvuĉemo i kada bi nam proces cirkulacije u ĉoveku pokazao kako ugljeniĉna delatnost zraĉi u kreĉno i kremeno. I tako se za naše posmatranje rastvara. to su poznate stvari. na izvestan naĉin vidimo disajne puteve. a i u ţivotinji. ne proglašava iskljuĉivo merodavnim. nego izdisanja. I zato moramo da steknemo saznanje o tome šta ugljenik u ĉitavom ljudskom procesu varenja. ako se uopšte ima osećaj i osetljivost za to. a kremen kosmiĉku snagu oblikovanja. Moţemo takoĊe reći: jer kroz ugljenik samo prolazi. Ali unutar ĉoveka ne moţemo da gledamo. kad se tradicija još više izgubi. Sve druge ne stoje blizu udisanja. što oţivljava u kiseoniĉnom. disanja i cirkulacije razvija u odnosu na koštanu gradnju i kremenu gradnju. oblikujući se u kreĉnom. I ako se ta stvar tako sagleda. Kreĉ mu daje zemaljsku. a tamo gde nalazimo druge biljke uoĉavamo druge organe. mogao bih reći. I taj proces. kao što je pojedini ljudski organ postavljen u celokupni organizam ĉoveka. Ĉovek mora nauĉiti da upozna biće biljke tako da svaku biljnu vrstu posmatra kao postavljenu u opšti organizam biljnog sveta. A kreĉ i kremen nalazimo i kao osnovu za rast biljaka. onda se dolazi do velikog znaĉaja leptirnjaĉa. nego se oslanja na ono što oblikuju kreĉ i kremen. o tome šta se dešava unutra. mora se steći uvid u to kako azotno preuzima kiseoniĉno i nosi ga u ugljeniĉno. a ta duboko poloţena skela nalazi se u našem kreĉnom koštanom skeletu. a to je ono kreĉno. No. kod svega onoga što se u poljoprivredi moţe nazvati skupljaĉima azota. primenom novog krene sasvim pogrešnim putevima. u stvari. Svuda imate kod leptirnjaĉe da ona hoće da raĊa pre nego što doĊe do cveta. Do toga će se nesumnjivo doći. I tako se ugljenik u samom ĉoveku. rastvara se ceo organizam biljnog sveta. što se kod drugih biljaka izvlaĉi više prema gore. To dolazi od toga što te biljke zadrţavaju mnogo bliţe zemlji ono što se 35 . Tako da ugljenik u ĉoveku. Uzmimo prvo ugljeniĉno. Kada se pogledaju mahunarke. to saznanje se mora razviti. moţe se reći.gledanju. odnosno potpori. Ali proizvodi ugljeniĉnog i vodoniĉnog ne umeju da se ponašaju tako pristojno. Moţe se videti kako. a i u ţivotinji. A leptirnjaĉe predstavljaju nešto sliĉno onome što se dešava u našim epitelnim ćelijama. ali i u onom kremenom koje uvek nosimo u sebi. ali potrebno je to saznati polazeći iz duhovnih osnova. slobodno se moţe reći: tu dole u zemlji je ono ĉemu je potrebno nešto kao ĉovekovim plućima kiseonik. Tu dole u zemlji je kreĉno. moţemo na najdivniji naĉin posmatrati kod leptirnjaĉa. Da bi izneo taj ĉvrsti oblik (ĉoveka ili ţivotinje). Takvu vrstu gledanja bismo morali da razvijemo kada posmatramo površinu zemlje pokrivenu biljkama i u kojoj je kreĉ i kremen. Svaku biljku moramo da gledamo kao deo jedne celine. Kada ono u svom delovanju iz biljnog carstva preĊe u ţivotinjsko i ljudsko carstvo. ako ga posmatramo kao neku vrstu azotnog disanja. do izvesnog stepena maskira svoju snagu oblikovanja. koje privlaĉe azot kako bi ga prenele onome što je ispod njih. jer inaĉe postoji velika opasnost da se uskoro. da bi tamo moglo da se osloni na kremeno. zavisno od azota. Ono što je udahnuto ide nadole. To su u suštini jedine biljke takve vrste. Jer svuda gde nalazimo leptirnjaĉe. deluju te leptirnjaĉe: sve one imaju tendenciju da se ono što daje plod. ĉemu je potreban azot. onda ono mora da zida na dublje smeštenoj skeli. onda to ugljeniĉno privremeno mora da postane pokretljivo – u svakom sluĉaju na svom prelaznom stepenu. One hoće da raĊaju pre nego što doĊu do cveta. zadrţava u regionu lišća. kao što su ljudska pluća zavisna od kiseonika. kod mahunarki. On nalazi oslonac u oblikotvornoj snazi kreĉa i kremena. kod kojih je dis anje mnogo prikrivenije i ĉiji je zadatak da obavljaju druge funkcije. To mora da bude uneto pomoću azota u dubine zemlje. ali u ugljeniĉno koje se oslanja na kreĉno i kremeno.

Ĉime moţe to da mu se otme? Pomoću neĉeg izuzetno gospodstvenog. Trebalo bi kreĉ osećati kao nekog ţudnog momka. I ako ljudi misle da se kremen moţe videti samo u onom što ima ĉvrste mineralne konture. pa ih kremen i ugljenik zajedno sa glinom ponovo oblikuju upravo zato što otpor kreĉnjaĉkog mora da bude savladan. To treba da se sagleda. da bi se došlo do osećajnog saznanja. ali u sredini stoji. gde se to razvija podalje od zemlje.izraţava u azotnom – one. tako azot. a semenje je kratko vreme sposobno za klijanje. kreĉ je opšta spoljna ţudnja zemaljskog. od njega oduzima. onog koje više ništa ne ţeli. koji sve što je kreĉ oteo. kako azot posluje (u biljci) izmeĊu kreĉnog. On ţivi tako što se utvrdi kao u nekoj tvrĊavi – kao što to ĉini u rastaviću – ili ţivi svuda raširen u jednom finom stepenu. A kreĉ. to su naĉini kako se moţe posmatrati nastajanje i ţivot onoga što se dešava u tlu i iznad njega. da kalcijum spoji sa kiseonikom. Glina ima nešto više kremenog. ţudi za svim mogućim. Kako u tome ţivi neka takva biljka? Tamo dole kreĉ kao nekom hvataljkom hoće da je uhvati. Sve ovo moramo da nauĉimo da razumemo. Ugljenik bi mogao da oblikuje sve biljke. što zapravo privlaĉi biljno. Kreĉ zahteva sve. Samo što to mora stalno da mu se otima. Vidite. Vidite. Kreĉ nas isisava. da postane kreĉ. On je kao naši ĉulni organi. unose azotno u zemlju. Sve to hoće da privuĉe sebi. Ovo je došlo do mira u samom sebi. oblikotvorac skeletnog. prenosi u atmosferu i tako izgraĊuje oblike biljaka. Ugljenik je ono oblikujuće u svim biljkama. on hoće da se ispuni. Stoga. I kada tome dodate i to da kreĉnjaĉko ima ĉudesnu srodnost sa ĉovekovim svetom ţudnje. Kremen je opšte spoljno ĉulo zemaljskog. već ono što je izvan njih. videće razliku u odnosu na neku drugu supstancu. ne od leta. on mu smeta. I upravo onako kako naše astralno telo uspostavlja red izmeĊu Ja i eterskog tela. Na tome bi sve raslo. obrazujući prave biljne oblike. kremen ne zahteva više ništa. Postoji jedna takva gospodstvenost. Kremen je u homeopatskim dozama svuda oko nas. Dakle. Te su biljke organizovane tako da naroĉito izgraĊuju ono što biljni svet prima od zime. glinenog i kremenog i izmeĊu svega ostalog što kreĉno neprekidno nastoji da privuĉe dole. i kreĉu oduzima ono što mu se mora oduzeti. To je kremeno. jasno moţe da se oseti da je on nešto što pokazuje prirodu ţudnje. u stvari. Oni ne opaţaju sebe. ugljenik. deluje izmeĊu. varaju se. da je uĉini vlaknastom. Te biljke imaju sklonost da lišće oboje ne obiĉnim zelenilom. poput vodenih biljaka. koja uopšte više ništa ne ţeli. miruje u sebi i nema nikakve zahteve. koji to sve sreĊuje. 36 . postaje ţivo. Onaj ko ima za to osećaj. Ali mu je to tokom razvoja Zemlje oteţano. onda vidite kako sve postaje organsko. Rast se usporava kada naĊu dovoljno onoga što im zapravo treba – dovoljno azota u vazduhu. jer je on taj koji hoće sve sebi da prigrabi. ako je još u svom elementu – kalcijumu. ali ipak poseduje i kreĉno. ĉak i bitumen za koga se ne moţe reći ni da je mineralan. a onda izgubi klijavost. da je ţudnja proširena svuda gde je zemljište kreĉno. potpornog. a glina u sebi ima oboje. Ali dole je kreĉ. a kremen kao otmenog gospodina. Jer sve ono što kreĉ hoće ţivi u biljnom. i stoga se on spaja sa kremenom. gore kremen nastoji da je uĉini sasvim finom i vitkom. koji na svoj naĉin sprovode nadole. ali ni tada nije zadovoljan. a kremen neprestano hoće da izraĉi naviše. u tlu razvija pravu prirodu ţudnje. kada bi pod njim bila samo voda. spoljašnji svet. bi se moglo reći: u tim biljkama stalno postoji tendencija da ĉekaju na zimu. Plod je kod tih biljaka zakrţljao. ţeli da upije sve moguće mineralne kiseline. ponekad u vrlo homeopatskim dozama. tu se ĉovek sreće sa onim što postoji kao izuzetno intimno dejstvo prirode. onda nema mira. nego nešto tamnije. kod tih biljaka se sve azotno iţivljava bliţe zemlji nego kod drugih biljaka. one sa onim što razvijaju hoće da saĉekaju zimu. koja je sobom sasvim zadovoljna. kao astralno.

Tu se postavlja pitanje: kako se na pravilan naĉin unosi azotno u biljni svet? Tim pitanjem ćemo se baviti sutra i time ćemo preći na razliĉite vrste Ċubriva. 37 .

koji prvi put prisustvuju jednom ovakvom skupu. kao ţivotnog sadrţaja. budemo svesni da nam valja primenjivati iskustva koja smo stekli svojim nastojanjima na praktiĉnom polju u okviru antroposofskog pokreta. Oni po pravilu imaju – mada ne uvek – predstavu da su uĉinili nešto znaĉajno ako su ovde ili onde nekoga ili više njih pridobili za antroposofiju. naroĉito pri saradnji sa našim nauĉnim institutom. vole je i ĉine je sadrţajem svog ţivota. Time bi iza sebe stvorio ponor. koji se utvrdio u nekoj prirodnonauĉnoj delatnosti. O tome imamo dovoljno iskustva. Pogotovo je vaţno da izbegnemo greške koje su postale vidljive tek onda kada smo tokom godina od centralne antroposofske delatnosti – ako tako mogu da kaţem – prešli na periferne delatnosti. neophodno je da danas. Ti ljudi će vršiti oglede koji će potvrditi te smernice i pokazati da se one mogu praktiĉno primeniti. jednostavno od danas do sutra. Tako misle „centralni“ antroposofi. Vidite. na uvoĊenje onoga što antroposofija treba i moţe da bude u razliĉitim oblastima ţivota. univerzitetski profesor nekog ogranka prirodnih nauka. taj ĉovek treba da raskrsti sa svojom prošlošću dugom dvadeset ili trideset godina. kada se došlo do toga. nauĉno. Oni zapravo samo hoće. To je nemoguće. Za rad koji treba da izvrši ovaj Ogledni krug. koji je zatim doveo do toga da smo se ovde okupili. Oni tada ne ĉuju da ja kaţem. sa svim proizvodima koje poljoprivredno imanje šalje u svet. jun 1924. sledeće: naivno je verovati da je moguće pridobiti nekog profesora ili. Iako mnogi od njih kaţu da su moji verni sledbenici. sa unutrašnjom predanošću. biće naroĉito zanimljiva iskustva koja smo stekli prilikom uvoĊenja onoga što je antroposofsko u ono što je tzv. Prvo mi dopustite da izrazim svoje duboko zadovoljstvo što je na predlog grofa Kajzerlinka obrazovan ovaj Ogledni krug. 11. antroposofi koji potpuno ţive u tom centralnom antroposofije kao pogleda na svet. kada deluju izvan Društva. koji moţda u svakom minutu svom snagom svoje duše nose kroz svet. posle brojnih molbi. u trenutku kada se na tako dobar naĉin nešto takvo ostvaruje. MeĊutim. da pridobiju ljude za antroposofiju i smatraju da ljudi moraju biti pridobijeni – izvinite na izrazu – od glave do pete. ipak ĉesto i pored toga što su u duši verne pristalice. nekog današnjeg nauĉnika preko noći. toliko priznanja vrednim nastojanjima na svom poljoprivrednom dobru isprobao na ovaj ili onaj naĉin. od glave do pete da preĊe u antroposofski ţivot. 38 . Iz toga je proistekao razgovor izmeĊu našeg mnogo zasluţnog grofa Kajzerlinka i gospodina Stegemana. To su antroposofi koji ţive antroposofiju. recimo. polazeći od smernica – jer to u poĉetku mogu biti samo smernice – koje su izloţene ovde u predavanjima. primera radi. ipak preĉuju ono što kaţem u presudnim trenucima. Tu su sa jedne strane antroposofi kao takvi. uglavnom nije bilo dovoljno razumevanja izmeĊu onih koji su do sada na svoj naĉin vodili centralni antroposofski ţivot sa unutrašnjom odanošću. da poljoprivrednik moţe sve sa zemljištem i onim što je s tim u vezi. odluĉio da saopšti ponešto od onih uputstava o poljoprivredi o kojima smo on i ja razgovarali tokom prošle godine i koje je on svojim. na primer. prilikom koga je sastavljen danas proĉitan predlog. Duboko zadovoljstvo pruţa ĉinjenica da se našao izvestan broj ljudi koji će biti nosioci ogleda.OBRAĆANJE RUDOLFA ŠTAJNERA Kobervic. koji su sada proširili oni zainteresovani za poljoprivredu. i onih koji stoje na periferiji i koji hoće da to prerade u korist pojedinih ţivotnih podruĉja. Takvi antroposofi u svojoj prostodušnosti i ljubavi misle. a to je razumljivo. Osnivanje ovog Oglednog kruga dogodilo se tako što se gospodin Stegeman. stvari treba prihvatiti onakve kakve su u ţivotu.

39 . Tu ćemo iz same antroposofije pronaći najegzaktnije nauĉne metode i smernice. Nauke imaju još samo nauĉne metode. s pravom – taj pokušaj pomirenja antroposofije i nauke. uzimajući u obzir nadzemaljsko. da bi trebalo raditi tako kako se do sada radilo u nauci. Te stvari se moraju reći sa nadom da će pasti na pravo tlo. mešavina. Imaćete priliku da se uverite da iz Dornaha proizlazi neka vrsta smernica koje od svakoga ko ţeli da saraĊuje. mi o tome bez sumnje moţemo da prosuĊujemo. besneli kada su došli antroposofi i kada nisu radili ništa drugo nego primenjivali iste metode. to su drznici koji se diletantski petljaju u našu struku. ţudno su slušali i zainteresovali su se za to. da su ljudi besneli kada su naši nauĉnici na svojim predavanjima govorili na osnovu istih metoda. Na primer. nego antroposofski. Doţivljava se da ljudi kaţu: pa i do sada smo radili tako. jer ću prve smernice dati na kraju predavanja – osnove za poĉetni rad koji treba da 15 Dr Ita Wegmann. nisu sebi baš ovo objasnili. primenjivali bi pravilne nauĉne metode u raspravama. koji smatraju da ono što proizlazi iz antroposofske medicine treba da primenjuju onako kako su to dosad ĉinili u medicini. taj nejasni mixtum compositum. Ta prirodnonauĉna sekcija je. ali ne mogu da podnesu – priznajem. proizašla iz Boţićnog zasedanja. Nekoliko naših nauĉnika se potrudilo da do izvesne mere odustane od podraţavanja drugih. Tako smo doţiveli da su nauĉnici. MeĊutim. Ne sastoji se samo od mišljenja. ali u njima nema niĉega. Oni koji bilo koju oblast ţivota hoće iz dobrog. Onda su govornici u drugom delu prešli na pravi ţivot. njih su pojele metode. kada su postali aktivni u okviru antroposofije. ona je uvidela ono što je istinska nuţnost u našem Društvu. Oni onda kaţu da je to pogrešno. to moţemo da savladamo našim metodama. i to tako što bi u prvom delu postupali sasvim nauĉno. to što vi donosite protivreĉi onome do ĉega smo mi došli našim metodama. zahtevaju da bude u potpunosti saradnik. Štaviše. nego o širenju antroposofije u svet. MeĊutim. mi ćemo – a to će se na kraju predavanja pokazati. Šta tu ĉovek doţivljava? Tu se ne radi o širenju centralnog antroposofskog. u tome smo struĉnjaci. kod nas postoji odreĊeni broj ljudi koji rade na podruĉju medicine. 1876-1943. ako ni zbog ĉega drugog ono zbog toga što je poslednjih godina nauĉna metoda progutala nauku. Dakle. Osnovala kliniĉko -terapeutski institut u Arleshajmu u Švajcarskoj. HolanĊanka. 16 Lat. Besneli su zato što jedino što su ĉuli bile stvari na koje su navikli u sopstvenim misaonim koloteĉinama. iz Dornaha će proizaći ono što treba da proizaĊe. pa i kada se radi o nauci. koji su razvili izvanredno egzaktne metode.16 Sa tim se ne moţe ići napred. zbrka. šta to znaĉi? To je drskost. vrlo dragih antroposofa. saradnica Rudolfa Štajnera. Stoga s velikom radošću pozdravljam što je na predlog grofa Kajzerlinka zakljuĉeno da se poljoprivredna strukovna zajednica prikljuĉi prirodnonauĉnoj sekciji u Dornahu. Ljudi hoće antroposofiju. kao i neke druge koje nastaju. postali neobiĉno paţljivi. Jedino ne mogu da se sloţim s onim što je rekao grof Kajzerlink. Šta se oni petljaju u naše stvari. što nije bilo razraĊeno na stari naĉin. U ovom sluĉaju ne treba poreći da nauĉnici te svoje metode mogu bolje primeniti. uprkos dobrih rezultata koje smo mogli da dobijemo na ovaj naĉin. da stvari treba da teku tako kako su tekle u nauci. uprkos odliĉnih istraţivanja koja su izvršena u Biološkom institutu. da ovi kaţu da to mogu bolje. Tada su oni koji su prethodno besneli. ali radili su to pola-pola. Na to bi slušaoci pobesneli.Antroposofi ĉesto misle da se ţivot sastoji samo od mišljenja. One više ne prelaze na samu stvar. vernog srca da spoje sa antroposofijom. tako da danas postoje istraţivanja. ma gde on bio. da navedeni Ogledni krug bude tek izvršni organ. Šta moţe time da se dokaţe? Pokazalo se. I doţiveli smo da kada antroposofi podraţavaju ono što rade ĉisti nauĉnici. Oni uvek polaze od pogrešnog mišljenja. U tom smislu gospoĊa dr Vehman15 je potpuni izuzetak. To je ovo. mi smo doţiveli nešto drugo što je vaţno.

da i u pogledu poljoprivrede preĊe potpuno u antroposofske vode – recimo izmeĊu vaše dvadeset devete i tridesete godine – ali da li će sa njim to uĉiniti i oranice. ako je idealista. Tu moţe i ono što se primenom antroposofskih smernica pokaţe boljim vrlo brzo pokazati. Upravo ovde moţe da se otkrije izvesna tolerancija. osobine zemljišta. a ne samo izvršni organi. da je to osnova za jednu duboku toleranciju meĊu poljoprivrednicima. Sve se to mora zaista pravilno osetiti u ovom Oglednom krugu. radi se upravo o tome da se ne izgubi odmah hrabrost. U poljoprivredi će se to jasno pokazati. ima potrebu da ĉuva svoju koţu. onda treba naći praktiĉna uputstva i praktiĉne osnove za tih šezdeset konkretnih poljoprivrednika. onda su u zabludi. Pa kad ljudi vide da stvar ne uspeva. Za to su nam potrebni najaktivniji ĉlanovi. da ćemo tek iz odgovora koje dobijamo moći nešto da uradimo. Kakvog ima smisla o praktiĉnom pitanju pojedinih dobara govoriti uopšteno! Uopšte treba paziti na ono što je konkretno. nije li trebalo na to veĉe pozvati upravu Antroposofskog društva ili već tako nekog. Kao što se od trideset slova azbuke sastavljaju najrazliĉitiji izrazi. Jedan moţe više. a da mu se ĉesto drugi upliću u stvari koje samo on moţe da razume. drugi manje. da to što se tu desilo. organizacija gazdinstva itd. moţe da primi antroposofska uverenja preko noći. naroĉito u tako velikoj oblasti kao što je poljoprivreda. Ako treba govoriti o praktiĉnim pitanjima polazeći od šezdeset saradnika. nego na nekom velikom poljoprivrednom dobru. jer smo se tome radovali – o razlikama koje su se pojavile izmeĊu grofa Kajzerlinka i gospodina Stegemana. više nego neko drugi. Na kraju će. oni koji posreduju izmeĊu njega i potrošaĉa itd. itd. za jedno uvaţavanje meĊu kolegama – samo što to ima izvesnu grublju spoljašnjost. stvari moraju da budu usaglašene. Navešću samo nešto – ovih dana sam o tome više puta razgovarao sa grofom Kajzerlinkom – poljoprivredno dobro je jedna individualnost i nikada jedno nije isto kao drugo. Antroposof-poljoprivrednik moţe. Ono što nam je uopšte potrebno u Antroposofskom društvu su pravi praktiĉari. Treba raditi koliko je god moguće. Ako oni koje sam nazvao centralni antroposofi. nama će od poĉetka biti potrebni najaktivniji saradnici. Mi ćemo smernice dati tako.uradimo u Dornahu dobiti tek od vas. uopštavanja. postepeno sam se uverio u nešto sasvim drugo. Takve stvari donose izvesnu obojenost. a ja iznosim ove primedbe samo stoga što stvarno mislim da je potrebno da od poĉetka krenemo 40 . To su prave individualnosti. Dakle. Jedno dobro u Šleskoj nije isto kao u Tiringiji ili juţnoj Nemaĉkoj. pošto nije potrebno menjati toliko mnogo. nemaju nikakvu vrednost. Vrlo je neobiĉno što se posle prvog sastanka Oglednog kruga mnogo govorilo – ali vrlo dobronamerno i bez ironije. veruju da neki profesor ili poljoprivrednik ili lekar koji je decenije proveo u odreĊenoj sredini. vrlo ĉesto se obeshrabre. apstrakcije. to je osnova nekog poljoprivrednog dobra. MeĊutim. nego o upornom radu. gotovo sam bio uveren da treba razmisliti. tek onda će se uvideti šta je potrebno primeniti. nego da se zna da se ne radi o trenutnom uspehu. Klima. Ali. Ali. ma koliko to paradoksalno zvuĉalo. a najmanju vrednost imaju onda kad hoće da zahvate u praksu. jer će se tek iz toga sastavljati ono što se oĉekuje.. moći da se uĉini više što je ograniĉeniji komad zemlje na kome se privreĊuje na naš naĉin. prirodno je da isto tako mora da se postupa sa onim što je reĉeno u ovim predavanjima. koji ne odustaju od principa da upravo praksa zahteva nešto što ne moţe da postane stvarnost od danas do sutra. A pre svega će se raditi o tome da se potraţi ono što već znamo u tom pogledu. Upravo prema antroposofskim gledištima. ako ovaj poljoprivredni krug treba zaista da postigne neki uspeh. Stvarno se radi o tome da poljoprivrednik. Tek onda će slediti poĉetni niz ogleda i zaista će se praktiĉno raditi. da pomiri zaraćen e duhove. A i lakše će se pokazati i koristan efekat.? Njih nije moguće od vaše dvadeset devete do tridesete godine uĉiniti odmah antroposofima.. Kod male parcele neće se oštetiti toliko koliko kod neke velike.

Time je uglavnom skoro sve reĉeno. To je ono što sam još hteo da dodam.na ispravan naĉin. Da on nije svojom gvozdenom snagom o svemu razmislio i poslao svoje predstavnike u Dornah i da je u svom nastojanju popustio. podaci o šumi i koliko šume i koliko ĉega ima. pokazaće se još u toku ovih sastanaka. naravno. a sve što je pri tom bilo neprijatno obavili su drugi. Smatram da još jednom mogu da izrazim svoje najdublje zadovoljstvo onim što se ovde dogodilo. sve pojedinosti koje su morale da se obave da bismo mi mogli da budemo zajedno. To što dolazi u obzir je ono što vi bolje znate iz prakse nego mi u Dornahu: svojstva zemljišta pojedinih dobara. MeĊutim. upravo na seljaĉki dovitljiv naĉin. da bi podaci mogli da se koriste. * Za sada nema još mnogo toga da se kaţe. Moj napor nije bio veliki. mislim da ne mogu da budem tako 41 . I upravo se po tom pitanju ne mogu sloţiti sa gospodinom grofom. Mislim da ćemo srasti kao blizanci. pre svega. Doduše. ona zaista pripadaju u najeminentnijoj meri grofu Kajzerlinku i celoj njegovoj kući. Ljubaznim. Kako to sve treba da se postavi. onda moţda mnogo toga što je trebalo da proistekne iz Dornaha ne bi bilo uraĊeno i moţda se ovaj kurs ne bi ostvario ovde u ovom krajnje istoĉnom uglu zemlje. napravljena je istanĉana razlika izmeĊu seljaka i nauĉnika. osim da su nama u Dornahu potrebni podaci od svakog ĉlana ovog Oglednog kruga. kakvi su bili prinosi. A to već znaĉi da on oseća kako bismo mogli da srastemo. Mi moramo takoreći da srastemo jedni s drugima i u Dornahu mora biti toliko seljaĉkog koliko i nauĉniĉkog. šta je sve u to uloţeno. koji hoće da saraĊuje. Treba da se radujemo što je pokrenuto ovo što se dogaĊa u Kobervicu. Stoga bih zamolio da sve ono što naĊete kao vredno priznanja u odnosu na odrţavanje ovog poljoprivrednog kursa. zahvalimo. Iako grof Kajzerlink kaţe da sam sebe opteretio time što sam ovamo došao. prijateljskim reĉima. On me je na kraju oznaĉio kao „velikog seljaka“. Taj stav ne moţe da ostane. na to mogu da odgovorim. da će ono što je uĉinjeno biti veliki blagoslov i da će i Dornah dati svoj doprinos delotvornoj saradnji sa onima koji zajedno sa nama ţele aktivno da uĉestvuju u ovome. njemu. Dornah i Ogledni krug. pošto je ovo za mene nova oblast. mora biti takvo da je jasno i najkonzervativnijoj seljaĉkoj glavi. Stoga se ne slaţem sa tim da se osećanja zahvalnosti upućuju meni. Verujem da je ovim reĉima već okarakterisan predlog koji je gospodin grof Kajzerlink ţeleo da izrade ĉlanovi ovog Oglednog kruga. onda moram reći da mi izgleda da je to na kraju krajeva daleko više od truda koji sam ja morao da uloţim. Potrebno je. To su prvi podaci koji su nam potrebni: stvari koje se nalaze na imanju i iskustva koja je svaki pojedinac stekao u vezi sa njima. kada vidim sav trud koji su u ovo uloţili grof Kajzerlink i ĉitava ova kuća. da govorim o neĉemu prema ĉemu imam izvesno uvaţavanje. šta je od imanja obraĊivano poslednjih godina. hoće dobro da upravlja svojim gazdinstvom. naroĉita vrsta prijateljstva. mi moramo u osnovi znati sve ono što mora znati svaki poljoprivrednik koji na razuman naĉin. MeĊutim. koje su upućene svima nama. Nadam se da je to što je grof Kajzerlink rekao bilo samo izraz prijateljstva. Verujem da smo dobro ugradili iskustva Antroposofskog društva. Meni je ostalo samo da svaki dan govorim. kako stoje stvari na koje ti podaci ukazuju. ĉime je stvar postavljena tako da su s jedne strane oni koji se nalaze u Oglednom krugu sve „seljaci“. o tome šta ima u zemlji i na zemlji i kako te stvari uzajamno deluju. a oni koji sede u Dornahu „nauĉnici“. ne zato da bih izazvao neku raspravu: da to nije ništa što bi me mnogo zamorilo. A to što iz Dornaha izlazi kao nauka. Ovamo sam morao da doputujem i sada sam ovde u najlepšim i najboljim uslovima. sasvim taĉno znati. iz ĉega će još proisteći poljoprivredna polazišta koja će ukazati kakva je veza izmeĊu onoga što zemljište daje i onoga šta je samo zemljište i njegova okolina.

Uvek sam smatrao da je ono što su mislili seljaci o svojim stvarima. nego na manjem. seljaštvu poljoprivrednog ţivota.nazvan. I upravo sve što tu nauku treba da opameti. To izrastanje mi je više koristilo nego ono što sam kasnije stekao. Stoga me smatrajte za onoga koji je ljubav za poljoprivredu stekao kao mali seljak. Morao je taj posao da preuzme neko drugi. U tom smislu hoćemo da se Dornah i ovaj Ogledni krug spoje kao sijamski blizanci. maloposednik. Ja sam – to je nagovešteno u mojoj autobiografiji – doduše. a to i danas nalazim da je pametnije. velikoposednik nego mali seljak. onda će poĉeti prvi konzervativni. rekao sam. 42 . Ako saraĊujemo u toj mudrosti. Ţeleo bih u tom smislu ipak da pojasnim još nešto sa ĉime se ne slaţem. ta ludost. Potrebno je da se u nauku unese nešto od te „gluposti“. da se ovde istinski pravo seljaštvo unelo u moţda ne glupu – to bi je uvredilo – ali rekao bih umrtvljenu metodiku nauke. Ja sam. preobraţena u nauku. ĉini mi se. Radije slušam sve ono što se nekom prilikom preduzima neposredno na njivi. to je „glupost“ seljaštva. Ako sada moja znanja i iskustva treba da se primene na velike razmere. uvek sam smatrao nauku izuzetno glupom. Upravo u toj oblasti praktiĉne primene. rekao bih da u pravom seljaštvu nije najvrednije biti veliki seljak. ne na nekom velikom dobru kao što je ovo. na tome nastojimo mi u Dornahu. Kada se osvrnem na svoj ţivot. ali u isto vreme i krajnje radikalno napredni poĉetak. sve su to sitnice i to nije ono iz ĉega sam izrastao. i uvek sam sa zadovoljstvom slušao kada sam mogao nešto takvo da ĉujem jer sam to smatrao za posebno mudro. mnogo pametnije od onoga što kaţu nauĉnici. sadio krompir. doduše ne konje. zapravo. pred duhom. Tako i mi treba da isto osećamo i isto mislimo. pre nego što sam došao ovamo. koji se seća svog malog seljaštva i da je zato u stanju da razume ono što danas ţivi u tzv. To mi izgleda leţi više nego ono malo mešanja Ċubriva. No. neko drugi je morao da nastavi. Za blizance se kaţe da isto osećaju i isto misle. Uvek sam smatrao. što ne treba shvatiti ironiĉno – iako je. To sam uvek mislio. Onda će ta glupost postati mudrost pred Bogom. Tada ćemo i na ovom našem podruĉju najbolje napredovati. nego sve one ahrimanske statistike koje proizlaze iz nauke. odgajao. tako shvaćeno – da je ta glupost. To će u Dornahu biti primljeno sa razumevanjem. Doktor Vaksmut je takoĊe odbacio tu nauku koja je postala mrtva jer je poţeleo ţivu nauku koja tek treba da se oplodi seljaĉkom mudrošću. ali svinje ili bar pomagao pri tome. U to moţete biti sigurni. Ostaće mi zauvek u vrlo lepoj uspomeni to. da mi nije uspeo poĉetniĉki pokušaj mešanja Ċubriva. Sve te stvari su mi dugo bile bliske u ţivotu i to me je interesovalo. pošto ono mora vrlo dugo da se meša. potekao sa sela. jer se pokazalo. onda to izrasta – tako se kaţe u donjoj Austriji – iz tvrde seljaĉke glave. koji se već kao seoski momĉić bavio poljoprivredom. Ja sam bio u stanju samo da poĉnem. Po svom naĉinu mišljenja sam uvek u njemu ostao. mudrost pred Bogom. Stoga sam voleo poljoprivredu i smatram da sam iz nje izrastao. kada je ovaj kurs bio na polaznoj taĉki. a u neposrednom susedstvu sam uĉestvovao u odgajanju krava.

mikroskopski malim – ĉime se ĉesto bave druge prirodne nauke – ipak imamo posla sa onim što deluje u malim okvirima i sa onim što moţe da se izvede iz malih okvira. Bilo je nauĉno dokazano da je ĉoveku srednje teţine od 70-75 kg. Postupati tako prema onome što ovde. ne samo grube materijalne snage i supstancijalnosti. Shvatljivo je da to ne moţe biti drugaĉije i da je to nuţno. ako se usredsredi samo na ono što je uzeto u obzir. u danas uobiĉajenom smislu. ako se unosi prevelika koliĉina belanĉevina. Tih nekoliko prethodnih reĉenica rekao sam samo zato da bih vam pokazao kako je upravo u najnovije doba u odnosu na ishranu ljudi nauka morala da se ispravi. iz njegovog malog prsta ili ušne školjke i kada bismo na osnovu toga hteli da izgradimo ono što dolazi u obzir kao celina. bilo bi isto kao kada bismo hteli da upoznamo celo biće ĉoveka. mora da se ispravlja. 12. Tu se nauka sama ispravila. Danas nijedan ĉovek. To potpuno vaţi i za poljoprivredu. Iako se i kod neĉeg takvog kao što je poljoprivreda nema uvek posla samo sa najmanjim. Već to samo govori koliko se malo zna šta stvarno znaĉi Ċubrenje u domaćinstvu prirode. ĉak i kod poljoprivrede. recimo. Danas se u nauci mnogo govori o pitanju Ċubrenja. a naroĉito ako je u pitanju Ċubrenje.ĈETVRTO PREDAVANJE Kobervic. Danas svaki ĉovek zna da 120 gr belanĉevina u hrani ne samo da nije nuţno. Nauĉna istraţivanja u odnosu na ĉoveka su ĉesto pogrešna stoga što posmatraju samo jedan trenutak. Danas se vrlo ĉesto ĉuje fraza: Ċubrivo sadrţi hranljive materije za biljke. nego da je sasvim štetno i da ĉovek ostaje najzdraviji ako dnevno uzima samo 50 gr. MeĊutim. Manja je mogućnost da duhovna nauka zapadne u takvu grešku. Te stvari su bile sasvim nauĉne. proteina. odnosno u smislu uobiĉajenom pre nekoliko godina. bile su i nauĉno dokazane i protiv tih dokaza. Nasuprot ovome mi postavljamo – a to je danas neophodno u najvećoj mogućoj meri – jednu pravu nauku koja prouĉava velike uzajamne odnose sveta. Snage i supstance koje doseţu do duhovnog: pitanje Ċubriva Videli ste da se kod pronalaţenja duhovnonauĉnih metoda. u odnosu. nije moglo ništa da se prigovori. u sveobuhvatnosti. Ja ne ţelim da se upuštam u jeftinu kritiku kakvoj se ĉesto pribegava zato što obiĉna nauka mora da se ispravlja. na ljudsku ishranu. uopšte nije nešto o ĉemu moţe da se sudi polazeći samo od malih okvira. duţe od deset godina i štetne posledice prividno povoljnih uzroka se ĉesto pokaţu mnogo kasnije. više ne veruje u taj stav. pošto postaje prinuĊena da uzme u obzir šire odnose ţivota i jer joj tu upadaju u oĉi one snage i supstance koje doseţu do duhovnog. kako sam rekao. I ako se ne istraţuje samo ono razdoblje ĉovekovog ţivota kada je uzimao belanĉevine. Naša nauka je samu sebe ispravila. na primer. nego ceo njegov ţivot. Dakle. vidi se iz gluposti koje su vladale pre ne tako davnog vremena. Ali i sa druge strane se moţe isto tako jeftino napadati i duhovna nauka kada ona stupi u praktiĉan ţivot. dok materijalistiĉki obojena nauka sve više zalazi u mala. Ali ljudski ţivot ipak traje. koji polazi sa nauĉnih gledišta. upravo u poljoprivredi dolazi u obzir. To je bilo nauĉno dokazano. Koliko nauka. radi o tome da se priroda i delovanje duha u prirodi sagleda u celini. jun 1924. 43 . ako je normalan. u hrani potrebno otprilike 120 gr belanĉevina. onda se dolazi do saznanja da u starosti ta otrovna dejstva viška belanĉevine uglavnom dovode do arterioskleroze. svet u kome ţive ĉovek i druga bića. Danas se zna. kao što je danas uobiĉajeno u nauci. ograniĉena podruĉja. da one u crevima stvaraju nusproizvode koji deluju kao otrovi.

Iz teoretisanja. Vidite. Ĉovek prosto pada u oĉaj kada ovu istinu. Pogledajmo. ĉešalj. Eksperimenti se mogu sasvim dobro iskoristiti. o ĉemu se kod njih radi. predale telu i iznutra ga pokrenule. koristeći ga sasvim neprikladno. Šta je zapravo suština drveta u odnosu na jednogodišnju biljku? Uporedimo takvo jedno drvo sa nekom humkom. proizlaze praktiĉna uputstva za razne ţivotne oblasti. koja u sebi sadrţi manje ili više biljnih materija u raspadanju. kada hodamo ili kad radimo. Te ţivotne snage su nam potrebne. tako da se mora reći da se kod varenja ne radi o rasporeĊivanju neĉeg koliĉinskog. I najveći deo onoga što se na taj naĉin prima zapravo biva izbaĉen. Isto tako će se neprikladno koristiti stvari ako ĉovek ne zna šta je njihova prava suština. uporedi sa gledištima današnje nauke koja zastupa upravo obrnuto. uviĊa se kako je teško doći do razumevanja. Ako se sve to sagleda. Tako da ono što telo unosi u sebe od supstanci i što mora da nataloţi. Ona na svom putu ne moţe da shvati ni stvari o koje skoro nosom udara. ono što je telu potrebno da bi u sebi nataloţilo supstance. Do oĉajanja dovodi to što ĉovek uviĊa koliko je uopšte teško sporazumeti se sa tom današnjom naukom u najvaţnijim pitanjima. najveći deo onoga što se dnevno jede. na primer. Ali. nego se uglavnom radi o tome. ono što se potom teoretiše. to je loše. ĉak kroz oĉi. sve dok ne zna ĉemu sluţi. to neprestano prima u izuzetno finim dozama. naţalost. S druge strane. koje hrana sadrţi. Ali. prolazak kroz telo. da bi se supstancama obogatilo. disanjem. do tog razumevanja mora da se doĊe u najpraktiĉnijim oblastima ţivota. koja jednostavno proizlazi iz duhovnog istraţivanja. 44 . moţda i materija ţivotinjskog porekla u raspadanju. gomilom zemlje. Sasvim je pogrešno ako se postavlja formula: uneta hrana. A do takvog sporazuma se mora doći jer bi inaĉe današnja nauka odvela praktiĉni ţivot u ćorsokak. pretpostavićemo. najfinije unošenje kroz ĉulne organe. Ono to prima iz vazduha i toliko zgušnjava. Uopšte ne govorim o eksperimentima. ako ĉovek hoće da sa stvarima postupa na pravilan naĉin. neko drvo. toliko stvrdnjava da mora da se odseca. izuzetno bogatom humusom. s druge strane. Najveći deo je tu da bi se snage. na primer. U stvari. za razne oblasti poljoprivrednog ţivota moramo steći uvid u naĉin delovanja supstanci i snaga. na primer. Veruje se da je kod ishrane najvaţnije – ne zamerite što to kaţem tako otvoreno – ono što se dnevno jede. onim supstancama koje opet odbacuje kada se svakih sedam-osam godina obnavlja telesna supstanca. uopšte ne postoji zato da se kao supstanca unosi u telo da bi se tu odlagalo. preko koţe. kad pokrećemo ruke. kojima pripada i poljoprivreda. Ono se razlikuje od obiĉne jednogodišnje biljke koja ostaje samo na stepenu trave. prolaz kroz organizam. kao što je to kod noktiju i kose. izbacivanje. grize ga. To je vaţno zato što u telo unosi snage neophodne za volju koja deluje u telu. u visoko razreĊenom stanju i tek u organizmu zgušnjava. perutanje koţe i noktiju i sliĉno. Dete. Ono je obavijeno korom. to se uglavnom unosi putem ĉulnih organa. ono što primamo kroz ţeludac je vaţno zato što to ima unutrašnju ţivost i pokretljivost – poput goriva. Pravilno je: disanje. da li ţivotnim namirnicama moţemo na pravilan naĉin da unesemo u sebe ţivotne snage. to je po pravilu istina.Ona je morala da se ispravi zato što je u odnosu na ishranu bilo kog stvorenja pošla sa potpuno pogrešnog stanovišta. Ono što nauka o njima govori. a i o naĉinu delovanja duhovnog.

