You are on page 1of 26

Citati iz opusa Dina-Arakis Frenka Herberta

Jednooko viđenje naše vaseljene govori nam da ne moramo predaleko tražiti probleme.
Takvi problemi se možda nikada neće pojaviti. Umesto toga, pozabavimo se vukom u
sopstvenom toru. Čopori koji napolju tumaraju možda čak ni ne postoje.

Ako verujete u određene reči, vi verujete u njihove skrivene sadržine. Kada verujete da je
nešto ispravno ili pogrešno, istinito ili lažno, vi verujete u pretpostavke u rečima koje
izražavaju te sadržine. Takve pretpostavke su obično pune rupa, ali ostaju najdragocenije
za ubeđenog

Naučićete metode integrisanog mišljenja kada završite sledeći korak u vašem mentalnom
vaspitanju. Reč je u gestalten funkciji koja će zastrti puteve podataka u vašoj svesti,
razlučujući zamršenosti i nagomilavanja priliva podataka od mentatskih tehnika indeks-
kataloga koje ste već usavršili. Vaš početni problem sastojaće se u razbijanju napetosti
koje nastaju od razilaznog skupa podataka, sitnica o posebnim predmetima. Budite
upozoreni. Bez mentatske sposobnosti integrisanja, mogli biste da zapadnete u Babelov
Problem, koji predstavlja obeležje koje dajemo sveprisustnim opasnostima postizanja
pogrešnih kombinacija od tačnih podataka.

Nema ni krivice ni nevinosti u vama. Sve u vezi sa tim je prošlost. Krivica mlati mrtve, a ja
nisam Gvozdeni Malj. Vi mnoštvo mrtvih ste samo ljudi koji su uradili određene stvari i
sećanja na te stvari osvetljavaju moju stazu.

Prirodno odabiranje bilo je opisano kao odabirno očuvanje u prirodnoj sredini onih koji će
imati potomstvo. Kada su, međutim, ljudska bića u pitanju, ovo je do krajnosti
ograničavajuća tačka gledanja. Spolno rasplođavanje teži eksperimentu i novini. To
izaziva mnoga pitanja, uključujući i ono prastaro da li je prirodna sredina odabirni činilac
tek prošto su se varijacije dogodile, ili sredina igra pred-selektivnu ulogu u određivanju
varijacija kojima pruža okrilje. Dina u stvari nije odgovorila na ova pitanja; ona je samo
iznela nova pitanja na koja će Leto i Sestrinstvo možda pokušati da odgovore tokom
sledećih pet stotina pokoljenja.

Mir zahteva rešenja, ali mi nikad ne postižemo živa rešenja; mi se samo upinjemo da ih
dostignemo. Utvrđena rešenja su, prema definiciji, mrtva rešenja. Nevolja sa mirom je u
tome što teži da kažnjava greške umesto da nagrađuje blistavost uma.

Postoje očigledni uticaji višeg reda u svakom planetarnom sistemu. Ovo se često pokazuje
prilikom uvođenja zemaljskih formi života na novootkrivene planete. U svim takvim
slučajevima, život u sličnim zonama razvija upečatljive sličnosti prilagodljive forme. Ova
forma označava mnogo više od spoljašnjeg oblika; ona pretpostavlja ustrojstvo
nadživljavanja i odanost takvih ustrojstava. Čovekova težnja za ovim međusobno zavisnim
redom i naše utočište unutar toga predstavljaju duboku nužnost. Ova težnja može,
međutim, da se izopači u nazadno, grčevito pribegavanje istovetnosti. Ovo se uvek
potvrđivalo kao smrtonosno za čitav sistem.

Ono što vi iz CHOAM-ovog upravništva izgleda niste sposobni da shvatite jeste da se u


trgovini retko nailazi na istinsku odanost. Kada ste poslednji put čuli da je neki činovnik
dao svoj život za kompaniju? Možda vaš nedostatak počiva u pogrešnoj pretpostavci da
možete da naređujete ljudima da misle i sarađuju. Ovo je bio nedostatak svih, od religija
do generalštabova kroz istoriju. Generalštabovi imaju dugu istoriju uništenja vlastitih
naroda. Što se religija tiče, preporučujem vam da ponovo pročitate Tomu Akvinskog. Kada
je o vama iz CHOAM-a reč, u kakvu besmislicu vi verujete! Ljudi moraju da žele da čine
stvari iz svojih najunutrašnjih pobuda. Ljudi, a ne trgovačke organizacije ili lanci vlasti, su
ono što čini da velike civilizacije dejstvuju. Svaka civilizacija zavisi od kvaliteta jedinki koje
proizvodi. Ako ljude preterano ustrojite, ako ih preopteritete zakonima, suzbijete njihovu
težnju za uzvišenošću - oni nisu u stanju da delaju i njihova civilizacija propada.

"Znamo da ne postoji ukupna suma dostižnog znanja; to je ostavljeno Bogu. Ali ono što
ljudi mogu da nauče, ljudi mogu da sadrže."

Granice opstanka određene su klimom, tim dugim nanošenjima promene koju jedno
pokoljenje može da propusti da primeti. A krajnosti klime su ono što postavlja obrazac.
Usamljena, ograničena ljudska bića mogu da zapaze klimatske oblasti, kolebanje godišnjih
vremenskih prilika i, ponekad, mogu da zapaze takve stvari kao na primer 'Ovo je
najhladnija godina koju znam'. Takve stvari su osetne. Ali ljudska bića su retko svesna
normalnog menjanja tokom dugog vremenskog perioda. A upravo kroz tu svesnost ljudska
bića uče kako da opstanu na bilo kojoj planeti. Ona moraju da upoznaju klimu.

Posle Slobodnjaka, svi planetolozi shvataju život kao izraze energije i tragaju za njenim
višim ravnima odnosa. Preko komadića, čestica i delića koji su prerasli u opšte
razumevanje, rasna mudrost Slobodnjaka preobrazila se u nove sigurne činjenice. Stvar
koju su Slobodnjaci posedovali kao narod, svaki narod može da ima. Potrebno im je samo
da razviju osećanje za energijske odnose. Potrebno im je samo da primete da energija
natapa obrasce stvari i prilagođava se tim obrascima.

Bilo koja staza koja sužava mogućnosti u budućnosti može da postane smrtnosna klopka.
Ljudska bića ne krče sebi put kroz lavirint; ona pretražuju širok horizont ispunjen
jedinstvenim prilikama. Sužavajuća tačka gledanja lavirinta može da privlači samo
stvorenja čiji su nosevi zagnjureni u pesak.

Crkva i Država, naučnički razum i vera, pojedinac i njegova zajednica, čak napredak i
tradicija - sve to može da bude pomireno u učenjima Muad'Diba. On nas je učio da ne
postoje nepomirljive suprotnosti osim u verovanjima ljudi. Bilo ko može da razgrne
koprenu Vremena. Možete da otkrijete budućnost u prošlosti ili u vlastitoj uobrazilji. Čineći
ovo, ponovo zadobijate svesnost svog unutarnjeg bića. Tada saznajete da je vaseljena
povezana celina a vi neodvojivi deo nje.

Dete koje odbija da putuje u očevom oklopu jeste simbol najdivnije čovekove sposobnosti.
'Ne moram da budem ono što je moj otac bio. Ne moram da se pokoravam pravilima
svoga oca pa čak ni da verujem u sve što je on verovao. Moja je snaga kao ljudskog bića
da mogu da vršim vlastiti izbor onog u šta ću da verujem i onog u šta neću da verujem,
onog što će biti i onog što neće biti.'

Postavka da se može pospešiti rad jednog celog sistema kroz napad na njegove svesne
elemente odaje opasno neznanje. Ovo je često bio neznabožački pristup onih koji sebe
nazivaju naučnicima i tehnolozima.

Ne postoji podvajanje između bogova i ljudi; oni se međusobno neraspletivo prepliću.


Svaka civilizacija mora da se bori sa silom nesvesnog koja je u stanju da zaustavi, izda ili
opozove gotovo svaku svesnu nameru zajednice.

Istina trpi od previše provera.

2
Razmišljam kakva li je radost biti živ i pitam se da li ću ikada uspeti da uhvatim koren u
ovom telu i da upoznam svoje pređašnje biće. Koren postoji. No, samo budućnost zna da li
će mi to ikada poći za rukom. U svakom slučaju, na raspolaganju mi stoje sve ljudske
moći. Svaki korak koji budem preduzeo vodi me ka tom cilju.

Bez obzira na to u kojoj meri civilizacije ljudi postaju egzotične, bez obzira na razvoj života
i društva, odnosno na složenost međudejstva mašina-čovek, uvek postoje intervali
samotne moći, kada put kojim ide čovečanstvo, pa čak i sama budućnost čovečanstva
zavise od srazmerno jednostavnih činova pojedinaca.

Uvojiti način izražavanja zakonodavstva nastao je iz potrebe da sami od sebe sakrijemo


nasilje koje smo namenili drugima. Između lišavanja čoveka jednog sata njegovog života i
lišavanja čoveka celog života postoji razlika jedino u stepenu. Izvršili ste nasilje nad njim,
utrošili njegovu energiju. Složeni eufemizmi mogu da pokriju vašu nameru da ubijete, ali
iza svake primene moći nad nekim drugim stoji krajnji postulat: 'Hranim se tvojom
energijom.'

Postoji gornja granica u primeni sile koju čak i najmoćniji moraju da poštuju kako ne bi
uništili sami sebe. Proceniti ovu granicu predstavlja vrhunsko umeće vladanja. Zloupotreba
moći je kobni greh. Zakon ne može da bude oruđe osvete, niti zaloga, ni sigurna tvrđava
protiv mučenika koje je stvorio. Ne može se ugroziti nijedno živo biće bez snošenja
posledica.

Iznad neke kritične tačke u okviru konačnog prostora sloboda se smanjuje sa povećanjem
brojnosti. To važi kako za ljude u konačnom prostoru nekog planetnog ekosistema, tako i
za molekule gasa u zatvorenom sudu. Kada su ljudi u pitanju, nije važno koliko njih može
da opstane u sklopu sistema, već koja vrsta postojanja čeka preživele.

Sve religije imaju bar jednu zajedničku zapovest: 'Nemoj unakaraditi dušu.'

Iz dana u dan susretali smo se sa užasnom nestalnošću svih ljudskih stvari, ali smo ipak
dopustili da nam religije postanu krute i sputane, prilagođene i ugnjetačke. Koja je to
senka što stoji na putu Božanske Zapovesti? To je upozorenje da institucije traju, da
simboli i dalje postoje, iako im je značenje izgubljeno, da ne postoji zbir dostižnog znanja.'

Ako neko dete, neka nevična osoba, neka neupućena osoba ili neka duhovno obolela
osoba izazove neku nepriliku, onda je to greška vlasti što nije predvidela i sprečila tu
nepriliku.

Blagost je početak okrutnosti.

Međutim, od vitalne je važnosti za razumevanje Muad'Dibovog religijskog uticaja da se


nikada ne izgubi iz vida jedna činjenica: Slobodnjaci su bili pustinjski narod, čiji su svi preci
bili priviknuti na nepogodnu životnu sredinu. Mistika lako hvata korena kada se nalaziš u
situaciji da svake sekunde savlađuješ neprijateljske uslove. 'Ovde si; dakle...'

Duboko u ljudskoj podsvesti postoji nezajažljiva potreba za logično smišljanim svetom. Ali
pravi svet je uvek za jedan korak s one strane logike.

U svim stvarima postoji ustrojstvo koje predstavlja deo naše vaseljene. Ono je simetrično,
otmeno i ljupko - a ta svojstva uvek ćete naći u onome što pravi umetnik dočarava. Ono se

3
može pronaći u prelazu godišnjih doba, u načinu na koji pesak vijuga grebenom, grananju
kreozotskog grma ili rasporedu njegovog lišća. Mi pokušavamo da oponašamo ta
ustrojstva u našim životima i u našem društvu, tragajući za ritmovima, igrama, oblicima koji
oraspoložuju. Pa ipak, moguće je videti opasnost u iznalaženju krajnjeg savršenstva.
Jasno je da krajnje ustrojstvo sadrži i krajnju statičnost. U jednom takvom savršenstvu
stvari se kreću ka smrti.