Zašto? To će vam odmah biti jasno 45 . sve vam ovo govorim da bih kod vas probudio predstavu o postojanju unutrašnje srodnosti izmeĊu onoga što je ukljuĉeno unutar obrisa biljke i onoga što je zemljište oko biljke. U osnovi uzevši svemu biljnom je svojstveno to pomalo parazitsko. da se razvija kao parazit na ţivoj zemlji. Ţivot kao takav se nastavlja dalje. Pre svega ĉovek mora biti ovim proţet. Ona lakše izvršava ono što je nuţno za obrazovanje ploda. Najmanje tamo gde je. deluje u zemljištu. Zašto? Vidite. obavija biljku. što sam vam na ovaj naĉin opisao. koje je proţeto humusnim supstancama koje se u njemu nalaze u raspadanju. Uopšte nije istina da ţivot biljke prestaje sa obrisom. da bi zemlju dovoljno proţela ţivotom. Ali one imaju više srodnosti nego što mislite. pre svega liĉni odnos prema Ċubrivu. onda će sve ono što se uzdiţe iznad normalnog nivoa zemlje. humka. ako je već uronjena u ţivot. neorgansku. pogotovo od korena biljke u zemlju. ono u sebi sadrţi etersko-ţivotno. pokazati naroĉitu sklonost prema ţivom. a pogotovo prema radu s njim. onda je ono na putu da postane omotaĉ biljke. To je humka bogata humusom. Ono zemljano. To mu u prirodi ne uspeva. Treba znati da se Ċubrenje sastoji u oţivljavanju zemlje kako biljka ne bi došla u mrtvu zemlju. Isti se proces dešava prilikom rasta drveta. okruţi biljku. koji se onda u njoj raspada. sa spoljašnjim obodom biljke. To izgleda kao neki neprijatan zadatak. Vidite da se zaista mora razumeti o ĉemu se radi. crnica. mineralnu zemlju oplemeniti humusnim supstancama. spolja manje ili više tvrdo. Zemlja se uzdigne. Umesto da se oblikuje takva humka i da u nju uĊe humus. O tome se radi. ili uopšte nekom otpadnom supstancom u stanju raspadanja. u odreĊenom predelu. srodno biljci. Stoga će vam biti lakše obiĉnu zemlju. koji zahvaljujući naroĉitim svojstvima koje proizlaze od etersko-ţivotnog. Ako imamo takvo zemljano koje nam svojim naroĉitim svojstvima pokazuje da u sebi sadrţi etersko-ţivotno. A ovo je drvo (desno). Pošto u mnogim predelima ne moţemo raĉunati s tim da sama priroda obezbeĊuje zemlji dovoljno organskog otpada. Jer tamo se sama priroda pobrinula da zemlja bude dovoljno ţiva. Moţe vam se uĉiniti ĉudnim što ja poredim te dve stvari. ali bez tog liĉnog odnosa ne ide. U tom sluĉaju će zemljano teţiti da postane unutrašnje ţivo. njena površina odvoji od njene unutrašnjosti. Ali treba razumeti još nešto. okruţi je svojom eterskom ţivotnošću. dok u unutrašnjosti raste ono što dovodi do stvaranja drveta.Uzmimo da je ovo (levo) humka u kojoj sam napravio udubljenje sliĉno krateru. i za mnoge biljke gotovo da ne postoji oštra granica izmeĊu ţivota u biljci i ţivota u okolini u kojoj ţivi. takozvana. treba razumeti – to je teška reĉ – mora se uspostaviti neka vrsta liĉnog odnosa prema tome šta u poljoprivredi dolazi u obzir. ako napravite humku i proţmete je tom supstancom. moramo u nekim predelima biljnom rastinju priteći u pomoć Ċubrenjem. pokazati naroĉitu sklonost proţimanja etersko ţivotnim. na jednom višem razvojnom obliku. Ako se na nekom mestu na Zemlji gornji sloj zemlje. Ali ono ne uspeva da postane omotaĉ biljke koji se uvlaĉi u koru drveta. da bi mogao stvarno da razume suštinu naĊubrene zemlje ili bilo kog drugog sliĉno obraĊenog zemljišta. to mora temeljno da shvati.

Postoji nešto što na sasvim egzaktan naĉin. a manje napolju. Organizam. u stvari u unutrašnjosti organizma. što sam juĉe posebno napomenuo. Sada će se raditi o tome da se uvidi kako se Ċubrenje i sve sliĉno. prijatno je iz razloga koje ćemo još navesti i to je ono što sada spolja deluje na biljke. ali u neku ruku liĉni naĉin. U unutrašnjoj strani nisu samo struje snaga koje idu napolje u pravcu ovih strelica (vidi crteţ). tako da bi se moglo reći: organsko biće je utoliko zdravije. nego i da mu se omogući. tada se ĉovek nalazi unutar stvarne prirode. u nekom omotaĉu. da stvari koje mirišu ne zraĉe previše napolje. ali ne samo da mu se podari izvestan deo ţivotnosti. ukoliko miriše više u unutrašnjosti. dakle unutar obrisa njegove koţe. Unutrašnja strana je uvek u nekoj koţi. Pogledajmo sada unutrašnju stranu. mogli bismo takoĊe reći zaudarati. nego da ih prim a. koje se potiskuju nazad. Organizam prema spoljašnjem svetu mora da ţivi tako da kroz svoj omotaĉ od koţe ispušta što je moguće manje onoga što u njemu stvara ţivot koji podstiĉe mirise. I ako se sagleda ono što ide u korist neke mirišljave livade. sve to mora – oprostite mi opet jedan oštar izraz – unutar sebe mirisati. onda će se postati svestan uzajamne podrške koja prevladava u svemu ţivom. izraţava kako organsko biće uspostavlja odnos izmeĊu svoje unutrašnje i svoje spoljašnje strane. mora sastojati u tome da se zemljištu podari izvestan stepen ţivotnosti. a spoljašnja strana je izvan nje. To mirisno što se tamo širi drugaĉije je od obiĉnog mirisa ţivota. nego unutrašnji ţivot nekog organizma ima i struje snaga koje od koţe idu i prema unutra.ako ste u stanju da uĊete u pitanje: šta je uopšte suština ţivog? Ţivo uvek ima jednu spoljašnju i jednu unutrašnju stranu. ono što podstiĉe ţivot i što ga odrţava. prošarane biljkama aromatiĉnog mirisa. nego da se zadrţe u unutrašnjosti. širenje azota tako da se pomoću 46 . Sve ono što se u unutrašnjosti organskog bića dešava kao delovanje snaga. nije predodreĊen da ispušta mirise. Sve te stvari treba ţivo imati pred sobom i prema njima razviti liĉni odnos. U tome se u suštini sastoji ţivot. da zadrţi ono što inaĉe širi miris. Organsko biće je spolja okruţeno svim mogućim strujama snaga. posebno organizam biljke.

To drugim reĉima znaĉi: uĉinićemo dobro da tim kompostom Ċubrimo naše livade i pašnjake. Time se zemlja. uspećemo – pogotovo onda ako izvršimo i ostale bitne postupke – da dobijemo dobru sveţu stoĉnu hranu. treba imati uvid u celu stvar. Previše razbujani ţivot u eterskom će takoreći onemogućiti pojavu astralnog u kompostnoj gomili. gašeni kreĉ preuzima etersko. vrlo snaţno prodire u zemlju. ono nikada neće dospeti do zemaljskog. ako ga obraĊujemo na opisani naĉin. pogotovo se tu nastanjuje astralno. Smatra se za izvanredno Ċubrivo koje utiĉe na porast i razviće useva. da se zemljištu pruţi nešto što teţi da vrlo jako proţme astralno zemljanim. upotrebljiva je i kao suva hrana. U gomilama komposta imamo stvarno sve ono što potiĉe od eterskog. Ali sliĉno procesu u biljci na taj naĉin da mu nije mnogo stalo do stvaranja ploda. Taj zadatak se mora obaviti egzaktno i celishodno. onda nastaje nešto naroĉito: ne utiĉući posebno na isparavanje astralnog. njime nećete uspeti da izvršite oţivljavanje same zemlje.17 ali u izvesnoj meri postojanije. kako sam pokazao. Astralnom će u njegovom delovanju na azot odmah naškoditi ako postoji prejako bujanje eterskog. To je kreĉnjaĉko. imati u sebi da bismo na odgovarajući naĉin podstakli ţivotne namirnice na delatnost. to naravno 17 Ono što nastaje iz teĉnog dela ekskremenata i iz stoĉne mokraće. Ove stvari moţemo najbolje uvideti ako se prvo okrenemo najnezahtevnijem Ċubrivu. To je vaţno. za koju sam vam govorio da mora biti prisutna. Dakle. pa i ono što je ostalo od uginulih ţivotinja itd. Dakle. U tome je nešto od eterskog i astralnog. treba da nam bude jasno da ako se upotrebi mineralno. rekao bih. bez zaobilaznog puta preko eterskog. preko astralizovanog se proţima azotnim. Time se postiţe. kada Ċubrimo moramo u zemljino carstvo uneti dovoljno azota da prenese ţivotnost do onih struktura u carstvu zemlje do kojih se mora preneti – tamo gde treba da bude podloga biljkama. ĉine telo unutrašnje oţivljenim. nego i astralno. etersko i astralno se u tome nastanjuju.njega. Ako su biljke pod uticajem bilo kakvog mineralnog Ċubriva one će pokazati rast podstaknut vodenim elementom. Hemijski sastav osoke zavisi od vrste domaćih ţivotinja. To je takvo sredstvo za oţivljavanje zemlje u kome su pomešane razne vrste otpadaka. Ta hrana. tako da će ono što nastaje zaista biti vrlo sliĉno odreĊenom procesu u ljudskom organizmu. Mi moramo taj proces. rekao bih. izvesnim linijama snaga unese ţivot. 47 . bez posredovanja eterskog elementa. otpalo lišće i tome sliĉno. Radi se samo o tome da tu nastanjenost na odgovarajući naĉin uzmemo u obzir. stoga. Ako unesete kreĉnjaĉko u vidu gašenog kreĉa u gomilu komposta. vidite. kompostu. koji je ĉesto potcenjen. one u sebi sadrţe ne samo etersko. Jer šta mora u pojedinostima da se uradi. onom što je u ljudskom organizmu sliĉno procesu u biljci. i ako to strogo sprovodimo. istrulela trava. a ne oţivljenim elementom zemlje. Dakle. ĉisto mineralno Ċubrivo. sve ono što dolazi iz polja. kao seno. i z bašte. Mineralnim Ċubrivima ćete uticati na vodeno zemlje. ako to jedu ţivotinje. time se isisava i kiseonik i astralno će se na jedan lep naĉin podstaći na dejstvo. sasvim naroĉito astralizuje i zaobilaznim putem. To je zadatak. ţivog. ispod biljke. meĊutim. kada se pokosi. Ali. pri ĉemu je naroĉito dobro. astralno. U prirodi postoji nešto izvanredno. Time se postiţe nešto sasvim odreĊeno. ali i od astralnog. tako da pod njegovim daljim dejstvom razviju unutrašnju delatnost. nego u krajnjem sluĉaju do onoga što je u zemlji vodeno. o ĉemu sam vam već govorio sa razliĉitih gledišta. ne u tako jakom stepenu kao u stajskom Ċubrivu ili u osoki. naĉina ĉuvanja i negovanja i ishrane domaćih ţivotinja. pa se zadrţava na stepenu obrazovanja lista i stabljike. kojima se pridaje mala vrednost. Mi time pripremamo zemljište tako da nam ono to moţe proizvesti. ako se Ċubri kompostom. Na tu delatnost podstiĉemo i zemljište. da bi se kod takvih stvari postupalo na ispravan naĉin. koji prenosimo zemlji. Te stvari ne treba potceniti.

dakle. Ali krava nije tako organizovana. kakve su u prvom embrionalnom stadijumu. ono što probijajući se treba da prodre sve do probavnog organizma. Krava ima rogove da bi u sebe slala ono što treba astralno-eterski da se oblikuje. pa zatim opet jedan tanak sloj itd. U rogu imate nešto što zraĉi ţivot. I radiće se o tome. da se sada razvije liĉni odnos prema tim stvarima. Sasvim je druga stvar sa jelenskim rogovima. Kada biste mogli da se uvuĉete u ţivi organizam krave i kada biste se našli u njenom ţelucu. nego one mogu da budu usmerene i prema unutra.najĉešće zavisi od osećaja. Ko. Šta je. Time se zadrţava ono što bi inaĉe isparavalo. To se postiţe time što ćemo prvo polagati tanke slojeve. zašto krave imaju takve rogove? Rekao sam. da se ta gomila po mogućstvu dovede do toga da što manje zaudara. Jelen je lep stoga što ima jaku komunikaciju sa okolinom time što izvesna svoja strujanja šalje napolje i sa okolinom ţivi. što već moţe da im se vidi u oĉima. time imate kod roga nešto što je usled svoje naroĉite prirode i bića. nego i astralno. da bi cela stvar delovala. do izvesne taĉke uzeo u sebe i 48 . Takve bi one ostale. jer azot u svim mogućim spojevima traţi naĉin da se raširi. što je organizam do izvesnog stepena. To nam ukazuje na stvari koje moţemo da preporuĉimo kako bi se povećala delotvornost stajskog Ċubriva. Šta se dešava na mestima gde rastu papci. recimo. pa usled toga prima sve ono što organski deluje u nervima i ĉulima. nego se izvesna strujanja delimiĉno puste napolje. Vidite. A sada. tako da je mnogo posla stvoreno probavnom organizmu upravo zbog zraĉenja koje iz rogova i papaka dolazi u probavni organizam. Sad opet. GraĊa rogova i papaka je sasvim u vezi sa ĉitavim uobliĉenjem ţivotinje. rogovi? Na tim mestima se na naroĉito snaţan naĉin šalju struje prema unutrašnjosti. organsko ţivo. moţete doći i do neĉeg drugog. a onda ćemo preko njih nasuti. Kod ovih se ne radi o tome da se strujanja vraćaju u organizam. tamo su ventili kroz koje se izvesna strujanja prazne. I naše sredstvo protiv bolesti slinavke i šapa je spravljeno na osnovu poznavanja te veze. grudvast organizam. polazeći od toga. onda bismo imali krave koje izgledaju sasvim ĉudno. grudvastog oblika sa strujama snaga koje teku napolje i strujama snaga koje teku unutra. u stvari. One bi sve bile grudvaste sa malim noţicama. neko nezgrapno ţivo biće. pogodno da zraĉi ţivotno i astralno u unutrašnji ţivot. nego su tu u potpunosti zatvorena vrata onome što struji napolje. Zamislite sada tako nešto organsko. Odgovor koji nam na to nudi nauka je obiĉno nešto krajnje jednostrano i površno. ona ima rogove. Miris će tada biti zadrţan. Ova strujanja ne moraju uvek da budu teĉna ili vazdušna. On je brza i nervozna ţivotinja. ĉak štaviše i astralno. moţe se vrlo lako desiti da ona svoju astralnost proširi na sve strane. Stoga je graĊa rogova sasvim u vezi sa izgledom ţivotinje. Tu spoljašnje biva naroĉito snaţno zaustavljeno. ne mora uvek imati struje snaga usmerene prema napolju. ona mogu biti i strujanja snaga koja se nalaze u rogovima. da se celom poljoprivrednom biću mora pristupiti s uverenjem da se svuda mora razlivati ne samo ţivot. ima papke. obiĉno stajsko Ċubrivo? Obiĉno stajsko Ċubrivo je ono što je kao hrana ušlo u ţivotinju. Kod papaka je sliĉan sluĉaj. onda biste po mirisu ustanovili kako se astralno-ţivotno uliva iz rogova u unutrašnjost. Ali se taj osećaj razvija ako ĉovek ima pravilan uvid u celu prirodu toga procesa. Tu ne samo da nema komunikacije kroz propustljivu koţu ili dlaku. izgledale bi groteskno. Bio bi to baš nepravilan. taj mora da sagleda tu vezu. Ako bi bio takav sluĉaj. Da li ste ikad razmišljali o tome zašto krave imaju drugaĉiju vrstu rogova od jelena ili srndaća? To je jedno vrlo vaţno pitanje. Odgovorimo na pitanje. ako se gomila komposta jednostavno ostavi tako kako je ranije opisano. dakle povratno delovanje perifernog na probavni trakt. usitnjeni treset. Time hoću da naglasim. U izvesnom smislu sve ţivotinje koje imaju takve rogove su pomalo prostrujane nervozom. ţeli da razume slinavku i šap.

Ali. i u stomaku ţivotinje proizvodi snage biljne vrste. ali u stvari nije tako. To ima snagu koja savladava neorgansko u zemlji. vraćajući. Uzmimo Ċubrivo. Ako se to radi jedan sat. tako da se skoro do dna obrazuje krater. ono više uopšte nije zaudaralo. ono što se predaje zemlji. time u kravljem rogu konzerviramo snage kojima je taj rog navikao da raspolaţe u samoj kravi. ono mora da proĊe unutrašnjim organskim procesom kroz sistem varenja. U izvesnom smislu ono prolazi kroz proces raspadanja i rastvaranja. To je bilo vrlo uoĉljivo. Zemljište time biva oţivljeno i astralizovano. da se cela sadrţina kreće u vrtlogu rotacije. Njihov je znaĉaj u tome što to pokazuju. to je ipak zabluda. ako ona nije suviše glinovita ili suviše peskovita. MeĊutim. po periferiji. To bi nam se na prvi pogled uĉinilo taĉno. verovanje da bi se unošenjem bakterija ili neĉeg sliĉnog Ċubrivo radikalno popravilo. Mi. jer ona etersko i astralno iz unutrašnjosti organa iznosi napolje. dakle. Tako kod balege imamo nešto što je eterske i astralne prirode. Kada se poĉne sa mešanjem. Time se proţela masa koja se sada pojavljuje kao balega. Time što smo kravlji rog sa njegovim sadrţajem Ċubriva zakopali. naime. mora izgubiti prvobitan oblik koji je imalo ranije kao ţivotna namirnica. Time što je kravlji rog spolja okruţen zemljom. onakvo kakvo nam je dostupno. sve će se temeljno proţeti jedno drugim. Prilikom našeg poslednjeg ogleda u Dornahu. ona su samo znak da se Ċubrivo nalazi u ovom ili onom stanju. naravno. Tada se u tome nastanjuju paraziti. treba raditi tako da se brzo meša ivicom kante. Stoga se misli i da ta parazitska bića imaju nekog udela u kvalitetu Ċubriva. Trebalo bi za to da izaberemo dobru zemlju koja nije suviše peskovita. MeĊutim. 49 . U tom Ċubrivu su konzervirane sve ţivotne snage pa se u sadrţaju kravljeg roga nalazi izuzetno koncentrisana oţivljavajuća snaga Ċubriva. Ĉitav sadrţaj kravljeg roga mora da bude temeljno promešan u vodi. U njemu je ogromna snaga astralnog i eterskog. sva zraĉenja ulaze u njegovu šupljinu krećući se u smislu eterizacije i astralizacije. krenimo dalje. Unutrašnjost zemlje je najţivlja zimi. koju moţete da upotrebite tako što izvadite to što je prezimilo u kravljem rogu i razredite vod om koju bi trebalo malo zagrejati. oţivljavajuća i astralna zraĉenja. proţelo se astralnim i eterskim. moramo da budemo strašno zahvalni što nastaje balega. što eterski oţivljava celokupan sadrţaj kravljeg roga tokom cele zime. sićušna ţiva bića. nego posebno u zemljanom. Ali najbolje je kada se nalazi u taĉki u kojoj krene da se rastvara putem sopstvenog eterskog i astralnog. Time će sadrţaj Ċubriva u kravljem rogu biti unutrašnje oţivljen snagama privuĉenim iz okolne zemlje. kada je unutrašnjost zemlje najţivlja. Još ću govoriti o tome zašto to zapravo nije tako. Zamislite sada da uzmemo tu masu i predamo je zemlji na bilo koji naĉin – o pojedinostima ćemo još govoriti – mi predajemo zemlji etersko-astralno. Tada se brzo napravi zaokret. ali ne sluţi prvenstveno povećanju supstance. U astralnom se proţelo snagama koje nose azot. ali je. I tu ostaje. poĉelo pomalo da miriše ĉim se pomešalo sa vodom. Ali ne samo u vodenom.pruţio uslove za dinamiĉko nastajanje delatnih snaga u organizmu. Jer su snage koje mi proizvodimo u našem probavnom traktu biljne vrste. Nije imalo nikakav miris. Tada kravlji rog moţe da se iskopa i iz njega izvadi Ċubrivo. Naravno. To samo moramo na odgovarajući naĉin da saĉuvamo. već se izluĉuje. tako da se sve to zakovitla na suprotnu stranu. ĉija je sadrţina razreĊena sa otprilike pola kante vode. napunimo njime kravlji rog i stavimo ga u odreĊenu dubinu u zemlju – otprilike tri ĉetvrt do metar i po u zemlju. gospoda su se sama uverila da. u eterskom snagama koje nose kiseonik. u stvari. Ja bih prvo pogledao površinu koju bi trebalo naĊubriti – tako se stvara predstava o koliĉini – i pokazalo se da je za površinu od oko 1200 m² potreban samo jedan kravlji rog. koje se opravdano nalazi u stomaku ţivotinje. Tu ona nalaze vrlo hranljivo tlo. Ali ono je bilo u organizmu. kada smo Ċubrivo izvadili.

a moţe i feldspatom (glinenac). Sada se to umesto da se pusti da prezimi. pretpostavimo da će inaĉe nezaposleni ĉlanovi nekog gazdinstva imati naroĉito zadovoljstvo – bar u poĉetku – da mešaju Ċubrivo. Opet se uzmu kravlji rogovi. I kada se jednom. ali se ovaj put ne pune Ċubrivom. ali je to nesvesno uvek prisutno – kao poljoprivrednik ĉovek je onda zadivljen ako nekim merama trenutno postigne velike rezultate. Svakako i takvim metodama se postiţe nešto što zaista ne treba potcenjivati. Od toga treba napraviti kašu gustine otprilike sasvim retkog testa i time napuniti kravlji rog. Jer se ovom postupku – koji sam opisao – odmah moţe prikljuĉiti i drugi. Moţete od te mase uzeti koliĉinu veliĉine zrna graška i pomešati sa jednom kantom vode. s tom razlikom što je sada potrebna mnogo manja koliĉina. time se stvar svodi na to kako se proizvodnja moţe finansijski uĉiniti najunosnijom. rekao bih. Osim toga. Razvija se prijatan osećaj kada se otkrije kako se iz bezmirisnog razvija laki miris. Samo se to takoĊe mora mešati jedan sat. U istraţivanju se ne ide dalje od toga. obradi na sliĉan naĉin. koji moţe da se sadrţi u sledećem. ima velike krompire. Taj liĉni odnos. ako se već došlo do toga da se obiĉno Ċubrivo na ovaj naĉin. ovaj postupak proširi na velike površine – a zašto ne bi bilo moguće za to imati i mašine. Naravno. Ali. Uvidećete da je tu stvar moguće razviti na sasvim izvanredan naĉin. iz same zemlje. nalazi se ĉitavo domaćinstvo prirode. Pošto je odstajalo celo leto. Tu se mislilo polazeći od celine. videće se kolika plodnost moţe iz toga da proizaĊe. da se njima poprskaju ĉitava polja – onda ćete videti kako kravlje Ċubrivo iz roga gura odozdo. nego fino prskanje. nego poput brašna usitnjenim kvarcom ili kremenom. Moţete da odgajite neki plod koji izgleda sjajno u polju ili u voćnjaku. Naš sledeći zadatak biće da se obraĊeno zemljište poprska tako da se sredstvo sjedini sa zemljom. Ako ovo upotrebite za prskanje biljaka – ovo je naroĉito pogodno za povrtarske biljke i sliĉno – ne za grubo zalivanje. odatle je ono pojedinaĉno. pošto za to ne nalazi put. zahvaljujući kravljem Ċubrivu iz roga. a ne samo onako kako se predstavlja u nekom turistiĉkom vodiĉu. Ako to radi ćerka ili sin. merodavno za celinu. Sadrţaj se saĉuva do sledećeg proleća. sjedini sa ovom vrstom „duhovnog Ċubriva“. izdvojene iz jednog posmatranja većeg obima. što buja. da ĉovek dobija najbolju vrstu hrane za svoj organizam. moţe to biti i koliĉina veliĉine glave ĉiode. ali to moţda moţe da bude samo nešto što ĉoveku puni stomak. ostavlja preko leta. što nije rĊavo. u tome što se govori iz duhovne nauke.Zamislite samo koliko je malo tu potrebno rada. izvadi se u kasnu jesen. videćete kako ovo potpomaţe delovanje koje dolazi sa druge strane. Najvaţnije je ako ljudi proizvedu takve stvari koje su najblagotvornije za ţivot. koji moţe da se razvije prema ovoj stvari. ove stvari su. Vidite. ipak sve to nije ono najvaţnije u celoj stvari. što bi bilo tako kao kada bi neko hteo da izgradi teorets ki celog ĉoveka iz jednog prsta. a drugo odozgo vuĉe – niti prejako. Razume se da će se za veće površine morati konstruisati naroĉite mašine. mora se reći. Iz toga ne moţe da proizaĊe ništa drugo. A do te taĉke. MeĊutim. Te stvari ne zahtevaju mnogo truda. njih ne bi bilo tako teško napraviti. vidite. ne misli se uvek na to. male površine se mogu prskati obiĉnom prskalicom. To moţe na ĉudesan naĉin da deluje upravo kod ţitarica. savremena nauka nije doprla. niti preslabo. onda se to što je bilo izloţeno letnjem ţivotu pod zemljom. Pri tome se ne dolazi na mnogo šta drugo. ali ne i ono što organski unapreĊuje njegov unutrašnji ţivot. nego da se u poljoprivredi radi tako da ona za 50 . ima u sebi nešto izuzetno prijatno za ĉoveka koji voli da posmatra prirodu u celini. oni će to predivno obaviti. To što se danas ispituje šta poljoprivredniku – kako se to kaţe – moţe biti produktivno. rekao bih. a ne iz trenutne zaokupljenosti jednom stvari. uopšte ima nešto veliko.

org/. http://www. Štaviše. 065/8065-806.ljude i za ţivotinje daje ono što je najbolje. Jaše Tomića 3. kod posmatranja se svuda polazi od ĉoveka. a ne tehnikalija. To je ono što ovaj oblik posmatranja razlikuje od onih koji su danas uobiĉajeni. Stoga se daju uputstva koja najbolje potpomaţu ĉovekovu prirodu. Dalja obaveštenja se mogu dobiti u Biodinamiĉkom udruţenju Srbije. ali nisu iznete u ovoj knjizi zbog toga što je cilj ovog niza predavanja iznošenje principa njihove primene.biodinamika. _____________ (Dva preprata pomenuta u ovom predavanju su danas poznata kao preparati 500 i 501. 26300 Vršac. za sve je osnova ĉovek. Tokom vremena su razvijene metode spravljanja i primene preparata. Preparati opisani u V predavanju su u današnjoj literaturi poznati pod nazivom 502-507.) 51 .

razmislite samo koliko je velika razlika ako mešate rukom. Pitanje: Moţe li se za veće površine koristiti neka mehaniĉka mešalica za mešanje Ċubriva ili to nije dozvoljeno? Odgovor: To je. Ali. svakako. oni su delotvorni.18 Ne bi trebalo da se podsmevate takvim stvarima. Daću vam jedan primer. da će bitno izgubiti od svoje delotvornosti. Potom smo naĊubrili jednu površinu koja je bila znatno veća: sedam kravljih rogova na sedam kanti. ako se to bude radilo zanatski. Nekima od vas su poznati lekovi Marije Riter. Mehanistiĉko shvatanje to neće da prizna. Ali vremenom će se pokazati da preduzimanje tog mešanja priĉinjava veliko zadovoljstvo. tako da se sa srazmerno malo kravljih rogova mogu naĊubriti velike površine. 52 . jun 1924. on joj dodaje nešto što ova zadrţava. onda on to predaje sa izvesnim entuzijazmom. Nema sumnje da je mešanje rukom nešto drugo nego mešanje mašinom. tako da se tamo gde se koriste kravlji rogovi. podsticanje semena u haos. Doći će jednom dan kada će se taj posao raditi nedeljom da bi se zabavilo posle veĉere. ĉuvanje i upotreba kravljih rogova. entuzijazam ne pomaţe. a manje kravljih rogova. Vi ćete reći. Upravo zbog toga lekovito sredstvo Marije Riter vrlo snaţno deluje. pri ĉemu se svi fini pokreti slivaju u mešanje koje izvodi ruka. Kada ĉovek sam spravlja neku stvar. Naravno. ljudi danas ne veruju da tu postoji neka razlika. Jednostavno će se nedeljom pozvati mnogo gostiju. Oduševljenjem se mogu postići veliki rezultati. on posreduje i treperi zajedno s tim. mešanje i rasturanje Ċubriva iz kravljeg roga. ne moţe zamisliti neka mašina. sve što u to ulazi ili ako se to prosto mehaniĉki meša. Verovatno će sa povećanjem površine biti potrebno više vode. Upravo kod ovakvih sredstava nije isto da li ih poseduje lekar i da li ih neposredno daje pacijentu. Verujte da nije sasvim isto da li se neki lek spravlja ruĉno ili mašinski.Prva rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic. 18 Ritterischen Heilmittel. Ĉesto su me pitali šta mislim o tim lekovima? Moţda znate da su im neki pevali slavopojke. Naravno. ako nešto takvo lekar da pacijentu i ako se to dešava u malom krugu. ali to se moţe sasvim jasno primetiti i u medicini. onda će verovatno taj naĉin delovanja da izvetri. sposobnost reprodukcije i hranljivost ţitarica Pitanje: Da li se razreĊivanje nastavlja aritmetiĉkom progresijom? Odgovor: Na ovo pitanje moţe da se odgovori ovako. Ali. Mi smo u Dornahu imali dvadeset i pet kravljih rogova i to smo raspodelili na jedan veći vrt. Prvo smo uzeli jedan rog na pola kante. To je ono što kod ovakvih stvari dolazi u obzir: da li se nešto radi tako da potiĉe od ljudske ruke – a mnogo toga potiĉe od ljudske ruke – ili se to radi mašinom. ali uveren sam da kada se ova sredstva budu uvela u trgovinu. tako da danas lekari koji rade sa entuzijazmom mogu mnogo da pomognu. MeĊutim. dok drugi misle da oni nisu naroĉito delotvorni. sve one stvari koje eventualno ulaze u to. nešto ĉega se moţemo strogo pridrţavati ili pak moţemo odluĉiti da pomalo skliznemo u nešto što je surogat. Zatim smo u j ednu punu kantu stavili dva kravlja roga. 12. ĉak i osećanja. pa kad svi prionu na rad postići će se najboljih mogući rezultati i bez mašina. Naime. RazreĊivanje.

ne postoji opasnost da se na mestima na koja padne takvo strano telo dobije krompir sa dugaĉkim klicama. Mora se postići unutrašnje proţimanje. štaviše. da se uzme otprilike pola kante na trećinu jutra. Pitanje: Da li kravlji rogovi mogu da se koriste više puta ili uvek moraju da budu od tek zaklane ţivotinje? Odgovor: To nismo isprobali. onda će se i teškoće srazmerno broju povećavati. Da li bi trebalo teĉnost procediti da bi mogla bolje da se rasprši? Odgovor: Mislim da to neće biti potrebno. verujem. Vrlo je bitno da se postigne unutrašnja proţetost. ali mislim – prema onome što mogu da znam o tim stvarima – da se kravlji rogovi mogu upotrebiti tri do ĉetiri puta uzastopce. Takve opasnosti nema. a pošto pri koncentrisanju i ponovnom razreĊivanju ne deluje ništa drugo nego zraĉenje. ne znam koliko kravljih rogova jedno imanje ima na raspolaganju. Verujem da će ljudima koji mešaju biti lakše ako mešaju po pola kante sa manje supstance. Da li se ta koliĉina vode moţe još više razrediti ili meru (pola kante) treba ostaviti kakva jeste? Dakle. Pitanje: Verovatno će u teĉnosti zaostati neki ĉvrsti sastojci. Najbolje bi bilo da se na prskalicu odmah ugradi neka vrsta rešeta. onda se ne dobija temeljna izmešanost. da bi mogli da se koriste još jednu godinu. da se onda mora menjati naĉin mešanja. više ne deluju supstance već samo dinamiĉko zraĉenje. 19 Kanta od 10 litara. pa ĉak i kad se u njoj naĊu strana t ela ne verujem da je potrebno muĉiti se oko nekog posebnog ĉišćenja. onda to još uvek nije prava proţetost. Pitanje: Mislio sam samo na upotrebu aparata za prskanje. iako će je biti manje od jednog roga. nego kad ponovo moraju da mešaju ono što je već razreĊeno. ona. Ako se izvesna koliĉina guste supstance ulije i ako se snaţno ne izmeša. MeĊutim. dobija se priliĉno mutna teĉnost i nema potrebe da se obazirete na neka strana tela. Moţda bi moglo da se uradi sledeće: da se rogovi posle tri ili ĉetiri upotrebe ostave u štali gde su krave. To smo isprobali neposrednim posmatranjem. To je pitanje na koje ne mogu ovog ĉasa da odgovorim. a zatim će to morati ponovo da se meša. Odgovor: Moţe da se procedi. dakle. Ako se unutra naĊu strana tela. MeĊutim. Pitanje: Ne kaţe se da li bi trebalo izmeriti masu iz rogova. Odgovor: To će biti moguće. to ne škodi. Ĉista kravlja balega je najbolja. Ako se brzo meša. mislim da bi onda bilo bolje da se izraĉuna koliko manje supstance mora da se umeša u pola kante. Sada bi to trebalo prevesti na teţinske odnose. pod odreĊenim okolnostima ona neće biti štetna. 53 . da bi se dobio taĉan odnos. Da li pola kante znaĉi švajcarsku kantu ili se radi o litrama? Odgovor: Koristio sam švajcarsku kantu. To moţete raditi ovako: da prvo u kanti vode izmešate sadrţinu jednog kravljeg roga.19 onu u koju se u Švajcarskoj muze mleko. Ako se supstanca prosto saspe. Đubrivo će se pravilno rasporediti. da li pri tom treba biti posebno štedljiv ili ne. Ako se koliĉina kravljih rogova poveća. No. a da onda više neće biti pogodni. mogu biti korisna. a na njima ništa. To će još više oteţati rasturanje.Pitanje: Raspodela pola kante vode na površinu od jedne trećine jutra moţe da izazove izvesne tehniĉke poteškoće. pa onda to razredite.

Pitanje: Koliko rogovi treba da budu stari? Da li treba da budu od stare ili mlade krave? Odgovor: Mislim da sve to treba isprobati.Pitanje: Gde treba nabavljati kravlje rogove? Da li treba da se nabavljaju iz istoĉnoevropskih ili srednjoevropskih podruĉja? Odgovor: Sasvim je svejedno sa kog se podruĉja uzimaju rogovi. što je ĉest sluĉaj. dakle na njemu ţivela. hlebno ţito? Odgovor: Taĉan odgovor na ovo pitanje dobićete kada budem govorio o setvi. to je nešto što bi jednom moralo da se isproba. Moţe se pretpostaviti da kiša pri tome ne izaziva nikakve promene. onda usev ima veću reproduktivnu sposobnost. onda će morati da se prihvati da ona pripada tom zemljištu (ukoliko to nije stoka sa zapada). s obzirom na okolnosti. da se više sabije. naravno. Aziji. ipak se radi o vrlo velikoj koncentraciji snaga. da se zgusne. sa rogovima ameriĉke stoke postupati drugaĉije. Stoga uvek naglašavam – rogovi od krave. dok snage stranih rogova mogu da ratuju sa stvarima koje su u zemlji. Tako bi moţda trebalo. No. 30-40 cm dugaĉki – to je uobiĉajena veliĉina rogova algojskih20 krava. Eventualno moţe da pojaĉa dejstvo. Ako se obavlja dalje od zimskih meseci. od muške ili ţenske ţivotinje? Odgovor: Velika je verovatnoća da rog od vola uopšte ne deluje. Setva je. Prema prirodi stvari najbolji će biti rogovi srednje starih krava. da krave potiĉu iz neke druge oblasti. Pitanje: Da li je moguće Ċubrivo iz kravljeg roga rasturati sa peskom? Ima li pri tome kiša neki znaĉaj? Odgovor: Što se tiĉe peska. tako da bi se moglo pomisliti kako bi se pod malim udarima kišnih kapi one mogle previše rasuti. To nikada nismo probali. Pitanje: Kako treba ĉuvati kravlje rogove i njihov sadrţaj od štetnih uticaja? 20 Algoj (Allgäu) oblast u Bavarskoj. Evropi znaĉi nešto drugo od ţivota u Americi. To je stvarno zaista fino delovanje i moralo bi sve da se uzme u obzir. Mislim na ţensku ţivotinju. moraju biti koliko je god moguće sveţiji. to bi moglo da se radi. Ma koliko to paradoksalno zvuĉalo. Ništa ne govori protiv. a ne iz oblasti u kojoj će se koristiti njihovi rogovi. Unošenju peska meĊu kravlje Ċubrivo nema šta da se prigovori. vrlo vaţna i velika je razlika da li se obavlja bliţe zimskim mesecima ili dalje od njih. 54 . ţivot na zapadu. S druge strane. Najbolje je da se uzmu rogovi iz iste oblasti gde će se koristiti. Postoji vrlo jaka povezanost izmeĊu snaga koje vladaju u kravljim rogovima i snaga koje vladaju u dotiĉnoj oblasti. Pitanje: Da li je bitno da li je rog uzet od vola tj. a da će od bika delovati relativno slabo. Moglo bi se moţda pokazati da je kod tih rogova potrebno da se balega malo stvrdne. Stoga treba uzeti u obzir. na zapadnoj polulopti je sasvim druga stvar od ţivota na istoĉnoj polulopti. onda se utiĉe na veću hranljivost ţitarica. Ţivot u Africi. ako se krava otprilike tri do ĉetiri godine hranila na odreĊenom zemljištu. samo ih ne treba uzimati od strvine. Pitanje: Kada je najbolje sejati ţitarice. Pitanje: Koliko rogovi treba da budu veliki? Odgovor: Dr Štajner crta veliĉinu roga na tabli – otprilike. Ako se obavlja bliţe zimskim mesecima. Kako pak deluje kiša.