Ne može se izbeći uzajamno dejstvo politike i ortodoksne religije. Ova borba za moć
prožima obuku, obrazovanje i disciplinovanje ortodoksne zajednice. Zbog tog pritiska vođe
takve zajednice nužno moraju da se suoče s ovim krajnjim unutrašnjim pitanjem: podleći
potpunom oportunizmu, kao ceni održavanja svoje vladavine ili rizikovati vlastito žrtvovanje
u korist ortodoksne etike.

Kada su zakon i dužnost jedno, kada ih objedinjuje religija, onda nikada ne možeš u punoj
meri postati svestan sebe. Uvek si za nijansu manje od potpune ličnosti.

Koliko puta čovek obuzet besom poriče ono što mu zdrav razum govori.

Osoba koja uzima banalno i obično, i osvetljava ih na nov način, može da užasne. Mi ne
želimo da se naše ideje menjaju. Osećamo se ugroženim zbog takvih zahteva. "Već znam
koje su stvari značajne!" velimo. A onda dođe onaj koji menja i odbaci naše stare ideje.

Vlade podižu utvrđenja iza kojih mali umovi stvaraju satrapije. Opasno stanje stvari u
najboljim vremenima katastrofalno je za vreme kriza.

Težimo da postanemo nalik na najgore u onima kojima se suprotstavljamo.

Ne možete poznavati istoriju ako ne znate kako se sa svojim strujama kreću vode.
Svakom vođi potreban je neko sa strane da bi ga podržavao u vođstvu. Evo, razmotrite
moju karijeru: bio sam i vođa i taj sa strane. Nemojte misliti da sam stvorio samo crkvu-
državu. To je bila moja uloga kao vođe i u tome sam podržavao istorijske modele.
Varvarska umetnost mog doba osvetljava me kao nekog sa strane. Omiljena pisana
umetnost: epska. Popularni dramski ideal: junaštvo. Plesovi: divlje neobuzdani. Dakle, sve
sami podsticaji sa ciljem da ljudi osete šta im oduzimam. A šta sam im oduzeo? Pravo da
biraju svoju ulogu u istoriji.

Ne možete sa samo jednom žicom da rukujete marionetom.

Ograničite sebe na posmatranje i uvek ćete ispustiti suštinu sopstvenog života. Stav o
ovom pitanju bio bi sledeći: živite najbolje što možete. Život je igra čija pravila učite ako
uskočite u nju i igrate je svim svojim snagama. Inače, bićete izbačeni iz ravnoteže, stalno
iznenađivani promenama igre. Ne-igrači često cmizdre i žale se da ih sreća redovno
mimoilazi. Oni odbijaju da shvate da bi sami mogli da stvore ponešto od vlastite sreće.

Sve vlade suočene su sa jednim problemom koji se uvek iznova vraća: vlast privlači
patološke osobe. Nije tačno da vlast podmićuje; ona poseduje magnetsku moć za
podmitljive. Takvi ljudi imaju sklonost da postanu opijeni nasiljem, stanjem kome se veoma
brzo i potpuno predaju.

Pisanje istorije je uglavnom proces odvraćanja pažnje. Većina istorijskih spisa skreće
pažnju sa tajnih uticaja u pozadini velikih događaja.

4
Podmićivanje ima bezbroj lica.

Obrazovanost nije nikakva zamena za inteligenciju. Taj neuhvatljivi kvalitet samo se


delimično daje odrediti kao sposobnost rešavanja zagonetki. Definiciju uobličujete
stvaranjem novih zagonetki, koje samo odražavaju ono o čemu vas naša čula
obaveštavaju.

Mnoge stvari koje prirodno radimo postaju nam teške tek kada pokušamo da ih učinimo
predmetom intelektualnog poimanja. Moguće je toliko mnogo saznati o nekom predmetu, a
da čovek pri tom ostane potpuna neznalica.

Religija (ugledanje deteta na odrasle) učauruje mitologije prošlosti: nagađanja, skrivene


pretpostavke o istini u vaseljeni, izjave date u težnji za ličnom moći; sve to pomešano sa
delićima prosvetljenja. I uvek je tu jedna neizgovorena zapovest: ne sumnjaj! Ipak, svakog
dana kršimo tu zapovest uprežući ljudsku uobrazilju do granica naših najdubljih
stvaralačkih sposobnosti.

Pokazuje se da zakoni koji zabranjuju u stvari jačaju ono što teže da zabrane. To je ona
tanana tačka na kojoj su sve zakonite profesije u istoriji zasnivale bezbednost svog
poslovanja.

Mi ne podučavamo istoriji: mi samo ponovo oživljavamo iskustvo. Sledimo lanac posledica


- tragove divljih zveri u šumi. Pogledajte samo pozadinu naših reči i naći ćete širok opseg
društvenog ponašanja koje nijedan istoričar nikad nije ni dotaknuo.

Sve države su apstrakcije.

Da bi valjano upoznao neku stvar spoznaj njene granice. Tek kada se pređe rub njene
trpeljivosti pokazaće joj se prava priroda (Amtalov zakon). Ako ti je život u opasnosti ne
oslanjaj se isključivo na teoriju.

Unapred pripremljeno razumevanje često čini klecav odgovor i najopasniji oblik


razumevanja. Ono navlači treperavu neprozirnu koprenu preko vaše sposobnosti učenja.
Sudske preteče zakonodavstva funkcionisale su na taj način, pretrpavajući vašu stazu
ćorsokacima. Budite oprezni. Ništa ne podrazumevajte. Svako razumevanje samo je
privremene vrednosti.

Vreme se ne broji. Treba samo gledati ukrug i to postaje očigledno.

Iščupaj svoja pitanja zajedno sa korenom iz njihovog tla i videćeš kako se to korenje
koprca. Još pitanja!

Dajte mi svaki put sud uravnoteženih umova umesto zakona. Kodovi i priručnici tvore
šablonska ponašanja. A sva šablonska ponašanja ostaju nepodložna sumnji, dobijajući na
destruktivnosti.

Prisustvujemo jednoj fazi večnosti koja prolazi. Važne stvari se događaju, ali ih pojedini
ljudi nikada ne primete. Iskrsavaju neočekivani događaji. Vi niste prisutni u epizodama.
Zavisite od izreštaja. A ljudi zatvaraju svoje umove. Kakva korist od izveštaja? Istorija
prikazana u vestima? Probrana još na redakcijskom sastanku, skraćena i pročišćena
predrasudama? Izveštaji koji su vam potrebni retko potiču od onih koji prave istoriju.

5
Dnevnici, memoari i autobiografije predstavljaju subjektivne oblike posebnih zahteva.
Arhive su pretrpane takvom sumnjivom robom.

(Grbavac ne vidi vlastitu grbu. - Narodna poslovica.) Komentar Bene Geserita: grbu može
videti pomoću ogledala, ali ogledala mu mogu pokazati i celo biće.

Religiju treba prihvatiti kao izvor energije. Ona se može usmeravati prema našim
potrebama, ali samo unutar granica koje otkriva iskustvo. Ovo je tajno značenje slobodne
volje.

Tragajući za slobodom - postaješ zarobljenik svojih želja. Tragajući za disciplinom -


pronaći ćeš svoju slobodu.

Delotvorni izbori uvek proishode iz lanca informativnih grešaka. Na taj način inteligencija
prihvata netačnosli. A kada put do apsolutnih (tačnih) izbora nije poznat, inteligencija sa
ograničenim podacima ulazi u rizik u jednoj areni u kojoj pogreške ne samo da su moguće
već su i neophodne.

Konačno, sve stvari su poznate zato što čovek želi da veruje da ih poznaje.

Rat? Uvek postoji želja za životnim prostorom koja će mu poslužiti kao motiv.

Ne treba žuriti sa obelodanjivanjem presude. Skrivena presuda je često mnogo moćnija. U


stanju je da vodi reakcije čiji se efekat oseti tek kada postane kasno da se priguši.

Posmatrano iz jednog ugla, vaseljena predstavlja braunijansko kretanje: nema ničeg što bi
se moglo predvideti na osnovnom nivou.

Kada odlučiš da sudbinu uzmeš u svoje ruke, to je trenutak kada možeš biti slomljen. Budi
oprezan. Dozvoli iznenađenje. Kada god stvaramo uvek se na delu javljaju i druge sile.

Tajna života nije problem koji treba rešiti, već stvarnost koju valja iskusiti.

Verovatno ne postoji užasniji trenutak prosvetljenja od onoga kada otkrijete da vam je otac
samo čovek - sazdan kao i svi ostali ljudi od krvi i mesa.

Veličajnost je prolazno iskustvo. Nikada nije konzistentna. Delimično zavisi od


mitotvoračke uobrazilje čovečanstva. Osoba koja iskusi veličajnost mora da ima osećanje
za mit u kome se nalazi. Mora da odražava ono što je projektovano u nju. Takođe mora da
raspolaže sjajnim osećajem za podrugljivost. Upravo mu ovo omogućuje da se otrgne
verovanju u vlastitu izuzetnost. Ironičnost mu jedina dopušta da se kreće u samom sebi.
Bez toga svojstva, čak će i kratkotrajna i slučajna veličajnost uništiti čoveka.

Trebalo bi da postoji nauka o nedaćama. Ljudima su potrebna teška vremena i


ugnjetavanje da bi razvili svoje psihičke mišiće.

Ili ćemo da napustimo dugo poštovanu teoriju relativiteta, ili ćemo da prestanemo da
verujemo da smo u stanju da uzmemo učešća u neprekidnom, tačnom predskazivanju
budućnosti. Zaista, znanje budućnosti pokreće sijaset pitanja na koja se ne može
odgovoriti u svetlu uobičajenih pretpostavki, osim ako se prvo ne zamisli jedan posmatrač
izvan vremena i, drugo, poništi svekoliko kretanje. Ako prihvatite teoriju relativiteta, nije
teško dokazati da vreme i posmatrač moraju da stoje u povezanosti ili će dolaziti do

6
netačnosti. Po tome bi se reklo da je nemoguće uzeti učešća u tačnom predskazivanju
budućnosti. Kako, onda, da objasnimo neprekidna traganja uglednih naučnika za ovim
vizionarskim ciljem? Kako, onda, da objasnimo Muad'Diba?

Ovo su obmane popularne istorije koje uspešna religija mora da potpomaže: zao čovek
nikada ne uspeva; samo hrabar zaslužuje sreću; poštenje je najbolje vladanje; dela govore
glasnije od reči; vrlina uvek pobeđuje; dobro delo je samo po sebi nagrada; svako rđavo
ljudsko biće se može preobratiti; religijski talismani štite od demonskog posedovanja;
samo žene razumeju prastare misterije; bogataši su osuđeni na nesreću...

Složeno ljudsko biće može da postane primitivno. To, u stvari, znači da se čovekov način
života menja. Stare vrednosti se menjaju, vezuju se za prirodni okvir sa njegovim biljnim i
životinjskim svetom. Ovo novo postojanje zahteva upotrebljivo znanje te mnogostrukosti
kao i isprepletanost povezanih događaja koje nazivamo prirodom. To iziskuje meru
uvažavanja ustrajnih sila koje deluju u ovakvim prirodnim sistemima. Kada ljudsko biće
stekne ovo upotrebljivo znanje i uvažavanje, tada se to zove 'biti primitivan'. Obrnut slučaj
je, naravno, podjednako istinit: primitivan može da postane izveštačen, ali ne bez
pristajanja na strahovita psihološka oštećenja.

Svirepost kao takvu prepoznaju istom merom žrtva i zločinac, kao i svi oni koji je dožive u
bilo kojoj situaciji. Za svirepost ne postoji opravdanje ili olakšavajuća okolnost. Svirepost
nikada ne uravnotežava ili ispravlja greške prošlosti. Svirepost jednostavno naoružava
budućnost za još više svireposti. Ona je, po sebi, samopokretačka - varvarski oblik
incesta. Ko god počini svirepost, takođe čini buduće svireposti koje će se iz njegove roditi.

Život pojedinog ljudskog bića, kao i život jedne porodice ili celog naroda produžava da
postoji kao pamćenje. Moj narod mora da sagleda ovo kao deo procesa svog sazrevanja.
Oni su narod u smislu organizma i u ovom postojanom pamćenju, oni nagomilavaju sve
više iskustava u podsvesni rezervoar. Ljudski rod se nada da će potražiti ovu građu ako to
bude potrebno za menjanje vaseljene. Ali mnogo toga što je uskladišteno može biti
izgubljeno u onoj nepredvidljivoj igri slučaja koju nazivamo 'sudbinom'. Mnogo toga može
da se utelotvori u evolucione odnose i stoga može da ne bude procenjeno i uključeno u
delovanja od strane bivajućih promena spoljašnjih uslova života koje ostavljaju traga na
živoj jedinki. Ljudski rod može da zaboravi! U tome je posebna vrednost Kvizac Haderaha
na koju Bene Geserit nikad nije pomišljao: Kvizac Haderah ne može da zaboravi.

Slobodnjak umire kada je suviše dugo odvojen od pustinje; mi to zovemo 'pustinjska


bolest'.

Pretpostavka da ljudska bića bivstvuju u jednom promenjivom svetu, shvaćena kao


dejstvujući nauk, zahteva da intelekt postane potpuno svestan uravnotežavajući
instrument. Ali intelekt nije u stanju ovako da deluje bez uključenja celokupnog organizma.
Jedan takav organizam može se prepoznati po svom vatrenom pokretačkom ponašanju.
Isto je tako sa društvom posmatranim kao organizam. No, tu se susrećemo sa jednom
starom ustrajnošću. Društva se pokreću podstrekivana starim, nazadnim pobudama. Ona
traže nepromenjivost. Svaki pokušaj isticanja promenjjivosti sveta rađa primere
odbacivanja, strah, srdžbu i očajanje. Kako, onda, objašnjavamo prihvatanje predviđanja?
Jednostavno: saopštavalac proročanskih vizija, budući da govori o jednom apsolutnom
(nepromenjivom) ostvarenju, može da naiđe na radostan pozdrav čovečanstva čak i kada
proriče najužasnije događaje.

7
Dobra vlada nikad se ne oslanja na zakone, već na lične kvalitete onih koji vladaju.
Mašinerija vlasti uvek je potčinjena volji onih koji upravljaju tom mašinerijom.
Najvažniji element vladavine je, stoga, metod izabiranja vođa.

Ovo je zabluda o moći: ona, najposle, postiže nameru jedino u apsolutnom, ograničenom
svetu. Ali osnovna poruka koju nam daje naš relativistički svet jeste da se stvari menjaju.
Bilo kakva moć mora kad-tad da susretne veću moć. Pol Muad'Dib je ovoj pouci naučio
Sardaukare na Ravnicama Arakena. Njegovi potomci će tek morati sami da nauče ovu
lekciju.

Kada sam slabiji od tebe, tražim od tebe slobodu jer je to u skladu sa tvojim principom;
kada sam jači od tebe, oduzimam ti slobodu jer je to u skladu sa mojim principom.

Vaseljena je upravo tamo; to je jedini način na koji Fedajkin može da je posmatra i da


ostane godpodar svojih čula. Vaseljena niti preti niti obećava. Ona sadrži stvari koje su
izvan naše vlasti: pad meteora, erupciju začinskog mehura, starenje i umiranje. To su
stvarnosti ove vaseljene koje se moraju sagledati bez obzira na to šta vi osećali prema
njima. Takve stvarnosti ne možete izbeći rečima. One će vas se dokopati na svoj nem
način i tada, tada ćete razumeti šta se misli pod 'život i smrt'. Razumevši ovo bićete
ispunjeni radošću.

Vladavine, ukoliko istrajavaju, obavezno sve više naginju ka aristokratskim oblicima. Nije
poznato da je i jedna vladavina u istoriji izbegla ovaj obrazac. A sa razumevanjem
aristokratije, vladavina je sve više sklona da deluje isključivo u interesu vladajuće klase -
bilo da je ta klasa nasleđeno kraljevstvo, oligarhija, finansijsko carstvo ili učvršćena
birokratija.

U svim važnijim društvenim snagama naći ćete jednu utemeljenu težnju za sticanjem i
održavanjem vlasti putem upotrebe reči. Od vrača preko sveštenika do birokrate uvek je
reč o istoj stvari. Podvlašćeno stanovništvo mora da bude uslovljeno da prihvata reči vlasti
kao činjenice, da brka sistem simbola sa pojavnom vaseljenom. Zaradi očuvanja jednog
ovakvog ustrojstva vlasti, određeni simboli se drže van domašaja običnog razumevanja -
simboli kao što su oni koji se odnose na ekonomsko rukovođenje ili oni koji određuju
lokalno tumačenje duševnog zdravlja. Tajnost simbola u ovom obliku vodi do razvijanja
više razbacanih pod-jezika, i svaki od njih doznačava da njegovi korisnici nagomilavaju
neki vid vlasti. Sa ovim uvidom u proces stvaranja vlasti, naše Carske Snage Bezbednosti
moraju uvek da budu na oprezu kada je reč o pojavljivanju pod-jezika.

Pojavljuju se skorojevići koji jašu ka moći, na leđima pređašnjih režima.

Pobude koje se temelje na pojmu hidrauličnog despotizma. Kao što znate, hidraulični
despotizam moguć je jedino onda kada je jedna srazmerno mala i centralizovana sila u
stanju da kontroliše neku tvar ili uslove od kojih život uopšte u potpunosti zavisi. Pojam
hidrauličnog despotizma nastao je u trenutku kada je obimni priliv voda za navodnjavanje
do te mere povećao lokalnu ljudsku populaciju da je zbog velike potražnje došlo do
potpune zavisnosti. Kada bi se dotok vode prekinuo ljudi su umirali u velikom broju.
Ova pojava ponavljala se mnogo puta u ljudskoj istoriji, ne samo s vodom i plodovima
obradive zemlje već i sa ugljovodoničnim gorivima kao što su nafta i ugalj koji su bili
kontrolisani putem cevovoda i drugih mreža za distribuciju. Svojevremeno se električna
energija prenosila jedino složenim lavirintima vodova rasprostrtih po površini tla. Čak je i
taj izvor energije bio korišćen kao temelj hidrauličnog despotizma. Časna majka Sjaksa
stoga pretpostavlja da gospodar Leto vodi Carstvo ka još većoj zavisnosti od melanža.

8
Valja zapaziti da se proces starenja može nazvati bolešću za koju melanž predstavlja
posebno sredstvo lečenja, mada ne i izlečenja. Časna majka Sjaksa pretpostavlja da
gospodar Leto može otići tako daleko da uvede neku novu bolest, koja se može izlečiti
jedino melanžom. Mada ovo može izgledati nategnuto, takva se mogućnost ne bi smela
olako odbaciti. I čudnije stvari su se dešavale; ne bi, pri tom, bilo uputno prenebregnuti
ulogu koju je, na primer, sifilis imao u ranoj istoriji čovečanstva.

Izdvojio sam unutar sebe iskustvo grada i pažljivo ga ispitao. Zamisao me opčinjava.
Obrazovanje jedne biološke zajednice lišeno dejstvujuće potporne društvene zajednice
vodi u rasulo. Čitavi svetovi postajali su zasebne biološke zajednice bez međuzavisnog
društvenog ustrojstva, a to je uvek vodilo u propast. U uslovima prenaseljenosti ove pojave
postaju dramatično poučne. Geto je poguban. Psihički stresovi prenaseljenosti stvaraju
pritiske koji silovito izbijaju na površinu. Grad je pokušaj da se ove sile obuzdaju. Društveni
oblici kojima gradovi izvode takav pokušaj vredni su proučavanja. Treba imati u vidu da
postoji određena zlovolja u pogledu ustrojavanja bilo kakvog društvenog poretka. To je
bitka za postojanje jednog veštačkog bića. Despotizam i ropstvo preteći se nadnose.
Dolazi do mnogih nepravdi i stoga se pojavljuje potreba za zakonima. Zakon razvija
vlastito ustrojstvo moći, stvarajući nove i nove nepravde. Takva trauma može se isceliti
saradnjom a ne sukobljavanjem. Iscelitelj se poznaje po spremnosti da pozove na
saradnju.

Grabljivica nikada ne mrzi svoj plen. "Ubijam, ali ne mrzim. Plen utoljava glad. Plen je
dobar."

Neprijatelji te osnažuju. Saveznici oslabljuju.

Ako niste čuli žalostive vapaje ranjenih i umirućih, ne znate šta je to rat.

Dankanima je uvek čudno što biram žene za borbene snage, ali moje Ribogovornice su
privremena vojska u svakom pogledu. Iako mogu biti silovite i opake, žene su potpuno
drugačije od muškaraca kada je reč o predanosti borbi. Kolevka postanja čini ih konačno
predodređenima da se zaštitnički ponašaju prema životu. Pokazale su se kao najbolji
čuvari Zlatne Staze. U obuci koju pripremam za njih naročito ističem to svojstvo. Izvesno
vreme oslobođene su običnih poslova. Priznam im poseban udeo, koga mogu da se sa
zadovoljstvom sećaju do kraja života. Stasavaju u društvu svojih sestara, u pripremama za
mnogo značajnije događaje. Ono što delite u takvom društvu uvek vas priprema za mnogo
važnije stvari.Izmaglica nostalgije prekriva im dane provedene među sestrama,
pretvarajući te dane u nešto drugo nego što su odista bili. To je način na koji današnjica
menja istoriju. Svi savremenici ne pripadaju istom vremenu. Prošlost se stalno menja - ali
retki su oni koji to shvataju.

Nije vam palo na pamet da su se vaši preci upirali da prežive i da sam taj čin ponekad
podrazumeva donošenje divljačkih odluka, uvek svojstvenu primitivnu okrutnost koju
civilizovano čovečanstvo teži da po svaku cenu potisne. Koju cenu ćete platiti da se u
tome uspe? Da li ćete pristati da i sami nestanete?

"Da. On kaže da su sve vojske sastavljene isključivo od muškaraca bile oduvek suviše
opasne po svoje civilne gospodare."

"Poznat mi je razlog. Ali, po njemu, vojska muškaraca predstavljala je ostatak zaštitne


funkcije koja je dodeljivana muškarcima koji u praistorijskoj hordi nisu bili predviđeni za

9
razmnožavanje. Kaže da je posredi neobično postojana činjenica da su uvek stariji
muškarci slali mlađe u vojsku."

"Gospodar Leto kaže da se muška vojska, kada ne bi bilo spoljnjeg neprijatelja, uvek
okretala protiv vlastitog naroda. Uvek."

"Oh, da. On kaže i da je u muškoj vojsci veoma izražena težnja ka homoseksualnosti."

"Ohh, on kaže da muška vojska, kada se oslobodi mladalačkih homoseksualnih stega,


postaje izrazito nasilnički nastrojena. Silovanje je često pogubno, i to onda nije ponašanje
koje ide u prilog opstanku."

Ajdaho se nagnuo prema njemu. "Reci mi onda, Atreide, u čemu su to žene bolji vojnici od
muškaraca?"
"Lakše sazrevaju."
Ajdaho zbunjeno zatrese glavom.
"One fizički prisilno prelaze iz mladosti u zrelost", reče Moneo. "Kao što gospodar
Leto kaže, 'Nosi u sebi bebu devet meseci i to će te promeniti'."

Ženska sklonost ka deljenju potiče iz porodičnog deljenja - brige o mladima, sakupljanja i


pripremanja hrane, podele radosti, ljubavi i tuge. Žene su prve počele da oplakuju mrtve.
Isto su tako u početku držale monopol nad religijom, da bi im bio otet kada je njena
društvena moć postala prejaka. Žene su bile prvi istraživači medicine, kao i njeni praktičari.
Nikada nije postojala neka jasna ravnoteža među polovima zbog toga što moć ide uz
određene uloge, kao što je to zasigurno slučaj sa znanjem.