Pitanje: Ako se obraĊuju ozimi usevi. Moţe se porediti kakva svojstva razvija plod ţitarica – pšenice. To je. ako treba. pogodnu veliĉinu neke stvari ĉovek mora sam da isproba. U novije doba se mnogo polaţe na to da se svuda vrši dezinfekcija. Pitanje: Koliko treba da budu velike ogledne površine? Zar takoĊe neće biti neophodno da se nešto uĉini za kosmiĉke snage koje bi trebalo da budu saĉuvane do novog stvaranja biljke? Odgovor: Ogledi se mogu vršiti na sledeći naĉin. tu je i savršen haos. Uvek se mogu. Pri stvaranju semena takve potrebe nema. jer kroz kremen deluje ono što u zemlju ulazi iz kosmosa. Pitanje. ako moramo da ih ĉuvamo na nekom drugom mestu. MeĊutim. Najbolje je da se ĉovek ne bavi mnogo metodama ĉišćenja i da ostavi stvari kakve jesu. po pravilu izaziva više štete nego koristi. zlato nije prljavština. morali smo da primenimo metode koje su ometale svaku njihovu lekovitu snagu. Mi smo rogove pokrivali svinjskim mehurom da ne bi u njih upadala zemlja. neće se pokvariti. a ipak. na primer – sa sliĉnim svojstvima deteline ili mahunarki. Ne bih preporuĉio neko veliko ĉišćenje rogova. moguće time što se u zemljište unese više kremena. na primer. ali nije neophodno. Ponekad je prljavština upravo ono što štiti. lice premaţete tankim slojem zlata. ne moţe se savetovati ĉuvanje razreĊene teĉnosti. Za razliku od toga. uopšteno govoreći.Odgovor: Kod ovakvih stvari. onda bi trebalo napraviti kutiju ili sanduk. To uopšte ne šteti tako mnogo. tu stvaranje haosa ne treba podsticati – ĉim je tu oploĊeno seme. Prema tim „štetnim uticajima“ nemam nikakav odnos. Treba li nekim merama podstaći delovanje haosa u semenu? Odgovor: To bi moglo da se uradi. Na taj naĉin se vrše vrlo zanimljivi ogledi o obrazovanju semena. ĉak ako treba da prezime i da ostanu još neko vreme tokom leta. MeĊutim. vršiti istraţivanja o tim stvarima. naravno. Na primer. ostavite ih u zemlji do trenutka kad su potrebni. tada je već dostignut vrhunac stvaranja haosa. kada smo kod naših lekova hteli da spreĉimo svaku mogućnost pojave buĊi. treba li rogove izvaditi tri meseca ranije iz zemlje? Odgovor: Uvek će biti najbolje – mada to nije toliko vaţno – da se oni ostave u zemlji sve do upotrebe. U smislu ovog pitanja ogledi se mogu izvesti relativno lako. Ako primenite kremen. Kada poĉne da se stvara seme. Tako bi to moglo da se uradi. Ali po pravilu oni mogu i da se ostave u zemlji sve do upotrebe. U tom pogledu se bez sumnje na svim podruĉjima ide predaleko. Ako se upotrebljavaju predstojeće rane jeseni. Kod deteline ćete videti da je tu obrazovanje semena sasvim potisnuto. U to treba staviti kravlje rogove kako bi se zadrţala jaka koncentracija. 55 . ako hoćemo da saĉuvamo kravlje rogove posle vaĊenja iz zemlje. obloţen iznutra tresetnom prašinom. Mešanje treba da bude obavljeno malo pre no što hoćemo da koristimo teĉnost. Recimo. Mora nam biti jasno da prljavština nije uvek „prljavština“. Ako. posejemo pšenicu i slatku detelinu jednu pored druge u dve ogledne leje. odnosno da je usporeno. ali verujem da to nije nuţno. to je prljavština. Đubrivo usled toga neće biti lošije. Ovo će biti potrebno kod Ċubrenja. što konzervira. time oni neće postati lošiji. otklanjanje takozvanih štetnih uticaja. Za te stvari je uvek srazmerno lako davati smernice. Pri tome nije potrebno nikakvo podsticanje. Pitanje: Da li je svejedno kada se razreĊene koliĉine iznose na njivu? Odgovor: Naravno da nije svejedno. moći ćete da ustanovite da je kod biljke koja zbog svojih sklonosti lako uspeva da obrazuje seme. obrazovanje semena ometeno.

mašina ne moţe ništa naroĉito da postigne. Njihovoj supstanci koja je provela leto u zemlji to neće ništa škoditi. Dogodiće se ono što sam već ranije nekom drugom prilikom napomenuo. Nema sumnje da je u našem savremenom društvenom ţivotu ovo priliĉno nesavremeno pitanje – smeju li da se koriste mašine? Jedva da je danas moguće biti poljoprivrednik. u osnovi uzevši. Sasvim sigurno će se pokazati. kao kod spanaća? 56 . to dobijate ako nanesete previše Ċubriva. Ali. ne moţe da se odgovori sa poljoprivrednog gledišta. odnosno. ne tamo gde je zemlja previše mineralna. To moţe ĉak i da im koristi. na primer. nego gde je humusna. Pokazaće se da će onaj ko ima takvu mašinu imati manje uspeha i pored toga što nova mašina donosi izvesno poboljšanje. nego ako i dalje upotrebljava staru mašinu sve dotle dok ona traje. usled njima izvršenog finog rasprskavanja? Odgovor: Sasvim sigurno ne. o tome se brine sama priroda. tako i u odnosu na druge pomenute elemente sama priroda brine o tome da kod onoga što nije pogodno za mašinsku obradu. Praktiĉno je najbolje da se izabere mesto gde je srazmerno dobra zemlja. a ne koristiti mašine. Pitanje: Kako stoji stvar sa krmnim biljem kod koga je bujnost poţeljna. krompir ili nešto drugo. da nekom imanju nije potrebna nova mašina za obradu konoplje.Pitanje: Da li eterske i astralne snage nešto gube usled upotrebe aparata za fino rasprskavanje. Pitanje: Šta je sa korišćenjem mašina na gazdinstvu? Reĉeno je da mašine ne treba upotrebljavati? Odgovor: Ovo je pitanje na koje. recimo. tu se mogu na jednom mestu zakopati svi potrebni kravlji rogovi. Dobijate ono što se zove prebujno mesto. Ako proizvodite. Mogu da se ostave i na suncu. Prirodno je da nisu svi procesi tako srodni sa najintimnijim prirodnim procesima kao što je mešanje i tome sliĉno. danas je već problem kako obaviti posao bez mašina? Potrebno je samo ukazati na to da u poljoprivredi ne valja biti opsednu mašinama. razgranat bokor. Pri formiranju semena mašina ne moţe biti od velike koristi. Mogu se negde baciti na gomilu. to su stvari koje nisu u strogom smislu reĉi poljoprivredne. ne dobijate. Kao što se uopšte malo treba bojati da će ono što je duhovno pobeći – osim ako ga od samog poĉetka ne terate – kao što je to sluĉaj kod materijalnog. Te snage su jako povezane. Pitanje: Kako treba postupati sa kravljim rogovima i sa njihovim mineralnim sastojcima koji su proveli leto u zemlji? Odgovor: Njima ništa ne smeta ako ih izvadimo i negde saĉuvamo. Pitanje: Moraju li se rogovi zakopati u zemljište koje kasnije hoćemo da Ċubrimo ili se oni mogu zakopati jedan do drugog bilo gde? Odgovor: Tu neće biti gotovo nikakve razlike i ne treba da brinete o tome. Kao što u ovakav intimni prirodni proces ne bi trebalo uplitati mašinu. dakle. a ono što zapravo ţelite. dobijate bujne plodove. No. Pitanje: Moţe li se navedena koliĉina u vodi rastopljenog Ċubriva iz kravljeg roga upotrebiti za polovinu površine koju ste naveli? Odgovor: Onda ćete dobiti suviše bujne plodove.

Odgovor: Verujem da ćemo i u ovom sluĉaju upotrebiti takoĊe pola kante sa jednim kravljim rogom. To smo u Dornahu uradili za površinu koja je uglavnom zasaĊena povrćem. Za ono što se uzgaja na većim površinama biće potrebno već mnogo manje. A ovo je optimum. Pitanje: Da li je svejedno kakva se balega koristi, kravlja, konjska ili ovĉja? Odgovor: Najbolji materijal za ovaj postupak je bez sumnje kravlja balega. Trebalo bi ovo pitanje dalje istraţivati – da li se moţe upotrebiti konjska balega. Tada će sigurno biti vaţno da se rog obmota konjskom dlakom iz grive, da bi se na taj naĉin podstaklo na dejstvo ono što se kod konja, koji nema rogove, nalazi u grivi. Pitanje: Treba li to raditi pre ili posle setve? Odgovor: Pravilno je da se to radi pre setve. Videćemo kako to deluje. Mi smo ove godi ne nešto kasnije prešli na stvar, pa će nešto morati da se uradi posle setve. Dakle, videćemo da li to škodi. Normalno bi bilo da se to radi pre setve da bi zemljište bilo pripremljeno. Pitanje: Mogu li se isti oni kravlji rogovi koji su već bili korišćeni za Ċubrivo upotrebiti i za mineralno? Odgovor: To se, doduše, moţe, ali i oni se ne mogu upotrebiti ĉešće od tri, ĉetiri puta. Oni izgube svoje snage već posle tri do ĉetiri upotrebe. Pitanje: Da li je vaţno koja osoba obavlja rad? Da li to moţe da obavlja bilo koja osoba ili to treba da bude antroposof? Odgovor: To je pravo pitanje. Kada se ono postavi danas, izaziva podsmeh. Podsećam vas da ima ljudi koji na prozorima gaje cveće i ono sjajno napreduje. Kod drugih ono ne napreduje, nego vene. Takve stvari su poznate. Sve te stvari koje su spolja neobjašnjive, dešavaju se na unutrašnje vrlo providan naĉin, pod uticajem samih ljudi; to se dešava i time da ĉovek, recimo, obavlja meditacije i priprema se kroz meditativni ţivot – kao što sam juĉe objasnio. Sasvim drugaĉije se ţivi sa azotom, koji sadrţi imaginacije, ako se meditira. Time ĉovek prelazi u stanje koje utiĉe da sve postaje bitno delotvornije; u takvo stanje se postavlja naspram ĉitavog sveta biljaka. Samo što danas ta stvar nije toliko jasna, kao što je bila u vremenima kada se tako nešto priznavalo. A takva vremena su postojala. Ljudi su znali da se izvesnim postupcima jednostavno osposobljavaju za negovanje rasta biljaka. Danas, kada se na to ne pazi, kada je ljudima to izbledelo, ta suptilna dejstva se gube ako se ĉovek kreće meĊu ljudima koji ne obraćaju paţnju na tako nešto. Stoga je to vrlo lako odbaciti. Zato nisam sklon da otvoreno govorim o ovoj stvari pred većim skupom, pošto naravno, u današnjim prilikama to moţe vrlo lako da se ospori. Naš prijatelj Stegeman je nabacio pre neki dan jedno izuzetno škakljivo pitanje – da li je moguće parazitska bića suzbiti putem, recimo, koncentracije i sliĉnog. Nema sumnje, ako radite na pravilan naĉin, da se to moţe; ako se radi kako treba, ako se to radi u vreme od sredine januara do sredine februara, u vreme kada zemlja razvija velike snage, koje su tada posebno jako koncentrisane u zemlji, ako ĉovek sebi odredi, takoreći, prazniĉno vreme i koncentriše se baš tog dana, onda će se već pokazati posledice. Kao što sam rekao, pitanje jeste škakljivo, ali na njega se moţe potvrdno odgovoriti. To se samo mora obavljati u saglasnosti sa prirodom. Treba znati da je sasvim nešto drugo ako se veţbe koncentracije obavljaju u vreme zime ili usred leta. Neke narodne poslovice sadrţe vrlo mnogo toga što današnjim ljudima moţe da bude vaţna opomena. Juĉe sam takoĊe mogao da navedem i to da sam meĊu mnogim stvarima koje je u ovoj inkarnaciji trebalo da uradim, ali do toga nije došlo, kao sasvim mlad ĉovek imao ideju da pišem

57

o filosofiji seljaka, da opišem pojmovni ţivot seljaka u odnosu na sve stvari koje ga dotiĉu. Iz toga je moglo da proizaĊe nešto vrlo lepo, ĉime bi se mogla pobiti grofova tvrdnja da su seljaci glupi; iz toga bi proizašla jedna suptilna mudrost, jedna filosofija koja na grandiozan naĉin zalazi u intimnosti ţivota prirode već i u gradnji reĉi. Ĉovek moţe stvarno da se divi šta seljak zapravo zna o onome šta se dešava u prirodi. Danas više nije moguće napisati takvu filosofiju seljaka; u naše vreme su se stvari uglavnom potpuno promenile. Danas više nije tako kako je bilo pre pedeset ili ĉetrdeset godina. To je bilo nešto od izuzetnog znaĉaja, jer se tada moglo od seljaka nauĉiti više nego na univerzitetu. Ali to je bilo sasvim drugo vreme. Ţivelo se sa seljacima na zemlji i posete ljudi sa kalabrezima,21 koji su bili preteĉe današnjeg socijalistiĉkog pokreta, bile su prava retkost. Danas se ceo svet promenio. Ovde prisutne mlade dame i gospoda, nemaju pojma o tome koliko se svet promenio tokom poslednjih trideset do ĉetrdeset godina. Danas se već vrlo mnogo izgubilo od prave lepote koja je postojala u narodnom govoru, a još više je izgubljeno od prave seljaĉke filosofije koja je bila jedna vrsta kulturne filosofije. Ĉak su se i u samim seljaĉkim kalendarima nalazile stvari kojih danas u njima više nema. Oni su i izgledali drugaĉije, imali su dušu. Poznavao sam seljaĉke kalendare štampane na lošem papiru, ali sa crteţima planeta u boji, a spolja se nalazila sasvim mala lizalica, koja se mogla lizati dok se koristi knjiga. Na taj je naĉin knjiga uĉinjena i ukusnom. Naravno, takva knjiga je išla iz ruke u ruku. Pitanje: Ako treba Ċubriti veće površine, da li je dovoljno to raditi ĉisto po sopstvenom osećaju u odnosu na koliĉinu upotrebljenih kravljih rogova? Odgovor: To ne bih savetovao. Verujem da ipak mora da se postupa razumno. Savetovao bih da se u poĉetku uĉini sve da se isprobavanjem, na osnovu osećaja, nastoje postići povoljni rezultati, pa onda da se poĉne sa pretvaranjem u brojke, tako da se dobiju tabele koje se zatim mogu primenjivati. Savetovao bih da onaj ko, po svom uverenju, ima sklonosti da to radi prema osećaju, da tako radi; ali u odnosu na druge ljude neka se ne ponaša kao da ne ceni mnogo tabele, već da ljudima omogući da doĊu do upotrebljivih raĉunica i tabela. Sve treba da se pretvori u izraĉunljive brojeve i sume. To je danas stvarno nuţno. Potrebni su nam kravlji rogovi da bismo ovo ostvarili, ali ne bikovski rogovi da bismo ovu stvar zastupali. To upravo lako moţe da izazove otpor. Savetovao bih da se kad god je to moguće postigne kompromis i da se koliko je to moguće uzmu u obzir spoljna mišljenja. Pitanje: Moţe li se za Ċubrenje u kompostnu gomilu uneti onaj procenat gašenog kreĉa koji se danas propisuje? Odgovor: Ovde će se već potvrditi stari postupak. Moraće se izvršiti specifikacija prema tome da li je zemljište moĉvarno ili peskovito; peskovito zemljište zahteva manje gašenog kreĉa, a moĉvarno više zbog stvaranja kiselosti. Pitanje: Kako je sa prekopavanjem kompostne gomile? Odgovor: To joj ne škodi. Naravno, radi se o tome da kada se prekopa, po mogućstvu opet zaštiti slojem zemlje koja je štiti, da se, pošto je prekopana, odozgo pokrije sa još zemlje. Naroĉito je dobro da se za to upotrebi tresetna zemlja ili tresetna prašina. Pitanje: Na koju vrstu kalijuma se mislilo da se moţe upotrebiti u razdoblju prelazne poljoprivrede?
21

Šešir širokog oboda kakav su nosili stanovnici Kalabrije, oblasti u juţnoj Italiji, znak republikanstva.

58

Odgovor: Patent kalijum. Pitanje: Kako je najbolje iskoristiti preostalo Ċubrivo, pošto se njime napune kravlji rogovi? Da li ga na jesen treba odneti na polje da tamo prezimi ili ga treba ostaviti do proleća? Odgovor: Treba da vam bude jasno da Ċubrenje supstancom iz kravljih rogova ne zamenjuje sâmo Ċubrenje. Đubriti se mora i dalje. Radi se o tome da se novo Ċubrenje smatra dodatnim Ċubrenjem, koje dosadašnje postupke Ċubrenja znaĉajno poboljšava. Mora se nastaviti i sa drugim Ċubrivima.

59

neka vrsta nastavka rasta u zemlji. biljno-ţivog u samoj zemlji. U tom smislu su obavljeni stvarno umni. ali najĉešće nedovoljno trajni i malo korisni ogledi inokulacije zemljišta. što je takoĊe potpuno izgubio uvid u zajedniĉki ţivot zemlje i biljaka. izgubivši svaki uvid – što je i moralo da se dogodi – izgubio i uvid u velike prirodne odnose. o ĉemu sam juĉe govorio. Stoga je od velike vaţnosti saznanje da je zemljište iz koga raste biljka. Videli smo da etersko-ţivotno nikada ne sme da napusti ono što je u oblasti rasta. Sve to proizlazi iz shvatanja koje moţe da se 60 . postepeno obradi na odgovarajući naĉin. osoke i komposta priprema Ċubrivo. Tim malim ţivim bićima se pripisuje sposobnost stvaranja pravilnih uslova i odnosa supstanci u Ċubrivu. koji je po svojoj vrednosti u vezi sa onim što je potrebno osiromašenoj zemlji. budući da treba krenuti od shvatanja da ono što je ţivo mora da se odrţava unutar isto tako ţivog. Ta eksploatacija mora da se vrši jednostavno zato što sa svim onim što od poljoprivrede šaljemo u svet. revolucionarno. Duhovna nauka. Stoga neću posebnu paţnju posvećivati tome kako se iz stajnjaka. ţivošću. u sferi rasta. MeĊutim. i mi ćemo danas nastaviti da govorimo o tome kako se prema Ċubrenju treba ponašati. kao što sam već rekao u juĉerašnjem razgovoru. ne treba da deluje tako što će burno. naravno. U vezi sa obradom Ċubriva i osoke već je štošta uĉinjeno. Posmatra se ono što rade te bakterije u Ċubrivu i sa tim se raĉuna. stvarno oduzimamo zemlji snage. ĉak i vazduhu oduzimamo snage. dakle nešto ţivo. da bude izgubljen. To treba da se nadoknadi tako da se sadrţaj Ċubriva.II deo: Posmatranje makrokosmiĉkog kao zadatak duhovne nauke: napredovanje zemlje i biljaka PETO PREDAVANJE Kobervic. Prvo: danas se vrlo pomno prouĉava kako deluju bakterije. Pravilna supstancijalizacija Ċubriva Preparat iz kravljih rogova. namenjen je. u poslednje vreme su upravo iz materijalistiĉkog shvatanja sveta proizašla najrazliĉitija pogrešna mišljenja. recimo. Podrazumeva se da Ċubrenje ostaje. nastalom dodavanjem humusa – i onoga što kao kora obavija stablo i ograĊuje ga od spoljašnjeg. poboljšanju Ċubriva. Napomenuo bih da je neophodno uvideti da na našim poljoprivrednim gazdinstvima zapravo mora da se vrši eksploatacija zemljišta. Juĉe sam takoĊe napomenuo kako moţe da se zamisli prelaz od nabacane gomile zemlje – sa njenom unutrašnjom. U tom pogledu moţda se moţe nešto reći u današnjem poslepodnevnom razgovoru. Ĉovek više na zna ni kako deluju snage ovog sveobuhvatnog ţivota. jun 1924. da bi se zemlja pravilno oţivela. Sasvim je prirodno što je ĉovek tokom novijeg vremena. 13. I treba napadati – ako moţemo tako da se izrazimo – samo one stvari koje poĉivaju na pogrešnim pretpostavkama i u vezi su sa današnjim materijalistiĉkim shvatanjem sveta. iz nekog fanatizma da se okomi na ono što se u novije vreme postiglo u najrazliĉitijim oblastima ţivota. koje obuhvata njeno korenje. to treba da bude dopunjeno onim što na najrazliĉitijim ţivotnim podruĉjima moţe da proistekne iz jednog ţivog shvatanja sveta. nego treba da prizna sve ono što je uĉinjeno. tj. pravilna supstancijalizacija Ċubriva. manje ili više. izvanredno logiĉni. Uvid u to je morao. najmanja ţiva bića. koji se zatim nastavlja sa proizvodima-izluĉevinama ţivota koje se pojavljuju u obliku Ċubriva.

To je moguće samo ako se koristi organsko koje se dovodi u odgovarajuće stanje. njega se ĉovek ni ne moţe pridrţavati. Zastupajući takav stav. potvrĊuje se da se zapravo tapka u mraku i moţe biti dobro – nesumnjivo zahvaljujući starim tradicijama – samo ako se sa biljkama ne postupa tako suludo. Sve to. to se naglašava sa raznih strana. za valjano gajenje biljaka nije dovoljno samo organizovati. ali veliki znaĉaj ne moţe da ima njihovo gajenje ili rasaĊivanje. Zemlja mora neposredno da se oţivi. za tretiranje Ċubriva svakakvim neorganskim supstancama. postoji jedna teza koju ćete u raznoraznim oblicima pronaći svuda u poljoprivrednoj literaturi – ona proizlazi iz toboţnjeg iskustva – a koja glasi otprilike ovako: azot. oţiveti vodu. Svakako to što sam sada rekao. Ali prvo moramo da znamo kako da prodremo do tih širih delovanja prirode. Tim metodama se neće mnogo postići. o tome. dakle. jedinjenjima elemenata. o ĉemu se tu radi? Vidite. fosforna kiselina. širokih krugova delovanja prirode. nego u njoj ima puno muva zato što je prljava. Radi se. Naravno. arsen. jer to samo izaziva zlovolju. Uvek se radi o tome da se unutar tog ţivotnog. zavirivanje u malo i zakljuĉke koji se izvlaĉe iz malog – to istraţuje mikroskop – iz mikroskopskog. ako se kao Ċubrivo koriste proizvodi ţivotinjskih izluĉevina. koje je toliko vaţno za poljoprivredu. pre će ga imati njihovo suzbijanje. MeĊutim.uporedi sa ovim: u sobi se pojavilo izuzetno mnogo muva. jer to nema neko veliko znaĉenje. više ništa ne oţivljava. kako se kaţe. Zadatak duhovne nauke je posmatranje makrokosmiĉkog. kako bi se inaĉe postupalo kada bi se pridrţavalo tog stava. pošto se misli da će muve brţe pojesti prljavštinu ili kako da se broj muva smanji i sliĉno. I soba se neće oĉistiti tako što će se izmisliti metode kako da se umnoţe muve. ĉesto ne moţe ništa da se zapoĉne ako ne postoje pravila da se nasuprot taĉnom negativnom postavi pozitivno.. ostane u velikom. oţivi samu ĉvrstu zemlju. Drugo: opet se postavlja zahtev. a i da se na ta mala bića primenjuje koliko je moguće manje atomistiĉki naĉin posmatranja. olovo. ne treba tako nešto tvrditi ako ĉovek u isto vreme ne bi mogao da pokaţe sredstva i puteve kako to treba da se uradi. Time mogu da se podstiĉu biljke. moţe biti izuzetno koristan pokazatelj za odreĊena stanja te supstance. dakle. Iskustvo je pokazalo da ni to nema neku trajnu vrednost. Jer. ĉak i gvoţĊe. poboljšaju mineralima. da se time deluje samo na oţivljavanje teĉnog. Soba nije prljava zato što u njoj ima puno muva. a to nije moguće ako se polazi od mineralnog. Ali i kremena kiselina. kreĉ. soba je prljava. jer voda koja samo curi kroz zemlju. davanje podsticaja gomili Ċubriva ili osoke – svemu što se koristi u tom smislu. pod uslovom da to ostaje u okviru ţivotnog – to je zadatak duhovnonauĉnih podsticaja koji se daju poljoprivredi. Uvek se radi o tome da negativno ne treba ni pominjati ako se ne mogu ponuditi pozitivni predlozi. da se mala ţiva bića posmatraju kao nešto što se javlja u procesima koji tu ili tamo nastaju u supstanci balege što. Vidite. tako da ono moţe da organizuje. kao što nas ostavlja ako 61 . kalijum. Treba biti naĉisto da ako Ċubriva hoće da se oplemene. sve to ima veliku vrednost za zemljište na kojem treba da uspevaju biljke. proizašao iz materijalistiĉki obojenih shvatanja novijeg vremena. arsen. sa onim što je ispravno. hlor itd. vode. ţivu. Jer. a pošto je toliko muva. ţiva – ĉak se uz to navodi i soda – sve to ima za pravo uspevanje biljaka nadraţajnu vrednost. Naime. Duhovna nauka uvek pokušava da sagleda delovanja ţivotnog u velikom i ne uzima u obzir. Ali je vaţno da ĉovek ne zna samo ono što je ispravno. nego će se više postići ako se neposredno krene u napad protiv prljavštine. u stvarnosti se radi o tome da nas velika priroda ne ostavlja nemilosrdno na cedilu ako ne uzimamo u obzir njenu kremenu kiselinu. olovo.

Ali. postavilo na temeljnu nauĉnu osnovu. k ako bi biljka – koja zapravo svoje telo. Mi dodajemo te snage da bismo Ċubrivu na pravilan naĉin – nezavisno od homeopatskih doza – pomogli u njegovom delovanju. O tome se radi. upija ono što je delotvorno u kremenoj kiselini. Oko ĉitave Zemlje. Prilikom Ċubrenja nije uopšte teško upotrebiti najmanje koliĉine. Mislim da je sjajno istraţivanje gospoĊe dr Kolisko22 o delovanju najmanjih entiteta. ukoliko je to usled razliĉitih prilika u ovom ili onom predelu teško ostvarivo. ţivu. da ono sâmo zadrţi onoliko azota i onoliko drugih supstanci koliko mu je potrebno. nego samo supstance. ako neplanski Ċubrimo. to za rast biljaka neće biti korisno ako biljku Ċubrenjem ne osposobimo da ona delovanja koja sadrţi zemljište preuzme u svoje telo. u malim koliĉinama – naravno. 62 . Navešću danas. kremenu kiselinu. još nekoliko stvari: preparate koje treba dodati Ċubrivu u malim dozama. da mu se dâ takva konzistencija. Onda se prelazi u izrabljivanje. više kao pokazatelj. a što dolazi iz okolnog sveta. nego se radi o tome da biljkama dodamo ţive snage. Postoji 22 Dr Lili Kolisko. pored onoga što mu dodajemo iz kravljih rogova. Ona se stalno osiromašuje i stoga se Ċubri. ako mogu tako da kaţem. arsen. kreĉ. To što se naziva nadraţujućim delovanjima je ono najvaţnije. neprestanim obraĊivanjem zemlja se osiromašuje. ţivi. Danas se uopšte ne zna koliko mogu male koliĉine. Te snage i uticaji onda pomaţu delovanje samog Ċubriva. kreĉ ili fosfornu kiselinu. Mi ljudi moţemo sasvim onemogućiti zemljištu da iz okolnog sveta pravilno upija ono što je potrebno biljkama. da uravnoteţenje Ċubrivom bude nedovoljno. A da bi na ispravan naĉin u zemlji imali fosfornu kiselinu. u najfinijim dozama. preparate koje dodajemo Ċubrivu i koji ga tako oţivljavaju da ono svoju ţivotnost moţe da prenese zemljištu. olovu. Jer su biljci mnogo vaţnije ţive snage. Time se zemlja trajno osiromašuje. kalijum. kremenu kiselinu isisavaju iz zemljišta. deluju upravo supstance koje se smatraju nepotrebnim. To nebo ne daje. Ţivu. arsen daje nebo i to daje besplatno sa kišom. Mislim da se posle toga moţe smatrati sasvim nauĉno utemeljenim da se u malim entitetima. gradi uz pomoć onoga što u najfinijim dozama dolazi iz okolnog sveta – preko zemlje uvek imala ono što joj je potrebno. 1889-1976. Mi moţemo. pravilnom primenom malih koliĉina – oslobaĊaju zraĉeće snage potrebne u organskom svetu. MeĊutim. kao što je to sluĉaj kod mnogih gazdinstava. Ne radi se o tome da mi Ċubrivu prosto dodamo supstance za koje verujemo da su mu potrebne kako bi se podstakao rast biljaka. nego i drugim našim Ċubrivima. kada se radi o ţivom. Malo po malo moţe da se dogodi. Treba se pobrinuti za to da pravi prirodni proces teĉe pravilo. Zato je moramo dobro obraditi. Jer. Kako god obogatili neko zemljište ovim ili onim supstancama. onom tlu iz koga rastu biljke. nego samo snage supstanci. da se to moţe zameniti neĉim drugim. To se mora uneti u rast biljaka. sve ono što je bilo tek napipavanje homeopatije. ne samo onako kako sam juĉe rekao. iz svemira. olovo. Videli ste kako pripremamo snage u kravljim rogovima i kako dodajemo preparate pre ili posle Ċubrenja. biljkama su one potrebne koliko i ono što dobijaju od zemlje. koje oblikuje ugljenik. Time ćemo Ċubrivu obezbediti tendenciju ka ţivotnosti koja ga opet osposobljava da i zemlji pruţi odgovarajuću ţivotnost.pravilno ne cenimo njen kalijum. Pri tome ću pomenuti razliĉite stvari. izuzetno snaţno da deluju.. postoje i drugi naĉini da se Ċubrivu dâ prava ţivotnost. pošto su te supstance dospele u njega zraĉenjem iz svemira. postepeno spreĉiti zemlju da u najfinijim homeopatskim dozama. ali izriĉno naglašavam. One ih upijaju iz zemaljskog okruţenja. zemlja mora da se obraĊuje i na pravilan naĉin Ċubri. Pored toga.

samo jedan sluĉaj kada nije moguće naći zamenu, pošto je to toliko karakteristiĉno da jedva da moţe da se naĊe na isti naĉin kod neke druge vrste biljaka. Prema onome što sam već rekao, prvo moramo da pazimo da ono što se u organskom prvenstveno tiĉe sveta, a to je ugljenik, vodonik, azot, sumpor, da se to na pravilan naĉin spoji sa drugim supstancama u organskom, dakle – recimo – sa kalijumovim solima. Ako gledamo samo na koliĉine kalijumovih soli potrebnih za rast biljaka – o tome se ponešto zna. Zna se da kalijumove soli ili kalijum uopšte, usmeravaju rast biljaka više prema onom podruĉju biljnog organizma koji u brojnim sluĉajevima postaje potpora, tj. koji postaje ono što je ĉvrsto, stabloliko; zna se da se usled sadrţaja kalijuma zaustavlja rast u stabljici. Ali vaţno je da se taj sadrţaj kalijuma, u okviru onoga što se dešava izmeĊu zemlje i biljke, tako obradi da se on, u odnosu na organski proces, ispravno ponaša prema onome što saĉinjava telo biljke, belanĉevinasto. A tu se nešto moţe postići ako se uradi sledeće: Uzećemo hajduĉku travu,23 to je biljka koja se uglavnom lako nalazi. U sluĉaju da je nema u nekom kraju, moţe da se upotrebi i osušena. Hajduĉka trava je ĉudesno delo – doduše, svaka je biljka ĉudesno delo – ali ako pogledamo neki drugi cvet, onda ĉoveka posebno dirne u srce kada pogleda hajduĉku travu, to ĉudo od biljke. Govorio sam vam da ona u sebi nosi ono ĉime duh uvek „ovlaţi prste“ kada razliĉite sastojke – ugljenik, azot itd. – hoće da prenese na njihova odgovarajuća organska mesta. Hajduĉka trava se u prirodi predstavlja tako kao da je neki tvorac biljaka u njoj imao model po kome je odredio taĉan odnos izmeĊu sumpora i drugih supstanci u biljci. Moglo bi se reći: ni jednoj drugoj biljci duhovi prirode nisu tako savršeno iskoristili sumpor, kao kod hajduĉke trave. I kada je ĉovek upoznat sa dejstvom hajduĉke trave u ţivotinjskom i ljudskom organizmu, ako se zna kako hajduĉka trava, ukoliko se na pravilan naĉin unese u biološko, zaista moţe da popravi sve ono što proistiĉe iz slabosti astralnog tela, onda se moţe dalje pratiti njeno delovanje u ĉitavom procesu rasta biljaka. Ona je izuzetno blagotvorna već i tamo gde raste divlje, u nekom predelu na ivicama njiva ili puteva, gde se gaji ţito, krompir ili neki drugi usev. Nikako ne treba iskorenjivati hajduĉku travu. Podrazumeva se da ne bi trebalo dopustiti da se hajduĉka trava ukoreni tamo gde bi mogla da smeta – štetna, u stvari, nije nigde – ali ona deluje već kao poneki simpatiĉni ljudi u društvu, samim svojim prisustvom, a ne onim što govore, tako i hajduĉka trava u nekom predelu gde mnogo raste već svojim prisustvom deluje izvanredno povoljno. Sada moţe sa hajduĉkom travom da se uradi sledeće: uzima se upravo ono što se kod hajduĉke trave upotrebljava i medicinski, cvast, kišobranasti cvet. Ako nam je, po mogućnosti, na raspolaganju sveţa hajduĉka trava treba je takvu ubrati i samo kratko sušiti. Nije potrebno da se mnogo suši. Ako nema sveţe hajduĉke trave, nego samo osušene, onda treba pokušati pre upotrebe, iz listova hajduĉke trave iscediti sok, koji moţe da se dobije kuvanjem ĉak iz osušenih listova, a onda cvast malo preliti tim sokom. Zatim treba uzeti mokraćni mehur neke plemenite divljaĉi24 – vidite kako se ovde svuda ostaje u ţivom – i pošto se jedna ili dve pune šake takve hajduĉke trave jaĉe zgnjeĉe, uvijemo tu zgnjeĉenu supstancu u mehur, uveţemo ga i tako se u tom mehuru dobija priliĉno ĉvrsta masa hajduĉke trave. Mehur se tokom leta okaĉi na neko mesto koje je po mogućnosti obasjano suncem. Kada stigne jesen, treba ga skinuti i preko zime staviti u zemlju i to ne mnogo duboko. Dakle, tokom jedne godine treba cvet hajduĉke trave – ne škodi ako je i plod zametnut – uvijen u mehur plemenite divljaĉi izloţiti, delimiĉno iznad zemlje, delimiĉno ispod zemlje, dejstvima kojima moţe biti izloţen. Moţe da se ustanovi da za vreme zime poprima sasvim naroĉitu gustinu.
23 24

Achillea millefolium. Od jelena ili srndaća.

63

Ako se onda ta supstanca izvaĊena iz mehura – sad je takvu moţemo ĉuvati koliko god hoćemo – doda gomili Ċubriva, koja moţe biti velika kao kuća, i ta se supstanca, uzeta iz mehura, raspodeli – uopšte nije potrebno upotrebiti mnogo rada – ako se to jednostavno ovlaš raspodeli, deluje zraĉenjem. U njoj je izvanredna snaga zraĉenja – a u snage zraĉenje će i materijalisti verovati, pošto govore o radijumu – ako se ta supstanca unese, pa ĉak i ovlaš raspodeli, ona deluje na Ċubrivo i osoku, a i na kompostnu masu. Ta masa dobijena iz hajduĉke trave zaista deluje oţivljavajuće, osveţavajuće. Ako se tako obraĊeno Ċubrivo upotrebi na naĉin kako se ono danas koristi, onda će biti popravljeno mnogo toga što inaĉe iscrpljuje zemljište. Đubrivu se vraća sposobnost oţivljavanja zemlje, tako da ona postane sposobna da prima kosmiĉke materije, kao kremenu kiselinu, olovo itd., koje u najfinijim dozama dolaze na Zemlju. Ĉlanovi poljoprivrednih krugova bi morali da vrše takve oglede; videće da će to uspeti. Sada je pitanje – jer treba raditi sa uvidom, a ne bez njega: upoznali smo hajduĉku travu, njen vrlo homeopatski sadrţaj sumpora, spojen na stvarno primeran naĉin sa kalijumom, ne samo da deluje tako savršeno u samoj hajduĉkoj travi, već time osposobljava hajduĉku travu da svoja dejstva širi preko udaljenijih prostranstava i kroz velike mase. Ali zašto baš u mehuru neke plemenite divljaĉi? To je povezano sa uvidom u veliki proces koji se odvija upravo u vezi sa mokraćnim mehurom, sa bešikom. Jelen je ţivotinja koja je u sasvim bliskoj vezi, ne toliko sa Zemljom, koliko sa okolinom Zemlje, sa onim što je u okolini Zemlje kosmiĉko. Stoga jelen ima rogove, ĉiji sam zadatak izloţio juĉe. A upravo ono što je u hajduĉkoj travi, to se konzervira u ljudskom i ţivotinjskom organizmu procesom koji se odigrava izmeĊu bubrega i mokraćnog mehura, a taj je proces opet zavisan od supstancijalnog sastava mokraćnog mehura. Time imamo u mehuru plemenite divljaĉi, mada je njegova supstanca toliko tanka, ipak snage koje nisu kao kod goveda – one su opet potpuno drugaĉije – u vezi sa unutrašnjošću, nego je plemenita divljaĉ u vezi sa snagama kosmosa, ona je gotovo odraz kosmosa. Tada pruţamo hajduĉkoj travi mogućnost da znatno poveća već postojeće snage za spajanje sumpora sa drugim supstancama. Stoga u toj obradi hajduĉke trave, koju sam vam izloţio, imamo nešto bitno za poboljšanje Ċubriva, a ostajemo u okviru ţivog, ne izlazimo iz ţivog, ne prelazimo u neorgansku hemiju. To je ono što je vaţno. Uzmimo jedan drugi primer. Radi se o tome da hoćemo Ċubrivu da damo mogućnost da u sebe primi toliko ţivota da taj ţivot moţe da prenese u zemlju iz koje raste biljka. Mi takoĊe onda moramo da osposobimo Ċubrivo da u sebi sjedini one materije koje su pored kalijuma potrebne za rast biljaka – kalcijum, kalcijumova jedinjenja. Kod hajduĉke trave se prvenstveno radi o delovanjima kalijuma. Ako hoćemo da obuhvatimo i delovanja kalcijuma, onda nam je opet potrebna jedna biljka koja nas, doduše, neće oduševiti kao hajduĉka trava, ali koja ipak, u homeopatskim dozama, sadrţi sumpor, kako bi se pomoću sumpora privukle ostale materije potrebne biljci i uvukle u organski proces. To je kamilica, chamomilla officinalis. Ne treba samo reći: kamilica se odlikuje time što ima mnogo kalijuma i kalcijuma, nego je ovako: hajduĉka trava u procesu obrazovanja kalijuma razvija svoju sumpornu snagu. Stoga ima sumpora taĉno onoliko koliko je potrebno da preradi kalijum. MeĊutim, kamilica preraĊuje i kalcijum, a time ono što bitno doprinosi iskljuĉivanju štetnih fruktifikacionih delovanja, što pridonosi odrţavanju biljke zdravom. Ĉudesno je i to što kamilica sadrţi u sebi nešto sumpora, ali u drugoj koliĉini, pošto mora da preradi kalcijum. Sada opet treba istraţivati. Vidite, ono što proizlazi iz duhovne nauke uvek uzima u obzir velike krugove – makrokosmiĉke, a ne mikrokosmiĉke okolnosti.