Neprekidno ratovanje izbacuje na površinu posebne društvene uslove koji su bili slični u
svim razdobljima. Ljudi su u takvim vremenima uvek na oprezu kako bi bili spremni da
odgovore na napade. Takva je apsolutna vladavina autokrata. Sve nove stvari postaju
opasne granične oblasti - nove planete, nove ekonomske oblasti za iskorišćavanje, nove
zamisli ili novi uređaji, posetioci - sve je sumnjivo. Feudalizam hvata čvrsto uporište,
ponekad prerušen u politbiro ili neko slično ustrojstvo, ali uvek je prisutan. Nasledno
preuzimanje vlasti prati liniju moći. Krv moćnih preovlađuje. Vice-namesnici neba ili njima
odgovarajući dele zemaljska dobra, znajući pri tom da moraju nadgledati nasleđivanje ili
dopustiti da im se moć lagano otopi. Razumete li sada Letov mir?
"Religija neizostavno vodi do retoričkog despotizma", reče zamišljeno Leto. "Pre Bene
Geserita najbolji u tome bili su Jezuiti."

"To vodi do proročanstva koje samo sebe ispunjava, kao i do opravdanja najrazličitijih
zala", reče Leto.

"Retorički despotizam uvek rado pribegava hotimičnom izvrtanju značenja, kako bi


diskreditovao opoziciju", nastavi Leto.

"Jezuiti su to nazvali 'obezbeđenjem osnova moći'. Ali to vodi pravo u licemerje, koje se
uvek raspoznaje po raskoraku između akcije i objašnjenja. To dvoje se nikada ne slažu."

"U senci svake religije vreba Torkemada", reče Leto. "Nikada nisi sreo to ime. Znam to, jer
sam ga izbrisao iz svih zapisa."
"A zašto to, gospodaru?"
"Predstavljao je oličenje zla. Ljude koji se nisu slagali s njim pretvarao je u žive buktinje."

10
Bogovi ne snose odgovornost ni za šta drugo sem za postanje. Bogovi sve prihvataju, i na
taj način ne prihvataju ništa. Bogovi moraju biti prepoznatljivi, a da ipak ostanu nepoznati.
Bogovima nije potreban duhovni svet. Moji duhovi prebivaju u meni i odazivaju se i na
moje najtiše pozive. Podeliću s vama, jer mi se tako hoće, ono što sam naučio o njima i
kroz njih. Oni su moja istina.

Čuvajte se te istine, nežne sestre. Mada mnogi tragaju za njom, istina može biti opasna po
onoga ko je traži. Mnogo je lakše pronaći i poverovati u mitove i umirujuće laži. Ako
pronađete istinu, čak i neku privremenu, ona može zahtevati da preduzmete bolne
promene. Sakrijte svoje istine među reči. Tada će vas štititi njihova prirodna dvoznačnost.
Mnogo je lakše prihvatiti reč nego oštre delfske ubode nagoveštaja bez reči. Pomoću reči
možete u horu uzviknuti:

Iz tog mnoštva sećanja u koja mogu po volji posegnuti, pomaljaju se ustrojstva. Nalikuju
na neki drugi jezik koji jasno sagledavam. Signali društvene uzbune koji društva nagone
da zauzimaju odbrambeno-napadačke stavove za mene su poput reči koje se uzvikuju.
Kao narod, suprotstavljate se pretnjama upućenim nevinima i opasnosti u kojoj bi se našla
bespomoćna mladež. Neobjašnjeni zvuci, vizije i mirisi izazivaju u vama nakostrešenost za
koju ste mislili da vam više nije svojstvena. Kada dođe do uzbune pribegavate svom
maternjem jeziku, jer su vam svi drugi suvisli zvuci tuđi. Tražite prihvatljivu odeću, jer je
tuđa nošnja preteća. To je sistem povratne sprege na najprimitivnijem nivou. Vaše ćelije
se sećaju.

"Oni veruju da, rizikujući život, plaćaju cenu dovoljnu za svako nasilničko ponašanje prema
neprijateljima koje sami izaberu. Oni su osvajački nastrojeni. Nunepi ne priznaje
odgovornost ni za šta što je učinjeno protiv tuđina."

"Vojne misionarske religije mogu se oslanjati na tu iluziju o 'ponosnoj prošlosti', ali samo
nekolicina shvata u čemu se sastoji opasnost po čovečanstvo - to lažno osećanje da si
oslobođen odgovornosti za vlastite postupke."

"Pripadništvo zaveri, kao i vojsci, oslobađa ljude osećanja lične odgovornosti."

"Ne razumem te, gospodaru."


"To je početak saznanja - otkriće nečega što ne razumemo."

Na safarijima kroz sećanja predaka naučim mnogo toga. Ustrojstva, ahhh, ustrojstva.
Najviše muke mi zadaju zadrti liberali. Nemam poverenja u krajnosti. Zagrebi liberala i
otkrićeš kabinetskog aristokratu. To je istina! Liberalne vlade uvek prerastu u aristokratiju.
Birokratije izdaju prave namere ljudi koji stvaraju takve vlade. Ispravni u početku, ovi mali
ljudi što obrazuju vlade koje su obećale da će izjednačiti društvene terete iznenada se
nađu u rukama birokratske aristokratije. Normalno je da sve birokratije slede ovo
ustrojstvo, ali pravo je licemerje pronaći ovo čak i pod komunizovanim barjakom. Ahhh,
dobro, ako me ustrojstva ičemu uče, uče me onda da se i sama ponavljaju. Moja
ugnjetavanja, ukupno uzev, nisu ništa gora od ostalih, a ja, bar, dajem novi nauk.

Poznato mi je duboko ustrojstvo koje ljudi poriču rečima čak i onda kad ga delanjem
potvrđuju. Kažu da tragaju za sigurnošću i spokojem, stvaraju seme meteža i nasilja. Ako i
nađu svoju spokojnu sigurnost, i dalje se migolje u njoj. Postaje im dosadna. Pogledajte ih
sada. Pogledajte šta rade dok beležim ove reči. Ha! Pružam im bezbrojne eone
nametnutog spokojstva koje se nastavlja i nastavlja uprkos njihovim naporima da pobegnu
u haos. Verujte mi, sećanje na Letov mir živeće s njima zauvek. Tragaće od tada za

11
svojom spokojnom sigurnošću samo krajnje oprezno, izvršivši prethodno najpomnije
pripreme.

Religija potiskuje radoznalost.

"Ako neprijatelja nema, treba ga izmisliti. Vojna sila koja nema spoljašnjeg protivnika uvek
se okreće protiv vlastitih ljudi."

"Ljudi ne žele rat!"


"Žele haos. Rat je najdostupniji oblik haosa."

"Muškarci su skloni oštrim podelama na klase. Oni stvaraju slojevita društva. Slojevito
društvo predstavlja konačni poziv na nasilje. Ono se ne raspada. Ono eksplodira."

Kod žena je zajednička stvar njihov pol, stvar koja je iznad klase i kaste. Zato dozvoljavam
svojim ženama da drže uzde."

"Govorim na osnovu dugotrajnog promatranja, koje mi kaže da je miroljubiv stav - stav


poraženog. To je stav žrtve. Žrtve izazivaju agresivnost."

"Nijedna vojska, bilo da je muška ili ženska, ne jemči mir. U tvom Carstvu ne vlada mir! Ti
samo..."

Mir podstiče agresivnost.

"Na jednom mestu rasipam energije i usmeravam ih ka nekom drugom mestu. Ono što ne
možeš nadgledati, iskorišćavaš."

"Silovanje je strano ženama, Dankane. Tražio si razlike u ponašanju koje proishode iz


seksa."

"Ne menjam je. Silovanje je tokom osvajačkih pohoda uvek predstavljalo način isplate
muške vojske. Muškarci nisu morali da se liše ni jedne mladalačke maštarije prilikom čina
silovanja."

Izdvojio sam unutar sebe iskustvo grada i pažljivo ga ispitao. Zamisao me opčinjava.
Obrazovanje jedne biološke zajednice lišeno dejstvujuće potporne društvene zajednice
vodi u rasulo. Čitavi svetovi postajali su zasebne biološke zajednice bez međuzavisnog
društvenog ustrojstva, a to je uvek vodilo u propast. U uslovima prenaseljenosti ove pojave
postaju dramatično poučne. Geto je poguban. Psihički stresovi prenaseljenosti stvaraju
pritiske koji silovito izbijaju na površinu. Grad je pokušaj da se ove sile obuzdaju. Društveni
oblici kojima gradovi izvode takav pokušaj vredni su proučavanja. Treba imati u vidu da
postoji određena zlovolja u pogledu ustrojavanja bilo kakvog društvenog poretka. To je
bitka za postojanje jednog veštačkog bića. Despotizam i ropstvo preteći se nadnose.
Dolazi do mnogih nepravdi i stoga se pojavljuje potreba za zakonima. Zakon razvija
vlastito ustrojstvo moći, stvarajući nove i nove nepravde. Takva trauma može se isceliti
saradnjom a ne sukobljavanjem. Iscelitelj se poznaje po spremnosti da pozove na
saradnju.

"Telo raste, ali duša ne raste", reče on.


"Duša?"

12
"Ta mislena svest koja nam govori kako bismo mogli da postanemo veoma živi. Ti to,
Hvi, dobro znaš. To je ono osećanje koje ti govori kako da budeš dosledna sebi."

"Neko želi da sedi na obali reke i svaki dan peca, je li tako?" upita on. "Odlično. To je taj
život. Ti želiš da odjedriš preko mora i posetiš strance? Sjajno. Šta tu ima još da se doda?"
"Putovanje svemirom?" upita ona sa prkosom u glasu. Otvorila je oči.
"Uočila si da Esnaf i ja to ne dozvoljavamo."
"Vi to ne dozvoljavate."
"Istina je. Ukoliko bi Esnaf otkazao poslušnost ne bi dobio začin."
"A zadržavanje ljudi na površini matične planete onemogućava ih da čine smutnju."
"Čini i nešto značajnije od toga. Ispunjava ih čežnjom za putovanjem. Stvara potrebu
za preduzimanjem dalekih putovanja i viđenjem neobičnih stvari. Na kraju ispada da
putovanje znači slobodu."
"Ali začina ponestaje", reče ona.
"I sloboda postaje svakim danom sve dragocenija."
"To može da vodi jedino u očajanje i nasilje?" reče upitno ona.
"Jedan mudar čovek među mojim precima - znaš li da sam ja sam, u stvari, bio ta
osoba? Shvataš li da u mojoj prošlosti nema stranaca?"
Ona klimnu sa strahopoštovajem.
"Taj mudri čovek zapazio je da je bogatstvo oruđe slobode. Stremljenje bogatstvu je,
međutim, istovremeno i put u ropstvo."
"Esnaf i Sestrinstvo sami sebe porobljavaju."
"Baš kao i Iksijanci, Tleilaksi i svi drugi. Oh, s vremena na vreme uspevaju da negde i
iščeprkaju poneki komadić skrivenog melanža i time se trajno zadovoljavaju. Veoma
zanimljiva igra, zar ne?"
"Ali kada dođe do nasilja?"
"Biće gladi i nespokoja."
"Zar i ovde na Arakisu?"
"Ovde, onde, svuda. Ljudi će se u mislima vraćati na moju tiraniju kao na stare dobre
dane. Ja ću biti ogledalo njihove budućnosti."
"Ali to će biti strašno!" usprotivi se ona. Drugačije nije mogla da reaguje, pomisli on.
Zatim reče: "Kada zemlja prestane da pruža ljudima mogućnost održanja, preživeli će
početi da se jate u sve manje skupine izbeglica. Proces strahovitog odabiranja ponavljaće
se na mnogim svetovima - eksplozivna stopa rađanja i nestašica hrane."

"Čovek mora najpre da nauči da ceni život, pre no što poželi da ga sačuva", reče ona.
"A oni koji opstaju najviše ističu sve draži i lepote življenja. Žene se mnogo češće
suočavaju s tim, jer je porođaj odblesak smrti."