64

Treba pratiti ono što se dešava sa kamilicom u ljudskom i ţivotinjskom organizmu. Za sve ono kroz šta prolazi upotrebljena kamilica u ljudskom ili ţivotinjskom organizmu, mokraćni mehur je gotovo bez znaĉaja; naprotiv, od velikog je znaĉaja supstanca zidova creva. Stoga, ako hoćemo da delujemo kamilicom kao hajduĉkom travom, onda treba brati kamilicine fine beloţute glavice i te glavice isto tako obraditi kao cvetove hajduĉke trave, ali ne u mehuru, nego u goveĊim crevima. Vidite, opet moţete da uĉinite predivne stvari – nije potrebno mnogo – ali to je prelepa stvar. Umesto svega onoga što se u tom smislu danas radi, umesto da od goveĊih creva pravite kobasice, napravite drugu vrstu kobasica punjenu onim što se na opisani naĉin priprema od kamilice. Time je opet dato nešto što treba na pravi naĉin izloţiti dejstvu prirode. I tu se ostaje stalno u okviru ţivog. Pošto se radi o tome da se izloţi koliko je god moguće uticaju ţivog povezanog sa zemljanim, potrebno je i te dragocene – a one su zaista dragocene – kobasice, opet preko cele zime ukopati, ne preduboko, u zemlju bogatu humusom i to naći takva mesta na kojima sneg ostaje duţe vreme, ali koja su dobro osunĉana, tako da na to – tamo gde su ukopane te dragocene kobasice – deluju koliko je moguće kosmiĉko-astralna dejstva. U proleće ih treba iskopati i opet na isti naĉin, onako isto kao hajduĉku travu, uneti u Ċubrivo. Time se dobija Ċubrivo koje, kao prvo, trajnije zadrţava azot nego druga Ċubriva, i drugo, ima svojstvo oţivljavanja zemlje da bi ona mogla da deluje na rast biljaka na izvanredno podsticajan naĉin. Time se pre svega uzgajaju zdravije biljke, proizvode se zaista zdravije biljke, nego kada se ne Ċubri na taj naĉin. Sve ovo izgleda ludo – to znam – ali razmislite samo, koliko ima toga što je ljudima izgledalo ludo, pa je posle nekoliko godina uvedeno u praksu. Trebalo bi samo da proĉitate švajcarske novine u ono vreme kad je jedan ĉovek govorio o tome da treba graditi brdske pruge, šta se sve nije svalilo na njega. Ali posle kratkog vremena izgraĊene su brdske pruge i ljudi više ne misle da je onaj koji je to smislio bio lud. Prema tome, kod tih stvari je vaţno da se otklone predrasude. Kao što sam rekao, ako je ove dve biljke u nekom kraju teško nabaviti mogu se zameniti neĉim drugim, ali to neće biti tako dobro. Mogu se takoĊe koristiti i osušene. Opet, u pogledu dobrog delovanja na naše Ċubrivo postoji jedna, da tako kaţem, nezamenjiva biljka, koju ĉesto ne volimo, u tom smislu ne volimo što nešto što volimo rado pomilujemo. Tu biljku nerado milujemo. To je kopriva. Ona je zaista velika dobroĉiniteljka za rast biljaka i gotovo da se ne moţe zameniti nekom drugom biljkom. Ako negde nije dostupna moţe se koristiti i u suvom stanju. Kopriva je zaista „devojka za sve“, ona moţe neizmerno mnogo. Kopriva ima u sebi moć da duhovno svuda uredi i preradi, naime sumpor, ĉiji sam znaĉaj izneo. Pored toga, kopriva prenosi zraĉenja i strujanja kalijuma i kalcijuma, zatim kopriva ima još jednu vrstu zraĉenja koja su skoro isto tako povoljna za prirodne tokove kao naša sopstvena zraĉenja gvoţĊa u krvi. Kopriva, zbog svoje dobrote, ne zasluţuje da napolju u prirodi tako ĉesto bude prezrena. Nju bi zapravo ljudi morali priviti oko srca, pošto je ona u prirodi po svom izvanrednom unutrašnjem dejstvu, po svojoj unutrašnjoj organizaciji nešto sliĉno onome što je u ljudskom organizmu srce. U koprivi prvo treba gledati velikog dobrotvora koji – neka mi ne zameri gospodin grof što ću u ovom trenutku biti toliko lokalan – moţe da ukloni gvoţĊe iz zemlje, ukoliko je to potrebno, i bilo bi dobro posaditi koprivu na mestima gde ne moţe da smeta. Upravo kopriva oslobaĊa gornji sloj zemljišta od dejstva gvoţĊa, pošto ga ona rado uvlaĉi u sebe. I to ne samo gvoţĊe kao takvo, ona otklanja dejstvo gvoţĊa na rast biljaka. Sejanje koprive bi u takvim krajevima bilo od naroĉitog znaĉaja. Ipak, hteo bih još samo uzgred nešto da kaţem. Hteo bih da skrenem paţnju da već sâma prisutnost koprive moţe imati znaĉaj za celu okolinu u pogledu rasta biljaka.

65

Ako kalcijum treba da leĉi. To je zaista kao neko urazumljivanje zemljišta. uĉini razumnom. treba umeti leĉiti polazeći od velikih meĊuzavisnosti. Leĉiti se ne mora prema histološkim i mikroskopskim nalazima. ne dozvoljava da se u njemu bilo šta na nepravilan naĉin rastvara. U odnosu na ono što se pojavljuje kao kalcijum. odnosno kad astralno ne moţe da dopre do organskog. Onda se ostavi preko zime i preko leta – mora da bude zakopana godinu dana – tada se dobija supstanca ogromne delotvornosti. u kakvoj je već ĉesto – o tome ćemo još govoriti – prilikom leĉenja ţivotinja. nego o tome da u sebi ima nešto što je postojano i hranljivo. da nešto nepravilno ispušt a azot i sliĉno. a kako drugo. ali u finim spojevima – to je hrast. moţe taĉno znati šta se dešava u organizmu prema pravilima današnje fiziologije ili fiziološke hemije. mogu da se otklone racionalnim poboljšanjem Ċubriva i to na sledeći naĉin: Zemljištu Ċubrenjem treba dodati kalcijum. Upravo ovim dodatkom Ċubrivo postaje jednostavno razumno. On uspostavlja red kada etersko telo prejako deluje. onda bi u stvari.Da bismo poboljšali naše Ċubrivo. A radi se o tome da se ĉovek ne zavara ako ima nešto veliko i naduvano. pošto je pospemo tankim slojem usitnjenog treseta. onda to utiĉe da Ċubrivo postane unutrašnje osetljivo. na kraju se svedu na to da se vremenom dobiju izvanredni poljoprivredni proizvodi koji samo pune stomake ljudi. Ali neće pomoći ako se zemljištu doda kalcijum zaobilaţenjem ţivog. Tako je i u odnosu na prirodu biljaka. Ĉovek moţe da kaţe šta ga boli. današnje metode poboljšanje Ċubriva. Ima jedna biljka koja je bogata kalcijumom. ako hoćemo da se 66 . mora uvek biti u oblasti ţivog. To se ukopa pravo u zemlju. a ne u mrtvom – a i u mrtvom deluje – on ima ono što sam izloţio. Moţe se dogoditi i takav sluĉaj da se u poljoprivrednoj proizvodnji pojave biljne bolesti. Ţivotinje i biljke to ne mogu. Ako to ne bi bilo moguće. A priroda biljaka je u tom pogledu jednostavnija nego ţivotinjska i ljudska priroda. koliko god je imamo. Ne moţete ništa da uradite sa obiĉnim kreĉom ili sliĉnim. Ako se sada doda Ċubrivu na isti naĉin kao i drugi dodaci koje sam naveo. Isto tako – rekao bih – leĉenje je nešto što moţe da protiĉe u opštem. kao da je postalo razumno. To je sasvim ispravno. ĉovek zapao u vrlo neprijatnu situaciju u odnosu na biljni svet. tako da je malo odvojena od zemlje. i time oslobaĊa put delovanju astralnog tela – to je sluĉaj kod svakog kreĉa. treba uzeti koprivu. u tom sluĉaju leĉenje protiĉe uopštenije. a u kakvoj nije kod leĉenja ljudi. i pust iti je da malo uvene. tako da se kod biljke moţe primeniti vrsta univerzalnih lekova. koja je neka vrsta meĊuproizvoda izmeĊu biljnog i ţivog zemljanog. Govoriću sada samo uopšteno. to znaĉi osposobljeno da zemlju u kojoj postaje delatno. ukoliko se oni bave naukom. To „ubija“ ili guši etersko telo. da se ne desi da se posle prilikom iskopavanja koprive iskopa samo zemlja. Vidite. najbolje je ono što se kao kalcijumova struktura nalazi u hrastovoj kori. Ali isto tako lekaru uglavnom ne koristi mnogo ako neku bolest ume lepo da opiše. zatim je malo sabijemo i ovaj put je bez mehura plemenite divljaĉi i bez goveĊih creva jednostavno ukopamo u zemlju. Ako je kalcijum u ţivom stanju. On ne sme da ispadne iz ţivog. tako da se zemlja individualizuje za one biljke koje hoće da se gaje na taj naĉin. 77% supstance njenog pepela ĉini kalcijum. Stoga veliki broj biljnih bolesti. Za opisivanje bolesti moţe ĉovek imati velike sposobnosti. Kod leĉenja dolaze u obzir sasvim drugaĉija gledišta nego ona koja postoje za opisivanje bolesti. I ono što sam vam izloţio o srodnosti oţivljenog zemljišta sa korom posebno se odnosi na hrastovu koru. Ali. tako da ono. Treba znati kako izgleda jedno. MeĊutim. no treba dobro zapamtiti mesto. što moţete da izvedete dodatkom urtice dioice (koprive). iako ponekad iznenade svojim dejstvom. ĉim se primete. istinski osetljivo. Danas se ljudi rado specijalizuju u svim stvarima i govore o ovoj ili onoj bolesti. Mnogo je vaţnije da ume da je leĉi. ali ne moţe da je leĉi. Time oni neće imati pravu hranljivost.

zemlja vremenom gubi svoju snagu. izuzetno je koristan za rast biljaka. pa se to ne primećuje. a danas se uopšte ne ubraja u hemijske elemente. ekonomski je isplativije. koja samo ako u njemu na pravilan naĉin deluje. To onda mora da prezimi – istopljeni sneg je isto tako dobar kao i kišnica – treba u tom stanju da provede po mogućnosti celu jesen i zimu. reći: ali. su sasvim nepoznate. pod uticajem vodonika stalno se pretvaraju kreĉ i kalijum u azotno i na kraju u pravi azot. jer. Ljudi koji gledaju samo na ono što je mikrokosmiĉko. Ali o tim stvarima treba nešto znati. ali treba da se proizvede metodama koje sam opisao. Moţe da se otkrije na ĉisto spoljašnji naĉin. Videćete. neke stvari. pretvara u azot. stavi takva biljna supstanca koja podstiĉe stvaranje biljnog mulja (moĉvarni uslovi). Time smo Ċubrivu dodali ĉetiri stvari. tu je i vodonik. da postoji srodnost izmeĊu odnosa kiseonika i azota u vazduhu i odnosa kreĉa i vodonika u organskim procesima. to zahteva nešto rada. Zatim pomoću nekog ţleba na to mesto dovedemo koliko je moguće više kišnice. Poznato vam je da su u rastu biljke delatna sva ĉetiri elementa o kojima sam govorio. kalijum stvarno pretvara u azot. Kremena kiselina sadrţi silicijum. Izloţio sam vam znaĉaj vodonika. kamilici. MeĊutim. Za današnje uĉene ljude. da ne stvara šokove u organskom. onoliko koliko moţemo. Upravo u biljci mora da nastane uzajam no dejstvo izmeĊu kremene kiseline i kalijuma. to više nije znak velike pometnje. A sada nam treba još nešto što na pravilan naĉin privlaĉi kremenu kiselinu iz cele kosmiĉke okoline. Jer ta kremena kiselina nam je potrebna u biljci. naime. O tome sam stalno govorio. gornji deo lobanje. a ne na makrokosmiĉko. Stavimo u nju iseckanu hrastovu koru i po mogućnosti zatvorimo koštanom masom. ti nam ništa ne govoriš o tome kako se popravlja sadrţaj azota u Ċubrivu. U taj biljni mulj stavimo taj koštani sud sa naseckanom hrastovom korom. a upravo je kremena kiselina potrebna da bi se privuklo kosmiĉko. Prikupimo i iseckamo tako da dobijemo izmrvljenu strukturu. Sasvim dobro znam da će onaj kome je u glavu uliven današnji naĉin mišljenja. u koje stalno utiĉe i istiĉe kišnica. I azot. pored sumpora. ljudi bi mogli lakše da veruju u takve stvari kao što su ove koje sam sad izneo. Gubi je postepeno. Postoji uzajamni kvalitativni odnos izmeĊu kreĉa i vodonika koji je sliĉan kvalitativnom odnosu izmeĊu kiseonika i azota u vazduhu. Naime. Iz te mase našem Ċubrivu se dodaje ono što mu zaista daje snage koje preventivno suzbijaju štetne biljne bolesti. koprivi. ne mare zbog gubitka kremene kiseline. sasvim sigurno. Nije potrebno mnogo. Ali. Silicijum se opet u organizmu pretvara u materiju koja je od neobiĉne vaţnosti. koje se stalno dešavaju oko nas. to je od najvećeg znaĉaja. MeĊutim. u organskom procesu se krije jedna tajna alhemija. kako bi se to smatralo još pre kratkog vremena – jer danas se već bez ustruĉavanja govori o preobraţaju elemenata.nabujalo etersko na vrlo lep naĉin skupi i to tako da je to skupljanje zaista pravilno. ne više nego što moţe lako da se prikupi. Upravo u odnosu na upijanje kremene kiseline. ako radi pravilno. i pospemo tresetnom prašinom. Moglo bi da se napravi i tako da se u jedno bure. Svakako. koji nastaje na taj naĉin. ne kalcijuma. ne preduboko. naći ćete da to prouzrokuje manje rada nego sve one drangulije koje se prave u poljoprivrednim hemijskim laboratorijama i koje još moraju da se plate. Kada bi o njima znali. Dakle. Onda uzmemo – svejedno od bilo koje domaće ţivotinje – lobanju. ono što smo izneli. pa i kreĉ. prikupimo hrastovu koru. kako to pokazuje kvantitativna hemijska analiza. Posmatranje nekih elemenata je u tom smislu pripitomilo materijalistiĉkog lava. posebno kad sam govorio o hajduĉkoj travi. Zato se mora Ċubrenjem oţiveti zemljište da 67 . onda kalcijum moramo da upotrebimo u strukturi u kojoj ga nalazimo u hrastovoj kori. jer veruju da ona nema znaĉaja za rast biljaka. ako dobro razmislite. dakle. na primer. pa to zakopamo u zemlju.

onda će biljka postati spremna da stvari privlaĉi izdaleka. Ako se zemljište obradi onako kako sam izloţio. ako se na taj naĉin uĉini unutrašnje osetljivom. Time te biljke postaju osetljive na sve ono što deluje u njihovoj okolini. koprivom. hrastovom korom i maslaĉkom. tako. ostavimo da malo uvenu. onda mora da se upotrebi na pravilan naĉin. Takvo Ċubrivo će stvarno imati mnogo toga što je zaista potrebno. već u tom smislu blagotvorna. ona će zemljištu dati sposobnost da iz atmosfere i svemira privuĉe toliko kremene kiseline koliko je biljkama potrebno. nego i ono što se nalazi u zemljištu obliţnje livade. naravno. u tu svrhu potrebno je da ga izloţimo dejstvu zemlje za vreme zime. Taj maslaĉak je zaista neka vrsta nebeskog glasnika. ako hoćemo da se on koristi. Moramo potraţiti biljku koja je u stanju da svojim posredovanjem izmeĊu kalijuma i kremene kiseline – a ta se biljka dodaje na neki naĉin u homeopatskoj dozi Ċubrivu – tom Ċubrivu podari odgovarajuću moć. samim tim što raste na našem poljoprivrednom podruĉju. Tu biljku zaista moţemo naći. kamilicom. Umesto hemijskih drangulija. On je posrednik izmeĊu fino homeopatski rasporeĊene kremene kiseline u kosmosu i potrebe koja za kremenom kiselinom postoji na celom podruĉju. u njemu probuditi ono što ga podstiĉe da se pravilno odnosi prema onome što se naziva supstanca fosfora. sredstva za Ċubrenje u budućnosti moraju da se obrade hajduĉkom travom. Biljci moţe biti od koristi ne samo ono što je na njivi. Supstanca koja je iz njih dobijena. I ovde se radi o tome da se okolne snage dobiju istim postupkom kao i ostalo. Biljci moţe biti od koristi i ono što je u šumskom zemljištu koje je u blizini. pa pre nego što upotrebi pripremljeno Ċubrivo. Tako moţemo podstaći uzajamna dejstva u prirodi dajući biljkama snage koje im pristiţu zahvaljujući maslaĉku. Ĉedni ţuti maslaĉak je na mestima gde raste izvanredno blagotvoran. zgnjeĉimo. Mislim da bi trebalo pokušati da se naprave takva Ċubriva kojima bi se zaista na opisani naĉin pravilno dodalo tih pet sastojaka ili njihovih zamena. 25 Valeriana officinalis. iscedi cvet valerijane. A ta biljka je opet. moţe sve u zemljištu i iznad zemljišta da proĊe pored tupe biljke. Kada se u proleće izvade kuglice – mogu se negde skloniti dok nam ne zatrebaju – one su zaista proţete kosmiĉkim dejstvom. Vrlo je lako postići da biljka koristi samo mali deo zemlje koji je oko nje da bi privukla ono što joj treba. ona to ne oseća i ne moţe da stavi u sluţbu svog rasta. Naravno. maslaĉak. tako iz stajnjaka i komposta. naravno. Ako je ĉovek strpljiv. nije dobro. ako se taj razreĊeni sok od cvetova valerijane vrlo paţljivo doda Ċubrivu.bi se uspostavio pravilan uzajamni odnos. Kao što ja kao ĉovek mogu da proĊem pored nekog tupog ĉoveka a da on to ne oseti. Skupimo ţute glavice maslaĉka. ušijemo u goveĊu maramicu i poloţimo u zemlju da prezime. onda ona postaje osetljiva prema svemu i sve privlaĉi. To. kako iz osoke. opet moţe da se na sliĉan naĉin pridoda Ċubrivu. ali ako hoćemo da ga uĉinimo delatnim u Ċubrivu. Sa ovih šest sastojaka moţe da se proizvede izvrsno Ċubrivo. Ali ako je biljka na taj najfiniji naĉin proţeta kremenom kiselinom. a same privlaĉe ono što im treba. 68 . To je taraxacum. a zatim saĉuva – pogotovo ako se za razreĊivanje upotrebi topla voda – moţe se. Da bi biljke mogle zaista da rastu moraju da imaju neku vrstu osećanja.25 i to što je iscedio jako razredi – to moţe da se uradi u bilo koje vreme.

pa se time korov ne moţe suzbiti. Ono o ĉemu sam do sada govorio deluje povoljno na sve biljke. uzimanje hrane iz atmosfere Pitanje: Da li se kod mehura od plemenite divljaĉi radi o muškoj ţivotinji. onda ono podjednako koristi kultivisanim biljkama i takozvanom korovu. Ono što je tu od naroĉitog znaĉaja je proizvodnja sopstvene toplote i ta delatnost. MeĊutim.Druga rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic. da tako kaţem. Dok zemljište još uvek ima. prema kome se masa Ċubriva nagomilava u labavim slojevima i toplotom koja se u njemu stvara otklanja njegov zadah? Odgovor: Namerno nisam govorio o stvarima koje se danas već primenjuju na racionalan naĉin. Pitanje: Zar ne bi trebalo imati pokrivena mesta za Ċubrivo da osoka ne bi propala? Odgovor: U odreĊenom smislu izvesna koliĉina kišnice je zapravo potrebna Ċubrivu. Đubrivo bi tako bilo lošije. Sledećih dana ću govoriti o suzbijanju korova. a tokom vremena se pokaţe da nisu baš praktiĉni. A ako se stvar primenjuje duţe. nije star i moţe da se pretpostavi da pripada onoj vrsti postupaka koji u poĉetku bljesnu. onda ga to na neki naĉin sve osveţava. Pitanje: Ako navedeno Ċubrivo potpomaţe rast biljaka. Moraju li se preduzeti naroĉite mere da bi se suzbio korov? Odgovor: Pitanje je sasvim opravdano. Suzbijanje korova nije nešto što zavisi od principa o kojima smo do sada govorili. Već postoje sredstva protiv parazitskih štetoĉina koje se pojavljuju u biljnom carstvu. Korov je deo opšteg biljnog rasta. biljke postaju mnogo otpornije na parazitske štetoĉine koje ih napadaju. nije dobro ako uopšte ne dobije kišnicu. kako se u poĉetku pretpostavljalo. Postupak koji ste naveli sigurno ima mnoge prednosti. Te stvari su u meĊusobnoj vezi i nije dobro da se bilo šta izdvaja. verujem da je postupak nov. jelenu ili srndaću? Odgovor: Mislilo se na muški rod. Naravno. a onda prestaje njihovo lekovito dejstvo. No. jun 1924. MeĊutim. Pitanje: Šta mislite o postupku kapetana Kranca. Uopšteno o Ċubrivu. Uglavnom je kišnica dobra za Ċubrivo. O tome ćemo još govoriti. Kod ovih stvari uvek traje duţe vreme dok se ne ustanovi da ipak nije tako kao što se prvobitno verovalo. onda se dešava isto kao sa lekovima. I najneverovatniji lekovi deluju u poĉetku. svoju tradiciju. pojedinosti o preparatima za Ċubrenje. Moţda bi ponekad bilo dobro zadrţati kišu tako što bi se preko Ċubriva posuo treset. ali mu škodi ako ga kišnica sasvim natopi. O tim stvarima ne moţe se govoriti uopšteno. Hteo sam da navedem ono što moţe da doĊe kao podstrek iz duhovne nauke radi poboljšanja svake takve metode. Pitanje: Da li je reĉ o jednogodišnjoj ili višegodišnjoj koprivi? Odgovor: Urtica dioica. potpuno spreĉavanje kiše putem krova je nešto što ne bi imalo pravi smisao. koja je 69 . 13. Pitanje: Da li treba pokriti jamu za Ċubrivo na podruĉjima gde ima mnogo kiše? Odgovor: Trebalo bi da Ċubrivo moţe da podnese uobiĉajene koliĉine kiše.

Upravo na tome radimo. koja je mnogo trpela u poslednje vreme? Odgovor: Moţe. Ako se pokaţe da je ono bez mirisa. On. semenskim ţitaricama. onda je to znak da bi to mogla biti dobra stvar. Moglo bi da bude štetno ako je Ċubrivo labavo naslagano. ali se moţe podizati poĉevši od nivoa zemlje. U tom sluĉaju bi bilo bolje postepeno napraviti veštaĉko dno za Ċubrište. pošto takva podloga propušta vodu. 70 .potrebna da bi se stvorila sopstvena toplota. Les i sliĉno neće biti naroĉito korisno. Na pašnjacima smo hteli koliko je god moguće da iskljuĉimo te biljke. To je postupak koji nije isprobavan više godina. prirodno. a i nisam siguran da je ono sasvim bez mirisa. Ako je ispod Ċubrišta peskovita podloga. MeĊutim. ne postavljati Ċubrište na lesno zemljište. Odgovor: (dr Štajner): Na to treba paziti. Tada imamo ĉvrstinu zemlje i delovanje vode. svakako je ĉist promašaj ako se mesto za Ċubrište poploĉa. Isto tako i ĉiĉak. proizlazi od svojstava koje imaju te vrste tla. voću i vinovoj lozi. kao i maslaĉak. Kada budem govorio o voćarstvu i vinogradarstvu. da li je moguće da se u oblastima gde ih nema one jednostavno poseju? Smatrali smo da je hajduĉka trava opasna u ispaši goveda. Kaţe se da maslaĉak ne bi bio pogodan za ishranu goveda. Zašto bismo kvarili Ċubrivo time što ga odvajamo od zemlje? Pitanje: Ima li podloga nekog uticaja. Ono se ne moţe postaviti na nekom breţuljku. Pretpostavljam da ih sada opet moramo sejati na obodima njiva. Pitanje: Što se tiĉe gajenja navedenih biljaka: hajduĉke trave. ali sa nekim izmenama. ono što sam danas rekao vaţi za poboljšanje svake vrste Ċubriva. tako da iz nje mora da proizaĊe nešto korisno. Samo treba paziti da dno Ċubrišta ne bude suviše visoko. Zato bi bilo dobro. Onda se dobija oboje. U tom sluĉaju morao bi oko Ċubrišta da se obezbedi slobodan prostor za uzajamno delovanje Ċubriva i zemlje. ali ne na pašnjacima i livadama? Odgovor: (dr Štajner pita): Ali kako one mogu da budu štetne u ishrani ţivotinja? Odgovor: (grof Kajzerlink): Kaţe se da hajduĉka trava ima otrovne materije. Stoka na pašnjaku je neće jesti ako je štetna. sigurno je izvanredno povoljna za Ċubrivo. onda ga treba rastresti i posuti peskom. kamilice. Pitanje: Mogu li se iste metode za kompost primenjivati kod vinove loze. Inaĉe voda procuri. Ne vidim zašto bi uopšte bilo poploĉano. Pitanje: Da li je u redu da se podloga Ċubrišta poploĉa? Odgovor: Prema onome što moţe da se zna o celoj strukturi zemlje i njenoj vezi sa Ċubrivom. obloţi glinom. pomenuću izmene. treba staviti sloj peska pa sloj gline. koprive. Najbolja je mešavina obe ove vrste zemlje. Da bi se postigao srednji ishod. Pitanje: Nije li bolje da se Ċubrište nalazi na površini zemlje. o tome ćemo još govoriti. tako da moţe da ostane u odgovarajućem odnosu sa snagama koje su pod zemljom. A kako ga treba prilagoditi pašnjacima i livadama. to će biti najpovoljnija visina. s obzirom na to da li je peskovita ili glinovita? Ponekad se podloga Ċubrišta oblaţe glinom da ne bi bila propustljiva? Odgovor: Taĉno je da odreĊene vrste zemlje imaju odreĊeni uticaj. onda će biti potrebno da se pre nego što se na nju stavi Ċubrivo. Danas sam naveo metode kojima se Ċubrivo generalno popravlja. nego ukopano u zemlju? Odgovor: U principu je bolje da je Ċubrište što više. ako je to moguće. Ali kada je zemljište izrazito glinovito.

Ima toliko ĉudnih shvatanja. Pitanje: Da li je vaţno koliko dugo preparati sa Ċubrivom moraju da se ĉuvaju pošto su izvaĊeni iz zemlje? Odgovor: Jednom kad su pomešani sa Ċubrivom besmisleno je pitati koliko dugo ih treba drţati unutra. isto tako. meĊutim kasnije. Da li treba hajduĉku travu i maslaĉak sejati na pašnjacima i livadama? Odgovor: Dovoljna je sasvim mala površina. morate imati još nešto na umu. ako hoćemo da podstaknemo nešto što se zasniva na nekom procesu. nije presudna materija. Pitanje: Nije li hajduĉka trava usled prejake kalcifikacija vrlo proreĊena. Ne zna se da li su proverene. to pod drugim uslovima moţe da deluje blagotvorno. niko u svakodnevnoj ishrani ne jede hlebni kvasac. ona ga više nisu jela. Ţivotinja ne jede maslaĉak ako joj škodi. Ono što pod nekim okolnostima moţe da deluje otrovno. Hajduĉka trava koja bi rasla ovde u bašti. jedno od ta dva gledišta ne moţe biti taĉno. naravno. Pitanje: Na svojim pašnjacima sam video da su goveda rado jela mladi maslaĉak. ţivotinja ne bi seno ni pipnula.Grof Lerhenfeld:26 U našem kraju je obrnuto. Dr Štajner: Te stvari su ponekad samo raširene pretpostavke. opšte pravilo. kada je maslaĉak poĉeo da cveta.1938. gotovo uvek upotrebili ono što sâmo ne bismo upotrebili. dok s druge strane grof Lerhenfeld govori o tome da upravo maslaĉak podstiĉe mleĉnost stoke. Verujem da kada bi bilo štetno. Nije moguće da su na podruĉjima koja se nalaze toliko blizu jedno drugom. pa bi stoga trebalo da budu zakopani na izvesnom rastojanju jedan od drugog. ovo što sam izneo oslanja se na veterinarska mišljenja. Ali sve bi to trebalo da bude uĉinjeno pre nego se Ċubrivo raspe po polju. Maslaĉak se smatra hranom koja podstiĉe mleĉnost stoke. Moguće je – to treba isprobati – da u senu to nije štetno. Stoga mislim da se mirne duše moţe preći preko sumnje da maslaĉak moţe biti opasan za ţivotinju. Pitanje: Da li pripremljene preparate za Ċubrenje treba sve zajedno staviti u zemlju ili svaki ponaosob? Odgovor: To ima znaĉaja samo utoliko što je dobro da tokom tog uzajamnog delovanja jedan preparat ne smeta drugom. kada bi se to radilo na nekom malom dobru. jer je njoj potrebno vlaţno i kiselo zemljište? Odgovor: Ako se hajduĉka trava koristi divlja – radi se o posebnom homeopatskom doziranju – onda je u tom sluĉaju potrebna vrlo mala koliĉina hajduĉke trave koja moţe da se raspe preko celog velikog poljoprivrednog dobra. 71 . Ona ima izvanredno dobar instinkt šta treba da jede. ţivotinja ne jede ono što joj škodi. dok je bio neposredno pred cvetanje. Pitanje: Moţda je podloga odluĉujuća? Osim toga. 1868. pa ipak ga koristimo kod pripreme hleba. Ja bih uvek. Zar nije ĉudno: s jedne strane grof Kajzerlink naglašava štetnost maslaĉka. Na primer. nego postupak. No. Lekovi su najĉešće otrovni. MeĊutim. potraţio najudaljenije taĉke i 26 Otto Graf von Köfering Lerchenfeld. ako se pojede u velikim koliĉinama. Odgovor: Morate imati na umu sledeće: to je. bila bi dovoljna za celo imanje. dejstva tako razliĉita. I mi bismo.

To mogu biti i kultivisane biljke. Ali ne bih to ţeleo unapred da tvrdim. onda to nije dobro. Pitanje: Mogu li se svi preparati staviti u jednu rupu? Odgovor: Teoretski bi se moglo pretpostaviti da oni. gubi se veći deo snage zraĉenja. prave odreĊenu krivinu. Pitanje: Da li sve preparate treba istovremeno staviti u gomilu Ċubriva? Odgovor: Ako se preparati unesu u gomilu Ċubriva. 72 . ako ih sve stavimo u jednu rupu.27 27 Hrast luţnjak.. sva zraĉenja kreću se ovako. ali ipak moţe biti da oni smetaju jedan drugom.. neće smetati jedan drugom. oni utiĉu samo na Ċubrivo kao takvo. Dovoljno je pola metra dubine.. Na samoj površini se zraĉenja lome. vaţno je da Ċubrivo okruţuje preparat sa svih strana. ako se stave u jednu rupu. ne izlaze ako je preparat pokriven Ċubrivom. u takvim sluĉajevima je sasvim dobro ako je zemlja obrasla biljem. Preparati ne bi trebalo da budu metar ili više duboko. tako da jedan ne smeta drugom. Pitanje: Kako se postupa sa preparatima u gomili Ċubriva? Odgovor: Savetovao bih sledeći postupak: preparat treba zabosti ĉetvrt metra ili nešto dublje u veliku gomilu Ċubriva. Ako je ovo gomila Ċubriva (crteţ). pa ako je (preparat) preblizu površini. Pitanje: Na kakav se hrast misli? Odgovor: Na quercus robur.preduzeo ukopavanje na velikim odstojanjima. Ako je previše blizu površini. Oni nemaju dejstvo jedan na drugog. Štaviše. Pitanje: Moţe li zemlja koja se nalazi iznad zakopanih preparata da bude obrasla nekim biljem? Odgovor: Zemlja moţe da radi šta hoće.. tako da Ċubrivo obavije preparat. mogu se staviti jedan pored drugog. Pitanje: Da li je dovoljno da se napravi nekoliko rupa ili treba preparate koliko je moguće šire rasporediti? Odgovor: Bolje je rasporediti nego napraviti rupe samo na jednom mestu. Na nekom velikom dobru rastojanja se mogu birati po volji. a ovde su komadići preparata . cela stvar poĉiva na zraĉenjima . Mogu da se stave blizu. Inaĉe bi zraĉenja smetala jedna drugima.

Rekao sam: kod uzimanja hrane bitne su snage koje se razvijaju u telu. Hrana širi organizam i time ga osposobljava da iz atmosfere uzme više. Štaviše. a to je kod kvarca vrlo teško postići. Pitanje: Da li je neophodno zakopati preparate za Ċubrenje unutar kultivisanog sloja ili bi trebalo kravlje rogove zakopati dublje? Odgovor: Bolje je ostaviti ih u kultivisanom sloju. ispod kultivisanog sloja. najbolja moguća stvar bi bila ako bi kultivisani sloj bio stvarno dubok. ispod tog sloja ne moţe se postići nikakav koristan efekat. Potraţite mesto gde je taj sloj najdublji – to bi nesumnjivo bilo najbolje. štaviše od drveta kod koga moţe da se pretpostavi da je smola još priliĉno delatna. neće dati toliko plodonosan materijal. Pitanje: Poljoprivredno iskustvo pokazuje da dobro uhranjeno govedo nakupi i masne supstance. Spoljašnji sloj kore koji se raspada kada se ljušti. Potreban je gvozdeni tuĉak. Pitanje: Dolazi li u obzir cela kora? Odgovor: Samo površina. U avanu se istucaju tako da postanu poput brašna. onda to ne moţe da postigne guranjem ruke u nju. To mora da se pretvori u sasvim fino brašno. MeĊutim. To se onda plaća kraćim ţivotnim vekom. I ovde postoji nešto što se nalazi izmeĊu maksimuma i minimuma. To moţe da se uporedi sa sledećim: ako ĉovek hoće da navuĉe na ruku usku rukavicu. 73 . Pitanje: U kultivisano sloju su stvari uvek izloţene mrazu. a posle još dodatno na nekoj staklenoj površini. Tako treba da se radi sa snagama koje moraju da postoje da bi se iz atmosfere unelo ono što se ne moţe postići hranom. Mora li da postoji neka veza izmeĊu hrane i primanja hranljivih supstanci iz atmosfere? Odgovor: Drţite se samo onoga što sam rekao. Od pravilnog uzimanja hrane zavisi da li ţivotinja razvija dovoljno snaga da bi bila sposobna da iz atmosfere uzima supstance i preraĊuje ih. Moţe ĉak da nastupi hipertrofija ako se uzima previše. nego je treba staviti na kalup da bi se rastegla. izloţena najjaĉim kosmiĉkim uticajima. kod kvarca je nuţno na ovaj naĉin usitniti koliko je god moguće. usled mraza. Naravno. Štaviše. Pitanje: Kako da se usitne kvarc i kremen? U nekom malom mlinu ili avanu? Odgovor: U ovom sluĉaju je najbolje da se prvo istucaju u avanu. moţe se pretpostaviti da u podlozi. Zar to ne škodi? Odgovor: Kada su izloţene mrazu onda je to upravo vreme kada je zemlja.Pitanje: Mora li kora biti od ţivog drveta ili od oborenog? Odgovor: U ovom sluĉaju po mogućnosti od ţivog drveta.

Ĉoveka ponekad spopadnu ĉudni prohtevi zaostali iz vremena studiranja. Nastojaćemo da bar saţeto izloţimo nekoliko duhovnonauĉnih predstava u vezi sa biljnim i ţivotinjskim štetoĉinama u poljoprivredi i onim što se naziva biljnim bolestima. Zemljište je bilo iscrpljeno. ali koje prvo prima zemlja i iz zemlje deluju na rast biljaka.“ Vidite. 14. Suština korova. ali koje ne deluju neposredno sa tih planeta. Marsa i Saturna. Pokušao sam. Na to pitanje ne moţe da se odgovori bez uzimanja u obzir upravo onih stvari koje sam naveo prethodnih dana. jun 1924. U širem smislu se moţe reći da na sve one snage koje sa bliskih planeta deluju na zemlju mnogo utiĉe delovanje kreĉa u zemlji. ţivotinjske štetoĉine i takozvane biljne bolesti pred javnim sudom prirode U nastavku naših razmatranja.III deo: Individualizacija mera u poljoprivredi ŠESTO PREDAVANJE Kobervic. dok na ono što deluje iz okoline utiĉe delovanje kremena. tradicije su takoĊe bile 74 . nego se radi o tome da se dobiju uvidi kako mogu te biljke da se odstrane sa nekog polja na kome njihovo prisustvo nije poţeljno. Merkura i Venere. Naveli smo da se moraju strogo razlikovati one snage koje su delatne prilikom rasta biljaka i one koje. kaţu: „Korov je sve ono što raste na mestu na kome ga ljudi neće. Posmatraćemo te stvari sasvim konkretno. Venere i Meseca. PoĊimo prvo od suštine korova ili. doduše. od biljnih štetoĉina. od Merkura. u svemu onom što biljka prima iz okoline nadzemaljskog treba obratiti paţnju na to kakve delatne mogućnosti udaljene planete prenose vazduhu i šta se na taj naĉin prima. Tu sam našao da većina autora. Vama će već morati da postane jasno da se te stvari moraju posmatrati i sa nekog drugog stanovišta. oslonićemo se na ponešto od onoga što smo prethodnih dana ĉuli i saznali o rastu biljaka. a ne ono što dolazi od Meseca. Vama to moţe biti svejedno ali mnogim ljudima nije. ona ipak prenose ono što potiĉe od Jupitera. Nasuprot tome. Ni ĉovek baš neće imati previše sreće ako ţeli da razmotri suštinu korova. Te snage koje po svome biću proistiĉu iz kosmiĉkih uticaja. mogu da vode i dalje. U mnogim oblastima civilizovanog sveta ljudi su morali da ispaštaju zbog nepoznavanja kosmiĉkog uticaja – bilo onog koji deluje pomoću vazduha zaobilazno kroz ono što se nalazi iznad nivoa tla i onih kosmiĉkih uticaja koji posredovanjem zemlje deluju odozdo – usled nedostatka uvida bilo je iscrpljeno sve ono što je zahvaljujući staroj instinktivnoj nauci uĉinjeno u tom pogledu. iz prostog razloga što korov pred javnim sudom prirode ima isto toliko prava da raste kao i ono što se smatra korisnim. te snage treba uzeti u obzir kada istraţujemo ono što preko biljke majke prouzrokuje biljku ćerku itd. navesti primere koji onda. Ljudi danas nisu navikli da uzimaju u obzir te stvari. to je definicija koja ne zalazi baš duboko u suštinu stvari. nego posredno kroz zemlju. ako budu polazne taĉke za oglede. Ovde se ne radi o tome da se manje-više daje definicija korova. Stoga moţe da se kaţe: iako delovanja kremena proizlaze od same zemlje. budući da stvari moraju da se specijalizuju. potiĉu iz kosmosa. koji nastoje da odrede šta je korov. Stoga ću i tamo gde se moţe reći malo toga opšteg. a i graĊi ţivotinja. sa stanovišta kako da se sa nekog poljoprivrednog podruĉja odstrani ono što tu nije predviĊeno. iako ne baš rado. kako se to kaţe. da krenem za jednim takvim prohtevom i da u nekim radovima potraţim kakve sve definicije korova postoje. ali usled opštih odnosa u prirodi tamo raste. kao što sam rekao. Ali zbog toga ispaštaju.

a na Zemlju stiţu kao Meseĉeve snage od kada se Mesec odvojio od Zemlje. Protiv filoksere su ljudi bili priliĉno bespomoćni. jer jedna neprekidna struja to stalno stvara. sve to potiĉe od dejstava tih od Zemlje udaljenih planeta. što onda jedemo kao meso ploda. zemaljsko je bilo mnogo ţivlje. a zatim obrazuju seme. Tako jaka mineralnost kakvu imamo danas. to su Sunĉevi zraci koji se reflektuju na taj naĉin. I ovo što na taj naĉin postaje delatno u zemlji – i ovo vam crtam šematski – to podstiĉe biljke na delovanje. od jabuke. Iz semena onda niĉe nova biljka. a ove su ponekad izvanredno lekovite biljke – upravo se meĊu korovom nalaze najlekovitije biljke – na te biljke najveći uticaj ima ono što se moţe nazvati Meseĉevim delovanjem. Sve ono što odgrizemo. on deluje tako da pojaĉava uobiĉajeno stanje 75 . U kosmosu deluju te Meseĉeve snage pojaĉavajući sve zemaljsko. nego time da se u obzir uzmu upravo te razliĉite snage. koje se u obiĉnom ţivotu ubrajaju u korov. sve ono što dolazi drugim putem. od breskve. što mi uzimamo kao hranu. Nikako drugaĉije ne moţe da se stekne uvid u to kako da se utiĉe na rast biljaka. Te stvari ne mogu delotvorno da se rešavaju postojećom naukom. nije postojala u ono doba kada je Mesec bio sjedinjen sa Zemljom. Na veliki broj biljaka. treća biljka itd. one mogu da se razrade samo ako se zaista poĊe putevima na koje smo ukazali. Mogao bih mnogo toga da ispriĉam o redakciji jednih poljoprivrednih novina koje su osamdesetih godina (XIX veka) izlazile u Beĉu. sve ono što deluje iz kosmosa sa Venere. koju su ljudi sa svih strana saletali zahtevima da naĊe sredstvo protiv filoksere – a ona je bila sasvim bespomoćna – u to vreme filoksera je zaista bila akutna. pošto se Mesec odvojio od Zemlje. dolazi od drugih snaga. Dakle. Upravo iz tih uvida proizlazi kako treba postupati ako ĉovek hoće na bilo koji naĉin da utiĉe na rast biljaka. Sve što na ovaj naĉin dolazi iz svemira ulazi u snage reprodukcije. MeĊutim. koji je iznad nivoa zemlje. To šematski moţe ovako da se nacrta: ovo se u biljci ostvaruje tako da se ona širi u prostoru. Merkura i Meseca i zraĉi natrag. Mi ih vidimo time što ih primamo oĉima – i Zemlja prima te Meseĉeve zrake – koji su reflektovani zraci Sunca. što je ĉini krupnom i soĉnom. u generacijski niz. od snaga udaljenih planeta. Nasuprot tome. ali koji su proţeti snagama Meseca. O Mesecu se u obiĉnom ţivotu zna da na njegovu površinu padaju Sunĉevi zraci i odbijaju se ka Zemlji. Zamislite – nacrtaću vam to šematski (vidi crteţ): ovde je nivo zemlje. mnogo plodnije. tako da one prvo proizvedu ono što raste u jednoj godini. Kada je Mesec još bio sjedinjen sa Zemljom.iscrpljene – i pored toga što su seljaci ponekad pomagali – i tako je brojne vinograde napala vaš vinove loze. tako da deluje odozdo naviše. na primer. filoksera.

pri takvom postupku korov zahteva svoje pravo kao i povrće. onda moţe da se kaţe sledeće: Ako se spreĉi puno dejstvo Meseca na korov i ostavi da na njega deluje samo ono što deluje spolja. da poĉne da oseća izvestan otpor prema rastu u zemlji koja je na odreĊeni naĉin obraĊena. To je dovoljno da se prikupi onoliko koliko je potrebno uticaja punog Meseca. slabije je razmnoţavanje. dobićemo najbolji korov ako ostavimo blagotvorni Mesec da na njega deluje. ono postaje veće. To je već jaka. Malopre sam rekao. prelazi preko ljudskih zabluda i upravlja se prema prirodi. Sve što deluje na Mesec i dalje se reflektuje. Za to joj je potrebno ono što na nju zraĉi u vidu kosmiĉkih snaga sa Meseca. kao što su to Indusi ĉinili sve do XIX veka. Samo kod rasta to ne ide tako daleko da nastane biće iste vrste. što današnjem ĉoveku ne moţe da se dokaţe. snaga koje podstiĉu stvaranje ploda. U njemu je delatna ista snaga koja je delatna i kod razmnoţavanja. Ako to postignemo. Ali ni s tim se ne moţe dalje. Već time bi ĉovek postigao mnogo kada bi prouĉavao kakav bi uĉinak bio kada bi se. nego moramo sebi reći da sada treba nešto da se preduzme. Sada treba 76 . pun Mesec imamo dvanaest puta u godini. Onda korov ne moţe da se razmnoţava. Onda stvar moramo da uzmemo u svoje ruke. Ako se. nešto što treba da doprinese oploĊivanju. Ono što nazivamo razmnoţavanjem to je jedan proces pojaĉanog rasta. recimo već prilikom setve kod prvih naznaka klijanja useva u zemlji uzele u obzir Meseĉeve mene. ljudi zamišljaju da Mesec samo prima Sunĉeve zrake i odbacuje ih na Zemlju. Tu treba znati: potpuno razvijena snaga Meseca deluje na reprodukciju. a kod izvesnih biljaka i sa Merkura i Venere. raĉuna sa tim kosmiĉkim snagama. na razmnoţavanje svega biljno-ţivog. tj. Ali priroda nije tako svirepa da bi ljude kaznila zbog nepaţnje i neuljudnosti koju oni pokazuju prema Mesecu prilikom setve. Dakle. prilikom ţetve. meĊutim. što deluje neposredno. što ne treba da nas plaši. organizaciono jaka kosmiĉka snaga. Kada je ta oblast pod dejstvom mladog Meseca. Pa ako se umesto prilikom punog Meseca nešto preduzme prilikom mladog Meseca.Zemlje – koje je dovoljno samo za podsticanje rasta ţivih bića – pojaĉava tako da rast moţe da se uzdigne do reprodukcije. bez Meseca ona nije sposobna da preĊe na pojaĉan rast. Mi jedne godine primetimo kako se širi korov. Ali. da bi time snaga rasta mogla da preraste u snagu razmnoţavanja. i ne samo da zemlja postane nesklona primanju delovanja Meseca. onda se korovu postavlja granica. onda to u zemlji ĉeka do prvog punog Meseca. nego i biljka. Nastaje samo ćelija za ćelijom. na ono što iz korena izbija naviše sve do stvaranja semena. Jer. Deluje. dakle. ako njegovo dejstvo ne spreĉimo. u tim godinama korov se bolje širi. kada Meseĉeve snage bolje deluju nego u sušnim. Za vreme mladog Meseca u biljkama se zadrţava samo ono što su primile u vreme punog Meseca. koja zraĉi sa Meseca na biljku. Zemlja moţe da posreduje pri tom slabijem razmnoţavanju. meĊutim. MeĊutim. Na taj naĉin je i celo zvezdano nebo reflektovano od Meseca na Zemlju. tako da moţe da se potpomogne semenski proces biljke. kod Meseĉevog delovanja obraća se paţnja samo na Sunĉevu svetlost – ali to nije jedino što dolazi na Zemlju. a ĉovek sve to ispretura jer on ništa ne zna o snagama koje regulišu rast. To je sasvim dovoljno za korišćenje Meseca. Budući da ima kišnih godina. iako ljudi o tome nemaju pojma. Prema tome. Ali sve to vaţi za jednu oblast Zemlje i to samo onda ako je ta oblast pod dejstvom punog Meseca. On mora da se postavi prema snagama koje regulišu rast. radi se o tome da se zemljište tako obradi – pošto ne moţe da se ukloni Mesec – da se zemlja uĉini nesklonom da primi delovanje Meseca. taj korov. imamo ono što nam je potrebno. reflektuje ih na Zemlju. Ako neko biće raste. što nije uticaj Meseca. na Zemlju. koje ostaje u okviru istog bića. ona ne uţiva u blagodati uticaja Meseca. Sa Meseĉevim zracima na Zemlju dolazi i ceo reflektovani svemir.

dotiĉni korov prestati da raste. pokušajmo te stvari da potvrdimo. izvršite s njim taj ogled sagorevanja. 77 . biće pošteĊena maslaĉka. imaćete dalekoseţne mogućnosti. Tada će se ono što je bilo unutrašnje istinito. nego bih stvar odmah zapoĉeo. ako se postupa egzaktno. Za sve to bih mogao da vam pruţim obaveštenja iz kojih moţete videti da mogu da budu polazna taĉka za pravu primenu tih stvari u praksi. sada ću proizvesti triput toliko. Tada su ljudi znali da na ograniĉenom prostoru zajedno zaseju sve što hoće. Raspimo sada – to ne mora da bude naroĉito paţljivo izvedeno budući da stvar deluje u širokom krugu – taj mali preparat koji smo sastavili od razliĉitih korova. Ali. a za to ću upotrebiti sto pedeset ljudi. videćete da će posle ĉetiri godine na površini po kojoj je taj pepeo rasut. Budući da za mnoge stvari u prirodi vaţi ciklus od ĉetiri godine. Na taj naĉin dobijamo srazmerno malo tog pepela. MeĊutim. po njihovom kvalitetu. To nije u principu potrebno. Ako se u svom radu posluţite tim stvarima. Njima nije potrebno dokazivanje pomoću drugih okolnosti. pa dobro. da bi se videlo kako te stvari mogu da se potvrde u praksi. Danas već postoji mišljenje – neću da ga nazovem predrasuda – da sve treba naknadno potvrditi. Moţete zaista bilo gde da zasejete maslaĉak – koji vam je potreban za ono što sam vam izloţio u prethodnom predavanju – i upotrebite njegovo seme. Ali to u stvarnosti ništa ne dokazuje. kako ĉovek zna stvari? Zna ih iznutra. Pa. a ona njiva koju ste tako sagorelim maslaĉkom obradili. Onda moţe doći neki pametnjaković i reći: ne verujem da će njih sto pedeset proizvesti triput toliko. Tu grešku su napravili svi naši nauĉnici. preko našeg polja. Zapalimo vatru – najbolje je obiĉnu vatru od drveta – i spalimo seme. meĊutim. Tako ćete maslaĉak imati tamo gde hoćete. govoriti uopšteno o biljnim štetoĉinama na našim poljima. dakle ono u šta se snaga o kojoj sam govorio. Pretpostavka od koje se pošlo je pogrešna. Mora se. to treba proveriti. Onda sav taj pepeo paţljivo prikupimo. dajem nešto pedesetorici ljudi da proizvedu i kaţem. spoljašnjim metodama su hteli da potvrde te istine. spoljašnjim metodama. da ja imam neko gazdinstvo. Na taj naĉin moţe zaista da se postigne izuzetno mnogo. gledali su na spoljašnje metode. Zna ih suštinski. Ogled moţe da dokaţe suprotno. Iduće godine ćete videti koliko će biti manje korova one vrste koju smo tako obradili. pa onda trojici radnika – pa se onda statistiĉki utvrdi šta su trojica uradila. Sasvim sam siguran da je to tako. one ĉvrsto stoje. uzeti u obzir i sasvim suprotna instanca. ako se ogledi pravilno izvedu. MeĊutim. sakupite prah i njime pospete njivu. tu je stvarno postignuto plodonosno „delovanje najmanjih entiteta“ koje je sada i nauĉno dokazano na našem Biološkom institutu. dvojici. Moglo bi se. da će se one sigurno potvrditi. Zato ću prvo da navedem jedan primer koji moţe da bude naroĉito karakteristiĉan prilikom sprovoĊenja ogleda. ne moţe se mnogo o tome govoriti uopšteno kada se radi o ţivotinjskim štetoĉinama. Recimo da se radi tako da se nešto preda jednom. potvrditi i u spoljašnjem. onda rade manje nego jedan. dakle. najzad povukla. mora da se pristane na kompromis. nuţan je kompromis. trebalo je da znaju da su te stvari istinite same po sebi. kod biljke koju smo obradili time što smo njeno seme sproveli kroz vatru. Na primer.da prikupimo izvesnu koliĉinu semena tog korova. Videće se. ako trojica mnogo brbljaju. pošto su se u to vreme takve stvari instinktivno radile. Jer. Vidite. Za mene stvari stoje ovako: duhovnonauĉne istine su istine same po sebi. Pod odreĊenim okolnostima moţe i da se desi da iskustvo pobije naše pretpostavke ako se stvarno pristupi ogledu. imamo doslovno u pepelu koncentrisanu snagu suprotnu onoj što se razvija u privlaĉenju Meseĉevih snaga. to mora da se proveri na spoljašnji naĉin. To su stvari – u to se danas ne veruje – koje su vaţile u staroj mudrosti agrokulture. ne bih ĉekao potvrdu. ako zaista uzmete u obzir delovanje onoga što je danas potpuno zanemareno. Ali da bi se danas nešto postiglo. Oni su to radili u okviru Antroposofskog društva.

zadrţava ih u sebi i time se oslobaĊa Meseca. na Zodijak. ne ispitujući da li je neka metoda ispravna. uopšte nisu bili tako glupi kao što se danas misli. odere mu se koţa. Vidite. merama koje ne izgledaju baš ĉoveĉne. ali ništa se ne uradi. To radimo u vreme kada je Venera u znaku Škorpiona. to su drske 28 Nem. Ono što je potrebno da se u ovom sluĉaju uradi nije sasvim primenjivo samo na jedno imanje. Radi se o tome da moramo sa koţom miša da izvedemo nešto sasvim odreĊeno. Drţava je sa svoje strane donosila propise. mada do izvesne mere moţe i tada da pomogne. pa ako se to sagorelo u doba visoke konjukcije Venere i Škorpiona. tu će morati da se radi sa opštim razumevanjem tako da je potrebna izvesna uviĊavnost suseda. Sve je to nasumiĉno isprobavanje i spoljno upravljanje. treba pribaviti koţu poljskog miša u vreme kada je Venera u znaku Škorpiona. tu ćete imati sredstvo pomoću kojeg će miševi izbegavati to polje. Toliko miševa uvek ima. Tierkreis. treba uzeti koţu priliĉno mladog miša. Tako se dobije pepeo od spaljene koţe miša u vreme kada je Venera u znaku Škorpiona. Nije se pitalo da li to odgovara ovom ili onom. ne vaţi za ostale planetarne snage. umešaju u pire od krompira. Dakle. pa neke druge stvari. A sada. ţivotinjski krug. pošto. pošto miševi opet doĊu.Uzmimo stoga jednog naroĉito dobrog seljakovog prijatelja. Ĉovek uvek ima osećaj da se to na razne naĉine proba. Jednoobraznost je ideal drţave. Ako na taj naĉin dobijenim prahom – na nekim podruĉjima i to će biti teško i tu se te stvari mogu uĉiniti još više homeopatskim. Za ţivotinje to ne vaţi. škodljivi za glodare. Kod ţivotinjskog carstva nije potrebno toliko uzimati u obzir delovanja Meseca. Ovde. Toga neće biti mnogo. koji se onda rasporedi kao mamac. Tu je potrebno uzeti u obzir okolne zvezde nekretnice i to one zvezde nekretnice koje se nalaze u ţivotinjskom krugu. Oni onda preĊu sa jedne njive na drugu. to ništa ne vredi ako i susedi to ne rade. ako hoćemo da izvedemo taj ogled – dakle. U ţivotinjskom carstvu moraju delovanja Meseca da se podupru delovanjima Venere. To ne moţe sasvim da se sprovede. ne treba nam pun duboki tanjir takvog praha – ako time pospemo svoja polja. Stoga je morala drţava da se zove u pomoć da bi se svi prinudili da na odgovarajući naĉin istrebe miševe. glavno da svi moraju da je primene. 78 . U poljoprivrednoj literaturi moţe da se proĉita da je dobro upotrebiti razne fosforne preparate. Dakle. na svim mogućim podruĉjima traţila su se sredstva da se izaĊe na kraj sa tim ţivotinjicama bezazlenog izgleda. bar su se preporuĉivale. U ţivotinjskom carstvu su razvijene snage Meseca i onda kada nije pun Mesec. ali biće dosta ako se spali koţa više miševa. pojavila su se i nešto radikalnija sredstva pomoću kojih se nastoji poljskog miša zaraziti tifusom tako što se izvesni bacili. Potom treba paţljivo sakupiti pepeo i sve što je preostalo. nasuprot snazi reprodukcije poljskog miša. Taj ţivotinjski krug nije tako nazvan bez razloga. tu prelazimo na ţivotinjski krug. sa svojim instinktivnim znanjem. MeĊutim. oni ljudi iz starih vremena. Ali to ne vaţi za ono što ovde moramo da sprovedemo.28 Ako hoćemo nešto da postignemo u svetu biljaka moţemo da stanemo kod planetarnog sistema. poljskog miša. pretpostavimo da se uradi sledeće: uhvati se neki priliĉno mlad miš. ali to moraju biti poljski miševi. zodijaĉki krug. Mislim da je tu i drţava ukljuĉena. pošto ţivotinjsko carstvo konzervira snage Meseca. No. gde sa biljaka prelazimo na ţivotinje. U to vreme treba spaliti koţu miša. nego policijske mere. u Zodijaku. to mora opšte da se primeni. ako se miševi suzbijaju samo na jednoj njivi. Ţivotinja nosi u sebi snagu punog Meseca i time se oslobaĊa od vremenskog odreĊenja. preparate od strihnina i saharina. I takve stvari su se radile. To će tek biti pravi napredak u našem društvenom ţivotu. tvrdim da će u budućnosti morati više da se uzme u obzir uviĊavnost. Šta se sve ne preduzima da bi se suzbila najezda poljskih miševa. Kod rasta biljaka skoro su sasvim dovoljna dejstva Meseca da bi se ostvarila reprodukcija. I u onom što je vatra uništila ostaje negativna snaga.

Drugim reĉima. Sve niţe ţivotinje su pod drugim kosmiĉkim uticajima nego više ţivotinje. Ona ne moţe da ţivi bez zemlje. U protivnom ona mora da izumre. ako je nekome stalo do saznanja. Vidite. To je spoljašnji znak. To ne moţe ni nematoda. kao što prijaju neka jela kad se zaĉine. Iznad i ispod tih granica ne moţemo da ţivimo. Pri tome. Ĉitav ljudski rod bi morao da izumre kada ne bi imao odreĊene ţivotne uslove. ali to znanje se mora steći na duhovni. Tako se moţe reći – šematski nacrtano (vidi crteţ) – ako ovde imamo nivo zemlje. OdreĊene kosmiĉke snage skliznu preduboko. Inaĉe bi morala da ţivi gore u lišću – nematoda je ţiĉasti crv – ali ona ne moţe tu da ţivi. Miševi su glodari i spadaju u više ţivotinje.ţivotinje i opet će se pojaviti ako se neka mesta ne pospu pepelom. svojstveno je da mogu da ţive unutar izvesnih granica postojanja. Upotrebom takvih metoda moţe ljudima poljoprivreda tako prijati. a ovde biljku. da bismo mogli da imamo nešto konkretno. To utiĉe i na ceo spoljašnji izgled biljke. a korenje crpi snage koje se kroz zemlju vraćaju iz kosmosa. mora biti jasno da taj srednji deo (biljke). MeĊutim. u stvari svim ţivim bićima. kod nematode se radi o neĉemu izuzetno abnormalnom što treba istraţivati. tako što se posmatraju gundeljeve larve koje se pojavljuju svake ĉetvrte godine. sada na tu nematodom napadnutu biljku deluju ovde dole. potiskuje se dole u podruĉje gde se nalazi korenje. Prvo uoĉavamo poznato zadebljanje vlaknastog korena. a ne samo na fiziĉko-ĉulni naĉin. O tome se ovde radi. Mora se ponovo krenuti od znanja. Na ovaj naĉin ne moţemo da suzbijemo insekte. prima iz vazduha kosmiĉka dejstva. Tako se postupa sa zemljom kada se vodi borba protiv svih onih poljskih štetoĉina koje spadaju u više ţivotinje. A sada ću stati na tanak led i u vezi sa ovim što sam izloţio navešću kao primer repinu nematodu. radi se o tome da se raĉuna na delovanje zvezda. na kome se pojavljuju promene. Tamo će se opet ugnjezditi. I šta se dešava kada se pojavi nematoda? Kad se ona pojavi proces upijanja kosmiĉkih snaga. A ta delovanja se pojavljuju svake ĉetiri godine. Pokušajte da ţivite u vazduhu koji je zagrejan do +70º C ili u vazduhu ohlaĊenom do –70º C. lišće. vaţno je da u zemlju ulaze kosmiĉke snage i to one kosmiĉke snage koje inaĉe treba da se ostvaruju samo u okolini Zemlje. niti moţe da ţivi ako u njoj istovremeno nema kosmiĉkih snaga. Ipak dejstvo će biti radikalno ako to urade i svi susedi. te koje bi trebalo da deluju gore. Insekti su pod sasvim drugim kosmiĉkim uticajima. Mnogo toga što je ranije bilo znanje pretvorilo se u puko praznoverje. onda te kosmiĉke snage. koji bi morao da bude u podruĉju lišća. Ţivim bićima su uvek potrebni odreĊeni uslovi. ali se moţe dogoditi da stvar nije potpuno izvedena. Naravno da ne treba podgrevati praznoverje. To su sasvim iste snage. Izvesnim ţivim bićima. a lišće je ujutro mlitavo. Mi moramo da ţivimo u odreĊenim granicama temperature. Upravo kod bića koja se razvijaju na ovaj naĉin. a da se pri tom ne bude nimalo praznoveran. pošto je zemlja njena ţivotna sredina. Ali time je ţivotinji data mogućnost da u zemlji doĊe do kosmiĉkih snaga koje su joj potrebne za ţivot. delovanje je dalekoseţno. To su iste one snage koje zemlji 79 . Verujem da kod takvih stvari moţe ĉak i da se uţiva.

Trebalo bi govoriti o Suncu Ovnu. pri sasvim suprotnoj konstelaciji od one u kojoj Venera mora da stoji prilikom pripreme praška od mišje koţe. Tu treba da se spali ceo insekt. kada to uradite i na taj naĉin pripremite prašak od insekta. Ovna. Tako se najbrţe dolazi do rezultata. Nematoda će postepeno slabiti. Vidite. Za nešto drugo ne moţe više da se upotrebi. o Suncu-Raku. U tom sluĉaju ne treba uzeti neki deo insekta. kao celina rezultat kosmiĉkog dejstva. To treba uzeti u obzir. već na ono što se mora uraditi da bismo se suprotstavili nematodi. Ona više ne moţe da ţivi. dakle. Ali ono što je u biljci. da postupaju i rade. spaljivanjem celog insekta. koji se svake ĉetiri godine pojavljuju sa krompirom. ili iz Raka itd. Stoga ako vatrom na odgovarajući naĉin obradite ono što se inaĉe obraĊuje vodom u cilju plodnosti – ono biljno – onda u domaćinstvu prirode izazivate uništenje. Stoga i snaga razaranja deluje široko. Time pred nas iskrsava – mogao bih reći – na sasvim poseban naĉin ono što se ranije oznaĉavalo kao znanje o zvezdama.daju sposobnost za razvoj klica krompira. Njegovo svojstvo je da ima sposobnost širenja. kod Raka su one sasvim slabe. Ĉak je besmisleno – što moţe da se oprosti – govoriti uopšteno o Suncu. Znanje o zvezdama koje danas postoji. Svet insekata je potpuno povezan sa snagama koje se razvijaju kad Sunce prolazi kroz Vodoliju. Jer je takav insekt. uopšte nije neobiĉno što se raĉuna sa velikom snagom širenja. dakle. sasvim iste snage dobija Zemlja za obrazovanje larvi gundelja. pa ga osušenog spaliti – ali to spaljivanje mora da se izvrši kada je Sunce u znaku Bika. To je uvek drugo biće i ishod uticaja zavisi i od dnevnog toka i od godišnjeg toka Sunca. pri ĉemu treba posebno napomenuti da u tome ima udela i vreme. koji se odreĊuje prema poloţaju Sunca u prolećnoj ravnodnevici. Moglo bi da se pusti da istrune. Radi se o tome da se sa zemljom doĊe u jedan takav odnos. 80 . Sunce nije isto kada sija iz Bika na Zemlju. Vidite. sluţi još samo kao matematiĉka orijentacija. Blizance do Raka. To nazivam praškom samo zbog njegovog izgleda. tokom jedne godine ili jednog dana. Ali teško je skupljati ostatke truljenja – moţda bi to bilo temeljnije – ali i ovako se sasvim sigurno postiţe ono što se hoće. nego insekt treba da bude ceo. Ona izjeda plodnost. o Suncu-Lavu itd. Ali nije uvek bilo tako sa znanjem o zvezdama. Snaga širenja leţi u semenu. da iz sebe stvara biljno. nego se u zvezdama videlo nešto prema ĉemu su ljudi mogli da se upravljaju u svom zemaljskom ţivotu. kao kod miša. To što poĉiva u semenu ima snagu širenja. što je u svakom biću. Ovde se radi o tome da se izvrši spaljivanje insekta – moţe se ako je moguće i saĉuvati insekt. da ĉovek zna da je to sa jedne strane pravilno da zemlja stekne sposobnost. tako je vatra razaraĉ plodnosti. posebno dejstvom Meseca i vode. kao što smo videli u poslednjem primeru. dakle. Posle ĉetvrte godine će se to slabljenje pokazati sasvim delotvorno. ona se prosto plaši ţivota u zemlji koja je na taj naĉin zaprašena. a i kod Vodolije su takoĊe slabe. Njemu je potrebna zemlja samo za podlogu. Ono je uvek nešto drugo. moţete da ga pospete preko polja zasejanog repom. isto tako seme naveliko razvija snagu razaranja kroz vatru proţetu Suncem i uopšte kroz vatru proţetu kosmiĉkim. Kada Sunce prolazi kroz to podruĉje. to nosi u sebi klicu sopstvenog uništenja. koji priĉinjava štetu korenu. Neko seme naveliko razvija plodnost kada ga natopi Mesecom proţeta voda. Mada se to ne odnosi na samu nematodu. imamo sada takoĊe mogućnost da uklanjamo ţivotinjske štetoĉine. Ali na taj naĉin. Najbolje je spaliti ga celog. ono zraĉi snage koje su povezane sa svetom insekata. Ribe. Te stvari najĉešće izgledaju kao prašak. To uvek nastupa u ĉetvorogodišnjem ciklusu. o Suncu-Biku. Ljudi ne znaju kakva je Sunce specijalizovana tvorevina. Ta nauka je sasvim išĉezla. Kao što je voda s jedne strane neophodna za plodnost. Stoga ono što smo pripremili kao prašak svakako ima snagu širenja.

dejstva Meseca u zemlji mogu da postanu prejaka. Kada budemo govorili o ţivotinjskom carstvu. Vidite. u zemlji. Jer prava bolest nije moguća bez prisustva astralnog tela. ako etersko telo nije dovoljna obloga pa se astralno telo jaĉe uvuĉe u fiziĉko. u tlu moraju da budu i dejstva Meseca. ali ipak sa izvesnim intenzitetom – sve moguće snage rasta i blago naznaĉene snage razmnoţavanja. a posle nje zaista vlaţno proleće. Iz tog razloga je voda.Na kraju ostaje da razmotrimo takozvane bolesti biljaka. Biljka nema u sebi pravo astralno telo. kada Mesec ne bi previše oţivljavao zemlju. Ono ne dopire. Usled toga kod biljaka nema specifiĉnih oblika bolesti kakve nastaju kod ţivotinja i ljudi. Zbivanja abnormalne prirode koja dolaze u obzir. Mesecu takvo dejstvo olakšava ĉinjenica što je zemlja proţeta vodom. Mesec ĉini zemlju do izvesnog stepena ţivom. u zemlju ulazi prejaka snaga Meseca. Zapravo se ne moţe u pravom smislu govoriti o bolesti biljaka. Zamislite jako vlaţnu zimu. pod uticajem snaga punog Meseca koje prenosi voda. ono što je u njoj ĉvrsto i mineralno. Pretpostavimo. samo posrednik. Onda. Imamo zemlju. Zemlja će biti prejako oţivljena. Imam o zemlju proţetu vodom. kada bi Mesec dao zemlji pravilnu ţivotnost. meĊutim. da je zemlja previše oţivljena. Onda ta ţivotnost deluje naviše sve dok ne nastane seme. onda (oţivljenost) deluje prejako odozdo naviše i ono što je trebalo da nastupi tek u obrazovanju semena. Iz celog mog izlaganja ćete videti da sva zemlja koja se nalazi u okolini biljke ţivi odreĊenim ţivotom i da su sa tim ţivotom u zemlji – iako ne sa intenzitetom koji dolazi do izraza u oblicima biljke. Tu sasvim sigurno postoji odreĊena vrsta povezanosti koja je normalna. nastupa ranije. Ako je astralno telo intenzivnije povezano sa fiziĉkim telom ili bilo kojim organom fiziĉkog tela nego što bi to normalno trebalo da bude. da je dejstvo Meseca prejako. ako je jako. to je sama zemlja. dakle. a i sve ono što na taj naĉin deluje u zemlji. Astralno telo je kod ţivotinje ili ljudskog bića u vezi sa fiziĉkim telom preko eterskog tela. onda bi na njoj rasle biljke koje se normalno razvijaju sve do semena – recimo od zrna do semena. još bolje ćemo shvatiti tu razliku. Dakle. iz toga proizlazi ĉitavo mnoštvo znaĉajnih veza. nego svojim intenzitetom više deluje 81 . Ono što mora da oţivi. kada ne bi bilo taĉkica. Ali. To moţe da se dogodi na sasvim jednostavan naĉin. tada nastaje većina bolesti. Imamo Mesec. zapravo. Toga moramo da budemo svesni. Pre svega. Tu nema oštrih granica. nisu u istom smislu bolesti kao kod ţivotinja. I tu postoji i izvesna normalnost. Sada se radi o tome da se stekne uvid šta moţe da izazove oboljenje biljke. U tom sluĉaju. U tom sluĉaju imamo prejako oţivljavanje zemlje. Teţe bi mu bilo da je ona suva. Taĉkicama ću oznaĉiti zemlju koju je Mesec previše oţiveo (vidi crteţ). I voda je nešto mineralno. tako što pušta da u nju struje njegovi zraci. tu se ne radi o takvim zbivanjima kakva su kod bolesnih ljudi. do gore. izaziva u njoj talasanje i preplitanje eterskog.

kojom se izvrši prskanje – za ovo nisu potrebne nikakve sprave – on deluje na daljinu i kada se izvrši sasvim malo prskanje. Seme će tada dobiti nešto od odumirućeg ţivota u sebe i kroz taj odumirući ţivot obrazuje se iznad zemljišta. rastavić. To nije pravi proces leĉenja. nije nikakva nauka. kako se proţimaju. kada sam govorio da je besmislica kada neko ko posmatra magnetnu iglu i uzrok ĉinjenice što ona uvek pokazuje prema severu vidi u samoj magnetnoj igli. prava nauka. opet su dovoljne homeopatske doze. To se ne radi. koji se posle razreĊuje i kao neka osoka koristi za ona polja kod kojih je to potrebno. to je samo beleţenje pojedinih stvari. Ĉovek moţe da rastereti zemlju. Tu se pod prejakim uticajem Meseca spreĉava da ono što bi trebalo iz zemlje da deluje naviše dospe do potrebne visine. Samo treba doći do onoga što u zemlji deluje tako da vodi oduzima njenu posredniĉku ulogu i zemlji daje više zemljanog. To se postiţe time – spolja sve ostaje kako jeste – što se koristi equisetum arvense. Isprobavanje stvari. Tako se moţe. Bilo je ispravno ono što sam vam rekao već na poĉetku. Zemlja ima jedan magnetni severni pol i jedan magnetni juţni pol i za objašnjenje mora da se uzme u obzir cela Zemlja. on u tome ima putokaz. Prava nauka nastaje tek onda kada se ovlada delotvornim snagama. Neposredno posmatranje pokazuje stvari tako kako sam ih ovde izloţio. moţda bi ĉovek došao do suprotnih rezultata. u stvari. ali je time dat putokaz za ispitivanje kako deluje equisetum. O ĉemu se radi? Radi se o tome da se zemlja rastereti od suvišnih snaga Meseca koje su u njoj. nego njihovim jaĉanjem. snaga plodnosti u potpunosti zavisi od toga što je dejstvo Meseca normalno. Dejstvo Meseca onda uzrokuje da za obrazovanje semena nema dovoljno snage. kako se to danas radi. priliĉno koncentrisanog ĉaja. baš to je pogrešno. gareţ i sliĉno. ako se zagleda u najrazliĉitije oblasti delovanja prirode. To. tu su iznad. kod kojih hoće da se suzbije gareţ i sliĉne biljne bolesti. u stvari. I tu je opet dovoljna mala koliĉina. Obrazuju se plamenjaĉa. I sada je ĉudno. nego se uzima u obzir cela Zemlja. pošto biljka. ali tu su ista dejstva. Uopšte. ţivotinje. Pojavljuju se paraziti. ne treba gledati 82 . Ovde je opet oblast gde se jasno vidi kako ţivotna polja treba da deluju jedno u drugom. kada se preĊe na biljke. Isto tako kao što za objašnjenje svojstva magnetne igle mora da se uzme u obzir cela Zemlja. Posledica toga je da seme biljke. Time dolazimo do toga da je to sasvim dobar lek. gornji deo biljke. Onaj ko shvata kakvo znaĉajno dejstvo na ĉovekov organizam ima equisetum arvense zaobilazno preko bubreţnih funkcija. To nije pravi lek.dole. to je proces suprotan onome što sam opisao. zaista ovladati rastom biljaka – a kasnije ćemo videti i ţivotinjskim rastom. tako isto. da to nije uzrokovano slabljenjem Meseĉevih snaga. spekulisanjem. ali tako je. ne treba sa tim spekulisati i izmišljati. doduše nije zemljište. ţivotinjskim normalnostima i nenormalnostima. Ali. jedan drugi nivo. ne neposrednim posmatranjem. pojedinih ĉinjenica. Naravno. to nije nikakva nauka. gljivice. Pojavljuju se sve moguće gljiviĉne tvorevine. To je. koji se priprema kao neka vrsta ĉaja. kako ona ne bi primala povećano dejstvo Meseca usled prisutne vode. ako se on preobrati u ono što sam nazvao nekom vrstom osoke. a ne prejako. Ali ĉinjenica je da ţive biljke i ţivotinje ĉak i parazite na biljkama nije moguće shvatiti polazeći od njih samih. ne moţe da se razboli. ljude. iznad nivoa zemljišta. Umovanjem. postaje neka vrsta tla za druge organizme.

ako naĊemo put do makrokosmosa. briţljivo odstranjuje sve ostalo i pilji u to. Postepeno se. nego u pomoć treba uzeti ceo univerzum. Tu ne sme biti ništa drugo osim onoga što ulazi u objektiv. A šta danas radi nauka? Ona uzima tanjirić. To se zove mikroskop. iz celog univerzuma proizlazi sav taj ţivot. Ljudi više nisu zadovoljni time što se zatvaraju u sobe. Jer. prešlo na mikroskop. 83 . Onaj ĉija su ĉula otvorena za oĉigledna delovanja njenih snaga. Priroda je nešto celovito – snage deluju sa svih strana. a ne samo iz onoga što nam obezbeĊuje Zemlja. na njega stavlja preparat. MeĊutim. manje ili više. onda ćemo opet razumeti nešto o prirodi i mnogim drugim stvarima. To je upravo suprotnost onom što bi trebalo raditi da bi se steklo razumevanje i za ono udaljeno.samo na njih. samo taj razume prirodu. Iskljuĉuje se sve što bi moglo da deluje sa strane. oni se zatvaraju u te cevi i odvajaju od ĉitavog divnog sveta.

koji bi mogao da bude neka vrsta leka protiv zloupotreba koje bi mogle da se poĉine. Tu se radi o tome da bi se zaista moralo misliti na to kako da se u postupak unese neka vrsta sigurnosnog ventila protiv zloupotreba. 14. tako da ne ostaje drugi izbor. pitanje konstelacija. MeĊutim. stenograf. Bilo bi bolje da nije tu – mislim. U tom sluĉaju bi moralo da se dogodi. plamenjaĉi. U vezi sa moralnim popravljanjem ţivota. postavlja pitanje: kako doći do stenografa. to mora da se podnosi. Nisam baš mnogo srećan zbog stenografa. to sam već više puta rekao. Ti uski krugovi teţe odmah da znanje izaĊe iz njih. ako hoćemo da civilizacija na Zemlji ne propadne. Ipak. sa jednom drugom nuţnošću. Odgovor: Na pitanje. Uopšte. Kada za ono dole ne bi bilo snaga 84 . koje se odrţava u sasvim uskom krugu. sa potrebom moralnog popravljanja celokupnog ljudskog ţivota? To bi bio lek protiv svih zloupotreba. ĉovek bi mogao da postane pomalo pesimista. danas ĉovek ne moţe da bira i raspravlja o tome da li je to dozvoljeno ili nije. Ipak bilo je moguće da neki ozbiljni ljudi meĊu ĉoveĉanstvom stvari ograniĉe. da li je to dozvoljeno. okultno-etiĉki aspekt – da takve stvari nisu dozvoljene. kupusnoj kili. Zloupotrebe su se zaista dogaĊale u ona vremena kada su mnogo ozbiljnije zloupotrebe bile moguće. sa drugog gledišta. mineralno Ċubrivo Pitanje: Moţe li se metoda navedena za nematode primeniti i na druge insekte? Mislim na sve vrste gamadi? Da li je dozvoljeno tim metodama bez ustruĉavanja uništavati ţivotinjski i biljni ţivot na velikim površinama? Iz toga bi mogla da proizaĊe velika nevolja. gljiviĉnim oboljenjima vinove loze. Takve prilike mogu da nastanu u ne tako dalekoj budućnosti. U prirodi je tako da dobro moţe da postane štetno. jun 1924. I to bi moglo da proizaĊe iz antroposofije i ona ne bi ništa imala protiv kada bi se obrazovao takav krug. da poljoprivreda u civilizovanim oblastima postane sve lošija i ne bi samo na nekim podruĉjima nastao period gladi i skupoće. U naše vreme znanje o tome se ne moţe zadrţati u uskom krugu. a ne osoba. Dok većina ljudi nije znala da piše. kada je došlo do ozbiljnih zloupotreba. Tome bi negde morale da se postave granice. zar ne treba raĉunati i sa drugom stranom. to pitanje ipak moţe da se postavi. tj. moralno poboljšanje ĉitavog ĉovekovog ţivota. to je bilo još lakše. ako stvari postanu opšte. treba ipak misliti na to da treba uĉiniti nešto u korist moralnog popravljanja opšteg ljudskog bića.Treća rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic. pošto su te snage bile opšte rasprostranjene. Ali u naše vreme to gotovo da već nije moguće. Svakako. Sve dok se nije pojavilo štamparstvo. ne treba nikada sve svoditi samo na posmatranje. nego da se potrudimo da stvari izvedemo tako da omogućimo novu plodnost (prirode). moţe se reći samo ovo: sasvim je opravdano da se znanje o ovim stvarima zadrţi u uţem krugu i ne dopusti da bude opšte. to je bilo lakše. što je dovelo do velikih katastrofa. nego uvek na razmišljanje koje je proţeto impulsima volje. tako da nije došlo do zloupotreba. Jer. Treba skrenuti paţnju na to da je na Zemlji uvek bilo epoha kada su takve stvari bile poznate i bile primenjivane u najširem smislu. To je bio sluĉaj u izvesnim kasnim periodima atlantskog razvoja. moţemo da odgovorimo ovako: pretpostavimo da zastupamo gledište – ovde sada neću da razmatram etiĉki. Suoĉen sa tom nuţnošću. To je sasvim jasno. kada se danas posmatraju izvesne pojave. O vodenom korovu. nego bi to bila opšta pojava. No. Danas se pri svakom predavanju. nesumnjivo da moţe biti zloupotreba.

na primer. ako se postupi na oznaĉeni naĉin. Kod nje latice nisu izvijene. u tom sluĉaju treba obalu posuti praškom. Ona već moţe da se koristi. Što se tiĉe pitanja koje se odnosi na nematodu. za sav ţivotinjski svet kod koga je karakteristiĉno da ima trbušnu (ne kiĉmenu) moţdinu. taĉno je da ono što je navedeno za nju vaţi i za svet insekata u celini. za vodenu kugu? Odgovor: To vaţi i za te stvari. pa i za vodeni korov. Naravno. kupusna kila (plasmodiophora brassicae). Pitanje: Kako je sa plamenjaĉom vinove loze (plasmopara viticola)? Odgovor: Ona se suzbija kao i svaka plamenjaĉa. kao i nadzemni paraziti? Odgovor: Svakako. Ona je neupotrebljiva. Pitanje: Da li se kod koprive uzimaju i cvetovi? Odgovor: Da. Pitanje: Moţe li da se uzme i pasja kamilica (anthemis tinctoria) koje ima po poljima? Odgovor: Ta vrsta je srodnija pravoj nego ona koja se ovde nalazi kao baštenska kamilica. One moraju da postoje. ona bi sigurno mogla prava? Odgovor: Ta je prava.Meseca. mogu da izrazim svoje uverenje da vinova loza moţe time da se zaštiti. nego su usmerene na dole. iako u vezi s tim nije ni okultno baš mnogo uĉinjeno. Kada bi se to dešavalo samo malo više. To što je ahrimansko u zemaljskoj sferi. ona je mnogo srodnija pravoj nego ova ovde (baštenska). odnosno vode. ali bez korena. to je štetno u drugoj oblasti. na primer. na drugom je skroz loše. moraju da deluju i bilo šta što je u jednoj oblasti poţeljno u najvećem stepenu i nuţno. Pitanje: Smemo li mi kao antroposofi da podiţemo vinograde? 85 . Kod onih koji imaju kiĉmenu moţdinu. šte tno je samo zato što je u zemaljskoj sferi. Tamo gde je trbušna moţdina mora da se spali cela ţivotinja. Ono što je na jednom nivou dobro. ono bi delovalo sasvim povoljno. Pitanje: Mogu li istim sredstvom da se suzbiju i podzemni paraziti. To je kamilica koja raste na ivicama puteva. Pitanje: Da li ono što je reĉeno u odnosu na uništenje korova vaţi i za vodeni korov. one koje dolaze iz moĉvare. Pitanje: Mogu li sredstva protiv biljnih bolesti da se koriste i kod vinove loze? Odgovor: Iako nisam isprobao. mora prvo da se odere koţa. Pitanje: Da li se radi o divljoj kamilici? Odgovor: O onoj kamilici koja ima listove koji stoje nadole (vidi crteţ). Ali ona koja se takoĊe upotrebljava za ĉaj. Pitanje: Ova kamilica koja se ovde nalazi pored ţelezniĉkih šina. onda ih ne bi bilo ni za ono gore. a moţe da se uzme i lišće i cela stabljika kada je u cvetu. chamomilla officinalis.