Razlika između dobrog i lošeg podanika može se smestiti u pet otkucaja srca. Dobri
podanici donose odluke u trenu."
"Prihvatljive odluke?"
"Obično takve koje su delotvorne. S druge strane, loš podanik okleva, vrda, zahteva
sastanke odbora, istraživanja i izveštaje. Sve u svemu, on dela na način koji stvara
ozbiljne probleme."
"Zar njima nije ponekad potrebno više podataka da bi doneli..."
"Loš podanik se više brine o izveštajima nego o odlukama. Njemu su najvažnije stvari
na papiru koje može da pokaže kao izgovor za svoje promašaje."
"A dobri podanici?"
"Oh, oni se drže usmenih naređenja. Nikada, ukoliko njihove usmene naredbe
izazovu probleme, ne lažu u pogledu toga šta su učinili, i okružuju se ljudima sposobnim
da mudro delaju na temelju usmenih naređenja. Često je najvažniji deo nekog podatka

13
sama činjenica da je nešto krenulo loše. Rđav podanik skriva svoje greške sve dok ne
postane prekasno da se one isprave."

"Tri noge tronošca saglasnosti jesu želja, podatak i sumnja. Tačnost i iskrenost imaju malo
veze s tim".

"Mudrovanje zatvara vrata čula", reče on, prionuvši ponovo uz tlo. "Ono uvek maskira
nasilne namere. Kad traje dovoljno dugo mudrovanje neizostavno dovodi do nasilja. Ja,
međutim, nemam nikakvih nasilnih namera prema tebi."

Šta takve mašine stvarno rade? One umnožavaju broj stvari koje možemo da uradimo bez
razmišljanja. Stvari koje činimo bez razmišljanja - u njima je prava opasnost.

Ukoliko ima dovoljno vremena da se pokoljenja razviju, grabljivica proizvodi kod svoje
žrtve posebna prilagođavanja u korist opstanka, koja opet, putem kružnog dejstva
povratne sprege, proizvode promene u grabljivici koje dalje, sa svoje strane menjaju žrtvu
- i tako dalje, i tako dalje i tako dalje. Mnoge sile čine isto. Među takve sile možete da
svrstate i religije.

"Radoznalost je mnoge održala u životu kada je sve ostalo propalo",

Ne možete da razumete istoriju ukoliko ne razumete njene tokove, njene struje i puteve
kojima se vođe kreću unutar takvih sila. Vođa nastoji da neprekidno održava uslove koji
zahtevaju njegovo vođstvo. Otuda je vođi neophodan protivnik. Upozoravam vas da
brižljivo razmotrite moj životopis. Ja sam u isti mah i vođa i protivnik. Ne činite grešku
pretpostavljajući da sam ja stvorio jedino crkvu, koja je bila država. To je bio moj zadatak
kao vođe, a kao obrazac mogli su da mi posluže mnogi istorijski modeli. Ključ za
razumevanje moje uloge kao protivnika može se otkriti u umetnostima mog vremena. Te
umetnosti su varvarske. Najomiljenija poezija? Ep. Popularan dramski ideal? Heroizam.
Plesovi? Razuzdani. Moneo je, sa svoje tačke gledanja, u pravu kad ovo opisuje kao
opasno. To podstiče uobrazilju. To znači da ljudi osećaju nedostatak onoga što sam im
oduzeo. Šta sam im oduzeo? Pravo da sudeluju u istoriji.

"Stvorio sam ono što sam nameravao - moćnu duhovnu napetost širom Carstva. Retki su
oni koji osećaju kakva je snaga u tome. Sa kakvim energijama sam stvorio ovaj uslov? Ja
nisam toliko moćan. Jedina moć koju posedujem jeste nadzor nad pojedinačnim. To je zbir
svih stvari koje činim. Zašto onda ljudi, iz drugih razloga, traže moje prisustvo? Šta je to
što bi moglo da ih vodi u sigurnu smrt u besplodnim pokušajima da dosegnu moje
prisustvo? Da li žele da postanu sveci? Da li misle da će tako steći viziju Boga?"

Najveći broj disciplina su tajne discipline, stvorene sa naumom da ograničavaju a ne da


oslobađaju. Ne pitajte - Zašto? Budite obazrivi sa - Kako? Zašto - neumitno vodi do
paradoksa. Kako - namamljuje vas u klopku vaseljene uzroka i posledica. I jedno i drugo
poriču bezgraničnost.

Eksplozije su, takođe, sabijanja vremena. Sve primetne promene u prirodnoj vaseljeni
eksplozivne su do izvesnog stepena i do određene tačke gledanja; inače ih ne biste
opazili. Glatka neprekidnost promene, usporena u dovoljnoj meri, protiče a da je
posmatrač ne opaža, jer je raspon njegovog vremena pažnje suviše kratak. Stoga, velim
vam, uočio sam i promene koje vi nikada ne biste primetili.

14
"Samo liberalni odista misle. Samo libneralni su intelektualni. Samo liberalni shvataju
potrebe svojih bližnjih." Koliko pokvarenosti je ležalo skriveno u toj reči. Koliko je tajnog
ega samo bilo potrebno da bi se čovek osećao nadmoćno.

Ako se institucionalizujemo u prosuđivanju, onda smo na dobrom putu da uništimo Bene


Geserit."

Sanjarenje je prvi vid buđenja onog što zovemo istovremenim tokovima. Ovo je, opet,
važno sredstvo racionalnog mišljenja. Uz njegovu pomoć možeš da razbistriš um,
pripremivši ga za bolje razmišljanje."

"Nedostatak znanja je ono što priziva najveće strahove i najveće ambicije",

"Pokretljivost je ključ vojnog uspeha",

Ljudska bića najbolje žive kada svako zna mesto na kome treba da se nalazi, kada svako
zna gde pripada u shemi stvari i šta može da postigne. Uništi to mesto i uništio si osobu.

Teg je sveo stvari na suštinu: kada bi samo jedna osoba sledila takve principe, ovo bi bila
bolja vaseljena.. Nikad reč nije bila o o pitanju pravde. Pravda traži pribežište u zakonu, a
ovaj može biti neverna ljubavnica, uvek predmet hira i predrasuda onih koji donose
zakone. Ne, bilo je to pitanje ispravnosti, pojma koji je dosezao mnogo dublje. Ljudi kojima
je bila data sposobnost prosuđivanja mora da su osećali ispravnost tog stava.
Prema Tegovom mišljenju, izjave kao što su 'nužno je pridržavati se slova zakona' bile su
opasne za principe kojima se on rukovodio. Biti ispravan zahtevalo je saglasnost,
predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost prema ostalima na nižim i višim položajima u
hijerarhiji. Komandovanju koje se rukovodilo takvim principima nije bila potrebna nikakva
kontrola spolja. Vršio si svoju dužnost jer je to bilo dobro. A nisi se pokoravao zbog toga
što je to bilo predvidljivo ispravno. Činio si to jer je ispravnost bila stvar ovog trenutka.
Predviđanje i predskazivanje nisu imali ama baš nikakve veze sa tim.

U višedruštvenoj vaseljeni čije su se glavne vezivne sile nalazile u složenom uzajamnom


dejstvu uprkos jednostavnosti naziva, pouzdani vojni zapovednici vredeli su količinu
melanža koja je višestruko prevazilazila njihovu telesnu težinu. Religije i obično pamćenje
carskih tiranija uvek su imale uticaja u pregovorima, ali su ekonomske sile bile te koje su
na kraju odnosile prevagu; vojnički novčić mogao je da uđe u bilo koju mašinu za
sabiranje. Tako je to bilo u svakom pregovaranju i biće sve dok je nužnost pokretačka
snaga sistema trgovine - potreba za određenim stvarima (kao što su začin i tehnički
proizvodi Iksa), potreba za specijalistima (kao što su mentati i suk-doktori) i sve ostale
svetovne potrebe za koje postoje potrebe tržišta - za radnom snagom, za graditeljima, za
dizajnerima, za naročitim oblicima života, za umetnicima, za egzotičnim zadovoljstvima...

Nevolja sa izvesnim vrstama ratova (a budite sigurni da je Tiranin ovo znao, budući da to
njegove pouke sadrže) je u tome što uništavaju svaku moralnu pristojnost kod osetljivih
tipova. Takva vrsta ratova vratiće preživele iz redova poraženih među nevino stanovništvo
koje nije sposobno čak ni da zamisli šta su takvi vojnici-povratnici u stanju da učine.

Za tehnologije je, kao i za mnoge druge delatnosti, karakteristična težnja ulagača da


izbegavaju rizike. Ako je moguće, isključuje se svaka neizvesnost. Glavna ulaganja slede
ovo pravilo, s obzirom na ro da su ljudi, uopšte uzevši, skloni predvidljivom. Malo je onih
koji shvataju kako razoran može biti takav stav, kako su gruba ograničenja koja se tako

15
postavljaju promenljivosti i time čine čitave populacije kobno ranjivim u odnosu na užasne
načine na koje naša vaseljena može da baci kocku.

Prema mojoj proceni, reformatori su izazvali više patnji nego bilo koja druga snaga u istoriji
čovečanstva. Pokažite mi nekog ko govori 'Nešto se mora učiniti!' i ja ću vam otkriti glavu
punu nevaljalih namera koje nemaju drugog oduška. Ono čemu u večna vremena moramo
da stremimo jeste pronalaženje prirodnog toka i usklađenog kretanja sa njim.

Spoljašnja površina balona uvek je veća od središta te proklete stvari! U tome je čitava
stvar u vezi sa Raštrkavanjem!

Najveći broj disciplina su tajne discipline, stvorene sa naumom da ograničavaju a ne da


oslobađaju. Ne pitajte - Zašto? Budite obazrivi sa - Kako? Zašto - neumitno vodi do
paradoksa. Kako - namamljuje vas u klopku vaseljene uzroka i posledica. I jedno i drugo
poriču bezgraničnost.

Eksplozije su, takođe, sabijanja vremena. Sve primetne promene u prirodnoj vaseljeni
eksplozivne su do izvesnog stepena i do određene tačke gledanja; inače ih ne biste
opazili. Glatka neprekidnost promene, usporena u dovoljnoj meri, protiče a da je
posmatrač ne opaža, jer je raspon njegovog vremena pažnje suviše kratak. Stoga, velim
vam, uočio sam i promene koje vi nikada ne biste primetili.

"Ljubav vodi u jad. Ljubav je veoma drevna sila, koja je imala svrhu u svoje vreme, ali više
nije bitna za opstanak vrste. Setimo se greške one žene, njenog bola."

Ljudska bića najbolje žive kada svako zna mesto na kome treba da se nalazi, kada svako
zna gde pripada u shemi stvari i šta može da postigne. Uništi to mesto i uništio si osobu.

Pravda traži pribežište u zakonu, a ovaj može biti neverna ljubavnica, uvek predmet hira i
predrasuda onih koji donose zakone.

Biti ispravan zahtevalo je saglasnost, predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost prema
ostalima na nižim i višim položajima u hijerarhiji. Komandovanju koje se rukovodilo takvim
principima nije bila potrebna nikakva kontrola spolja.

Na kvantnoj ravni naša vaseljena može se videti kao neodredivo mesto, predvidivo na
statistički način jedino kada se primene dovoljno veliki brojevi. Između te vaseljene i neke
srazmerno predvidljive gde se putovanje jedne planete može vremenski odrediti
picosekundama, u igru ulaze druge sile. Jer za tu srednju vaseljenu u kojoj dnevno živimo
preovlađujuća sila je ono u šta verujete. Vaša verovanja određuju odvijanje dnevnih
događaja. Ukoliko dovoljno vas veruje, može se učiniti da postane neka nova stvar.
Ustrojstvo verovanja stvara filter kroz koji se haos prosejava u red.

Zakon uvek bira strane na temelju primerene moći. Moralnost i pravne tananosti imaju
malo značaja kada se postavi pravo pitanje: Ko je jači?

Osnovno pravilo je sledeće: nikad ne podražavaj slabosti; uvek podražavaj snagu.

Ništa ne nadilazi složenost čovekovog uma.

Kakvo je socijalno nasleđe otišlo napolje sa Raštrkavanjem? Veoma dobro poznajemo ta


vremena. Poznajemo i mentalne i fizičke okolnosti. Izgubljeni su odneli sa sobom svest

16
ograničenu uglavnom na ljudsku snagu i gvožđuriju. Postojala je očajnička potreba za
prostorom u kome bi se širili, gonjeni mitom o slobodi. Većina nije shvatila dublju
Tiraninovu pouku da nasilje postavlja vlastite granice. Raštrkavanje je bio divlji i
nasumičan pokret, koji je tumačen kao rast (širenje). Bio je podstican dubokim strahom
(često nesvesnim) od posustajanja i smrti.

Sloboda i nezavisnost su složeni pojmovi. Oni sežu u prošlost sve do religijskih ideja
slobodne volje i odnose se na mističnog vladara koji je sadržan u apsolutnim monarsima.
Bez apsolutnih monarha, koji su bili saobraženi starim bogovima i vladali zahvaljujući
verovanju i religijskom zadovoljavanju, sloboda i nezavisnost nikada ne bi stekli svoje
sadašnje značenje. Ovi ideali za svoje postojanje duguju minulim primerima ugnjetavanja.
A sile koje su održale takve ideje raspašće se ukoliko se ne obnove kroz dramatična
učenja ili nova ugnjetavanja. Ovo je najtemeljniji ključ mog života.

Sasvim prirodno, vlastodršci žele da suzbiju 'divlja' istraživanja. Nesputano traganje za


znanjem beleži dugu istoriju proizvođenja nepoželjne konkurencije. Moćnici žele
'bezbednu liniju istraživanja', koja će razviti samo one proizvode i ideje koji se mogu
kontrolisati, i što je najvažnije, koji će omogućiti da veći deo dobiti pripadne unutrašnjim
ulagačima. Na nesreću, stihijna vaseljena puna relativnih promenljivosti ne obezbeđuje
takvu jednu 'bezbednu liniju istraživanja'.

Birokratija uništava preduzimljivost. Malo je toga što birokratije više mrze od novine,
pogotovo novine koja daje bolje rezultate od starih uhodanih načina. Unapređivanja uvek
čine da oni na vrhu gomile izgledaju nepodesni. Ko uživa u tome da izgleda nepodesan?

Ljudi uvek žele nešto više od trenutne radosti ili onog dubljeg osećanja koje se naziva
sreća. To je jedna od tajni pomoću kojih oblikujemo ispunjenje naših planova. Nešto više
uvek podrazumeva uvećanu moć nad ljudima koji ne umeju da je imenuju, ili koji (što je
češće slučaj), čak ni ne podozrevaju da tako nešto postoji. Većina ljudi samo nesvesno
reaguje na takve skrivene sile. Znači, mi treba samo da otelotvorimo neko proračunato
nešto više, definišemo ga i uobličimo, i ljudi će nas slediti.

Upitaše jednog stanovnika suvozemlje šta je važnije - jedan litarjon vode ili ogroman
bazen vode? Stanovnik suvozemlje razmišljao je jedan trenutak, a zatim odgovorio:
"Važniji je litarjon. Nijedan čovek ne može sam posedovati veliki bazen vode. A litarjon
možete sakriti ispod ogrtača i pobeći s njim. Niko za to neće znati."

Vašim verovanjem u singularnost, u granularne apsolute, vi poričete kretanje, čak i


kretanje evolucije! Dok uzrokujete granularnu vaseljenu da opstaje u vašoj svesti, slepi ste
za kretanje. Kada se stvari izmene, vaša apsolutna vaseljena nestaje, prestaje da bude
dostupna vašim samoograničenim opažanjima. Vaseljena vas je nadmašila.

Već dugo znamo da se na predmete koje iskušavamo čulom dodira može uticati izborom -
kako svesnim tako i nesvesnim. To je dokazana činjenica, koja ne zahteva od nas da
verujemo kako se neka sila u nama pruža napolje i dodiruje vaseljenu. Poručujem da
postoji poučna veza između uverenja i onoga što smatramo da je 'stvarno'. Svi naši sudovi
opterećeni su teškim teretom predačkih uverenja kojima smo mi iz Bene Geserita
podložniji od ostalih. Nije dovoljno što smo toga svesni i što se toga čuvamo. Uvek
moramo obraćati pažnju na alternativna tumačenja.

Ovo je vaseljena koja nadahnjuje strahom: nema atoma, već su svuda unaokolo talasi i
kretanja. Ovde se odbacuje svako uverenje koje je prepreka za razumevanje. Odstranjuje

17
se čak i samo razumevanje. Ova vaseljena se ne može videti, čuti, niti otkriti na bilo koji
način pouzdanim moćima opažanja. Ona je krajnja praznina gde se ne mogu zadesiti
nikakvi unapred smešteni ekrani za projektovanje oblika. Ovde posedujete samo jednu
svest - ekran tri mudraca: maštu. Ovde se uči humanosti. Vi stvarate poredak, divne oblike
i sisteme, uobličavate haos.

Sve organizovane religije suočavaju se sa jednim jednostavnim problemom, jednom


osetljivom tačkom kroz koju smo u stanju da prodremo i preobratimo ih onako kako nama
odgovara: kako oni razlikuju oholost od otkrovenja?

Ljudska bića pokreće njihov vlastiti opstanak, opstanak vrste i opstanak životne sredine.
Tokom života redosled važnosti se menja. Koje su stvari na pravom mestu u određenom
dobu? Vreme? Probava? Da li je njoj ili njemu odista stalo? Sve one različite gladi koje telo
može da iskusi i za koje se nada da će ih zadovoljiti. Šta bi još moglo biti važno?

Postojao je čovek koji je svakog dana sedeo i gledao kroz uzak vertikalni otvor u visokoj
drvenoj ogradi sa koje je bila uklonjena jedna jedina daska. Svakog dana, s druge strane
ograde, a pored uskog otvora, prolazio je divlji pustinjski magarac - prvo nos, zatim glava,
prednje noge, dugačka smeđa leđa, zadnje noge i konačno rep. Jednoga dana čovek
skoči na noge užarenih očiju zbog otkrića do koga je upravo došao i povika svima koji su
mogli da ga čuju: "To je bar jasno! Nos je uzrok repu!"

Istoričari imaju veliku moć i neki od njih to znaju. Oni ponovo stvaraju prošlost, menjajući je
kako bi odgovarala njihovim vlastitim tumačenjima. Na taj način menjaju i budućnost.

'Moram vladati uz pomoć oka i kandži - kao što to čini soko među manjim pticama.'

Sakriveno iza čvrstih prepreka srce se pretvara u led.

Kada se dva stranca sretnu, potrebno je da budu veoma uviđavni kako bi prevazišli razlike
u običajima i obuci.

Do najgoreg mogućeg suparništva dolazi među jedinkama istoga roda. Vrsta razara
potrebe. Rast ograničava potrebu koja je prisutna i u najmanjem obimu. I najmanji povoljni
uslov kontroliše stopu rasta. (Zakon minimuma)

Pravda? Ko pita za pravdu? Sami stvaramo svoju pravdu. Stvaramo je ovde na Arakisu -
pobediti ili umreti. Ne rugajmo se pravdi sve dok imamo oružje i slobodu koje možemo da
upotrebimo.

Nismo se suočili sa nekim novim stanjem stvari, već sa tek prepoznatim odnosom između
svesti i stvari koji omogućava dublji uvid u način dejstvovanja moći predviđanja.
Proročanstvo oblikuje jednu projektovanu unutrašnju vaseljenu kako bi iz nerazumljivih sila
stvorilo nove spoljašnje verovatnosti. Nema potrebe da se te sile razumeju pre no što se
upotrebe za oblikovanje postojeće vaseljene. Drevnim radnicima koji su obrađivali metale
nije bilo potrebno da razumeju molekularnu i podmolekularnu složenost čelika, bronze,
bakra, zlata i kalaja. Izmislili su mistične moći kako bi opisali nepoznato, dok su i dalje
kovali i rukovali čekićima.

Obrazovanost nije nikakva zamena za inteligenciju. Taj neuhvatljivi kvalitet samo se


delimično daje odrediti kao sposobnost rešavanja zagonetki. Definiciju uobličujete

18
stvaranjem novih zagonetki, koje samo odražavaju ono o čemu vas naša čula
obaveštavaju.

Zapamti: birokratija uzdiže konformizam... Čini da se 'fatalna glupost' uzdigne do statusa


religije.

"Paradoks, nauka mora da bude nosilac novog. Ona donosi promene. Otuda su nauka i
birokratija u neprestanom ratu."

Ljudi koji zahtevaju da im proročište predskaže njihove živote zapravo žele da saznaju gde
je sakriveno blago.

Poznavati u potpunosti vlastitu budućnost, tako da nikad ništa ne može da te iznenadi?

Vama ne treba budućnost. Vi želite da se sadašnji trenutak produži za navek.

Mnoge stvari koje prirodno radimo postaju nam teške tek kada pokušamo da ih učinimo
predmetom intelektualnog poimanja. Moguće je toliko mnogo saznati o nekom predmetu, a
da čovek pri tom ostane potpuna neznalica.

Nijedna planeta, nijedno kopno ili more, nijedan deo bilo kog kopna ili mora ne ostaje ovde
za večna vremena.

Zakoni koji zabranjuju u stvari jačaju ono što teže da zabrane. To je ona tanana tačka na
kojoj su sve zakonite profesije u istoriji zasnivale bezbednost svog poslovanja.

Mi ne podučavamo istoriji: mi samo ponovo oživljavamo iskustvo. Sledimo lanac posledica


- tragove divljih zveri u šumi. Pogledajte samo pozadinu naših reči i naći ćete širok opseg
društvenog ponašanja koje nijedan istoričar nikad nije ni dotaknuo.

Kažu da Vrhovna majka ništa ne može da ispusti iz vida - besmislen aforizam sve dok ne
shvatih njegovo drugo značenje. Ja sam sluga svih svojih Sestara. One promatraju svoje
sluge kritičkim očima. Ne mogu da trošim previše vremena niti na opštosti niti na
trivijalnosti. Vrhovna majka mora da ispoljava pronicljivost u akcijama - inače osećaj
nemira prodire do najudaljenijih uglova našeg reda.

"Ojačaj svoje talente. Ne plutaj opušteno u matici. Plivaj! Upotrebi ga ili ga odbaci."

Sta sam ja?


Opasno pitanje. Njegovo postavljanje smeštalo ju je u jednu vaseljenu u kojoj ništa nije
bilo sasvim ljudsko. Ništa nije odgovaralo neodređenoj stvari za kojom je tragala. Sve oko
nje - klovnovi, divlje životinje i lutke - reagovalo je na povlačenje skrivenih konaca.
Osećala je konce koji su i nju trgnuli, stavivši je u pokret.

"Ojačaj svoje talente. Ne plutaj opušteno u matici. Plivaj! Upotrebi ga ili ga odbaci."

Ali, avaj, te silne opasnosti rukovođenja vrstama toliko željnim da im se nalaže šta da čine.
Kako su malo znale o tome šta su svojim zahtevima stvorile. Vođe čine greške. A te
greške, uvećane brojem ljudi koji ih slede bez pogovora, neminovno su vodile do velikih
katastrofa.
Ponašanje leminga!

19
Nužno je da sve vlade, ostanu pod sumnjom tokom čitavog svog vlastodržaštva. Ne veruj
nikakvoj vladi! Čak ni mojoj!

Vlast privlači podmitljivce. Sumnjaj u svakog ko joj teži. Znala je da su veliki izgledi da su
takvi ljudi ili prijemčivi za mito ili da su već izgubljeni.

"Vlast treba poveravati isključivo onima koji nisu radi da je zadrže, a i to samo pod
uslovima koji povećavaju takvu nevoljnost."

Pade joj na um da u suštini svako pitanje sadrži elemente politike. Sa raspaljivanjem


emocija političke snage su sve više izbijale u prvi plan. To je raskrinkavalo laž! One stare
besmislice o 'razdvajanju crkve i države'. Ništa nije bilo prijemčivije za emocionalnu
uspaljenost od crkve.

Traganje za vlastitom vrstom boga. Utvrdila je da teško može da ih osuđuje. Svest bi


ustuknula spram beskonačnosti. Praznina! Alhemičari svih vremena ličili su na klošare
povijene nad svojim zavežljajima, trućajući: "Tu negde mora da postoji nekakav red. Ako
nastavim, sigurno ću ga otkriti."

Neminovan nedostatak robovanja i kmetstva. Stvarali ste rezervoar mržnje. Nepomirljive


neprijatelje. Ako već nije bilo nade da istrebite sve svoje neprijatelje, bolje je bilo da se i ne
upuštate u to. Suspregnite svoje pokušaje pouzdanom svesnošću da će ugnjetavanje
učiniti vaše neprijatelje snažnim. Ugnjetavani će dočekati svoj dan, a na takav dan neka je
ugnjetaču bog na pomoći. Bio je to uvek mač sa dve oštrice. Ugnjetavani su uvek učili od
ugnjetača i ugledali se na njih. Kada bi se sto okrenuo, postavljala se pozornica za još
jedan krug osvete i nasilja - samo u izmenjenim ulogama. I tako uz stalne izmene ad
nauseam.

"Zbog čega si rekla da vi veštice nemate vladu? Čak ni dnštveni zakonik?"


"Ne postoji ništa slično društvenom zakoniku koji bi odgovorio svim potrebama. Ono što je
u jednom društvu zločin može biti moralni zahtev u nekom drugom društvu."
"Ljudi uvek imaju vlade."
"Ljudi imaju politiku. Rekla sam ti to juče. Politika: umetnost da izgledaš iskren i potpuno
otvoren, skrivajući u isti mah što je više moguće.”
"Vi veštice, dakle, skrivate."
"Nisam to rekla. Kada izgovorimo reč 'politika', za naše sestre to je upozorenje."
"Tvojim društvom upravljaju birokrati koji su svesni da ne mogu da unesu ni delić mašte u
ono što rade."
"Šta reče ono o birokratima?"
"Oni nemaju prostora za manevrisanje jer upravo na taj način njihovi pretpostavljeni
debljaju. Ako ne uviđaš razliku između pravila i zakona, onda i jedno i drugo ima snagu
zakona."
"Zakoni saopštavaju mit podsticajne promene. Svetla nova budućnost će doći zbog ovog ili
onog zakona. Zakoni podstiču budućnost. Veruje se da pravila podstiču prošlost."
"U svakom slučaju, svaka radnja je iluzorna. Jednako kao i imenovanja komiteta sa ciljem
da prouči neki problem. Što je više ljudi u komitetu, sa više predrasuda se prilazi
problemu."
"Ali zakoni su neophodni!"
"Neophodni? To je opasno."
"Kako to?"

20
"Neophodna pravila i zakoni sprečavaju te da se prilagođavaš. Na kraju se, neminovno,
sve sruši. To je kao kad bankari misle da kupuju budućnost. Važno mi je da imam moć za
svog života. Do đa vola sa potomstvom!"
"Uvažene Naložnice počele su svoju delatnost kao teroristkinje. Najpre su bile birokratija, a
onda su se opredelile za teror kao svoje oružje."
"Nije li to čudno, Gospo..." 'Ne buni se, nastavi' "... kako buntovnici prebrzo zapadnu u
stare obrasce kad pobede? To nije toliko zamka na putu svih vladavina koliko obmana
koja čeka svakog ko osvaja vlast."
"Hah! A ja pomislih da ćeš mi reći nešto novo. Znamo tu priču: "vlast podmićuje. Apsolutna
vlast apsolutno podmićuje."
"Pogrešno, Gospo. Posredi je nešto tananije, ali zato daleko opasnije. Vlast privlači
podmitljivce."
"Usuđuješ se da me optužiš da sam podmitljiva?"
"Pa, ipak verujemo da iznad bilo kog zakona postoji moralnost koja mora da postavlja telo-
branitelja za svaki pokušaj primene nepromenjivih pravila."
"Moć uvek deluje, veštice. To je zakon."
"A vlade koje se dovoljno dugo održavaju pod tim uverenjem uvek postanu zatrpane
podmitljivošću."
"Moralnost!"
"Doista pokušavam da ti pomognem, Gospo. Zakoni su opasni za sve - podjednako i za
nevine i za grešnike. Bez obzira da li za sebe veruješ da si moćan ili bespomoćan. Oni ni u
sebi ni po sebi nemaju ljudskog razumevanja."
"Zakoni se uvek moraju tumačiti. Zakonodavci i zakonobranitelji ne ostavljaju nikakav
prostor za saosećanje.
Nikakav prostor za kretanje. "Zakon je zakon!"
"I jeste!" Krajnje odbrambeno.
"To je opasna ideja, posebno za nevine. Ljudi to nagonski znaju i odbacuju takve zakone.
Čine se, često nesvesno, male stvari da bi se onemogućio 'zakon' i oni koji delaju u duhu
te besmislice."
"Oh, da. A zakon oličen u svima onima čiji probitak počiva na njemu postaje odbojna,
nepoželjna reč baš kao i ova moja."
"Još zakona, kažeš. Potrebno je još zakona! Stoga uvodiš nove instrumente ne-
saosećanja i, uzgred, nova radna mesta za zapošljavanje onih koji žive na račun sistema."
"Tako je uvek bilo i uvek će biti."
"Ponovo pogrešno. To je zatvoren krug. Kotrlja se kotrlja, sve dok ne udari na pogrešnu
ličnost ili pogrešnu skupinu. Onda nastaje anarhija. Haos." Vidi je kako skače?
"Buntovnici, teroristi, umnožavaju ispade jarosnog nasilja. Džihad! A sve zbog toga što si
stvorila nešto neljudsko."
"Pretpostavljam da si naumila da mi kažeš kako vi veštice sprovodite jedan oblik
demokratije."
"Sa brižljivošću koju ne možeš ni da zamisliš."
"Demokratija ume da zastrani kada pustiš da pred biračima paradiraju žrtveni jarci. Dajte
bogate, gramzive, kriminalne, glupe vođe, i tako ad nauseam."
"Verujete u isto što i mi." Pobogu. Kako samo očajnički želi da ličimo na nju.
"Rekla si da ste bile birokratkinje koje su se pobunile. Poznata ti je ta slabost. Glomazna
vrhuška birokratije koja je biračima nedostupna uvek se širi do granica energije sistema.
Krade je od ostarelih, umirovljenih, od svakog. Posebno od onih koje smo nekad zvali
srednjom klasom, jer je upravo to sloj iz koga potiče najveći deo energije."
"Razmišljate o sebi kao o srednjoj klasi?"
"Ne razmišljamo o sebi ni na koji utvrđen način. Druga sećanja nas upoznaju sa manama
birokratije. Pretpostavljam da posedujete neki oblik građanske službe za niže slojeve."

21
"Onda znate kako izbori bivaju obezvređeni. Glavni simptom: ljudi neće da glasaju.
Instinkt im kazuje da je to beskorisno." "Demokratija je glupost!"
"Slažemo se. To je demagoško klanjanje - bolest koja ugrožava izborni sistem. Pa ipak,
demagoge je lako prepoznati. Oni puno gestikuliraju i govore u ritmovima propovedi,
koristeći reči koje odzvanjaju religioznom strašću i bogobojažljivom iskrenošću."
"Uz pomoć svakog ko prepoznaje znake: ponavljanje, veliki napori da vežeš pažnju za
reči. Ne smeš da obraćaš pažnju na reči. Posmatraj šta određena osoba čini. Na taj im
način uspešno dokonavaš pobude."
"Vi, dakle, znate kako da demokratiju navedete da čini ono što želite." Zlurad izraz lica.
"Tehnika je prilično tanana, ali u biti laka. Stvoriš sistem u kome je većina ljudi neodređeno
ili duboko nezadovoljna."
"Taktika zaluđivanja."
"Sklonija sam da o tome razmišljam kao o odvraćanju pažnje. Ne daj im vremena da
postavljaju pitanja. Pohrani svoje greške u dodatnim zakonima. Ti si saobraćajac iluzija.
Taktika borbe sa bikovima u areni."
"Oh, da! To je dobro!" Gotovo je razdragana.
"Maši lepim plaštom. Oni će se zaletati na njega i biće zbunjeni kada otkriju da iza te stvari
ne stoji matador. Na taj način se birači zatupljuju, upravo onako kako se omamljuje i bik.
Naredni put veoma mali broj ljudi inteligentno koristi svoje glasove."
"A zato mi to i činimo!"
"Onda ti navališ sa optužbama protiv apatičnih birača. Učiniš da se osećaju krivim.
Održavaš ih u hroničnom stanju tuposti. Hraniš ih, zabavljaš ih. Samo nikada ne preteruješ
u tome!"
"Oh, ne! Nikada ne preterujemo u tome."
"Daš im do znanja da ih čeka glad ukoliko ne budu na liniji. Približiš im sliku učmalosti i
dosade u kojoj žive okovani galijoti. Hvala ti, Vrhovna majko. To je prikladna slika.
"Zar ne dozvoljavaš da bik pokatkad zakači matadora?"
"Naravno. Tras! Ode jedan! Potom sačekaš da se smeh stiša."
"Znala sam da niste dozvolile demokratiju!"
"Zbog čega nećeš da mi poveruješ?" Izazivaš sudbinu!
"Zato što biste u tom slučaju morale da dozvolite glasanje, porote, sudije, i..."
"Mi ih nazivamo proktorkama. To ti je jedna vrsta porote celokupnosti."
"A nemate nikakvih zakona... pravila, nazovi ih kako hoćeš?"
"Zar ti nisam rekla da ih različito određujemo? Pravila - prošlost. Zakon - budućnost."
"Da li na neki način ipak postavljate granice tim... tim proktorkama?"
"One mogu da donose odluke kakve god žele, onako kako bi porota trebalo da radi. Do
đavola sa zakonima!"
"To je veoma uznemirujuća ideja." Ona je doista uznemirena. Pogledaj taj tup izraz njenih
očiju.
"Prvo pravilo naše demokratije: nema zakona koji bi sputavao - porote. Takvi zakoni su
glupi. Zaprepašćujuće je koliko ljudska bića mogu da budu glupa kada deluju u malim
samodovoljnim skupinama."
"Nazivaš me glupom, jel' tako!"

"Izgleda da postoji jedan prirodan zakon koji veli da je samodovoljnim skupinama gotovo
nemoguće da delaju prosvećeno."
"Prosvećeno! Znala sam!"
"To znači ploviti maticom životnih sila, podešavajući svoje akcije tako da život može da ih
produži."
"Sa najvećom količinom sreće za najveći broj ljudi, dakako."
"To je činilac koji je preostao od Tiraninove Zlatne staze. On nije razmišljao o sreći, već
samo o opstanku čovečanstva."

22
Želeli su krv.Takvim ljudima nikada nije valjalo donositi loše vesti. Nije čudo što su se
njihove pristalice ponašale mahnito. Moćna osoba je u strahu mogla da ubije donosioca
loših vesti. Ne donositi loše vesti. Bolje je poginuti u bici. Ljudi kraljice paukova
premašivali su svaku bezobzirnost. Daleko je premašivali. Niste ih mogli osuđivati. Bilo je
to isto kao kada biste prekorevali kravu što pase zelenu travu. Krava bi se opravdala
gledajući vas upitno svojim mesečarskim očima: "Nije li to ono što treba da radim?"

Većina nas odabira društvo i okolinu odražavajući sebe.


Murbela je posvedočila: "Jedna od njenih sluškinja odvela me je u privatne prostorije.
Pravila se pri tom važna, dajući mi do znanja kako ima pristupa u to svetilište. Javni deo je
bio čist i uredan, ali je zato u ličnim odajama vladao rusvaj - odeća ostavljena tamo gde je
bačena, ćupovi sa balsamom otvoreni, kreveti nenamešteni; skorela hrana u zdelama na
podu. Upitala sam je zbog čega nisu raščistili taj metež. Odgovorila je da to nije njen
posao. Ona koja je čistila mogla je da dođe tamo tek pred mrak.

Oluje. Naslućivala je približavanje jedne koju nikakav meteorolog nije mogao da


prognozira. Oluje rađaju oluje. Bes rađa bes. Osveta rađa osvetu. Ratovi rađaju ratove.

"Pravi ratnik uvek razume svog neprijatelja bolje no što razume svoje prijatelje. Opasna je
zamka ako dozvoliš da razumevanje preraste u naklonost, što će se prirodno dogoditi ako
ne budeš smotren."

"Naklonost prema neprijatelju - slabost kako policije tako i armije. Najopasnije su bile
nesvesne naklonosti koje su uslovljavale da ne diraš neprijatelja jer je on opravdanje tvog
postojanja."

"Ako kinjiš neko osetljivo dete, ako ga učiš da ne veruje nikom, stvorio si uslove za
samoubistvo - sporo ili brzo, nije važno."

"Svaki napadač je pero koje lebdi nad nekom beskrajnom stazom. Kad se to pero približi,
tvoje je da ga skreneš i ukloniš. Tvoja reakcija mora biti kao dašak vazduha koji oduvava
to pero."

O demokratiji?
"To je tamo gde ne veruješ nikome ko ima vlast nad tobom! Sestre to dobro znaju. Ne
veruj previše."

"U jednom od svojih života imao sam psa koji je mrzeo rakove", reče Ajdaho.
"Imam rakove. Oni potiču iz Velikog mora."
"Da. Moj pas je mrzeo rakove zbog toga što je jedan od njih imao gadnu naviku da mu
pljuje u oko. To peče. Da stvar bude gora, pljuvanje je dopiralo iz jedne naizgled nevine
rupe u pesku. Nije se mogao videti nikakav rak."
"Šta je tvoj pas učinio?" Nagnuo se napred, podbočivši bradu pesnicom.
"Iskopao je nametljivca i doneo ga meni." Ajdaho se osmehnu. "Prva pouka: Ne daj da te
nešto nepoznato pljuje u oko."
Teg se nasmeja i zatapša rukama.
"Ali pogledaj to očima mog psa. Uhvati pljuvača! Potom - sledi slavna nagrada - gospodar
je zadovoljan."
"Da li je tvoj pas iskopao još neke rakove?"

23
"Svaki put kad bismo otišli na plažu režeći bi nasrnuo na pljuvače, a gospodar bi mu ih
oduzimao. Nikako se nisu dali videti. Ostajala je samo prazna školjka sa komadićima
mesa koji su i dalje prianjali za unutrašnjost."
"Da li ste ih jeli?"
"Pogledaj to očima psa. Pljuvače je stigla zaslužena kazna. On je otkrio način da oslobodi
svoj svet od nasrtljivih stvari a gospodar je zadovoljan njime."
Teg tada iskaza svu svoju bistrinu: "Da li sestre razmišljaju o nama kao o psima?"

Glavne slabosti vladavine proističu iz straha od pravljenja radikalnih unutrašnjih promena


čak i kada se takva potreba jasno ukazuje.

Neki nikad ne učestvuju. Život im se, jednostavno, događa. Oni su osuđeni tek na nešto
više od tupog održanja života i sa srdžbom ili nasiljem odbijaju sve stvari koje bi mogle da
ih izvuku iz ozlojeđenošću ispunjenih iluzija o bezbednosti.

Unapred pripremljeno razumevanje često čini klecav odgovor i najopasniji oblik


razumevanja. Ono navlači treperavu neprozirnu koprenu preko vaše sposobnosti učenja.
Sudske preteče zakonodavstva funkcionisale su na taj način, pretrpavajući vašu stazu
ćorsokacima. Budite oprezni. Ništa ne podrazumevajte. Svako razumevanje samo je
privremene vrednosti.

"Trebalo bi da naši bogovi sazrevaju naporedo sa našim sazrevanjem."

Najbolja umetnost podražava život na neodoljiv način. Ako odražava san, onda to mora biti
san života. Da je drugačije ne bi bilo mesta gde bismo se mogli povezati. Naši utikači ne bi
pasovali.

Ljudi se rađaju sa sklonošću ka najpostojanijoj od svih bolesti što slabe intelekt:


samozavaravanju. Ono dramatičnim bojama oslikava i najbolje i najgore od svih mogućih
svetova. Koliko smo mi u stanju da utvrdimo, ne postoji prirodni imunitet. Potrebna je
neprestana budnost. Dajte mi svaki put sud uravnoteženih umova umesto zakona. Kodovi
i priručnici tvore šablonska ponašanja. A sva šablonska ponašanja ostaju nepodložna
sumnji, dobijajući na destruktivnosti.

Nikakva slast ne može prekriti pojedine oblike gorčine. Ako je nešto gorko, ispljuni ga.
Tako su uvek postupali naši najstariji preci.

Ne izlaži se sukobu sa fanaticima ako nisi u stanju da ih učiniš bezopasnima. Suprotstavi


se nekoj religiji drugom religijom samo ako su tvoji dokazi (čuda) postojani ili ako možeš
da se složiš sa njima tako da te fanatici prihvate kao bogom nadahnutog. Ovo je dugo
predstavljalo prepreku za nauku, kada je trebalo da na sebe stavi odoru božanskog
otkrovenja. Tako je očigledno bilo da je nauku stvorio čovek. Fanatici (a mnogi su fanatici
na ovaj ili onaj način) moraju znati na čijoj ste strani, ali još je važnije to što moraju da
otkriju onoga ko vam šapuće u uho.

Prisustvujemo jednoj fazi večnosti koja prolazi. Važne stvari se događaju, ali ih pojedini
ljudi nikada ne primete. Iskrsavaju neočekivani događaji. Vi niste prisutni u epizodama.
Zavisite od izveštaja. A ljudi zatvaraju svoje umove. Kakva korist od izveštaja? Istorija
prikazana u vestima? Probrana još na redakcijskom sastanku, skraćena i pročišćena
predrasudama? Izveštaji koji su vam potrebni retko potiču od onih koji prave
istoriju.Dnevnici, memoari i autobiografije predstavljaju subjektivne oblike posebnih
zahteva. Arhive su pretrpane takvom sumnjivom robom.

24
Troši energiju na one koji te čine jačim. Energija utrošena na slabiće vuče ćoveka u
propast.

Religiju treba prihvatiti kao izvor energije. Ona se može usmeravati prema našim
potrebama, ali samo unutar granica koje otkriva iskustvo. Ovo je tajno značenje slobodne
volje.

Proticala je i tekla nekuda. Mogao si da stojiš na obali (kao što je Odrade povremeno
mislila da one ovde čine) i da joj posmatraš tok. Karta je mogla da ti pokaže kuda reka
teče, ali nijedna karta nije mogla da otkrije bitnije stvari. Karta nikada nije mogla da pokaže
istančana kretanja rečnog nanosa. Kuda je on odlazio? Karte su u ova vremena imale
ograničenu vrednost. Kompjuterski štampanik ili projekcija iz arhive; to nije bila karta koju
su tražile. Mora da negde postoji neka bolja, neka koja je pripadala svim tim životima. Tu
kartu si mogao da nosiš u svom sećanju i povremenoje je vadiš da bi je pobliže pogledao.

Oslanjanje na bilo koji oblik konzervatizma može biti opasan.

Naš kućni bog je ono što prenosimo sa jednog pokoljenja na drugo: naša poruka
čovečanstvu - ako odraste.

"Tiranija manjine prekrivena maskom većine", nazvala je to Odrade veselim glasom. "Pad
demokratije. Ili sama sebe obori svojim neumerenostima, ili biva pojedena od strane
birokratije."

Ajdaho je mogao da nazre Tiranina u takvom načinu razmišljanja. Ako je istorija uopšte
nosila u sebi nekakva ustrojstva koja su se ponavljala, onda je to upravo ovde bio slučaj.
Utisak ponavljanja je prosto odzvanjao. Prvo, zakon civilne službe bio je zamaskiran laži
da je to bio jedini način da se isprave demagoška preterivanja i izopačavanja sistema.
Drugo, gomilanje moći na mestima kojima glasači nisu mogli ni priviriti. I konačno,
aristokratija.

"Porote, znaš, nisu popularne kod legalista. Porote se suprotstavljaju zakonu. U stanju su
da ne obrate pažnju na sudije."

"Prvi zakon birokratije", probi se Murbelin glas iz tame.


"Raste do granica upotrebljive energije!" Glas joj je odista pomahnitao. "Iskoristi laž koja
rešava sve probleme." Ona se okrenu prema njemu, ali ne da bi vodila ljubav. "Uvažene
Naložnice su tako rešavale stvari! Čak su koristile i sistem društvene zaštite za smirivanje
masa, ali sve je odlazilo u njihovu vlastitu energetsku banku."

Moć privlači podmitljive. Apsolutna moć privlači sve podmitljive. Ovo je opasnost koja
podložnom stanovništvu preti od ustoličene birokratije. Čak su i sistemi u kojima mesta u
upravi dobijaju članovi stranke koja je pobedila na izborima bolji, jer su nivoi tolerancije
niži, a i onaj ko je podmićen povremeno može da se izbaci. Ustoličena birokratija retko
može da bude bez nasilja. Čuvajte se kada se civilna služba i vojska udruže!

Moć zbog 'moći... aristokratija uzgojena iz neuravnoteženih porodica.

Ajdaho je smatrao da je ovo poimanje krajnje iščašeno. Uvažene Naložnice - begunci!


Varvari, ali i neobrazovani, onako kako su to bili svi takvi konjanici čak i pre vandala.
Gonila ih je nagonska pohlepa u istoj onoj meri kao i svaka druga sila. 'Uzmite rimsko

25
zlato.' Odstranjivali su sve smetnje iz svesti. Bilo je to omamljujuće neznanje, koje se
spoticalo samo kada bi se podmetnula kakva još istančanija kultura u...

"Rekla sam ti, Murbela: sada prosudi sama. Da bi ostvarila promenu treba da pronadeš
uporišne tačke i pomeriš ih. Čuvaj se ćorsokaka. Nuđenje visokih položaja predstavlja
obično skretanje pažnje kojim se paradira pred onima koji marširaju. Uporišne tačke se ne
nalaze isključivo u značajnim kancelarijama. Često su i u ekonomskim ili komunikacijskim
središtima, i ako to nisi znala, znaj da su značajne kancelarije najčešće beskorisne. Čak
su i poručnici u stanju da izmene naš kurs. Ne menjanjem izveštaja, već neizvršavanjem
neželjenih naređenja. Bel zadržava naredenja dok se ne uveri da ona više nemaju
nikakvog učinka. Ponekad joj izdajem naredenja baš zbog toga: kako bi mogla da odigra
svoju igru odugovlačenja. Ona to zna, pa ipak igra. Zapamti ovo, Murbela! Posle deobe,
prouči veoma pažljivo moju predstavu."

Tragajući za slobodom - postaješ zarobljenik svojih želja. Tragajući za disciplinom -


pronaći ćeš svoju slobodu.

"Tiranija manjine prekrivena maskom većine", nazvala je to Odrade veselim glasom. "Pad
demokratije. Ili sama sebe obori svojim neumerenostima, ili biva pojedena od strane
birokratije."

"Prvi zakon birokratije - raste do granica upotrebljive energije!"

Delotvorni izbori uvek proishode iz lanca informativnih grešaka. Na taj način inteligencija
prihvata netačnosli. A kada put do apsolutnih (tačnih) izbora nije poznat, inteligencija sa
ograničenim podacima ulazi u rizik u jednoj areni u kojoj pogreške ne samo da su moguće
već su i neophodne.

Odgovori predstavljaju opasan zahvat nad vaseljenom. Mogu izgledati razborita, a ipak da
ništa ne objašnjavaju.

Rat? Uvek postoji želja za životnim prostorom koja će mu poslužiti kao motiv.

Ne treba žuriti sa obelodanjivanjem presude. Skrivena presuda je često mnogo moćnija. U


stanju je da vodi reakcije čiji se efekat oseti tek kada postane kasno da se priguši.

Posmatrano iz jednog ugla, vaseljena predstavlja braunijansko kretanje: nema ničeg što bi
se moglo predvideti na osnovnom nivou.

Čemu nas uče svete slučajnosti? Budi savitljiv. Budi jak. Budi spreman na novo, na
promenu. Sakupi mnogo iskustva i budi o njemu na osnovu nepokolebljive prirode naše
vere.

Kada odlučiš da sudbinu uzmeš u svoje ruke, to je trenutak kada možeš biti slomljen. Budi
oprezan. Dozvoli iznenađenje. Kada god stvaramo uvek se na delu javljaju i druge sile.

Nema tajne koja bi održala ravnotežu. Jednostavno moraš osetiti talase.

Suprotnosti složene u parove određuju tvoje težnje, a te težnje te zarobljavaju.

26