šta sve nije teško u svetu! Trebalo bi isprobati da li moţe da se zameni neĉim drugim. štaviše. Pitanje: Šta se podrazumeva pod „goveĊom maramicom“? Odgovor: Misli se na (goveĊu) trbušnu maramicu. Na nešto drugo osim na ţivotinjski mehur ne moţe se uopšte ni pomisliti. Pitanje: Da li bi mehur od plemenite divljaĉi mogao da se zameni neĉim drugim? Odgovor: Taĉno je da bi moţda bilo teško nabaviti mehur od plemenite divljaĉi. Ali. Ne bi moglo da se preporuĉi posezanje za nekim surogatom. Pitanje: Da li uvek mora da bude isti poloţaj zvezda pri suzbijanju insekata? Odgovor: To je nešto što mora da se isproba. On je veliki deo. Izvestan uticaj postoji. Pitanje: Da li se za suzbijanje poljskih miševa radi o astronomskoj Veneri? Odgovor: Da. Pitanje: Kako ćemo pepeo rasuti po polju? 86 . MeĊutim. imao sam prijatelja koji je bio strogi apstinent i koji je do kraja ţivota bio široke ruke prema antroposofiji. uvek postoji neki uticaj ako se sa nekim ostatkom od bilo ĉega organskog nešto preduzima. Tu praktiĉno pitanje postaje škakljivo. ali to je tako neznatno. Ovo je trbušna maramica. Ali bikovski rogovi koje bismo stavili na glavu kako bismo protiv svega ratovali bikovski. od Vodolije do Raka. on je bio jedan od o nih koji su se svuda po tramvajima oglašavali plakatima na kojima je stajalo: „Sternbergerov kabinet“ (vrsta vina). Venera mora da se nalazi iza Sunca. ne samo na pojedine biljke. doduše ne preveliki. antroposofija za mnoge stvari moţe danas biti tu samo zbog toga da kaţe šta jeste. Pitanje: Ima li spaljivanje zeljastog dela krompira uticaj na uspevanje krompira? Odgovor: Uticaj je tako mali. Sasvim bi bilo moguće da postoje neke vrste ţivotinja poreklom iz nekog ograniĉenog dela Australije. Pitanje: Da li je to isto što i škembić? Odgovor: Ne. Pitanje. koristio na dopisnice koje je slao na sve strane sveta da bi zagovarao apstinenciju. šta bi trebalo. To treba isprobati. Poznavao sam jednog dobrog antroposofskog prijatelja koji je imao veliki vinograd. I tu je svakako vaţno variranje unutar konstelacije za razliĉite niţe ţivotinje. a iza nje je sazveţĊe Škorpiona. onoga što je godišnje zaradio na vinogradu. Ne mogu to danas da kaţem. da praktiĉno ne dolazi u obzir. S druge strane. Zato sam rekao: izvesno su kravlji rogovi ti koje mi uzimamo od krava i zakopavamo u zemlju.Odgovor: Vidite. to bi moglo antroposofiji da nanese velike štete. to je zvezda koju nazivamo Veĉernjaĉa ili Danica. Kaţem da u obzir dolazi ĉitav niz. MeĊu ţivotinjama koje su odomaćene u Evropi ne bih mogao neku drugu da zamislim. Pitanje: Konstelacija Venere sa Škorpionom? Odgovor: Pod konstelacijom Venere sa Škorpionom podrazumeva se svaka ona konstelacija sa Venerom kada se Venera vidi na nebu. To bi moglo biti. nije isto. je za mnoge stvari još teško. Danas ne moţe da se sprovede sve. da je zapravo zanemarljiv. nego ĉak i na ĉitavoj njivi.

Pitanje: Šta se dešava kada se koriste neorganska Ċubriva? Odgovor: Pokazaće se: mineralno Ċubrivo je nešto sa ĉime mora vremenom da se prestane. kao i insekti u stanju larve. tako da se matice prodaju na sve strane i da se više ne odgajaju samo u jednoj košnici. Da li se preparirano Ċubrivo koristi i za ţitarice ili sa njima treba drugaĉije da se postupa? Odgovor: Postojeće obiĉaje treba u prvo vreme zadrţati. pa će nestati. MeĊutim. 87 . Za ostale obiĉaje koje nisam dotakao. ako se postupa po onom što sam dao. a što je njime Ċubreno. ako se uzme Ċubrivo bogato svinjskom i ovĉjom balegom. Sutra to još neće ići. Stvar je u tome da se samo doda ono što sam rekao. ljudi će odustati od njega prve nstveno zbog uštede. gubi hranljivu vrednost. kada se ide od krilat ih insekata ka larvi. omogućava se da se polje ne Ċubri ĉešće od svake treće godine. Moţda će Ċubrenje biti potrebno tek posle svake ĉetvrte ili šeste godine. Neke pojedinosti koje treba uzeti u obzir biće saopštene sutra. Te stvari treba uzeti u obzir. Malo će se pomeriti od Vodolije ka Raku. Moram samo da primetim da će se jako modifikovati ono što sam naveo. Ja moram na to da kaţem da on ima pravo. Ţivu zemlju ne treba proţimati neĉim neţivim. Moţe se pokazati da se konstelacija nešto menja. vaţi sledeće: ne treba odmah sve proglasiti lošim i sve preurediti. Ako se budu primenjivale druge stvari. ali sigurno posle ĉetrdeset do pedeset godina će se videti da će pĉelarstvo biti upropašćeno. Na primer.Odgovor: Hteo sam da napomenem da se to moţe uĉiniti na naĉin na koji se posipa neki zaĉin. ali trebalo bi da mineralna sredstva deluju samo onako kako ona deluju u prirodi. Radijus dejstva je toliko veliki da je dovoljno ako se ide preko polja i posipa. Dejstvo neće biti toliko izvesno kao onda kada bi se izbegla prekomerna upotreba ovĉije i svinjske balege. Pitanje: Da li ti preparati deluju na voćke? Odgovor: Dejstvo je opšte. Veštaĉko Ċubrivo moći će potpuno da se izbegne. moţda ne posle trideset ili ĉetrdeset godina. Danas se sve mehanizuje i mineralizuje. Danas se o svemu sudi na osnovu prekratkih vremenskih razmaka. Svako mineralno Ċubrivo ima za posledicu da posle izvesnog vremena ono što se proizvede na njivi. To je opšti zakon. Sve što je reĉeno primenjivo je i na voćke. Ali. Prava konstelacija za insekte će biti nešto više prema Vodoliji. ali prekosutra će to ići samo od sebe. Veštaĉko Ċubrivo više neće biti potrebno. jedan današnji pĉelar se naroĉito zalaţe za industrijsko odgajanje matica. Pitanje: Kako treba hvatati insekte? Mogu li oni da se upotrebe u stanju larve? Odgovor: Mogu se isto upotrebiti krilati insekti. Verujem da se sa stvarima koje su se potvrdile moţe dalje nastaviti i tome pridodati ono što je navedeno. mineralnim bez povezivanja sa neĉim drugim. u jednoj raspravi o pĉelarstvu. Pitanje: U poljoprivredi je uobiĉajeno da se stajsko Ċubrivo daje i okopavinama.

15. voćarstva i stoĉarstva U ĉasovima koji su nam još ostali na raspolaganju. na osnovu više instinktivnog uvida u poljoprivredu. Ali to nije tako u prirodi. intimnija prirodna uzajamna delovanja. zapravo. postoje i stalna uzajamna delovanja finijih snaga. 88 . biljke i ţivotinje – sada nećemo uzeti u obzir ljude – sva ta bića koja postoje u prirodi. bile dobro poznate. pa i finijih supstanci. zemlja onome što raste na granama. nećemo imati mnogo vremena za to. u ono što o tim stvarima treba da se zna. Ono je zemlja. To ćemo da uĉinimo danas. Izuzev tih grubih. neku drugu biljnu vrstu tu pored opet zasebno. Te stvari se opet moraju osvetliti – moglo bi se reći – makrokosmiĉkim posmatranjem. ali ova podruĉja poljoprivrede se ne mogu posmatrati sa jedne plodne polazišne taĉke. ona je na prvi pogled nešto sasvim drugo – spoljašnje sasvim drugo – nego neka zeljasta biljka ili ţitarica. nego moramo sa razumevanjem da posmatramo i. moramo obratiti paţnju kada se radi o zajedniĉkom ţivotu ţivotinje i biljke u okviru poljoprivrednog gazdinstva. Intimnija uzajamna delovanja u prirodi: odnos zemljoradnje. ţivotnog etera. Onda se to lepo poreĊa u kutije. Stablo je. kada jedno biva pojedeno od drugog. da posmatraju tu biljnu vrstu zasebno. inaĉe nikada nećemo shvatiti funkciju voća u domaćinstvu prirode. Naravno. Upravo na ta. voćarstvu i povrtarstvu. To izrasta iz drveta kao što zeljasta biljka izrasta iz zemlje. I ne samo da moramo obratiti paţnju na one ţivotinje koje su nam nesumnjivo bliske. vrlo ĉesto posmatraju kao da su tu sama za sebe. onda kod njega moţemo da uraĉunamo u pravo biljno samo ono što izrasta kao tanke peteljke – zelene drške listova – cvetove. hemijsko-eterskih snaga koje neprekidno deluju u atmosferi. sve je meĊusobno povezano. posmatraju se samo gruba delovanja jednog na drugo. stablo neke kruške ili jabuke ili šljive.SEDMO PREDAVANJE Kobervic. Naravno. Bića koja se nalaze u prirodi. ovce itd. jer uprkos tome što su nekada. polazeći od nje. sve je u uzajamnom delovanju. kao što su goveda. kakvim se bavi duhovna nauka. To grubo uzajamno delovanje se opet prati izdvojeno. Pogledajmo neko drvo. ako se i ovde ne uradi sve da bi se omogućilo razumevanje osnovnih odnosa i uvid u njih. nepoznata zemlja. plodove. rekao bih. napuštene. šaroliki svet insekata koji obleću biljni svet u odreĊeno doba godine. da bismo sutra opet prešli na neke praktiĉne smernice. konji. u vrste i rodove. u materijalistiĉko vreme. toplote. da bismo došli do daljih saznanja. a onda. Danas ĉoveĉanstvo nije dovoljno svesno kakav uticaj na ţivot poljoprivrede i šumarstva ima uništenje izvesnih vrsta ptica u pojedinim predelima. sada prvenstveno govorim o onom voću koje raste na drveću. danas su potpuno terra incognita. usled savremenih ţivotnih okolnosti. u biću sveta uopšte. moramo razumeti i proniknuti u svet ptica. Ljudi su navikli da neku biljku gledaju zasebno. Mi moramo da nauĉimo u kom pogledu je drvo drugaĉije. Uvek jedno deluje na drugo. rekao bih. Bez uzimanja u obzir tih finijih uzajamnih delovanja. Sada moţemo da primenimo nešto od onoga što smo dopustili da deluje na nas. recimo. Šta je ono u celokupnom domaćinstvu prirode? Ako ga pogledamo sa razumevanjem. Ako pogledamo neku voćku. jun 1924. Zamoliću vas da danas pokušate da posmatrate sa mnom stvari koje su donekle. danas se vrlo. svareno ili kada ţivotinjska balega stigne na njivu. ne moţe da se napreduje u nekim odreĊenim segmentima poljoprivredne proizvodnje.. Štaviše. minerali. Danas. U prirodi. ţeleo bih da nastavim sa posmatranjima koja smo preduzeli o gajenju ţivotinja.

U drvetu sa njegovim kambijumom ili oblikotvornim slojem. stablo i grane) debljaju. ukorenjena onako kako su zeljaste biljke i ţitarice ukorenjene u zemlji. 89 . izgubila je svoj koren. Ako hoćemo da razumemo drvo. Tu bi se smeša od korenja organizovala tako da bi bilo nemoguće ustanoviti gde neko korenje poĉinje a gde prestaje. koja tu gore razvija svoje cvetove i listove. I ako to hoćemo pravilno da razumemo. Onda moţemo sasvim dobro da vidimo drvo sa njegovim slojem kambijuma. Njoj je potreban koren. zemljano se zapravo ispupĉilo. ona je izgubila svoje korenje time što se ustoliĉila na drvetu. a ovde dole je sraslo korenje. Ne zna se gde jedno prestaje. izgraĊujući sloj i moţe da stvara ćelije biljke – jer drugi slojevi drveta ne bi mogli da stvaraju nove ćelije. To je biljka koja je usaĊena u stablo i grane drveta. Koren ne treba u ovom sluĉaju samo hteti videti. to se stvarno nalazi u drvetu. nego ga treba i razumeti. nego bi se organizovala u jedinstvo i tu dole sokovi bi strujali jedan u drugog. izraslo gore u vazdušno podruĉje. ali moţe da nam pomogne da razumemo ponešto. a drugo zapoĉinje. Kod ovih biljaka bi nastalo zajedniĉko biće korena. zapravo. Biljka koja raste na drvetu. samo nešto ţivlje uobliĉena zemlja. To što sam vam ovde hipotetiĉki nacrtao. nego ona iz koje izrasta naše zeljasto bilje i ţitarice. tako da korenje ovih biljaka koje rastu iz drveta ne moţemo da gledamo drugaĉije nego kao da je zamenjeno kambijumom. Ovde su sve te biljke. iznutra mu je 29 Kambijum drveta – sloj ćelija izmeĊu kore i drvenog dela biljke ĉijim deobama delovi biljke (koren. kao što iz korena izbija ţivot zeljaste biljke. koji je u stvari oblikotvorni. listovi i cvetovi. iz kojih se uvek iznova odvija rast. Tu se odmah postavlja pitanje: nije li stoga ta biljka – koja manje ili više raste na drvetu. I pošto se tako ispupĉilo u vazduh. ona se ĉak relativno odvojila od njega i s njime je spojena. Ovakva stvar ne mora da postoji u stvarnosti. više eterski. njemu na izvestan naĉin pripadaju grane i ogranci. Moţete pretpostaviti da ta smeša od korenja ne bi dozvolila da postane tek nešto zapleteno. Stoga moramo da pitamo: gde je. svoje peteljke. koren te biljke? Koren postoji. moramo reći: ta biljka koja tu raste. moramo reći: ovo je debelo stablo drveta. a iz ovoga raste prava biljka.koja je postala kvrgavija. Sada se obrazuje vodoravan sloj korenja. Ali biljka nije cela ako nema koren. rekao bih. I to što sam vam hipotetiĉki unutra u drvetu nacrtao to je sloj kambijuma29 – kambijum. a koja bi se mogla manje-više nazvati parazitom – da li je ona i stvarno ukorenjena? Pravi koren na drvetu ne moţemo da otkrijemo. To je oblikotvorni sloj koji stalno stvara nove ćelije. samo nije vidljiv za grubo spoljašnje posmatranje. Kambijum ne izgleda kao korenje. Šta to znaĉi – treba ga razumeti? Zamislite – pokušajmo da to shvatimo jednim realnim poreĊenjem – da na nekom zemljištu posadim jednu do druge same zeljaste biljke koje su svojim korenjem srasle tako da se jedan koren obavija oko drugog i da sve to stvara jednu smešu od prepletenog korenja. Recimo: ovde je zemljište.

to je u vazduhu. Naša stabla su oĉito sakupljaĉi astralne supstance. U ovoj oblasti je zapravo najlakše – rekao bih – doći do jednog višeg razvoja. I ako naviknete da specijalizujete ĉulo mirisa na taj naĉin. individualizujete miris biljke na zemlji i biljke na drvetu. Vidite. Tu sposobnost on u poslednje vreme nije koristio tako kako ju je koristio u stara vremena instinktivne vidovitosti. Ĉovek ne moţe da postane baš vidovit. poljoprivrednik moţe lako da stekne tu višu sposobnost. MeĊutim. da razlikujete. u spoljašnjoj toploti jedno drugo biljno nego što je ono koje raste u vazduhu i toploti neposredno na tlu i obrazuje iz tog tla izraslu zeljastu biljku (vidi crteţ). Trebalo bi da sa makrokosmiĉkim razumevanjem posmatramo rast. kako one mirišu. i izmeĊu sveta biljaka bogatih astralnošću. ovde na drvetu je astralnost mnogo gušća. odnosno poveţe ih eterskim. I kada pogledamo biljku koja raste na tlu. plod – od njihovog korenja. to je biljni svet koji ima prisniji odnos prema okolnoj astralnosti. Prvo razumemo drvo kao neobiĉno biće. ali moţe vrlo lako da postane „mirisovit“. moţe steći višu sposobnost mirisanja. Kao što rekoh. moţe najlakše da postane ezoteriĉan. 90 . ĉovek moţe da oseti razliku izmeĊu biljne atmosfere siromašnije astralnošću. lišće. Ali to ide još mnogo dalje. koja je izluĉena u vazduhu i toploti. U tom sluĉaju. a u drugom višu sposobnost mirisanja gušće astralnosti. nju okruţuje oblak astralnosti. onda ste u prvom sluĉaju stekli višu sposobnost mirisanja razreĊenije astralnosti. tako da vazduh i toplota mogu da postanu mineralni. To je jedan drugi biljni svet.potrebno mnogo više ţivotnosti nego što je zemlja inaĉe ima time što u sebi ima obiĉan koren. posebno ako stekne izvestan smisao da namiriše razliĉite arome koje potiĉu od biljka koje rastu iz zemlje i onih koje potiĉu iz voćnjaka – ĉak i onda kada tek cvetaju – ĉak i iz šume. Tako poĉinjemo da razumemo drvo. kao biće koje je tu zbog toga da bi razdvojilo „biljke“ koje rastu na njemu – peteljke. da udalji jedne od drugih i spoji ih samo duhom. cvetove. kako je to potrebno ĉoveku i ţivotinji. kakav moţe da se oseti kada se namiriše ono što struji sa krošnji drveća. poljoprivrednik moţe da razvije višu sposobnost mirisanja. tako da je naše drveće nakupljena astralna supstanca. Tu je ona gušća. kao što je sluĉaj kod zeljastih biljaka koje rastu na zemlji. Šta se dešava time što nastaje drvo? Dešava se sledeće: ono što raste gore na drvetu. Ako se ĉovek u tom podruĉju potrudi.

Tu ovo postaje jasno. još uvek smo na podruĉju ţivog – nešto od njegove eteriĉnosti. nego što to ĉini u okolini zeljastih biljaka. šta on radi? Vidite. Odatle se kod svake biljke javlja srodnost sa svetom insekata. zbog kambijuma je unutrašnjost eterski siromašnija nego inaĉe. koje u poĉetku mogu da ţive na zemlji zahvaljujući samo postojanju korenja drveća. kambijum prigušuje taj ţivot i potiskuje ga nešto niţe. razvile su se u druge vrste ţivotinja koje su im sliĉne. Njih bi trebalo prouĉavati u njihovom zajedniĉkom ţivotu sa zemljištem. To je još jedan pokazatelj unutrašnjeg odnosa celokupnog bića korena prema podzemnom ţivotinjskom svetu. Šta se dešava kada zeljasto raste gore na drvetu? Drvo time stiĉe odreĊenu unutrašnju vitalnost. to deluje preko larvi. da bi se prilagodile korenju zeljastih biljaka i zajedno sa njima ţivele. ţive zahvaljujući tome što postoji šuma. Potpuno razvijeni insekt ţivi od onoga što kao bogatstvo astralnosti struji kroz krošnje. tako da postaje sliĉniji mineralnom. 91 . onda se te podzemne ţivotinje brinu da otpuste višak vitalnosti iz zemljišta. provode u nekoj vrsti stanja larve i koje se posle na odreĊen naĉin oslobaĊaju od „korenastog“ kod drveća. To što kroz kambijum drvo osiromašuje eterskim utiĉe opet i na koren. Iz toga proizlazi neobiĉna ĉinjenica da podzemne ţivotinje – koje su svakako već vrlo daleko od bića larve – imaju sposobnost regulisanja eterske ţivotnosti u zemljištu kada ona postane prevelika. Larve insekata. Te zlata vredne ţivotinje. Stoga to veliko znaĉenje koje bogatstvo astralnosti ima za prirodu. koje ceo svoj ţivot. Ali to što u prirodi nastaje na taj naĉin. su kišne gliste. drvo u velikom krugu oko sebe stvara astralnošću bogatu duhovnu atmosferu. Time što postaje mineralniji. Tako da kada zemlja ne bi imala drveće. Ali ta srodnost se proteţe na srodnost sa ĉitavim ţivotinjskim svetom. eteriĉnost.Ako sada pogledamo kuda to moţe da nas odvede. Ovo što sam sada izloţio moţemo najbolje da nauĉimo od drveta. to će uvek za domaćinstvo prirode kao celine imati veliki znaĉaj. Jer drveće omogućava njihovo postojanje. manje ili više. Kada zemljište postane takoreći previše ţivo i ţivotnost u njemu postane prebujna. moramo da potraţimo u okolini drveta a siromaštvo eterskog u podruĉju korena drveta. To nešto više umrtvljuje zemljište u okolini drveća. on oduzima od zemljišta – pazite. otkrićemo šta se sada dalje dešava u domaćinstvu prirode. znaĉajno je da ono što se na drvetu pokazuje oĉigledno i jasno. No. U svakoj biljci postoji teţnja korena i njegove okoline da otpušta eter. Time one postaju ĉudesni ventili i regulatori vitalnosti koja se nalazi u zemlji. koje za zemljište imaju sasvim naroĉiti znaĉaj. a i njihove larve ţive zahvaljujući tome što postoji šuma. na zemlji uopšte ne bi bilo insekata. Jer su te divne ţivotinje one koje zemlji ostavljaju toliko eteriĉnosti koliko je potrebno biljkama za rast. dakle. tako da u svakoj biljci ţivi nešto što bi htelo da postane drvenasto. Koren u drvetu postaje mineralan. a ono što u svakoj biljci raste naviše teţi da privuĉe gušće astralno. To se mora sasvim jasno uoĉavati. Ovde nastaje oskudica etera. Insekti koji obleću oko nadzemnih delova drveća. onda moramo još da se zapitamo: kako je sa onim što je na izvestan naĉin dijametralno suprotno astralnosti koju biljka – koja parazitski raste na drvetu – stvara u okolini drveta? Kakvo je delovanje kambijuma. to na tanan naĉin postoji u ĉitavom biljnom svetu. mineralniji nego što je korenje zeljastih biljaka. Time. A ono što tu dole u zemljištu postaje siromašnije eterom i što se kao siromaštvo eterom pruţa kroz celo drvo – jer duhovno uvek deluje na celinu (kao što sam juĉe izloţio u odnosu na karmu ljudi) – ono što deluje tu dole. Ali. kambijum deluje ovako: dok gore oko drveta nastaje bogata astralnost. dakle koji obleću oko cele šume. Ako se osvrnemo oko sebe. izvestan jak ţivot. koju sam naroĉito opisao kod drveta. u drvetu nastaje siromaštvo eterskog. Svaka biljka hoće da postane drvo.

Stoga treba nastojati da se u tim oblastima šuma ne iskorenjuje. Regulacija šuma u pojedinim oblastima koje su već odreĊene za pošumljavanje. I treba razumeti da rastinje u oblastima u kojima se smenjuje šume. Time se na pravilan naĉin odvodi etersko. Insekti su jednoga dana rekli: ne osećamo se dovoljno jakim da pravilno obraĊujemo astralnost koja ţamori oko drveća. To što šuma ĉini svom širem susedstvu – jer stvari deluju na vrlo udaljene prostore – to mora da se uĉini na druge naĉine tamo gde nema šume. u osnovi uzevši. već da se dobro neguje. Ako se ta stvorenja koje lete uklone. Poznato je da se u razvoju Zemlje izmeĊu insekata i ptica dogodilo nešto ĉudesno. Ono što se dogodilo opisaću što slikovitije mogu. to stoji u uzajamnom odnosu prema astralnom. Stoga bi u poljoprivredi trebalo obratiti paţnju na to da se insektima i pticama na pravi naĉin omogući obletanje imanja. Te leteće ţivotinje i ono što izrasta iz zemlje u vazduh. posmatrati sa duhovne strane.Tako pod zemljom imamo te kišne gliste i sliĉne ţivotinje koje tek podsećaju na larve. Ovo je zadatak kreĉa. spada u poljoprivredu i njen dalekoseţni znaĉaj se mora. stoga ćemo ih sasvim taĉno postaviti pred nas. Te okolnosti su izuzetno vaţne za uvid u stvari. ako se ovo što je ovde navedeno više specijalizuje. A kada se primeti da biljke bujaju i u njima nema dovoljno semenske snage. Postoji još jedna daleka sliĉnost izmeĊu izvesnih ţivotinja i sveta potpuno razvijenih. u pogledu ĉega ĉovek nije ništa uĉinio – jer u nekim stvarima priroda je još uvek pametnija od ĉoveka – i moţe se pretpostaviti. prema mineralnom. Ono što je ispod zemlje. Astralizacija vazdu ha stoji u uzajamnom odnosu sa šumom. – Time je u prirodi nastala prava podela rada izmeĊu bića ptica i bića leptira. Stari instinkt za to je izgubljen. dakle. na pravilan naĉin šire astralnost svuda gde je ona potrebna na površini zemlje ili u vazduhu. krilatih insekata. Kod nekih zemljišta – moţe lako da se vidi koja – bi se trebalo posebno pobrinuti oko gajenja kišnih glista. onda se dolazi do drugih stvari koje su jednom. Zatim moţemo reći. za celu zeljastu i ţitnu vegetaciju. Stoga iskoristimo ţelju ostalih biljaka da postanu drvenaste. onda astralnost propušta svoju normalnu sluţbu i tada moţe da se vidi odreĊena vrsta zakrţljalosti vegetacije. osećajno bile sasvim ispravno primenjivane – ja se ne bi sa takvom sigurnošću usudio da ih izvedem. Postoje neki predeli na Zemlji kod kojih se odmah vidi da su bogato poš umljeni. trebalo bi imati srca i kad se primeti da vegetacija krţljavi. da se i svet glista i larvi nalazi u uzajamnom odnosu prema kreĉu u zemlji. O tome sam vam sa jednog drugog gledišta govorio pre par dana. sve ono što leprša i leti. u doba instinktivne vidovitosti. nego proširiti obliţnje šumske površine. posebno prema biću kreĉa. Oba bića. ako je neki predeo na prirodan naĉin obrastao šumom. A budući da se Zemlja zbog klimatskih i kosmiĉkih uticaja pomalo menja. Vidite. Poljoprivrednik bi morao istovremeno da se donekle razume i u gajenje insekata i u gajenje ptica. svet glista i larvi. polja i livade. a svet insekata i ptica. U tom sluĉaju bi se videla blagotvornost takvog ovladavanja tim svetom ţivotinja pod zemljom i na vegetaciju. Intelekt je 92 . pripadaju jedno drugom. da je to od koristi za celu okolnu poljoprivredu. Moţemo reći: insekti koji lete utiĉu na pravu astralnost u vazduhu. koja usmerava astralnost na pravilan naĉin. To je svet ptica. ne vršiti razne eksperimente na poljima i za polja. to stoji u odnosu prema mineralnom u svetu. U krajnjoj liniji jedno bez drugog uopšte ne moţe da se zamisli. mi ćemo oko njih obletati a vama pticama ćemo prepusti astralnost koja okruţuje drveće. ali ga on obavlja u uzajamnom delovanju sa svetom larvi i insekata. na sasvim ĉudesan naĉin. podleţe sasvim drugim zakonima nego u oblastima gde nadaleko nema šuma. onda se svakako mora pristupiti smanjenju šumskih površina. Jer u prirodi – to moram uvek da naglasim – ipak sve. kao što u našem telu odreĊene snage pravilno usmeravaju krv. tako što ta stvorenja koje lete. zajedniĉki deluju. sve zavisi jedno od drugog. a time opet – o tome ćemo još govoriti – na ţivotinjski svet.

kako sam vam izneo. livada sa odreĊenim prirodnim razvojem gljiva. je unutrašnje srodno sa sisarima i bilo bi dobro.“. intelekt je iskorenio sve instinkte. I trebalo bi nastojati da na vlaţnim livadama ima gljiva. jer se u njemu nalazi dobra podloga za gljive. u cilju poboljšanja bića sisara u poljoprivredi. ove drţati podalje od drugih biljaka. ako negde u susedstvu gazdinstva nemamo samo šume. da se one svuda uvide. što se moţe nauĉiti napamet kao knjiga kuvarskih recepata. oni nastaju tamo gde se šire gljive. I tada se uviĊa da svet ptica postaje štetan onda kada na svojoj strani nema ĉetinarsku šumu. na nekom zemljištu zasaditi ţbunasto rastinje. uveliko postoji i mogućnost da se stvaranjem vlaţnih livada štetne sitne ţivotinjice drţe podalje od gazdinstva. Tada se moţe doţiveti nešto znaĉajno. Pored takvih stvari koje sam naveo u cilju suzbijanja biljnih štetoĉina. one brzo primete da postoji ta srodnost. ne dobija se ekonomiĉna poljoprivreda ako se površina zemljišta iskorišćava tako da sa njega nestane sve o ĉemu sam govorio i spekuliše time da tako ostaje više obradivog zemljišta. ne moţe se delovati ako se ne stekne uvid u povezanost i uzajamna delovanja. koja je u tolikoj meri prirodna kao što je to poljoprivredna proizvodnja. U jednoj takvoj proizvodnji. Onda se opet pogled dalje izoštrava i iz toga proizlazi jedna druga srodnost. Kada smo otkrili tu neobiĉnu srodnost ptica sa svetom ĉetinarskih šuma. u velikoj meri je lošije nego što se moţe dobiti povećanjem površine u korist drugih zasada. a i grublje štete na biljkama. U svakom sluĉaju. sve ono što ne postaje drveće. ona više teţi mudrosti. bili su mnogo mudriji i po osećaju su znali da postupaju sa stvarima tako kako mi s njima moramo opet svesno da postupamo. Materijalizam je kriv za to što su ljudi postali toliko pametni. u prirodi sve deluje jedno na drugo. ali koje moţe da se pretvori u jedno grublje srodstvo. idemo dalje. Štetni paraziti se drţe gljiviĉastog. Oni izazivaju bolesti biljaka. ali ne ostaje ni mala biljka. Ali. tako se opet sve gljiviĉasto nalazi u prisnom odnosu sa svetom niţih ţivotinja. U vreme kada su bili manje intelektualni. To što moţe više da se obraĊuje. No. zbog svoje srodnosti sa bakterijama i drugim parazitskim ţivotinjicama. ţbunje. Mi treba da budemo u stanju da se pribliţimo mudrosti za ove stvari. Jer. već o tome da se to saznanje zaista uvede u sve stvari. onda će to biti naroĉito delotvorno za gazdinstvo. voćnjaka. Ţbunasto rastinje samom svojom prisutnošću vrši povoljan uticaj. šiblje. a tada će ĉovek biti naveden – naroĉito ako na ovaj naĉin. a ţbunje sa sisarima. Ţivotinje nisu tako glupe kao ljudi. Jer se gljive više drţe tih ţivotinjica nego druge biljke. a to izuzetno reguliše drugu hranu. koje je u poĉetku jedno fino srodstvo. To ćemo da nauĉimo pomoću onoga što opet nije toliko pametno – antroposofija nije pametna. Kao što se ĉetinarska šuma nalazi u prisnom odnosu sa pticama. toliko intelektualni. na primer lešnikov grm. eterskog tela itd. A o tome se ne radi. Ako se prati ta intimna povezanost u prirodi. naime sa štetnim parazitima. koja ono što rade ptice pretvara u korisno. 93 . sastoji se vrlo povoljna struktura poljoprivrede.izgubio sve instinkte. Ljubav prema ţbunju im je uroĊena i one jedu ono što im je od toga potrebno. a ne samo apstraktno da verglamo „ĉovek se sastoji iz fiziĉkog tela. Tamo gde u blizini gazdinstva postoji vlaţna livada – ne mora biti velika – onda će gljive. Naime. onda iz toga proizlazi jedno drugo srodstvo koje se jasno vidi. jer treba da nauĉimo kako da se pribliţimo mudrosti koja je u svim stvarima. U pravilnoj rasporeĊenosti šume. onda se odatle stiĉu uvidi u ono što je štetno. grmlja. sa bakterijama i sliĉni m ţivotinjicama. kad nisu bili toliko pametni. Na taj će se naĉin postići više za poljoprivredno gazdinstvo ĉak iako se zbog toga korisna površina obradivog zemljišta nešto smanji. toliko prefinjeno kao ono koje sam naveo. nego i nešto moĉvarnije zemljište. postane zaista vidovit – ĉovek će biti naveden da u prirodi zaista raspoznaje stvari kakve jesu.

Svim onim što je nastalo delovanjem toplote i vazduha onda preraĊuje vodu i zemlju u sebi – putem svog sistema varenja i delom sistema disanja. ţivotinja mora već da bude tu 94 . Šta je zapravo neka ţivotinja. šta je zapravo svet biljaka? Moramo da otkrijemo njihov odnos. pa sklapaju njihove kosture da bi mogli da se dive njihovim oblicima koji na taj naĉin mogu da se prouĉavaju. Prema vazduhu i toploti ima ţivotinja sasvim neposredan odnos i zapravo je njen koštani sistem oblikovan iz toplote tako što su delovanja Meseca i Sunca prenesena putem toplote. kroz svoj nervno-ĉulni sistem. Pravilna ishrana je samo onda moguća ako se odrţavaju ispravni odnosi izmeĊu biljke i ţivotinje. Dakle. Dakle. Šta je zapravo svet ţivotinja i šta je zapravo svet biljaka? Kod sveta biljaka mora se više govoriti o celokupnom biljnom svetu. neposredni preraĊivaĉ vazduha i toplote. zaobilazno preko vazduha. U svemu što je na njenoj periferiji. ţivotinja je suštinski biće koje neposredno ţivi u vazduhu i toploti. Jednim delom sistema disanja i jednim delom svog sistema varenja ona preraĊuje zemlju i vodu. deluju snage Sunca i Meseca. Tako ţivotinju moţemo šematski ovako da predstavimo (vidi crteţ). Zemlju i vodu mora da primi u sebe. ali ono što su ţivotinje u stvari. šta one znaĉe u celokupnom domaćinstvu prirode. zemlju i vodu ţivotinja ne moţe neposredno da preraĊuje. Prouĉavaju se i njihovi mišići. pa nervi. ĉak ih i seciraju. mora. To moţe da se dokuĉi tek kada se pogleda ono ĉime ţivotinja stoji u jednom sasvim neposredno intimnom uzajamnom delovanju u odnosu na svoju okolinu. u svom sopstvenom biću. Ţivotinja je u suštini. u njenoj okolini i delimiĉno u njenom sistemu disanja. ne moţe da se dokuĉi. Sistem disanja delimiĉno prelazi u sistem varenja. jer ćemo samo tako razumeti ishranu ţivotinja. pre no što moţe da preradi zemlju i vodu. imati probavni kanal koji ide od spolja prema unutra. Sistem mišića je oblikovan iz vazduha u kome opet. Ali ţivotinja ne moţe neposredno da se odnosi prema zemaljskom i vodenom i ne moţe neposredno da ih preraĊuje. Šta su ţivotinje? Ljudi posmatraju ţivotinje. Ţivotinja svojim nervno-ĉulnim sistemom i delom svog sistema disanja neposredno iz svoje okoline preraĊuje sve ono što prvo prolazi kroz vazduh i toplotu. dakle. ţivotinjskog prema biljnom svetu.Sada je već vreme da uzmemo u obzir gledišta koja nam otkrivaju odnos biljnog prema ţivotinjskom svetu i obrnuto.

On je više nije potpuno razumeo. biljka neposredno ţivi sa zemljom i vodom. koji nam je još ostao na raspolaganju. Naravno. On je taj izraz koristio jasno-nejasno. biljka izluĉuje vazduh i toplotu. tako biljka u tom smislu ţivi od ispuštanja vazduha i toplote. Osećao je da se tom reĉenicom oznaĉava nešto istinito u prirodi. Biljka je u odnosu na organski svet u svakom pogledu suprotnost ţivotinji. Na temelju onoga što se već zna ne moţe se zakljuĉivati po analogiji ako ĉovek hoće da se uzdigne do duhovnih istina. ukoliko se disanje nalazi u uzajamnom odnosu sa varenjem. U poslednjem satu. biljka ima neposredan odnos prema zemlji i vodi. prava suprotnost. a ne razumeju ni šta je Gete mislio kada je govorio o davanju i uzimanju. naroĉito za senzitivne ljude. nego zapravo daje ono što ţivotinja uzima iz sveta i zahvaljujući tome ţivi. za kasnija vremena. da bi se rast biljaka pravilno uobliĉio. da bi ljka u svojoj unutrašnjosti mora da preraĊuje vazduh i toplotu. u vezi sa kreĉom. ona ih ispušta. Ono što kod ţivotinje znaĉi uzimanje hrane. to je kod biljke ispuštanje vazduha i toplote. MeĊutim. vazduh i toplota ne ulaze u biljku – ili bar ne ulaze duboko u nju – nego vazduh i toplota izlaze iz nje i umesto da ih biljka upije. Upravo je taj proces ispuštanja ono o ĉemu se radi. Stvar je u ovome: dok ţivotinja uzima zemljano i vodeno i preraĊuje ih u sebi. više u smislu snaga nego supstanci. ponešto je ostalo. A pod zemljom je sliĉan regulator ono što rade. voćnjaci.usled vazduha i toplote. pa kao što ţivotinja ţivi od uzimanja hrane. a ţivotinja uzima“. Ali nije tako. voćarstva i stoĉarstva u našoj poljoprivredi. ali ju je preuzeo iz starih predanja. govorio o uzimanju i davanju. kao što ţivotinja neposredno ţivi sa vazduhom i toplotom. kako sam napomenuo. Doduše. sada moţemo pretpostaviti. To je ono – rekao bih – ĉedno kod biljke: ona ne ţeli svojim bićem poţudno da uzme nešto. nisu ništa od toga razumeli. ţbunje na izvestan naĉin regulatori na zemlji. neposredno prima u sebe sve ono – kao što ţivotinja neposredno prima vazduh i toplotu – što je zemlja i voda. nekada je bila nešto što se podrazumevalo u instinktivnom vidovitom uvidu u prirodu. Reĉenica koju sam iz antroposofskog posmatranja ovde izneo: „U domaćinstvu prirode biljka daje. Tako ţivotinja ţivi na podruĉju zemlje i na podruĉju vode. Ako razmotrite ovo davanje i uzimanje. pošto ih doţivljava zajedno sa zemljištem. šta je biljka? Vidite. pošto smo uvideli da biljka neposredno ţivi sa zemljom i vodom. niţe ţivotinje – larve i crvolika stvorenja. Tako da biljka nekom vrstom disanja i neĉim što je izdaleka sliĉno sistemu ĉula. videli ste da su šume. to preraĊivanje se dešava. Sada ćete reći: pa da. Tako treba da sagledamo odnos izmeĊu zemljoradnje. Oni koji su došli posle njega. Upravo ćete kod Getea ĉesto naići na upotrebu ove reĉenice: „U prirodi sve ţivi od davanja i uzimanja“. Dakle. pokušaćemo da ukaţemo na praktiĉnu primenu. onda ste opet saznali nešto što je u vezi sa tim igralo veliku ulogu u instinktivnom saznanju. Dakle. kao što ţivotinja preraĊuje zemlju i vodu. kao što ga ima ţivotinja prema vazduhu i toploti. 95 . On je i kod disanja. Ako prelistate Geteova dela sigurno ćete naići na takvu vrstu reĉenice. Tako biljka daje i ţivi od davanja. da bi te stvari naš dobri Ogledni krug mogao dalje da razradi. Zapitajmo se sada.

onda od onoga što je samo nemarno izgovoreno postaju umne – mislim zaista – umne teorije. tako da moţe da iskoristi mnogo toga što se nalazi u namirnicama. koji će potom na razuman naĉin moći da vode ka individualizovanju postupaka. Ne radi se o tome da se dešava nešto grubo. MeĊutim. nego nešto ţivo. Sagorevanje je proces u mineralnoj. koje se onda i praktiĉno primenjuju. na primer. Osim toga. ukoliko je to moguće za ovako kratko vreme. da se ţivotinja ne prejede. Ali ako pri tome ima u vidu ono što je taĉno. To je danas karakteristiĉna pojava: radi se 96 . kao što organizam nije kristal kvarca nego nešto drugo. Spajanje neke materije sa kiseonikom u organizmu znaĉi nešto sasvim drugo nego proces sagorevanja. tu unutra su namirnice. ljudi smatraju. upravo je usled toga stvorena najveća zbrka. Upravo zbog toga što se ĉovek tako izraţava i pri tom usmerava misli u odreĊenom pravcu. iako se pri tom uzimaju u obzir brojni preobraţaji – odlaţu u organizmu. Već sam naglašavao da se ono što hrana znaĉi za ţivotinju i ĉoveka pogrešno sagledava. nešto da dodam kao i da dam neka praktiĉna uputstva. neţivoj prirodi. Pri tom treba da se pazi na razno. I jasno se uoĉava razlika – materijalisti takoĊe mnogo vole da prave takve razlike – izmeĊu pravih ţivotnih namirnica i materija koje u organizmu – kako se to kaţe – unapreĊuju procese sagorevanja. da se hranljive materije uzimaj u spolja i da se potom – kako se to ipak manje-više uvek zamišlja. tada rade sasvim pogrešno. ţivotinja ih uzima. hteo bih. Naravno da u organizmu ne postoji nikakvo sagorevanje. Danas će se raditi o praktiĉnom radu koji je izuzetno teško dati u opštim formulama i tome sliĉnom. ako vremenom taj nemarni govor zahvati psychopathia professoralis – taj sam izraz već više puta koristio – ako ga zahvati psychopathia professoralis. Pomislite samo koliko je danas malo uvida upravo u jednom od najvaţnijih podruĉja: u podruĉje ishrane naših poljoprivrednih ţivotinja. s obzirom na vaše potrebe. dakle. 16. A onda kada ljudi rade prema tim teorijama. nešto osećajuće. To nije mrtvi proces sagorevanja koji se odvija u spoljašnjem.OSMO PREDAVANJE Kobervic. Suština ishrane U ovom poslednjem predavanju koje će. onda takvo nemarno izraţavanje ne škodi. moglo vrlo bitno popraviti ako bi se poljoprivredna nastava sve više usmeravala ka sticanju uvida u ono što je zaista suština ishrane. da unosi koliko je moguće hranljivih materija. moţda moći da bude dopunjeno sa još poneĉim u sledećoj raspravi. Na tome se grade svakakve teorije. Kako treba hraniti? To bi se. Grubo reĉeno. pri ĉemu se naravno mora uvek zakljuĉiti da nešto valja. Ono o ĉemu se govori je sasvim nešto drugo nego što se dešava u biljkama i ţivotinjama. a nešto baš i ne valja ili ne valja posle nekog vremena ili da se usled ovog ili onog menja. Jer kada neko govori o procesu sagorevanja u organizmu. izraţava se nemarno. prema mom uverenju. izbacuje ono što ne moţe da iskoristi. tako je i ono što se naziva procesom sagorevanja u organizmu nešto drugo. Upravo iz tog razloga biće neophodno da se na tom podruĉju steknu posebni duhovnonauĉni uvidi. pod uslovom da stvari bar pribliţno radi ispravno prema instinktu ili tradiciji. To ne moţe da se popravi i pored veoma iscrpnih saveta u tom pravcu. uskladištava u sebi ono što joj je potrebno. I kako onda oĉekivati da bude drugaĉije! Jer vidite: govori se o procesima sagorevanja u organizmu. liĉnom postupanju. jun 1924. jer on u velikoj meri podleţe individualnom. Danas bih hteo tome nešto da doprinesem. štaviše.

U ritmiĉki organizam ulazi nešto što potiĉe iz ĉulnog organizma i ponešto što potiĉe iz organizma razmene materija. ali ovde gde treba stvoriti osnovu za procese ishrane. Tu u glavi. Stoga je potrebno pogledati ono o ĉemu se zapravo radi u ovoj oblasti.. Kod ţivotinje bi trebalo govoriti o nervno-ĉulnoj organizaciji prvenstveno smeštenoj u glavi i organizaciji razmene materija i udova organizovanoj u zadnjem delu tela i udovima. što onda u ţivotinjskom i ljudskom organizmu podupire astralno.nešto sasvim drugo od onoga što odgovara dešavanjima u prirodi. Tu se pojavljuje nešto izuzetno vaţno. istina je da se kosmiĉka materija prima preko ĉula i disanja. Kod ţivotinje nemamo onako oštru troĉlanost organizma kao kod ĉoveka. sve što od materijalnosti imamo u organizaciji varenja i udova. sve ono što je kao supstanca u organizaciji glave – to je tako i kod ĉoveka. Ako stupi u odreĊenu vezu sa astralnim. ritmiĉki organizam kod mnogih ţivotinja rasplinut. naše mišiće. dakle. tako da se kod ţivotinja o tome mora govoriti drugaĉije nego kod ĉoveka. Dakle. Tu se dešava jedno nejasno sazvuĉje dvaju krajnjih polova (vidi crteţ). Vaţno je da ne mislite kako se kandţa ili kopito obrazuje preko fiziĉke materije koju ţivotinja jede i koja dolazi do kopita i tu se odlaţe. sve ono što proţima naša creva. naprotiv. a u gornjem delu. to ne potiĉe od zemlje. ali je srednji. govoriti o dvoĉlanosti organizma. Naprotiv. nego od onoga što dolazi iz vazduha i iz toplote iznad zemlje. onda se upravo proizvodi nešto za hranu. Već na embrionalnom stepenu je zemaljska materija uvedena u organizaciju glave. Biljka ima fiziĉko i etersko telo. Ako se pogleda u sam proces onda će se kod neke biljke ili neĉeg drugog. ali oko nje lebdi astralno. A u sredini biva razmena materija ritmiĉkija nego kod ĉoveka a i nervno-ĉulna organizacija je više ritmiĉka i obe se pretapaju jedna u drugu. odmah videti da li ona u ţivotinjskom organizmu treba ili ne treba nešto da podupire. tako da ritmiĉko nije kod ţivotinje toliko samostalno kao kod ĉoveka. upravo stoga što su prvenstveno tu 97 . ali ostanimo kod ţivotinja – to je od zemaljske materije. kako bi se kosmiĉko sprovelo sve do sistema varenja i udova. Pošto se radi o ishrani. manje ili više. Posmatrajmo sada stvari na koje su se odnosila naša juĉerašnja razmatranja. Kod ţivotinje imamo izraziti nervno-ĉulni organizam i organizam varenja (razmene materija) i udova. To je kosmiĉka materijalnost. Dakle. To nije istina. mislim da bi trebalo razumeti i suprotan pol. to se mora još jednom posebno izloţiti. Ali. kao što je sluĉaj pri obrazovanju voća. naše udove. Organizacija embriona mora da bude tako ureĊena da glava svoje materije dobija od zemlje. oko nje lebdi astralno. ali tako da se oba ĉlana u sredini meĊusobno mešaju i kroz to nastaje ţivotinjska organizacija. Tu je svuda kosmiĉka materijalnost. obrnuto. u njoj imamo nešto zemaljsko-materijalno. ali koja opet proţima ceo organizam. Sa snagama je. dakle do kopita ili kandţi. Ovi su oštro odvojeni jedan od drugog. Kod ţivotinja bi trebalo. Ono što je materija u glavi. to je zemaljska materija. Kod ĉoveka se govori sasvim egzaktno o toj troĉlanosti organizma. A ono što ţivotinja jede sluţi samo za to da razvije snage kretanja. poĊimo od ţivotinje. naše kosti itd. Biljka ne dostiţe do astralnog. To sam već dotakao.

nego već na putu u crevima. Ţivotinja koja se postavi pred valov – te se stvari nasleĊuju – neće odmah pokazati da u sebi nema kosmiĉkih snaga. koja sledi svoje ĉulo mirisa. U organizaciji varenja i udova – razmislite samo. na osnovu ovog procesa u sistemu varenja i udova – poĉevši sa unošenjem hrane i prolazeći kroz ĉitavu probavnu raspodelu – odreĊena koliĉina zemaljske materije je sposobna da bude sprovedena u glavu i mozak. Sada. koje ih više nemaju. nego da treba stvoriti predstavu o tome kakvu vrednost odreĊeni metod ishrane ima za celokupno biće ţivotinjske organizacije. gde ne mogu da im pritiĉu kosmiĉke snage. mora crpsti iz hrane i da ova mora biti sprovedena u glavu posle prerade u ţelucu. Ţivotinja. Mozak je podloga za Ja. Glava je u tom smislu upravo upućena na ţeludac. ili ako vo. Tu se izluĉuje zemaljska materija kako bi posluţila kao podloga za Ja. dakle. ako se odreţe najplemenitiji organ ţivotinje. hrani tako da u sebe unosi mnogo kosmiĉke materijalnosti i da hrana koja prolazi kroz ţeludac bude pripremljena tako da razvije mnogo snage kako bi se ta kosmiĉka materijalnost sprovela u udove. Šta je moţdana masa? Moţdana masa je jednostavno do kraja dovedena 98 . još ima onih nasleĊenih. a onom sluĉaju sa onim“. na primer organom njuha. i koja treba da bude radna ţivotinja. to je izluĉevina iz organskog procesa. Isto tako se mora znati da se ono što moţe biti potrebno od supstanci u glavi. Prema tome. ima mozak. Ako ta ţivotinja nema u tome promene – a to moţe biti samo u slobodnom prostoru – ona se izuzetno razlikuje od druge ţivotinje koja se sluţi svojim ĉulima. koja napolju na slobodnom sama traţi svoju hranu. traţi sebi hranu i sama je bira i celu svoju delatnost ulaţe u to nalaţenje i uzimanje hrane. Ţivotinja nema Ja. To nam već pokazuje da se ne moţe prosto uopšteno reći: „U ovom sluĉaju hranite sa ovim. ako treba da bude radna ţivotinja. mišiće i kosti. U tom smislu treba uzeti u obzir sledeći primer: Zamislite samo neku ţivotinju koja u zagušljivoj. Njen je mozak tek na putu obrazovanja Ja. odlaţe se u crevima i tu se opaţa srodnost koju ćete smatrati vrlo paradoksalnom. mraĉnoj štali stoji pred valovom i prima ono što joj je odmerila i u taj valov stavila ĉovekova mudrost. koji su joj potrebni prilikom rada. U ĉoveku je mozak zemaljska materijalnost. ali postepeno stvara potomstvo kome kosmiĉke snage više nisu na taj naĉin uroĊene. samo su snage kosmiĉke. dakle. kada ĉovek hoda. I ta ţivotinja slabi poĉev od glave. Materijalnost je zemaljska. To što ne moţe dalje da se preradi.smeštena ĉula. ono što se u mozgu pojavljuje kao zemaljsko-materijalno jednostavno biva izluĉeno. mozak. Sve ono što se tu dešava. Dakle. on se stalno ukljuĉuje u zemljinu teţu. ţivotinja još nema Ja. Ali ta hranljiva materija se ne odlaţe samo u mozgu. u njemu će se naći zemaljska materijalnost. a ne noţni palac. sa kosmiĉkim materijama i zemaljskim snagama. a ĉula opaţaju iz kosmosa. pa i ljudsku organizaciju. PoĊimo dalje. nego bi trebalo da ih izvodimo na pašnjake i uopšte treba im pruţiti priliku da stupe i u ĉulno-opaţajni odnos prema kosmosu. kako je on nastao? Uzmimo u obzir ĉitav organski proces. ţivotinje ne bi trebalo da zatvaramo u zagušljive štale. Zaista nije svejedno da li se krava sa svojim udovima. Izvesna koliĉina zemaljske materije prolazi tim putem i biva odloţena u mozgu. pošto ne moţe da prima kosmiĉke snage koje treba da ulaze u telo. koja upravljajući se tim ĉulom sledi kosmiĉke snage. Ĉemu sluţi mozak? On je podloga za Ja. Kod ĉoveka obrazovanje Ja ide sve dalje. Uoĉimo to taĉno. imamo posla sa kosmiĉkim snagama. što znaĉi da ne moţe više da hrani telo. pa je tako sve što radi udovima vezano za zemaljsko – imamo posla sa zemaljskim snagama. Treba da nam je jasno da glava tu hranu koja dolazi iz tela moţe da preradi samo ako je na odgovarajući naĉin u stanju da crpi snage iz kosmosa. ali koja ne bi smela da se previdi ako hoćemo da razumemo ţivotinjsku. Šta zapravo sadrţi glava? Zemaljsku materijalnost.

Stoga su ţivotinjski i ljudski izmet dve sasvim razliĉite stvari. a voćnjaci i šume samim svojim prisustvom razvijaju to astralno. pretvara u moţdano Ċubrivo jer ĉovek svoje Ja nosi na Zemlji. s obzirom na procese u njemu. manje ili više. Nedovršena moţdana izluĉevina prolazi kroz creva. a Ċubrivo nabavlja iz Ĉilea. treba da budu zadrţane u uzajamnom delovanju. da moţe da nosi samo sebe. poljoprivredno dobro je jedna vrsta individualnosti. Ali svakako ne do kraja. nešto što treba samo sebe da odrţava. Prirodno je da to komplikuje probe. Jer se tu zanemaruje ĉinjenica da je gazdinstvo jedan u sebi zatvoren kruţni tok. S druge strane. Zašto? Zato što posmatranje stvarnosti u duhovnonauĉnom smislu ne stvara fanatike. gore razvijene listove i cvetove. kada Ċubrimo onda nanosimo Ċubrivo spolja uz koren. Stoga je veća šteta za prirodu ako se Ċubrivo ne dobija od ţivotinja koje pripadaju istom gazdinstvu. Ţivotinjski izmet sadrţi tek zametak Ja.crevna masa. koje opet polazeći od korena pravilno podstiĉu rast biljaka u smeru zemljine teţe. prave Ja-snage. Time što je to tako. Ali to uzajamno delovanje mora prethodno da se razume. Tu se gore razvija njegovo astralno. Ako to što je iznad zemlje ţivotinje pravilno jedu. I. onda razvijaju. svojim instinktom traţe i hoće da jedu. nego se te ţivotinje uklanjaju. koje vlasnik ţeli da ima. a ovde dole se u meĊusobnom odnosu sa Ċubrivom razvija Ja-zametak biljke. Ali radi se o tome da se odrede smernice po kojima bi trebalo postaviti oglede. I tu će se mnogo to ga probati. ali sva ta pravila treba da proizaĊu iz principa da gazdinstvo mora koliko je god moguće da bude zaokruţeno. što će reći dovodimo Ja do korena biljke. Poljoprivredno dobro je zaista jedan organizam. pa ovde dole imamo koren. Tu Ja ostaje više u zaĉetku. I već usled toga se stiĉe uvid da ţivotinje treba manje ili više da se odrţavaju u tom uzajamnom delovanju i da i biljke. U gazdinstvu jednostavno mora biti toliko ţivotinja da u njemu bude dovoljno pravog Ċubriva. i tu se kroz odnos sa vazduhom razvija astralno. mogao bih reći da je u mozgu raširena uznapredovana gomila Ċubriva! To je objektivno potpuno taĉno. To je Ċubrivo koje je vlastitim organskim procesom u mozgu pretvoreno u plemenitu moţdanu masu i tu postaje osnova za razvoj Ja. Sadrţaj creva. u najvećoj mogućoj meri. Ako nacrtamo celu biljku (vidi crteţ). Iz toga će proizaći pravila. treba nastojati da se seje ono što ţivotinje. Podrazumeva se da stvar treba da se uredi tako da ono moţe da odrţava samo sebe. U 99 . Kod ĉoveka se trbušno Ċubrivo. potpuno je srodan sadrţaju mozga. u onom što od njih dolazi kao Ċubrivo. Kod ţivotinje je toga manje. To je predivno uzajamno delovanje. pošto će one biti individualnog karaktera. Kada bih govorio groteskno. u njoj Ja ostaje više kao klica. Budući da ţivotinja ne doseţe do Ja. Usled toga ostaje više trbušnog Ċubriva koje s e onda koristi kao pravo Ċubrivo.

Pogledajmo to prvo u glavnim crtama. ali onoliko koliko je moguće treba to pokušati. Šta je tu potrebno? Tu je uz šargarepu potrebna neka druga hrana. usmeravate svoj pogled na to što treba da se desi. Tu ga proţima Ċubrivo. Prema tome to znaĉi da nam je potrebna druga namirnica koja – pošto je posluţila jednom delu tela. tj. kao što smo videli. koren upija ovu nastajuću snagu Ja i pomognut je u upijanju te snage kada moţe da naĊe pravilnu koliĉinu soli u zemlji. mi moramo da oznaĉimo koren kao onu ţivotnu namirnicu koja. Pogled je onda upućen na laneno seme i sliĉno. kao – recimo – sveţe seno sa šargarepom. U trenutku kada kaţete tako nešto i znate kako u praksi stvari izgledaju i kakve su. podstiĉući astralna zraĉenja potrebna da se popuni telo. Potrebno je samo da znate da je taj proces razmene tu. i time mogu da se proizvedu u organizmu snage tako da se te snage dalje ugraĊuju u organizam. nego mora od onoga što se tu taloţi. kada tele jede šargarepu.savremenom privrednom ureĊenju to ne moţe potpuno da se postigne. Svojim celokupnim naĉinom na koji je u zemlji. voljno. a sa druge. kad uĊe u ljudski organizam. Ovde se tako gleda na stvar. Uzmimo ţivotinju koja upravo u svom srednjem delu treba da bude jaka. Zar pri tom odmah ne pomislite na tele i šargarepu? Jer. pretpostavimo da imamo taj koren. Seno ima takvu dugu stabljiku i sve ono što postaje seno. u ovom sluĉaju glavi – ovaj deo tela opet dovodi u stanje da na pravilan naĉin radi na ostatku organizma. Iz onoga što smo već iz prethodnih posmatranja postavili pred nas. PoĊimo dalje. Stoga ćemo obezbediti korenastu hranu kada moramo da pretpostavimo da je glavi potrebna supstanca. gde se to onda prepliće. Koje su to ţivotinje koje tu treba da budu jake? To su upravo ţivotinje koje daju mleko. Sada se mogu u konkretnim sluĉajevima pronaći odnosi ţivotinjskog organizma prema biljnom organizmu. tada je ceo proces ispunjen. to znaĉi da glava moţe da radi. koji se po pravilu razvija u zemlji. onda dobijate nešto što će ovladati celom ţivotinjom. a tako treba gledati na celu poljoprivredu. Zamislite da neko zastupa tezu: ţivotinji moram da dam korenastu hranu kada je potrebno da se supstanca sprovede prema glavi. Ţelim da sada pravilno proţmem telo snagama koje mogu da se razviju iz glave. 100 . u opštem smislu. to znaĉi što je zahvaćeno razgradnjom. Pogledajmo koren. što je jednostavno izvodi na put za koji je predodreĊena. kosmiĉki odnos sa svojom kosmiĉkom okolinom. I ako prihranjujete mladu stoku šargarepom i lanenim semenom ili neĉim što se na neki drugi naĉin slaţe s tim. najlakše nalazi put prema glavi kroz probavu. To je naroĉito sluĉaj kod svega što ima dugu stabljiku (vidi crteţ) i što je kao takvo prepušteno vlastitom razvoju. Nastavimo dalje sa ovim. kako bi ona stupila u ţivlji ĉulni odnos. ako je zaista ta supstanca sprovedena u glavu – kada smo teletu dali šargarepu – da nastane obrnut proces. razvija više prema disanju i kod koje se opet organizacija razmene materija više razvija prema ritmiĉkom (delu tela). sa nastajućom snagom Ja – snagom Ja u procesu nastajanja. nešto što u biljci prelazi u zrakasto i tu zrakastu snagu ponovo saţima. materijalna tvar. Ne samo da otpad od šargarepe ne sme da se taloţi u glavi. Sada pogledajte: dao sam šargarepu. u organizam da uĊu snage zraĉenja. gde se organizacija glave. Tu mi je potrebno nešto što u prirodi ima zrakast oblik ili taj zrakast oblik pravilno sabira u – recimo – u koncentrisani oblik. Dakle. da bi kosmiĉke snage preko glave našle potrebnu materiju koju bi oblikovale. da se zna o svakoj stvari šta se sa njom dešava kada prelazi od ţivotinje u zemljište ili od biljke u ţivotinju. prema organizmu stoĉne hrane. nervno-ĉulna organizacija. tj. Tako ćete morati da pokušate mladoj stoci da date takvu hranu koja na jednoj strani podstiĉe Ja-snage. Sada mora. ono što ide odozgo nadole.

supstanca koja je na putu da postane polna izluĉevina. beleţe se koliĉine koje se daju stoci za tov. Kada kravu tako hranimo. pošto polna snaga treba da se preobrazi. i u struji koja od pozadine ide ka prednjoj strani. kao što je to sluĉaj kod korena koji je u sebe primio snagu Ja. a i proba se. lisnatom hranom. Ali. isto kao i kod zelja. Svako kome je drag daće mu po nešto. Za pola sata skupiće ĉitavu apoteku. Jer dobro mleko sadrţi ono što je u razmeni materija posebno razvijeno. Šta onda radim? Onda koristim biljke koje uvlaĉe proces sazrevanja – to što se dešava u cvetanju i oploĊivanju – u proces stvaranja lišća i zelja. u tom sluĉaju nastaje dobro i obilno mleko. Na šta tu treba da obratimo paţnju? Treba da obratimo paţnju na to da u struji koja ide od glave prema pozadini. jer postoje takvi uslovi. Ako u nekom sluĉaju hoćemo da povećamo prinos mleka. treba da uradimo sledeće. iako više ne znaju zašto. Pretpostavljam da je to moguće. Mleko je jednostavno preobraţeni sekret polnih ţlezda. ako se radi o proizvodnji mleka. na primer. Ako se to pravilno uzajamno delovanje odvija tako da ono što struji iz pozadine prema prednjoj strani bude koliko je moguće proraĊeno snagama koje struje od napred prema pozadini. na zeleno i lisnato i na sve ono što se razvija u listu i zeljastom delu (vidi crteţ).One treba da budu jake. Iako su tradicije instinktivne mudrosti u ovoj oblasti uglavnom išĉezle. ako smatramo kod neke ţivotinje da se taj prinos moţe uvećati. naroĉito kada je to isprobavanje prepušteno sluĉaju. Ono sadrţi tako preparirane materije koje su postale – iako nisu prošle kroz polni sistem – koliko je to moguće sliĉne polnom probavnom procesu. Ali pri tome treba naroĉito paziti na jednu stvar. ne smemo uzeti previše toga što teţi cvetu i plodu. odvija pravilno uzajamno delovanje. potpuno se moţe videti. Za sve procese koji treba da se odvijaju na taj naĉin. To znaĉi. ali ako krava ostane steona – tome što se preobraţava ishranom obiĉno treba jedna generacija – njen potomak postaje krava koja obilno daje mleko. ali oni su ih zadrţali zato što su uvek pomagali. 101 . da kravu muzaru hranim zeljastom. da moramo gledati na ono što se nalazi izmeĊu cveta i korena. koja je prvenstveno struja materije. doduše ne zna se zašto se to primenjuje. ipak se nešto zadrţalo. To se odnosi. Tako se ponešto zna iz starih tradicija. U supstanci deteline razvija se mnogo toga što je plod. gde je puno ljudi. koja je prvenstveno struja snaga. Pomislite šta se nekom dešava ako ga negde. moramo da potraţimo takve ţivotne namirnice koje manje deluju na glavu. kao što su lekari neke lekove zadrţali. Ako bolesnik sada to upotrebi. zaboli grlo. za mleko itd. Proces koji se tu odvija moţe se sasvim videti. na njoj se neće još bogzna šta videti. onda će jedno poništiti drugo i bolesnik će pošteno pokvariti ţeludac. koju presreću snage glave i deluju na nju preobraţavajući je. takoĊe ne smemo da uzmemo ni mnogo astralnog. Pretpostavimo. na mahunarke a pogotovo na neke vrste detelina. Hoću da povećam proizvodnju mleka. U proizvodnji mleka je jednostavno ispunjen zahtev da ţivotinje budu jake na tom podruĉju. Pri tom se ĉesto dogaĊa ono što se kod ljudskog isprobavanja uopšte dešava.

to pridoda onome i tako iz toga proizaĊe izvestan broj sredstava za prehranu od kojih svako ima odreĊeno znaĉenje za telad ili tovne ţivotinje. Proces plodonošenja. ako sve radi sasvim svesno. to deluje na ovaj naĉin. posebno kod onih koji hoće da vode gazdinstvo sa nešto steĉenog akademskog znanja. Recimo. pogotovo oni gornji – izuzetno jako razvijaju snage koje kod ţivotinja treba da se razviju u sistemu razmene materija i udova. ali sve zajedno je bez sistema i neegzaktno. Postoji još jedno pitanje. jer svi ti procesi – pre svega cvetni i semenski. I u istoj meri u kojoj su im potrebne. Zašto su ljudi prešli na kuvanje hrane? Zato što su postepeno našli da u svemu onom što deluje u pravcu plodonošenja igraju ulogu procesi koji postoje u kuvanju. Mnogo toga je vrlo taĉno što je dobijeno probanjem . toliko moraju i da dobiju. a ne kroz njihovu materijalnost. sasvim promišljeno. Već ako uzmemo cvet ili seme – onda cvetovi i semenski delovi biljke deluju na sistem razmene materija. Onda se primeni nešto drugo. Primeni se nešto što vaţi u izvesnom smislu. moţe jasno da se sagleda: ţuta repa ili šargarepa i laneno seme. Nešto sliĉno se dešava ako ĉovek eksperimentiše sa hranom. To se ĉesto dešava. dok se ono što sam izloţio u svojoj jednostavnosti i svojim jednostavnim naĉinom delovanja jednog na drugo moţe jasno pratiti sve do ţivotinjskog organizma. Ne meša se jedno s drugim bez reda. a onda posredno i ostali delovi biljke. Ako se sve posmatra sa razumevanjem. U osnovi toga poĉiva ĉudesan instinkt. Biljka ima nešto što se Geteu naroĉito dopalo. Tu će proces koji je latentan u njima krenuti nešto dalje prema fruktifikaciji. Ali tu moramo ići još dalje. delotvornost onoga što od biljke dobijamo u vidu suvih otpadaka. Kod krompira ne radimo tako. Ona u celom svom telu ima zaĉetke onoga što je inaĉe specijalizovano. To se proĉita. Dakle. ali je sve to tako komplikovano. dobija se naĉin kako treba hraniti stoku. Ĉovek nadgleda naĉin delovanja onoga što daje. nego uprošćavaju. procesu sušenja. Tu moramo gledati na ono što je proces plodonošenja u ostalom delu biljke. Jer su zemaljske snage potrebne sistemu razmene materija i udovima. da je sada uopšte nemoguće steći pregled. tovljenici onako“. pošto su te stvari pomešane. To će prosto ono najjednostavnije što treba da se preduzme pretvoriti u nešto sasvim komplikovano. Ali time ne moţe mnogo da se postigne. koji u prirodi nije došao do svog kraja – u prirodi se neće doterati sve do kraja – uvek moţemo da pojaĉamo procesima koji su na ovaj ili onaj naĉin sliĉni spoljašnjim procesima sagorevanja. da bi se primila nova biljka. To moţe da bude racionalno samo ako se poĊe od naĉina mišljenja kakvo sam naznaĉio i ako se poĊe od takvog mišljenja koje ishranu stoke toliko pojednostavi da se dobije preglednost. pošto više ne mogu da se nadgledaju odnosi snaga. 102 . U tom sluĉaju saznanja se ne komplikuju. Oni onda pregledaju knjige ili se prisećaju onoga što su uĉili: „Podmladak mora da se hrani ovako. Uzmimo nešto drugo. onda se postavlja pitanje: zašto su ljudi prešli na kuvanje ţivotnih namirnica? To je pravo pitanje. To moţe da se vidi. procesu parenja. a u drugom ne vaţi. Ili će se njihov naĉin delovanja uzajamno poništavati. Zamislite samo kakav je poloţaj ĉoveka u poljoprivredi. Kod drugih biljaka u zemlju stavljamo ono što se u cvetu pojavljuje kao zametak ploda. Tu koristimo okca krtole. povećava se ako se oni rašire i ostave na suncu da se malo sparuše. Oni u tom sistemu prvenstveno deluju kroz razvijanje snaga. Kod mnogih biljaka je tako: tendencija plodonošenja nije prisutna samo u cvetu. jer ono što se proĉita u knjigama. Upravo ta vrsta egzaktnosti je u stvari neegzaktna. a ne pregledne.ali grlo neće izleĉiti. na ono što u cvetu deluje na proces plodonošenja. moţe da protivreĉi onom što postoji i bez toga. Uzmimo stvar tako da više gledamo na cvetno. koji se nalaze u procesu sagorevanja. Ljudi obiĉno ne postavljaju pitanja o onome što je svakodnevno oko njih.

kada na taj naĉin poĉinje da biva sklon mistici – a ako je od ranije fiziĉki slaba priroda – tada će on već napredovati. Stoga ĉovek treba da razume kako se one individualizuju. pošto snage. onda ću postati pravi mistiĉar. Njima nije isto kao onima koje se nalaze u ravnici. prema tome. Onda ĉovek poĉinje da jede sirovu hranu. a pogotovo je dobro obraĊivati one biljke koje su od samog poĉetka sklone cvetanju i plodonošenju. s druge strane. On u sebi moţe da ima jake fiziĉke snage. na primer. a i ja sam. Sasvim je drugaĉije ako se kreću po ravnici nego po nagnutom tlu. pogotovo ako se ova vrši kuvanjem. Sve te stvari imaju dve strane. pokušaću da uredim i svoju ishranu tako da postanem mistiĉar. naravno. imaju iskljuĉivo kosmiĉku supstancu. pa i samom prirodom. preradilo ono plodovito. koju moraju da prime. Jer. ne zemaljsku. ostaju neiskorišćene i same sebe stavljaju u pogon time što odlaţu proizvode varenja na raznim mestima ili iz organa isteruju stvari koje su ĉoveku neophodne da bi ih koristile za sebe. Te sve stvari se lako zamaskiraju. Svinja mora da jede da bi supstanca. koja tek kasnije moţe da se „izvitoperi“. kao što vaga ima dva tasa. Zatim će se raditi o tome da se na pitanje: kako treba toviti ţivotinje. koja mora da se crpi iz kosmosa. praviće velike korake. U tom sluĉaju to mu neće mnogo škoditi. više ništa ne kuva. cvatućeg. koje ostaju inaĉe neiskorišćene u organizmu. Kod ĉoveka moţe da nastupi i drugi sluĉaj. Prilike su oteţane već time što zemljište nije ravno. Dakle. a to su upravo one snage koje izazivaju giht. usmereno na cvetove. dakle skloni lenjosti. to moramo da kuvamo. reumatizam. Najbolje je uzeti ono što potiĉe od plodovitog. ne pokazuju se na pravi naĉin. onda će postati još snaţniji. To što se dešava sa ĉovekom. izbacuje iz organizma. Pravi mistiĉar mogu da postanem samo ako sam sasvim smiren. Njima je upravo potrebno to ĉime se hrane samo zato da bi to obilje kosmiĉke supstance. ni tovne ţivotinje. Jer tome se moţe biti sklon. postaće sve tromiji i tromiji. niti mogu davati dovoljno mleka. vrenjem itd. itd. Ako ĉovek jede samo biljnu hranu. moţemo da primenimo na ţivotinju. a uz to i snage koje onu sirovu hranu koju je pojeo dalje preraĊuju. tj. pošto se one kreću pod teškim uslovima. gde je Sunce procesom kuvanja. nego one koje odmah prelaze na cvetanje i raĊanje ploda. ne mogu da postanem pravi mistiĉar. Moramo da se pobrinemo da dobijaju dovoljno hrane koja potiĉe od aromatiĉnog alpskog bilja. Prednost vegetarijanskog naĉina ţivota je to što on ĉoveka iz osnova jaĉa. Ali ako. znati kako da ţivotinju uĉinimo ţivljom. opet je tako da onaj koji jede samo sirovu hranu. dijabetes. Te stvari se razumeju samo ako ih dublje prouĉimo. Sve ono što ne mari da postane zeljasto. takve ţivotinje moraju dobijati ono što u predelu udova razvija snage koje upreţe volja. mogla 103 . I ako on onda prizove snage koje inaĉe ostaju dole i proizvode reumatizam i giht. debel e svinje – kakve su to samo nebeske ţivotinje! One u svom debelom telu. koje razvijaju malo zeljastog i lisnatog. Ljudima bi bilo dobro kad bi ponekad obratili paţnju na tako nešto. jedemo i ţivotinje. Ne mogu se dati opšti principi. ponovo raspodelile u telu. pruţi sledeći odgovor: treba raditi tako kao da se u neku vreću unosi što više kosmiĉkih supstanci. svinje. pa ĉovek moţe da kaţe: ako ĉitav dan rintam okolo. Kada postanem takav da mogu svojoj okolini reći: nemam snage za sav taj posao koji radim.. već što buja u cvetanje i raĊanje. On moţe da bude snaţna fiziĉka priroda. Ah. kod dijabetesa itd. Usled toga. kao. pa ćemo. postaje pravi uţivalac sirove hrane. ne primorava da stalno nešto radim. onda su prizvane snage koje podiţu biljke do ljudske prirode. Ali snaga se moţe dovesti u udove i veštaĉkom obradom. sve mistiĉniji.Uzmite ţivotinje koje pasu po Alpima. ako ih on prizove i dalje preradi. da postane mistiĉar. ako se izuzme nervnoĉulni sistem. Inaĉe ne mogu da postanu ni radne. Onda ne bi proizašle stvari koje nastaju kod ljudi koji su na nizbrdnom putu ka tromosti. cvatuće. ako me moja okolina. onda se te snage u organizmu taloţe. Tada će se u njemu razvijati procesi.

postoji vrsta materije – ĉiste materije – koja nema nikakav poseban zadatak. od bolesti koja od poĉetka neko podruĉje u ljudskom i ţivotinjskom organizmu ĉini samostalnim. koje nije preraĊeno. Paradajz se za vreme svog nastajanja oseća najbolje ako po mogućnosti ima takvo Ċubrivo koje je još u svom prvobitnom stanju. trebalo bi ĉoveku koji pati od karcinoma odmah zabraniti da jede paradajz. iako u malim dozama. tako i kod ţivotinja. to moramo dati u maloj koliĉini. tu se pre svega gleda na vezu izmeĊu biljke i ţivotinje. Ono ĉime mora da se pomogne onom što se odnosi na sve ĉlanove ţivotinjskog organizma. Ljudi – a takvih ima danas – koji o tome razmišljaju. pošto je jetra organ koji najsamostalnije deluje u ljudskom organizmu. I budući da hrana sadrţi najmanje soli. stoga se oboljenja jetre – ona koja su više oboljenja ţivotinjske jetre – u principu mogu suzbijati pomoću paradajza. Kod ovoga. Iz proizvodnje paradajza i njegove potrošnje. u hrani dodati nešto korenasto. Ali. moramo nešto staviti nasuprot. jer glavi toga nije potrebno toliko. a lisnato i zeljasto na ritmiĉki sistem. repu koja je kultivisanjem postala veća nego što je bila ranije u divljem stanju. onako kako je izluĉeno iz ţivotinje ili nekog drugog organizma. Vidite. potrebno dati nekoj tovnoj ţivotinji? Nešto što u najmanju ruku doprinosi raspodeli kosmiĉke supstance. to je so. repu koja je već povećana jednom vrstom procesa koji ide dalje nego što je onaj koji ona ima izvorno. sa ĉim je to u vezi da paradajz naroĉito deluje u organizmu samostalno. Taj uslov je u naĉelu ispunjen kod izvesnih pogaĉa od komine masline i tome sliĉnog. kako kod ljudi. Onom što je prethodno reĉeno. za sve što u okviru organizma poprima sopstvenu organizaciju. dakle. da pored kure tovljenja. Poznato vam je da je u novije vreme. Uopšteno moţe da se kaţe: korenasto sa svojom supstancijalnošću ima zadatak da deluje u ljudskom organizmu na glavu. molio bih da se vrše egzaktne probe koje mogu da se prošire na posmatranje ĉoveka. što se u organizmu izdvaja iz celine. ako na to zasadite paradajz. Ako se Ċubrivo u prirodi ne preraĊuje.da se raspodeli. Pa ako upotrebite gomilu komposta koja je nastala od zeljastog dela paradajza i. Dakle. tj. što moramo dati u malim koliĉinama. debljaju ako im dajete hranu – po mogućnosti obraĊenu kuvanjem ili parenjem – kod koje je proces plodonošenja pojaĉan. on je izvanredno vaţan za prouĉavanje. Na taj naĉin moţe opet da se postavi pitanje: šta je. MeĊutim. onda treba nastojati da se doda so. povoljno deluje na sklonost oboljenju ljudske jetre. ali trebalo bi da bude dobrog kvaliteta. ako je kvalitet kako treba. upotreba paradajza kao prehrambenog sredstva. ako je bilo kako skupljeno u bilo kakvu gomilu Ċubreta ili komposta u kojoj je što više onog onakvog kakvo jeste. Ona u sebi mora da ima snage da to moţe da raspodeli. Vidite. Trebalo bi stoga – to govorim usput – onome ko boluje od karcinoma. dakle ono u ĉemu se kao prvo nalazi to što je sklono plodonošenju i što je osim toga obraĊeno na pravi naĉin. ako je sklon odreĊenoj ţivotnoj namirnici. pre relativno kratkog vremena. pitamo se: kako dolazi do toga. Stoga moramo stoci koju tovimo. moţe izvanredno mnogo da se nauĉi. Dakle. U stvari. ipak nešto zemaljskih supstanci dopre i do glave. cvetno na sistem razmene materija i udove. radi se o tome da i male koliĉine. Ali pri tome ne treba da se zaboravi na glavu takve ţivotinje. s pravom nalaze da potrošnja paradajza ima veliki znaĉaj za ljude – a to moţe da se proširi i na ţivotinje i one se mogu navići na paradajz. On je kod nekih vrlo omiljen. koje ne mora biti mnogo. Ovome treba dodati još nešto posebno vaţno. Isto vaţi za druge tovne ţivotinje. iz toga proizlaze dve stvari: Amerikanci su utvrdili da prema odreĊenim okolnostima. ako ostane sasvim sirovo. primera radi. Vidite. To je u vezi sa onim što paradajz hoće i što mu je potrebno da bi nastao. u ishranu uveden paradajz. on je od velikog znaĉaja za sve ono u organizmu što teţi da se iz njega izdvoji. Stoga se moţete uveriti da ţivotinje koje se tove. ispune svoj cilj. videćete kakav će se paradajz obrazovati. ako paradajz gajite na njegovim 104 . Na primer.

ako se sada to podvrgne odgovarajućim isprobavanjima. ne govore iz odgovarajućih pobuda. Ali šta bi iz toga ispalo ako bi sve ovo jednostavno dalje raznosili. On neće ništa tuĊe. da stvari mogu da budu objavljene. Takvi ljudi ne govore iz onoga što nose u srcu. koje bi u ovoj oblasti dugo mogle da budu osnova za razliĉite oglede. koji su prisustvovali ovom kursu. Iz toga će proizaći izvanredni rezult ati. Upravo nam je zbog takvih priĉa ĉesto bila nanesena šteta. Srodan sa paradajzom je u izvesnoj vezi. izrazio bih svoje zadovoljstvo što ste došli ovamo i što ste uĉestvovali u svemu što je bilo 30 Mocartova opera „Ĉarobna frula“ u kojoj se prikazuje put posvećenja. upravo je i preterano uţivanje krompira. iz jakog ţivotnog. Neizmerno je vaţno to da je poljoprivreda u vezi sa celim društvenim ţivotom. onda mu nije toliko stalo da stvar odbije od sebe. da se ono što je ovde izloţeno. I on deluje samostalno. Oni će se setiti poznate opere30 u kojoj se stavlja katanac na usta i neće podleći opštoj antroposofskoj grešci da se o ovim stvarima priĉa svuda gde se stigne. već jednostavno ponavljaju šta su ĉuli. budući da smo došli do kraja ovih predavanja. da se uzdrţavaju i da stvar ĉuvaju za sebe i ne raznose je okolo. Ali to bi moţda rekao prvi i drugi put. on to neće. On odbija od sebe ono što je prošlo kroz neki proces prerade kakav se dešava kod Ċubriva. pa i poljoprivrednici stvari saznali sa neke druge strane. ĉak ga osamostaljuje od delovanja ostalih ljudskih organa. 105 . Ako poljoprivrednik nešto ĉuje od poljoprivrednika. onda prirodno da je stvar upropašćena. a onda prodire u mozak i osamostaljuje ga. ono što je glava. Velika je razlika da li o tim stvarima govori poljoprivrednik ili neko kome je poljoprivreda nešto sasvim strano. svakako tako samostalno da prvenstveno lako prolazi kroz ceo proces probave. neantroposofi? Iz toga bi proizašlo ono što je iz raznih nizova predavanja i proizašlo. On hoće da u njemu ostane. da ih ono podstakne na oglede. Paradajz uopšte neće da izaĊe iz s ebe. u naznaĉenom pravcu. Ona ne moţe dalje da deluje pošto je diskreditovana. To moţe da bude i putokaz kako treba postupati sa onim što je dato u ovom kursu. Treba jesti samo onoliko krompira koliko je potrebno da se u nama podstakne moţdano. Ali ako on to ĉuje od strane koja za to nije pozvana. kao interesantno antroposofsko štivo. u prvo vreme zadrţi strogo u ovom krugu. Sa potrošnjom krompira se ne sme preterivati. da bi jednostavno ljudi. To je odluka kruga poljoprivrednika koju mi je saopštio vrlo poštovani gospodin grof Kajzerlink i ja se sa tim u punom smislu reĉi slaţem. Uostalom. Treba odati priznanje toleranciji koja je dopustila da ovom kursu prisustvuje izvestan broj zainteresovanih. izuzev rasprave koja će uslediti. Potpuno se slaţem sa zakljuĉcima poljoprivrednika. krompir. od uvoĊenja gajenja krompira u Evropi.sopstvenim otpacima. razvijaće se sjajno. I meĊu onim stvarima koje su od ljudi i ţivotinja napravile materijaliste. A s tim je u vezi to što on opet moţe da deluje na samostalnu organizaciju u ĉovekovom ili ţivotinjskom organizmu. Ali kad poljoprivrednik nešto vidi. * Naravno. Potreb no je da oni prijatelji koje je ovamo dovela samo znatiţelja i koji su izvan kruga poljoprivrednika. koji nisu poljoprivrednici. umno. kako to antroposofi rado ĉine. Paradajz je najnedruţeljubivija biljka u carstvu biljaka. pa da onda krug poljoprivrednika odredi trenutak kada se po njihovom uverenju sa ogledima otišlo dovoljno daleko. To je velika razlika i to nije teško uvideti. Sve su to stvari ĉijom se spoznajom uviĊa da je poljoprivreda duboko povezana sa društvenim ţivotom. moţda bi rekao: šteta što je onaj (koji je to rekao) poludeo. mogao sam o tim stvarima dati samo neke smernice.

antroposofski smisao za stvarnost. svest o cilju. Dakle. Za to je bila potrebna energija. posao koji ĉak stremi prema velikim. što se tokom našeg boravka stvari ovde smeste u okvir – da tako kaţemo – pravog praznika. zamislite samo dve stvari. I sve drugo što se nanizalo na to. Ali. biti u središtu stvari antroposofije. plodnim ciljevima za celo ĉoveĉanstvo. Stoga grofu i grofici Kajzerlink i ĉitavoj kući Kajzerlink izraţavamo duboku zahvalnost za sve ono što su u ovih deset dana uĉinili u sluţbi ove stvari i za prijateljsku i ljubaznu brigu o svima nama.moguće ovde reći i što ćete uĉestvovati u onome što iz ovoga treba da proizaĊe i što treba dalje da se razvije. samo dve stvari. poţrtvovanost i sve moguće. Koliko je bilo potrebno energije da bi grof Kajzerlink. sve je to ovom poslu dalo ton divnog praznika i mi smo sa našim poljoprivrednim zasedanjem ovde proslavili pravi poljoprivredni praznik. S druge strane. A to je pridonelo tome da se sve ono što je verovatno za sve vas bilo veliki posao. grofica Kajzerlink i ĉlanovi kuće Kajzerlink pripremili sve što je bilo potrebno za ovaj kurs. 106 . pogotovo izvanredno srdaĉna ljubaznost svih domaćih. naglasio bih da se sa svima vama slaţem kada kaţem da ono što se ovde odigralo treba pretoĉiti u koristan rad i kao takvo ima intenzivnu unutrašnju vrednost.

a osoka je više kao moţdana izluĉevina.Ĉetvrta rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic. 16. Samo Ċubrivo ima jaĉu snagu Ja. Uopšteno. oni se upotrebljavaju tako da deluju na organizacijsku snagu zemljišta. kao što je kod Ċubriva. Đubrivo i osoka. dakle. za spaljivanja insekata dolazi u obzir vreme od poĉetka februara do sredine avgusta. Pojedini in sekti se mogu saĉuvati. kiseljenje stoĉne hrane. Đubrivo je više kao mozak. moţdana voda. ne vaţi za osoku. upotreba ljudskog Ċubriva. Pitanje: Mogu li se insekti. Jer svako takvo Ja. onda bi moglo taĉno da se podešava prema tom kalendaru. Dr Štajner: Principi antroposofskog kalendara. Ona ima jaĉe astralne snage. Ta slika se pojavi i opet nestane. Pitanje: Mogu li da se dobiju podaci o konstelacijama zvezda za izradu preparata koji se dobijaju spaljivanjem? Odgovor: (dr Vrede) Ovog ĉasa se ne mogu dati taĉni podaci. zelenišno Ċubrenje. Za uništavanje poljskih miševa bi ove godine (1924. moraju taĉnije da se postave. Kada je Mesec samo kao uzan srp i potom nestane. do kojih se ne moţe doći u vreme odreĊene konstelacije. saĉuvati do vremena spaljivanja? Odgovor: Utvrdićemo još ćemo taĉnije kada bi trebalo spravljati preparate. astralna snaga. jun 1924. uopšteno uzevši. više to što je kod mozga teĉno. da li se misli samo na dan punog ili mladog meseca ili na vreme kratko pre i posle toga? Odgovor: Mlad mesec se raĉuna od trenutka kada nastupi otprilike ova slika. koji je za ove stvari zacrtan. mora da deluje u vezi sa neĉim astralnim. pa i u zametku. mada. uloga elektriciteta u prirodi. Pun Mesec se raĉuna od vremena kada se pojavljuje ova slika (vidi crteţ). pitanje zvezdanih konstelacija.) – periodi se menjaju iz godine u godinu – bilo pogodno vreme od druge polovine novembra do prve polovine decembra. moralnost i uverenje Pitanje: Da li osoka ima istu organizacijsku Ja-snagu kakvu ima Ċubrivo? Odgovor: U suštini pitanje se svodi na to da se osoka i Ċubrivo upotrebe u odgovarajućoj mešavini. Osoka ga podupire. Pitanje: Ako se govori o punom i mladom mesecu. Uvek otprilike dvanaest do ĉetrn aest dana kod svakog sluĉaja. Đubrivo ne bi imalo astralnosti bez prisustva osoke. 107 . Za to su potrebni proraĉuni koji ne mogu da se obave trenutno. Veza sa Ja potpuno vaţi za Ċubrivo.

onda biljke. nego o svojstvima koja se prenose u takvim homeopatskim dozama. naroĉito kod paradajza? U kakvoj kosmiĉkoj vezi treba razumeti mraz? Odgovor: Ako paradajzi treba da budu lepi i veliki. kada nastaju odreĊeni stepeni temperature. Ipak je. Kod insekata se uopšte ne radi o fiziĉkom dodiru. onda je delovanje neba na zemlju prejako. treba ih drţati na toplom. jer onoliko semena koliko je potrebno već moţe da se naĊe. Pitanje: Kako je sa rasipanjem tog praška od insekata koji potiĉe od onih insekata koji ne dolaze u dodir sa zemljom? Odgovor: Ipak ga treba rasuti po zemlji. dakle da se u tankom sloju šire. To ima dejstvo na celokupan razvoj ljudi. Razmotrite kako se elektricitet danas koristi iznad zemlje u vidu elektriciteta koji zraĉi i sprovedenog elektriciteta. pošto je tanko. Te ostatke treba rasuti po poljima. pogotovo kod elektriciteta koji zraĉi. Uopšte ne smeta ako insekt ne doĊe u dodir sa zemljom. Pitanje: Treba li sa ostacima spaljenog obada obraditi malo i telo ţivotinje ili ih samo rasuti po pašnjacima ili livadama? Odgovor: Tamo gde ţivotinja jede. zahvatiti postojeći mraz i uništiti ga. pošto ga treba vrlo malo. Takav ţivot. na koju vi mislite – time što se ne moţe doći do semena – ona se na kraju sama uništi. Insekt ima sasvim drugaĉiju vrstu senzibiliteta. NaĊe se i detelina sa ĉetiri lista. on beţi od onoga što nastaje kad se prašak prospe po zemlji.Pitanje: Mora li se spaljivanje semena korova obaviti leti ili to moţe biti u bilo koje vreme? Odgovor: Ne predugo posle prikupljanja. utešno da iz Amerike – gde je uglavnom bolji dar opaţanja nego u Evropi – dolaze vesti koje govore da ljudi ne mogu na isti naĉin dalje da se razvijaju u atmosferi koja je sa svih strana proţeta elektriĉnim strujanjima i zraĉenjima. rekao bih. Pošto mraz deluje previše. Razvoj nesumnjivo ide u sledećem smeru. nema. Para deluje mnogo svesnije. Duševni ţivot će biti drugaĉiji ako se stvari budu terale tako daleko kako je zamišljeno. tako da tada kod biljaka imamo tendenciju da se razgranaju u raznim smerovima. da obrazuju vlaknasto rastinje. prema prilikama. u stvari. Pitanje: Kako se ponašati sa štetom od mraza u poljoprivredi. a elektricitet strahovito nesvesno i ljudi uopšte ne znaju odakle dolaze neke stvari. Pitanje: Da li je dozvoljeno konzervirati smešu stoĉne hrane elektriĉnom strujom? Odgovor: Šta biste time dobili? Treba sagledati ĉitavu ulogu elektriciteta u prirodi. Ako imamo trajno ili intenzivno zamrzavanje koje prodire suviše duboko. onda imate sredstvo za njeno suzbijanje. Pitanje: Kako se najbolje suzbija pirevina? Teško je doći do njenog semena? Odgovor: Tim naĉinom razmnoţavanja pirevine. da bi se koliko je moguće brţe prenela vest od jednog mesta do drugog. Sigurno je razlika ako na nekom podruĉju imate parne mašine ili ako je ţeleznica elektrifikovana. će uticati na ljude tako da neće moći da shvate vesti koje će tako brzo 108 . To će. Ti kosmiĉki uticaji imaju jednu normalnu sredinu. Ako se ona ukopa pa se širi. naravno. treba da vam je jasno šta to kod mraza dolazi do izraţaja. Izvesni stepeni temperaturnih uticaja su upravo takvi kakvi su potrebni biljci. Oni mnogo pate od mraza. Što se tiĉe mraza uopšte. jer u zemljište ulazi previše neba. Ako se ne dobije seme. imamo pojavu izuzetno štetnu za rast biljaka. Svi su oni zamišljeni kao dodaci Ċubrivu. Delovanja mraza su uvek velika pojaĉanja kosmiĉkih uticaja koji su aktivni u zemlji.

onda je kiseljenje te hrane sasvim ispravno. pošto se zna da se ona nedovoljno odlaţe na mestima na koja treba da stigne. Nije elektricitet taj koji leĉi. to više što je na višem stepenu. Dakle. Recimo. nego i stoga što je ušao u modu. na koren biljaka. Neobiĉno je. na primer za mladu stoku. To se već danas primećuje. Ona ne dopire tako daleko. Treba znati da je elektricitet za jedan nivo niţi od ţivota i da sve što je ţivo nastoji. Uopšte. odnosno ţivotinjska belanĉevina. 109 . bilo da se so dodaje na kraju pri neposrednom uzimanju hrane ili da se so dodaje stoĉnoj hrani. Uzrok tome se ne pripisuje elektricitetu. NaĊe se neko ko ljudima besno propoveda o lekovitoj snazi elektriciteta. Elektricitet nije nešto što bi trebalo da zadire u ţivo i što bi trebalo da naroĉito podstakne ţivo. Ta belanĉevina prvo mora potpuno da se preobrazi u mrtvu supstancu. još uvek upotrebljivo onakvo kakvo je uneto. onda stoĉna hrana treba da se soli. onda se proizvodi takva hrana koja postepeno mora dovesti do toga da ţivotinja koja ovo jede postane sklerotiĉna. jer on to ne moţe. Ako postoji stoĉna hrana u kojoj je premalo soli. Leĉenje elektricitetom ljudi nisu mogli ni da zamisle dok ga nije bilo. Već se moţe primetiti da ljudi teško shvataju stvari koje im dolaze. ako se u nekoj oblasti primeti da se ţivotinja prerano i previše linja. da se njime naelektrišu ţivotne namirnice. organizam je sklon. So je uopšte sredstvo koje snaţno deluje na to da u organizmu hrana stigne na mesto gde treba da deluje. MeĊutim. To je postepen proces – to se ne primećuje odmah – prvo što se primećuje je to da ţivotinje nekako ugibaju pre nego što bi trebalo. na organizaciju glave ĉoveka i ţivotinje i. dakle. Ona je. u nekoj oblasti imamo repu. koja se unese u ţeludac. A sada odjednom. postaje lek. gubi dlaku. da vidovite stvari bivaju spuštene na ljudski nivo. Kiseljenje uopšte neće delovati štetno ako se ne p riprema sa prevelikim koliĉinama dodataka. tu nema neke velike razlike. kad se pojavi nešto novo to u prvi mah deluje kao lek. i ţivotinjski a ljudski još više. I tako stvari ulaze u modu. Gasiće se moć shvatanja. kada se pojavi nešto novo. izvanredno sredstvo. Pitanje: Šta uopšte kaţe duhovna nauka za konzerviranje stoĉne hrane postupkom kiseljenja? Odgovor: Ako se u taj proces unese slano u širem smislu. na primer. da bi na neki naĉin bila upućena na mesta u organizmu gde treba da deluje. da je nešto od belanĉevine. ne sme se zaboraviti da elektricitet uvek naroĉito jako utiĉe na višu organizaciju. onda ţivo postaje nervozno. a s vremenom i sklerotiĉno. nemirno. Pitanje: Kako se postavlja duhovna nauka prema postupku kiseljenja listova repe i druge zelene stoĉne hrane? Odgovor: U tom sluĉaju treba paziti da se dobije optimum koji ne treba prekoraĉiti u odnosu na sredstva za kiseljenje. Elektricitet u vidu zraĉenja ponekad nije ništa veći lek od tanke igle kojom se ĉovek ubode. koja je sada specifiĉno ljudska. Rekli smo da je ona naroĉito pogodna da na pravilan naĉin deluje na organizaciju glave. da sve što primi promeni na najrazliĉitije naĉine.stizati. pošto slani sastojci najĉešće u ţivom organizmu ostaju takvi kakvi jesu. Naprotiv. tome primereno. za neke ţivotinje. posle stvar u svoje ruke uzmu proroci. nego je dejstvo šoka to što deluje ozdravljujuće. teţe nego pre nekoliko decenija. da odbaci elektricitet – to je odbijanje – a ako ĉovek ono što je ţivo navede na to da primeni odbrambena sredstva iako nema od ĉega da se brani. Utešno je što se bar iz Amerike o tom stvarima šire takva shvatanja. ne samo iz razloga što je on tu. dok mu ranije to ne bi ni palo na pamet. Predrasuda je ako se veruje. Ali. nego svemu drugom. ako se elektricitet koristi na taj naĉin. No. a potom ĉovekovo etersko telo mora ponovo da je preobrazi u belanĉevinu.

ali je već mrtav. mora da se promeni. odmah se u organizmu preraĊuje. za razliku od toga kad se ţivotinje u odreĊenim sluĉajevima odstranjuju mehaniĉkim oruĊem? Odgovor: E. Ali uopšte uzevši. preobraţava se u sopstvenu preraĊenu toplotu – drugaĉije ne sme da bude. zar to nema veliko znaĉenje na karmu. nadorganski proces. Ako je to potrebno za konzerviranje. To što spolja prodre u organizam. Pretpostavite da ovde imate komad drveta koji. vidi laneno seme i šargarepu. ako se u njemu ode predaleko. ovde imate neki organizam i ovde u okolini imate toplotu. sad. I kako to mislite „uništava“? Uzmite naĉin na koji se mora razmišljati o tim stvarima. uţasno štetan. a ovde opet. To je jedna takva objektivizacija koja se tu odigrava da zaista nije zamislivo da se ĉovek ne proţme izvesnom poboţnošću. koja se koristi za ublaţavanje dejstva kiseline. Velika je razlika da li se ţito seje ili se rasipa preparat koji dovodi do uništavanja. ako razmislite o današnjem predavanju. Neke je podnose. nego odmah mora da se preobrazi. Na to će ukazati već sam ukus. To je. Vidite. kod uverenja se u suštini ipak radi o tome da li je to neko loše ili dobro uverenje. On moţe pod izvesnim okolnostima da bude. I vi ćete postići da to radite u sluţbi 110 . nego ĉim toplota dolazi u domašaj organizma. U trenutku kad toplota neizmenjena prodre u nas. toplotu u njegovoj okolini. kao što prodire u komad drveta. vaţi ĉak i za obiĉnu toplotu. Ovaj proces se najmanje dešava kod soli. ţivotinje od nje neće imati velike koristi. ali u ovom trenutku ne mogu taĉno reći koje su to ţivotinje. One se od nje odmah razbole. Ako je ovo organizam. onda je to znak da je to do izvesnog stepena ispravan proces. Pitanje: Hteo bih da pitam. njom ţeludaĉni sok postaje neupotrebljiv. deluje protiv insekata. doduše. potiĉe od organskog.Uopšte sve što uĊe u organizam. rekao bih. kao što su ovde navedena. Stav se mora uzeti u obzir. To što sada kaţem. već će se od nje razboleti. u tom trenutku smo nazebli. Pitanje: Da li je upotreba stoĉne krede. kakvim procesom prolaze u ţivotinji. U mrtvo drvo toplota jednostavno prodire i u njemu je ista kao i napolju u mineralnom zemaljskom svetu. Pitanje: Mislim da stoĉna kreda neutrališe ţeludaĉni sok? Odgovor: Da. onda toplota ne prodire jednostavno pomalo u organizam i ne proţima ga. zar nije od velikog znaĉaja sa kakvim uverenjima ĉovek pristupa nekoj stvari. Ako treba šematski da nacrtam (vidi crteţ). Kada se takvim sredstvima. Pitanje: Da li je preporuĉljivo ukiseljavanje stoĉne hrane bez soljenja? Odgovor: To je proces koji je otišao predaleko. ne sme ostati takvo kakvo jeste. na šta sam skrenuo paţnju: ĉovek nešto zna o nekoj stvari i vidi je i spoljašnje. i razmislite. na primer. štetna za ţivotinje? Odgovor: Neke ţivotinje uopšte ne podnose stoĉnu kredu. Stoga se soljenjem – koje se naravno primenjuje tako kako ste naveli za ukiseljavanje stoĉne hrane – ne moţe mnogo pogrešiti ako je ĉovek imalo pametan i ne soli previše.

pošto u velikim gradovima nastaje toliko tog Ċubreta da bi bilo dovoljno za imanje ogromnih razmera. Tu ste nešto ubili. onda nisam uradio isto. Verujem. celog Berlina. proizaći iz zlih namera. A ako proces koji nije završen ili nije zašao u slepu ulicu gotovog organizma. To spada u oblast veterine. što je manje moguće. Pri tom morate imati na umu. I vi. Zamislite da ste iz mora izvukli ribu i ubili je. Tako moram pitanje koje postavljate. onda je dovoljno ono što se samo nameće u vidu Ċubreta na jednom obiĉnom imanju. onda je to prešlo jedan put. izvršili ste ĉin koji se dešava na odreĊenom nivou. pošto se radi o pravoj bolesti. ako neko hoće da ih upotrebi. Tu ste uĉinili nešto na jednom sasvim drugom nivou. Ali. Radiće se samo o tome šta mi je potrebno da bih došao do praška. ako je nešto što postoji u prirodi postalo formirana riba. Dovoljno bi bilo samo da probate biljke koje tu rastu. I sada. svesti na sledeće: kakva je nepravda koju ĉinim kada napravim prašak? Jer ono što uništavam praškom više ne dolazi u obzir. To se kreće u jednoj drugoj zoni. koja bi mogla da nastane zbog uverenja. Pitanje: Mislio sam na naĉin uništavanja.ĉoveĉanstva. Ja ne mogu ni da zamislim – ako se istovremeno uopšte podstiĉe moralnost – da to na bilo koji naĉin moţe da deluje loše. ako se zna toliko i toliko ljudi je na jednom poljoprivrednom dobru. Ako vi to sada vratite na poĉetak. Uĉinite to samo sa šparglom ili neĉim drugim što ostaje priliĉno pošteno i ĉestito. Pitanje: Da li mogu da se koriste ljudske fekalije i kakvom postupku moraju da se podvrgnu da bi mogle da se koriste? Odgovor: Naravno. One imaju izrazito malu delotvornost u smislu Ċubrenja. zadrţim na njegovom poĉetku. zaostaje mnogo na onom stepenu na kojem se nalazi špargla kad prolazi kroz ljudski organizam. Ipak ne treba upasti u tako ludu ideju da u blizini velikih gradova treba na jednoj maloj teritoriji upotrebljavati ljudsko Ċubre. Jer kod ţivotinja mnogo toga ostaje na istom stepenu. da li postoji razlika ako se to radi ljudskim sredstvima ili koristimo kosmiĉka dejstva? Odgovor: Tu u obzir dolaze vrlo komplikovane stvari. nego da moram sve te ţivotinje da skupim i nekako ubijem. pa se to izmeša sa onim što dolazi od ljudi. a ne apstraktno. da vam ono neće izgledati tako strašno. dakle. recimo. Velika je greška kada se u blizini velikih gradova koristi ljudsko Ċubre. Pitanje: Kako se leĉi crveni vetar (erysipelas) kod svinja? Odgovor: To pitanje je za veterinara i nisam ga razmotrio – pošto me u vezi s tim niko nije pitao za savet – ali mislim da bi se sa uspehom moglo postupati ako se utrlja u koţu sivi antimonit. ĉime je odmah uništena ĉitava jedna vojska ţivota. onda ste narušili red. Time ste ipak uĉinili nešto drugo nego kada ste ubili ribu. U tom pogledu imamo najveće neznanje koje nanosi uţasnu štetu na tom podruĉju. ako o ovom pitanju praktiĉno razmislite. Treba imati meru šta tu nije štetno. Tu će se u većini sluĉajeva pokazati da uništavam mnogo manje ţivotinja. pa onda sve ono Ċubre koje dolazi od ţivotinja. u sluţbi univerzuma. Ali uzmite sledeće: zbog nekog razloga zahvatili ste zajedno sa morskom vodom pun sud riblje ikre. pa ćete videti šta će iz toga ispasti. u tom sluĉaju je ono što iz toga proizlazi naroĉito škodljivo. Prilikom prolaza kroz organizam. U tom sluĉaju ĉovek mora imati zle namere. zar ne. mislite da bi bilo manje zlo da prosto ulovite ţivotinju i ubijete je. stibnit. Štetnije su nego bilo kakvo drugo Ċubrivo. Radiće se samo o tome da li će štetnost. tako se dobija mešavina koja se moţe upotrebiti. a da li će se one razumeti to opet zavisi od toga da li se posmatraju polazeći od većih povezanosti. što sam uradio na završenom organizmu. 111 . ako koristite to Ċubre za Ċubrenje onoga što jedu ţivotinje.

biljke kod kojih je izvršeno ukrštanje sa drugim vrstama. onda bi moglo drugom Ċubrivu da se doda malo zelenišnog Ċubriva. Prema tome. Ono mora da se primeni kod onih biljaka kod kojih ţeli da se podstakne jako stvaranje zelenila. ne mogu se suzbijati tim sredstvom. Te se stvari ne mogu sprovesti generalno. Ako to ţeli da se postigne. Na simbioze to ne deluje. 112 . da se suzbije onim praškom? Odgovor: Taj prašak o kome sam govorio. Pitanje: Šta ima da se kaţe o zelenišnom Ċubrenju? Odgovor: I ovo ima svoje dobre strane. pogotovo ako se upotrebi za vrste voćnih kultura.Pitanje: Da li bi mogla divlja rotkva (raphanus raphanistrum). Za neke stvari moţe zelenišno Ċubrenje biti korisno. posebno je delotvoran za one vrste biljaka od kojih je uzet. koja je melez.

koje su već prihvatile naĉin mišljenja agrikulturne hemije. ozdravljenjem okoline podizanjem ţivica i podsticanjem razvoja šuma po uzoru na prirodu i mnogo ĉime drugim. kao i hranljivosti stoĉne hrane. kako je sada nazvan. Ali tamo gde je zemlja bila nedovoljno razvijena ili gde se radilo o imanjima sa naroĉito nepovoljnim zemljištem i nepovoljnim klimatskim uslovima. morala se naroĉita paţnja posvetiti stvaranju humusa. kod obrade njiva i kultivisanih biljaka. Ubrzo se pokazalo da je za preureĊenje imanja. Proizvedeni su preparati i prema uputstvima primenjivani kod spravljanja Ċubriva i komposta. Jer sve je to trebalo uzeti u obzir prilikom ostvarivanja ciljeva postavljenih u Kobervicu. ishrana lisnatim senom. raznovrsnom primenom mahunarki (i na teškom zemljištu). dolazilo do 113 . takvo preureĊenje je teklo bez ikakvih teškoća. zemljištu. Prva pozitivna posmatranja su pokazala poboljšanje kvaliteta povrća. kako na odrţavanje stalne plodnosti zemljišta tako i na izgradnju skladne konstitucije organizma gazdinstva. ĉesto više nisu bile u stanju da shvate taj naĉin rada. Po smernicama datim u Kobervicu teţište postavljenih ciljeva bilo je usmereno na razvoj ţivota zemljišta. paţljivom pripremom organskih Ċubriva. Ti ljudi su još u svojoj mladosti na selima i velikim gazdinstvima mnogo toga usvojili. potrebno da se preduzmu sve one mere koje bi bile pogodne za unapreĊenje razvoja ţivota zemljišta i izgradnju celokupnog organizma gazdinstva. Znaĉajna pomoć pri tome je bilo to što se sa uvidima. podstaknuti saznanjima iz antroposofske duhovne nauke i ĉesto se. osnovan je Ogledni krug antroposofskih poljoprivrednika. iz generacije u generaciju bile napuštene i zaboravljene. kao što je priprema komposta. Na imanjima na kojima se o tome vodilo raĉuna već više generacija. pa se. koje je Rudolf Štajner izneo u svojim predavanjima. U Kobervicu prisutni ratari i povrtari su postavljali pitanja Rudolfu Štajneru. došao je na više naĉina u dodir sa poljoprivredno-povrtarskom tradicijom time što su se već od 1930. To se postizalo. u potrazi za putevima ozdravljenja njihovih gazdinstava. zelenišnim Ċubrenjem. prema tome. na preobraţen naĉin plodonosno uticalo na ovaj novi poljoprivredni pokret. kao glavnog useva i meĊukulture. negovanjem livada kompostom. godine seljaci i veliki zemljoposednici.POGOVOR Napomena švajcarskog izdavaĉa Praktiĉna primena smernica datih u poljoprivrednom kursu Za vreme Štajnerovog kursa u Kobervicu. ponovo mogao razumeti duboki smisao mnogih mera koje su ţivele u poljoprivredno-povrtarskoj tradiciji i iskustvu. zahvaljujući tim saznanjima. Sudbina je htela da su mnoge mere. moralo na intenzivan naĉin uhvatiti u koštac sa svim merama koje su mogle ovom da budu od koristi. To je sada iz njihovih sećanja i iskustva. što je trebalo da doprinese ozdravljenju poljoprivrede i proizvodnji namirnica najboljeg mogućeg kvaliteta. Uskoro se pokazalo njihovo povoljno dejstvo na zdravlje domaćih ţivotinja. Biološko dinamiĉki naĉin privreĊivanja. obradom zemljišta.. prema smernicama datim u Kobervicu. primera radi. mešanjem lekovitog bilja u travu i sejanjem deteline. Tako su rasla pozitivna iskustva od jednog posmatranja do drugog. Njegovi ĉlanovi su odmah pristupili ostvarivanju uvida i smernica izloţenih na kursu. Tako je biološko-dinamiĉki pokret ubrzo postao poznat kao prvi pobornik vrednovanja tih ciljeva i svih tih podsticajnih mera. podizanje ţivica. Novije generacije. u velikoj meri zainteresovali za rad Oglednog kruga i ovom prikljuĉili. ali i njihovog ukusa. jaĉanjem zdravlja domaćih ţivotinja prihranjivanjem zeljastom i lisnatom hranom. zaĉinskim biljem itd.

od koga se oĉekivalo produbljenje razumevanja zadataka i njihovih rešenja u oblasti poljoprivrede. usluţne vrste. skandinavske zemlje. socijalnim i privrednim uslovima. kao što je veština leĉenja i umetnost vaspitanja. Nosilac ove delatnosti je „Privredni savez Demeter“ (Demeter-Wirschafstbund). preporuĉio da prethodno prouĉe osnovna dela antroposofske duhovne nauke: „Teosofiju“ i „Tajnu nauku u osnovama“. u Švajcarsku. osnivani su u raznim zemljama i pokrajinama obaveštajni centri kao savetodavna sedišta. Zakljuĉivanje ugovora o proizvodnji sa gazdinstvima-proizvoĊaĉima. Za ova rešenja postojalo je jedno geteanistiĉkoantroposofsko proširenje prirodnonauĉnog puta. Seljaĉko-povrtarski fini osećaj takoĊe je omogućio da se na ovom putu prodre do razumevanja misli vodilja biološko dinamiĉkog rada i naĉina njihovog ostvarenje. Godine 114 . Širenjem pokreta na razliĉite zemlje i delove sveta. zadatak je. letnji obilasci gazdinstava. ţeleli su da naĊu prave puteve za leĉenje šteta u svojoj proizvodnji neposrednim posmatranjem naĉina rada i njegovih rezultata na gazdinstvima koja su već radila prema novim smernicama ili na seminarima koje je prireĊivao „Ogledni krug“ na kojima su se prvenstveno podnosili izveštaji o sopstvenim iskustvima. Zadatak ovih organizacija je: 1. A već više od tri decenije svake zime se redovno sreću ratari i povrtari. U Holandiji je došlo do osnivanja povrtarsko-dinamiĉke poljoprivredne škole u trajanju od tri godine. Dakle. 2. Za te proizvode odabran je zaštitni naziv „Demeter“. Ta nastojanja su bitno unapreĊena stvaranjem organizacije koja omogućava da gazdinstva svoje visokovredne proizvode dopreme do zainteresovanih potrošaĉkih krugova. poĉeo je biološko-dinamiĉki pokret da se širi izvan Nemaĉke. a ove u veće radne zajednice u okviru drţave ili pokrajine. I u tim zemljama su obrazovani ogledni krugovi i ratarsko-povrtarski savezi. Francusku i SAD. u Slobodnoj visokoj školi u Geteanumu u Dornahu.iznenaĊujuće novih puteva za rešenja vaţnih problema u razliĉitim oblastima ţivota. Rudolf Štajner je tim ratarima i povrtarima. u cilju produbljivanja razumevanja izlaganja koje je Rudolf Štajner 1924. Australiji i Novom Zelandu. 3. bilo je nuţno da se rad gazdinstava prilagodi tamošnjim klimatskim. Mnogi od onih koji su kasnije došli. kao pretpostavke za razumevanje predavanja poljoprivrednog kursa. koji se bave biološko-dinamiĉkom delatnošću. Ovaj proces stalnih preobraţaja morao se izvršiti i u toku promena privredne strukture i u korak s vremenom. Zaštita kvaliteta na osnovu zakljuĉivanja ugovora o kontroli sa proizvoĊaĉima kao i preraĊivaĉkim preduzećima. 5. Sve veći broj ratara i povrtara udruţio se u mesne radne grupe. U mnogim mestima na svetu odrţavaju se skupovi. Dostavljanje preduzećima koja te namirnice dalje preraĊuju. Juţnoj Africi. vikend-seminari i zimski uvodni kursevi na kojima dolazi do ţive razmene iskustava. Pojedinaĉnih poduhvata ove vrste ima i u Juţnoj Americi. Englesku. Osim u Nemaĉkoj takve Demeter-organizacije postoje i u više drugih zemalja. pre svega. Već nekoliko godina posle kobervickog kursa. Ovako organizovani rad mogao je da pruţi bitnu pomoć većim gazdinstvima i njihovim rukovodiocima zainteresovanim za napredak poljoprivrede. Dostavljanje robe prodavcima koji rade u plasmanu. Preuzimanje ţivotnih namirnica proizvedenih u gazdinstvima koja rade po biološko dinamiĉkim metodama i njihova distribucija. nisu uvek imali vremena da daju. Pošto obaveštenja koja su bila potrebna novopridošlima rukovodioci biološko-dinamiĉkih gazdinstava. 4. godine izneo u poljoprivrednom kursu. Holandiju. u kojoj je negovan biološkodinamiĉki rad. opterećeni odgovornošću za rad svojih imanja.

potvrĊena je ispravnost mnogih smernica koje je dao Rudolf Štajner. Te metode su seljacima i povrtarima pruţile dublje uvide u prilike u njihovom gazdinstvu. To su prave individualnosti. Jedno dobro u Šleskoj nije isto kao u Tiringiji ili juţnoj Nemaĉkoj. omogućuju i u izmenjenim privrednim prilikama da se mere za razvoj ţivota zemljišta sprovedu u pravo vreme i u punom obimu. Švedskoj i Nemaĉkoj. bez njegovog nadgledanja nije bio lak posao. Upravo prema antroposofskim gledištima. pa i na probleme uzgajanja biljaka i ţivotinja i njihove ishrane. nego što to mogu analitiĉka istraţivanja školske nauke. za savlaĊivanje poljoprivrednih radova morale su se sve više primenjivati mašine.31 Instituti su tesno saraĊivali sa gazdinstvima i odgovarali na njihova pitanja o plodnosti zemljišta. a takoĊe i u intenzivnom bavljenju voćarstvom i povrtarstvom. bez dizalica za Ċubrivo i njegovo tovarenje. da se prethodno poveţu sa gazdinstvima i organizacijama koje u mnogim 31 Ehrenfried Pfeiffer. marta 1925. pored biološko-hemijske laboratorije pri Geteanumu u Dornahu. Ta saznanja se sada objavljuju u godišnjem kalendaru o kretanju i poloţaju zvezda i u vezi sa njima o vremenu setve i saĊenja. o stvaranju i ispitivanju kvaliteta i proveravanju zdravlja biljaka i njihove odbrane od gljivica i napada insekata. U mnogim zemljama biološko-dinamiĉka obrada nije moguća bez raspršivaĉa Ċubriva i komposta. apstrakcije. Vaţnu pomoć je pruţilo posmatranje dejstva preduzetih mera na zdravlje i plodnost domaćih ţivotinja kao i na kultivisane biljke na imanjima. prikljuĉnih mašina za setvu i ţetvu postalo je nešto što se podrazumeva. primenom uputstava o Ċubrenju i nezi usmerenim na razvoj zemljišta i celokupni ţivot biljaka u poljoprivredi. Klima. U voćarstvu je uz to potrebna cirkularna kosaĉica i kopaĉica. posle odrţavanja ovog kursa. to je osnova nekog poljoprivrednog dobra. upotreba traktora. a u baštovanstvu mašine za saĊenje i druge. reakcija ozdravljenja i otpornosti i sposobnosti razmnoţavanja postala je vidni pokazatelj za donošenje suda o pravilnosti preduzetih mera. Saznanja za unapreĊenje ţivota biljaka i ţivotinja su proširena paţljivim praćenjem kosmiĉkih ritmova. uopštavanja. U poslednjih nekoliko decenija. osnovani su i drugi istraţivaĉki instituti u vezi sa biološko-dinamiĉkom delatnošću u SAD. To je u saglasnosti sa napomenom Rudolfa Štajnera: „Poljoprivredno dobro je jedna individualnost i nikada jedno nije isto kao drugo. godine (devet meseci posle kobervickog kursa). Vaţne usluge za utvrĊivanje naroĉitog kvaliteta biodinamiĉkih proizvoda.1924. U toj saradnji imanja u razvoju i istraţivaĉke delatnosti u institutima. prvenstveno u istoĉnim pokrajinama Nemaĉke. razvio dr Pfajfer. dalji razvoj biološko-dinamiĉkog rada. s obzirom na konstituciju gazdinstava i njihove individualne teritorijalne uslove. na osnovu Štajnerovih uputstava.“ Pošto je Rudolf Štajner umro 30. Pre svega. iskusna poljoprivredna radna snaga bila je skoro neograniĉeno na raspolaganju. iz decenije u deceniju sve više rastao. koje karakteriše povećani ţivotni standard.. Tako se prilagoĊavanje mesnim i vremenskim prilikama pokazalo kao pretpostavka za uspešan rad u smislu smernica datih u Kobervicu. uz ekonomsko podnošljivu nadnicu. osobine zemljišta. Ĉim se kod zaštite biljaka prestalo sa upotrebom otrova i sredstava za trenutno otklanjanja šteta kod domaćih ţivotinja. nemaju nikakvu vrednost. stvorena je osnova za zdrav rast biljaka i proizvodnju biljnih namirnica najvišeg zdravstvenog kvaliteta. a najmanju vrednost imaju onda kad hoće da zahvate u praksu. 115 . bez prskalice za preparate. Tek takve svrsishodne mašine. U toku razvoja biološko-dinamiĉkog rada. Onima koji se interesuju za praktiĉno ostvarenje u Kobervicu datih smernica ili ţele da svoja gazdinstva vode prema biološko-dinamiĉkom naĉinu privreĊivanja. 1899-1961. godine. koja je postojala već 1924. moţe se savetovati. pruţila je metoda osetljive kristalizacije koju je. na osnovu iskustva. Znaĉaj ovog zadatka je.

vol. Bo D. po mogućnosti dobijaju savete i prisustvuju njihovim kursevima. Spisak centara i organizacija u razliĉitim zemljama. uvod u natĉulno saznanje sveta i odreĊenje ĉoveka Tajna nauka u osnovama Pored ovih treba skrenuti paţnju na sledeće radove: Gerbert Grohman: Biljke. mogu se dobiti kod (srpskog) izdavaĉa ove knjige. Knjige Rudolfa Štajnera koje mogu naroĉito doprineti razumevanju poljoprivrednog kursa su: Osnovne smernice jedne teorije saznanja Geteovog pogleda na svet Geteovi prirodno nauĉni spisi Teosofija. Volfgang Šauman: Uvod u biološko-dinamiĉku poljoprivredu (Herbert H. Bo D. I und II) Erenfrid Pfajfer: Plodnost zemlje (Ehrenfried Pfeiffer: Die Fruchtbarheit der Erde) Herbert Koepf. Eine Einführing) 116 . kao i obaveštenja. Koepf. I i II deo (Gerbert Grohmann: Die Pflanze. Pettersson. Peterson.zemljama zastupaju biološko-dinamiĉki rad i od njih nabavljaju ĉasopise. Wolfgang Schaumann: Bilogisch-Dinamische Landwirschaft. pa i uvodna literatura.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful