we„iwe„sue exevse I ƒu‚s€„e prelimin—rn— verzij— koj— trpi st—lne promene t…x PHIQF @posled¨— verzij— se n—l—zi n— www.matf.bg.ac.rs/∼milinkoA
Darko Milinkovi

Q

{ ˆt— seD ustv—riD mo%e otkritic { €it—¨— su jedini mogui odgovorD woriseF €r—vi †ikinziD to su piE t—¨—F ydgovoriD to je ve ono xto su †ikinzi s—mi se˜i pev—li z— vreme plovid˜eD d— se ohr—˜reF @imil e%—rD €seudoA

ƒ—dr%—j qve†e IF ‚e—lni i kompleksni ˜rojevi IF €o©e r—™ion—lnih ˜rojev— PF €otpuno ureeno po©e QF €rirodni ˜rojevi RF erhimedovo i u—ntorovo svojstvo re—lne pr—ve SF frojnost skup— TF xek— metriqk— i topoloxk— svojstv— re—lne pr—ve UF tedn—qin— x = a VF tedinstvenost i postoj—¨e re—lnih ˜rojev— WF uompleksni ˜rojevi IHF †e%˜e qve†e PF punk™ije re—lne i kompleksne promen©ive IF ilement—rne funk™ije PF xeprekidnost QF qr—niqn— vrednost RF †e%˜e qve†e QF szvod funk™ije re—lne promen©ive IF hiferen™ij—˜ilnost PF ysnovne teoreme diferen™ij—lnog r—qun— QF szvodi vixeg red—F „ejlorov— formul— RF uonveksne funk™ije SF †e%˜e qve†e RF xizovi i redovi IF uonvergen™ij— nizov— PF  utnov metod rex—v—¨— jedn—qin— QF feskon—qni redovi i ˜eskon—qni proizvodi RF ‚edovi s— pozitivnim ql—novim— SF ‚edovi s— proizvo©nim ql—novim— TF yper—™ije s— redovim— UF ƒtepeni redovi VF †e%˜e qve†e SF xeodreeni integr—l IF €rimitivn— funk™ij— i neodreeni integr—l PF ysnovni metodi izr—qun—v—¨— neodreenih integr—l— QF sntegr—li o˜lik— sin x cos x dx RF sntegr—li o˜lik— sin ax cos bx dx n k n S U U IR IW PU QH QT RP RS RU SU TQ TQ TT UU VS WI WI WU IHR IHV IIP IIW IIW IQQ IQR IRH IRW ISI ISU ITT IUS IUS IUU IUW IVH .

T SF sntegr—™ij— r—™ion—lnih funk™ij— TF sntegr—li o˜lik— R(sin√ x. ax + bx + c) dx VF sntegr—li o˜lik— R(x. y(x)) dx WF †e%˜e qve†e TF ydreeni integr—l IF  utnov integr—l PF uoxijev integr—l QF €rimene integr—l— RF xesvojstveni integr—l SF ‚im—nov integr—l TF ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l UF †e%˜e qve†e UF €it—¨— i z—d—™i IF €rvi semest—r PF hrugi semest—r hyhe„eu IF „opoloxke osnove —n—lize IF uonvergen™ij— po filterim— PF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u metriqkim prostorim— QF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u topoloxkim prostorim— viter—tur— sndeks 2 ƒeh‚et IVH IVP IVQ IVR IVU IVW IVW IVW IWW PHR PIP PPS PQP PRI PRI PRU PSI PSI PSP PTW PUI PUQ . cos x) dx UF sntegr—li o˜lik— R(x.

qve†e I ‚e—lni i kompleksni ˜rojevi x—jst—rij— idej— o ˜roju vez—n— je z— kon™ept brojanjaD d—kle z— skup N prirodnih ˜rojev—F €otre˜— vrxe¨— oper—™ij— @r—qun—¨—A s— prirodnim ˜roE jevim— prirodno vodi do kon™ept— r—™ion—lnog ˜roj—F yni su pol—zn— t—qk— n—xeg izuq—v—¨— u ovom tekstuF €ol—zei od pretpost—vke d— je sistem r—™ioE n—lnih ˜rojev— pozn—t qit—o™uD ˜—r n— intuitivnom nivouD izdvojiemo spis—k tvre¨—D aksiomaD iz kojih se mogu izvesti sv— ost—l— svojstv— ovog sistem—F €ok—z—emoD z—timD ¨egovu nepotpunost i uk—z—ti n— n—qin ¨enog prev—ziE l—%e¨—F „ime emo motivis—ti strogoD form—lno i —ksiom—tskoD z—sniv—¨e po©— R re—lnih ˜rojev—D koje emo z—poqeti u €—r—gr—fu P ove gl—veF n=0 IF €o©e r—™ion—lnih ˜rojev— IFIF erhimedsko po©eF it—o™u su pozn—t— pr—vil— z— r—qun—¨e u skuE pu Q racionalnih brojevaD tjF ˜rojev— o˜lik— D gde su m i n ™eli ˜rojevi i F ƒv— t— pr—vil— se mogu izvesti iz sledeih aksiomaX @eIA (x + y) + z = x + (y + z) @—so™ij—tivnost oper—™ije +A @ePA (∃ 0)(∀x) x + 0 = 0 + x = x @postoj—¨e neutr—lnog element— z— opE er—™iju +A @eQA (∀x)(∃(−x)) x + (−x) = (−x) + x = 0 @postoj—¨e inverznog element— z— oper—™iju +A @eRA x + y = y + x @komut—tivnost oper—™ije +A @eSA (x • y) • z = x • (y • z) @—so™ij—tivnost oper—™ije •A @eTA (∃ 1)(∀x) x • 1 = 1 • x = x @postoj—¨e neutr—lnog element— z— opE er—™iju •A @eUA (∀x) x = 0 ⇒ (∃x ) x • x = x • x = 1 @postoj—¨e inverznog eleE ment— z— oper—™iju •A @eVA x • (y + z) = x • y + x • zD (x + y) • z = x • z + y • z @distri˜utivnost oper—™ije • u odnosu n— +A @eWA x • y = y • x @komut—tivnost oper—™ije •A @eIHA 0 = 1 @netrivij—lnostA @eIIA x ≤ x @refleksivnost rel—™ije ≤A @eIPA (x ≤ y) ∧ (y ≤ z) ⇒ x ≤ z @tr—nzitivnost rel—™ije ≤A @eIQA (x ≤ y) ∧ (y ≤ x) ⇒ x = y @—ntisimetriqnost rel—™ije ≤A @eIRA (x ≤ y) ∨ (y ≤ x) @—ksiom— tot—lnog poretk—A @eISA x ≤ y ⇒ x + z ≤ y + z @s—gl—snost rel—™ije ≤ i oper—™ije +A @eITA (0 ≤ x) ∧ (0 ≤ y) ⇒ 0 ≤ x • y @s—gl—snost rel—™ije ≤ i oper—™ije •AF @e‚rA @ArhimedovaI aksiomaA — sv—ko a > 0 i sv—ko b postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n • a > bF −1 −1 −1 m n Ierhimed @ Aρχιµη ´δης D PVU{PIPF pre rrist—AD st—rogrqki mislil—™ U .

hok—z—ti ekviv—len™iju 0 ≤ x ⇔ −x ≤ 0F —˜or—vimo s—d—D n— trenut—kD d— se svojstv— @eIA{@eITAD @e‚rA odnose n— ˜rojeve i r—zmotrimo ih k—o —pstr—ktne —ksiome definis—ne n— nekom skupuF „—ko do˜ij—mo r—zne algebarske struktureD tjF skupove n— kojim— su definE is—ne oper—™ije i rel—™ije koje z—dovo©—v—ju neke od gore n—vedenih —ksiom—F ƒkup T n— kome je definis—n— rel—™ij— ≤ koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIIAD @eIPA i @eIQA n—ziv— se ure enim skupomD — rel—™ij— ≤ relacijom poretkaF eko n— skupu v—%i i @eIRA on se n—ziv— totalno ure enim skupomF x— sv—kom ureenom skupu definixu se i rel—™ije ≥D < i >X defF defF defF x ≥ y ⇐⇒ y ≤ x. x < y ⇐⇒ x ≤ y ∧ x = y. winimum skup— E se ozn—q—v— s— min EF ƒliqno se definixe n—jvei element ili m—ksimum skup—D max EX xek— je ureen skup i F ilement n—ziv— se @ A skup— —ko je z— sv—ko F skup— je ¨egovo D tjF element t—k—v d— je z— sv—ko i z— sv—ko gor¨e ogr—niqe¨e skup— F ƒupremum skup— ozn—q—v— se s— F h—kleD —ko s— ozn—qimo skup svih m—jor—nti skup— D ond— je sup A = min A≤ . xek— je T ureen skup i E ⊂ T F ilement m ∈ E je n—jm—¨i element ili minimum skup— E D —ko (∀e ∈ E ) m ≤ e. x > y ⇐⇒ y ≤ x ∧ x = y. T A⊂T t∈T gornjim ograniqenjem gornjom granicom. minoranA skup— A —ko je t ≤ a z— sv—ko a ∈ AF Infimum skup— A @u ozn—™i inf A je ¨egovo najve e donje ograniqenjeD tjF element s ∈ T t—k—v d— je s ≤ a z— sv—ko a ∈ A i t ≤ s z— sv—ko do¨e ogr—niqe¨e t skup— AF u—%emo d— je skup ograniqen odozgo —ko im— ˜—r jednu m—jor—ntuD — ograniqen odozdo —ko im— ˜—r jednu minor—ntuF ƒkup je ograniqen —ko je ogr—niqen i odozdo i odozgoF . tom M = max E ⇔ (∀e ∈ E )e ≤ M. @eISA @eIA @eQA @ePA @eRA @eIA @eQA @ePA ilement t ∈ T n—ziv— se donjim ograniqenjem @donjom granicom. majorantom A a≤t a∈A Supremum A najmanje gornje ograniqenje s ∈ T a≤s a∈A s≤t t A A sup A A≤ A x + ((−x) + (−y )) ≤ y + ((−x) + (−y )) (x + (−x)) + (−y ) ≤ y + ((−x) + (−y )) 0 + (−y ) ≤ y + ((−x) + (−y )) −y ≤ y + ((−x) + (−y )) −y ≤ y + ((−y ) + (−x)) −y ≤ (y + (−y )) + (−x) −y ≤ 0 + (−x) −y ≤ −x.V x— primerD pozn—to tvre¨e x≤y ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s x ≤ y ⇒ −y ≤ −x izvodi se iz —ksiom— n— sledei n—qinX ƒliqno se rex—v— i sledei z—d—t—kF Zadatak I.

xek— je A nepr—z—n skup i P (A) skup svih podskupov— skup— A @P (A) se n—ziv— partitivnim skupom skup— AAF yper—™ij— inkluzije ⊂ je rel—™ij— poretk— n— P (A)F … odnosu n— ovu rel—™iju je max P (A) = AD min P (A) = ∅F Zadatak P. hok—z—ti d— je s— x≤y ⇔ x=y∨x<y definis—n— rel—™ij— poretk— n— A i d— ov—j skup im— jedinstveni m—ksim—lni elementD —li nem— m—ksimumFA Zadatak S. a1 < a2 < a3 < . ≤) ureen skup i B ⊂ T F ilement b ∈ B n—ziv— se m—ksim—lE nim elementom skup— B —ko v—%i 1} sup B = 1 ∈ /B maksimumom A min A B 0 IF €y¡i ‚egsyxevxsr f‚yti†e W ƒliqno se definixe i minim—lni element skup—F Zadatak Q. . y ) (x . @—A hok—z—ti d— je rel—™ij— poretk—F @˜A x—i sve minim—lne i m—ksim—lne elemente ureenog skup— (S . h— li skup B iz —d—tk— P im— m—ksim—lni @minim—lniA elementc Napomena I. |)c h— li ov—j skup im— supremum @infimumAc xek— je (T. )F 1 2 2 1 1 2 2 1 2 1 2 1 . a2 . €—r™ij—lno ureen skup mo%e d— im— vixe m—ksim—lnih i minim—lnih elemen—t—D —li n—jvixe jed—n m—ksimum i n—jvixe jed—n miniE mumF tedinstvenost m—ksimum— i minimum— je posledi™— —ntisimetriqnosti rel—™ije poretk— @qit—o™u ost—v©—mo d— ovo dok—%e k—o z—d—t—kAF Zadatak R.} a1 < c. b1 ∈ B ∧ b0 ≤ b1 ⇒ b1 = b0 . 3} im— m—ksimum @minimumA u (N. . y ) ∈ R × R | x + y = 1} je definis—n— rel—™ij— (x .ƒkup ne mor— d— s—dr%i svoj supremumD nprF —ko je B = {x ∈ R | 0 ≤ x < D ond— je F …koliko je sup A ∈ AD ond— se t—j supremum n—ziv— skup— i ozn—q—v— s— max AF ƒliqno se definixe minimum skup—D u ozn—™i k—o ¨egov infimumD ukoliko on prip—d— s—mom skupuF ƒkup iz n—xeg primer— nem— m—ksimumD dok je min B = 0F h—emo jox jed—nD m—¨e trivij—l—hD primerF Primer I. @—A hok—z—ti d— je m—ksimum ureenog skup— ¨egov jedinstveni m—ksim—lni elementF @˜A hok—z—ti d— ureeni skup mo%e d— im— jedinstveni m—ksim—lni eleE mentD koji nije m—ksimumF @…putstvoX xek— je n— ˜eskon—qnom skupu z—d—t— rel—™ij— < s— A = {c. . . a1 . . y ) ⇔ x ≤ x ∧ y ≤ y . hok—z—ti d— je n— skupu N prirodnih ˜rojev— rel—™ij— | definE is—n— s— k | n ⇔ n je de©ivo s— k rel—™ij— poretk—F h— li je on— rel—™ij— tot—lnog poretk—c h— li skup B = {2. x— skupu S := {(x.

@vA x—i sup S i inf S F @gA h— li skup S im— minimum i m—ksimumc ‚exe¨eX @˜A skup m—ksim—lnih elemen—t— je {(x. y) ∈ S | x ≥ 0. hok—z—tiX @—A x ≤ 0 ∧ y ≤ 0 ⇒ x • y ≥ 0 @˜A x ≤ y ∧ x ≤ y ⇒ x + x ≤ y + y @vA 0 < 1F e˜elov— grup— u kojoj jeD sem oper—™ije + definis—n— i oper—™ij— • koj— z—dovo©—v— @eSA i @eVA zove se prstenF €rsten u kome v—%i @eTA i @eIHA zove se prsten sa jedinicomF eksiom— @eIHA o˜ez˜euje n—m d— trivij—lni prsten {0}D koji z—dovo©—v— sve ost—le —ksiome prsten— s— jedini™omD ne zovemo prstenom s— jedini™omF 1 1 2 2 1 2 1 2 0 • x = (0 + 0) • x = 0 • x + 0 • x. 1)D inf S = (−1. +) grup—F qrup— je komut—tivn— @ili e˜elov—PA —ko u ¨oj v—%i i —ksiom— @eRAF eksiomom @ePA se definixe neutralni element 0 grupeF yv—j element je jedinstvenF —ist—D pretpost—vimo d— postoje dv— neutr—ln— element— 0 i 0 koj— z—dovo©—v—ju —ksiomu @ePAF eko n—piximo ovu —ksiomu z— x = 0 D — z—tim z— x = 0 D do˜ij—mo 0 + 0 = 0 i 0 + 0 = 0 F yd—tle sledi 0 = 0 F — proizvo©ne elemente a. Pe˜el @Niels Henrik AbelD IVHP{IVPWAD norvexki m—tem—tiq—r . b ∈ G jedn—qin— a+x=b @IA im— jedinstveno rexe¨eD tjF postoji jed—n i s—mo jed—n element x ∈ G t—k—v d— v—%i a + x = bF —ist—D element x = (−a) + b je rexe¨e jerD primenom —ksiome @eIAD z—tim @eQA i n— kr—ju@ePAD do˜ij—mo a + ((−a) + b) = (a + (−a)) + b = 0 + b = bF yvime smo dok—z—li d— postoji jedno rexe¨eF h— ˜ismo dok—z—li d— postoji samo jednoD pretpost—vimo d— z— neki element x grupe v—%i a + x = bF €ok—z—emo d— je x = x F —ist—D primenom —ksiom— @ePAD @eQAD @eIA i defini™ije element— x do˜ij—mo x = 0+x = ((−a)+a)+x = (−a)+(a+x ) = (−a) + b = x F Primer P. yd—vde mo%emo d— izvedemo pozn—to tvre¨e 0 • x = 0X poxto je 0 + 0 = 0D iz distri˜utivnog z—kon— sledi 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2 2 2 1 1 2 2 2 2 1 IH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s p— iz jedinstvenosti rexe¨— jedn—qine 0 • x + X = 0 • x sledi 0 • x = 0F ƒpe™ij—lnoD nek— je b = 0F sz jedinstvenosti rexe¨— jedn—qine a + x = 0 sledi i jedinstvenost inverznog element— z— oper—™iju +F sm—jui to u viduD l—ko se dok—zuje d— je −(−x) = xX po defini™iji inverznog element— je (−x) + (−(−x)) = 0 i (−x) + x = 0D t—ko d— su i −(−x) i x inverzni elementi z— (−x)D p— je −(−x) = x z˜og jedinstvenosti inverznog element—F Zadatak T. y ≥ 0}Y @vA sup S = (1. −1)Y @gA neD jer z— sv—ku t—qku postoji t—qk— koj— je s— ¨om neuporediv—F ƒkup G u kome je definis—n— oper—™ij— + koj— z—dovo©—v— svojstv— @eIAD @ePA i @eQA n—ziv— se grupomF u—d %elimo d— n—gl—simo o kojoj se oper—™iji r—diD k—%emo i d— je ure eni par (G.

+. xek— su a i b elementi tel— i a = 0F hok—z—ti d— jedn—qin— a•x=b @PA im— jedinstveno rexe¨eF pormulis—ti i dok—z—ti tvre¨e o jedinstvenosti inverznog element— z— oper—™iju • u prstenuF eksiomu @e‚rA smo izdvojili iz numer—™ije i ozn—qili pose˜no iz r—zlog— koji e ˜iti j—sniji k—snijeD k—d— ovu —ksiomu ˜udemo z—menili opxtijom Aksiomom supremumaD ili nekom od ¨oj ekviv—lentnih —ksiom—D qime emo proE xiriti po©e r—™ion—lnih ˜rojev—F …reeno po©e u kome v—%i @e‚rA n—ziv— se Arhimedskim poljemF erhimedov— —ksiom— je origin—lno formulis—n— u sklopu —ksiom—tskog z—sniv—¨— geometrijeD k—o mogunost d— n—noxe¨em d—te du%i a n— pr—voj mo%emoD pol—zei iz t—qke AD prei preko proizvo©ne t—qke B n— pr—vojFQ szr—z n— levoj str—ni nejedn—kosti na > b pri tome nije mogue tum—qiti k—o mno%e¨eD ve k—o D dod—v—¨e du%i n put—4F hrugim reqim—D erhimedov— —ksiom— u strukturi (G. @QA qrup— u kojoj v—%i erhimedov— —ksiom— n—ziv— se Arhimedskom grupomF …˜udue emo iz ozn—k— izost—v©—ti zn—k • i umesto a • b pis—ti abF IFPF xepotpunost po©— QF †r—timo se s—d— s— r—zm—tr—¨— ovih —pE str—ktnih —lge˜—rskih struktur— po©u Q r—™ion—lnih ˜rojev—F … ¨emuD k—o u sv—kom po©uD jedn—qine @IA i @PA z— a = 0 im—ju jedinstven— rexe¨—F €ok—%imo d— to nije sluq—j s— jedn—qinom x = 2. ≤) u kojojD uz rel—™iju poretk—D im—mo s—mo oper—™iju s—˜ir—¨— @nprF u ureenoj grupiA utvruje d— postoji n ∈ N z— koje v—%i a + · · · + a > b. @RA €retpost—vimo d— je r—™ion—l—n ˜roj x rexe¨e ove jedn—qine i n—piximo g— k—o x = gde su m i n uzajamno prosti @tjF ˜ez z—jedniqkog delite©—A ™eli ˜rojeviF @hrugim reqim—D n—piximo x u vidu koliqnik— dv— ™el— ˜roj—D xto je defini™j— r—™ion—lnog ˜roj—D i izvrximo ¨ihovo skr—iv—¨e t—ko d— se oni vixe ne mogu skr—iv—tiFA —menom ovog izr—z— u @RA do˜ij—mo m = 2n .ilement 1 prsten— s— jedini™omD definis—n —ksiomom (A6)D je jedinstvenY dok—z ovog tvre¨— se do˜ij— k—d se u dok—zu tvre¨— o jedinstvenosti element— 0 u grupi sim˜oli + i 0 z—mene sim˜olim— • i 1F €rsten u kome v—%i @eWA zovemo komutativnim prstenomF €rsten s— jedini™om u kome v—%i —ksiom— @eUA n—ziv— se telomD ili prstenom sa deljenjemF uomut—tivno telo n—ziv— se poljemF €o©e n— kome je definis—n— rel—™ij— poretk— koj— z—dovo©—v— —ksiome @eISA i @eITA n—ziv— se ure enim poljemY —ko se r—di o rel—™iji tot—lnog poretk—D govorimo o totalno ure enom poljuF Zadatak U. @SA yd—vde sledi d— je m p—r—nD xto zn—qi d— je i m p—r—n @jer je kv—dr—t nep—rnog ˜roj— nep—r—nAD tjF o˜lik— m = 2kF eko uvrstimo to u jedn—qinu @SA n 2 m n 2 2 2 IF €y¡i ‚egsyxevxsr f‚yti†e II Qwi ovde neemo ul—ziti u —n—logiju izmeu —n—litiqke i geometrijske —ksiom—tikeD koj— se det—©nije izuq—v— n— kursu en—litiqke geometrije @vF ‘15“AD —li emoD motivis—ni ¨omD skup re—lnih ˜rojev— zv—ti jox i re—lnom pr—vomF .

hok—z—ti d— jedn—qin— x = 3 nem— rexe¨e u skupu r—™ion—lE nih ˜rojev—D koristei ideju dok—z— —n—lognog tvre¨— z— jedn—qinu @RAF x— kom mestu t—j dok—z ne prol—zi z— jedn—qinu x = 4 @koj— im— rexe¨e 2 ∈ QAc hok—z koji smo izlo%ili n—vodi eristotelRD k—o primer dokazivanja svoenjem na protivreqnostD odnosnoD u s—vremenim ozn—k—m—D t—utologije 2 2 2 2 2 2 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s ƒ—mo otkrie nepostoj—¨— rexe¨— jedn—qine @RA pripisuje se €it—gorej™iE m—DS xkoli —ntiqkih filosof— koj— se odvojil— od sofist— @sklonih loxim demokr—tskim uti™—jim— A i pristupil— —ristokr—tskom slojuF ƒm—tr— se d— je ovo ¨ihovo n—jzn—q—jnije otkrie i pretpost—v©— D d— su do ¨eg— doxli prouq—v—¨em geometrijske sredine a : b = b : c koj— je n—roqito interesov—l— €it—gorej™eD — slu%il— je k—o sim˜ol —ristokr—tije4 @vF ‘IH“AF qeometrijski gled—noD ov—j rezult—t govori d— dij—gon—l— kv—dr—t— s— str—ni™om du%ine I nije r—™ion—l—n ˜rojF — €it—gorej™eD koji su pozn—v—li s—mo r—™ion—lne ˜rojeveD k—o i z— —ntiqku m—tem—tiku uopxteD ovo je ozn—qilo ul—z—k u veE liku krizu m—tem—tikeF €it—gorej™i suD u svom ™elokupnom pogledu n— svetD n—stoj—li d— sve svedu n— ˜rojF €ozn—v—li su p—rne ˜rojeveD nep—rneD p—rno{ nep—rneD nep—rno{p—rneD prosteD slo%eneD s—vrxeneD prij—te©skeD troug—oneD qetvoroug—oneD petoug—one itdF ytkrie geometrijskih veliqin— koje se ne mogu opis—ti r—™ion—lnim ˜rojevim— n—velo ih je d— poqnu d— negir—ju moguE nost —ritmetike d— opixe sve geometrijske o˜jekteF szl—z iz krize tr—%en je u —simetriji izmeu geometrije @tjF D vid©ivog svet—4A i teorije ˜rojev—D — ne u proxire¨u kon™ept— ˜roj—D do kog— se doxlo mnogo k—snijeF s k—snijeD tokom qit—ve istorije m—tem—tikeD sme¨iv—li su se periodi uspeh— onog— xto je q—lilej U formulis—o k—o progr—m D meriti sve xto je mer©ivo i uqiniti mer©ivim sve xto jox uvek nije4D s— periodim— ¨egove krize i tr—%e¨— proE xire¨— ili uopxte¨— pojm— D mere¨—4D tjF ˜roj—F s rr vek je doneo jed—n t—k—v period { period r—zvoj— kv—ntne fizike suxtinski je promenio @i jox uvek me¨—A n—qin gled—¨— n— kon™ept mere¨—F x—pomenimo d— je ovde req s—mo o ulozi kon™ept— mere¨— u n—u™iD — ne o ¨enom svoe¨u n— kv—ntit—tivnu diE menzijuF fukv—lno shv—t—¨e q—lilejevih reqi enri €oenk—reV je duhovito ok—r—kteris—o reqim—X D h— li prirod¨—k mo%e do˜ro d— prouqi slon— —ko g— posm—tr— mikroskopomc4 ‚—zmotrimo m—lo neform—lnije kon™ept mere¨— du%iD k—ko ˜ismo moE tivis—li proxire¨e —ksiom—tskog sistem— koji smo do s—d— r—zm—tr—li i 6 6DDw—jor Lawford n—pr—vi z—jed©ivu primed˜u n— r—qun demokr—tijeD koj— st—tistiqki izjedn—quje glupost s r—zumomD — idiotim—D s—mo —ko ih je dovo©noD dopuxt— d— upr—v©—ju svetom4 @fF €eki ‘5“A (p ⇒ q ∧ ¬q ) ⇒ ¬p.IP do˜ij—mo 4k = 2n D p— je n = 2k p—r—n ˜rojF yd—tle sledi d— je i n p—r—nD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— su m i n uz—j—mno prostiF sz ove kontr—dik™ije sledi d— jedn—qin— @RA nem— rexe¨— u skupu r—™ion—lnih ˜roE jev—F Zadatak V. Reristotel @ Aριστ o ´τ λης QVR{QPPF pre rrist—AD st—rogrqki filosof S€it—gor— @Πυϑαγo ´ρας D ∼SVH{SHHF pre rrist—AD jonski —ristokr—t—D mistik i n—uqnik Uq—lilej @Galileo GalileiD ISTR{ITRPAD it—lij—nski n—uqnik V€oenk—re @Jules Henri PoincaréD IVSR{IWIPAD fr—n™uski m—tem—tiq—r .

bn ] = ∅. b ] i nek— v—%i [a . weutimD mo%e d— se desi d— se ov—j postup—k nik—d ne z—vrxiD tjF d— ˜roj b im— ˜eskon—q—n de™im—lni z—pisF Zadatak W. b = xm · 10m + xm−1 · 10m−1 + · · · + x1 · 10+ x0 + x−1 · 10−1 + x−2 · 10−2 + · · · + x−k · 10−k . hok—z—ti d— je ˜roj r—™ion—l—n —ko i s—mo —ko je ¨egov de™iE m—lni z—pis kon—q—n ili periodiq—nF @…putstvoX z— dok—z jedne implik—™ije koristiti qi¨eni™u d— se u —lgoritmu de©e¨— ™elih ˜rojev— m i n mo%e j—vE iti s—mo kon—qno mnogo ost—t—k—D p— je postup—k ili kon—q—n ili periodiq—nY z— dok—z druge iskoristiti formulu z— sumu geometrijskog niz— iz veme S n— PIF str—niFA h—kleD ukoliko %elimo d— merimo i du%i k—o xto je hipotenuz— jedE n—kokr—kog pr—vouglog trougl— s— k—tet—m— du%ine ID mor—mo d— proxirimo skup r—™ion—lnih ˜rojev—F ted—n od n—qin— d— se to ur—di je d— mu dogovoromD ili defini™ijomD pridru%imo i ˜rojeve koji im—ju ˜eskon—q—n de™im—lni z—E pisF €rimetimo d— pri tome nije postoj—o ni jed—n r—zlog d— poqetniD D jediniE qni4 interv—l delimo n— IH delov—F i¨eni™— d— im—mo IH prstiju je jedini istorijski r—zlog z˜og kojeg koristimo de™im—lni sistemF wnogo podesnije ˜i ˜ilo koristiti sistem s— osnovom IPX ˜roj IP im— veliki ˜roj delite©— @de©iv je s— PDQDRDT i IPAD xto ˜i ol—kx—lo —lgorit—m de©e¨— ˜rojev—D — z—hteE v—lo uvoe¨e jox s—mo dv— nov— sim˜ol— z— ™ifreFW h—kleD skup r—™ion—lnih ˜rojev— mo%emo d— proxirimo t—ko xto mu dod—mo D elemente koje do˜ij—mo ˜eskon—qnim de©e¨em interv—l— n— m—¨e delove4D iliD reqeno u terminim— —ksiom—tikeD t—ko xto eksiom—m— @eIA{@eITA i @e‚rA dod—mo jox jednuD tzvF u—ntorovu —ksiomuX @uexA Kantorova aksioma: xek— je z— sv—ko n ∈ N d—t interv—l [a . Wxeki st—ri merni sistemi koriste upr—vo sistem s— osnovom IPD ovi sistemi su se z—dr%—li i d—n—s nprF u —nglos—ksonskom svetuF uod n—sD termin tu™e ozn—q—v— IP k—o D okrug—o ˜roj4F frojq—nik s—t— je pode©en n— IP delov—D godin— im— IP mese™iF … sledeim p—r—gr—fim— poz—˜—viemo se det—©nije pro˜lemom proxireE ¨— skup— r—™ion—lnih ˜rojev—F †ideemo d— postoji nekoliko ekviv—lentnih n—qin— d— se on rexiF ted—n je preko tzvF eksiome supremum— n∈ N . b ]F „—d— je n n n+1 n+1 n n [an . b ] ⊂ [a .uvoe¨e skupa realnih brojeva RF sz erhimedove —ksiome sledi d— ne postoje D nedosti%ne4 t—qke n— re—lnoj pr—vojF eko je a D jedini™— mere4 @n—zovimo je nprF met—rA i —ko je na = b z— neki prirod—n ˜roj nD ond— k—%emo d— D b im— du%inu n met—r—4F eko ne postoji t—k—v prirod—n ˜roj nD potre˜no je uvesti m—¨u jedini™u mere¨—F €odelimo z—to du% a n— IH jedn—kih delov— @n—zovimo ih de™imetrim—AF eko postoji prirod—n ˜roj n t—k—v d— je n = bD izmerE ili smo du%inu b u de™imetrim—Y u suprotnomD mor—mo d— podelimo du% n— jox IH m—¨ih delov— itdF …koliko posle kon—qno mnogo kor—k— uspemo d— izmerimo du% bD do˜ij—mo ¨enu meru u de™im—lnom z—pisu a 10 a 10 IF €y¡i ‚egsyxevxsr f‚yti†e IQ xto je ozn—k— z— b = xm xm−1 · · · x1 x0 . x−1 x−2 · · · x−k .

1 ∈ R ist—knuti elementiD koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A n—ziv— se poljem realnih brojevaF h— ˜i ov—kv— defini™ij— ˜il— opr—vd—n—D ˜ilo ˜i potre˜no dok—z—ti IF d— struktur— koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A postoji i PF d— je struktur— koj— z—dovo©—v— —ksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A jedinE stven—F x— ov— pit—¨— emo se vr—titi u €—r—gr—fu VF sz —ksiome @ƒ…€A sledi S = {x ∈ Q | x2 > 2} . ne s—dr%i n—jm—¨i elementF wotivis—ni ovim r—zm—tr—¨im—D dod—jmo —ksiom—m— @eIA{@eITA i sledeuF @ƒ…€A eksiom— supremum—X eko je podskup T ⊂ R nepr—z—n i odozgo ogr—niqenD ond— postoji ¨egovo n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨e sup T ∈ RF ƒkup n— kome je definis—n— rel—™ij— poretk— koj— z—dovo©—v— —ksiomu @ƒ…€A n—ziv— se potpuno ure enim skupomF €rimetimo d— je skup T ogr—E niqen odozgoD —li d— nem— supremum kao podskup ure enog skupa QF —ist—D svi elementi skup— S su gor¨— ogr—niqe¨— skup— T D — prem— —d—tku IH ov—j skup nem— n—jm—¨i elementF h—kleD skup Q nije potpuno ureen i dod—v—¨em —ksiome @ƒ…€A —ksiom—m— @eIA{@eITA do˜ili smo strukturu koj— proxiruje ureeno po©e QF eksiome @eIA{@eITAD @ƒ…€A k—r—kterixu re—lne ˜rojeveY drugim reqim—D mo%emo ih uzeti k—o defini™iju po©— re—lnih ˜rojev— RF Definicija I. ≤. …reen— xestork— (R. hok—z—ti d— skup 2 2 −1 T = {x ∈ Q | x2 < 2}. 1)D gde je R skupD + i • ˜in—rne oper—™ijeD ≤ ˜in—rn— rel—™ij— i 0. +. •.IR @ƒ…€A eksiom— supremum—X eko je podskup T ⊂ R nepr—z—n i odozgo ogr—niqenD ond— postoji ¨egovo n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨e sup T ∈ RF … p—r—gr—fu R emo d— pok—%emo d— se dod—v—¨em —ksiome @uexA —kE siom—m— @eIA{@eITAD @e‚rA do˜ij— sistem ekviv—lent—n sistemu odreenom —ksiom—m— @eIA{@eITAD @ƒ…€AF … meuvremenu emo se susresti s— jox dv— ekviv—lentn— pristup—X hedekindovom —ksiomom i eksiomom neprekidnostiF ƒv—ki od ovih pristup— definixe sistem re—lnih ˜rojev— RF … sledeem p—r—gr—fu mi emo se opredeliti d— sistem definis—n —ksiom—m— @eIA{@eITAD @ƒ…€A uzmemo z— defini™iju sistem— RD — z—tim emo ost—le spomenute prisE tupe d— izvedemo k—o teoreme i dok—%emo d— su oni ekviv—lentni iz—˜r—nomF IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s PF €otpuno ureeno po©e PFIF eksiom— supremum—F †r—timo se jedn—qini x = 2F €osm—tr—jmo skup 2 ƒkup T ne s—dr%i n—jvei elementY t—qnijeD d— z— sv—ki r—™ion—lni ˜roj x ∈ T postoji r—™ion—lni ˜roj y ∈ T t—k—v d— v—%i x < yF —ist—D nek— je x ∈ T Y t—d— je x < 2F sz—˜erimo ˜roj q ∈ Q t—k—v d— v—%i 0 < q < 1 i q < (2−x )(2x+1) F „—d— je y = x + q r—™ion—l—n ˜roj koji je vei od x i prip—d— skupu T F Zadatak IH. 0.

. szdvojiemo ovo i jox nek— svojstv— supremum— i infimum— u sledeoj lemiF — skupove A i B definiximo PF €y„€…xy …‚i¦ixy €y¡i IS i A + B = {a + b | a ∈ A. ƒv—ki nepr—z—n i odozdo ogr—niqen podskup S ⊂ R im— infiE mumF xek— je T = −S = {−s | s ∈ S}F „—d— je T nepr—z—n i ogr—niqen odozgoF —ist—D iz S = ∅ sledi d— postoji neko s ∈ SD — po defini™iji skup— T to zn—qi d— t = −s ∈ T D tjF T = ∅F €oxto je S ogr—niqen odozdoD sledi d— postoji m ∈ R t—kvo d— je m ≤ s z— sv—ko s ∈ SF xek— je M = −mY mno%e¨em prethodne nejedn—kosti s— −1 do˜ij—mo t ≤ M z— sv—ko t ∈ T D xto zn—qi d— je T ogr—niqen odozgoF sz @ƒ…€A sledi d— postoji λ = sup T F „—d— je l—ko videti d— je −λ = inf SF —ist—D potre˜no je s—mo ponovo pomno%iti odgov—r—jue nejedn—kosti s— −1 i videti n—jpre d— je −λ do¨e ogr—niqe¨e skup— SD — z—tim i d— je n—jvee @koristei qi¨eni™u d— je gor¨e ogr—niqe¨e λ skup— T n—jm—¨eAF €re™iznijeD —ko je s ∈ SD ond— je −s ∈ T D p— je −s ≤ λD jer je λ gor¨e ogr—niqe¨e skup— T D od—kle sledi −λ ≤ sD tjF −λ je do¨e ogr—niqe¨e skup— SF eko je i µ do¨e ogr—niqe¨e skup— SD ond— je µ ≤ s z— sv—ko s ∈ SD od—kleD mnoE %e¨em s— −1 do˜ij—moD im—jui u vidu defini™iju skup— T D d— je t ≤= −µ z— sv—ko t ∈ T F h—kleD −µ je gor¨e ogr—niqe¨e skup— T D p— nije vee od ¨egovog n—jm—¨eg gor¨eg ogr—niqe¨— λ = sup T X −µ ≤ λF yd—tle sledi −λ ≤ µF €oE xto je µ proizvo©no do¨e ogr—niqe¨e skup— SD sledi d— je −λ ¨egovo n—jvee gor¨e ogr—niqe¨eD tjF −λ = inf SF €oxto postoji du—lnost izmeu ≤ i ≥D „eoremu I smo mogli d— uzmemo z— —ksiomu umesto @ƒ…€AF „—d— ˜i @ƒ…€A ˜il— teorem—D koju ˜ismo dok—z—li n— potpuno isti n—qin k—o „eoremu ID z—menom sim˜ol— ≤ sim˜olom ≥ i z—menom ulog— sim˜ol— sup i inf D do¨eg i gor¨eg ogr—niqe¨— itdF €rimetimo d— smo u dok—zu „eoreme I dok—z—li d— v—%i inf(−A) = − sup AD gde je −A = {−a | a ∈ A}. A0 ⊂ A I xek— su AD B nepr—zni i ogr—niqeni skupovi re—lnih ˜rojev— i nepr—z—n podskupF „—d— v—%i IF inf A ≤ inf A ≤ sup A ≤ sup A PF inf(−A) = − sup AD sup(−A) = − inf A QF sup(A + B) = sup A + sup BD inf(A + B) = inf A + inf B RF sup(A ∪ B) = max{sup A.Teorema I. sup B}D inf(A ∪ B) = min{inf A. b ∈ B } Lema . inf B}F SF eko je 0 ≤ AD 0 ≤ B ond— je sup(A · B) = sup A · sup BD inf(A · B) = inf A · inf B F „vre¨e IF je oqiglednoY tvre¨e PF smo dok—z—li u dok—zu „eoreme IF hok—%imo d— je sup(A + B) = sup A + sup BF €oxto je (∀a ∈ A) a ≤ sup A i (∀b ∈ B ) b ≤ sup B D sledi d— je (∀a ∈ A)(∀b ∈ B ) a + b ≤ sup A + sup B D p— je sup A + sup B gor¨e ogr—niqe¨e skup— A + B F hok—%imo d— je ono n—jm—¨eF 0 0 A ≤ B ⇔ (∀a ∈ A)(∀b ∈ B ) a ≤ b. b ∈ B }. A · B = {a · b | a ∈ A.

„—d— postoji c ∈ R z— koje v—%i (∀t ∈ T )(∀s ∈ S) t ≤ c ≤ s. (DED) i (NEP) su ekviv—lentn—F €retpost—vimo d— v—%i @ƒ…€A i nek— je (D . xek— je X ureen skupF €—r (D . D )D hedekindov presekD ond— postoji n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨e sup D ∈ R skup— D F @xi€ A eksiom— neprekidnosti @ili eksiom— potpunostiAX xek— su T i S dv— nepr—zn— podskup— skup— R koj— im—ju svojstvo (∀t ∈ T )(∀s ∈ S ) t ≤ s. @TA eko ˜i v—%ilo δ ≤ δ D t—d— ˜i v—%ilo i δ < s z— sve s ∈ SF „o ˜iD po defini™iji skup— D D zn—qilo d— v—%i δ ∈ D D xtoD z—jedno s— @TA i @†A d—je kontr—dik™iju δ < δ F €rem— tomeD (D . D ) hedekindov presekF —ist—D @eA v—%i po defini™iji skupov— D i D F xek— je ε > 0 i T := {t − ε | t ∈ T } yqigledno je S ⊂ D i T ⊂ D D p— poxto suD prem— pretpost—v™i @xi€A S i T @— time i T A nepr—zniD sledi d— v—%i @fAF eko je δ ∈ D D ond— je δ < s z— sve s ∈ SF xek— je δ ∈D . D ) podskupov— D . Teorema P.xek— je x < sup A + sup BF „—d— je x − sup A < sup BF €oxto je sup B n—jE m—¨e gor¨e ogr—niqe¨e skup— BD postoji b ∈ B z— koje v—%i b > x − sup AD tjF x − b < sup AF yd—tle sledi d— x − b nije gor¨e ogr—niqe¨e skup— AD p— postoji a ∈ A z— koje je a > x − bD p— je a + b > xD tjF x ne mo%e d— ˜ude gor¨e ogr—niqe¨e skup— A + BF „ime je dok—z—no sup(A + B) = sup A + sup BF hok—z ost—lih svojst—v— prepuxt—mo qit—o™u z— ve%˜uF PFPF hedekindov— —ksiom— i eksiom— neprekidnostiF x—vexemo s—d— jox dv— tvre¨— ekviv—lentn— eksiomi supremum—F — prvo od ¨ih n—m je potre˜n— slede— defini™ij—F Definicija P. „vre¨— (SUP). D ⊂ X n—ziv— se DedekindovimIH presekom —ko im— slede— svojstv— @eA D ∪ D = X @fA D = ∅D D = ∅ @†A δ ∈ D ∧ δ ∈ D ⇒ δ < δ — n—s je ovde od interes— sluq—j X = RF †—%e slede— dv— tvre¨—D koj— n—ziv—mo —ksiom—m— jer sv—ko od ¨ih @vF „eoremu P ni%eA mo%emo uzeti z— —ksiomu umesto eksiome @ƒ…€AY preost—l— dv— tvre¨—D n—r—vnoD ond— post—ju teoremeF @hihA hedekindov— —ksiom—X eko su D . D ) je hedekindov presekD p— postoji 1 2 1 2 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 2 1 1 1 2 1 1 2 1 2 ε 2 ε 1 ε 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 1 IT IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s IHhedekind @Richard DedekindD IVQI{IWITAD nem—qki m—tem—tiq—r 2 2 1 2 . D ⊂ R t—kvi d— je (D . D ) hedekindov presek u RF sz hefini™ije P sledi d— je skup D nepr—z—n i ogr—niqen odozgoF —ist—D D = ∅ sledi iz @fAD dok iz @†A sledi d— je sv—ki element skup— D gor¨e ogr—niqeE ¨e skup— D F sz @ƒ…€A sledi d— postoji sup D D xto dok—zuje implik—™iju @ƒ…€A ⇒ @hihAF €retpost—vimo s—d— d— v—%i @hihA i nek— su T i S skupovi s— svojstvim— iz @xi€A xek— je D = {x ∈ R | (∀s ∈ S) x < s} i D = R \ D F „—d— je (D .

x · (−∞) = −∞ …mesto +∞ qesto pixemo s—mo ∞F Zadatak II. b] = {x ∈ R | a ≤ x ≤ b} n—ziv— se z—tvorenim interv—lom ili segmentom s— kr—jevim— a i bF QF ƒkupovi [a. b) = {x ∈ R | a < x < b} n—ziv— se otvorenim interv—lom s— kr—jevim— a i bF PF ƒkup [a. (a. +∞) = {x ∈ R | x > a} i [a. VF — sv—ko x > 0 v—%i WF — sv—ko x < 0 v—%i x + (+∞) = +∞. +∞)) ili ((−∞. a). b) = {x ∈ R | a ≤ x < b} i (a. +∞))F 1 2 x · (+∞) = −∞. x · (−∞) = +∞ . +∞]D koji se ozn—q—v— jox i s— R i n—ziv— proxirenim sistemom realnih brojeva je skup koji se do˜ij— dod—v—¨em dv—ju sim˜ol— −∞D +∞ skupu RD pri qemu su ispu¨eni sledei usloviX UF — sv—ko x ∈ R v—%i ε 1 0 1 2 0 1 1 1 1 + PF €y„€…xy …‚i¦ixy €y¡i IU −∞ < x < +∞. xek— su a i b re—lni ˜rojeviF IF ƒkup (a. @UA „—d— je c = sup T F —ist—D iz prve nejedn—kosti u @UA sledi d— je element c gorE ¨e ogr—niqe¨e skup— T D — iz druge @i iz defini™ije skup— SA d— je on n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨eD tjF supremumF PFQF snterv—liF hefiniximo s—d— v—%ne podskupove skup— RF Definicija Q. x + (−∞) = −∞. +∞) = {x ∈ R | x ≥ a} n—ziE v—ju se redom otvorenim i poluotvorenim interv—lom s— kr—jevim— a i +∞F ƒim˜ol +∞ qit— se plus ˜eskon—qnoF ƒpe™ij—lnoD interv—l (0. b] = {x ∈ R | x ≤ b} n—ziE v—ju se redom otvorenim i poluotvorenim interv—lom s— kr—jevim— −∞ i bF ƒim˜ol −∞ qit— se minus ˜eskon—qnoF TF ƒkup [−∞. b] = {x ∈ R | a < x ≤ b} n—ziv—ju se poluotvorenim interv—lim— s— kr—jevim— a i bF RF ƒkupovi (a. +∞) ozn—q—v—mo i s— R F SF ƒkupovi (−∞. [a. D ) u R o˜lik— ((−∞. a].c = sup D1 t∈T ε>0 t0 ∈ T t0 > c t0 − ε < c ε= 1 2 (t0 − c) > 0 s∈S D1 c≤s F sz defini™ije supremum— i T ⊂ D sledi d— je t − ε ≤ c z— sve i sve F yd—tle sledi t ≤ c z— sv—ko t ∈ T F —ist—D —ko ˜i z— neko ˜ilo D ond— ˜i ˜ilo i t − (t − c) > cD xto je u suprotnosti s— F z— xek— je F sz defini™ije skup— D sledi d— je δ ≤ s z— sv—ko δ ∈ D p— je gor¨e ogr—niqe¨e skup— D F €oxto je supremum n—jm—¨e gor¨e ogr—niqe¨eD sledi d— je F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @hihA ⇒ @xi€AF €retpost—vimoD n— kr—juD d— v—%i @xi€A i nek— je T nepr—z—n i odozgo ogr—niqen podskup skup— RF xek— je S skup svih gor¨ih ogr—niqe¨— skup— T F €oxto je T ogr—niqen odozgoD sledi d— je i S nepr—z—nD p— T i S z—dovo©—v—ju uslove iz —ksiome @xi€AF yd—tle sledi (∃c)(∀t ∈ T )(∀s ∈ S ) t ≤ c ≤ s. hok—z—ti d— je sv—ki hedekindov presek (D . x x = =0 +∞ −∞ x · (+∞) = +∞. b) = {x ∈ R | x < b} i (−∞.

@VA hok—z emo podeliti u nekoliko kor—k—F €rimetimo n—jpre d— iz @ePA i @eVA sledi 0x = (0 + 0)x = 0x + 0xF yd—vdeD n— osnovu jedinstvenosti rexe¨— jeE dn—qine a + x = b sledi 0x = 0 @jox jedno D oqigledno4 tvre¨e koje nije meu —ksiom—m— i z—htev— dok—z3AF hok—%imo s—d— d— v—%i −(−x) = x. frojeve iz interv—l— (0. s]D [ı. (Karakterizacija intervala) €odskup J ⊂ R je interv—l —ko i s—mo —ko z— sv—k— dv— ˜roj— a. 0) neg—tivnim ˜rojevim—F Primer Q. s) postoje ˜rojevi a. s) ili J = (−∞. @IIA ƒ—d— im—mo (−x)(−y ) = −(x(−y )) sledi iz (10) = −(−(xy )) sledi iz (11) = xy sledi iz (9). s)D [ı. b ∈ J t—kvi d— je a < x < b @jer ˜i u suprotnom x ˜ilo ili gor¨e ili do¨e ogr—niqe¨e skup— J AD — od—tleD n— osnovu pretpost—vke o skupu J D sledi x ∈ J F xek— je J ogr—niqen odozgoD —li ne odozdoD i nek— je s = sup J F „—d— z— sv—ko x < s postoje a. b ∈ J D t—kv— d— je a < bD v—%i [a. s)F Definicija R. b ∈ J t—kvi d— je a < x < b @z—xtocAF yd—tle sledi x ∈ J D tjF J = (−∞. @IHA ƒliqno se dok—zuje i x(−y ) = −(xy ).IV Lema P. +∞) zovemo pozitivnimD — ˜roE jeve iz interv—l— (−∞. b] ⊂ J F h— sv—ki interv—l im— n—vedeno svojstvo sledi iz hefini™ije QF €retE post—vimo d— je J skup s— svojstvom opis—nim u formul—™iji lemeF eko je J neogr—niqenD ond— je J = RD d—kle J je interv—l (−∞. b ∈ J t—kvi d— je a < x < bF yd—tle sledi x ∈ J D p— je J jed—n od interv—l— (ı. +∞)F —ist—D iz neE ogr—niqenosti skup— J sledi d— z— sv—ko x ∈ R postoje a. s]F ƒliqno se r—zm—tr— sluq—j skup— koji je ogr—niqen odozdoD —li ne i odozgoF x— kr—juD nek— je J ogr—niqen i nek— je s = sup J D ı = inf J F „—d— z— sv—ko x ∈ (ı. xto dok—zuje @VAF „ime je z—vrxen dok—z d— je 0 < 1F IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . froj 1 je pozitiv—n ˜rojF €ok—z—emo k—ko se ovo tvre¨e mo%e izvesti iz —ksiom— @tjF rexiemo —d—t—k T n— IHF str—niAF sz —ksiom— @eIHAD @eIRA i defini™ije rel—™ije < sledi d— v—%i t—qno jedn— od rel—™ij— 0 < 1 i 1 < 0F €retpost—vimo d— v—%i 1 < 0F „—d— jeD n— osnovu @eISAD 1+(−1) < 0+(−1)D tjF 0 < −1F yd—tle i iz @eITA ˜i sledilo 0 ≤ (−1)(−1)F eko dok—%emo d— je desn— str—n— posled¨e nejedn—kosti jedn—k— 1 @primetimo d— izr—z (−x)(−y) = xy nije meu —ksiom—m—D p— z—htev— dok—zA do˜iemo d— je 0 ≤ 1D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom 1 < 0F sz ove kontr—dik™ije sledi 0 < 1F hok—%imo d— je (−x)(−y ) = xy. s]D (ı. @WA sz @eQA sledi (−x) + x = 0 i (−x) + (−(−x)) = 0D — od—tleD n— osnovu jedinE stvenosti inverznog element— z— s—˜ir—¨eD sledi −(−x) = xF sz 0 = 0y = (x + (−x))y = xy + (−x)yD n— osnovu jedinstvenosti inverznog element— z— s—˜ir—¨eD sledi (−x)y = −(xy ).

0. •. +∞) prip—d— kl—si N F €oxto je N n—jm—¨i skup iz N D v—%i N ⊂ (0. ≤. ‚el—™ij— ⊂ je rel—™ij— poretk— n— skupu N D p— mo%emo d— govorimo o ¨egovom najmanjem elementuF Definicija S. (Peanove aksiome) ƒkup prirodnih ˜rojev— N im— slede— svojstv— @Π1A preslik—v—¨e σ : N → ND je do˜ro definis—no @Π2A σ(m) = σ(n) ⇒ m = n @Π3A 1 ∈ N @Π4A (∀n ∈ N)σ(n) = 1 @Π5A princip indukcije: —ko z— podskup S ⊂ N v—%i ond— je S = NF ƒvojstv— @Π1A i @Π3A slede iz N ∈ N D — svojstvo @Π2A iz jedinstvenosti reE xe¨— jedn—qine a + x = bF €retpost—vimo d— ne v—%i @Π4AD tjF d— je 1 = n + 1F „—d— je n = 0F v—ko se vidi d— interv—l (0. +∞)D p— 0 ∈ / NF „ime je dok—z—no @Π4AF hok—%imo @Π5AF sz defini™ije skup— S sledi S ∈ N D p— je N ⊂ SD poxto je N n—jm—¨i skup iz N F weutimD po pretpost—v™i je S ⊂ ND p— je S = NF II€e—no @Giuseppe PeanoD IVSV{IWQPAD it—lij—nski m—tem—tiq—r 1 ∈ S ∧ (n ∈ S ⇒ σ (n) ∈ S ) QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s IW QF €rirodni ˜rojevi .sz prethodnog primer— i —ksiom— @eIPA i @eISA sledi 0 < 1 + 1F froj 1 + 1 ozn—q—v— se sim˜olom 2 i n—ziv— se dvaF ƒliqnoD 0 < 1 + 1 + 1 itdF „ime smo izdvojili jed—n v—%—n podskup skup— pozitivnih ˜rojev—D skup ˜rojev— koji se mogu do˜iti od ˜roj— 1 primenom oper—™ije +F yv—j skup je n—x sledei predmet izuq—v—¨—F ƒumir—jmo ukr—tko xt— smo do s—d— ur—diliF €otre˜om prel—sk— od @˜liE skih intui™ijiA r—™ion—lnih ˜rojev— n— re—lne smo motivis—li defini™iju sistem— re—lnih ˜rojev— (R. ƒkup N je n—jm—¨i element kl—se N F ilemente skup— N n—ziv—mo prirodnim brojevimaF ikviv—lentnoD skup N se mo%e definis—ti k—o presek svih skupov— kl—se N F yd—tle se l—ko vidi i d— je N ∈ N F €rirodni ˜rojevi im—ju svojstv— koj— izdv—j—mo sledeom teoremomF yn— se n—ziv—ju €e—novimII —ksiom—m—D jer se u z—sniv—¨u —ritmetike mo%e poi od ¨ih k—o defini™ije sistem— prirodnih ˜rojev— @vixe o ovome emo rei u €—r—gr—fu VAF xek— je σ(n) = n + 1 D sled˜enik prirodnog ˜roj— n4F Teorema Q. +. 1) k—o strukture koj— z—dovo©—v— —kE siome @eIA{@eITAD @ƒ…€AF …sv—j—jui ove —ksiome z— defini™iju @re—lnihA ˜roE jeveD poqeli smo ¨ihovo —ksiom—tsko z—sniv—¨eF u—ko s—d— d— u ovom sistemu prepozn—mo i form—lno izdvojimo one o˜jekte qij— n—m je j—sn— intuitivn— predst—v— poslu%il— k—o motiv—™ij— { prirodneD ™ele i r—™ion—lne ˜rojevec QFIF €rirodni ˜rojeviF €e—nove —ksiomeF xek— je N kl—s— svih podE skupov— N ⊂ R koji im—ju sledee dve oso˜ine 1 ∈ N i n ∈ N ⇒ n + 1 ∈ N.

ƒv—ki nepr—z—n podskup A ⊂ N im— minimumF ƒpe™ij—lnoD min N = 1F hok—%imo prvo d— je min N = 1D tjF d— je 1 ≤ n z— sve n ∈ NF xek— je S ⊂ N skup prirodnih ˜rojev— z— koje v—%i 1 ≤ nF „—d— je 1 ∈ SF eko je n ∈ S v—%i 1 ≤ nF ƒ—˜ir—¨em ove nejedn—kosti i nejedn—kosti 0 ≤ 1 dok—z—ne u €rimeru Q do˜ij—mo 1 ≤ n + 1D tjF n + 1 ∈ SF x— osnovu prin™ip— induk™ije z—k©uqujemo S = ND tjF 1 ≤ n z— sv—ki prirod—n ˜roj nF €retpost—vimo s—d— d— A nem— minimumF xek— je T = {n ∈ N | (∀a ∈ A) n < a}F €oxto je 1 = min ND — pretpost—vili smo d— A nem— minimumD sledi d— je (∀a ∈ A) 1 < aD tjF 1 ∈ T F xek— je n ∈ T F hok—%imo d— od—tle sledi n + 1 ∈ T F xek— je a ∈ AF sz pretpost—vke d— A nem— minimum sledi d— postoji a ∈ A t—kvo d— je a < aF €oxto je n ∈ T D v—%i n<a .sz @Π5A se izvodi metod dokazivanja indukcijomF €retpost—vimo d— %eE limo d— dok—%emo neko tvre¨e o prirodnim ˜rojevim—F €retpost—vimo d— smo dok—z—li d— ono v—%i z— ˜roj 1 i d— iz pretpost—vke d— v—%i z— neki prirod—n ˜roj n sledi d— v—%i i z— n + 1F yzn—qimo s— S skup prirodnih ˜rojev— z— koje v—%i tvre¨eF ynd— jeD prem— @Π5AD S = ND tjF tvre¨e v—%i z— sveki prirod—n ˜rojF slustrov—emo to dok—zim— sledeih tvre¨—F Lema Q. (a) σ (N) = N \ {1} @˜A m. n ∈ N ⇒ m + n ∈ N ∧ mn ∈ N @vA m. @IPA sz a − a ∈ N @vem— Q @vAA i 1 = min N sledi 1 ≤ a − a D tjF a + 1 ≤ aF yd—tle i iz @IPA sledi n + 1 < a + 1 ≤ aF x— osnovu prin™ip— induk™ije je T = NF €oxto je T ∩ A = ∅D od—tle sledi d— je A = ∅D xto je u kontr—dik™iji s— pretpost—vkom d— je A nepr—z—nF ƒvojstvo @Π5A je u osnovi v—%nog principa definisanja indukcijomF €retE post—vimo d— smo neki poj—mD vez—n z— prirodne ˜rojeveD definis—li z— ˜roj 1 i opis—li pr—vilo po kome se iz defini™ije z— prirod—n ˜roj n izvodi definiE ™ij— z— prirod—n ˜roj n + 1F eko je S skup z— koji smo n— ov—j n—qin opis—li d—ti o˜jek—tD ond— iz @Π5A sledi d— je on definis—n z— sv—ki prirod—n ˜rojF slustrujmo to primerim—F 1 1 1 1 1 1 1 PH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . n ∈ N ∧ m < n ⇒ n − m ∈ NF @—A xeposredno se prover—v— d— S = {1} ∪ σ(N) z—dovo©—v— @Π5AD od—kle po prin™ipu induk™ije sledi S = NF yd—tle i iz @Π4A sledi @—AF hok—z tvrE e¨— @˜A sledi induk™ijom po n @z— fiksir—no mAF h— ˜ismo dok—z—li @vAD fiksir—jmo m i primenimo induk™iju po nF eko je n = 1D t—d— je m > 1D p— iz @—A sledi m ∈ σ(N)D tjF m = k + 1 z— neko k ∈ NF „—d— je m − 1 = k ∈ ND qime je dok—z—no tvre¨e @vA z— n = 1F €retpost—vimo d— @vA v—%i z— neko n ∈ NF xek— je m > n + 1F „—d— je i m > nD p— po induktivnoj pretpost—v™i v—%i m = n ∈ NF €oxto je m − n > 1D iz @—A sledi d— je m − n = k + 1 z— neko k ∈ NF yd—lte sledi m − (n + 1) = m − n − 1 = k ∈ NF „ime je dok—z—no @vAF Lema R.

k=1 n k=1 xk n+1 n k=1 k n+1 k k=1 €rimenimo s—d— induktivnu pretpost—vku y= (x y ) i defiE ni™iju oper—™ije F ho˜ij—mo x y+x y = (x y )F „ime je dok—z—no d— prvo tvre¨e v—%i i z— n + 1F hok—ze ost—lih tvre¨— ost—v©—mo qit—o™uF (k + j )F Zadatak IQ. xek— je n ∈ NF hefiniximo sim˜ole i s— Primer n n k=1 k=1 1 n+1 n QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s PI i 1 xk = x1 . eko je x = 0D (x ) ozn—q—v—mo s— x F — x = k do˜ij—mo ˜roj x =: n!D koji se n—ziv— faktorijelom ˜roj— nF — prirodne ˜rojeve k i n koliqnik se n—ziv— binomnim koeficijentom = Zadatak IP. xk = xk · xn+1 1 k=1 = x2 = · · · = xn = x pixemo n k=1 x =: nx. n ∈ ND k < nF Lema S. x F ƒpe™ij—lnoD z— x k=1 k=1 n n n xk = x1 . Konaqne sume i konaqni proizvodi. · · · . yper—™ije uvedene u €rimeru R im—ju slede— svojstv—X IF x y = (x y) @uopxteni distri˜utivni z—konA PF nx = n · xD gde je n— levoj str—ni izr—z uveden u €rimeru RD — n— desnoj proizvod re—lnih ˜rojev— n i x QF x · x = x D (x ) = x D (xy) = x y RF (Binomna formula) (x + y) = x y SF (Geometrijska progresija) x = F hok—%imo prvo tvre¨eF — n = 1 ono gl—si x y = x y i oqigledno v—%iF €retpost—vimo d— ono v—%i z— neko n ∈ N i dok—%imo d— v—%i i z— n + 1F sz defini™ije oper—™ije i distri˜utivnog z—kon— @eksiom— @eVAA sledi k n k n! k!(n−k)! n k n+1 k n k n k−1 n n k k k=1 k=1 n m n+m n m nm n n n n n n k=0 k n k k n−k k=0 1−xn+1 1−x 1 1 n+1 n n xk y = k=1 k=1 xk + xn+1 y = xk y + xn+1 y. hok—z—ti d— je (x −x ) = x − x . formule izr—qun—ti n k=1 k m n m k k=1 j =1 n k=1 j =1 k k+1 n+1 1 n k=1 k=1 1 k(k+1) .R. hok—z—ti d— v—%i = + i od—tleD primenom metod— induk™ijeD d— je prirod—n ˜roj z— sve k. szr—qun—ti (k + j ) i Zadatak IR. k=1 k=1 −1 n −n x =: xn . €rimenom ove . k=1 1 k=1 xk = k=1 n n+1 xk + xn+1 z— re—lne ˜rojeve x .

kn xj j . sr—™ion—lnost ˜roj— e ˜ie dok—z—n— u €rimeru PH u ql—vi PD — ¨egov— tr—nE s™endentnost u €rimeru Q u ql—vi TF Lema T. IPyjler @Leonhard EulerD IUHU{IUVQAD xv—j™—rski m—tem—tiq—r IQfernuli @Jakob BernoulliD ITSR{IUHSAD xv—j™—rski m—tem—tiq—r . 718281828459045 . k2 . . . 1≤j ≤n k @IQA tzvF multinomni koefi™ijentF Primer S. k! ≤ k=0 €osled¨— nejedn—kost sledi iz veme SD RF yd—tle sledi d— je skup {(1 + n ∈ N} ogr—niqen odozgoD p— im— supremumF froj e := sup 1+ 1 n n 1 2 k −1 < 3. . tedn—kost (1 + α) = 1 + nα v—%i —ko i s—mo —ko je n = 1 ili α = 0F — n = 1 tvre¨e je oqigledno je t—qnoF — n = 2 ono gl—si (1 + α) ≥ 1 + 2αD xto je t—qno jer je (1 + α) = 1 + 2α + α i α ≥ 0F €retpost—vimo d— ono v—%i z— neko n ∈ ND tjF d— je (1 + α) ≥ 1 + nαF wno%e¨em o˜e str—ne ove nejedn—kosti pozitivnom ˜rojem 1 + α do˜ij—mo n∈N n n 2 2 2 2 n (1 + α)n+1 ≥ 1 + (n + 1)α + nα2 ≥ 1 + (n + 1)α. 1 n n) | @ISA n—ziv— se yjlerovimIP ˜rojemF yv—j ˜roj je ir—™ion—l—nY ¨egovih prvih nekoE liko de™im—l— je e = 2. . +∞) i n ∈ NF „—d— v—%i (1 + α) ≥ 1 + nα. . . (BernulijevaIQ nejednakost) xek— je α ∈ (−1. hok—z—ti uopxte¨e ˜inomne formule k=1 i n2 −1 √ [ k ]. . k2 . . (Broj e) sz veme SD QF sledi 1+ k k1 . . kn := k! k1 !k2 ! · · · kn ! snduk™ijom se l—ko dok—zuje d— v—%i k! ≥ 2 do˜ij—mo 1+ 1 n n n 1 n n n = k=0 n k 1 1 n k n−k n = k=0 1 k! k−1 j =0 k −1 @IRA D p— iz prethodne jedn—kosti 1− j n n ≤ k=0 1 . (x1 + x2 + · · · + xn )k = gde je k1 +k2 +···+kn =k k k1 . szr—qun—ti n k=1 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s (k − 1)2k k (k + 1) gde je [·] ™eo deo re—lnog ˜roj—F Zadatak IT. .PP Zadatak IS.

m} = nD ond— je k = mF „vre¨e S je t—qnoD jer iz max{k. S FA Zadatak PH. . q } = nF €oxto jeD po induktivnoj pretpost—v™iD S t—qnoD od—vde sledi p = qF eliD t—d— je i m = nF „ime jeD n— osnovu prin™ip— induk™ijeD dok—z—no d— v—%i S F xek— su k. x—i grexku u sledeem D dok—zu4 tvre¨— D d— su svi priE rodni ˜rojevi jedn—ki4F xek— je S sledee tvre¨eX eko su k i m prirodni ˜rojevi i —ko je max{k. . m proizvo©n— dv— prirodn— ˜roj— i nek— je n = max{k. … konveksnom n{touglu povuqeno je nekoliko dij—gon—l—D t—ko d— sv—ke dve od ¨ih ili pol—ze iz istog temen—D ili se ne sekuF „ime je poligon pode©en n— deloveF uoji je n—jvei mogui ˜roj tih delov—c Zadatak PQ. €rimenom metod— induk™ije dok—z—ti sledee jedn—kostiX i nek— su t i t rexe¨— jedn—qine 1 2 1 2 n 1 2 x0 = a. x1 = b.qime jeD n— osnovu prin™ip— induk™ijeD dok—z—n prvi deo tvre¨—F hrugi deo sledi iz qi¨eni™e d— se u sluq—ju d— je n > 1 i α = 0 u prethodnom dok—zu zn—k ≥ mo%e svud— z—meniti zn—kom >F Zadatak IU. 2 4 6 2n 3n + 1 @—A k = @˜A k = x—i formulu z— S := k D p ∈ NF @…putstvoX primenom ˜inomne formule n— (k + 1) − k i sumir—¨em po k izr—ziti tr—%enu sumu S preko pozn—tih S . . hok—z—ti d— se svi ˜rojevi o˜lik— 2 +1D n ∈ N z—vrx—v—ju ™ifrom 7F Zadatak PI. m} = n + 1F xek— je p = k − 1D q = m − 1F „—d— je max{p. snduk™ijom po n dok—z—tiX @—A eko je t = t D ond— je x = At + Bt D gde su A i B rexe¨— sistem— jedn—qin— A + B = aD At + Bt = bF @˜A eko je t = t D ond— je x = At + nBt D gde su A i B rexe¨— sistem— jedn—qin— A = aD At + Bt = bF Zadatak PP. S . . . hok—z—ti d— z— sv—ki prirod—n ˜roj n v—%i nejedn—kost 2 n+1 QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s PQ 2n − 1 1 1 3 5 · · ··· ≤√ . hok—z—ti d— z— sv—ki prirod—n ˜roj n > 8 v—%i nejedn—kost n <2 F Zadatak IV. xn+2 = pxn+1 + qxn . m}F €oxto je dok—z—no d— z— sv—ko n v—%i S D sledi k = mF n 1 n 2 1 2 n n 1 n 1 1 1 n 1 n n+1 n n n t2 = pt + q. m} = 1 sledi k = 1 i m = 1 @poxto su k i m prirodni ˜rojeviD — 1 = min NAF €retE post—vimo d— je tvre¨e S t—qno i dok—%imo d— je t—d— t—qno i S F xek— je max{k. vine—rne diferen™ne jedn—qineF xek— je niz x z—d—t s— n 2 k=1 n k=1 n(n+1)(2n+1) 6 n(n+1) 2 2 3 p p+1 2 p+1 n k=1 p p 1 p −1 2n+1 n Zadatak IW.

QFPF geli ˜rojeviF sz veme Q sledi d— je skup N z—tvoren u odnosu n— oper—™ije + i •F weutimD ov—j skup nije z—tvoren z— oper—™ije invertov—¨— u odnosu n— ove dve oper—™ijeF —ist—D pretpost—vimo d— v—%i {−n.D posle kon—qno mnogo kor—k— do˜ij—mo ˜roj m—¨i od bF sz veme R l—ko sledi d— u skupu {a − kb | k ∈ Z} postoji n—jm—¨i ˜roj r o˜lik— a − qb koji je prirod—n ili jedn—k nuliF yn z—dovo©—v— tr—%eni uslov 0 ≤ r < bDjer ˜i u sluq—ju r ≥ b ˜roj r = a − (q + 1)b ˜io prirod—n ili jedn—k nuliD — m—¨i od rF „ime je dok—z—n— egzisten™ij— ˜rojev— q i rF h— ˜ismo dok—z—li jedinstvenostD pretpost—vimo d— postoji jox jed—n p—r ˜rojev— q . r}D gde je k = |q − q | ∈ N ∪ {0}F €oxto su r i r prirodni ˜rojevi m—¨i od bD ov— nejedn—kost je mogu— s—mo z— k = 0D tjF q = qF eli t—d— je i r = rF Definicija U. b) = 1 k—%emo d— su ˜rojevi a i b uz—j—mno prostiF −1 −1 1 2 2 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 PR IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . b)F eko je (a. n} ⊂ NF sz eksiome @eIRA i —d—tk— I sledi d— t—d— v—%i ˜—r jedn— od nejedn—kosti n ≤ 0D −n ≤ 0D xtoD z˜og 0 < 1D protivreqi vemi RF ƒliqnoD iz {m. +) koj— s—dr%i ˜roj 1F x—r—vnoD termin najmanja odnosi se n— rel—™iju poretk— ⊂F ikviv—lentnoD Z je presek svih podgrup— grupe (R. xek— je a ∈ Z i b ∈ Z \ {0}F eko postoji q ∈ Z t—k—v d— je a = bq k—%emo d— je ˜roj a de©iv ˜rojem bD ili d— b deli a i pixemo b|aF froj p ∈ N zovemo prostim ˜rojem —ko je p > 1 i —ko je p de©iv s—mo s— I i pF froj d ∈ Z je z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a. 3b. . . — sv—ko a ∈ Z i b ∈ N postoje jednozn—qno odreeni ˜rojevi q ∈ Z i r ∈ N ∪ {0} t—kvi d— je a = bq + r i 0 ≤ r < bF „re˜— d— dok—%emo d—D pol—zei od a i oduzim—jui bD p— z—timD 2b. +) koje s—dr%e ˜roj 1F ƒlede— teorem— pok—zuje d— je ov— —pstr—ktn— —lge˜—rsk— defini™ije ekE viv—lentn— uo˜iq—jenoj defini™ijiD pozn—toj qit—o™u iz kursev— element—rne m—tem—tikeF Teorema R. +) n—ziv—mo sv—ki podskup H ⊂ G koji je i s—m grup— u odnosu n— grupovnu oper—™iju +F v—ko se vidi d— je podskup H ⊂ G podgrup— —ko i s—mo —ko z— sve g . g ∈ H v—%i g − g ∈ H F Definicija T. . m } ⊂ N z— m = 1 sledilo ˜i m < 1 ili m < 1D xto je opet kontr—dik™ij— s— vemom RF Skup celih brojeva Z je n—jm—¨e proxire¨e skup— N koje je z—tvoreno z— ivertov—¨e u odnosu n— +F €re™izir—jmo ovu formul—™ijuF Podgrupom grupe (G. ƒkup ™elih ˜rojev— Z je n—jm—¨— podgrup— grupe (R. b ∈ Z —ko d|a i d|bF x—jvei z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i b ozn—q—v—mo s— (a. hok—z sledi iz qi¨eni™e d— je skup n— desnoj str—ni podgrup— koj— s—dr%i ˜roj 1 i minim—lnosti podgrupe ZF ƒkup Z je z—tvoren u odnosu n— s—˜ir—¨eD oduzim—¨e i mno%e¨eD —li ne i u odnosu n— de©e¨eX pri de©e¨i ˜roj— a ∈ Z ˜rojem b ∈ Z \ {0} j—v©— se ost—t—kF €re™iznijeD v—%i slede— teorem—F Teorema S. Z = {0} ∪ N ∪ {−n | n ∈ N}. r t—k—v d— je a = bq + r i 0 ≤ r < bF yd—tle i iz a = bq + r sledi b(q − q ) = r − rD p— je kb = |r − r| < max{r .

hok—z—ti d— su ™eli ˜rojevi a i b uz—j—mno prosti —ko i s—mo —ko postoje ™eli ˜rojevi k i m t—kvi d— je ka + mb = 1F Teorema U. p svi prosti ˜rojeviY t—d— ˜roj p = p · p · . eko je d n—jvei z—jedniqki delil—™ ™elih ˜rojev— a i bD ond— postoje ™eli ˜rojevi k i m t—kvi d— je ka + mb = dF ƒpe™ij—lnoD —ko su a i b uz—j—mno prostiD ond— postoje ™eli ˜rojevi k i m t—kvi d— je ka + mb = 1F xek— je c n—jm—¨i prirod—n ˜roj u skupu S = {ua + vb | u.Zadatak PR. x—jvei z—jedniqki delil—™ ™elih ˜rojev— a i b je n—jm—¨i prirod—n ˜roj o˜lik— ka + mbD k. b) = (b. hok—z—ti d— su ˜rojevi i uz—j—mno prostiF Teorema T. hok—z—ti d— je | rel—™ij— poretk— n— NF h— li je ovo rel—™ij— tot—lnog poretk— n— Nc h— li je ovo rel—™ij— poretk— n— Z Zadatak PS. p . r)F xek— je d z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bF „—d— je a = ud D b = vd z— neke u. · p + 1 nije de©iv nijednim prostim ˜rojemA Zadatak PT. .b) b (a. . m ∈ ZF Zadatak PU. . r ∈ ZD 0 ≤ r < c t—kvi d— je a = cq + rD xto z—jedno s— @ITA d—je r = a − cq = (1 − kq )a − mqbF eko ˜i ˜ilo r > 0D ond— ˜i r ˜io prirod—n ˜roj o˜lik— ua + vb koji je m—¨i od cD xto je suprotno pretpost—v™i d— je c n—jm—¨i t—k—v ˜rojF yd—tle sledi r = 0D tjF c|aF x— isti n—qin se dok—zuje c|bF hok—%imo s—d— d— je c n—jvei z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bD tjF d— je c = dF €oxto d|a i d|bD postoje u. v ∈ Z}F hok—%imo prvo d— je ˜roj c z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bF sz c ∈ S sledi c = ka + mb @ITA z— neke k. v ∈ Z t—kvi d— je a = udD b = vdF yd—tle i iz @ITA sledi c = (ku + mv)dD p— je d ≤ cF €oxto je d n—jvei z—jedniqki delil—™D sledi d— je d = cD xto z—jedno s— @ITA d—je dok—z „eoremeF €rimetimo d— smoD dok—zujui „eoremu T dok—z—li i sledee tvre¨eF Posledica I. .b) 0 0 0 0 0 QF €‚s‚yhxsD givs s ‚egsyxevxs f‚yti†s PS IRiuklid @oko QTS{oko QHHF gF pre rrist—A { st—rogrqki m—tem—tiq—r . m ∈ ZF sz „eoreme S sledi d— postoje q. eko je a = bq + rD ond— je (a. . . v ∈ ZD p— je r = d (u − vq)F „ime je dok—z—no d |rY d—kle sv—ki z—jedE niqki delil—™ ˜rojev— a i b je i z—jedniqki delil—™ ˜rojev— b i rF tox l—kxe je dok—z—ti d— v—%i i o˜rnutoX sv—ki z—jedniqki delil—™ ˜rojev— b i r je i z—jedniqki delil—™ ˜rojev— a i bF yd—tle sledi tvre¨e „eoremeF „eorem— U n—m d—je postup—k z— n—l—%e¨e n—jveeg z—jedniqkog delio™— ™elih ˜rojev— a i bF yv—j postup—k n—ziv— se iuklidovimIR —lgoritmom i s—stoji se u sledeemF €retpost—vimo d— su a i b prirodni ˜rojevi @z—xto time ne um—¨ujemo opxtostcAF €rimenom „eoreme S izvrximo niz uz—stopnih 1 2 n 1 2 n a (a. hok—z—ti d— postoji ˜eskon—qno mnogo prostih ˜rojev—F @…puE tstvoX pretpost—vimo d— su p .

. @IVA gde su p . „—d— je p = q D jer ˜i u suprotnom iz @IVA skr—iE v—¨em s— p = q do˜ili ˜roj n < n koji im— dv— r—zliqit— predst—v©—E ¨—D xto je u suprotnosti s— iz˜orom n k—o n—jm—¨eg prirodnog ˜roj— s— ti svojstvomF €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je p < q F xek— je n = n − p q q · · · q Y j—sno je d— je n < nF sz @IVA sledi n = (q − p )q q · · · q . . m < nF h— ˜ismo dok—z—li jedinstvenost ovog predst—v©—¨—D pretpost—vimo suE protnoX d— postoji prirod—n ˜roj koji mo%e d— se predst—vi k—o proizvod prostih n— dv— r—zliqit— n—qin—F xek— je n n—jm—¨i t—k—v prirod—n ˜roj i nek— je n = p p ···p = q q ···q . . . ≤ q . b = r1 q2 + r2 . . . (a. q prosti ˜rojeviD ureeni t—ko d— je p ≤ p ≤ . . 1 2 r 1 2 s 1 r 1 s 1 2 r 1 2 s 1 1 1 1 0 1 1 1 1 2 3 s 1 1 1 1 2 3 s . ‚—zlom™i vid— @IUA n—ziv—ju se kon—qnim neprekidnim @ili veri%nimA r—zlom™im—F €rimenom iuklidovog —lgoritm— do˜ij—mo 1 2 n ·+ 1 qn . . r1 = r2 q3 + r3 . . . . . . . . rn−2 = rn−1 qn + rn . b) = r . q prirodni ˜rojeviF Definicija V. κ = q1 + €osle n kor—k— do˜ij—mo @IUAF Teorema V. @ysnovni st—v —ritmetikeA ƒv—ki prirod—n ˜roj mo%e d— se predst—vi k—o proizvod prostihF „o predst—v©—¨e je jedinstveno do n— pored—k mno%ite©—F eko n nije prostD ond— je n = k · mF eko su k i m prosti dok—z je z—vrxenD —ko nisuD ponovimo rezonov—¨e z— k i nF yv—j postup—k se z—vrx—v— posle kon—qnog ˜roj— kor—k— jer je k. 0 ≤ rn < rn−1 €oxto je z— sv—ko D ov—j postup—k e se z—vrxiti posle kon—qnog ˜roj— kor—k—F x—vodimo dve posledi™e ovog postupk—F Posledica P. p D q . . @IWA 1 r1 1 1 = q + b = q1 + b q2 + r r2 r1 = q1 + 1 q2 + r2 r1 1 = ··· . . . q . rn−1 = rn qn+1 .PT de©e¨—X IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s a = bq1 + r1 . b ∈ N mo%e d— se n—pixe u o˜liku 1 @IUA κ=q + q + a b 1 2 1 q3 + · · gde su q . ≤ p D q ≤ q ≤ . . rk < rk−1 k n 0 ≤ r1 < b 0 ≤ r2 < r1 0 ≤ r3 < r2 . Posledica Q. ƒv—ki r—zlom—k κ = D a. .

n ∈ N}. q F weutimD ovo je nemogue z˜og p < q ≤ q ≤ · · · ≤ q F Zadatak PV. •) po©eD podskup E ⊂ F n—ziv—mo potpoljem —ko je (E. Q = {mn | m ∈ Z. •) po©eY E je potpo©e —ko i s—mo —ko z— sve a. +∞))(∀b ∈ R)(∃n ∈ N) na > b sledi iz eksiome supremum—F y˜rnuto ne v—%iX iz erhimedove —ksiome ne sledi eksiom— supremum—D tjF erhimedsko po©e ne mor— d— ˜ude kompletno { primer nekompletnog erhimedskog po©— je po©e QF eli —koD k—o xto smo n—govestili n— IQF str—niD erhimedovoj —ksiomi dod—mo i sledeuD u—nE torovuDIS —ksiomuD ove dve —ksiome z—jedno su ekviv—lentne eksiomi supreE mum—F @uexA Kantorova aksioma: xek— je z— sv—ko n ∈ N d—t interv—l [a . @—A hok—z—ti d— —ko v—%i d|ab i (d. +. hok—z sledi iz qi¨eni™e d— je skup n— desnoj str—ni potpo©e u RD i iz minim—lnosti potpo©— QF 1 p— je n 1 2 RF e‚rswihy†y s uex„y‚y†y ƒ†ytƒ„†y ‚ievxi €‚e†i ∈N F eli iz @IVA sledi i PU n1 = p1 (p2 p3 · · · pr − q2 q3 · · · qs ).@PHA €oxto je n n—jm—¨i prirod—n ˜roj koji nem— jedinstveno predst—v©—¨e i N n < nD iz @IWA i @PHA sledi d— se p poj—v©uje k—o mno%il—™ ili u q − p ili u q · · · q F €rvo nije mogue jer ˜i iz q − p = p d sledilo q = p (d + 1)D xto je kontr—dik™ij—D poxto je q prostF yst—je mogunost d— je p mnozil—™ u q · · · q F ˜og q · · · q n sledi d— je predst—v©—¨e q · · · q k—o proizvod— prostih jedinstvenoD p— ˜i p mor—o d— ˜ude neki od ˜rojev— q . b ] ⊂ [a . Teorema IH. Skup racionalnih brojeva Q je n—jm—¨e potpo©e po©— (R. b ∈ E i c ∈ E \ {0} v—%i b − a ∈ E i a • c ∈ EF Definicija W. . +. 1 1 1 s 1 1 1 1 1 1 1 2 s 2 s 2 s 1 2 s 1 1 2 s −1 −1 −1 RF erhimedovo i u—ntorovo svojstvo re—lne pr—ve RFIF erhimedov— i u—ntorov— —ksiom—F †e smo spomenuliD — s—d— emo to i dok—z—tiD d— u po©u u kome v—%e —ksiome @eIA{@eITA erhimedov— —ksiom— @e‚rA Arhimedova aksioma: (∀a ∈ (0. b ]F „—d— je n n n+1 n+1 n n [an . •)F ƒkup R \ Q se n—ziv— skupom iracionalnih brojevaF ƒlede— teorem— se dok—zuje n— sliq—n n—qin k—o „eorem— RF Teorema W. bn ] = ∅. +. b) = 1D ond— d|aF @˜A xek— je p prost ˜roj t—k—v d— p|abF hok—z—ti d— p|a ili p|bF QFQF ‚—™ion—lni ˜rojeviF ho ™elih ˜rojev— smo doxli tr—%ei z—tvoE renost u odnosu n— oper—™iju x → −xF x— sliq—n n—qinD tr—%ei z—tvorenost u odnosu n— oper—™iju x → x dol—zimo do po©— r—™ion—lnih ˜rojev— QF eko je (F. . b ] i nek— v—%i [a . erhimedov— i u—ntorov— —ksiom—D uzete z—jednoD su ekviE v—lentne eksiomi supremum—F n∈ N ISu—ntor @Georg CantorD IVRS{IWIUAD nem—qki m—tem—tiq—r . . .

b ] z—dovo©—v—ju pretpost—vke u—ntorove —ksiomeF sz m 2 = 2m 2 sledi d— a + 2m 2 jesteD — a + (2m − 2)2 nije gor¨e ogr—niqe¨e skup— T F yd—tle sledi d— v—%i ili m = 2m ili m = 2m − 1F ƒ—d— se l—ko vidi d— je [a . b] ⊂ [a . b ] = ∅F €retpost—vimo d— skup ∩ [a . b ] s—dr%i dv— element— a < bF „—d— ˜i z— sv—ko n ∈ N v—%ilo b − a ≤ 2 D tjF 2 (b − a) ≤ 1F €oxto iz fernulijeve nejedn—kosti @vem— TA sledi 2 ≥ nD do˜ij—mo n(b − a) ≤ 1 z— sve prirodne ˜rojeve nD xto je u kontr—dik™iji s— @e‚rAF h—kleD skup ∩ [a . b ]D v—%ilo a + (m − 1)2 > dD t—ko d— ˜i a + (m − 1)2 ˜ilo gor¨e ogr—niqe¨e skup— n n m n n m 1 n n 1 1 n 1 n n n n n n∈ N n n m m n n m n n m n m m n n 1 1 n n 1 n −n n 1 n −n n n n n −(n+1) n −n n n n −(n+1) 1 n −(n+1) 1 n+1 n+1 n n+1 n+1 n n n∈N n n n∈ N n −n n n n n∈ N n n −n n n 1 n −n n −n 1 n n 1 n −n n −n PV IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . @PPA €retpost—vimo d— je b < a z— neko nF „—d— a ne mo%e d— ˜ude do¨— gr—ni™— skup— BD p— z— neko b v—%i b <a .b ] ⊂ [a . b ] s—dr%i t—qno jed—n element cF hok—%imo d— je c = sup T F €retpost—vimo d— c nije gor¨e ogr—niqe¨e skup— T F „—d— je t > c z— neko t ∈ T F ‚ezonujui k—o m—lopreD z—k©uqujemo d— iz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome sledi d— postoji prirod—n ˜roj n z— koji v—%i t − c > 2 F yd—tleD poxto je c ∈ [a . b ]D sledi d— je a + m 2 < tF „o je u kontr—dik™iji s— defini™ijom ˜roj— m F €retpost—vimo s—d— d— postoji gor¨e ogr—niqe¨e d skup— T D t—kvo d— je d < cF „—d—D ponovo n— osnovu fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiomeD z— neko n ∈ N v—%i c − d > 2 F „—d— ˜iD poxto je c ∈ [a . @PQA eko je m < nD iz @PQA i @PIA sledi b ≤ b < a ≤ b D xto je kontr—dik™ij—F eko je n < mD iz @PQA i @PIA sledi b < a ≤ a ≤ b D xto je opet kontr—dik™ij—F h—kle b ≥ a z— sv—ko nF ƒliqno se dok—zuje i (∀n) a ≤ b F „o dok—zuje @PPAD — time i implik—™iju @ƒ…€A ⇒ @uexAF €retpost—vimo d— v—%e @e‚rA i @uexAF xek— je T ⊂ R nepr—z—n i odozgo ogr—niqen skupF xek— je a ∈ T proizvo©—n element skup— T i b ¨egov— proE izvo©n— gor¨— gr—ni™—F xek— je n ∈ NF sz erhimedove —ksiome i veme R sledi d— postoji n—jm—¨i prirodni ˜roj m z— koji je b = a + m 2 gor¨— gr—ni™— skup— T F xek— je a = a + (m − 1)2 F „—d— je [a .€retpost—vimo prvo d— v—%i eksiom— supremum—F u—d— ne ˜i v—%il— erhimedov— —ksiom—D postoj—li ˜i re—lni ˜rojevi a > 0 i bD t—kvi d— je na ≤ b z— sv—ko n ∈ NF „—d— ˜i skup T = {na | n ∈ N} ˜io ogr—niqen odozgo i nepr—z—nD p— ˜iD prem— eksiomi supremum—D im—o supremumF xek— je λ = sup T F €oxto je a > 0 v—%ilo ˜i λ − a < λD p— λ − a nije gor¨— gr—ni™— skup— T F yd—tle sledi d— z— neko n ∈ N v—%i na > λ − aD tjF (n + 1)a > λD xto je kontr—dik™ij— s— λ = sup T F yvime smo dok—z—li @ƒ…€A ⇒ @e‚rAF xek— su a . b k—o u @uexAF „—d— z— m < n v—%i a ≤a ≤b ≤b @PIA iD spe™ij—lnoD a ≤ a ≤ b ≤ b F yd—tle sledi d— je b gor¨— gr—ni™— skup— A = {a | n ∈ N} i a do¨— gr—ni™— skup— B = {b | n ∈ N}F sz eksiome supremum— i „eoreme o infimumu @„eorem— IA sledi d— postoje a = sup A i b = inf B F hok—%imo d— je a ≤ a ≤ b ≤ b z— sv—ko nD od—kle e d— sledi [a. b ] ∩ T = ∅F hok—z—emo d— interv—li [a . b ]. b ]D p— iz @uexA sledi ∩ [a .

b) z— a < b postoji ˜—r jed—n r—™ion—l—n ˜rojF €o pretpost—v™i je a < bD tjF b − a > 0F sz erhimedove —ksiome sledi d— postoji prirod—n ˜roj n z— koji v—%i n(b − a) > 1D odnosno nb > na + 1. d d · · · F x—r—vnoD de©e¨e interv—l— n— IH delov— je stv—r konven™ijeF ekoD umesto n— IHD interv—le u prethodnoj konstruk™iji delimo n— dv— del—D do˜ij—mo binarni zapis r—zlom©enog del—D pri qemu z— sv—ko k v—%i d ∈ {0. 1.T D xto je opet u kontr—dik™iji s— defini™ijom m F ƒledi d— je c = sup T F yvime je dok—z—n— implik—™ij— @e‚rA ∧ @uexA ⇒ @ƒ…€AF ho s—d— smo videli d—D prilikom —ksiom—tskog z—sniv—¨— sistem— re—lnih ˜rojev—D uz —ksiome @eIA{@eITA mo%emo dod—ti ˜ilo koju od ekviv—lentnih —ksiom— @ƒ…€AD @xi€AD @hihA ili @e‚rA+@uexAF … €—r—gr—fu T emo se susresti s— jox dv— ekviv—lent— ovih —ksiom—F x—vodimo s—d— nekoliko posledi™— erhimedove —ksiomeF Posledica R. n . @PRA xek— je k = [na] ™eo deo ˜roj— naY tjF k ≤ na < k + 1. yv—j izr—z n—ziv—mo decimalnim zapisom re—lnog ˜roj— xY z—pis ¨egovog r—zlom©enog del— je {x} = 0. d + (d + 1) · 10 )F eko je x = d + d · 10 pixemo x = d . 1}D de©e¨em n— tri del— do˜ij—mo z—pis u osnovi triD s— d ∈ {0. d d · · · . 2} itdF RFPF qustin— skup— r—™ion—lnih ˜rojev—F ƒlede— v—%n— posledi™— erhimedove —ksiome opisuje r—spored r—™ion—lnih ˜rojev— n— re—lnoj pr—vojF Teorema II. [x] + 1] n— IH jedn—kih delov—F „—d— postoji prirod—n ˜roj d D 1 ≤ d < 9 t—k—v d— v—%i x ∈ [d + d · 10 . 1) — sv—ki re—l—n ˜roj x > 0 postoji prirod—n ˜roj n t—k—v d— v—%i < xF 2) eko je 0 ≤ x < z— sve n ∈ N ond— je x = 0F sz @e‚rA (∃n) n · 1 > xD — od—tle IAF PA sledi iz IAF Posledica S. i pixemo x = d . . (Gustina skupa racionalnih brojeva) … sv—kom interE v—lu (a. @PSA „—d— iz @PRA i @PSA sledi nb > na + 1 ≥ k + 1 > naD tjF n 1 n 1 n 0 0 1 1 0 1 −1 0 1 −1 0 1 −1 2 0 1 0 1 −1 2 0 1 −1 2 −2 0 1 −1 2 −2 0 1 0 1 2 1 2 k k RF e‚rswihy†y s uex„y‚y†y ƒ†ytƒ„†y ‚ievxi €‚e†i PW a< k+1 < b. d F eko je x > d + d · 10 D ond— postoji prirod—n ˜roj d D 1 ≤ d < 9 t—k—v d— v—%i x ∈ [d + d · 10 + d · 10 . — sv—ki re—l—n ˜roj x postoji ™eo ˜roj k t—k—v d— v—%i k ≤ x < k + 1F xek— je x ≥ 0F sz erhimedove —ksiome i veme R sledi d— postoji n—jm—¨i prirod—n ˜roj n z— koji je n · 1 > xF „—d— z— k = n − 1 v—%i k ≤ x ≤ k + 1F ƒluq—j x < 0 izvodi se iz ovogD mno%e¨em s— −1F froj k iz €osledi™e S n—ziv— se celim delom re—lnog ˜roj— x i ozn—q—E v— [x]F ‚—zlik— {x} := x − [x] n—ziv— se razlomljenim delom ˜roj— xF €rem— €osledi™i S z— sv—ki ˜roj x ∈ R v—%i [x] ≤ x < [x] + 1F xek— je d = [x]F €retpost—vimo d— je d < x i podelimo interv—l [[x]. . d + d · 10 + (d + 1) · 10 )F €rodu%imo li ov—j postup—kD induktivno definixemo @kon—q—n ili ˜eskon—q—nA skup d D d D .

n ∈ N 2n n—ziv—ju se dij—dskim r—™ion—lnim ˜rojevim—F hok—z—ti d— je skup D gust u RF …putstvoX imitir—ti dok—z prethodne teoremeF €rimetiti d— je hok—z—ti d— postoji s— svojstvom d— je D koristei erhimeE dovu —ksiomuITF —k©uqiti od—tle d— u interv—lu postoji ˜—r jed—n ™eo ˜roj mF „eorem— II pok—zuje d— suD z— r—zliku od prirodnih i ™elih ˜rojev—D r—E ™ion—lni ˜rojevi gusto r—sporeeni n— re—lnoj pr—vojF u—snije emo videtiD meutimD d— u izvesnom smislu r—™ion—lnih ˜rojev— nema vixe od prirodnih @i—ko su svi prirodni ˜rojevi r—™ion—lniD —li ne i o˜rnutoAD dok re—lnih ˜rojev— im— mnogo vixe od r—™ion—lnih @„eoreme IR i ISAF €re tog—D tre˜— d— pre™izir—mo xt— to zn—qi d— elemen—t— jednog ˜eskon—qnog skup— ima vixe od elemen—t— drugogF „o je slede— tem— n—xeg izuq—v—¨—F tjF utvriv—¨— broja elemenata nekog skup—F €ri tome je poj—m broja mnogo ml—i od kon™ept— brojanjaF tox u neolitsko do˜—D ©udi su umeli d— utvrde ˜rojnost svog st—d—D plemen— i slD i—ko nisu zn—li z— —pstr—ktne pojmove k—o xto je poj—m ˜roj—F u—ko su to qinilic …poreiv—¨emF x— primerD ujutru ˜i n—pr—vili gomilu k—menqi— n— koju ˜i z— sv—ku %ivoti¨u st—d— st—vili po jed—n k—menqiD — uveqe ˜i s— gomile skinuli po jed—n k—menqiD i t—ko ˜i utvrdili d— li se nek— %ivoti¨— izgu˜il—F €rimetimo d— i mi d—n—s qeE sto upr—vo t—ko utvrujemo ˜rojnost skupov— { —ko %elimo d— utvrdimo d— li im—mo dovo©no t—™ni z— sv—ku od n xo©i™— z— k—fuD neemo dv—put ˜roj—ti do n @n—roqito —ko je n velikoAD nego emo jednost—vno n— sv—ku t—™nu st—viti xo©i™u i videti d— li nek— nedost—jeF s to xto mi d—n—s r—qun—mo u sistemu s— osnovom IH je vez—no z— qi¨eni™u d— im—mo IH prstiju { prvi ˜rojni sistemi u istoriji su upr—vo sistemi s— osnovom IH i PHD n—st—li iz kon™ept— ˜roje¨— D n— prste4D tjF pridru%iv—¨— elemen—t— nekog skup— prstim— n— ruk—m—F ƒ—d— emo d—ti strogu formul—™iju ovog kon™ept—D koj— im— smisl— i z— ˜eskon—qne skupoveF Definicija IH. u—%emo d— su skupovi A i B ekvipotentni @ili d— im—ju istu mo D ili istu brojnostA —ko postoji ˜ijek™ij— ϕ : A → B. ƒkup A je konaqan —ko je pr—z—n ili je z— neko n ∈ N ekvipotent—n skupu {k ∈ N | n ≤ n }F ƒkup A je beskonaqan —ko nije kon—q—nF 0 0 n D= m < b ⇔ 2n a < m < 2n b. b)F Zadatak PW. 2n b) a< SF frojnost skup— SFIF u—rdin—lni ˜rojeviF uon—qni i ˜eskon—qni skupoviF x— poE qetku ove gl—ve smo rekli d— je poj—m prirodnog ˜roj— vez—n z— kon™ept ˜roj—¨—D ITerhimedovu —ksiomu u ovom o˜likuD s— mno%¨em s— 2 umesto s— nD ve smo izveli i koristili u dok—zu „eoreme IHF .QH „—ko smo do˜ili r—™ion—l—n ˜roj q = (k + 1)n prip—d— interv—lu (a. 2n n∈N 2n (b − a) > 1 (2n a. hij—dski ˜rojevi ilementi skup— −1 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s m | m ∈ Z.

. n} jedn—k varijacijama bez ponavljanja k {te kl—se od n elemen—t—F k n! (n−k)! m1 . 2. 2. n} → {1. A ∼ B ⇒ B ∼ A. 2. . hok—z—ti N ∼ ZF ul—su svih skupov— ekvipotentnih skupu A n—ziv—mo ¨egovim kardinalnim brojem i ozn—q—v—mo Card(A)F u—%e se jox i d— je Card(A) mo skupa AF eko je skup A kon—q—n i n ˜roj iz hefini™ije IHD pixemo i Card(A) = n Y z— pr—z—n skup Card(∅) = 0F h— je ov— defini™ij— opr—vd—n—D tjF d— z— kon—q—n skup A postoji jedinstven ˜roj n odreen hefini™ijom IH sledi iz sledeeg tvre¨—F Tvr enje I. . . 1)D ϕ(x) = x(1 − |x|) sledi d— je (−1. b)F @QA sz ˜ijektivnosti funk™ije ϕ : R → (−1. SF f‚ytxyƒ„ ƒu…€e QI Primer T. k = n1 . hok—%imo ovo tvre¨e induk™ijom po nF — n = 1 ono je oqiglednoF €retE post—vimo d— v—%i z— n i nek— je ˜ijek™ij—F eko je ϕ(n + 1) = m ozn—qimo s— ψ restrik™iju ˜ijek™ije ϕ n— skup {k ∈ N | k ≤ n}Y —ko je ϕ(n + 1) = m = m i m = ϕ(n )D definiximo 1 1 ϕ : {k ∈ N | k ≤ n} → {k ∈ N | k ≤ m}. 1) → (a. A ∼ B ∧ B ∼ C ⇒ B ∼ C. . . . . 2. eko z— m. ϕ : {k ∈ N | k ≤ n + 1} → {k ∈ N | k ≤ m} ψ : {k ∈ N | k ≤ n} → {k ∈ N | k ≤ m − 1}. ϕ(k ). 2. . 1)D jer je x → (b − a)x + a ˜ijek™ij— (0. . 1) ∼ RF Zadatak QH. . n} zovu se varijacijama k{te kl—se od n elemen—t—F @vA hok—z—ti d— je k—rdin—lni ˜roj skup— svih ureenih k{torki razliF yvi elementi n—ziv—ju se qitih elemen—t— skup— {1. . . n} jedn—k n F …reene k{torke elemen—t— skup— {1. . n ∈ N v—%i −1 0 0 0 ond— je m = nF „re˜— d— dok—%emo d— z— n = m ne postoji ˜ijek™ij— {k ∈ N | k ≤ m} ∼ {k ∈ N | k ≤ n}. @IA ƒkup 2N := {2n | n ∈ N} p—rnih ˜rojev— je ekvipotent—n skupu prirodnih ˜rojev—F —ist—D ϕ : N → 2ND ϕ(n) = 2n je ˜ijek™ij—F @PA — proizvo©ne re—lne ˜rojeve a. n} u se˜e n—ziv—ju se permutacijamaF @…putstvoX primeniti metod induk™ijeFA @˜A hok—z—ti d— je k—rdin—lni ˜roj skup— svih ureenih k{torki elemen—t— skup— {1. ψ (k ) = yqigledno je d— je ψ ˜ijek™ij—D p— prem— induktivnoj pretpost—v™i v—%i m − 1 = nD tjF m = n + 1F Posledica T. . . bD a < b interv—l (a. b) je ekvipotent—n interv—lu (0. n} jedn—k n!F fijek™ije skup— {1. . . (Kombinatorika) @—A hok—z—ti d— je k—rdin—lni ˜roj skup— svih ˜ijek™ij— f : {1. . . . 2. . k = n1 . uon—q—n skup nije ekvipotent—n nijednom svom pr—vom podskupuF Zadatak QI. .eko su skupovi A i B ekvipotentniD pixemo A ∼ BF v—ko se vidi d— v—%i A ∼ A. . .

ϕ(σ (n)). a = ϕ(n). ψ (a) = v—ko se vidi d— je ψ ˜ijek™ij— skup— A i ¨egovog pr—vog podskup— A \ {ϕ(1)}D xto dok—zuje implik—™iju @QA ⇒ @IAF sz „vre¨— P sledi d— je N D n—jm—¨i4 ˜eskon—q—n skupD u smislu d— sv—ki ˜eskon—q—n skup s—dr%i podskup koji je ekvipotent—n skupu NF €re™izir—jmo ovu formul—™ijuF Definicija II. ƒlede— tvre¨— su ekviv—lentn—F @IA ƒkup A je ekvipotent—n nekom svom pr—vom podskupuF @PA ƒkup A je ˜eskon—q—nF @QA €ostoji injek™ij— ϕ : N → AF @IA ⇒ @PA sledi iz €osledi™e TF xek— v—%i @PAF hefiniximo injek™iju ϕ : N → A induktivnoF xek— je ϕ(1) proizvo©—n element skup— AF €retpost—vimo d— smo definis—li ϕ(n)F €oxto je skup A ˜eskon—q—nD skup A \ {ϕ(k) | k ≤ n} je nepr—z—nY nek— je ϕ(n + 1) ¨egov proizvo©—n elementF „ime je dok—z—n— implik—™ij— @PA ⇒ @QAF €retpost—vimo s—d— d— v—%i @QAF €rimetimo d— je σ : N → ND σ (n) = n + 1 injek™ij— skup— N n— ¨egov pr—vi podskup N \ {1} @„eorem— QAF hefiniximo preslik—v—¨e n k n IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s ψ : A → A. n} koji im—ju k eleE men—t— jedn—k F yv—j ˜roj n—ziv— se ˜rojem kombinacija k{te kl—se od n elemen—t—F @dA hok—z—ti d— je ˜roj svih podskupov— skup— {1. . a∈ / ϕ(N). . (Kantor–BernxtajnovaIU teorema) A a a. . . n} jedn—k 2 F ƒledee tvre¨e je kontr—st €osledi™i T i d—je k—r—kteriz—™iju kon—qnih @— time i ˜eskon—qnihA skupov—F Tvr enje P.QP @gA hok—z—ti d— je ˜roj podskupov— skup— {1. u—%emo d— je Card(A) ≤ Card(B ) —ko postoji injek™ij— ϕ : A → BF yvime je uveden— jedn— rel—™ij— poretk—F —ist—D refleksivnost sledi iz injektivnosti identiqkog preslik—v—¨— id : A → AD id (x) = xD — tr—nziE tivnost iz qi¨eni™e d— je kompozi™ij— dve injek™ije injek™ij—F entisimetriE qnost je s—dr%—j sledee teoremeF Teorema IP. . . xek— su f : A → B i g : B → A injek™ijeF „re˜— d— konstruixemo ˜ijek™iju F xek— je x ∈ A proizvo©ni elementF eko je x ∈ g(B)D nek— je x element iz B koji se slik— u x D tjF t—k—v d— je g (x ) = x F eko je s—d— x ∈ f (A) ozn—qimo s— x element skup— A koji se slik— u x D tjF f (x ) = x F €rodu%imo ov—j postup—kF eko z— neko n element x ne postojiD tjF x nije slik— nijednog element—D ˜roj n n—ziv—mo poretkom element— x F eko x postoji z— sv—ko n ∈ ND k—%emo d— je x ˜eskon—qnog poretk—F ƒkup A se mo%e n—pis—ti k—o unij— ϕ:A→B 0 0 1 0 1 0 1 2 1 2 1 n+1 n 0 n+1 0 Card(A) ≤ Card(B ) ∧ Card(B ) ≤ Card(A) ⇒ Card(A) = Card(B ). . IUfernxt—jn @Felix BernsteinD IVUV{IWSTAD nem—qki m—tem—tiq—r A = A0 ∪ A1 ∪ A∞ . . 2. 2.

ƒkup je prebrojiv —ko je ekvipotent—n skupu NF feskoE n—q—n skup koji nije pre˜rojiv n—ziv—mo neprebrojivimF eko je skup kon—q—n ili pre˜rojivD k—%emo d— je najvixe prebrojivF u—rdin—lni ˜roj skup— N ozn—q—v— se ℵ F h—emo jox jednu formul—™iju pojm— pre˜rojivostiF — to n—m je potre˜—n sledei poj—mF Definicija IQ. a ∈ A0 ∪ A∞ . g −1 (a). a . ƒkup Q je pre˜rojivF 11 21 12 31 22 13 41 32 0 0 n . a . a . €rimetimo d— seD —ko skupovi nisu disjunktniD neki elementi pon—v©—juD tjF v—%i Card(A) ≤ ℵ F €oxto je A ˜eskon—q—nD iz „vre¨— P sledi ℵ ≤ Card(A)F —k©uq—k teoreme sledi iz „eoreme IPF Posledica U. . xek— je f : A → B surjek™ij—F hok—z—ti d— je skup B ekvipoE tent—n nekom podskupu skup— AF SFPF €re˜rojivi i nepre˜rojivi skupoviF x—jm—¨e ˜eskon—qne skuE pove izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija IP.. a ∈ A1 a11 a12 a13 a14 ··· a21 a31 a41 · · a22 a32 a42 · · a23 a33 a43 · · a24 a34 a44 · · ··· ··· ··· i pore—jmo ¨ene elemente u niz po D dij—gon—lnom pr—vilu4 a .gde je A skup elemen—t— p—rnog @ukl©uqujui i nultiA poretk—D A skup elemeE n—t— nep—rnog poretk— i A skup elemen—t— ˜eskon—qnog poretk—F x— sliq—n n—qin je B = B ∪ B ∪ B F €rimetimo d— f preslik—v— A n— B i A n— B D dok g preslik—v— A n— B F yd—tle sledi d— je 0 1 ∞ 0 1 ∞ 1 0 1 ∞ ∞ −1 0 SF f‚ytxyƒ„ ƒu…€e QQ ϕ : A → B. a . a . a . a . eko je skup A pre˜rojivD ond— je i A := A × · · · × A preE ˜rojivF Teorema IR. €re˜rojiv— unij— pre˜rojivih skupov— je pre˜rojiv skupF xek— su A = {a . .. ϕ(a) = ˜ijek™ij—F Zadatak QP. Niz u skupu A je preslik—v—¨e a : N → AF …mesto a(n) pis—emo a F ƒkup je pre˜rojivD —ko se ¨egovi elementi mogu pore—ti u nizF Teorema IQ. . }D n ∈ N pre˜rojivi skupoviF h—emo pr—vilo po kome se elementi skup— A := ∪ A mogu pore—ti u nizF €osm—tr—jmo t—˜elu 0 n n n1 n2 n3 n∈N n f (a). a . . a .

1. hok—z—ti d— je Card([0. 1) postoji ˜roj koji nije u tom nizuD tjF (0. . q . x . 1) nepre˜rojiv @vF €rimer TAF €retE post—vimo d— smo sve ˜rojeve iz interv—l— (0. q . dkk = 1. . . 1) pore—li u niz x . 1) g (x. . 1) × [0. f (x) = (x. b ] ⊂ [0. b ] ⊂ I k—o on—j od interv—l— [a . −q . ƒkup R je nepre˜rojivF hovo©no je dok—z—ti d— je interv—l (0. 1) → [0. . (a + b )]D [ (a + b ). 1]F xek— je I = [a . . −q . d21 d22 d23 · · · = 0. 1) preslik—v—¨— definE is—n— s— n nn n n 1 1 1 2 2 2 1 1 1 2 1 1 1 2 1 1 1 n n+1 n 0. . 1] proizvo©—n interv—l koji ne s—dr%i ψ(1)F hefiniximo interv—l I = [a . . 1) i : [0. 1)) = Card([0. 1) × [0. 1) je nepre˜rojivF Zadatak QR. 1) × [0. d31 d32 d33 · · · · · · · ck = n „—d— je y = x z— sve nF —ist—D iz y = x ˜i sledilo d = c D xto je suprotno defini™iji ˜rojev— c F ƒledi d— z— sv—ki niz ˜rojev— iz interv—l— (0. . y ) = 0. q . . b ] koji ne s—dr%i ψ(2)F €rodu%—v—E ¨em ovog postupk— do˜ij—mo @primenom prin™ip— definis—¨— induk™ijomA niz interv—l— I t—k—v d— je I ⊂ I F €rimenom u—ntorovog svojtv— re—lne pr—ve z—k©uqiti d— ψ nije surjek™ij—F Zadatak QS.}F Zadatak QQ. 1) → [0. hok—z—ti d— je sv—k— f—milij— disjunktnih interv—l— n— pr—voj R n—jvixe pre˜rojiv—F Teorema IS. . c . hok—z—ti „eoremu IS n— sledei n—qinF xek— je d—to presE lik—v—¨e ψ : N → [0. 1))F @…putstvoX nek— su f : [0. c c · · · D gde su ˜rojevi c .x— isti n—qin k—o u dok—zu „eoreme IQ dok—zuje se d— je skup Q pozitivnih r—™ion—lnih ˜rojev— + 1 1 2 1 3 1 4 1 1 2 2 2 3 2 4 2 1 3 2 3 3 3 4 3 1 4 2 4 3 4 4 4 QR IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s ··· ··· ··· ··· pre˜rojivD tjF d— g— je mogue pore—ti u niz {q . . i posm—tr—jmo ¨ihov de™im—lni z—pisX 1 2 1 1 2 2 1 2 · · · · · · · · xek— je y ˜roj qiji je de™im—lni z—pis 0. dkk = 1. . d11 d12 d13 · · · = 0. a1 b1 a2 b2 . definE is—ni s— 1 2 1 2 x1 x2 x3 · · = 0. .}D p— Q mo%emo d— pore—mo u niz {0. .

d d · · · @vF diskusiju posle €osledi™e SA pridru%uje skup g (x) := {n ∈ N | d = 1} ⊂ NF y˜— preslik—v—¨— su injek™ijeD p— dok—z teoreme sledi iz „eoreme IPF €rimetimo d— iz „eorem— IU i IT do˜ij—mo jox jed—n dok—z „eoreme ISF Zadatak QT. . dk = y˜rnutoD nek— je g : (0. k ∈ A. . . . i y = 0. 1)F xek— je f : P (N) → (0. d d · · · D gde je 1 ℵ0 1 2 a0 ∈ S = ϕ(a0 ) ⇒ a0 ∈ /S a0 ∈ / S = ϕ(a0 ) ⇒ a0 ∈ S. xe postoji n—jvei k—rdin—lni ˜rojF … sluq—ju skup— ND k—rdin—lni ˜roj Card(P (N)) je opis—n sledeom teoE remomD koj— i opr—vd—v— ozn—ku ℵ = 2 @vF —d—t—k QI @dAAF Teorema IU. u—rdin—lni ˜roj skup— P (N) jedn—k je k—rdin—lnom ˜roju skup— RF sz €rimer— T sledi d— je dovo©no dok—z—ti d— je P (N) ∼ (0. hok—z—ti d— je skup svih kon—qnih podskupov— pre˜rojivog skup— pre˜rojivF 1 2 n 0. 1) → P (N) preslik—v—¨e koje ˜roju s— binarnim z—pisom x = 0. b b . 1) preslik—v—¨e koje podskupu A ∈ N pridru%uje re—lni ˜roj f (A) s— de™im—lnim z—pisom 0. . (Kantorova teorema) xek— je A proizvo©—n skup i nek— je P (A) ¨egov p—rtitivni skupF „—d— je Card(A) < Card(P (A))F €oxto je s— a → {a} definis—n— injek™ij— A → P (A)D sledi d— je Card(A) ≤ Card(P (A))F hok—%imo d— je Card(A) = Card(P (A))F €retpost—vimo suprotnoD d— postoji ˜ijek™ij— ϕ : A → P (A)F xek— je 1 2 1 2 j j 1 ℵ0 0 SF f‚ytxyƒ„ ƒu…€e QS €oxto jeD po pretpost—v™iD ϕ surjek™ij—D skup S ∈ P (A)je slik— nekog element— a ∈ AD tjF S = ϕ(a )F t—sno je d— mor— d— v—%i jedno od slede— dv— tvre¨—X a ∈ S ili a ∈ / S F weutimD o˜— od ovih tvre¨— d—ju kontr—dik™ijuX 0 0 0 0 S := {a ∈ A | a ∈ / ϕ(a)} ⊂ A. b ∈ {0. k∈ / A. a a .D a . y˜e implik—™ije su posledi™— defini™ije skup— SF Posledica V.gde su x = 0. 1. 1} ˜in—rni z—pisi ˜rojev— x i yF hok—z—ti d— su f i g injek™ije i primeniti u—ntor{fernxt—jnovu teoremuAF sz „eorem— IR i IS vidimo d— r—™ion—lnih ˜rojev— im— mnogo m—¨e od re—lnihD i—ko izmeu sv—k— dv— re—ln— ˜roj— postoji r—™ion—l—n @„eorem— IIAF u—rdin—lni ˜roj skup— R ozn—q—v— se s— ℵ ili cF uoristi se i ozn—k— 2 D qiji emo smis—o videti k—snijeF — skupove qiji je k—rdin—lni ˜roj c k—%emo d— im—ju mo kontinuuma @l—tF continuum { neprekid—nA F sz „eoreme IS sledi d— je ℵ < cF €rirodno je post—viti pit—¨e d— li postoji k—rdin—lni ˜roj vei od cF €otvrd—n odgovor d—je slede— teorem—F €odsetimo se d— se partitivnim skupom skup— A @u ozn—™i P (A)A n—ziv— skup svih podskupov— skup— AF Teorema IT.

−|x| ≤ x ≤ |x|. Card(B )Card(A) = Card(B A ). z— x ≥ 0 |x| = −x. |x| < a ⇔ −a < x < a.QT skupoviD ond— jeD po defini™iji SFQF yper—™ije s— k—rdin—lnim ˜rojevim—F eko su A i B disjunktni Card(A) + Card(B ) = Card(A ∪ B ). hok—z—ti d— je @—A ℵ · ℵ = ℵ Y @˜A c · c = cY @vA 2 = Card(P (N)) = cY @gA c = (2 ) = 2 = 2 Y @dA c + ℵ = cF ƒledei z—d—t—k pok—zuje d— se nek— pr—vil— r—qun—¨— s— prirodnim ˜roE jevim— prenose i n— k—rdin—lne ˜rojeveF Zadatak QV. IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s — proizvo©ne @ne o˜—vezno disjunktneA skupove A i B proizvod ¨ihovih k—rE din—lnih ˜rojev— se definixe s— ƒtepenov—¨e k—rdin—lnih ˜rojev— se definixe s— A gde je B skup svih preslik—v—¨— f : A → BF yqigledno je d— se ov— pr—vil— svode n— o˜iqne oper—™ije s— prirodnim ˜rojevim— u sluq—ju kon—qnih skupov—F ƒledei z—d—t—k pok—zuje neke spe™iE fiqnosti vez—ne z— neke ˜eskon—qne skupoveF €odsetimo se d— smo s— c ozE n—q—v—li k—rdin—lni ˜roj skup— RD — s— ℵ k—rdin—lni ˜roj skup— NF Zadatak QU. xek— je α = Card(A)D β = Card(B )D λ = Card(L)D µ = Card(M )F hok—z—ti @—A α = α · α Y @˜A (α ) = α Y @vA α · β = (α · β) Y @gA —ko je α ≤ β i λ > 0D ond— je α ≤ β Y @dA —ko je α = 0 i α ≤ β ond— je λ ≤ λ Y @A Card(P (A)) = 2 F 0 0 0 0 ℵ0 c ℵ0 c ℵ0 ·c c 0 λ+µ λ µ λ µ λ·µ λ λ λ λ λ α β α @PTA yv— oper—™ij— n—ziv— se apsolutnom vrednox u ili modulom re—lnog ˜roj—F v—ko se prover—v— d— je z— sv—ko x ∈ R x. TF xek— metriqk— i topoloxk— svojstv— re—lne pr—ve TFIF epsolutn— vrednost i metrik—F … skupu re—lnih ˜rojev— definE is—n— je oper—™ij— | · | izr—zom . Card(A) · Card(B ) = Card(A × B ). @PUA |x| = max{−x. x}. z— x < 0 i d— v—%i |x| ≤ a ⇔ −a ≤ x ≤ a.

ƒ—˜ir—¨em ovih nejedn—kosti do˜ij— se −(|x| + |y|) ≤ x + y ≤ |x| + |y|D od—kleD n— osnovu prvog izr—z— u @PUA sledi dok—z treeg svojstv—F hok—%imo qetvrto svojstvoF sz treeg sledi Lema . y) ≥ 0 i d(x. y) = 0 ⇔ x = y @wPA d(x. QU z— x ≥ 0 @PVA z— x < 0 x—ziv—mo pozitivnim i negativnim delom ˜roj— xF yqigledno v—%i z— x > 0 z— x ≤ 0 x− = 0. x) < ε}. U epsolutn— vrednost im— slede— svojstv—X IF |x| ≥ 0 i |x| = 0 ⇔ x = 0 PF |λx| = |λ||x| QF |x + y| ≤ |x| + |y| RF ||x| − |y|| ≤ |x − y|F hok—z prvog svojstv— je oqigled—nF hok—z drugog svojstv— l—ko se izvodi diskusijom sluq—jev— k—d— su λ i x o˜— pozitivn—D suprotnog zn—k— i o˜— negE —tivn—F sz treeg izr—z— u @PUA sledi −|x| ≤ x ≤ |x| i − |y | ≤ y ≤ |y |. x + ε) n—ziv— se ε–okolinom t—qke x F uoristiemo i ozn—ku B (x . z)F —ist—D svojstv— @wIA i @wQA slede iz veme UD — svojstvo @wPA neposredno iz defini™ije —psolutne vrednostiF ƒvojstvo @wQA se n—ziv— nejednakox u trouglaY istim imenom n—ziv— se i svojstvo @QA u vemi UF TFPF „eorem— o otvorenom pokriv—¨uF €rimetimo d— se otvoreni i z—tvoreni interv—liD qij— defini™ij— je izveden— iz strukture poretk—D mogu opis—ti jezikom metrikeX (x0 − ε. 0 0 0 0 0 |x| = |y + (x − y )| ≤ |y | + |x − y |. 0. −x. |y | = |x + (y − x)| ≤ |x| + |y − x| = |x| + |x − y |. y) = d(y. 2 xto d—je −|x − y | ≤ |x| − |y | ≤ |x − y |. x + ε)F 0 [x0 − ε. 2 x− = |x| − x . x) @wQA d(x. hok—z qetvrtog svojstv— s—d— sledi iz @PUAF Definicija IR. y) + d(y. x = x+ − x− .frojeve TF xiue wi„‚sue s „y€yvyˆue ƒ†ytƒ„†e ‚ievxi €‚e†i x+ = x. €reslik—v—¨e d : R × R → [0. . ε) := (x − ε. z) ≤ d(x. x0 + ε) = {x ∈ R | d(x0 . x0 + ε] = {x ∈ R | d(x0 . x+ = |x| + x . |x| = x+ + x− . x) ≤ ε}. y ) = |x − y | n—ziv—mo standardnim rastojanjem ili standardnom metrikom n— re—lnoj pr—voj RF sz oso˜in— —psolutne vrednosti sledi d— preslik—v—¨e d im— slede— svojE stv—X @wIA d(x. +∞) definis—no s— d(x. snterv—l (x − ε.

µ). b] im— kon—qno potpokriv—¨eF €retpost—vimo d— je I = [a. µ)} r—stoj—¨e t—qke c do ˜li%eg kr—j— interv—l— (λ. λ). . µ)D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— se I ne mo%e pokriti kon—qnim ˜rojem interv—l— iz J F TFQF „—qke n—gomil—v—¨—F —tvoreni skupoviF €osm—tr—jmo skup A = { | n ∈ N}F sz erhimedove —ksiome sledi d— sv—k— ε{okolin— nule s—dr%i ˜eskon—qno mnogo t—q—k— skup— AF €rimetimo d— nijedno x = 0 nem— to svojstvo { sv—ki ˜roj r—zliqit od nule im— okolinu koj— ne s—dr%i vixe od jedne t—qku skup— AF ƒledei ovu intui™ijuD rei emo d— je nul— taqka nagomilavanja skup— AD — d— su t—qke ¨egove izolovane taqkeF €re™izir—jmo ove pojmove sledeom defini™ijomF Definicija IT. µ)D t—ko d— je (c − δ. p—milij— J skupov— se n—ziv— pokrivanjem skup— A —ko je A ⊂ ∪ J F Potpokrivanje pokriv—¨— J skup— A je f—milij— J ⊂ J koj— je i s—m— pokriv—¨e skup— AF €okriv—¨e skup— otvorenim interv—lim— n—ziv— se ¨egovim otvorenim pokrivanjemF €okriv—¨e n—ziv—mo konaqnim —ko se f—milij— J s—stoji od kon—qnog ˜roj— skupov—F Teorema IV. . (BorelIV–LebegovaIW teorema) ƒv—ko otvoreno pokriv—E ¨e J segment— [a. b] segment koji se ne mo%e pokriti kon—qnom f—milijom otvorenih interv—l— iz J F €odelimo interv—l I n— dv— interv—l— [a. c + δ ). b]Y t—d— se ˜—r jed—n od ¨ih ne mo%e pokriti kon—qnom f—milijom interv—l— iz J F yzn—qimo t—j segment s— I i ponovimo postup—kF „—ko do˜ij—mo niz segmen—t— I ⊃ I ⊃ . @QHA sz @PWA i @QHA sledi I ⊂ (λ. koji ne dopuxt—ju kon—qno poE kriv—¨e skupovim— f—milije J F €o u—ntorovoj —ksiomiD postoji ˜roj c koji prip—d— sv—kom od interv—l— I F froj c sv—k—ko prip—d— i nekom interv—lu (λ. ε) z— koju v—%i A ∩ B(x . c + δ ) ⊂ (λ. µ) ∈ J F xek— je δ = min{d(c. @PWA €rimetimo d— je interv—l I konstruis—n de©e¨em interv—l— I du%ine b − a n— dv— del— n put—D p— je ¨egov— du%in— jedn—k— 2 (b − a)F — dovo©no veliko n v—%i 2 (b − a) < δ F €oxto je c ∈ I sledi d— je I ⊂ (c − δ. d(c.Definicija IS. (a + b)/2]D [(a + b)/2. „—qk— x ∈ R se n—ziv— taqkom nagomilavanja skup— A ⊂ R —ko sv—k— ¨en— ε{okolin— s—dr%i ˜eskon—qno mnogo t—q—k— skup— AF ƒkup svih t—q—k— n—gomil—v—¨— ozn—q—v—emo s— A F ƒkup A := A ∪ A n—ziv— se zatvorenjem skup— AF eko je A = A skup A n—ziv—mo zatvorenimF eko je B ⊂ A i B = A k—%emo d— je skup B gust @ili svuda gustA u AF „—qk— a ∈ A koj— nije t—qk— n—gomil—v—¨— n—ziv— se izolovanom taqkom skup— AF Rub skup— A ⊂ R je skup ∂A := A ∩ (R \ A)F ƒkup xije su sve t—qke izolov—ne n—ziv— se diskretnim skupomF €rimetimo d— t—qk— n—gomil—v—¨— skup— ne mor— d— prip—d— tom skupuD dok mu sv—k— izolov—n— t—qk—D po defini™ijiD prip—d—F sz defini™ije sledi d— je t—qk— x ∈ A izolov—n— —ko i s—mo —ko postoji ε{okolin— B(x . ε) = {x }F J ⊂J 0 1 1 1 2 n n 1 −n −n n n n n 1 n 1 n 0 0 0 0 QV IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s IVforel @Emil BorelD IVUI{IWSTAD fr—n™uski m—tem—tiq—r IWve˜eg @Henri LebesgueD IVUS{IWRIAD fr—n™uski m—tem—tiq—r 0 0 .

1.U @—A eko je A = (0. 1]D A = [0. ρ]F €retpost—vimo d— nijedn— t—qk— interv—l— [−ρ. √ √ n( k + 1 − k ) ∈ [a. ρ]D p— iz „eoreme IV sledi d— postoji x x x bn bn − x = b − a < ε. 2n 2 n∈N t—kvo d— je €oxto je k + ∈ DD ovime je tvre¨e dok—z—noF … †e%˜i @RIA n— kr—ju ove gl—ve videemo uopxte¨e prethodnog primer—F Teorema IW. 1) ∪ {2} ond— je A = [0. 2n 2 PHfol™—no @Bernhard BolcanoD IUVI{IVRVAD qexki m—tem—tiq—r PI†—jerxtr—s @Karl WeierstrassD IVIS{IVWUAD nem—qki m—tem—tiq—r x . 2} 1 n∈ N n TF xiue wi„‚sue s „y€yvyˆue ƒ†ytƒ„†e ‚ievxi €‚e†i QW xe um—¨ujui opxtostD mo%emo d— pretpost—vimo d— je x ≥ 0 @sluq—j x ≤ 0 se izvodi iz ovog z—menom uloge ˜rojev— m i nAF €rimetiti d—√je √k + 1√− √k = i z—k©uqiti d— z— d—to ε postoji kD t—kvo d— je k + 1 − k < εF €osm—tr—ti ˜rojeve √ √ √ √ 1√ k+ k | m− n − x| < ε. (BolcanoPH–VajerxtrasovaPI teorema) ƒv—ki ˜eskon—q—n i ogr—niqen podskup A ⊂ R im— t—qku n—gomil—v—¨—F €oxto je A ogr—niqenD postoji pozitiv—n re—l—n ˜roj ρ t—k—v d— je A ⊂ [−ρ. ρ] nije t—qk— n—gomiE l—v—¨— skup— AF „—d— z— sv—ku t—qku x ∈ [−ρ. n ∈ N 2n n n n( k + 1 − k) = n2 k − n2 − n2 k gust u RF ivo jox jednog dok—z— tog tvre¨—F xek— je x proizvo©—n re—lni ˜rojF x—piximo x = k + aD z— k ∈ Z i a ∈ [0. hok—z—ti d— je skup E = { m − n | m. 1] nije z—tvoren skupF Zadatak QW. 1] ∪ {2}D F „—qk— 2 je izolov—n— t—qk— skup— AF @˜A — skup r—™ion—lnih ˜rojev— v—%i Q = R @vF „eoremu II n— strF PWAF @vA —tvoreni interv—l je z—tvoren skupF Konaqna unij— z—tvorenih interE v—l— je z—tvoren skupF — ˜eskon—qnu uniju ovo ne mor— d— v—%iX ∪ [ . n ∈ N} gust u RF …putstvoX nek— je x ∈ RY tre˜— dok—z—ti d— z— sv—ko ε > 0 postoje prirodni ˜rojevi m i n t—kvi d— je √ √ Primer . ρ] postoji ε {okolin— I (x) = (x − ε . . 1)F xek— je b = [a/2 ]D gde je [·] ™eo deo re—lnog ˜roj—F „—d— je p— z— proizvo©no ε > 0 postoji k+ bn 2n 1 bn − a ≤ n. … —d—tku PW videli smo d— je skup dij—dskih ˜rojev— D= m | m ∈ Z. 1] = (0. ∂A = {0. xek— je A ⊂ R ogr—niqen i z—tvoren skupF hok—z—ti d— je sup A ∈ A i inf A ∈ AF √ √ Zadatak RH. a + ε) sskoristiti erhimedovu —ksiomu i dok—z—ti d— postoji n ∈ N s— svojstvom F Primer V. x + ε ) koj— s—dr%i n—jvixe kon—qno mnogo t—q—k— skup— AF p—milij— ovih ε {okolin— pokriv— segment [−ρ.

. b . b ]AD p— im—ju t—qke n—gomil—v—¨— a i bF v—ko je videti d— z— ¨ih v—%i inkluzij— @PPA n— str—ni PVF sz veme V i diskusije pre ¨e sledi d— se u —ksiom—tskom z—sniv—¨u po©— R —ksiom— @ƒ…€A mo%e z—meniti ˜ilo kojom od „eorem— IV i IWF TFRF ytvoreni skupoviF „opologij—F ƒkupove koji se mogu predst—viE ti k—o proizvo©n— unij— otvorenih interv—l— izdv—j—mo sledeom defini™iE jomF Definicija IU.kon—qn— f—milij— I (x ). „opologij— τ re—lne pr—ve im— sledee oso˜ineX @„IA ∅ ∈ τ D R ∈ τ @„PA U. a . . . ) = {0} nije otvoren skupF 1 n 1 2 1 2 1 1 R 0 0 0 R R R R R λ λ∈Λ R λ R λ∈Λ n∈ N 1 1 n n RH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . . x + ε) ⊂ U F Lema IH. €odskup U ⊂ R zovemo otvorenim je unij— neke f—milE ije otvorenih interv—l—F €o defini™ijiD pr—z—n skup ∅ je t—koe otvorenF p—miliju otvorenih podskupov— u R zovemo topologijom re—lne pr—ve i ozn—E q—v—mo s— τ F ƒledee dve leme slede direktno iz defini™ijeF Lema W. ρ]D — time i AF €oxto se u sv—kom od ovih skupov— n—l—zi n—jvixe kon—qno mnogo t—q—k— skup— AD od—tle sledi d— je A kon—qn— unij— kon—qnih skupov—D xto je u protivreqnosti s— pretpost—vkom d— je A ˜eskon—q—nF en—lizir—jmo det—©nije dok—ze „eoreme IV i „eoreme IWF †idimo d— smo „eoremu IV izveli k—o posledi™u eksiome supremum— @ƒ…€AD — z—timD „eoE remu IW k—o posledi™u „eoreme IVF „—ko smo do˜ili l—n—™ implik—™ij— @ƒ…€A ⇒ forel{ve˜egov— teorem— ⇒ fol™—no{†—jerxtr—sov— teorem—F —jedno s— ekviv—len™ijom @ƒ…€A ⇔ @e‚rA ∧ @uexA dok—z—nom u „eoE remi IH n— str—ni PU i sledeim z—d—tkomD do˜ij—mo jox dve —ksiome ekviv—E lentne eksiomi supremum—F Lema V. .} iz formul—™ije u—ntorove —ksiomeF yni su ogr—niqeni @jer su podskupovi segment— [a . . . . €odskup U ⊂ R je otvoren —ko i s—mo —ko s— sv—kom svojom t—E qkom s—dr%i i neku ¨enu ε{okolinuD tjF —ko i s—mo —ko z— sv—ko x ∈ U postoji ε > 0 t—kvo d— je (x − ε. †—%i implik—™ij— Bolcano–Vajerxtrasova teorema ⇒ (ARH) ∧ (KAN)F — a > 0 skup {na | n ∈ N} nem— t—qku n—gomil—v—¨—D p— ne mo%e ˜iti ogr—niqenD od—kle sledi erhimedov— —ksiom—F — dok—z @uexA posm—tr—jmo skupove {a . I (x ) koj— pokriv— [−ρ. V ∈ τ ⇒ U ∩ V ∈ τ F @„QA — proizvo©nu f—miliju {U } skupov— iz τ v—%i U ∈ τ F sz @„PA slediD induk™ijomD d— je presek konaqne f—milije otvorenih skuE pov— otvoren skupF — ˜eskon—qne f—milije to ne v—%iX ∩ (− . .} i {b . .

ε) ∩ K = ∅D xto je u suprotnosti s— defini™ijom z—tvore¨—F h—kle z— sv—ko x ∈ K v—%i x ∈ K D tjF K = K F €ok—%imo s—d— jox jedno svojstvo otvorenih podskupov— re—lne pr—veF Teorema PH. M ∈ / ∪ J F u—d— ˜i ˜ilo M ∈ J z— neko J ∈ C D t—d—D poxto je interv—l J otvorenD M ne ˜i mog—o d— ˜ude ¨egov supremumD — s—mim tim ni sup ∪ J F ƒliqno se dok—zuje i m∈ /∪ JF €oxto su interv—li koji odgov—r—ju r—zliqitim kl—s—m— disjunktni i im— ih pre˜rojivo mnogoD sledi tvre¨e teoremeF J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C 0 n 0 n k k+1 k k+1 k k x+1 k+1 J ∈C J ∈C J ∈C J ∈C I1 = I. ε) ⊂ R \ K F „—d— ˜i v—%ilo B (x . I . ε) ∩ K = ∅D tjF B(x . . . M )F €o defini™iji supremum— i infimum—D postoje a. . . . .IV t—qke x ∈ R je otvoren podskup t—k—v d— je F ytvoren— okolin— t—qke +∞ ∈ R je sv—ki otvoren skup koji s—dr%i interv—l z— neko a ∈ RY otvoren— okolin— t—qke je sv—ki otvoren skup koji s—dr%i interv—l {x | x < a} z— neko a ∈ RF ƒlede— lem— o˜j—x¨—v— vezu izmeu otvorenih i z—tvorenih skupov—F Lema II. M ]F hok—%imo d— je ∪ J = (m. Otvorena okolina U ⊂R x0 ∈ U {x | x > a} −∞ ∈ R 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 1 2 1 2 n TF xiue wi„‚sue s „y€yvyˆue ƒ†ytƒ„†e ‚ievxi €‚e†i RI €ridru%imo sv—koj kl—si ekviv—len™ije C ⊂ J uniju svih ∪ J interv—l— koji joj prip—d—juF hok—%imo d— je sv—k— t—kv— unij— i s—m— otvoreni interE v—lF xek— je M = sup ∪ J —ko ov—j supremum postojiD u protivnom nek— je M = +∞F ƒliqnoD nek— je m = inf ∪ J ili m = −∞F yqigledno v—%i ∪ J ⊂ [m. x ] z— neko kD xto zn—qi x ∈ J F yd—tle sledi d— v—%i (m. ƒv—ki otvoren podskup U ⊂ R mo%e se predst—viti k—o pre˜rojiv— unij— disjunktnih otvorenih interv—l—F sz „eoreme II o gustini skup— Q sledi d— z— sv—ko x ∈ U postoji otvoreni interv—l J ⊂ U s— kr—jevim— u Q koji s—dr%i xF €ridru%imo sv—kom x ∈ U jed—n t—k—v interv—l i ozn—qimo do˜ijenu f—miliju interv—l— s— J F €oxto sv—kom interv—lu [q . ƒkup K ⊂ R je z—tvoren —ko i s—mo —ko je ¨egov komplement R \ K otvorenF €retpost—vimo d— je K z—tvoren i nek— je x ∈ R\K F €oxto je K = K D v—%i x ∈ / K D tjF x nije t—qk— n—gomil—v—¨— skup— K F yd—tle sledi d— postoji ε{ okolin— B(x . . M ) ⊂ ∪ J F yst—je jox d— dok—%emo d— m. b ∈ ∪ J t—kvi d— v—%i m < a < x < b < M F €o defini™iji rel—™ije ekviv—len™ije koju r—zm—E tr—moD to zn—qi d— postoje interv—li J . . q ] ∈ J mo%emo d— pridru%imo p—r (q . ε) t—qke x t—kv— d— v—%i B(x . ε) ⊂ R \ K F „o zn—qiD n— osnovu veme WD d— je R \ K otvorenF y˜rnutoD pretpost—vimo d— je R \ K otvoren i x ∈ K F u—d— ˜i v—%ilo x ∈ / K D iz otvorenosti skup— R \ K i veme W sledilo d— postoji okolin— B (x . I ∈ J t—kvih d— v—%i Definicija . q ) ∈ Q × QD iz „eoreme IR i €osledi™e U sledi d— f—milij— J s—dr%i n—jvixe pre˜rojivo mnogo interv—l—F yqigledno je d— svi ovi interv—li pokriv—ju skup U F …vedimo u J sledeu rel—™iju ekviv—len™ijeX I i J su ekviv—lentni —ko postoji kon—qno mnogo interv—l— I . M )F xek— je x ∈ (m. Ik ∩ Ik+1 = ∅. J ∈ J t—kvi d— v—%i a ∈ J D b ∈ J i J ∩J = ∅F sz—˜erimo u sv—kom od skupov— J ∩ J t—qku x F „—d— je x ∈ [x . In = J.

+∞) t—k—v d— v—%i x = aF n . 9 9 9 9 9 9 C= n=1 Cn se n—ziv— Kantorovim skupomF Zadatak RI. ] i [ . 1]F — skup koji im— svojstvo iz —d—tk— RI @˜A k—%emo d— je nigde gust u [0.sz „eoreme PH i veme II sledi d— je sv—ki z—tvoren skup komplement pre˜rojive unije disjunktnih otvorenih interv—l—F ƒledei primer d—je jednu t—kvu reprezent—™ijuF Primer W. xek— je a ≥ 0 i n ∈ NF „—d— postoji jedinstven ˜roj x ∈ [0. 1] svud— gust u tom interv—luD —li pre˜rojivF yvime smo otkrili jedno z—nim©ivo svojstvo re—lne pr—veX n— ¨u se ˜rojq—no vei skup mo%e smestiti t—ko d— z—uzme m—¨e mest— od ˜rojq—no m—¨egF 1 2 −n −n n n 6 b −a −n b−a 6 −n −n −n … €rimeru R smo definis—li izr—z x z— n ∈ NF ƒ—d— emo dok—z—ti jednu v—%nu teoremuD vez—nu z— rex—v—¨e jedn—qine n UF tedn—qin— x xn = a. 1]F ydstr—nimo s—d— sred¨e treine iz ov— dv— interv—l— i ozn—qimo preost—li skup s— C D tjF 0 0 1 3 1 2 3 3 2 3 1 2 RP IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s €rodu%imo ov—j postup—k i definiximo induktivno niz skupov— C F ƒkup n ∞ C2 = 0. ) i ozn—qimo s— C preost—li skupD tjF uniju z—tvorenih interv—l— [0. 2 3 6 7 8 1 ∪ . b)F sz —d—tk— RI @˜A vidimo d— su t—qke u—ntorovog skup— priliqno retko r—sporeene n— interv—lu [0. ∪ . b) ⊂ [0. 1]F ydE str—nimo iz C otvoreni interv—l ( . 1]F —d—t—k RI n—m d—je primer skup— koji je nigde gust u [0. ∪ . @—A hok—z—ti d— u—ntorov skup im— mo kontinuum—F …putE stvoX dok—z—ti d— se u de™im—lnom z—pisu s— osnovom tri @strF PWA skup C s—stoji od ˜rojev— qij— prv— ™ifr— nije 1D skup C od ˜rojev— qije prve dve ™ifre nisu 1D itdF —k©uqiti d— je C skup ˜rojev— koji se u sistemu s— osnovom tri z—pisuju pomou ™if—r— 0 i 2F hok—z—ti d— ov—j skup im— mo kontinuum— koristei ideju dok—z— „eoreme IU @strF QSAF @˜A hok—z—ti d— sv—ki interv—l (a.1 . (Kantorov skup) xek— je C z—tvoreni interv—l [0. (3m + 2)3 ) ⊂ (a. (3m + 2)3 ) nem— t—q—k— u—ntorovog skup—F snduk™ijom se dok—zuje d— je 3 > nD p— od—tle i iz erhimedove —ksiome sledi d— postoji n z— koje je 3 > D tjF 3 < F €onovo prime¨ujui erhimeE dovu —ksiomuD z—k©uqiti d— postoji k ∈ N z— koje je (3k + 1)3 > aF xek— je m minimum skup— t—kvih k F „—d— je ((3m + 1)3 . 1] s—dr%i otvoreni podinterE v—l u kome nem— t—q—k— u—ntorovog skup—F …putstvoX €o konstruk™ijiD ni u jednom od interv—l— ((3m + 1)3 . 1]D —li nepre˜rojivF „o je kontr—st u odnosu n— „eoreme II i IRD koje pok—zuju d— je skup r—™ion—lnih ˜rojev— iz interv—l— [0. n =a ƒetimo se d— n—s je r—zm—tr—¨e ove jedn—qine z— n = 2D a = 2 dovelo do pojm— ir—™ion—lnog ˜roj—F Teorema PI.

@QIA yd—tle sledi d— je x < y u protivreqnosti s— x = aD y = aF x— isti n—qin se eliminixe mogunost y < xD p— je x = yF „ime je dok—z—n— jedinstvenostF hok—%imo egzisten™ijuF xek— je n n n n n n UF tihxesxe x n =a RQ ƒkup S je nepr—z—nD jer je 0 ∈ S i ogr—niqen odozgoD jer je (∀s ∈ S) s ≤ max{1. @QQA m m yd—tleD n— osnovu ˜inomne formule @vem— S n— strF SA sledi 1 m 1 m 1 m 1 m n n S = {s ∈ [0. 0< x+ 1 m n − x− 1 m n = − = < xn + n−1 k=0 n−1 k=0 n k n k n k xk m−(n−k) − n k xn − 1 m 1 m n−1 k=0 n−1 k=0 xk (−m)−(n−k) xk (m−(n−k−1) − (−m)−(n−k−1) ) xk . @QPA sz €osledi™e R @strF PWA sledi d— z— neko m ∈ N v—%i < xD tjF x − > 0F yd—tleD n— osnovu @QIA i @QPA sledi x − ∈ S i x + ∈ / S D p— je 1 1 x− <a< x+ .hok—%imo prvo jedinstvenostF xek— z— x. +∞) | sn ≤ a}. x+ 1 m 1 m n = {a}. a+b≤ a+ b. a}F sz eksiome supremum— sledi d— postoji x = sup S. y ∈ [0. x+ z— neko mD xto je u suprotnosti s— @QIAF x— UPF str—ni emo videti jox jed—n dok—z ove teoremeF Definicija IW. xek— je a > 0F tedinstveno rexe¨e jedn—qine x = a n—ziv—mo n–tim korenom ˜roj— a i ozn—q—v—mo s— √aF — m ∈ ZD m < 0 definixemo a := (a ) D — z— q ∈ Q√ D q = D m ∈ ZD n ∈ N definixemo n n m −m −1 m n €o defini™ijiD a = 1F Zadatak RP. +∞) v—%i x = aD y = aF sz neneg—tivnosti ˜rojev— x i yD —ksiom— @eITA i @eIPA i prin™ip— m—tem—tiE qke induk™ije l—ko sledi x<y⇒x <y . hok—z—ti d— z— a ≥ 0D b ≥ 0 v—%i nejedn—kost √ √ √ 0 aq = n am . n 1 m n u—d— ˜i ˜ilo x = aD v—%ilo ˜i x ∈ / x− . . €onovnom primenom €osledi™e R @strF PWA z—k©uqujemo d— z— sv—ko ε > 0 posE toji m ∈ N z— koje je posled¨i izr—z m—¨i od εF yd—tleD iz @QQA i u—ntorove —ksiome @vF izr—z @PPAD strF PVA sledi x− m∈N n 1 m n n .

q < x}D B = {a | q ∈ Q. @QSA sup A „—d— ˜i z— sv—ki p—r r—™ion—lnih ˜rojev— p. q > x}F xek— je A = {a | q ∈ Q. xek— je a > 0D b > 0 i p. q ∈ QF „—d— v—%i @—A a = a a D a = (a ) D (ab) = a b @˜A p > 0 ∧ a < b ⇒ a ≤ b @vA a > 1 ∧ q < p ⇒ a < a D a < 1 ∧ q < p ⇒ a > a F hok—z l—ko sledi iz —n—lognih svojst—v— stepenov—¨— prirodnim ˜rojemD koj— se dok—zuju induk™ijomD i svoe¨— r—™ion—lnih ˜rojev— n— z—jedniqki imenil—™F ƒ—d— mo%emo d— uvedemo i stepenov—¨e proizvo©nim re—lnim ˜rojemF Definicija PH. y ∈ RF „—d— v—%i @—A a = a a D a = (a ) D (ab) = a b @˜A x > 0 ∧ a < b ⇒ a ≤ b @vA a > 1 ∧ y < x ⇒ a < a D a < 1 ∧ y < x ⇒ a > a F h—emo dok—z prve jedn—kosti u @—A i prve implik—™ije u @vAY ost—l— tvre¨— ost—v©—mo qit—o™u k—o z—d—t—kF hovo©no je r—zmotriti sluq—j a > 1F sz hefini™ije PH i veme IQ sledi d— z— sv—ko n ∈ N postoje r—™ion—lni ˜rojevi p. q t—kvi d— je 1 |a a − a a | < i |a − a | < 21n . q < x} ogr—niqen odozgo ˜ilo kojim ˜rojem a z— p ∈ QD p > xF x— osnovu eksiome supremum—D supremum n— desnoj str—ni u @QRA postojiF Lema IQ. @QTA v—ko se vidi d— je @QSA u kontr—dik™iji s— @QTAF ƒlede— lem— proxiruje oso˜ine ust—nov©ene u vemi IP n— sve re—lne ˜rojeveF Tvr enje Q. xek— je a > 0D b > 0 i x. q < x}. q > x}F sz veme IP sledi d— je A ≤ BD p— je sup A ≤ inf BF u—d— ˜i ˜ilo sup A < inf BD iz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome sledilo ˜i d— inf B − sup A (∃m ∈ N) n > m ⇒ 1 + > a. q t—kvih d— je p < x < q i q − p = < v—%ilo 0 < inf B − sup A < a − a = a (a − 1) < sup A(a − 1). @QRA — z— 0 < a ≤ 1 1 p+q p q pq p q p p p p p q p q p x q IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s — a = 0 i x > 0 je 0 = 0F €rimetimo d— izr—z @QRA im— smisl—F —ist—D iz „vre¨— Q sledi d— je skup {a | q ∈ Q. — a > 1 v—%i a := inf {a | q ∈ Q. @QUA 2n a x q p x q q q n 1 n 1 m q p p q −p q −p x+y x y xy x y x x x x x y x y x x y p q p+q x+y ax = −x . — x ∈ R i a ≥ 1 definixemo a := sup{a | q ∈ Q. .RR ƒvojstv— stepenov—¨— r—™ion—lnim ˜rojem izdv—j—mo sledeom lemomF Lema IP.

1 ) dv— ureen— po©—D presliE k—v—¨e f : F → F je morfizam ure enih polja —ko uz @QVA v—%i i 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 VF tedinstvenost i postoj—¨e re—lnih ˜rojev— worfiz—m koji je ˜ijek™ij— n—ziv— se izomorfizmomF xeform—lno reqenoD morfiz—m je preslik—v—¨e koje quv— strukturu poE ©— i uree¨—D — izomorfiz—m preslik—v—¨e koje uz to quv— i k—rdin—lnostF en—logno se definixu @izoAmorfizmi @ureenihA grup—D prsten— i tel—D k—o i @izoAmorfizmi ureenih skupov—D z—htevom d— quv—ju odgov—r—jue struktureF worfiz—m ureenih skupov— n—ziv— se jox i monotonim preslikavanjemY morfiz—m ureenog skup— (X. ≤ . ≤) u (X. t i u .—ist—D iz hefini™ije PH i veme IQ sledi d— z— sv—ko ε > 0 postoje r ∈ Q ∩ (−∞. + . 1 ) ureE en— po©—F €reslik—v—¨e f : F → F je morfizam polja —ko v—%i f (x + y ) = f (x) + f (y ). u t—kvi d— z— sv—ko p ∈ (t . + . t ) i sv—ko q ∈ (u . 0 . yd—tle sledi d— z— p ∈ (r . 0 . • . u ) v—%i |a − a | < . ≤ . • . ≤) u (X. 0 . 1 ) i (F . s ) ∩ (u . • . • . ≥) opadaju im preslik—v—¨emF szomorfne strukture seD oqiglednoD mogu potpuno identifikov—ti { one se r—zlikuju s—mo u ozn—k—m— elemen—t—D oper—™ij— i rel—™ij—F x ≤1 y ⇒ f (x) ≤2 f (y ). r ) ∩ (t . ≤ . @QVA eko su (F . ≤ . a a − 2n 2n 2n 2n sledi d— je 0 1 x r0 r1 x 0 1 x p x 0 1 1 2 y q y 1 2 1 2 p1 +q1 2 1 2 x+y 1 2 1 2n 0 1 p+q 1 2 1 2 1 p q x y p q x y p+q x+y p+q VF tihsxƒ„†ixyƒ„ s €yƒ„yte i ‚ievxsr f‚yti†e RS tjF |a − a a | < z— sv—ko F yd—tleD n— osnovu €osledi™e R n— strF PWD sledi a = a a F „ime je dok—z—n— prv— jedn—kost u @—AF hok—%imo jox i prvu implik—™iju u @vAF €retpost—vimo d— je a > 1 i y < xF sz gustine skup— r—™ion—lnih ˜rojev— n— re—lnoj pr—voj sledi d— postoje r—™ion—lni ˜rojevi p i q t—kvi d— je y < q < p < x { prv— nejedn—kost sledi iz veme IQD drug— iz veme IPD — tre— iz hefini™ije PHF „—d— v—%i a < a < a < a F „ime je prv— implik—™ij— u @vA dok—z—n—F x+y x y x+y x y 1 n y q p x ax ay − 1 1 < ax+y < ax ay + . s ) v—%i a −ε < a < a +εF wno%e¨em ovih nejedn—kosti i uzim—¨em dovo©no m—log ε do˜ij—mo prvi p—r nejedn—kosti u @QUAF ƒliqno do˜ij—mo d— je z— postoje r—™ion—lni ˜rojevi t . + . +∞) t—kvi d— je a − ε < a i a < a + εF sz veme IP @vA sledi d— z— sv—ko p ∈ (r . 1 ) i (F . . xek— su (F . ≤) n—ziv— se rastu imD — morfiz—m ureenog skup— (X. 0 . t ) i q ∈ (s . r ) v—%i a − ε < a < a + εF ƒliqnoD postoje r—™ion—lni ˜rojevi s . + . s t—kvi d— z— sv—ko q ∈ (s . f (x • y ) = f (x) • f (y ). x)D r ∈ Q ∩ (x. u ) v—%i @QUAF €oxto jeD prem— vemi IPD a = a a D — iz nejedn—kosti @QUA do˜ij—mo 1 1 1 1 <a a <a a + i a − <a <a + . n n n∈N … ovom p—r—gr—fu emo se osvrnuti n— pit—¨e jedinstvenosti i postoj—¨— kompletno ureenog po©—D definis—nog —ksiom—m— @eIA{@eITAD @ƒ…€AF €oqeE emo sledeom defini™ijomF Definicija PI.

+ . ≤ . (SUP)F Q 1 2 {q1 + q2 | q1 . q <1 x}. 1) koj— z—dovo©—v— —kE siome (A1)–(A16). f (−x) = −f (x). σ.RT Teorema PP. ≤ . q1 <1 x1 . f (11 ) = 12 . i iz qi¨eni™e d— je f : Q → Q izomorfiz—m ureenih po©—F ˆto se tiqe postoj—¨— re—lnih ˜rojev—D ¨eg—D n—r—vnoD ne mo%emo dok—z—ti D ni iz qeg—4F eliD —ko poemo od pretpost—vke d— je prirodnije pretpost—viti postoj—¨e prirodnih ˜rojev—D tjF strukture definis—ne €e—novim —ksiom—m— @„eorem— Q n— str—ni IWAD sledeu teoremu sm—tr—mo dok—zom postoj—¨— re—lE nih ˜rojev—F Teorema PQ. eko su (R . • . 0 . +. p— je x = x F yst—je jox d— se dok—%e d— je f morfiz—mD xto sledi iz 1 2 {q ∈ Q1 | q <1 x1 } = {q ∈ Q1 | q <1 x2 }. • . 1) koj— z—dovo©—v— €e—nove —ksiomeD ond— postoji ureen— xestork— (R. q2 ∈ Q1 . •. ≤ . 0. + . 1 ) i (R . 1 ) i (Q . 0 . (SUP)D ond— postoji jednistveni izomorfiz—m f : R → R F hrugim reqim—D po©e re—lnih ˜rojev— je jedinstveno do n— izomorfiz—mF Skica dokaza. 0 . 0 <1 q2 <1 x2 } = {r ∈ Q1 | 0 <1 r <1 x1 x2 } . ≤ . xek— su N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R i N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R podskupovi prirodnihD ™elih i r—™ion—lnih ˜rojev— u R i R F sz „eoreme W @strF PUA sledi d— postoji jedinstveni izomorfiz—m f : Q → Q F —ist—D z— sv—ki izomorfiz—m mor— d— v—%i 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 2 2 2 2 1 2 Q 1 2 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s — od—tle sledi d— se izomorfiz—m f jednozn—qno i do˜ro definixe n—jpre n— N @induk™ijomD pol—zei od f (1 ) = 1 AD — z—timD primenom „eoreme R @strF PRA i „eoreme W @strF PUA n— Z i Q F v—ko se vidi d— se t—ko do˜ij— izomorfiz—m Q 1 Q 1 2 1 1 f (01 ) = 02 . 1 ) dv— potE puno ureen— po©—D tjF dve ureene xestorke koje z—dovo©—v—ju —ksiome (A1)– (A16). {q1 q2 | q1 . q2 ∈ Q1 . • . 0 . x ∈ R1 ureenih po©— (Q . + . f (x−1 ) = (f (x))−1 . 1 )F hefiniximoD z— D 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 fQ : Q1 → Q2 gde je s— sup ozn—qen supremum u odnosu n— rel—™iju poretk— ≤ F hok—%imo d— je f : R → R ˜ijek™ij—F xek— je y ∈ R F €oxto f D k—o izomorfiz—m ureenih po©—D quv— pored—kD skup D = {x ∈ R | f < y }D z—jedno s— svojim komplementom D qini hedekindov presekF x— osnovu tvre¨— @hihAD ekviv—lentnog —ksiomi @ƒ…€AD sledi d— postoji x sup D F xije texko videti d— je f (x ) = y D xto dok—zuje d— je f surjek™ij—F hok—%imo d— je f injek™iE j—F xek— je f (x ) = f (x ) = y z— x . eko postoji ureen— trojk— (N. • . + . x ∈ R D y ∈ R F „—d— iz defini™ije preslik—v—¨— f i iz qi¨eni™e d— je f izomorfiz—m ureenih po©— Q i Q sledi 2 2 1 2 0 2 Q 1 1 Q 2 0 2 0 1 0 0 1 2 0 1 2 1 0 2 Q 1 2 f (x) := sup2 {fQ (q ) | q ∈ Q1 . ≤. q2 <1 x2 } = {r ∈ Q1 | r < x1 + x2 }. 0 <1 q1 <1 x1 .

•. 1) ureeno po©e ost—v©—mo qit—o™uF x— kr—juD skup R definixemo k—o skup svih hedekindovih presek— u QF ‚el—™iju poretk— izmeu dv— hedekindov— presek— a = (A . +. tedn—qin— x 2 = −1 nem— rexe¨— u skupu RF . z1 ] + [n2 . 1) ureen— trojk— koj— z—dovo©—v— €e—nove —ksiomeF „—d— u N mo%emoD koristei prin™ip induk™ijeD d— definixemo oper—™ije + i • i rel—™iju ≤ pomou n + 1 = σ (n). n ∈ N ond— je m + n ve definis—no u NF eko je m ∈ −ND n ∈ ND ond— je m = −m z— neko m ∈ NF eko z— prirodne ˜rojeve m . [n1 . B ) uvodimo s— a ≤ b ⇔ A ⊂ B F yper—™ije + i • definixemo n— sledei n—qinF xek— su a = (A . €roveru d— je ov— defini™ij— do˜r— @tjF nez—visn— od predst—vnik— kl—seA i d— je struktur— (Q. z1 z2 ]. A )D b = (B . z2 ] = [n1 n2 . B ) dv— hedekindov— presek— i nek— je 1 2 1 2 1 1 1 2 1 2 [n1 . 0. z2 ] ⇔ z1 n2 ≤ z2 n1 . xek— je (N. z1 ] • [n2 . Q \ (A + B ))F ƒliqno se definixe a • b z— a > 0D b > 0F wno%e¨e u opxtem sluq—ju se definixe n— oqigled—n n—qinD formul—m— x • (−y) = −(x • y) i slF 1 1 1 1 n A1 • B1 := {q1 • q2 | q1 ∈ A1 . n + σ (m) = σ (n + m) n • 1 = n. [n1 . •) komut—tivni prsten s— jedini™om ost—v©—mo qit—o™uF x— kr—juD rel—™iju poretk— ≤ u Z uvodimo t—ko xto sm—tr—mo d— je −n < 0 < m z— sve −n ∈ −ND m ∈ N i d— je −n < −m —ko je m < nD gde je posled¨— nejedn—kost definis—n—D jer smo u N ve uveli rel—™iju poretk—F h— ˜ismo definis—li QD posm—tr—jmo n— skupu N × Z rel—™iju 0 0 0 0 0 0 yvo je rel—™ij— ekviv—len™ijeY skup kl—s— ekviv—len™ije jeD po defini™ijiD skup QF yzn—qimo kl—su ekviv—len™ije p—r— (n. q2 ∈ A2 }. n • σ (m) = n • m + n n < m ⇔ (∃k ∈ N) m = n + k. q2 ∈ A2 }. σ. n ∈ N v—%i m < nD ond— postoji k ∈ N z— koje v—%i n = m + kF ƒ—d— definixemo n + m = kF ƒliqno se postup— u sluq—ju n < m F x— kr—ju n + 0 = n z— sv—ko n ∈ ZF hefini™iju oper—™ije • i proveru d— je do˜ijen— struktur— (Z. n1 n2 ]. +. n ≤ m ⇔ n < m ∨ n = m. WF uyw€viuƒxs f‚yti†s RU hefiniximo s—d— skup ZF €ridru%imo sv—kom elementu n ∈ N element koji emo ozn—qiti s— −nY skup {−n | n ∈ N} ozn—qimo s— −NF ysim tog—D uvedimo jox jed—n elementD koji emo ozn—qiti s— 0F xek— je Z = −N ∪ {0} ∪ NF ypE er—™ije + i • i rel—™ij— ≤ mogu se produ%iti s— N n— ZF — oper—™iju + to qinimo n— sledei n—qinF eko je m. z1 ] ≤ [n2 . z2 ] = [n1 z2 + n2 z1 . z] ili F yper—™ije + i • i rel—™iju ≤ definixemo s— z n (n1 . WF uompleksni ˜rojevi WFIF €o©e kompleksnih ˜rojev—F … r—zm—tr—¨u jedn—qine x = a u €—r—gr—fu U ogr—niqili smo se n— pozitivne ˜rojeveF ƒlede— lem— o˜j—x¨—E v— z—xtoF Lema IR. ≤. „—d— se a + b definixe k—o hedekindov presek (A + B . z2 ) ⇔ n1 z2 = n2 z1 . A )D b = (B .Skica dokaza. A1 + B1 := {q1 + q2 | q1 ∈ A1 . z) s— [n. z1 ) ∼ (n2 .

Polje kompleksnih brojeva je ureen— xestork— (C. Im (z ) ≤ 0} PPhek—rt @René Descartes. II = {z ∈ C | Re (z ) ≤ 0. — oper—™ije + i • definis—ne s— 2 2 2 2 2 2 RV IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s v—ko je videti d— je C z—ist— poljeF xulu ovog po©— 0+i·0 i jedini™u 1+i·0 ozn—q—v—mo s— 0 i 1Y opxtijeD x+i·0 ozn—q—v—mo s— xD — 0+i·y s— iyF uompleksne ˜rojeve o˜lik— x = x + i · 0 n—ziv—mo realnimD qime identifikujemo skup R s— ist—knutim podskupom {x + i · 0 | x ∈ R} skup— CF uompleksne ˜rojeve o˜lik— iy = 0 + i · y qisto imaginarnimF uompleksni ˜roj i zovemo imaginarnom jedinicomF — kompleksni ˜roj z = x + iy definixemo ¨egov realni deo Re (z) = x i imaginarni deo Im (z ) = y F eko je z = x + iy D ond— je ¨emu inverzni element u odnosu n— mno%e¨e z = + i F ƒkup C se n— oqigled—n n—qin mo%e identifikov—ti s— hek—rtovimPP proE izvodom R × RX ˜roj z = x + iy identifikujemo s— p—rom (x. a . 1. i) gde je C := {x + iy | x. . a ∈ C @QWA im— rexe¨e z ∈ CF yvo tvre¨e n—ziv— se Osnovnim stavom algebreF szr—z n— levoj str—ni u @QWA n—ziv— se polinomom n–tog stepenaD ˜rojevi a DFFFDa ¨egovim koeficijentimaD — rexe¨e jedn—qine @QWA nulom polinoma a + a z + a z + · · · + a z F €o©e u kome sv—ki polinom im— nulu n—ziv— se algebarski zatvorenim po©emF … kursu elge˜re se pok—zuje d— je C n—jm—¨e —lge˜—rski z—tvoreno po©e koje s—dr%i po©e RF €rimetimo d—D z— r—zliku od po©— RD po©e C nije ureenoF €re™iznijeD v—%i slede— lem—F 2 0 1 2 2 n n 1 n 0 0 n 0 1 2 2 n n I = {z ∈ C | Re (z ) ≥ 0. . III = {z ∈ C | Re (z ) ≤ 0.€retpost—vimo d— je x = −1 z— neko x ∈ RF €oxto je 0 = 0D v—%i ili 0 < x ili x < 0F €retpost—vimo d— je 0 < xF sz —ksiome @eITA t—d— sledi 0 < x F u—ko je x = −1D im—mo 0 < −1F ƒ—˜ir—¨em ove nejedn—kosti i nejedn—kosti 0 < 1 koju smo dok—z—li n— str—ni IVD do˜ij—mo kontr—dik™iju 0 < 0F €retpost—vimo s—d— d— je x < 0F „—d— jeD n— osnovu —d—tk— ID 0 < −xD p— jeD ponovo n— osnovu —ksiome @eITAD 0 < (−x)(−x)F yd—tleD n— osnovu jedn—kosti @VA n— str—ni VD sledi 0 < x = −1D xto opet d—je kontr—dik™iju s— 0 < 1F ƒ—d— se n—l—zimo u sliqnoj situ—™iji k—o k—d— smo se n— str—ni R susreli s— nerexivoxu jedn—qine x = 2 u skupu QF u—o i t—d—D rexe¨e emo n—i u proxire¨u pojm— ˜roj—F Definicija PP. . 1596–1650AD fr—n™uski filosof i n—uqnik . . y)F wotivis—ni time i geometrijskom —n—logijom iz fusnote n— str—ni II z— skup C koristimo i termin kompleksna ravanF ƒkupove −1 x x2 +y 2 −y x2 +y 2 (x1 + iy1 ) + (x2 + iy2 ) = (x1 + x2 ) + i(y1 + y2 ) (x1 + iy1 ) • (x2 + iy2 ) = (x1 x2 − y1 y2 ) + i(x1 y2 + x2 y1 ). Im (z ) ≥ 0}. •. 0. Im (z ) ≥ 0}. Im (z ) ≤ 0}. +. y ∈ R}. IV = {z ∈ C | Re (z ) ≥ 0. n—ziv—mo prvimD drugimD treim i qetvrtim kvadrantomF tedn—qin— iz veme IR im— rexe¨e u CX i = (0 + i · 1) · (0 + i · 1) = −1F †—%i i vixe od tog— { sv—k— jedn—qin— o˜lik— a + a z + a z + · · · + a z = 0.

•. xe postoji rel—™ij— poretk— ≤ n— C t—kv— d— je (C. Im z ≤ |z |.Lema IS. hok—z—ti d— je skup U(1) := {z ∈ C | |z | = 1} grup— u odnosu n— mno%e¨e kompleksnih ˜rojev— i d— z = z¯ z— sv—ko z ∈ U(1)F −1 (z1 + z2 )(z1 + z2 ) (z1 + z2 )(¯ z1 + z ¯2 ) z1 z ¯1 + z1 z ¯2 + z2 z ¯1 + z2 z ¯2 ¯2 + z1 z |z1 |2 + z1 z ¯2 + |z2 |2 |z1 |2 + 2Re (z1 z ¯2 ) + |z2 |2 2 |z1 | + 2|z1 z ¯2 | + |z2 |2 2 |z1 | + 2|z1 z2 | + |z2 |2 (|z1 | + |z2 |)2 . 0. ≤) ureeno po©eF … dok—zu veme IR videli smo d— u sv—kom ureenom po©u v—%i x > 0F u—d— ˜i po©e C ˜ilo ureenoD v—%ilo ˜i −1 = i > 0D tjF @n— osnovu —d—tk— I @strF VA 1 < 0F weutimD iz €rimer— Q @strF IVA sledi d— u sv—kom ureenom po©u v—%i 0 < 1F Konjugovana vrednost kompleksnog ˜roj— z = x + iy je z ¯ = x − iy F v—ko je videti d— v—%i IA Re (z) = (z + z¯)D Im (z) = (z − z¯)D z · z¯ = x + y . „ime je dok—z—no QF Zadatak RR. 1. y }D p— je 2 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2i 1 2 2 2 0 0 0 2 2 1 2 1 2 2 2 WF uyw€viuƒxs f‚yti†s RW uoristei ove nejedn—kostiD do˜ij—mo |z1 + z2 |2 = = = = = ≤ = = Re z ≤ |z |. . +. epsolutn— vrednost im— slede— svojstv— HF |x + i · 0| = |x|D |x + iy| ≥ max{|x|. |y|}D gde je | · | u izr—zim— n— levoj str—ni —psolutn— vrednost kompleksnog ˜roj— definis—n— dorE mulom RHD — n— desnoj —psolutn— vrednost re—lnog ˜roj—D definis—n— formulom @PTA n— str—ni QTF IF |z| ≥ 0D |z| = 0 ⇔ z = 0 PF |λ · z| = |λ| · |z| QF |z + z | ≤ |z | + |z | RF |z| = | − z| = |z¯|F hok—z tvre¨— H{PF i RF svodi se n— neposrednu proveruF hok—%imo tvre¨e QF €rimetimo d— je z— sv—ki kompleksni ˜roj z = x + iy v—%i |z| = x + y ≥ max{x. PA z + z = z¯ + z¯ D z · z = z¯ · z¯ D z¯ = zF Zadatak RQ. xek— je P polinom s— realnim koefi™ijentim— i z ¨egov— nul—D tjF P (z ) = 0F hok—z—ti d— je t—d— i P (¯ z ) = 0F WFPF wetriqk— i topoloxk— svojstv— kompleksne r—vniF froj √ |z | = z z ¯= x +y ∈R @RHA n—ziv— se apsolutnom vrednox u ili modulom kompleksnog ˜roj— zF Lema IT.

z ) = 0 ⇔ z = z @wPA d(z . sz defini™ije metrike i oso˜in— modul— sledi d— su presE lik—v—¨— z → −zD z → z¯D z → −z¯D z → z + z @z— neko fiksir—no z ∈ CA izometrijske tr—nsform—™ije kompleksne r—vniF szometrijsku tr—nsform—E ™iju z → −z n—ziv—mo centralnom refleksijom u odnosu n— koordin—tni poE qet—kD z → z¯ i z → −z¯ osnim refleksijama u odnosu n— re—lnu i im—gin—rnu osuD — z → z + z translacijomF Zadatak RS. z ) ≥ 0 i d(z . z )F xejedn—kost @wQAD k—o i nejedn—kost QA u vemi ITD n—ziv—mo nejednakox u trouglaF Definicija PS. €reslik—v—¨e d : C × C → [0. z ) ≤ d(z . z ) = d(z . +∞)} polupravom 1 2 2 1 1 2 1 2 1 2 1 2 2 1 1 2 1 3 2 3 1 2 1 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 SH IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . — z ∈ C i r > 0 skup D(z . ε) n—ziv— se ε{ okolinom t—qke z F sm—jui prethodnu defini™iju n— r—spol—g—¨uD topoloxke pojmove okoE lineD t—qke n—gomil—v—¨—D izolov—ne t—qkeD otvorenog i z—tvorenog skup—D definis—ne n— re—lnoj pr—vojD mo%emo d— definixemo i u kompleksnoj r—vni n— potpuno isti n—qinF „—qk— z ∈ C se n—ziv— taqkom nagomilavanja skup— A ⊂ C —ko sv—k— ¨en— ε{okolin— s—dr%i t—qku skup— A \ {z }F ƒkup svih t—q—k— n—gomil—v—¨— ozn—q—v—emo s— A F ƒkup A := A ∪ A n—ziv— se zatvorenjem skup— AF eko je A = A skup A n—ziv—mo zatvorenimF „—qk— a ∈ A Definicija . r) = {z ∈ C | |z − z | ≤ r} zatvorenim diskom s— ™entrom u z i polupreqnikom rF ƒkup D(z . +∞) definis—no s— d(z . z ) n—ziv— se izometrijskom transformacijom ili izometrijom komE pleksne r—vniF Primer IH.PQ ƒkup n—ziv—mo ili F yzn—q—v—mo g— i s— Y ozn—k— o˜iqno se koristi k—d— %elimo d— ist—knemo ¨egovu —lge˜—rsku @grupovnuA strukturuD — geometrijskuF ilemente skup— n—ziv—mo F — skup zovemo s— poqetkom u nuliF Definicija PR. @—A hok—z—ti d— je skup svih izometrijskih tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni grup— u odnosu n— oper—™iju kompozi™ije preslik—v—¨—F yv— grup— se ozn—q—v— s— E(2) i n—ziv— Euklidskom grupomF @˜A hok—z—ti d— je skup svih izometrijskih tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni koje slik—ju nulu u nulu podrgup— grupe E(2)F yv— podgrup— ozn—q—v— se s— O(2) i n—ziv— ortogonalnom grupomF ƒledeom defini™ijom izdv—j—mo podskupove kompleksne r—vni koji igr—E ju ulogu interv—l— n— re—lnoj pr—vojF Definicija PT. z ) @wQA d(z . €reslik—v—¨e f : C → C z— koje v—%i d(f (z ). z ) = |z − z | n—ziv—mo euklidskim rastojanjem ili euklidskom metrikom u kompleksnoj r—vni CF sz veme IT sledi d— d im— slede— svojstv—D —n—logn— svojstvu metrike n— re—lnoj pr—voj @vF strF TFIAX @wIA d(z . z ) + d(z . r) = {z ∈ C | |z − z | < r} n—ziv— se otvorenim diskomD — skup D(z . U(1) := {z ∈ C | |z | = 1} jednodimenzionom unitarnom grupom jediniqnim krugom S1 U(1) S1 S1 jedi1 niqnim kompleksnim brojevima z0 ∈ S {λz0 | λ ∈ [0. f (z )) = d(z .

z n—ziv—mo podelom luk— z z F €rimenom @RIA n— sv—ki s—˜ir—k i skr—iv—¨em s—˜ir—k— suprotnog zn—k— do˜ij—mo 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 0 0 1 0 1 k 0 1 k 1 0 1 k k k−1 0 0 1 k 0 k {z ∈ S1 | x1 ≤ Re z ≤ x0 } xek— su ζ. z2 ) + · · · + d(zk−1 .. z . zk ) ≤ Re (z0 ) − Re (zk ) + Im (zk ) − Im (z0 ) ≤ 2. froj sup L iz prethodne konstruk™ije n—ziv—mo du inom luka jediniqnog krug— izmeu t—q—k— ζ i η ili uglom izmeu polupr—vih {λζ | λ ∈ [0. @RPA Im (z ) > Im (z ) > · · · > Im (z ) ≥ 0. . z z—dovo©—v—ju (42)} ogr—niqen odozgoD p— im— supremumF Definicija PU. .z ∈ S .. +∞)} i {z ∈ C | Re (z) = 0. @RIA xek— su z . +∞)} i {λη | λ ∈ [0.z . . Re (z ) > Re (z ) > · · · > Re (z ) ≥ 0. . z ) | z = ζ. z1 ) + d(z1 . z . z . z = η. Im (z) ≥ 0} i polupr—vih {z ∈ C | Re (z) = 0. +∞)}F 1 0 1 k −1 k 0 k 0 1 k 1 2 1 2 1 2 1 1 d(z0 . η ∈ S jediniqni kompleksni ˜rojeviF †ideli smo d— je skup L = {d(z . z ) ≤ d(z ... . z kompleksni ˜rojevi z— koje v—%i z . z . z ) = (y − y ) + (x − x ). l dve polupr—ve u qetvrtom kv—dr—ntuD ug—o izmeu ¨ih definixemo k—o ug—o izmeu ¨ihovih slik— pri preslik—v—¨u z → z¯F x— kr—juD ug—o izmeu polupr—vih u r—znim kv—dr—ntim— definixemo po —ditivnostiF x— primerD —ko su z . Im (z) ≥ 0} i {λz | λ ∈ [0. +∞)}F €reslik—v—¨— z → −zD z → z¯D z → −z¯ preslik—v—ju prvi kv—dr—nt u treiD qetvrti i drugi redomF ysim tog—D k—o xto smo videli u €rimeru IHD ov— preslik—v—¨— quv—ju metrikuF €oxto je poj—m ugl— @tjF du%ine luk— jediE niqnog krug—A izveden iz pojm— metrikeD definixemo ug—o izmeu polupr—vih u ost—lim kv—dr—ntim— koristei ove tri izometrijeF x— primerD —ko su l . z )+ · · · + d(z .koj— nije t—qk— n—gomil—v—¨— n—ziv— se izolovanom taqkom skup— AF €odE skup V ⊂ C je otvoren —ko se mo%e predst—viti k—o unij— otvorenih diskov—F sz ove defini™ije direktno sledi k—r—kteriz—™ij— otvorenih skupov— u C —n—logn— vemi W n— str—ni RHF ytvoren skup koji s—dr%i t—qku z n—ziv— se ¨enom otvorenom okolinomF uolek™ij— svih otvorenih skupov— u C n—ziv— se topologijom kompleksne r—vniY ozn—q—v—emo je s— τ F „opologij— τ im— svojstv— topologije τ opis—n— u vemi IHD strF RHF Rub skup— A ⊂ C je skup ∂A := A ∩ (C \ A)F €odskup Z ⊂ C se n—ziv— ogr—niqenimD —ko postoji M > 0 t—kvo d— je |z | ≤ M z— sv—ko z ∈ Z F u—snije emo d— dok—%emo d— teorem— —n—logn— „eoremi IW v—%i i z— skupove u C @vF „eoremu Q n— strF IPRAF WFQF „rigonometrij—F xek— su z = x + iy . . . . z = x + iy ∈ S dv— jediE niqn— kompleksn— ˜roj— u prvom kv—dr—ntuF €retpost—vimo d— je x > x ≥ 0 @t—d— je 0 ≤ y < y AF „—d— skup 0 C C R 0 0 0 1 1 1 1 0 1 0 1 WF uyw€viuƒxs f‚yti†s SI n—ziv—mo lukom jediniqnog krug— izmeu t—q—k— z i z ili lukom z z F xek— je w = x + iy F „—d— je d(z . . . frojeve z . w) + d(w. . z jediniqni kompleksni ˜rojeviD t—kvi d— je z u prvomD — z u druE gom kv—dr—ntuD ug—o izmeu ¨im— odreenih polupr—vih definixemo k—o z˜ir uglov— izmeu polupr—vih {λz | λ ∈ [0. . .

. WallisD ITIT{IUHQAD engleski m—tem—tiq—r PWv—j˜ni™ @Gottfried Wilhelm LeibnizD ITRT{IUITAD nem—qki filosof i m—tem—tiq—r ... .. Im (z) ≥ 0} n—ziv—mo F hvostruku vrednost pr—vog ugl— ozn—q—v—mo s— πF ƒim˜ol πD koji je poqetno slovo grqke reqi περιϕερια { periferij— @krugAD z— ozn—ku ovog ˜roj— prvi je upotre˜io †ilijem ¢onsFPQ froj π nije r—™ion—l—nF yvu qi¨eni™u dok—z—o je toh—n v—m˜ertPR u XVIII PS vekuF yko vek i po k—snijeD perdin—nd vindem—n dok—z—o je d— je ˜roj π transcendentanD tjF d— nije nul— nijednog polinom— s— ™elo˜rojnim @ekviE v—lentnoD r—™ion—lnimA koefi™ijentim—F yvime je rexen drevni pro˜lem o D kv—dr—turi krug—4F frojevi koji jesu nul— nekog polinom— s— ™elo˜rojnim koE efi™ijentim— n—ziv—ju se algebarskimY ov—kvih ˜rojev— im— pre˜rojivo mnogo @z—xtocAF sz˜orom dovo©nog ˜roj— t—q—k— z .. 4 3 5 7 2 = π 1 2 1 1 + 2 2 1 2 1 1 + 2 2 1 1 + 2 2 1 ··· . z ∈ S mo%emo d— odredimo ¨eE govih prvih nekoliko de™im—l—X 0. 1415926535897932 .. π 1 1 1 = 1 − + − + . .ƒpe™ij—lnoD ug—o izmeu pozitivne re—lne poluose {z ∈ C | Re (z) ≥ i pozitivne im—gin—rne poluose {z ∈ C | Re (z) = 0. Im (z ) = 0} pravim uglom 0 k 1 SP IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s …pr—vo n— ov—j n—qin je vudolf v—n gojlenPT odredio prvih QS de™im—l— ˜roj— π koji seD po ¨emuD zove i Ludolfovim brojemF yv—j vudolfov rezult—t je ugr—vir—n n— ¨egovom n—dgro˜nom spomenikuF €re vudolf—D ˜ilo je mnogo r—znih —proksim—™ij— ˜roj— πD poqev od do˜— drevnih igip—n— i †—vilon—™—F erhimed d—je pro™enu 3 < π < 3 F vudolfov s—vremenik †ijetPU do˜io je izr—z z— π u o˜liku ˜eskon—qnog proizvod— 10 71 10 70 π = 3. . .. 2π)F yzn—qimo —rgument ˜roj— z ∈ S ∩ I s— arg(z )D — s— Arg (z ) skup 1 Arg (z ) = {arg(z ) + 2kπ | k ∈ Z}. PQ¢ons @William JonesD ITUS{IURWAD engleski m—tem—tiq—r PRv—m˜ert @Johann Heinrich LambertD IUPV{IUUUAD xv—j™—rsko { nem—qki m—tem—tiq—r PSvindem—n @Ferdinand LindemannD IVSP{IWQWA PTvudolf v—n gojlen @Ludolf van CeulenD ISRH{ITIHAD hol—ndski m—tem—tiq—r PU†ijet @François VièteD ISRH{ITHQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r PV†—lis @J. . weu ost—lim interes—ntnim formul—m— z— π su †—lisov—PV formul— i v—j˜ni™ov—PW formul— π 2 · 4 · 4 · 6 · 6 · 8 · . = 4 3 · 3 · 5 · 5 · 7 · 7 · . 2 @RQA @RRA @RSA …g—o izmeu pozitivne re—lne poluose i polupr—ve odreene koordin—tnim poqetkom i kompleksnim ˜rojem z n—ziv— se polarnim uglom ili argumentom ˜roj— zF yn im— vrednosti u interv—lu [0. .

cos θ := Re (z ) n—ziv—mo sinusom i kosinusom ugl— θF sz hefini™ije PV i @RHA sledi sin θ + cos θ = 1F hefini™iju sinus— i kosinus— s—d— mo%emo d— proxirimo n— sve θ ∈ [0. zk = ζ2 . . a) → C n—ziv— se p—rnom —ko je f (−x) = f (x)D — nep—rnom —ko je f (−x) = −f (x)F punk™ij— f (x) = x je p—rn— z— p—rnoD — nep—rn— z— nep—rno nD qime je i motivis—n— terminologij— iz prethodne defini™ijeF ƒinus je nep—rn—D — kosinus p—rn— funk™ij—F xek— je z ∈ C \ {0}F„—d— je ∈ S D p— je = cos θ + i sin θD tjF z = r(cos θ + i sin θ). — ov—ko definis—ne funk™ije sinus i kosinus v—%i sin (−θ) = − sin θ. zj +1 . gde je r = |z |. ζ2 = x2 + iy2 ∈ S1 ∩ I F €osm—tr—¨em podel— 2 luk— 1ζ l—ko vidimo d— z— kompleksne ˜rojeve iz prvog kv—dr—nt— v—%i x > x ⇒ arg(ζ ) < arg(ζ ). . . ]F €rimenom eksiome supremum— dok—z—emo d— je ovo pridru%iv—¨e i surjek™ij—D d—kle ˜ijek™ij—F xek— je θ ∈ [0. B = {x ∈ [0. xek— je z ∈ S ∩ I ˜roj qiji je pol—rni ug—o θF ‚e—lne ˜rojeve sin θ := Im (z ). @RTA yd—tle sledi d— je uglom arg(z) ˜roj z ∈ S ∩ I jednozn—qno odreenD tjF d— je pridru%iv—¨e z → arg(z) injek™ij— skup— t—q—k— iz S koje su u prvom kv—dr—ntu u interv—l [0. 1] | x = Re (z ) z— neko z ∈ S ∩ I s— arg(z ) ≤ θ } su ogr—niqeni i nepr—zni @i ∈ AD 1 ∈ BAD p— postoje a = sup A i b = inf B. ]F ƒkupovi A = {x ∈ [0. y) ∈ R × RAF szr—z cos θ + i sin θ ozn—q—v— se i s— cis θF 1 2 1 1 1 π 2 0 π 2 0 1 1 0 a+b 2 0 1 0 0 0 0 0 1 2 2 1 n z |z | 1 z |z | 1 = z1 . punk™ije s— ovim svojstvim— izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija PW.€odelu kompleksne r—vni n— kv—dr—nte mo%emo d— opixemo u terminim— —rE gument—X xek— su ζ 2 WF uyw€viuƒxs f‚yti†s SQ I = {z ∈ C | 0 ≤ arg(z ) ≤ π 2 }. . θ) n—ziv—mo polarnim koordinatama kompleksnog ˜roj— z = x + iy @ili t—qke (x. = x1 + iy1 . punk™ij— f : (−a. 2π] { izr—zi u hefini™iji PV im—ju smisl— z— sv—ko z ∈ S F uon—qnoD mo%emo d— definixemo izr—ze sin θ i cos θ z— sv—ko θ ∈ R formul—m— sin(θ + 2kπ ) = sin θ. 1 II = {z ∈ C | π 2 ≤ arg(z ) ≤ π }. cos (−θ) = cos θ. . π IV = {z ∈ C | 32 ≤ arg(z ) ≤ 2π }. z2 . . π III = {z ∈ C | π ≤ arg(z ) ≤ 32 }. 1] | x = Re (z ) z— neko z ∈ S ∩ I s— arg(z ) ≥ θ }. „—d— iz @RTA sledi d— je a ≤ bF u—d— ˜i ˜ilo a < bD t—d— ˜i ˜roj prip—d—o jednom od skupov— A i BD xto je u kontr—dik™iji s— a = sup AD b = inf B. @RUA szr—z @RUA n—ziv—mo trigonometrijskim zapisom kompleksnog ˜roj—F €—r (r. . zj = ζ1 . n—qiD v—%i a = bF ƒ—d— se l—ko vidi d— z— ˜roj z ∈ S z— koji je Re (z ) = a = b z—dovoE ©—v— arg(z ) = θ D jer ˜i arg(z ) = θ ˜ilo u kontr—dik™iji ili s— a = sup A ili s— b = inf BF Definicija PV. z— sv—ko k ∈ Z. cos(θ + 2kπ ) = cos θ. .

cos(θ + π ) = − cos θ sin(−θ) = − sin θ. @RWA „o zn—qi d— je du%in— luk— izmeu t—q—k— z i w jedn—k— βF €oxto mno%e¨e s— η = z ∈ S quv— du%inu luk—D i du%in— luk— izmeu 1 i z w jedn—k— je β F yd—tle sledi d— je z w = cis β D tjF w = z cis β F yd—tle i iz @RWA sledi η −1 1 −1 −1 rη : S1 → S1 . cos (3θ) = 4 cos3 θ − 3 cos θ. cos(θ + 2 ) = − sin θ. cis n θ = cis (nθ). sin(θ + π ) = − sin θ. @RVA xek— je z = cis α. tjF cos(α + β) + i sin(α + β) = (cos α + i sin α) · (cos β + i sin β)F wno%e¨em izr—z— n— desnoj str—ni i izjedn—q—v—¨em re—lnih i im—gin—rnih delov— n— desnoj i levoj str—ni do˜ij—mo @RVAF hok—z ost—lih formul— prepuxt—mo qit—o™uF sz veme IU slede sve ost—le formule z— tr—nsform—™ije trigonometriE jskih funk™ij— pozn—te qit—o™u iz kurs— element—rne m—tem—tikeD i mi emo ih sve sm—tr—ti dok—z—nimF Zadatak RT. . z= @gA szr—qun—ti @dA szr—qun—ti θ + 2kπ . 1. @—A hok—z—ti wo—vrovu QH formulu @˜A uoristei wo—vrovu formulu dok—z—ti formule x—i formule z— sinus i kosinus qetvorostrukog ugl—F @vA hok—z—ti d— su rexe¨— jedn—qine z = rcis θ d—t— s— n cis (α + β ) = cis α · cis β. z →η·z d(η · z1 . n √ 3 (1 + i)19 1+i 1 1 9 −9 99 9 −9 99 ) ) Re ( 1+ ) ) Re ( 1+ i (i + i i (i − i rcis √ n i F i F QHhe wo—vr @Abraham De MoivreD ITTU{IUSRAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . w = cis (α + β ). sin(α ± β ) = sin α cos β ± cos α sin β. n ∈ {0. . . n − 1}. cos(α + β ) = cos α cos β − sin α sin β. . cos(α ± β ) = cos α cos β ∓ sin α sin β quv— du%inu luk—F —ist—D poxto je |η| = 1D mno%e¨e s— η je izometrij—X €oxto je defini™ij— du%ine luk— @hefini™ij— PUA izveden— iz defini™ije r—stoj—¨—D sledi d— r quv— du%inu luk—F hok—%imo formule sin(α + β ) = sin α cos β + cos α sin β. cos(−θ) = cos θ.SR Lema IU. z2 ). η · z2 ) = |η · z2 − η · z1 | = |η (z2 − z1 )| = |η ||z2 − z1 | = |z2 − z1 | = d(z1 . ƒinus i kosinus im—ju slede— svojstv—X IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s … osnovi dok—z— je qi¨eni™— d— z— fiksir—no η ∈ S preslik—v—¨e 1 π sin(θ + π 2 ) = cos θ. n∈Z sin (3θ) = −4 sin3 θ + 3 sin θ.

. . . 1. ζ 2 . 2π]F hok—z—ti d— je preslik—v—¨e R : z → izometrijsk— tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni i d— je R (rcis θ) = F szometrijsku tr—nsform—™iju R n—ziv—mo centralnom rotas— ™entrom 0 i uglom θ F @˜A hok—z—ti d— je skup ™entr—lnih rot—™ij— s— ™entrom 0 podgrup— grupe izometrijskih tr—nsform—™ij— kompleksne r—vni @vF —d—t—k RSAF yv— podE grup— ozn—q—v— se s— SO(2) i n—ziv— specijalnom ortogonalnom grupomF @vA hok—z—ti d— je preslik—v—¨e θ → R morfiz—m grupe U(1) u grupu SO(2)F Zadatak RV. ζ p−1 }. . . +)F hefiniximo rel—™iju ekviv—len™ije m ≡ n (mod p) ⇔ m − n je de©ivo s— p. qus—r je z—kop—o ˜l—go n— pustom ostrvu n— kome su se n—l—E zile dve stene i jedno drvoF westo je od—˜r—o n— sledei n—qinF yd drvet— je ix—o do jedne stene ˜rojei kor—keF ƒtig—vxi do ¨e skrenuo je levo pod pr—vim uglom i n—pr—vio isto onoliko kor—k— koliko je n—pr—vio od drvet— do steneF „—qku do koje je t—ko stig—o je o˜ele%io s— X F —tim je ponovio isti postup—k s— drvetom i drugom stenomD s—mo xto je ov—j putD stig—vxi do druge steneD skrenuo pod pr—vim uglom desnoF „—qku do koje je n— t—j n—qin stig—oD o˜ele%io je s— Y F fl—go je z—kop—o n— sredini du%i XY F  egov unuk @t—koe gus—r k—o i ded—AD voen dedinom priqom o ovoj pusE toloviniD posle TH godin— sti%e n— isto ostrvo s— n—merom d— iskop— ˜l—goF x— svoje veliko iznen—e¨e i r—zoq—re¨eD otkriv— d— drvo iz dedine priqe vixe ne postojiD niti je od ¨eg— ost—o ik—k—v tr—gF sp—kD uspev— d— n—e ˜l—goF ypis—ti k—koF @…putstvoX †r—tivxi se r—zoq—r—n i ˜ez ˜l—g— u ivropuD unuk pokux—v— d— unese m—lo r—dosti u svoj %ivotD p— odluquje d— se upixe n— w—tem—tiqki f—kultetF €osle godinu d—n— m—r©ivog r—d— i studir—¨— n— w smeruD s—zn—je d— je mno%e¨e s— i = √−1 rot—™ij— z— pr—v ug—o n— levoF ƒhv—t— i d— ˜roj 0 θ0 θ0 θ0 0 θ WF uyw€viuƒxs f‚yti†s SS ne z—visi od z F „okom let¨eg r—spust— ponovo r—z—pi¨e jedr—D vr—— se n— ostrvo i otkop—v— ˜l—goFA i Z = {ζ | k ∈ Z}F sz wo—vrove Primer II. ζ. @—A xek— je θ ∈ [0. ov— rel—™ij— n—ziv— se kongruencijom po modulu pF sz sv—ke kl—se ekviv—lenE ™ije mo%e se izdvojiti jed—n od ˜rojev— 0. . p − 1D p— se koliqniqki skup p p Zp = {1. . xek— je p ∈ N i ζ = cis formule sledi ζ = 1D — od—tle d— je Z kon—qn— podgrup— unit—rne grupe U(1) i im— p elemen—t—X sv—ki element g ∈ Z je stepen ˜roj— ζ X 0 2π p p k p p p = z1 + i(z1 − z0 ) + (z2 − i(z2 − z0 )) 2 u—%emo d— je ζ generator grupe Z F qrup— koj— je generis—n— jednim elementom n—ziv— se cikliqnom grupomF ƒv—ke dve kon—qne ™ikliqne grupe s— istim ˜rojem elemen—t— su izomorfneF —ist—D dovo©no je preslik—ti gener—tor jedne u gener—tor druge iD koristei grupovnu oper—™ijuD produ%iti ovo preslik—E v—¨e do izomorfizm—F ho grupe Z se mo%e doi i pol—zei od ˜eskon—qne ™ikliqne grupe (Z. . .Zadatak cis θ0 · z rcis (θ + θ0 ) cijom RU.

z ) θ ≥ d(1. +)F Zadatak RW. •) i od aditivne grupe (Z. p − 1}. . . p— iz @SIA sledi n ≡ x + x + x + x + · · · + x (mod 3). @uriterijumi de©ivostiA xek— ˜roj n ∈ N im— de™iE m—lni z—pis n = x · 10 + · · · + x · 10 + x · 10 + x · 10 + x . — 0 ≤ θ < v—%e sledee dve nejedn—kostiX sin θ ≤ θ ≤ tg θF xek— je 0 ≤ θ ≤ Y t—d— je z = cis θ u prvom kv—dr—ntuF sz π 2 π 2 sin θ . m ≡ n (mod p) ⇔ m+k ≡n+k (mod p) IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s sz oqigledne qi¨eni™e @SHA sledi d— je oper—™ij— s—˜ir—¨— do˜ro definis—n— u koliqniqkom skupu Z/ F —ist—D —ko su [m] i [n] kl—se ekviv—len™ije ™elih ˜rojev— m i nD iz SH sledi d— je s— ≡ do˜ro definis—no @tjF nez—visno od predst—vnik— m i n kl—s— [m] i [n]A s—˜iE r—¨e u Z/ D qime je skup Z/ sn—˜deven strukturom grupe @dok—z—ti3AF €oxto su sv—ke ™ikliqne grupe s— jedn—kim ˜rojem elemen—t— izomorfneD sledi d— je ov—ko do˜ijen— grup— izomorfn— Z F „—ko smo d—li dv— opis— grupe Z D pol—zei od multiplikativne grupe (U(1). cos θ sec θ := 1 cos θ sin θ ≤ d(1. od—kle sledi kriterijum de©ivosti s— IIF ƒliqno se izvode i ost—liFA WFRF „ri nejedn—kostiF —vrxiemo ovo pogl—v©e dok—zom tri v—%ne nejedn—kostiF uoliqni™i ≡ ≡ p p k k 3 3 2 2 1 0 0 0 1 2 3 k 0 1 2 3 k k m m 0 1 2 3 k m m [m] + [n] = [m + n] tg θ := n—ziv—ju se tangensom i sekansom ugl— θF — t—ngens se koristi i ozn—k— tanF Lema IV. od—kle sledi tvre¨e @˜AF ƒliE qnoD 10 ≡ −1 (mod 11) ⇒ 10 ≡ (−1) (mod 11). . 1. z ) sledi F €oxto je θ du%in— luk— 1zD iz hefini™ije PU sledi F „ime je dok—z—n— prv— nejedn—kostF |z − 1|2 = (cos θ − 1)2 + sin2 θ ≥ sin2 θ . @SIA @—A hok—z—ti d— je ˜roj p—r—n —ko i s—mo —ko mu je posled¨— ™ifr— u deE ™im—lnom z—pisuD x D p—rn—F @˜A hok—z—ti d— je ˜roj de©iv s— tri —ko i s—mo —ko mu je z˜ir ™if—r— u de™im—lnom z—pisu x + x + x + x + · · · + x de©iv s— triF @vA hok—z—ti d— je ˜roj de©iv s— II —ko i s—mo —ko je —lternir—jui z˜ir ¨egovih ™if—r— u de™im—lnom z—pisu x − x + x − x + · · · + (−1) x de©iv s— IIF @gA szvesti sliqne kriterijume de©ivosti s— RD SD TD UD WD IQF @…putstvoX iz 10 ≡ 1 (mod 3) sledi 10 ≡ 1 = 1 (mod 3). .ST Z/≡ mo%e identifikov—ti s— skupom ost—t—k— pri de©e¨u s— pX Z/≡ = {0.

q ∈ Q) pq + p = nD @dA (∀a ∈ R) (∃x ∈ R) x + ax = 0D @A (∀a ∈ R) (∃x ∈ R) x + 2ax + a = 0D @eA (∃a ∈ R) (∀x ∈ R) x − 2ax + a > 0c @QA hok—z—ti d— z— sv—ko n ∈ N v—%i 2 2 2 2 IHF †e%˜e F 1 1 1 + 2 + · · · + n ∈ N? 2 2 2 2+ n 2 + ··· + √ 2 = 2 cos π 2n+1 . . . (KoxiQI–XvarcovaQP nejednakost) — kompleksne ˜rojeve a . 1843–1921AD nem—qki m—tem—tiq—r koren— . z u prvom kv—dr—ntuD k—o u hefini™iji PUD pri qemu je z = cis α D α > α D α = 0D α = θF ileE ment—rne trigonometrijske tr—nsform—™ije d—ju 1 k j j j j −1 1 k IHF †ifi SU |zj − zj −1 | 1 ≤ | sec αj −1 (zj − zj −1 )| = 2 sin 2 (αj − αj −1 ) sin(α −α ) cos 1 2 (αj −αj −1 ) cos(αj −αj −1 ) tg αj −tg αj −1 1+tg αj tg αj −1 ≤ 2 sin 1 2 (αj − αj −1 ) j −1 = = cos(αj j −αj −1 ) ≤ tg αj − tg αj −1 . b v—%i 1 n 1 n n |z2 − z1 | + |z3 − z2 | + · · · + |zk−1 − zk−2 | + |zk − zk−1 | ≤ tg θ. pri qemu prv— nejedn—kost sledi iz | sec α | ≥ 1D drug— iz svojstv— kosinus— 0 ≤ x ≤ y ≤ π ⇒ cos x ≥ cos y D — tre— iz tg α ≥ 0 z— 0 ≤ α ≤ F yd—tle sledi j −1 π 2 xtoD n— osnovu hefini™ije PUD d—je drugu nejedn—kostF Teorema PR. . . QIuoxi @Augustin Cauchy. . . . 1789–1857AD fr—n™uski m—tem—tiq—r QPˆv—r™ @Karl Schwarz. ak ¯ bk k=1 n k=1 k 2 2 n n ≤ k=1 n k=1 1 |ak |2 |bk |2 . k=1 xek— je A = |a | D B = post—vimo B > 0 @u protivnom je b t—qnoAF „—d— iz 0 n |bk |2 C = k=1 ak ¯ bk = · · · = bn = 0 D F wo%emo d— pretE i tvre¨e je oqigledno sledi tr—%en— nejedn—kost |C | 1+ ≤ = = bk ) |Bak − Cbk |2 = (Bak − Cbk )(B a ¯k − C ¯ 2 ¯ |ak | − BC ak bk − BC a B ¯k bk + |C |2 |bk |2 B 2 A − B |C |2 = B (AB − |C |2 ) 2 2 ≤ AB @IA h— li postoji prirod—n ˜roj nD t—k—v d— je @PA uoj— od sledeih tvre¨— √ su t—qn—X @—A (∃n ∈ N) (∀m ∈ N) √ nm ∈ ND @˜A (∀n ∈ N) (∃m ∈ N) nm ∈ N√ D @vA (∃n ∈ N) (n ≥ 10 ∧ (∀m ∈ N) nm ∈ N)D @gA (∀n ∈ N) (∃p. . a D b . . .xek— je 1 = z . . . z = z podel— luk— 1.

n 2 n 1 + 1 a2 n + ··· + pri qemu jedn—kost v—%i —ko i s—mo —ko je a = a = . y )F €rimeniti @—AFA @IIA hok—z—ti d— z— n ∈ N v—%i √n ∈ Q ⇔ √n ∈ N @IPA hok—z—ti d— je cos 1 ir—™ion—l—n ˜rojF @…putstvoX —ko je cos 1 ∈ Q ond— suD z˜og cos 2x = 2 cos x − 1 i cos 2 D cos 4 D cos 8 D cos 16 D cos 32 r—™ion—lniF cos 32 = cos(30 − 2 )FA @IQA hok—z—ti d— je cos (nx) polinom n{tog stepen— po cos x s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—F @IRA hok—z—ti d— z— x ∈ (0. . . . ) = 1F €rimeniti —d—t—k PV n— PUF str—niFA @˜A hok—z—ti d— jedn—qin— ax + by = c im— ™elo˜rojn— rexe¨— —ko i s—mo —ko d|c i d— su u tom sluq—ju sv— ™elo˜rojn— rexe¨— d—t— s— x = x + tD y = y + tD t ∈ ZD gde su x D y ™eli ˜rojevi koji z—dovo©—v—ju ax + by = dD — postoje n— osnovu „eoreme TF @…putE stvoX hesn— str—n— je de©iv— s— dD p— to mor— d— ˜ude i lev—F eko je ax + by = cF tedno rexe¨e je ( x . . a . pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— v—%e a1 + a2 + · · · + an ≤ n 2 2 a2 1 + a2 + · · · + an . . . = a F †eliqine koje uqestvuju u ovim nejedn—kostim— n—ziv—ju se h—rmoniE jskomD geometrijskomD —ritmetiqkom i kv—dr—tnom sredinom ˜roE jev— a . 2 2 sin (x/2) 1 1 1 1 + 2 + ··· + 2 ≤ 2 − 22 3 n n a1 . . . . . a F eko ove sredine ozn—qimo s— H D G D A D K D prethodn— nejedn—kost gl—si 1 2 n n n n n 1 an ≤ a1 a2 · · · an ≤ Hn ≤ Gn ≤ An ≤ Kn . a2 . b)F @—A hok—z—ti d— su sv— rexe¨— jedn—qine ax+by = 0 o˜lik— x = tD y = tD t ∈ ZF @…putstvoX x = − y i ( .SV @RA hok—z—ti d— ne postoji r—™ion—l—n ˜roj qiji je kv—dr—t prost ˜rojF @…putstvoX ( ) = p ∧ (m. an √ n 1+ z— n ∈ N. . n) = 1 ⇒ p|m ⇒ p|nFA @SA hok—z—ti d— ˜rojevi √2D √3D √5D √2 + √3D √2 + √2D √2 + √3 + √5 nisu r—™ion—lniF @TA szr—qun—ti √5 i √5 s— t—qnoxu 10 F @UA hok—z—ti d— sledee jedn—qine nem—ju rexe¨— u skupu QX @—A x + x − 1 = 0 @˜A 10 = 2 @vA 10 = 3F @VA h— li postoji polinom P s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—D t—k—v d— su ispu¨en— slede— dv— uslov—X • preslik—v—¨e P : Q → Q je injektivnoY • preslik—v—¨e P : R → R nije injektivnoF …putstvoX posm—tr—ti polinom P (x) = 2x − xF @WA x—i sv— ™elo˜rojn— rexe¨— jedn—qine 1! + 2! + · · · + x! = y F @IHA xek— su aD bD c ™eli ˜rojevi i nek— je d = (a. π) i n ∈ N v—%i m 2 n 3 3 3 3 IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s −2 6 x x 3 2 a d a d b d a b d d b d c d 0 b d 0 c d 0 0 a d 0 0 c c d 0 d 0 ◦ ◦ 2 ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ ◦ @ISA hok—z—ti nejedn—kost @ITA xek— su nejedn—kosti 1 a1 1 sin((n + 1/2)x) + cos x + cos (2x) + · · · + cos (nx) = .

. .. b. n 2 3 n+1 2 n . An (a1 + an − An ) − a1 an = (a1 − An )(An − an ) > 0.a i z—vrxiti dok—z nejedn—kosti G ≤ A F €rimeniti ovu nejedn—kost n— ˜rojeve a . √ 1 1 1 1 + √ + √ + · · · + √ > 2( n + 1 − 1).a . a .. − 1 n−1+a n a2 + c2 | ≤ |b − c|. . IHF †ifi SW — z—tim dok—z—ti nejedn—kost hok—z—ti nejedn—kost a1 < An < an . b b u—d v—%e jedn—kostic @PIA hok—z—ti nejedn—kost a + b + c ≥ ab + bc + caF @PPA hok—z—ti d— z— a > 0D b > 0 v—%i nejedn—kost 2 2 2 √ √ a+ @PQA hok—z—ti d— z— re—lne ˜rojeve | a2 + b2 − 1+ b≤ a2 + b a. a i dok—z—ti nejedn—kost H ≤ G F — neE jedn—kost A ≤ K iskoristiti uoxi{ˆv—r™ovu nejedn—kost @„eoE rem— PRAF @IUA hok—z—ti d— z— sve prirodne ˜rojeve n > 2 v—%e nejedn—kosti n−1 n−1 1 n n 2 n−1 −1 1 −1 2 n n −1 n n n n n nn/2 < n! < @IVA hok—z—ti d— z— sve prirodne ˜rojeve n ≥ 2 v—%i nejedn—kost @IWA hok—z—ti d— z— sve prirodne ˜rojeve n v—%i nejedn—kost n+ n−1+ n − 2 + ··· + 2+ √ 1< √ n + 1. c v—%i nejedn—kost b2 a @PRA hok—z—ti d— z— a > 0 i n ∈ N v—%i nejedn—kost √ 1 − a−1 a−1 ≤ na≤1+ .. . . a1 < an .…putstvoX xe um—¨ujui opxtostD mo%emo d— pretpost—vimo d— je hok—z—ti prvo d— je a1 ≤ a2 ≤ · · · ≤ an .. €rimeniti z—tim metod induk™ijeX pretpost—viti d— je G ≤ A F €rimeniti ovu nejedn—kost n— —ritmetiqku i geometrijsku sredinu ˜rojev— a + a − A . @PHA hok—z—ti nejedn—kosti a a ≥ 2 z— ab > 0 i ≤ −2 z— ab < 0. G2 ≤ A2 .

. . . .TH @PSA hok—z—ti d— z— prirod—n ˜roj n ≥ 3 v—%e nejedn—kosti 1< √ n IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s 2 n<1+ √ . x2 . . xn ) ∈ Rn | k=1 ak xk = 1}. yn— v—%i z˜og pretpost—vi o ˜rojevim— a D b X (a − a ) i (b − b ) su istog zn—k—F @PVA xek— su α . uoristei nejedn—kost trougl— i nejedn—kost izmeu geometrijske i kv—dr—tne sredineD dok—z—ti n αk βk ≤ 1. . . ond— je 1 2 n 1 2 n a1 + a2 + · · · + an b1 + b2 + · · · + bn a1 b1 + a2 b2 + · · · + an bn · ≤ . . n 1 2 @PTA hok—z—ti d— z— re—lne ˜rojeve a . α . @QHA xek— su a . . . . . . a . . szvesti iz ove nejedn—kosti jox jed—n dok—z „eoreme PRF @PWA hok—z—ti d— z— re—lne ˜rojeve a . . . . . . . b v—%i n 1 2 n n | max ak − max bk | ≤ max |ak − bk | ≤ 1≤k≤n 1≤k≤n 1≤k≤n k=1 |ak − bk |. . β re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je i i k j k j 1 2 n 1 2 n n 2 αk = k=1 k=1 n 2 βk = 1. @PUA hok—z—ti e˜ixev©evuQQ nejedn—kostX eko je a ≤ a ≤ ··· ≤ a i b ≤ b ≤ ··· ≤ b . 2 2 min{x2 1 + x2 + · · · + xn | (x1 . xn ) ∈ A}. . β . a @n ≥ 2A v—%i nejedn—kost k=1 1 2 n n 2 n ak k=1 1 2 n ≤ (n − 1) 2a1 a2 + k=1 a2 k . . . b . . a . . QQe˜ixev @€—fnuti& v~voviq e˜yx'vD IVPI{IVWRAD ruski m—tem—tiq—r . a D b . . . x2 . . a . . n n n …putstvoX poi od nejedn—kosti n n k=1 j =1 (ak − aj )(bk − bj ). . . a re—lni ˜rojevi z— koje v—%i i nek— je x—i |a1 | + |a2 | + · · · + |an | > 0 n A = {(x1 . α i β .

n ∈ N}F @QSA x—i @—A inf sup @˜A sup inf @vA inf sup @gA sup inf F @QTA szr—qun—ti i . inf(A ∪ B ) = min{inf A.@QIA xek— su a . s) = {0}. ak ak k=1 = k=1 @QQA hok—z—ti d— z— nepr—zne i ogr—niqene podskupove AD B skup— R v—%i sup(A ∪ B ) = max{sup A. |ξ − z |. 2 E ∩ (0. . +∞) > 0 i E ∩ [0. hok—z—ti z—tim d— je ν ∈ E { u suprotnom ˜i ˜ilo ν = inf E ∩ (0. z2 . a + ε) = ∅ E R a + E := yd—tle ˜i sledilo tr—dik™ij—F hok—z—ti z—tim d— z— sv—ko 1 ν ≤ e1 < e2 ≤ ν + ν. . √ 2 6 @QVA hok—z—ti d— postoje tri t—qke s— svojstvom d— je z— proE izvo©nu t—qku ξ ∈ C ˜—r jedno od r—stoj—¨— |ξ − z |. n ∈ Z} R A ∩ (a. +∞) e2 − e1 < ν/2 < ν e ∈ E D xto je konE postoji ™eo ˜roj kD . 4 z1 . hok—z—ti d— je n k=1 n @QPA x—i sve n{torke pozitivnih re—lnih ˜rojev— a . @QRA x—i supremum i infimum skupov— @—A A = { | m. . e ∈ E ∩ (0. . a z— koje v—%i jedn—kost k=1 1 2 n 2 n 1 ≥ n2 . a . inf B }. +∞)D t—kvi d— je 1 2 |z + 1|2 + |z − 1|2 = 4. z3 ∈ C @RHA hok—z—ti d— je skup gust u F …putstvoX €retpost—viti suprotno { d— je z— neko ε > 0F €osto je skup gust u —ko i s—mo —ko je gust skup {a + e | e ∈ E }D mo%emoD ne um—¨ujui opxtostD d— pretpost—vimo d— je a = 0F —k©uqiti d— je ν := inf E ∩ (0. ij i j @QUA hok—z—ti d— je √ m n m |m|+n m −n n∈N m∈N m+n m n∈N m∈N m+n m∈N n∈N m−n m+n m∈N n∈N m m+n 1≤i<j ≤n 1≤i≤j ≤n a2 k. |ξ − z | ir—™ion—l—n ˜rojF @QWA hok—z—ti d— je z— sv—ki kompleksni ˜roj z ∈ S 1 2 3 1 1+i= √ √ √ 2 √ ( 2 − 6 − i( 2 + 6)). a . . m < n} @˜A B = { | m ∈ Z. . n ∈ N. √ E = {m + n 2 | m. . a pozitivni re—lni ˜rojevi z— koje v—%i 1 2 n n IHF †ifi TI ak ≤ 1. . sup B }. +∞)D p— ˜i postoj—li elementi e .

+) ili gust— ili diskretn— @diskret—n skup smo definis—li u hefiniE ™iji ITAF szvesti od—tle jox jedno rexe¨e —d—tk— PW n— strF QH @videti i €rimer V n— strF QWAF …putstvoX xek— je ν = inf G ∩ (0. ν)D odnosno e − kν √ = 0AF ƒpe™ij—lnoD postoje ™eli ˜rojevi k .TP t—k—v d— je e = kν @uzeti k = [e/ν] i iz kν ≤ e < (k + 1)ν z—k©uqiti d— je e − kν ∈ E ∩ [0. +∞)F hok—z—ti @koristei ideju †e%˜e @RHAA d— iz nν > 0 sledi G = νZF @RPA xek— je A kon—q—n skupF hok—z—ti d— je preslik—v—¨e f : A → A I{I —ko i s—mo —ko je xeF h— li isto v—%i z— ˜eskon—qne skupovec @RQA xek— je E nepre˜rojiv skup t—q—k— u kompleksnoj r—vni CF hok—z—ti d— postoji disk D = {z | |z| ≤ ρ} s— ™entrom u nuli u kome se n—l—zi nepre˜rojivo mnogo t—q—k— skup— EF @RRA xek— je P skup t—q—k— u r—vni s— svojstvom d— je r—stoj—¨e izmeu sv—ke dve ¨egove t—qke vee od ε > 0F hok—z—ti d— je skup P n—jvixe pre˜rojivF @RSA xek— je S pre˜rojiv skup pr—vih koje le%e u r—vni σF hok—z—ti d— postoji t—qk— x ∈ σ koj— ne prip—d— ni jednoj pr—voj skup— SF @RTA xek— je T pre˜rojiv skup pr—vih u trodimenzionom euklidskom prosE toruF hok—z—ti d— postoji pr—v— koj— ne seqe ni jednu pr—vu skup— TF @RUA hok—z—ti d— sv—ki ˜eskon—qni skup im— pr—vi @nepr—z—n i r—zliqit od ™elog skup—A podskup koji je pre˜rojivF @RVA hok—z—ti d— je sv—ki ˜eskon—q—n podskup pre˜rojivog skup— pre˜roE jivF @RWA hok—z—ti d— se k—rdin—lnost nepre˜rojivog skup— ne me¨— —ko mu se dod— ili oduzme pre˜rojiv skupF @SHA xek— je G pre˜rojiv skup t—q—k— n— krugu S F h— li postoji ug—o θD t—k—v je T ∩ R (T ) = ∅ @R je rot—™ij— oko koordin—tnog poqetk— z— ug—o θAc 1 2 1 2 1 θ θ IF ‚ievxs s uyw€viuƒxs f‚yti†s . k t—kvi d— je 1 = k νD 2 = k νF szvesti od—tle kontr—dik™ijuF @RIA …opxt—v—jui ve%˜u @RHA dok—z—ti d— je podgrup— (G. +) grupe (R.

f1 · f2 : X1 ∩ X2 → C. f1 (x) f1 1 (f f2 : X1 ∩ X2 \ {x ∈ X2 | f2 (x) = 0} → C. (f1 + f2 )(x) := f1 (x) + f2 (x). µ + f1 : X1 → C. f2 )(x) := f2 (x) . a re—lniD @PA definixe funk™iju f : R → RD — —ko je a . . @PA s— domenom D(f ) = RF eko su koefi™ijenti a . . (λf1 )(x) := λ · f1 (x). . a ∈ C s— @PA je definis—n— funk™ij— f : R → CF ƒpe™ij—lnoD polinomsk— funk™ij— funk™ij— x → x n—ziv— se stepenom funkcijomF IFPF ‚—™ion—lne funk™ijeF ‚—™ion—ln— funk™ij— je koliqnik dve poE linomske funk™ijeX a + a x + ··· + a x f (x) = . µ ∈ C definiximo preslik—v—¨— 1 1 2 2 eko je X = X definixemo rel—™iju f ≤ f ⇔ (∀x) f (x) ≤ f (x)F „ermin funkcija se qesto @m—d— to nije opxte prihv—en— terminologij—D p— se ponek—d termini funkcija i preslikavanje sm—tr—ju sinonimim—A koristi z— t—kv— preslik—v—¨—D koj— im—ju vrednosti u skupu ˜rojev—D tjF z— presliE k—v—¨— f : X → Y D gde je Y ⊂ CF wi emo preslik—v—¨— f : X → Y D gde je X ⊂ R i Y ⊂ R ili Y ⊂ C n—ziv—ti funkcijama realne promenljiveY u prvom sluq—ju govoriemo o realnimD — u drugom o kompleksnim funk™ij—m— re—lne promen©iveF punk™ije f : X → Y D gde je X ⊂ C zv—emo funkcijama kompleksne promenljiveF 1 2 1 2 1 2 f1 + f2 : X1 ∩ X2 → C. @QA b + b x + ··· + b x homen funk™ije @QA je skup D(f ) = {x ∈ R | b + b x + · · · + b x = 0}F 0 1 n n 0 n 0 n n 0 1 n n 0 1 m m IF ilement—rne funk™ije TQ 0 1 m m .qve†e P punk™ije re—lne i kompleksne promen©ive yper—™ije i rel—™ije definis—ne n— C prenose se n— preslik—v—¨— proizE vo©nog skup— u podskup kompleksne r—vniF €re™iznijeD z— dv— preslik—v—¨— f : X → CD f : X → C i λ. . . . . (µ + f1 )(x) = µ + f1 (x). @IA … ovom p—r—gr—fu ogr—niqiemo se n— r—zm—tr—¨e funk™ij— re—lne proE men©iveF IFIF €olinomske funk™ijeF †e smo se susreli s— pojmom polinom—F €olinomsk— funk™ij— je preslik—v—¨e f ( x) = a + a x + · · · + a x . λf1 . . (f1 · f2 )(x) := f1 (x) · f2 (x).

f (x) = a @RA s— domenom D(f ) = R n—ziv—mo eksponencijalnom funkcjomF IFRF „rigonometrijske funk™ijeF … hefini™iji PV @strF SQA smo deE finis—li sinus i kosinus re—lnog ˜roj—F punk™ije x → sin x. −1 f− : [0. x → cos x @SA im—ju domene D(sin) = D(cos) = RF puk™ije sin x 1 tg x = . +∞). 0]. +∞)D —li r—zliqite o˜l—sti vrednostiX √ 2k+1 √ 2k+1 −1 − −1 + −1 − −1 + f : R → R. Ix—puxt—mo xkolski o˜iq—j korixe¨— pose˜ne ozn—ke z— log—rit—m s— osnovom IHF . +∞) → [0. f −1 = 2k+1 x. cosec x = @UA sin x sin x se n—ziv—ju kotangensom i kosekansom i im—ju domen D(cotg ) = D(cosec ) = R \ {kπ | k ∈ Z}F IFSF snverzne funk™ijeF h— ˜i funk™ij— f : X → Y im—l— inverznu funk™iju f : f (Y ) → X D neophodno je d— ˜ude I{IF IFSFIF uorene funk™ijeF … hefini™iji IW n— strF RQ smo definis—li n{ti koren pozitivnog ˜roj—F ƒtepen— funk™ij— f : R → RD f (x) = x je 1 − 1 —ko i s—mo —ko je n nep—r—n ˜rojF xek— je n = 2k + 1F … tom sluq—juD definis—n— je inverzn— funk™ij— √ x x x π 2 −1 n TR PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i gde je x := − −x z— i F yvu funk™iju n—ziv—mo korenom funkcijomF  en domen je F xek— je n = 2kF „—d— je restrik™ij— funk™ije f n— [0. 0] t—koe I{ID p— i on— im— inverznu funk™ijuF yve dve inverzne funk™ije n—ziv—ju se dvem— granama korene funk™ijeF yzn—qimo ih s— f i f F y˜e im—ju isti domen D(f ) = D(f ) = [0. +∞). +∞) → (−∞.IFQF iksponen™ij—lne funk™ijeF xek— je a > 0F … hefini™iji PH n— strF RR smo definis—li ˜roj a z— sv—ko x ∈ RF v—ko je videti d— je a > 0F punk™iju f : R → (0. +∞) → R n—ziv—mo logaritamskom funkcijom i ozn—q—v—mo s— log xF … sluq—ju a = e @˜roj e je definis—n n— strF PPA pixemo ln x ili log x umesto log xFI sz ove defini™ije i iz „vre¨— Q n— −1 a e −1 f+ : [0. sec x = @TA cos x cos x se n—ziv—ju tangensom i sekansom i im—ju domen D(tg ) = D(sec) = R\{ +kπ | k ∈ Z}F punk™ije cos x 1 cotg x = . √ 2k+1 x < 0 0 = 0 D(f −1 ) = R IFSFPF vog—rit—mske funk™ijeF eko je a > 0 i a = 1 eksponen™ij—ln— funk™ij— @RA je I{IF Zadatak I. hok—z—ti d— je f : R → (0. +∞) xeF @…putstvoX ukoliko ne uspeteD s—qek—jte dok stignete do UPF str—neA snverznu funk™iju f : (0. +∞) I{ID p— im— inverznu funk™ijuF €rimetimo d— je i restrik™ij— funk™ije f n— interE v—l (−∞.

2 . (0 < a < 1 ∧ y < x) ⇒ loga x > loga y. π ]. 1] → − π 2. Z ⊂ R i f : X → Y D g : Y → Z v—%i f. hok—z—ti opr—vd—nost ovih defini™ij—D tjF surjektivnost restrik™ij— trigonometrijskih funk™ij— n— interv—le koji su u prethodnoj defini™iji domeni inverznih funk™ij—F @…putstvoX k—o z— —d—t—k IA IFTF ul—s— element—rnih funk™ij—F ilement—rnim funk™ij—m— n—ziE v—emo funk™ije koje se mogu do˜iti iz funk™ij— koje smo do s—d— r—zm—tr—li u ovom p—r—gr—fuD oper—™ij—m— s—˜ir—¨—D mno%e¨—D de©e¨— i kompozi™ijeF h—jemo pre™iznu defini™ijuF Definicija I. ul—s— elementarnih funkcija je n—jm—¨— kl—s— E re—lE nih funk™ij— re—lne promen©ive koj— im— svojstv— @e1A polinomskeD koreneD eksponen™ij—lneD log—rit—mskeD trigonometriE jske i inverzne trigonometrijske funk™ije prip—d—ju kl—si E @e2A f. Zadatak R. ch (−x) = ch x. π π arctg : R → − 2 . @riper˜oliqke funk™ijeA punk™ije f g π arcsin : [−1. π]D kot—ngens— n— (0. π) i kosek—ns— n— − . π]D t—ngens— n— − . 2 . @hiper˜oliqki sinus i kosinusA su element—rne funk™ijeD k—o i hiper˜oliqki t—ngens i kot—ngens riper˜oliqki sinus je nep—rn—D — hiper˜oliqki kosinus p—rn— funk™ij—X yve funk™ije z—dovo©—v—ju identitet ch x − sh x = 1. 10 IF iviwix„e‚xi p…xugsti TS P hok—z—ti d— je log 2 ir—™ion—l—n ˜rojF IFSFQF snverzne trigonometrijske funk™ijeF u—o i u sluq—ju stepenih fuE nk™ij— s— p—rnim stepenomD trigonometrijske funk™ije nisu I{ID —li ¨ihove restrik™ije n— pojedine interv—le jesuD p— mo%emo d— izdvojimo vixe gr—n— inverznih trigonometrijskih funk™ij—F €o dogovoruD gl—vnim gr—n—m— sm—E tr—mo one koje se do˜ij—ju od restrik™ije sinus— n— interv—l − . 2 ch x := 1 x (e + e−x ) 2 th x := sh x . 1] → [0. y ∈ R. hok—z—ti d— funk™ij— x → sh x ˜ijektivno preslik—v— R n— R i d— je ¨en— inverzn— funk™ij— 2 2 sh x := 1 x (e − e−x ). g ∈ E ⇒ f + g. arccos : [−1. f · g. sh x sh (−x) = −sh x. ∈ E @s— odgov—r—juim domenim—A @e3A z— X. arcsec : {x ∈ R | |x| ≥ 1} → [0. Primer I. π ). g ∈ E ⇒ g ◦ f ∈ E . F yveD gl—vneD gr—ne n—ziv—mo inverznim trigonometriE jskim funk™ij—m—D ili arkus @l—tF arcus { lu ˆkA funk™ij—m— i ozn—q—v—mo s— arc ispred ozn—ke z— funk™ijuX π 2 π 2 π 2 π 2 π 2 π 2 Zadatak Q. arccotg : R → (0. 2 . loga x logb a = logb x (a > 1 ∧ y < x) ⇒ loga y < loga x. π ]. D sek—ns— n— [0. D kosinus— n— interv—l [0. Y. ch x cth x := ch x . π arccosec : {x ∈ R | |x| ≥ 1} → − π 2. loga xy = y loga x. Zadatak . arsh y = log(y + 1 + y 2 ). .strF RR sledi d— log—rit—msk— funk™ij— im— slede— svojstv—X loga (xy ) = loga x + loga y.

+∞) n— [1. x+2 @VA (3x − 1)(x + 2) 3 x2 + 5 x − 2 = = 3x − 1 x+2 x+2 x∈R D(g ) = R \ {−2} D dok je izr—z u @VA z—dovo©—v— g(x) = g ˜(x) z— sv—ko x ∈ R \ {−2}D pri qemu g nije definis—n— u t—qki −2D dok je g ˜(−2) = −7F punk™ij— g ˜(x) = se r—zlikuje od funk™ije h(x) = −7. +∞)D p— im— dve inverzne gr—ne hok—z—ti d— hiper˜oliqki t—ngens im— inverznu funk™iju — hiper˜oliqki kot—ngens arth y = 1 1+y log . 2 1−y |y | < 1 arth y = 1 y+1 log . 0]D [0. x = −2. u—%emo d— je funk™ij— prekidna u taqki x —ko nije neprekidn— u toj t—qkiY u tom sluq—ju t—qku x n—ziv—mo taqkom prekida funk™je f F punk™ij— f je neprekidna —ko je neprekidn— u sv—koj t—qki domen—D tjF —ko v—%i (∀ε > 0)(∀y ∈ D(f ))(∃δ > 0)(∀x ∈ D(f )) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i PF xeprekidnost PFIF €oj—m neprekidnostiF €osm—tr—jmo funk™iju g : R \ {−2} → R. g (x) = szr—z n— desnoj str—ni u @VA mo%emo d— tr—nsformixemoX z— x = −2F €osled¨i izr—z je definis—n z— sv—ko definis—n n— skupu F punk™ij— g ˜(x) = 3x − 1 3x2 +5x−2 . 3x2 +5x−2 . po svojstvu neprekidnosti u taqki −2D koje uvodimo sledeom defini™ijomF Definicija P. . x = −2. hok—z—ti d— funk™ij— g ˜(x) iz prethodnog r—zm—tr—¨— jesteD — d— funk™ij— h nije neprekidn— u t—qki −2F — z—d—to ε > 0 n—i δ > 0 t—ko d— v—%i |x − (−2)| < δ ⇒ |g ˜(x) − g ˜(−2)| < εF 0 0 0 0 0 1. punk™ij— f : D(f ) → R je neprekidna u taqki x ∈ D(f ) —ko (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D(f )) |x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε.TT — d— funk™ij— x → ch x ˜ijektivno preslik—v— sv—ki od interv—l— (−∞. x+2 3x2 + 5x − 2 . x = −2. arch − y = log(y − y 2 − 1). 2 y−1 |y | > 1 . x+2 x = −2. arch + y = log(y + y 2 − 1). @WA Zadatak S.

x = 0. punk™ij— signum @l—tF signum { zn—kAD definis—n— s—  sgn x =  1. @IHA |x| < ⇒ −a n xek— je ε > 0F sz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome l—ko sledi d— (∃m ∈ N) n > m ⇒ (1 + ε) > a. punk™ij— f (x) = x @z— n ∈ NA je neprekidn— n— skupu RF —ist—D nek— je x ∈ RF „—d— je x − x = (x − x )(x + x x + · · · + xx +x )F v—ko se vidi d— postoji M > 0 t—kvo d— z— x ∈ (x − 1. punk™ij— f (x) = |x| je neprekidn—F xek— je ε > 0F sz veme UD RF n— QU sledi d— je implik—™ij— iz hefini™ije P t—qn— z— δ = εF Primer R. punk™ije x → sin x i x → cos x su neprekidne n— skupu RF —ist—D 1 2 n n−2 0 n−1 0 n−1 0 n n 0 0 n−1 n−2 0 0 0 n−2 0 −1 n−2 0 n−1 0 0 n n 0 gde posled¨— nejedn—kost sledi iz veme IVF yd—tle sledi d— z— sv—ko ε > 0D sv—ko δ ≤ ε ispu¨—v— uslove hefini™ije PF ƒliqnoD iz sledi neprekidnost kosinus—F Primer U. x < 0.Primer P. 1} v—%i implik—™ij— |x − x | < δ ⇒ |x − x | < εF Primer T. . x + 1) v—%i |x + x x + · · · + xx + x | < M F xek— je ε > 0F „—d— z— δ = min{εM . x > 0. uonst—ntn— funk™ij— f (x) ≡ c je neprekidn— u sv—koj t—E qki svog domen—F —ist—D poxto je f (x) − f (y) = c − c = 0D implik—™ij— iz hefini™ije P u ovom sluq—ju gl—si (∀ε > 0)(∀y ∈ U )(∃δ > 0)(∀x ∈ U ) |x − y | < δ ⇒ 0 < ε i oqigledno je t—qn—F Primer Q. 2 2 2 | cos x − cos y | = − 2 sin x+y x−y x−y sin ≤ 2 sin ≤ |x − y | 2 2 2 x 1 n n 1 n 1 n 1 −n 1 −n −ε < ax − 1 < ε. punk™ij— x → a @z— a > 0A je neprekidn— n— skupu RF hok—z—emo to z— a > 1D sluq—j a < 1 se dok—zuje —n—lognoD dok je sluq—j a = 1 r—zmotren u €rimeru PF hok—%imo prvo neprekidnost u nuliF sz „vre¨— Q n— strF RR sledi d— z— x ∈ RD v—%i 1 <a <a . yd—tleD n— osnovu „vre¨— Q n— strF RR sledi a < (1 + ε)D tjF a − 1 < εF yd—tle l—ko sledi 1 − a < a ε < εF —jedno s— @IHA s—d— im—mo x 1 −n | sin x − sin y | = 2 sin x+y x−y x−y cos ≤ 2 sin ≤ |x − y |. 0. PFPF €rimeriF slustrov—emo poj—m neprekidnosti primerim—F PF xi€‚iushxyƒ„ TU je prekidn— u t—qki 0 i neprekidn— u sv—koj t—qki a ∈ R \ {0}F —ist—D nek— je ε = F „—d— z— sv—ko δ > 0 interv—l |x − 0| < δ s—drzi p—r aD −a z— neko a = 0F sz |sgn a − sgn (−a)| = 2 > ε sledi d— je 0 t—qk— prekid— funk™ije sgn F xeprekidnost u ost—lim t—qk—m— sledi iz €rimer— PF Primer S.   −1.

01F PFQF tox neke defini™ije neprekidnostiF sm—jui u vidu definiE ™iju otvorenog skup— d—tu n— strF RHD do˜ij—mo sledeu lemu k—o jednost—vnu preformul—™iju defini™ije neprekidnostiF Lema I. @IIA — time i hefini™ij— PD im— smisl— i z— kompleksne funk™ije kompleksne proE men©iveF —ist—D hefini™iju P sm—tr—emo od s—d— i defini™ijom neprekidE nosti kompleksne funk™ije kompleksne promen©iveD ˜ez potre˜e d— je pon—E v©—moF sm—jui u vidu defini™iju otvorenog skup— u C d—tu n— strF SHD poj—m neprekidnosti kompleksnih funk™ij— kompleksne promen©ive mo%emo d— formulixemo i k—o u vemi IF sz |Re z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| D |Im z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| sledi d— v—%i slede— lem—F Lema P. uompleksn— funk™ij— f : D(f ) → C je neprekidn— u t—qki x —ko i s—mo —ko su neprekidne re—lne funk™ije Re f. €rirodno se post—v©— pit—¨e d— li je poj—m neprekidnosti vez—n isk©uqivo z— re—lne funk™ije re—lne promen©iveF ydm—h vidimo d— implik—™ij— |x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε. punk™ij— f : D(f ) → R je neprekidn— u t—qki x ∈ D(f ) —ko z— sv—ku otvorenu okolinu V t—qke f (x ) postoji otvoren— okolin— U t—qke x t—kv— d— v—%i f (U ∩ D(f )) ⊂ V F Zadatak U. Im f : D(f ) → RD gde je (Re f )(x) = Re (f (x))D (Im f )(x) = Im (f (x))F hok—z sledi direktno iz −1 0 ε −ε 0 a a 0 a 0 −1 0 0 0 0 0 2 2 2 2 2 2 2 2 0 x0 a−ε < x < x0 aε ⇒ −ε < loga x = loga x − loga x0 < ε. hok—z—ti d— je funk™ij— f (x) = x neprekidn— n— svom domenuF x—i n—jvee δ > 0 z— koje iz |x − 2| < δ sledi |f (x) − f (2)| < 0.od—kle sledi d— δ = z—dovo©—v— uslov hefini™ije PF „ime je dok—z—n— neprekidnost u nuliF xeprekidnost u proizvo©noj t—qki x ∈ R l—ko sledi iz a − a = a (a − 1) i neprekidnosti u nuliF Primer V. x0 |Re f (x) − Re f (x0 )|2 |Im f (x) − Im f (x0 )|2 i defini™ije neprekidnosti implik—™ijom @IIAF ≤ |f (x) − f (x0 )|2 = |Re f (x) − Re f (x0 )|2 + |Im f (x) − Im f (x0 )|2 ≤ |f (x) − f (x0 )|2 = |Re f (x) − Re f (x0 )|2 + |Im f (x) − Im f (x0 )|2 . hok—z—ti d— je sv—k— funk™ij— neprekidn— u sv—koj izolovanoj t—qki svog domen—F Napomena I. punk™ij— x → log x @z— a > 0D a = 1A je neprekidn— n— (0. +∞)F —ist—D nek— je x > 0 i ε > 0F €retpost—vimo d— je a > 1D sluq—j a < 1 tretir— se sliqnoF „—d— je 1 n 0 x x0 x0 x−x0 a 0 TV PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i p— z— δ = 2 x (a − a ) v—%i |x − x | < δ ⇒ | log x − log x | < ε. od—kle sledi neprekidnost funk™ije log x u x F u—snije emo d—ti jox jed—n dok—z neprekidnosti log—rit—mske funk™ije @vF „eoremu V n— str UTAF Zadatak T.

sm—jui u vidu x—pomenu QD pri r—zm—tr—¨u oso˜in— funE k™ije f : D(f ) → C vez—nih z— neprekidnost u t—qki x ∈ D(f ) qesto emo se ogr—niqiti n— posm—tr—¨e ¨enog pon—x—¨— u otvorenoj okolini te t—qkeF €ri tomeD t—qk— x mo%e d— ˜ude t—kv— d— nijedn— ¨en— otvoren— okolin— nije s—dr%—n— u D(f ) @nprF t—qk— 0 —ko je D(f ) = [0. uompleksn— funk™ij— kompleksne promen©ive f : D(f ) → C je neprekidn— —ko i s—mo —ko je z— sv—ki z—tvoren skup K ⊂ C skup z—tvoren u D(f )F hok—z sledi iz veme QD veme II n— strF RI i svojstv— f f (B )F −1 f −1 (V ) := {z ∈ D(f ) | f (z ) ∈ V } f −1 (K ) := {z ∈ D(f ) | f (z ) ∈ K } −1 (A \ B ) = f −1 (A) \ .Posledica I. x ) < δ ⇒ d(f (x). ) je otvoren— okolin— t—qke 0 ∈ [0. €rojek™ije π . uompleksn— funk™ij— kompleksne promen©ive f : D(f ) → C je neprekidn— —ko i s—mo —ko je z— sv—ki otvoren skup V ⊂ C skup 1 2 1 2 0 0 1 1 2 2 0 1 2 0 1 2 1 2 0 0 1 2 PF xi€‚iushxyƒ„ TW otvoren u D(f )F hok—z sledi iz veme I i defini™ije otvorenog skup—F Posledica P. smplik—™ij— @IIA mo%e d— se n—pixe u terminim— pojm— meE trike @vF hefini™iju PR n— strF SHAD u vidu d(x. f (x )) < εF h—kleD jedin— spe™ifiqnost po©— kompleksnih ˜rojev— koju smo koristili u hefini™iji P je postoj—¨e metrike u kompleksnoj r—vniF yvo op—%—¨e emo k—snije iskoristiti z— uopxte¨e pojm— neprekidnosti @vF ql—vu IAF Napomena Q. 1]F u—d— govorimo o otvorenim okolin—m— t—qke domen— funk™ije D(f )D po pr—vilu emo pod time podr—zumev—ti skupove otvorene u skupu D(f )D ˜ez pose˜nog n—gl—x—v—¨—F Lema Q. xek— su f : D(f ) → C i f : D(f ) → C dve funk™ije re—lne ili kompleksne promen©ive i nek— je x ∈ D(f ) ∩ D(f )F €retpost—vimo d— postoji otvoren— okolin— U t—qke x D t—kv— d— je f (x) = f (x) z— sv—ko x ∈ U F „—d— jeD n— osnovu hefini™ije PD oqigledno d— je funk™ij— f neprekidn— u t—qki a —ko i s—mo —ko je funk™ij— f neprekidn— u toj t—qkiF hrugim reqiE m—D poj—m neprekidnosti u t—qki z—visi s—mo od pon—x—¨— funk™ije u nekoj okolini te t—qkeF —to k—%emo d— je neprekidnost lokalno svojstvo funk™ijeF Napomena R. xek— je A ⊂ RF „—d— je skup V otvoren u skupu AD —ko postoji otvoren skup U ⊂ R t—k—v d— je V = U ∩ AF u—%emo jox i d— je V relativno otvoren u odnosu n— AF uolek™ij— svih podskupov— skup— A koji su otvoreni u A n—ziv— se relativnom topologijom skupa AF ƒkup K je zatvoren u skupu AD —ko postoji z—tvoren skup L ⊂ R t—k—v d— je K = L ∩ AF u—%emo jox i d— je K relativno zatvoren u odnosu n— AF x— primerD interv—l [0. π : C → RD π (z ) = Re z D π z = Im z su neprekidne u sv—koj t—qkiF hok—z sledi primenom veme P n— neprekidnu funk™iju f (z) = zF Napomena P. 1] u skupu [0. 1]AF —to uvodimo sledei poj—mF Definicija Q.

xek— je Z ⊂ C i nek— su funk™ije f. Im f : D(f ) → RF Lema R. 2 2 . xek— je funk™ij— f : D(f ) → C neprekidn— u t—qki z F „—d— je f ogr—niqen— u nekoj otvorenoj okolini t—qke z F sz n—pomene posle hefini™ije R sledi d— je dovo©no r—zmotriti sluq—j re—lne funk™ijeF xek— je ε > 0F sz defini™ije neprekidnosti sledi d— z— neko δ > 0 v—%i z ∈ (z − δ. punk™ij— f : D(f ) → C je ograniqena n— skupu X ⊂ D(f ) —ko postoji M ≥ 0 z— koje v—%i (∀x ∈ X ) |f (x)| ≤ M F sz |Re z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| D |Im z| ≤ |z| = |Re z| + |Im z| sledi d— je kompleksn— funk™ij— f : D(f ) → C ogr—niqen— —ko i s—mo —ko su ogr—niqene re—lne funk™ije Re f. z + δ) ⇒ f (z ) − ε < f (z) < f (z ) + εD p— je |f (z )| < M = |f (z )| + ε u okolini (z − δ.PFRF yso˜ine neprekidnih funk™ij—F sz svojstv— neprekidnosti fuE nk™ije u t—qki mo%emo d— izvedemo neke z—k©uqke o pon—x—¨u funk™ije u okolini te t—qkeF ted—n od ¨ih je z—k©uq—k o ogr—niqenosti i lok—lnoj st—E ˜ilnosti zn—k— funk™ije koji izdv—j—mo u lem—m— R i SF €re tog—D d—jemo sledeu defini™ijuF Definicija R. 2 f (z ) > f (z0 ) − 1 2 f (z0 ) > 0 |z − z0 | < δ ⇒ |f (z ) − f (z0 )| < ε ε ∧ |g (z ) − g (z0 )| < . z + δ ) t—qke z F Lema S. xek— je funk™ij— f : D(f ) → R neprekidn— u t—qki z F @—A eko je f (z ) > 0D ond— postoji otvoren— okolin— U t—qke x t—kv— d— je f (z) > 0 z— sve z ∈ U F @˜A eko je f (z ) < 0D ond— postoji otvoren— okolin— U t—qke z t—kv— d— je f (z) < 0 z— sve z ∈ U F xek— je f (z ) > 0 i ε = f (x )F „—d— iz defini™ije neprekidnosti sledi z— neko δ > 0 v—%i 2 2 2 2 2 2 2 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 0 UH PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i sz posled¨e nejedn—kosti sledi F „ime je dok—z—no @—AD @˜A se dok—zuje n— isti n—qinF Posledica Q. eko kompleksn— funk™ij— f : D(f ) → C neprekidn— u t—qE ki z i —ko je f (z ) = 0D ond— postoji otvoren— okolin— U t—qke z t—kv— d— je f (z) = 0 z— sv—ko z ∈ U F eko je f (z ) = 0D ond— je Re f (z ) = 0 ili Im f (z ) = 0F €retpost—vimo d— je Re f (z ) = 0F „—d—D prem— vemi SD postoji otvoren— okolin— U z t—kv— d— je Re f (z) = 0 z— sve z ∈ U F eli t—d— je i f (z) = 0 z— z ∈ U F elge˜—rske oper—™ije @IA quv—ju svojstvo neprekidnostiF €re™iznijeD v—%i slede— teorem—F Teorema I. g : Z → C neprekidne u t—qki z ∈ Z F „—d— su neprekidne i funk™ije f + gD f · g iD pod uslovom d— je g (z ) = 0D F xek— je ε > 0F €oxto su f i g neprekidne funk™ijeD z— neko δ > 0 v—%i 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 f g |z − z0 | < δ ⇒ |f (z ) − f (z0 )| < 1 f (z0 ).

„—d— je |(f + g)(z) − (f + g)(z )| ≤ |f (z) − f (z )| + |g(z) − g(z )| < εD od—kle sledi d— je f + g neprekidn— u z F sz veme R sledi d— z— neku okolinu U t—qke z i neko M ≥ 0 v—%i (∀z ∈ U ) |f (z )| ≤ M ∧ |g (z )| ≤ M F sz neprekidnosti funk™ij— f i g sledi d— z— neko δ > 0 v—%i
0 0 0 0 0 1

PF xi€‚iushxyƒ„

UI

„—d— jeD z— δ = min{δ , δ } i |z − z | < δD
0 1 0

|z − z0 | < δ1 ⇒ |f (z ) − f (z0 )| <

ε ε ∧ |g (z ) − g (z0 )| < . 2M 2M

|(f · g )(z ) − (f · g )(z0 )|

od—kle sledi d— je f · g neprekidn— u z F hok—%imo n— kr—ju d— jeD —ko je g(z ) = 0D neprekidn—D od—kle eD n— osnovu prethodno dok—z—nogD slediti d— je = f · neprekidn—F u—o u dok—zu veme SD iz neprekidnosti funk™ije g sledi z— neko δ > 0 v—%i
0 0 1 g f g 1 g 0

= |f (z )g (z ) − f (z )g (z0 ) + f (z )g (z0 ) − f (z0 )g (z0 )| ≤ |f (z )||g (z ) − g (z0 )| + |f (z ) − f (z0 )||g (z0 )| ≤ M |f (z ) − f (z0 )| + M |g (z ) − g (z0 )| ε ε < 2M + 2M = ε,

tjF

|z − z0 | < δ0
1 2 |g (z0 )| 3 ≤ |g (x)| ≤ 2 |g (x0 )|

D — z— neko
0

1 ⇒ |g (z ) − g (z0 )| < |g (z0 )|, 2 δ1 > 0

v—%i

„—d— jeD z— δ = min{δ , δ } i |z − z | < δD
0 1 1 g 0

|z − z0 | < δ0 ⇒ |g (z ) − g (z0 )| <

|g (z0 )|2 ε . 2

tjF je neprekidn— u z F Teorema P. xek— je funk™ij— f : [a, b] → R neprekidn— n— segmentu [a, b] i nek— v—%i f (a) · f (b) < 0F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a, b) t—kv— d— je f (c) = 0F sz f (a) · f (b) < 0 sledi d— je vrednost funk™ije n— jednom kr—ju interv—l— pozitivn—D — n— drugom neg—tivn—F €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je f (a) < 0D f (b) > 0F €odelimo interv—l [a, b] n— dv— del— t—qkom F eko je f ( ) = 0D t—qk— c = ispu¨—v— uslove teoremeF €retpost—vimo d— je f ( ) = 0D tjD ne um—¨ujui opxtostD f ( ) > 0F yzn—qimo a = D b = bF x— kr—jevim— segment— [a , b ] funk™ij— f im— vrednosti r—zliqiE tog zn—g—F €onovimo s— segmentom [a , b ] isti postup—kX podelimo g— t—qkom n— dv— interv—l— i ozn—qimo s— [a , b ] on—j od t— dv— interv—l— n— qijim kr—jevim— funk™ij— f im— vrednosti suprotnog zn—k—F €rodu%imo t—j pro™es d—©eF ho˜ij—mo niz segmen—t— [a , b ]D n ∈ N koji z—dovo©—v—ju [a , b ] ⊂ [a , b ]F €oxto je du%in— segment— [a , b ] jedn—k— 2 (b − a)D sledi d— je
a+b 2 a+b 2 a+b 2 a+b 2 a+b 2 1 a+b 2 1 1 1 1 1 a1 +b1 2 2 2 n n n+1 n+1 n n n n −n

1 1 g (z ) − g (z0 ) |g (z ) − g (z0 |) − = ≤ 1 ≤ ε, g (z ) g (z0 ) g (z )g (z0 ) 2 |g (z0 )||g (z0 )|

z— sv—ko n ∈ ND p— je inf {b

inf {bn | n ∈ N} − sup{an | n ∈ N} ≤ bn − an ≤ 2−n (b − a)
n

| n ∈ N} − sup{an | n ∈ N} = 0

F xek— je

c := inf {bn | n ∈ N} = sup{an | n ∈ N}.

@IPA

hok—%imo d— je f (c) = 0F €retpost—vimo suprotnoD d— je f (c) = 0D tjD ne um—E ¨ujui opxtostD d— je f (c) > 0F „—d—D po vemi SD postoji interv—l (c − δ, c + δ) n— kome je funk™ij— f strogo pozitivn—X (∀x ∈ (c − δ, c + δ )) f (x) > 0. @IQA weutimD iz @IPA sledi d— (∃n) [a , b ] ⊂ (c − δ, c + δ)D p— je @IQA u kontr—dikE ™iji s— konstruk™ijom interv—l— [a , b ] po kojoj funk™ij— f im— vrednosti suprotnog zn—k— u t—qk—m— a i b F Posledica R. (Teorema o me uvrednosti) eko je funk™ij— f : [a, b] → R neprekidn— i f (a) = αD f (b) = β D ond— z— sv—ki ˜roj γ koji je izmeu α i β postoji c ∈ [a, b] t—kvo d— je f (c) = γF hok—z sledi primenom „eoreme P n— funk™iju g(x) = f (x) − γF Posledica S. xeprekidn— funk™ij— slik— interv—l n— interv—lF hok—z sledi iz €osledi™e R i veme P n— strF IVF Primer W. €reslik—v—¨e
n n n n n n

UP

PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i

je neprekidno i 1 − 1D p— iz prethodne teoreme sledi d— je ono ˜ijek™ij—F €rimetimo d— smo ovime do˜ili jox jed—n dok—z „eoreme PI s— RPF str—neF Zadatak V. ‚exiti n— sliq—n n—qin —d—tke I i QF Primer IH. xek— je funk™ij— f : R → R ogr—niqen— i neprekidn—F „—d— f im— fiksnu @ili nepokretnuA taqkuD tjF postoji c ∈ R t—kvo d— je f (c) = cF —ist—D f je ogr—niqen—D p— (∃m, M ∈ R)(∀x ∈ R)m ≤ f (x) ≤ M F €osm—tr—jmo funk™iju h(x) = f (x) − xY on— je neprekidn— i v—%i m − x ≤ h(x) ≤ M − x z— sv—ko xF yd—tle sledi h(m − 1) ≥ 1 > 0D h(M + 1) ≤ −1 < 0D p— po „eoremi o meuvrednosti (∃c ∈ (m − 1, M + 1))h(c) = 0D tjF f (c) = cF Zadatak W. xek— je f : [0, 1] → [0, 1] neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— on— im— fiksnu t—qkuF h—ti primer neprekidne funk™ije g : (0, 1) → (0, 1) koj— nem— fiksnu t—qkuF €re formul—™ije sledee teoreme potre˜n— n—m je jedn— defini™ij—F xek— je X proizvo©—n skup @ne nu%no podskup u R ili CAF Definicija S. Supremumom i infimumom funkcije f : X → R n— skupu A ⊂ X n—ziv—mo veliqine
sup f := sup{f (x) | x ∈ A},
x∈A 0 0

f : [0, +∞) → [0, +∞),

f (x) = xn

…koliko z— neko x ∈ A v—%i f (x ) = sup f D ˜roj f (x ) n—ziv—mo maksimumom funkcije f i ozn—q—v—mo s— max f F … tom sluq—ju k—%emo d— funk™ij— f dosti e svoj maksimum n— skupu AF en—logno se definixe i minimum funkcijeF
0 x∈ A x∈ A

x∈ A

inf f := inf {f (x) | x ∈ A}.

Zadatak
x∈A

IH. @—A hok—z—ti d— z— f, g : X → R i A ⊂ X v—%i
min f = min{f (x) | x ∈ A},
x∈ A x∈ A x∈A x∈A x∈ A x∈A x∈ A

PF xi€‚iushxyƒ„

UQ

max f = max{f (x) | x ∈ A}, sup (−f ) = − inf f,
x∈A x∈A x∈A x∈A

inf (−f ) = − sup f, inf (f + g ) ≥ inf f + inf g,
x∈A x∈ A x∈ A x∈ A x∈A x∈ A

sup (f + g ) ≤ sup f + sup g,

f, g ≥ 0 ⇒ sup (f · g ) ≤ sup (f ) sup (g ), inf (f · g ) ≥ inf (f ) inf (g )

€ok—z—ti primerom d— prethodne nejedn—kosti mogu d— ˜udu i stroge @uporeE diti ovo s— vemom I n— strF ISAF @˜A eko je f : X × X → RD A ⊂ X D A ⊂ X D dok—z—ti d— je
1 2 1 1 2 2

sup

f (x1 , x2 ) = sup ( sup f (x1 , x2 )).

@vA eko je f
sup
(x1 ,x2 )∈(A1 ×A2 )

(x1 ,x2 )∈(A1 ×A2 )

1 : X1 → R f2 : X2 → R A1 ⊂ X1 A2 ⊂ X2 (f (x1 ) + f (x2 )) = sup f (x1 ) + sup f (x2 ). x1 ∈ A 1 x2 ∈A2

D

x1 ∈A1 x2 ∈A2

D

D

D dok—z—ti d— je

Teorema Q. (Vajerxtrasova teorema) xek— je funk™ij— f : [a, b] → R neprekidn— n— segmentu [a, b]F „—d— je f ogr—niqen— i dosti%e svoj minimum i m—ksimumF sz veme R sledi d— z— sv—ku t—qku x ∈ [a, b] postoji okolin— U (x) t—kv— d— je f ogr—niqen— n— U (x)F ƒkupovi U (x) pokriv—ju [a, b]F €o forel { ve˜eE govoj teoremi @strF QVA postoji kon—qno potpokriv—¨eD tjF kon—q—n skup t—q—k— x , . . . , x ∈ [a, b] t—k—v d— skupovi U (x ), . . . , U (x ) pokriv—ju [a, b]F €oxto je (∀x ∈ U (x )) |f (x)| ≤ M D sledi d— je
1 n 1 n k k

xto zn—qi d— je funk™ij— f ogr—niqen—F hok—%imo d— f dosti%e m—ksimumF €retpost—vimo suprotno { nek— je S = sup f D —li f (x) < S z— sve x ∈ [a, b]F „—d— je funk™ij— g (x) := (S − f (x)) do˜ro definis—n— i neprekidn— @po vemi IAF €rem— upr—vo dok—z—nom tvre¨uD sv—k— neprekidn— funk™ij— je ogr—niqen— n— [a, b]F weutimD po defini™iji supremum—D (∀n ∈ N)(∃x) S − f (x) < n D tjF g(x) > nD xto zn—qi d— je g neogr—niqen—F yv— kontr—dik™ij— pok—zuje d— z— neko x ∈ [a, b] v—%i f (x ) = S D tjF f dosti%e m—ksimumF en—logno se dok—zuje i d— f dosti%e minimumF PFSF ‚—vnomern— neprekidnostF sz €rimer— S n— strF TU sledi d— je funk™ij— f (x) = x neprekidn—F xek— je ε = 1Y n—imo δ t—ko d— implik—™ij— |x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε @IRA iz defini™ije neprekidnosti v—%i u t—qki x = 0F … tom sluq—juD nejedn—kost |f (x) − f (0)| < ε = 1 je ekviv—lentn— nejedn—kosti −1 < x < 1D koj— je z—doE vo©en— z— x ∈ (−1, 1)D tjF z— |x − 0| < 1F —k©uqujemo d— je implik—™ij— @IRA t—qn— z— δ = 1F xek— je s—d— x = 2F v—ko se vidi d— u ovoj t—qki z— δ = 1 koje n—m je u sluq—ju t—qke x = 0 o˜ez˜eiv—lo t—qnost implik—™ije @IRA u ovom sluq—ju to ne qiniX |x − 2| < 1 ⇒ |x − 2 | < 1 nije t—qnoD nprF z— x = F n—qiD z— z—d—to ε > 0D iz˜or δ > 0 koje z—dovo©—v— implik—™iju @IRA z—visi od t—qke x F
x∈[a,b] −1 −1 0 0 2 0 0 0 2 0 0 2 2 5 2 0

(∀x ∈ [a, b]) |f (x)| ≤ M := max{M1 , . . . , Mn },

UR

ƒ— druge str—neD u €rimeru T @strF TUA smo videli d— z— funk™iju f (x) = mo%emoD z— z—d—to ε > 0D d— n—emo jedno δ > 0 t—ko d— je implik—™ij— @IRA t—qn— za svako x F punk™ije kod kojih je mogu ov—k—vD uniforman @tjF nez—vE is—n od t—qke x A iz˜or δ n—ziv—mo uniformno @ili ravnomernoA neprekidnimF €re™izir—jmo to sledeom defini™ijomF Definicija T. punk™ij— f : D(f ) → C se n—ziv— uniformno @ili ravnomernoA neprekidnom —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀y ∈ D(f ))(∀x ∈ D(f )) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. @ISA €oj—m r—vnomerne neprekidnosti je j—qi od pojm— neprekidnostiF „—qnijeD v—%i slede— lem—F Lema T. ‚—vnomerno neprekidn— funk™ij— je neprekidn—F eko v—%i implik—™ij— @WA iz hefini™ije P @strF TTAD ond— v—%i i impE lik—™ij— @ISAF Primer II. punk™ij— f : R → RD f (x) = x je neprekidn—D — nije r—vE nomerno neprekidn—F €rimetimo d— to nismo dok—z—li u r—zm—tr—¨im— pre hefini™ije TD gde smo pok—z—li s—mo d— je z— jedno δ implik—™ij— @IRA t—qn— z— x = 0D — nije z— x = 2F h— ˜ismo dok—z—li d— f nije r—vnomerno neprekidn—D potre˜no je pok—z—ti vixe od tog— { potre˜no je dok—z—ti d— v—%i (∃ε > 0)(∀δ > 0)(∃y ∈ D(f ))(∃x ∈ D(f )) |x − y | < δ ∧ |f (x) − f (y )| ≥ ε. @ITA xek— je ε = 1F €osm—tr—jmo ˜rojeve x = √n + 1 i y = √nF „—d— je x − y = F t—sno je d— z— sv—ko δ > 0 postoje x , y t—kvi d— je x − y < δF weutimD uvek v—%i f (x ) − f (y ) = 1 ≥ εF „ime je dok—z—no @ITAF Teorema R. (Kantorova teorema) eko je funk™ij— f : [a, b] → C nepreE kidn— n— ogr—niqenom i z—tvorenom interv—lu [a, b]D ond— je on— i r—vnomerno neprekidn—F xek— je ε > 0F sz defini™ije neprekidnosti sledi d— z— sv—ko x ∈ [a, b] postoji δ z— koje v—%i |x − y| < δ ⇒ |f (x) − f (y)| < 2 εF xek— je U = (x − 2 δ , x + 2 δ ) z— sv—ko xF snterv—li U qine otvoreno pokriv—¨e interv—l— [a, b]F sz forel { ve˜egove teoreme @strF QVA sledi d— postoji koE n—qno potpokriv—¨e U , . . . , U F xek— je δ = min{2 δ , . . . , 2 δ }F „—d— v—%i (∀x)(∀y ) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. @IUA —ist—D nek— z— x, y ∈ [a, b] v—%i |x − y| < δF €oxto interv—li U , . . . , U pokriv—ju [a, b]D z— sv—ko x ∈ [a, b] postoji U t—kvo d— je x ∈ U F „—d—D iz
sin x
0 0 2 0 0 n n n n √ 1 √ n+1+ n n n n n n n x x −1 x −1 x −1 x x x1 xn −1 x1 −1 xn x1 xn xk xk

PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i

sledi d— je i y ∈ U D p— je
xk

|xk − y | ≤ |xk − x| + |x − y | < 2−1 δxk + δ ≤ 2−1 δxk + 2−1 δxk = δxk |f (x) − f (y )| < |f (x) − f (xk )| + |f (xk ) − f (y )| < 2−1 ε + 2−1 ε = ε,

od—kle sledi @IUAD — time i r—vnomern— neprekidnost funk™ije f F €rimer II pok—zuje d— se uslov ogr—niqenosti interv—l— [a, b] u „eoremi R ne mo%e ispustitiF €ok—%imo d— se ne mo%e ispustiti ni uslov z—tvorenostiF

IP. punk™ij— f : (0, 1) → RD f (x) = x je neprekidn—D — nije r—vnomerno neprekidn—F —ist—D neprekidnost sledi iz neprekidnosti funE k™ije g(x) = x i „eoreme IF hok—%imo d— f nije uniformno neprekidn—F xek— je ε = 1 i δ > 0 proizvo©noF „—d— postoji x ∈ (0, 2 δ) t—kvo d— je x ≥ 1 + 2δ F xek— je y = 2 δ F „—d— je |x − y | < δ i |f (x) − f (y )| ≥ εF it—l—™ e l—ko videti d— smo u €rimeru IP z—pr—vo izlo%ili dok—z sledee lemeF Lema U. eko je funk™ij— f : (a, b) → C neogr—niqen— u sv—koj okolini t—qke aD ond— on— nije r—vnomerno neprekidn—F √ Zadatak II. hok—z—ti d— su f (x) = x i g (x) = r—vnomerno nepreE kidne funk™ijeF PFTF xeprekidnost monotonih funk™ij—F punk™iju f : X → R n—ziE v—mo rastu om —ko v—%i
Primer
−1 −1 −1 −1 −1
2 sin √x x

PF xi€‚iushxyƒ„

US

— opadaju om —ko v—%i

(∀x1 , x2 ∈ X ) x1 ≤ x2 ⇒ f (x1 ) ≤ f (x2 ), (∀x1 , x2 ∈ X ) x1 ≤ x2 ⇒ f (x1 ) ≥ f (x2 ).
1 2 1 2 1 2

eko v—%i (∀x , x ∈ X ) x < x ⇒ f (x ) < f (x ), funk™iju f n—ziv—mo strogo rastu omD — —ko v—%i n—ziv—mo je strogo opadaju omF €onek—d funk™ije koje su r—stueD —li ne strogo r—stueD zovemo neopadaju imY dok z— funk™ije koje su op—d—jueD —li ne strogo op—d—jueD koristimo i termin nerastu eF punk™iju koj— je r—stu— ili op—d—ju— n— ™elom domenu n—ziv—mo monotonomD xto je ekviv—lentno defini™iji d—toj n— strF RSF Teorema S. wonoton— funk™ij— im— n—jvixe pre˜rojivo mnogo t—q—k— prekid—F €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtost d— je f r—stu— i x ∈ D(f )F €osm—E tr—jmo skupove A := {f (x) | x < x } i B := {f (x) | x > x }. €oxto je f r—stu— funk™ij—D sledi d— je skup A ogr—niqen odozgoD — skup B odozdo ˜rojem f (x )F xek— je a = sup A D b = inf B F „—d—D poxto je f r—stu—D sledi a ≤ f (x ) ≤ b . eko je x t—qk— prekid—D ond— je ˜—r jedn— od prethodne dve nejedn—kosti strog—F —ist—D —ko je a = f (x ) = b ond—D po defini™iji supremum— i infimum—D z— sv—ko ε > 0 postoje ˜rojevi α, β ∈ D(f ) t—kvi d— je α < x < β i
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

(∀x1 , x2 ∈ X ) x1 < x2 ⇒ f (x1 ) > f (x2 ),

sz posled¨e nejedn—kostiD n— osnovu monotonosti funk™ijeD sledi
(∀x ∈ (α, β )) |f (x) − f (x0 )| < ε,

ε ε f (α) − < a0 = f (x0 ) = b0 < f (β ) + . 2 2

x . b ) pridru%en t—qki x F xek— su t. eko je strogo monoton— funk™ij— f : (a. b) n— interv—l (α. x ∈ [a. @IVA €ri tome r—zliqitim t—qk—m— prekid— odgov—r—ju r—zliqiti interv—liF —E ist—D nek— je x t—qk— prekid— r—zliqit— od x D nprF x < x D i nek— je (a . b)) interv—l n— osnovu €osledi™e S n— strF UPF y˜rnutoD —ko je f monoton—D ond— sv—koj t—qki prekid— odgov—r— inE terv—l (a . b] → R neprekidn—F „—d— je f injektivn— —ko i s—mo —ko je strogo monoton—F ted—n smer je oqigled—n @i v—%i i ˜ez pretpost—vke o neprekidnostiAX strogo monoton— funk™ij— je injektivn—F €retpost—vimo d— je f injektivn— i neprekidn—D — d— nije strogo monoton—F „—d— postoje t—qke x . x ) t—kv— d— je f (c) = f (x )F weutimD iz x < x i c ∈ (x . p— je (a . β) n— (a. b ) = {f (x )}. b ) ¨oj pridru%en interv—lD n— isti n—qin n— koji je (a . β)D ond— su i f i f neprekidne funk™ijeF hok—z sledi iz „eoreme TD jer f slik— (α. wonoton— funk™ij— f : (a. eko strogo monoton— funk™ij— f : (a.UT xto je u suprotnosti s— prekidnoxu funk™ije f u x F yvime smo dok—z—li d— z— sv—ku t—qku prekid— x postoji interv—l (a . b)) interv—lF eko je f neprekidn— ond— je f ((a. b ) ∩ (a . b) → R slik— inE terv—l (a. b] t—kve d— je x < x < x D —li d— f (x ) nije izmeu f (x ) i f (x )F €retE post—vimoD ne um—¨ujui opxtost d— je f (x ) izmeu f (x ) i f (x )F €rimenom „eoreme P n— interv—l [x . xek— je f : [a. x ) sledi x = cD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom o injektivnosti funk™ije f F PFUF xeprekidnost element—rnih funk™ij—F ƒ—d— mo%emo d— dok—E %emo sledeu teoremuF Teorema V. s ∈ D(f ) t—kvi d— v—%i x < t < s < x F „—d— iz monotonosti funk™ije f sledi f (t) ≤ f (s)D p— je b := inf {f (x) | x > x } ≤ sup{f (x) | x < x } = a . x ] z—k©uqujemo d— postoji t—qk— c ∈ (x . b ) = ∅F €oxto u sv—kom interv—lu postoji r—™ion—l—n ˜rojD z—k©uq—k teoreme sledi iz pre˜rojivosti skup— QF Teorema T. b ) t—k—v d— je f (D(f )) ∩ (a . b)F sz prethodne €osledi™e i €osledi™e S n— strF UP do˜ij—mo sledeu posleE di™uF Posledica U. b) → R je neprekidn— —ko i s—mo —ko je f ((a. ilement—rne funk™ije su neprekidneF xeprekidnost funk™ij— x D sin xD cos xD a smo dok—z—li u €—r—gr—fu PFPF sz „eoreme T sledi d— one slik—ju interv—l @n— kome su I{IA n— interv—lF xeprekidnost ¨im— inverznih funk™ij— arcsin xD arccos xD log x s—d— sledi iz „eoreme TF yd—tleD n— osnovu „eoreme I i hefin™ije I sledi neprekidnost element—rnih funk™ij—F 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0 −1 −1 −1 1 2 3 1 2 3 2 1 3 1 2 3 2 3 2 3 2 1 2 2 3 1 n x a PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i . b) → R neprekidE n—D ond— je i f neprekidn— funk™ij—F Teorema U. b ) t—k—v d— v—%i @IVAD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— f slik— interv—l n— interv—lF Posledica T.

xek— je x t—qk— n—gomil—v—¨— domen— D(f ) funk™ije funk™ije f : D(f ) → RF froj y je graniqna vrednost funk™ije f u t—qki x —ko (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ D(f )) 0 < |x − x | < δ ⇒ |f (x) − y | < ε. xek— je x t—qk— n—gomil—v—¨— domen— D(f ) funk™ije funk™ije f : D(f ) → RF froj y je graniqna vrednost funk™ije f u t—qki x —ko z— sv—ku otvorenu okolinu V t—qke y postoji otvoren— okolin— U t—qke x t—kv— d— je f ((U \ {x }) ∩ D(f )) ⊂ V F Lema W. 1 €osle f—ktoriz—™ije ˜rojio™— i skr—iv—¨—D do˜ij—mo d— je g(x) = x + 1 t—mo gde je g definis—n—D tjF n— skupu R \ {1}F eko dodefinixemo funk™iju g z— x = 1D tjF definixemo funk™iju x>1 x<1 2 QFIF „—qke prekid—F €osm—tr—jmo funk™ije f. vimes funk™ije u t—qki x je jedinstvenF xek— y i y z—dovo©—v—ju uslove hefin™ije UD tjF y = lim f (x) i y = lim f (x)F „—d— z— sv—ko ε > 0 postoji x k—o u hefin™iji UD p— je 0 0 0 0 0 0 x→ x0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x→x0 0 x→x0 g (x). z— sv—ko ε > 0F yd—kle sledi y = y F €rimetimo d— su hefini™ij— U i vem— V sliqne hefini™iji P i vemi IF tedin— r—zlik— s—stoji se u z—htevu 0 < |x − x | u hefini™iji UF u—o xto smo rekli n— poqetkuD on je vez—n s— qi¨eni™om d— poj—m gr—niqne vrednosti u t—qki ne z—visi od vrednosti funk™ije u toj t—qkiF slustrujmo to sledeim primeromF 0 0 0 |y0 − y0 | = |y0 − f (x) + f (x) − y0 | ≤ |y0 − f (x)| + |f (x) − y0 | ≤ 2ε . 2. x − 1. g : R \ {1} → R QF qr—niqn— vrednost je neprekidn— n— RF UU g ˜(x) = do˜ij—mo funk™iju g ˜ : R → R koj— je neprekidn— u t—qki x = 1F €rimetimo d— to ne mo%emo d— ur—dimo s— funk™ijom f F ‚—zlog je u tome xto se funk™ij— f D z— r—zliku od funk™ije gD r—zliqito pon—x— n— gr—ni™i svog domen—D tjF u t—E qki x = 1D s— leve i desne str—neD dok funk™ij— f im— jednuD do˜ro definis—nu graniqnu vrednost u toj t—qkiF €ristupimo strogoj defini™iji ovog pojm—F QFPF vimesiF €oj—m graniqne vrednostiD ili limesa funk™ije f defiE nixe se z— t—qke n—gomil—v—¨— ¨enog domen— D(f ) @vF hefini™iju IT n— strF QVAF †—%no je im—ti n— umu d— ov—j poj—m ne zavisi od vrednosti funk™ije u toj t—qkiD niti od tog— d— li je funk™ij— u toj t—qki uopxte definis—n—F Definicija U. punk™ij— f (x) = f (x) = x + 1. x=1 x = 1. … tom sluq—ju pixemo y = lim f (x) ili D f (x) → y k—d x → x 4F sz hefini™ije IU n— strF RH vidimo d— poj—m limes— mo%emo d— formuE lixemo u terminim— otvorenih skupov—F Lema V.Primer IQ. QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ √ 3 x+cos(logx2 +1 (x6 +6x )) x4 +4x −1 i g(x) = xx − .

‚im—nov—P funk™ij— x ∈ Q \ {0}. b) r—vnomerno neprekidn— —ko i s—mo —ko im— limese u t—qk—m— a i bF Primer IS.UV Primer IR. igzisten™ij— limes— @i ¨egov— vrednostA u t—qki x je loE k—lno svojstvoD tjF z—visi s—mo od vrednosti funk™ije u nekoj okolini t—qke x @vF x—pomenu QAF x— sliq—n n—qin k—o i vem— P dok—zuje se i slede— vem—F Lema IH. hok—z—ti d— je neprekidn— funk™ij— f : (a. lim f (z ) = 0 —ko i s—mo —ko lim |f (z )| = 0F hok—z sledi direktno iz defini™ije gr—niqne vrednostiF z →z0 z →z0 x→x0 lim f (x) = z0 ⇔ lim Re f (x) = Re z0 ∧ lim Im f (x) = Im z0 . punk™ij— f : D(f ) → R je neprekidn— u t—qki x ∈ D(f ) —ko i s—mo —ko je lim f (x) = f (x )F hok—z sledi direktno iz hefini™ije U i hefini™ije PF Zadatak IP. m. x=0 x = 0. b) → C n— ogr—E niqenom interv—lu (a. esto se koristi i slede— jednost—vn— posledi™— defini™ije limes—F Lema II. punk™ij— PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i h(x) = 0 im— gr—niqnu vrednost u t—qki x = 0 i v—%i lim h(x) = 1D —li nije neprekidn— u nuliF €rimetimo d— je h(0) = lim h(x)F €rethodnim primerom motivis—li smo sledeu teoremuF Teorema W. xek— je f : D(f ) → C kompleksn— funk™ij—F „—d— je x→0 x→0 0 x→x0 0 1 n m n 0 0 0 m n 0 0 0 0 1 k x→x0 0 0 x + 1. x = . n uz—j—mno prosti R(x) = 0 x∈ / Q ili x = 0 je neprekidn— u sv—koj ir—™ion—lnoj t—qki i u nuliD — prekidn— u sv—koj r—™ion—lnoj t—qki sem nuleF —ist—D nek— je x ∈ RF — proizvo©no k ∈ N u proizvo©nom interv—lu (x − ε. x + δ )R(x) < F yd—tle sledi lim R(x) = 0F Napomena S. x→x0 x→x0 P‚im—n @Berhnard RiemannD IVPT{IVTTAD nem—qki m—tem—tiq—r . x + δ) t—kv— d— je (∀x ∈ (x − δ. x + ε) postoji s—mo kon—qno mnogo t—q—E k— t—kvih d— je n < kD p— postoji okolin— (x − δ. 2. u—o xto smo u x—pomeni I poj—m neprekidnosti proxirili i n— funk™ije f : D(f ) → CD s— D(f ) ⊂ CD mo%emo d— proxirimo i poj—m gr—E niqne vrednostiF —ist—D i t—j poj—m je potpuno definis—n s—mo u terminim— r—stoj—¨— k—o i poj—m neprekidnosti @vF x—pomenu PAF vem— W i „eorem— W v—%e i u ovom u sluq—juD s— neprome¨enim dok—zim—F Napomena T.

lim f (x) = +∞ ⇔ (∀M > 0)(∃δ > 0) 0 < |x − x0 | < δ ⇒ f (x) > M. . ƒistem—tizujmo ov— op—%—¨— sledeim defini™ij—m—F 1 x h(x). x ≤ 0 x − 1. x > 0 . sm—jui u vidu defini™iju otvorenih okolin— u R @heE fini™ij— IV n— strF RIA pojmove ˜eskon—qnih limes— i limes— u ˜eskon—qnoE sti mo%emo d— formulixemo n— isti n—qin k—o u vemi VF yso˜ine limes— d—te u vem—m— WD IH i II l—ko se prenose n— limese u ˜eskon—qnosti i ˜eskoE n—qne limese @im—jui u vidu pr—vil— z— r—qun—¨e u R s— strF IUAF „—qne formul—™ije i modifik—™ije dok—z— prepuxt—mo qit—o™uF Primer IT. h— li ovo „vre¨e —d—tk— IP n— strF UV v—%i —ko je interv—l (a. x>0 f ( x) = i g (x) = x − 1. limese u ˜eskon—qnostiF uom˜in—™ijom ove dve defini™ije do˜ij—mo definiE ™ije ˜eskon—qnih limes— u ˜eskon—qnostiD nprF Napomena U. 1.n—gomil—v—¨— skup— D(f )F „—d— x→x0 QFQF feskon—qni limesi i limesi u ˜eskon—qnostiF xek— je x t—qk— 0 QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ UW lim f (x) = −∞ ⇔ (∀m < 0)(∃δ > 0) 0 < |x − x0 | < δ ⇒ f (x) < m. lim (x + a x + · · · + a x + a ) = + ∞F —ist—D x + a x + · · · + a x + a = x (1+ a x + · · · + a x + a x )F v—ko je videti d— je limes izr—z— u z—gr—di jedn—k 1 @jer je limes sv—kog s—˜irk— u z—gr—diD sem prvogD jedn—k nuliAD dok je lim x = +∞F Zadatak IQ. definixe ˜eskon—qne limeseD — x→−∞ x→+∞ x→x0 lim f (x) = y0 ⇔ (∀ε > 0)(∃m < 0) x < m ⇒ |f (x) − y0 | < ε. szr—qun—ti lim F Zadatak IR. b) neogr—niqenD tjF —ko je a = −∞ ili b = +∞c †—%—n spe™ij—lni sluq—j limes— u ˜eskon—qnosti je poj—m konvergencijeD koji se odnosi n— funk™ije definis—ne n— skupu ND tjF nizoveF  eg— emo d— r—zmotrimo det—©nije u ql—vi RF QFRF ytklo¨ivi i neotklo¨ivi prekidiF punk™ij— u €rimeru IR im— gr—niqnu vrednost u t—qki prekid— x = 0F …koliko promenimo vrednost funk™ije u toj t—qkiD tjF —ko definixemo funk™iju n n n−1 x→+∞ n−1 n−1 n−1 1 0 1 0 n n−1 −1 1 −(n−1) 0 −n n x→+∞ an xn +an−1 xn−1 +···+a1 x+a0 m m−1 +···+b x+b b 1 0 x→+∞ m x +bm−1 x x→−∞ lim f (x) = y0 ⇔ (∀ε > 0)(∃M > 0) x > M ⇒ |f (x) − y0 | < ε lim f (x) = +∞ ⇔ (∀M > 0)(∃m < 0) x < m ⇒ f (x) > M. x=0 x = 0. x ≤ 0. ˜ ( x) = h do˜ij—mo neprekidnu funk™ijuF „o ne mo%emo d— ur—dimo s— funk™ij—m— x + 1.

Lema lim IQ. f (x) = 0. szr—qun—ti lim e F yqigledno v—%i slede— lem—F Lema IP. z2 ∈ X. punk™ij— im— limes u t—qki x —ko i s—mo —ko im— levi i desni limes i ovi limesi su jedn—kiX Definicija . xek— je f r—stu— funk™ij—F „—d— je f (x) = sup{f (x) | x < x0 }.VH V froj y je desni limes funk™ije f u t—qki x —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0) x < x < x + δ ⇒ |f (x) − y | < ε. ydrediti t—qke i vrste prekid— funk™ije  0 (∃ x→x0 −0 lim f (x)) ∧ (∃ x→x0 +0 lim f (x)) ∧ lim x→x0 −0 f (x) = x→x0 −0 lim f ( x) . |z1 − z2 | < δ }. ωf (δ ) := sup{|f (z1 ) − f (z2 )| | z1 . . wonoton— funk™ij— im— s—mo prekide prve vrsteF Definicija IH. f 0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→x0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→x0 −0 x→x0 +0 x→0 1   1−ex/(1−x) .   1. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x→x0 +0 0 x→x0 −0 0 2 x−1 PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i x→1−0 0 (∃ lim f (x)) ⇔ x→x0 Definicija W. hesni limes ozn—q—v—mo s— lim f (x) ili f (x + 0)D — levi s— lim f (x) ili f (x − 0)F Zadatak IS. x∈ / {0. x )D tjF f (x − 0) = sF ƒliqno se dok—zuje i drug— jedn—kostF Posledica V. 1} x=0 x = 1. xek— je X ⊂ CF wodulom neprekidnosti funk™ije f : X → C n—ziv— se funk™ij— 0 0 0 1 0 1 1 1 0 0 x→x0 −0 lim f (x) = inf {f (x) | x > x0 }. froj y je levi limes funk™ije f u t—qki x —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0) x − δ < x < x ⇒ |f (x) − y | < ε. x→x0 +0 … dok—zu „eoreme S smo dok—z—li d— sup{f (x) | x < x } i inf {f (x) | x > x } postojeF xek— je s = sup{f (x) | x < x } i ε > 0F €o defini™iji supremum—D z— neko x < x v—%i f (x ) > s − εD tjF s − f (x ) < εF ˜og monotonosti od—tle sledi s − f (x) < ε z— sv—ko x ∈ (x . xek— je x ∈ D(f ) t—qk— prekid— funk™ij— f F u—%emo d— im— otklonjiv prekid u t—qki x ∈ D(f ) —ko je lim f (x) = lim f (x) @tjF —ko postoji lim f (x)AD u suprotnom prekid n—ziv—mo neotklonjivimF xeotkloE ¨iv prekid zovemo prekidom prve vrste —ko postoje lim f (x) i lim f (x)D —li je lim f (x) = lim f (x)D — prekidom druge vrste —ko ˜—r jed—n od limes— lim f (x)D lim f (x) ne postojiF punk™ije f D g i h iz prethodnih r—zm—tr—¨— su prekidne u 0F … toj t—qki funk™ij— f neotklo¨iv prekid prveD funk™ij— g druge vrsteD — funk™ij— h im— otklo¨iv prekidD jer je f (0 − 0) = −1 = 1 = f (0 + 0)D g(0 + 0) ne postoji i lim h(x) = 1F Zadatak IT.

f (x) = x. g (x) = sin x ω (δ ) = δ i ω (δ ) = 2F Zadatak IV. „—d— v—%i z →z0 lim f (z ) = A. n+1 1 [x] [x] ) [x] r—stu—D od—kleD n— osnovu gde je [x] ™eo deo re—lnog ˜roj— x @vF strF PWAF QFSF yso˜ine limes—F ƒ—d— emo dok—z—ti nek— svojstv— gr—niqne vredE nosti vez—n— z— —lge˜—rske oper—™ije i rel—™iju poretk— u RF yn— v—%e i z— leve i desne limeseD —li emo ihD r—di jednost—vnostiD formulis—ti s—mo z— limeseF Teorema IH. … €rimeru S n— strF PP smo definis—li ˜roj e k—o f ωf (δ1 + δ2 ) ≤ ωf (δ1 ) + ωf (δ2 ). g B . hok—z—tiX @—A wodul neprekidnosti je neop—d—ju— neneg—tivn— funk™ij—D definE is—n— z— δ > 0F @˜A (∀ε > 0)(∃δ < 0)(∀z . xek— je z t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CD f. i g : R → R. z →z0 lim (f · g )(z ) = A · B z →z0 lim A f (z ) = . z ∈ X ) |z −z | < δ ⇒ |f (z )−f (z )| < ω (0+0)+εF @vA eko je X interv—l u RD ond— je Zadatak 2 f g 1 2 1 2 1 2 f QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ VI @gA f je r—vnomerno neprekidn— —ko i s—mo —ko je ω (0 + 0) = 0F Primer IU.IU. hok—z—ti d— su moduli neprekidnosti funk™ij— f : R → R. z →z0 lim g (z ) = B iD —ko je B = 0 i g(z) = 0 n— Z D z →z0 lim (f + g )(z ) = A + B. = k=0 n 1 k! 1 k! 1 k! k −1 1− j =0 k −1 j n j n+1 j n+1 ≤ k=0 n+1 1− j =0 k −1 ≤ k=0 1− „ime je dok—z—no d— je funk™ij— f (x) = (1 + veme IQ sledi d— je e = lim x→+∞ = 1+ j =0 n+1 1 . g : Z → C i 0 1+ 1 [x] . ‚—zvij—¨em po ˜inomnoj formuli i uprox—v—¨em ˜inomnih koefi™ijen—t— k—o u @IRA n— strF PP do˜ij—mo 1+ 1 n n n e := sup 1+ 1 n n n∈N .

g : Z → R dve funk™ije t—kve d— je f ≤ g i „—d— je A ≤ BF RF (Teorema o tri limesa) xek— su f. z →z0 lim g (z ) = B. b]D i nek— je ϕ : [a. z →z0 lim g (z ) = B.VP hok—z je —n—log—n dok—zu „eoreme I @ili sledi iz ¨e im—jui u vidu „eoE remu WAF ƒlede— teorem— opisuje oso˜ine limes— vez—ne z— rel—™iju poretk— u RF Teorema II. g : Z → R dve funk™ije t—kve d— je f < g i 0 0 z →z0 lim f (z ) = A. lim f (x) = A. β ] homeomorfiz—mF „—d— je lim f (x) = lim f ◦ ϕ(t)F −1 0 x→x0 t→ϕ−1 (x0 ) C − ε < g (z ) < C + ε. z →z0 lim g (z ) = B „—d— je A ≤ BF QF xek— su f. lim h(z ) = C = lim g (z ). xek— je z t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CF IF xek— su f. g : Z → R dve funk™ije t—kve d— je 0 PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i i A < BF „—d— postoji okolin— U t—qke z t—kv— d— je f (z) < g(z) z— sve z ∈ U ∩ Z \ { z }F PF xek— su f. b] → [α. B+A B−A B−A +A= =B− = B − ε < g (z ) 2 2 2 z ∈ U ∩ Z \ {z0 } f g h ε > 0 δ > 0 0 < |z − z0 | < δ z— sv—ko F „ime je dok—z—no IF x—k— su D i k—o u RF i F „—d— postoji v—%i C − ε < h(z ) < C + ε. . h : Z → R tri funk™ije t—kve d— je h ≤ f ≤ g i „—d— je lim = C F „vre¨— PF i QF slede iz IF yst—je d— dok—%emo IF i RF xek— je ε = F €o defini™iji limes—D postoji okolin— U t—qke z t—kv— d— je |f (z) − A| < ε i |g(z) − B| < ε z— sv—ko z ∈ U ∩ Z \ {z }F „—d— je z →z0 z →z0 z →z0 B −A 2 0 0 z →z0 z →z0 lim f (z ) = A. fijek™ij— f : X → Y n—ziv— se homeomorfizmom —ko su f i f : Y → X neprekidn— preslik—v—¨—F Lema IR. xek— funk™ij— f : (a. b) → C im— gr—niqnu vrednost u t—qki x ∈ [a. f (z ) < ε + A = t—kvo d— —ko je €oxto je h ≤ f ≤ g od—tle sledi C − ε < f (z) < C + εD xto dok—zuje RF ƒ—d— emo dok—z—ti „eoremu o smeni promen©ive u limesuF pormulis—E emo je prvo u jednost—vnijem o˜likuD u vemi IRD — z—tim u potpunom o˜liku u „eoremi IPF Definicija II. g.

f ◦ ϕ(x) = 1 + x→+∞ sz „eoreme o smeni promen©ive u limesu i €rimer— IU sledi lim g ◦ ϕ(x) = eD od—kle sledi @PIAF 1 [x] + 1 [ x] < 1+ 1 x x < 1+ 1 [x] [x]+1 = g ◦ ϕ(x). @IWA sz neprekidnosti i ˜ijektivnosti funk™ije ϕ sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i 0 < |t − t | ⇒ 0 < |ϕ(t) − ϕ(t )| < δ . x→0 x 0 ≤ x ≤ lim sin x − sin a . (Teorema o smeni promenljive u limesu) xek— su f : Y → C i ϕ : X → Y funk™ije definis—ne n— skupovim— X. @PHA sz @IWA i @PHA sledi |t − t | < δ ⇒ |f ◦ ϕ(t) − y | < εF Teorema IP. sspit—ti neprekidnost funk™ije f (x) = sin x |x| .xek— je ϕ (x ) = t D lim f (x) = y i ε > 0F „—d— postoji δ > 0 z— koje v—%i 0 < |x − x | < δ ⇒ |f (x) − y | < ε. hok—%imo d— je lim 1+ 1 x x = e. @PIA yzn—qimo s— ϕ(x) = [x] funk™iju ™eo deoD uvedenu n— strF PWF sz nejedn—kosti [x] ≤ x < [x] + 1 sledi x→+∞ IW. x→a x−a lim Zadatak PH. hok—%imo d— je −1 0 0 x→x0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 z →z0 0 0 0 0 0 z →z0 ζ → ζ0 QF q‚exsxe †‚ihxyƒ„ VQ … vemi IV n— strF ST smo dok—z—li d— z— v—%i sin x ≤ x ≤ tg xD od—kle sledi cos x ≤ ≤ 1F x— osnovu „eoreme o tri limes— od—tle sledi → 1 k—d x → 0 + 0F ƒmenom t = −x i primenom „eoreme o smeni promenE ©ive do˜ij—mo lim = lim = lim = 1F Zadatak IW. szr—qun—ti sin x x sin x x π 2 x→0−0 sin x x t→0+0 sin(−t) −t t→0+0 sin t t sin x = 1. x=0 x=0 u nuliF Primer 1. Y ⊂ C i z t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Y i ζ t—qk— n—gomil—v—¨— skup— X F €retpost—vimo d— postoji lim f (z)F eko z— sv—ku otvorenu okolinu V t—qke z postoji otvoren— okolin— U t—qke ζ t—kv— d— je ϕ(U \ {ζ }) ⊂ V \ {z }D ond— funk™ij— f ◦ ϕ im— limes u t—qki ζ i v—%i lim f (z) = lim f ◦ ϕ(ζ )F hok—z je u suxtini isti k—o dok—z veme IRF Primer IV. x→+∞ lim f ◦ ϕ(x) = .

ƒmenom t = x iz @PIA do˜ij—mo d— je lim (1 + x) Primer PQ. f g k—d z → z ⇔ f g ∧ g f k—d z → z . hok—%imo d— je …vedimo smenu ex − 1 = 1. szr—qun—ti lim Primer PS. xek— je λ ∈ RF sz €rimer— IW i neprekidnosti funk™ije sledi d— je lim (1 + ) = e F ƒmenom t = xλ do˜ij—mo x→∞ 1 xλ x λ t→∞ PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i λ t t lim 1+ = eλ . x→0 x (1 + x)p − 1 = t p ln(1 + x) = ln(1 + t) F „—d— je sz €rimer— PQ sledi d— o˜— koliqnik— n— desnoj str—ni te%e k— 1 k—d x → 0 @tjF t → 0AF QFTF esimptotske rel—™ijeF xek— je z ∈ CF x— kl—si funk™ij— f. PP.VR Primer y → yλ PH. hok—%imo d— je …vedimo smenu lim p 1 = 1. ln(1 + t) ax −1 x→0 x F D p— je (1 + x)p − 1 = p. ƒmenom t = −x u @PIA i primenom €rimer— PH do˜ij—mo x→−∞ lim 1+ 1 x x = e. x→0 x lim … posled¨em kor—ku smo koristili neprekidnost log—ritm— i ln e = 1F Primer PR. …mesto f pixemo i f = O(g)F 0 0 0 0 0 0 (1 + x) − 1 t ln(1 + x) =p· · . x ln(1 + t) x . x→0 x D tjF lim F „—d— je 1 t n— osnovu €rimer— PQF Zadatak PI. Primer PI. g : Z → C definis—nih n— nekom skupu Z ⊂ C kome je z t—qk— n—gomil—v—¨— uvodimo sledee rel—™ijeF QFTFIF ƒl—˜e —simptotske rel—™ijeF f g k—d z → z ⇔ (∃M > 0)(∃δ > 0) 0 < |z − z | < δ ⇒ |f (z )| < M |g (z )|. x→0 x t = ex − 1 x = ln(1 + t) ex − 1 t = lim = lim lim t → 0 x→ 0 x ln(1 + t) t→0 lim 1 ln(1 + x) = lim ln(1 + x) x = 1. hok—%imo d— je Primer −1 x→0 1/x =e F sz €rimer— PP sledi d— je x→0 ln(1 + x) = 1.

1] → [0. xek— je f (x) = |x + 3|e F €r—v— y = −x − 3 je kos— —simptot— funk™ije f u −∞D pr—v— y = x + 2 je ¨en— kos— —simptot— u +∞D — pr—v— x = 0 je vertik—ln— —simptot—F Zadatak PP. 1] t—kvih d— je f =f nepre˜rojivF h— li je nepre˜rojiv podskup ovog skup— koji se s—stoji od neprekidnih ˜ijek™ij— s— istim svojstvomc @PA x—i t—qke i vrste prekid— funk™ije −1 RF †e%˜e 1 x hok—z—ti d— je f ˜ijek™ij— i n—i ekspli™it—n izr—z z— inverznu funk™iju f F @QA hok—z—ti d— je funk™ij— −1 f : R → R. +∞)F f : [1/2. x→+∞ @IA hok—z—ti d— je skup svih ˜ijek™ij— f : [0. f (x) = x + [x]. Primer PT. M > 0 m < < M u nekoj okolini t—qke z D QF f = o(g) k—d z → z ozn—q—v— d— je lim = 0D RF f ∼ g k—d z → z ozn—q—v— d— je lim = 1F ƒim˜ole o i O n—ziv—mo LandauovimQ simbolimaF QFUF esimptote funk™ijeF €r—v— y = ax + bD a. +∞) → R. f (x) = [x] + (x − [x])[x] .QFTFPF t—ke —simptotske rel—™ijeF f g k—d z → z ⇔ (∀ε > 0)(∃δ > 0) 0 < |z − z | < δ ⇒ |f (z )| < ε|g (z )|. Qv—nd—u @Edmund LandauD IVUU{IWQVAD nem—qki m—tem—tiq—r neprekidn—F hok—z—ti d— f strogo r—ste n— [1. …mesto f g pixemo i f = o(g)F eko je g = 0 u okolini t—qke z D ond— IF f = O(g) k—d z → z ozn—q—v— d— je z— neko M > 0 < M u nekoj okolini t—qke z D PF f g k—d z → z ozn—q—v— d— je z— neke m. f ∼ g k—d z → z ⇔ f − g g k—d z → z . x b = lim (f (x) − ax). x—i —simptote funk™ije f (x) = cos F x→b+0 x→b−0 1 −x a = lim x→+∞ f (x) . b ∈ RD a = 0 n—ziv— se kosom —simptotom funk™ije f u +∞ —ko je f (x) = ax + b + o(x) k—d x → +∞F … tom sluq—ju je 0 0 0 0 0 0 |f (z )| |g (z )| 0 0 |f (z )| |g (z )| 0 |f (z )| 0 0 z →z0 |g (z )| |f (z )| z →z |g (z )| 0 RF †ifi VS +∞ €r—v— y = bD b ∈ R n—ziv— se horizont—lnom —simptotom funk™ije f u —ko je f (x) = b + o(1) k—d x → +∞F ƒliqno se definixe i kos— i horizont—ln— —simptot— u −∞F €r—v— x = b se n—ziv— vertik—lnom —simptotom funk™ije f —ko je lim |f (x)| = +∞ ili lim |f (x)| = +∞.

x2 − 4 x + 4 @IIA xek— je lim = α. . x = −5 x = −5 @—A x—i LF @˜A x—i δ > 0 t—ko d— v—%i + L = lim f (x). x≤0 x < 0. n—i x→2 lim f (x) = 1. ax2 − 2x. @WA xek— je 1/(1−x) 1/(1−x) x→1+0 x→1−0 x→−∞ lim 2x = 0. PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i f (x) = [x] sin (πx) neprekidn— i n—™rt—ti ¨en gr—fikF @SA xek— je x2 +6x+5 i f (x) = √ x+5 2. . @VA hok—z—tiD koristei form—lne defini™ije gr—niqnih vrednosti @n— ε − δ jezikuAD d— je lim e =0 i lim e = +∞. 05 n—i δ > 0 t—ko d— v—%i 2 −1 |x + 5| < δ ⇒ |f (x) − L| < ε pormulis—ti i rexiti —n—log—n z—d—t—k z— levi limes L F @UA hok—z—tiD koristei form—lnu defini™iju gr—niqne vrednosti @n— ε − δ jezikuA u −∞D d— je − 2 < x < x + δ ⇒ |f (x) − L+ | < ε. hok—z—ti d— postoji interv—l I = (a − ε. 03 i L n—eno u @—AF @TA szr—qun—ti desni limes L funk™ije f (x) = x (x−2)|x−2| u t—qki x = 2D — z—timD z— ε = 0.VT @RA hok—z—ti d— je funk™ij— f : R → R. a + ε) t—k—v d— z— x ∈ I \ {a} v—%i sgnf (x) = sgnαF @IPA szr—qun—ti x→ 2 x→ 2 x→a x→+∞ lim f (x) i lim f ( x) . f (x) = x—i sve a ∈ R z— koje f im— neprekidnu inverznu funk™iju f i z— te vrednosti a n—i f F @IHA eko je −1 −1 x2 − 2x. x−2 lim x( x2 + 2x − 2 x2 + x + x). x→−5 z— ε = 0.

. lim √ x→−∞ 3 x + 5 x VU @IRA szr—qun—ti levi i desni limes funk™ije (1 + e @ISA szr—qun—ti z— D @ITA hok—z—ti d— je @IUA szr—qun—ti @IVA xek— su (1 + αx)p (1 + βx)q − 1 . a + ε] → (0. k=1 n hok—z—ti d— je @IWA szr—qun—ti lim 1 ak bn ≤ 1. k=1 @PHA xek— su a. q ∈ R α. . a1 . bn lim D re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je . . β ∈ R \ {0} lim 1/x −1 ) u nuliF F lim(1 + x2 )cot x = e. . +∞) v—%i dok—z—ti d— je x→a t→0 lim t t at 1 + a2 + · · · + an n 1/t = √ n a1 a2 · · · an . b2 . @PQA xek— z— funk™iju f : [a − ε. n (∀x ∈ (−1. 1)) ak sin (bk x) ≤ sin x. sin x 1 + tan x x→0 1 + sin x a1 . x→+∞ log (x10 + x5 + 1) lim 1 x ax+1 + bx+1 + cx+1 a+b+c = (aa bb cc ) a+b+c . . c pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— je @PIA xek— su a . an b1 . x→a lim f (x) . 1 @PPA eko z— funk™iju f : [a − ε. a pozitivni ˜rojeviF hok—z—ti d— je 2 n x→ 0 log (x2 − x + 1) . . . . x→ 0 x p. . lim f (x) + 1 f (x) = 2. . b. a + ε] → R \ {0} v—%i x→a lim f (x) = 1. .@IQA szr—qun—ti RF †ifi √ √ 3 x− 5x √ . . hok—z—ti d— postoji i izr—qun—ti g—F x→ a lim f (x) + 1 |f (x)| = 1. a .

a .VV b i lim x gde su a i b pozitivni re—lni ˜rojeviF @PSA hok—z—ti d— je x b x→0 a x lim x→0 @PRA szr—qun—ti PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i x . @QQA xek— je f : [0. a @PTA xek— je P (x) = x 3 + x 1 x→+∞ lim xk 1 + x + x2 + · · · + xk 7 1+2x = +x+1 x→+∞ F szr—qun—ti 1 e2 lim @PUA ydrediti t—qke i vrste prekid— funk™ije f (x) = sgn(sin x). @QHA xek— je f : [a. P ([x]) lim f (x) = α ∈ R. · · · . b ∈ [−1. 1]D t—kvo d— je @QRA xek— je f : [−1. a re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— postoji c ∈ RD t—kvo d— je 3 1 2 n (∃c ∈ R) |P (c)| = ec . @QUA xek— je f : R → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (f (7)) = 7F hok—z—ti d— je f (c) = c z— neko c ∈ RF f (c) = n f (a1 )f (a2 ) · · · f (an ). +∞) neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je lim f (x) = 0 i lim f (x) = 0. hok—z—ti d— x→+∞ x→−∞ x→+∞ [P (x)] . +∞) neprekidn— funk™ij— i a . 1] → R neprekidn— funk™ij— i f (−1) = f (1)F hok—z—ti d— postoje a. 1] → R neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— postoji c ∈ [0. +∞) → R neprekidn— funk™ij— z— koju postoji hok—z—ti d— je f ogr—niqen—F @PWA xek— je f : R → (0. @PVA xek— je f : [0. 1] z— koje je |b − a| = 1 i f (a) = f (b)F @QSA xek— je f : R → R ogr—niqen— neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— postoji c ∈ R z— koje je f (c) = c F @QTA xek— je f : R → (0. b] → R neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— su funk™ije M (x) = max f (t) i m(x) = min f (t) neprekidneF @QIA xek— je P polinomF hok—z—ti d— funk™ij— |P (x)| dosti%e minimum u nekoj t—qki c ∈ RF @QPA xek— je P polinom koji nije identiqki jedn—k nuliF hok—z—ti d— a≤t≤x a≤t≤x (∃c ∈ R) (∀x ∈ R) f (x) ≤ f (c). (1 − c)f (c)2 = c. .

+∞) → x→1−0 lim f (x). +∞) → R neprekidn— funk™ij— i nek— postoji k=0 1 n hok—z—ti d— je f r—vnomerno neprekidn—F @RQA sspit—ti ogr—niqenost i r—vnomernu neprekidnost funk™ij—X @—A f : [0. b]F „—d— postoji M = max f D p— je skup f (y) pr—z—n z— y > M D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je ov—j skup uvek dvoql—nF @RIA xek— je f : [0. 1]F eko je f (0) = 0 i f (1) = 1D dok—z—ti d— je f (x) = x z— sve x ∈ [0. 1]F …putstvoX dok—z—ti prvo d— je f I{IF yd—tle sledi d— f strogo r—steD jer k—d ˜i z— neko 0 < a < b < 1 ˜ilo f (b) < f (a) iz neprekidnosti i f (0) = 0 sledilo ˜i d— z— neko c ∈ (0. . b}D a < bF eko je f neprekidn—D ond— je f st—lnog zn—k— n— interv—lu (a. b) i dok—z—ti d— je ond— f neg—tivn— n— R \ [a. hok—z—ti d— jed—n smer ove ekviv—len™ije ne v—%i z— ˜eskon—qne inE terv—le { d—ti primer r—vnomerno neprekidne funk™ije g : [0. p— ne mogu svi s—˜ir™i d— ˜udu istog zn—k—F €rimeniti teoremu o meuvrednosti n— funk™iju x → f (x) − f (x + )F @RPA xek— je f : [a. 1) → RD g(x) = Y @vA h : (0. b) @in—qe f (0) ne ˜i ˜io dvoql—nAF €retpost—viti d— je f pozitivn— n— (a. 1] → [0. g : [0. . 1] neprekidn— preslik—v—¨—D t—kv— d— je f ◦ g = g ◦ f F hok—z—ti d— je z— neko c ∈ [0. 1] neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je z— neko n∈N f ◦ f ◦ . 1] → [0. ◦ f (x) = x RF †ifi VW z— sve x ∈ [0.@QVA xek— su f. . 1] → RD h(x) = sin F @RRA xek— je f : [0. 1] f (c) = g (c)F …putstvoX eko pretpost—vimo suprotnoD ond— jeD z˜og neprekidnosti g(x) − f (x) istog zn—k— z— sve xF €retpost—vimo d— je g(x) − f (x) > 0F ƒkup F = {x | f (x) = x} je nepr—z—n @videti €rimer IH n— strF UPAF xek— je c = sup F F sz neprekidnosti sledi d— je c ∈ F F weutimD t—d— je i g (c) ∈ F D xto je u suprotnosti s— g (c) − f (c) > 0F @QWA xek— je f : [0. 1] z— koje je f (x) = f (x + )F …putstvoX n n −1 −1 −1 −1 1 n n−1 (f (k/n) − f ((k + 1)/n)) = f (0) − f (1) = 0. 1] → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (0) = f (1)F hok—z—ti d— z— sv—ko n ∈ N postoji x ∈ [0. +∞) → RD f (x) = √1 + xY @˜A g : (0. 1) → R neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— je f r—vnoE merno neprekidn— —ko i s—mo —ko postoji x→+∞ 1 x π x lim = α ∈ R. a) v—%i f (c) = f (b)D xto je u suprotnosti s— dok—z—nim svojstvom inE jektivnosti funk™ije f F sz qi¨eni™e d— f strogo r—ste i f (x) = x dok—z—ti d— sv—k— od pretpost—vki ξ < f (ξ) i f (ξ) < ξ dovodi do kontr—dik™ijeF @RHA xek— je f : R → R funk™ij— s— oso˜inom d— je z— sve y ∈ R skup f (y ) dvoql—nF hok—z—ti d— f nije neprekidn—F …putstvoX nek— je f = {a.

1) u de™im—lnom z—pisu @pri qemu se ne uzim— ˜eskon—qno mnogo ™if—r— W n— kr—juD ve ˜eskon—qno mnogo nul—Y nprF uzim— se x = 0. . g. 158) = 0. 5AF @˜A g(x) je ˜roj koji se do˜ije k—d se u de™im—lnom z—pisu ˜roj— x n— sv—kom mestu umesto H n—pixe ID umesto I n—pixe P itdD umesto V se n—pixe WD — umesto W se n—pixe HF @vA h(x) je ˜roj koji se do˜ije k—d se u de™im—lnom z—pisu ˜roj— x n— sv—kom mestu umesto H n—pixe WD umesto I n—pixe V itdD umesto R se n—pixe S i o˜rnuto { umesto S se n—pixe RD umesto T se n—pixe Q itdD umesto W se n—pixe HF …putstvoX punk™ije f i g su prekidne @u sv—koj okolini t—qke x = 0. 49Y 0. < a < b .. . . 1) → R definis—nih n— sledei n—qinF xek— je d—t ˜roj x ∈ (0. 4999. . 234698) = 0. . 368D f (0. 1 umesto x = 0. b re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je a < b < a < b < . .. 499Y 0. . .WH koj— nem— limes u +∞F h— li v—%i drugi smer z— ˜eskon—qne inE terv—lec @RSA xek— je f : R → R r—vnomerno neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— postoje pozitivne konst—nte A i BD t—kve d— je |f (x)| ≤ A|x| + BF @RTA punk™iju f : Q → R. a . . . 0999 . { posm—tr—ti ¨ihove vrednosti pri preslik—v—¨im— f i gAF punk™ij— h je neprekidn— @dok—z—ti d— je h(x) + x = 1AF k=1 k=1 (x + ak ) + 2 ( x + bk ) . f (q ) = q produ%iti n— R t—ko d— on— @—A im— limes u nuliY @˜A im— s—mo desni limes u nuliF @RUA xek— je f neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (R) ⊂ QF hok—z—ti d— je f konst—ntn— funk™ij—F @RVA xek— su a . .AF @—A f (x) je ˜roj koji se do˜ij— k—d se u de™im—lnom z—pisu ˜roj— x o˜rixu ™ifre n— nep—rnom mestu iz— de™im—lne z—pete @nprF f (0. a D b . b . hok—z—ti d— su sve nule polinom— R 0 1 n 0 0 1 n 0 1 1 n n n n PF p…xugsti ‚ievxi s uyw€viuƒxi €‚ywix¡s†i P (x) = re—lneF @RWA xek— je P polinom stepen— nF hok—z—ti d— funk™ij— x → sgn P (x) im— n—jvixe n t—q—k— prekid—F @SHA sspit—ti neprekidnost funk™ij— f. . h : (0. . 5 se n—l—zi neki od ˜rojev— 0.

qve†e Q szvod funk™ije re—lne promen©ive xek— je f : (a. b) → C diferen™ij—˜iln— —ko i s—mo —ko su diferen™ij—˜ilne re—lne funk™ije Re f i Im f i d— v—%i f (x ) = (Re f ) (x ) + i(Im f ) (x ). h→0 h lim 0 0 df dx 0 0 @IA on se n—ziv— izvodom funkcije f u t—qki x i ozn—q—v— s— f (x ) ili (x )F „—d— k—%emo d— je funk™ij— f diferencijabilna u taqki x F punk™iju zovemo diferencijabilnom —ko je on— diferen™ij—˜iln— u sv—koj t—qki domen—F ul—s— diferen™ij—lnih funk™ij— je u%— od kl—se neprekidnih funk™ij—D tjF v—%i slede— lem—F Lema I. @PA p— je dovo©no d— se u izuq—v—¨u diferen™ij—˜ilnosti ogr—niqimo n— re—lne funk™ijeF h→0 h→0 0 0 x→x0 0 0 0 lim (f (x0 + h) − f (x0 )) = lim h · f (x0 + h) − f (x0 ) = 0 · f (x0 ) = 0. h→0 h lim f (x) = f (x0 ) WI . f (x + h)) je 0 0 0 0 — ¨en koefi™ijent pr—v™—D tjF t—ngens ugl— izmeu ¨e i pozitivnog del— x{ose F uoefi™ijent pr—v™— t—ngente n— gr—fik u t—qki (x . b) → R neprekidn— funk™ij—F tedn—qin— tetive ¨enog gr—fik— koj— sp—j— t—qke (x . f (x )) i (x + h. h ukoliko ov—j limes postojiF 0 h→0 lim 0 0 h IF hiferen™ij—˜ilnost IFIF hefini™ij— izvod—F xek— je d—t— funk™ij— f : (a. b) → C diferen™ij—˜iln— u t—qki x D ond— je on— u toj t—qki i neprekidn—F €oxto postoji limes @IAD v—%i 0 p— je lim f (x + h) = f (x )D tjF F sz defini™ije izvod— i veme IH n— strF UV sledi d— je kompleksn— funk™ij— f : (a. b) → C i t—qk— x ∈ (a. f (x )) je ˜ie f (x + h) − f (x ) f (x0 +h)−f (x0 ) h 0 0 y = f (x0 ) + f (x0 + h) − f (x0 ) (x − x0 ). eko je funk™ij— f : (a. b)F eko postoji limes f (x0 + h) − f (x0 ) .

h→0 h→0 h h Zadatak . z— x > 0 f (x) = e . P xek— je f (x) = x D z— neko n ∈ NF „—d— je (x + h)n − xn 1 = lim h→0 h→0 h h n k=1 f (x) = lim n k −1 n−k h x = nxn−1 k Primer Q. z— x < 0. x −x Primer . xek— je f (x) = |x|F sz defini™ije —psolutne vrednosti i €rimer— P z— n = 1 sledi d— je 1. S xek— je a > 0D a = 1 i f (x) = log xD z— x > 0F „—d— je a f ( x) = = )−loga x lim loga (x+h h h→0 1/h lim loga 1 + h x h→0 = lim 1 h→0 h loga x+h x 1 x = = loga e1/x = loga e. €oxto |0 + h| − |0| ne postojiD sledi d— funk™ij— nije diferen™ij—˜iln— u nuli @xto je i u skl—du s— n—xom intuitivnom predst—vom o tome k—ko izgled— gr—fik funk™ije koj— u d—toj t—qki im— t—ngentuAF yd—vde vidimo i d— tvre¨e o˜rE nuto vemi I ne v—%iF Primer R. T xek— je f (x) = sin xF „—d— je 2x+h 2 sin h sin(x + h) − sin x 2 cos 2 = lim = cos x. z— x ≤ 0. z— x > 0 f ( x) = −1. xek— je a > 0 i f (x) = a F „—d— je h→0 lim h f (x) = |x| = lim sgn h h→0 x f (x) = lim ax+h − ax ah − 1 = lim ax · = ax log a. h→0 h→0 h h f (x) = lim Zadatak . Primer . h n Primer . P xek— je f (x) = cos xF hok—z—ti d— je f (x) = − sin xF . I sspit—ti diferen™ij—˜ilnost funk™ije e .WP IFPF €rimeriF szr—qun—jmo izvode nekih funk™ij—F Primer . f (x) = lim h→0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i I xek— je f (x) ≡ c konst—ntn— funk™ij—F „—d— je c−c = 0.

β ) diferen™ij—˜iln— u t—qki x ∈ (a. z— x ∈ Q f (x) = x χ (x) = 0. 2 2 Q IF hspi‚ixgstefsvxyƒ„ WQ IFQF €r—vil— diferen™ir—¨—F Lema (a. (Izvod algebarskih kombinacija) xek— su funk™ije f. µ ∈ CF „—d— je (λf + µg ) (x0 ) = lim = λf (x0 +h)+µg (x0 +h)−λf (x0 )−µg (x0 ) h f (x0 +h)−f (x0 ) )−g (x0 ) λ lim + µ lim g(x0 +hh h h→0 h→0 h→0 @˜A sledi iz (f · g ) (x0 ) = lim = lim h→0 h→0 = λf (x0 ) + µg (x0 ). U xek— je f (x) = tg xF „—d— je sin x cos x = (sin x) cos x − (cos x) sin x 1 = .Zadatak . b) → C diferen™ij—˜iln— u t—qki x i v—%i 0 0 0 0 €o defini™iji izvod— je (g ◦ f ) (x0 ) = g (f (x0 )) · f (x0 ). (g ◦ f ) (x0 ) = lim g (f (x0 + h)) − g (f (x0 )) . g : diferen™ij—˜ilne u t—qki x ∈ (a. (g (x0 ))2 · g (x0 ) − f (x0 ) · g (x0 +h)−g (x0 ) h Primer . b)D — funk™ij— g : (α. (Izvod slo ene funkcije) xek— je funk™ij— f : (a. b) i λ. f (x0 +h)·g (x0 +h)−f (x0 )·g (x0 ) h f (x0 +h)−f (x0 ) · g (x0 + h) h + f ( x0 ) · g (x0 +h)−g (x0 ) h @vA sledi iz f g = f (x0 ) · g (x0 ) + f (x0 ) · g (x0 ). b) → C 0 0 0 f g 0 @—A (λf + µg) (x ) = λf (x ) + µg (x ) @˜A (f · g) (x ) = f (x ) · g(x ) + f (x ) · g (x ) @vA (x ) = @—ko je g(x ) = 0)F @—A sledi iz 0 0 0 0 0 f (x0 )·g (x0 )−f (x0 )·g (x0 ) 2 (g (x0 )) 0 0 P. (x0 ) = lim = lim = f (x0 +h) f (x ) − g (x 0 ) g (x0 +h) 0 h→0 h f (x0 +h)−f (x0 ) 1 h h→0 g (x0 )g (x0 +h) f (x0 )·g (x0 )−f (x0 )·g (x0 ) . cos2 x cos2 x 1 sin2 x f (x) = ƒliqno se dok—zuje d— je (cotg x) = − F Lema Q. z— x ∈ / Q. h→0 h @QA . b) → (α. β) → C diferen™ij—E ˜iln— u t—qki y = f (x )F „—d— je funk™ij— g ◦ f : (a. Q sspit—ti diferen™ij—˜ilnost funk™ije x .

WR xek— je t = f (x + h) − f (x ) = f (x + h) − y F €oxto je funk™ij— f diferenE ™ij—˜iln— u x D on— je u toj t—qki i neprekidn— @vem— IAD p— t → 0 k—d h → 0F yd—tle i iz @QA sledi 0 0 0 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i (g ◦ f ) (x0 ) = lim = hok—z veme sledi iz → g (y ) i = → f (x )F Zadatak R. lim t t→0 h→0 tjF α α−1 f (x) · f (x) = α · x . Primer V. 3 f (x) 1 1 1 = ( − ). x x x+1 x −1 hiferen™ir—¨em do˜ij—mo od—kle sledi Zadatak . log f (x) = 1 (log (x + 1) − log (x − 1)). xek— je f (x) = F „—d— je 3 f (x) = α α f (x) = xα . xek— je f (x) = x z— neko α ∈ RF „—d— je log f (x) = α · log xF yd—tleD diferen™ir—¨em i primenom pr—vil— z— izvod slo%ene funk™ijeD do˜ij—mo 1 1 g (y0 +t)−g (y0 ) t 0 t h f (x0 +h)−f (x0 ) h 0 α g (f (x0 +h))−g (f (x0 )) h g (y0 +t)−g (y0 ) t · h. yd—tle sledi (x ) = αx D xto je uopxte¨e €rimer— PF Primer W. f (x) 3 x+1 x−1 2 x −1 f (x) = − 2 . punk™ij— x sin z— x = 0 f (x) = 0 z— x = 0 je diferen™ij—˜iln— u sv—koj t—qkiF —ist—D z— x = 0 ¨en izvod n—l—zimo koristei pr—vil— z— r—qun—¨e izvod—D dok z— x = 0 izvod mo%emo d— izr—quE n—mo po defini™iji @IAF „—ko do˜ij—mo z— x = 0 2x sin − cos f (x) = 0 z— x = 0 €rimetimo d— funk™ij— x → f (x) im— prekid u nuliD jer z— sv—ko δ > 0 postoji n ∈ N t—kvo d— je < δF €oxto je f ( ) = ±1D sledi d— f nem— limes u nuliF x 2 1 x 1 x 1 x 1 nπ 1 nπ . 3x −1 3 x+1 S ydrediti domen i izr—qun—ti izvod funk™ije f (x) = x F Primer IH. x—i i ispr—viti nedost—t—k u prethodnom dok—zuD prepiE sujui g— n— jeziku v—nd—uovih sim˜ol—D n— kome defini™ij— izvod— gl—si f (x + h) = f (x) + f (x)h + o(h) k—d h → 0.

@SA €oxto je f (y ) = x D iz @SA do˜ij—mo h = f (x + t) − f (x )F sz @SA i neprekidnosti funk™ije f i y sledi d— t → 0 k—d h → 0 @ovde korisE timo neprekidnost f u t—qki y D k—o i qi¨eni™u d— je f ˜ijek™ij—D p— je f (y + h) = f (y ) s—mo z— h = 0AF yd—tle i iz @RA do˜ij—mo (f −1 ) (y0 ) = lim −1 €o defini™iji izvod— je −1 1 . h→0 h −1 0 0 0 0 0 0 −1 0 −1 0 −1 −1 0 −1 0 (f −1 ) (y0 ) = lim t→0 t 1 = . f (x0 + t) − f (x0 ) f (x0 ) sz prethodne teoreme i €osledi™e U n— strF UT sledi Posledica I. b) ¨en— inverzn— funk™ij—F eko je funk™ij— f diferenE ™ij—˜iln— u t—qki x i f (x ) = 0D t—d— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki y = f (x ) i v—%i −1 0 0 −1 0 0 (f −1 ) (y0 ) = Zadatak U. T xek— je IF hspi‚ixgstefsvxyƒ„ WS @RA xek— je f (y + h) − f (y ) = t. b) → (α. f (x0 ) . xek— je f (x) = arcsin xF „—d— je 1 1 f ( x) = = . (Izvod inverzne funkcije) xek— je f : X → Y ˜ijek™ij— i f : Y → X ¨en— inverzn— funk™ij—F eko je @IA funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki x D @PA f (x ) = 0D @QA f neprekidn— u t—qki y = f (x ) t—d— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki y i v—%i f (x) = 1 |x|p sin x 0 −1 0 0 −1 0 0 −1 0 Zadatak . β) → (a. β ) neprekidn— monoton— funk™ij— i f : (α. (f −1 ) (y0 ) = f (x0 ) f −1 (y0 + h) − f −1 (y0 ) . (sin y ) cos y yd—tle i iz cos y = 1 − sin y = √1 − x sledi (arcsin x) = F 0 0 0 −1 −1 0 1 f (x0 ) 0 3 0 2 2 √ 1 1−x2 1 . — koje p je ov— funk™ij— neprekidn—c — koje p je on— diferen™ij—˜iln—c — koje p je ¨en izvod neprekid—nc Lema R. xek— je f : X → Y diferen™ij—˜iln— u x i f : Y → X diferen™ij—˜iln— u y = f (x )F hok—z—ti d— je t—d— (f ) (y ) = F €rimetimo d— od—tle sledi f (x ) = 0D xto je u vemi R potre˜no k—o pretE post—vk—F @…putstvoX primeniti vemu QA h— li vem— R mo%e d— se primeni n— funk™iju f (x) = x u t—qki x = 0 i z—xtoc Primer II.z— x = 0 z— x = 0. xek— je f : (a. gde je x = sin y.

punk™ij— y = f (x) z—d—t— je jedn—qinom √ y + 3x y + x + x + 1 = 0. hok—z—ti d— je @—A (arccos x) = − @˜A (arctg x) = @vA (arccotg x) = − F Zadatak W. 0)F √ 1 1−x2 1 1+x2 1 1+x2 3 4 π 4 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i IFRF hesni i levi izvodF …koliko postoje limesi oni se n—ziv—ju desnim i levim izvodim— funk™ije f u t—qki x F yqigledno je d— je funk™ij— diferen™ij—˜iln— u t—qki x —ko i s—mo —ko u toj t—qki im— levi izvod jedn—k desnom izvoduF Zadatak II. x) | x ≥ 0} ⊂ R × RF @—A x—i ug—o izmeu x{ose i t—ngente n— krivu C u t—qki s— x{koordiE n—tom F @˜A x—i t—qku n— krivoj C u kojoj t—ngent— seqe x{osu pod uglom F @vA x—i t—ngentu n— krivu C koj— prol—zi kroz t—qku (−1. b) neprekidn— u toj t—qkiF IFSF szvod impli™itno z—d—te funk™ijeF eko jedn—qin— F (x. xek— je P polinomF hok—z—ti d— je koefi™ijent uz x u poliE nomu P (x + a) jedn—k P (a)F √ Zadatak IH. a ≤ t ≤ b. @VA 2 sz @UA sledi d— je f (0) = −1D p— st—v©—jui x = 0D y = −1 u @VA do˜ij—mo f (0) = − F IFTF szvod p—r—met—rski z—d—te funk™ijeF xek— je funk™ij— y = f (x) z—d—t— p—r—met—rskiX 0 0 0 3 2 3 2 2 1 3 f+ (x0 ) = lim f (x0 + h) − f (x0 ) . y ) = 0 @TA im— jedinstveno rexe¨e po yD ¨om je z—d—t— funk™ij— y = f (x)F  en izvod mo%emo d— izr—qun—mo diferen™ir—¨em o˜e str—ne jedn—qine @TAD koristei pr—vilo z— izvod slo%ene funk™ijeF Primer IP.WT Zadatak V. @UA szr—qun—jmo f (0)F hiferen™ir—¨em jedn—qine @UA do˜ij—mo 3√ 3y y + 6xy + 3x y + x + 1 = 0. dy dt dy = · = dx dt dx dy dt dx dt . hok—z—ti d— je funk™ij— f : (a. y = y (t). xek— je C = {(x. h→0+0 h f− (x0 ) = lim f (x0 + h) − f (x0 ) h→0−0 h „—d— je y(t) = f (x(t))D p— je x = x(t). . b) → C koj— im— levi i desni izvod u t—qki x ∈ (a.

b) → C diferen™ij—˜iln— funk™ij—F sz defini™ije izvod— sledi d— v—%i f (x + h) = f (x) + f (x)h + o(h) k—d h → 0. h f (c + h) − f (c) ≤ 0. b) preslik—v—¨e h → f (x)h je line—rnoF yvo preslik—v—¨e ozn—q—v—mo s— df (x) i n—ziv—mo diferencijalom funkcije f u taqki xX df (x) : R → C. b] → R dosti%e svoj m—ksimum ili minimum u t—qki c ∈ (a. @IHA hrugi ql—n n— desnoj str—ni izr—z— @IHA n—ziv— se diferencijalom funkcije i ozn—q—v— s— df (x)hF €re™iznijeD diferen™ij—l funk™ije f je preslik—v—¨e df : (a. h Iperm— @Pierre FermatD ITHI{ITTSAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . b)F eko je funk™ij— f diferenE ™ij—˜iln— u t—qki cD ond— je f (c) = 0F €retpost—vimo d— f dosti%e u t—qki c minimumD tjF d— je f (c) ≤ f (x) z— sv—ko xF „—d— jeD z— h > 0 PF ysnovne teoreme diferen™ij—lnog r—qun— df (x) = d(Re f )(x) + id(Im f )(x). df (x. PFIF „eoreme o sred¨oj vrednostiF I — z— h < 0 f (c + h) − f (c) ≥ 0. b) × R → C. yqigledno je d— je diferen™ij—l line—r—n po drugoj promen©ivojY pre™iznijeD z— sv—ko fiksir—no x ∈ (a. @IPA df (x) = f (x)dx. h) = f (x)h. df (x)(h) = f (x)h. (Fermaova teorema) xek— funk™ij— f : [a. @IIA ƒpe™ij—lnoD diferen™ij—l funk™ije f (x) = x u sv—koj t—qki je preslik—v—¨e dx(h) = hF sm—jui to u viduD izr—z @IIA mo%emo d— n—pixemo k—o df (x)(h) = f (x)dx(h)F yv— jedn—kost v—%i z— sv—ko hD tjF funk™ije df (x) i f (x)dx su jedn—ke @k—o funk™ije po hAX df (x) .pri qemu prv— jedn—kost sledi iz pr—vil— z— izvod slo%eneD — drug— iz pr—vil— z— izvod inverzne funk™ijeF €rimetimo d— do˜ijen— jedn—kost dy @WA = dx im— o˜lik D de©e¨— ˜rojio™— i imenio™— s— dt4F s—ko n— prvi pogled izgled— d— t— interpret—™ij— nem— smisl—D jer smo izr—z uveli s—mo k—o ozn—ku z— y D videemo d— jedn—kost @WA mo%e upr—vo t—ko d— se interpretir—F h— ˜ismo to videliD potre˜—n n—m je poj—m diferen™ij—l— funk™ijeF IFUF hiferen™ij—l funk™ijeF xek— je f : (a. ili f (x) = dx sz jedn—kosti @PA sledi dy dt dx dt dy dx PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe WU … ovom p—r—gr—fu emo dok—z—ti neke teoreme koje n—m omogu—v—ju d— n— osnovu oso˜in— izvod— ispitujemo pon—x—¨e i svojstv— funk™ijeF Teorema I.

b)D iz perm—ove teoreme sledi d— je izvod funk™ije f u toj t—qki jedn—k nuliD qime je dok—z z—vrxenF eko se i m—ksimum i minumum dosti%u u ru˜nim t—qk—m— a i bD ond— iz uslov— f (a) = f (b) sledi d— je f konst—ntn—D p— je f ≡ 0 @€rimer IAF Zadatak IP. b] → R i g : neprekidne n— i diferen™ij—˜ilne n— (a.€rel—skom n— limes k—d h → 0D iz prve nejedn—kosti z—k©uqujemo d— je f (c) ≥ D — iz druge d— je f (c) ≤ 0D xto z—jedno d—je f (c) = 0F x—pomenimo d— je x ∈ X t—qk— lok—lnog minimum— funk™ije f : X → R —ko (∃δ > 0)(∀x ∈ X ∩ (x − δ. b] → R [a. b) a1 cos x + a2 cos 2x + · · · + an cos nx = 0 Q xek— su funk™ije f : [a. b) t—kv— d— je f (c) = 0F €oxto je funk™ij— f neprekidn—D iz †—jerxtr—sove teoreme @„eorem— Q n— strF UQA sledi d— on— n— segmentu [a. (Koxijeva teorema) [a. @IQA eko v—%i (∃δ > 0)(∀x ∈ X ∩ (x − δ. €osledi™— P d—je potre˜—n uslov postoj—¨— ekstremum— u unuE tr—x¨oj t—qkiF punk™ij— f : [0. π)F …putstvoX primeniti ‚olovu teoE remu n— funk™iju f (x) = a1 sin x + an a2 sin 2x + · · · + cos nx. b) c ∈ (a. 1] → RD f (x) = x + x im— minimum u 0D — m—ksimum u 1D i—ko je f (x) = 3x + 1 = 0 z— sv—ko x Teorema P. b] → R nepreE kidn— n— [a. b) i nek— je f (a) = f (b)F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a. b] i diferen™ij—˜iln— n— (a. b) i nek— je g (x) = 0 z— sv—ko F „—d— postoji t—qk— t—kv— d— je f (b) − f (a) f (c) . b] → R im—l— lok—lni ekstremum u t—qki c ∈ (a. hok—z—ti d— jedn—qin— 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2 WV QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i im— ˜—r jedno rexe¨e n— interv—lu (0. = g (b) − g (a) g (c) P‚ol @M. 2 n Teorema . b] x ∈ (a. RolleD ITSP{IUIWAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . x + δ )) f (x ) ≤ f (x). (RolovaP teorema) xek— je funk™ij— f : [a. x— primeru funk™ije f (x) = x koj— nem— lok—lni ekstremum u 0 i—ko je f (0) = 0 vidimo d— uslov iz €osledi™e P nije i dovo©—nF Primer IR. x + δ )) f (x ) < f (x) @IRA k—%emo d— je x t—qk— strogog lok—lnog minimum—F „—qke lok—lnog m—ksiE mum— i strogog lok—lnog m—ksimum— se definixu z—menom sim˜ol— ≤ i < u @PFIA i @IRA sim˜olim— ≥ i >F sz „eoreme I sledi Posledica P. b] dosti%e svoj m—ksimum i minimumF eko je jedn— od t—q—k— u kojim— se ove vrednosti dosti%u unutr—x¨— t—qk— interv—l— (a. b) neophodno je d— ˜ude ispu¨en jed—n od slede— dv— uslov—X ili f nije diferenE ™ij—˜iln— u cD ili je f (c) = 0F Primer IQ. @€otre˜—n uslov postoj—¨— lok—lnog ekstremum—A h— ˜i funk™ij— f : [a.

tjF f (x ) = f (x ) z— sve x . eko funk™ij— f : X → R im— ogr—niqen prvi izvodD ond— je on— r—vnomerno neprekidn—F hok—z sledi iz |f (x) − f (y)| = |f (c)(x − y)| < L|x − y| i defini™ije r—vnomerne neprekidnostiF Zadatak IQ. xek— je x < x F sz v—gr—n%ove teoreme sledi f (x ) − f (x ) = (x − x )f (c) z— neko c ∈ (x . x ∈ (a. @ISA €o pretpost—v™i je g (c) = 0F †—%i i g(b) − g(a) = 0D jer ˜i u suprotnom iz ‚olove teoreme sledilo d— z— neko c ∈ (a. b)F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a. b) t—kvo d— je F (c) = 0D xto je ekviv—lentno s— (f (b) − f (a))g (c) = (g (b) − g (a))f (c). LagrangeD IUQT{IVIQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . Qv—gr—n% @J. b) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij—D v—%i sv—k— od sledeih implik—™ij—X f > 0 ⇒ f je strogo r—stu— ⇒f ≥0 f ≥ 0 ⇒ f je neop—d—ju— ⇒f ≥0 f < 0 ⇒ f je strogo op—d—ju— ⇒ f ≤ 0 f ≤ 0 ⇒ f je ner—stu— ⇒ f ≤ 0. xek— je f : (a. szvod funk™ije f (x) = x je f (x) = 3x ≥ 0F yd—tle sledi d— je ov— funk™ij— neop—d—ju—F €rimetimo d— v—%i i vixeX f je strogo r—stu— funk™ij—D —li izvod nije strogo pozitiv—nX f (0) = 0F 2 1 2 1 1 2 1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 3 2 b−a = f (c). b) t—kv— d— je f (b) − f (a) o o PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe WW hok—z sledi iz uoxijeve teoremeD z— g(x) = xF Posledica Q. hok—z—ti d— o˜rnuto nije t—qnoX r—vnomerno neprekidn— diE feren™ij—˜iln— funk™ij— mo%e d— im— neogr—niqen prvi izvodF @…putstvoX videti —d—t—k II n— US str—niA Posledica R. @uriterijumi monotonostiA eko je f : (a. b)F yd—tle sledi d— o˜e str—ne u @ISA mo%emo d— podelimo s— (g(b) − g(a))g (c)D xto dok—zuje tvre¨e teoremeF Teorema R. b) v—%i g (c ) = 0D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je g (x) = 0 z— sv—ko x ∈ (a. b) —ko i s—mo —ko je funk™ij— f konst—ntn—F ted—n smer je oqigled—nX izvod konst—ntne funk™ije je nul— @€rimer IAF €retpost—vimo o˜rnutoD d— je f (x) = 0 z— sve x ∈ (a. b] → R neprekidn— n— [a. b)F Posledica S. b) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij—F „—d— je f (x) = 0 z— sve x ∈ (a. x )F €osled¨i izr—z je neneg—tiv—n —ko je f (x) ≥ 0D — strogo pozitiv—n —ko je f (x) > 0F ƒliqno se dok—zuju i ost—le implik—™ijeF Primer IS. (Lagran ovaQ teorema) xek— je funk™ij— f : [a. b)F sz v—gr—n%ove teoreme sledi f (x ) − f (x ) = (x − x )f (c) = 0.punk™ij— F (x) = (f (b) − f (a))g(x) − (g(b) − g(a))f (x) z—dovo©—v— uslove ‚olove teoremeD p— postoji c ∈ (a. b] i diferen™ij—˜iln— n— (a.

x ))f (x) < 0 ∧ (∀x ∈ (x . b))f (x) < 0 ⇒ f nem— ekstremum u x (∀x ∈ (a. (Dovoljan uslov postojanja ekstremuma) eko je funE k™ij— f : (a. b) → R diferen™ij—˜iln— svud— sem mo%d— u t—qki x i nepreE kidn— u x D ond— v—%e sledee implik—™ijeX (∀x ∈ (a. b))f (x) < 0 ⇒ x je lok—lni m—ksimum (∀x ∈ (a. x = 0. @—A h— li su lok—lni ekstremumi qije postoj—¨e utvruje €osledi™— T strogic @˜A h— li €osledi™— T v—%i i —ko se zn—kovi strogih nejedn—kosti > i < z—mene zn—kovim— ≥ i ≤c @vA h— li u tvre¨im— €osledi™e T v—%e i o˜rnute implik—™ijec @ydgovorX ne3A @gA hok—z—ti d— funk™ij— 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f ( x) = im— strogi lok—lni minimum u 0D —li d— se to ne mo%e utvrditi primenom €osledi™e TF Zadatak IS. 2. b)D p— iz neprekidnosti u t—qki x sledi d— u toj t—qki f im— lok—lni minimumF ƒliqno se dok—zuju i ost—le implik—™ijeF Zadatak IR. x ))f (x) > 0 ∧ (∀x ∈ (x . b))f (x) > 0 ⇒ f nem— ekstremum u x . @—A (Izvod determinante) xek— su funk™ije f D g D h @k ∈ {1. b))f (x) > 0 ⇒ x je lok—lni minimum (∀x ∈ (a. x ))f (x) > 0 ∧ (∀x ∈ (x . x c→0 c c ∆(x) = f1 (x) g1 (x) h1 (x) f2 (x) g2 (x) h2 (x) f3 (x) g3 (x) h3 (x) . b) \ {x }F €oxto je f neprekidn— u x sledi d— on— uzim— i vee @z— x < x A i m—¨e @z— x > x A vrednosti od f (x )D p— x nije ekstremumF eko f z—dovo©—v— pretpost—vku druge implik—™ijeD ond— on—D n— osnovu €osledi™e SD r—ste n— (a. x)F sz 1 1 1 = 2c sin − cos x c c 0<c<x c→0 x→0 x2 sin 1 . x ))f (x) < 0 ∧ (∀x ∈ (x . 3}A diferen™ij—˜ilne u t—qki x F hok—z—ti d— se determin—nt— x→0 k k k 0 0 = lim x2 sin 1 1 1 = lim (2c sin − cos ). x=0 sledi d— k—d D p— je yqigledno je d— je r—suiv—¨e pogrexno jer posled¨i limes ne postojiF qde je n—pr—v©en— grexk—c Zadatak IT. sz €osledi™e S sledi d— funk™ij— koj— z—dovo©—v— pretpost—vku prve imE plik—™ije strogo op—d— n— (a. 2x2 + x2 sin x 0. x—i grexku u sledeem r—suiv—¨uX nek— je f funk™ij— iz €rimer— IH n— WRF str—niF €rimenom v—gr—n%ove teoreme do˜ij— se z— neko c ∈ (0.IHH sz €osledi™e S izvodimo dovo©—n uslov postoj—¨— lok—lnih ekstremum— u terminim— prvog izvod—F Posledica T. x )D — op—d— n— (x .

dok—z sledi iz v—gr—n%ove teoremeD jer je = f (c) z— neko cF €retpost—vimo d— je > γ. hok—z—ti d— funk™ij— f (·) mo%e d— im— s—mo prekide druge vrsteF Rh—r˜u @DarbouxD IVRP{IWIUAD fr—n™uski m—tem—tiq—r lim f (x) = f+ (x0 ). b ) → R diferen™ij—E ˜iln— funk™ij— i a < a < b < b F xek— je 㠘roj koji je izmeu f (a) i f (b)F „—d— postoji t—qk— c ∈ (a. h : [a. (DarbuovaR teorema) xek— je f : (a . g. b) t—kv— d— je f (c) = γF €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je f (a) < γ < f (b)F eko je = γ. f (a) g (a) h(a) γ = φ( x 0 ) = 0 f (b)−f (a) b−a z— neko c ∈ (a. b) i nek— je ∆(x) = hok—z—ti d— ∆ ispu¨—v— uslove ‚olove teoremeF  enom primenom n— h(x) ≡ 1 dok—z—ti uoxijevuD — primenom n— h(x) ≡ 1D g(x) = x v—gr—n%ovu teoremuF PFPF h—r˜uov— teorem—F xek— je f diferen™ij—˜iln— funk™ij—F s—ko izvodn— funk™ij— f ne mor— d— ˜ude neprekidn— @vF €rimer IHAD on— im— sledee svojstvoD k—r—kteristiqno z— neprekidne funk™ije @vF €osledi™u R n— strF UPAF Teorema S. . b] i diferen™ij—E ˜ilne n— (a. b) t—kv— d— v—%i φ(x ) = γF hok—z s—d— sledi iz v—gr—n%ove teoremeD jer je 0 0 0 0 f (b)−f (a) b−a f (b)−f (a) b−a f (b)−f (a) b−a f (x)−f (a) x−a f (b)−f (a) b−a 0 0 f (x) g (x) h(x) f (b) g (b) h(b) .diferen™ir— po pr—vilu ∆ = f1 f2 f3 PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe g1 g2 g3 h1 h2 h3 + f1 f2 f3 g1 g2 g3 h1 h2 h3 + f1 f2 f3 g1 g2 g3 h1 h2 h3 . = φ(b)D punk™ij— φ je neprekidn— n— [a. IHI @˜A xek— su funk™ije f. x )F ƒluq—j < γ tretir— se —n—lognoF Zadatak IU. b] → R neprekidne n— [a. hok—z—ti d— —ko postoji lim f (x) ond— postoji i f @vF strF WTA i x→x0 +0 x→x0 +0 f (x0 ) − f (a) = f (c) x0 − a + (x0 ) h— li v—%i i o˜rnutoc @…putstvoX videti €rimer IHA Zadatak IV. b] i v—%i φ(a) = f (a) < γ < p— postoji t—qk— x ∈ (a. xek— je z— x > a φ( x ) = f (a) z— x = a.

s) postoji α ∈ (a. de l’HospitalD ITTI{IUHRAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . b) postoji t—qk— c ∈ (a. b) i G(x) = g(x) z— x ∈ (a. @IUA g ( x) €oxto je lim g(x) = ∞D z— sv—ko β ∈ (a. x) t—kv— d— v—%i F (x) − F (a) F (c) f (c) f (x) = = = @ITA g (x) G(x) − G(a) G (c) g (c) €oxto je a < c < xD iz x → a + 0 sledi c → a + 0F yd—tle i iz @ITA sledi tvre¨e teoreme u prvom sluq—juF €retpost—vimo s—d— d— je lim g(x) = ∞F xek— je ε > 0F sz lim = A sledi d— postoji s > a t—kvo d— je f (x) A−ε< < A + ε z— x < s. b) i nek— je g (x) = 0 z— sv—ko x ∈ (a. ∞ ∞ − ∞. β)D t—kvo d— je g (α) − g (β ) > 0F sz uoxijeve teoreme i @IUA sledi x→b−0 x→a+0 x→a+0 x→a+0 f (x) x→a+0 g (x) x→a+0 lim g (x) = A. g (α) − g (β ) g (c) Svopit—l @G. 0 · ∞. g (x) en—logno tvre¨e v—%i i z— lim F €retpost—vimo d— v—%i lim f (x) = lim g(x) = 0F „—d— su funk™ije f (x) z— x ∈ (a. b) F ( x) = 0 z— x = a 0 z— x = a neprekidne n— [a.IHP PFQF xeodreeni o˜li™iF vopit—lov— pr—vil—F eksiom—m— re—lnih ˜rojev— i pr—vilim— z— r—qun—¨e u proxirenom skupu re—lnih ˜rojev— koj— smo d—li n— IUF str—ni nisu definis—ni izr—zi o˜lik— yvi izr—ziD k—o limesiD mogu d— ˜udu jedn—ki ˜ilo kom re—lnom ˜rojuD k—o i ±∞F ƒlede— teorem— omogu—v— n—m d— nek—d izr—qun—mo limese o˜lik— i F Teorema T. (LopitalovaS pravila) xek— su funk™ije f : (a. 0 . A−ε< f (α) − f (β ) f (c) = < A + ε. ∞0 . b) → R diferen™ij—˜ilne n— (a. 0 00 . b) → R i g : (a. „—d— u sv—kom od slede— dv— sluq—j— IF lim f (x) = lim g(x) = 0 PF lim g(x) = ∞ v—%i f (x) x→a+0 x→a+0 x→a+0 x→a+0 x→a+0 lim f ( x) = A.F. b) i diferen™ij—˜ilne n— (a. b)F sz uoxijeve teoreme sledi d— z— sv—ko x ∈ (a. b) @−∞ ≤ a ≤ b ≤ +∞AF xek— je ∞ ∞ 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i ∞ . 1∞ .

@IWA x —ist—D smenom t = log xD tjF x = a D @IVA se svodi n— €rimer IUF Primer PH. sz vopit—lovog pr—vil— sledi lim Primer IU. …porediti r—suiv—¨e u dok—zu vopit—love teoreme s— poE grexnim r—suiv—¨em iz —d—tk— IS n— IHHF str—niF Zadatak PH. @IVA lim x —ist—D smenom t = log xD tjF x = a D @IVA se svodi n— €rimer ITF z— 0 < a < 1F Zadatak PI. xek— je a > 1F „—d— je log x = 0. g (α ) g (α) g (α) g (α ) g (α) f (α) α→a+0 g (α) α→a+0 PF yƒxy†xi „iy‚iwi hspi‚ixgstevxyq ‚e…xe IHQ €rel—skom n— lim od—tle do˜ij—mo A − ε < lim < A + εF €oxto je ε proizvo©noD od—tle sledi tvre¨e teoremeF Zadatak IW. szr—qun—ti @—A lim @˜A lim x F x cos x−sin x x3 1/x x→+∞ x→ 0 x→+∞ x→+∞ x→+∞ lim (loga x)α xβ q γx = +∞ lim (loga x)α xβ q γx = 0 lim (loga x)α xβ q γx = 1 . szr—qun—ti lim Primer IW. xek— je a > 1 i α ∈ RF „—d— je (log x) lim = 0. €rimer IT l—ko se uopxt—v— n— sledei n—qinX —ko je q > 1D ond— z— sv—ko β ∈ R v—%i lim = 0F —ist—D —ko je β ≤ 0 tvre¨e je i €rimer— ITF oqigledno t—qnoD — z— β > 0 ono sledi iz = Primer IV. xek— je a > 1D q > 1 i nek— su αD β D γ re—lni ˜rojeviF sz €rimer— IU i IW l—ko sledi d— je f g f g x x x→+∞ q xβ x x→+∞ q xβ qx β x (q 1/β )x a x→∞ t a x→∞ loga x x a α x→∞ a t —ko je γ > 0 ∨ (γ = 0 ∧ β > 0) ∨ (γ = 0 ∧ β = 0 ∧ α > 0)D —ko je γ < 0 ∨ (γ = 0 ∧ β < 0) ∨ (γ = 0 ∧ β = 0 ∧ α < 0) i —ko je α = β = γ = 0F Zadatak PP. hok—z—ti d— ne v—%i o˜rnuto tvre¨e u vopit—lovim pr—vE ilim—D tjF d— iz postoj—¨— lim ne sledi postoj—¨e lim F @…putstvoX nek— je f funk™ij— iz €rimer— IHD g (x) = x i a = 0FA = 0 z— q > 1F Primer IT.od—kleD posle mno%e¨— pozitivnim ˜rojem g(α) − g(β) do˜ij—mo (A − ε) 1 − g (β ) f (β ) f (α) g (β ) f (β ) + < < (A + ε) 1 − + .

k . +∞) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je lim (f (x) + f (x)) = AF hok—z—ti d— je lim f (x) = AF x→+∞ xek— je f : (a.IHR Zadatak PQ. . Tpr—nqesko di frunoD (Francesco Faà di Bruno. k ) koje ne z—vise od f i gF h— ˜ismo n—xli te konst—nteD uzmimo funk™ije 1 2 n 1 2 n 1 n ( n) k1 k2 kn 1 2 n (k) (1) (2) ( n) 1 2 n n (k) f (x)g (n−k) (x) k (g ◦ f )(n) (x) = n! f (1) (x) g (k) (y ) k1 !k2 ! . k . k . . . z— konst—nte λ. k t—kvim d— je k + 2k + 2 + · · · + nk = nF yv— formul— mo%e d— se dok—%e n— sledei n—qinF €re sveg—D primetimo d— je (g ◦ f ) (x) sv—k—ko izr—z o˜lik— C (n. b) → C diferen™ij—˜iln— u t—qki x ∈ (a. b)D ¨en izvod (f ) (x ) n—ziv—mo drugim izvodom funk™ije f i ozn—q—v—mo s— f (x ) ili F snduktivno se definixe n–ti izvod f (x) s— 0 0 0 d2 f (x0 ) dx2 (n) QF szvodi vixeg red—F „ejlorov— formul— x→+∞ — n{ti izvod se koristi jox i ozn—k— F punk™iju koj— im— n{ti izvod n—ziv—mo n puta diferencijabilnomF punk™iju koj— je n put— diferen™ij—E ˜iln— z— sv—ko n n—ziv—mo beskonaqno puta diferencijabilnomF szvod n{tog red— je line—r—nD tjF dn f (x0 ) dxn f (0) (x) = f (x). @PIA z— neke konst—nte C (n. . f (n) (x) = (f (n−1) ) (x). . k . . . µ ∈ C i n put— diferen™ij—˜ilne funk™ije f i gF — proizvod n put— diferen™ij—˜ilnih funk™ij— v—%i uopxteno v—j˜ni™ovo pr—vilo n (λf + µg )(n) (x) = λf (n) (x) + µg (n) (x) (f g )(n) (x) = k=0 koje se l—ko dok—zuje induk™ijom @z—d—t—k3AF — kompozi™iju g ◦ f n put— diferen™ij—˜ilnih funk™ij— f i g v—%i di frunov—T formul— @PHA gde je k = k + k + · · · + k i gde se sumir—¨e vrxi po svim k . g (y ) = y k . k )g (y ) f (x) f (x) · · · f (x) . kn ! 1! k1 f (2) (x) 2! k2 ··· f (n) (x) n! kn . f (x) = a0 + a1 x + · · · + an xn . k . . . 1825–1888)D it—lij—nski svextenik i m—tem—tiq—r . . xek— je f : (a. h— li je logiqki ispr—vno izr—qun—ti x→ 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i lim sin x x primenom vopit—lovog pr—vil—c @ydgovorX ne3A Zadatak PR. . . b) → C diferen™ij—˜iln— funk™ij—F eko je ¨en— izvodn— funk™ij— f : (a.

hok—z—ti d— je funk™ij— e z— 0 < x < 1 f ( x) = 0 z— x ∈ / (0. 1]F Zadatak PW.„—d— iz uopxte¨—  utnove ˜inomne formule @formul— @IQA n— strF PPA sledi d— je k! a . k ) do˜ij—mo uporeiv—¨em vrednosti n{tog izvod— poliE nom— (g ◦ f ) do˜ijenog ekspli™itnim diferen™ir—¨em formule @PPA n put— s— izr—zom do˜ijenim z—menom x = 0 u @PIAF Zadatak PS. €olinomsk— funk™ij— p(x) = a + a x + a x + · · · + a x je ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln— i v—%i p (0) = n!a z— 0 ≤ n ≤ m i p (x) = 0 z— n > mF yd—tle sledi d— polinom mo%emo d— n—pixemo u o˜liku x F p(x) = 0 (n) 1 2 2 m m n (n) m n=1 p(n) (0) n n! x = t + t3 . . h— li je funk™ij— iz €rimer— IP n— strF WT dv—put diferE en™ij—˜iln— u nulic Zadatak QH. k t—kvim d— je k + k + · · · + k = kF szvod red— n ovog polinom— mo%emo d— izr—qn—mo ekspli™itnoF uoefi™iE jente C (n. @PPA x g ◦ f (x) = k !k ! · · · k ! gde se sum— vrxi po svom k . . hok—z—ti d— je funk™ij— e z— x > 0 f (x) = 0 z— x ≤ 0 ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln—F ƒledei z—d—t—k d—je v—%—n primer ˜eskon—qno diferen™ij—˜ilne funE k™ije koj— je pozitivn— n— interv—lu i jedn—k— nuli v—n ¨eg—F Zadatak PU. . k . y = et + t . . — koje p je funk™ij— iz —d—tk— T n— WSF str—ni k put— diferen™ij—˜iln—c Zadatak QI. uoliko put— je funk™ij— f (x) = |x| diferen™ij—˜iln— u nulic Zadatak PT. 0] i [1. 1) ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln—F Zadatak PV. punk™ij— y = f (x) d—t— je u p—r—met—rskom o˜liku n 1 2 n kj j k1 +2k2 +···+nkn j =1 1 n 1 2 n 1 2 (n) n 3 −1/x2 −1/x2 (1−x)2 −1/x2 (1−x)2 QF s†yhs †sˆiq ‚iheF „itvy‚y†e py‚w…ve IHS szr—qun—ti f (0)F Primer PI. +∞) i strogo monoton— n— [0. . . k . hok—z—ti d— je funk™ij—   z— 0 < x < 1 e f ( x) = 0 z— x ≤ 0   1 z— x ≥ 1 ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln—F yvo je primer monotone ˜eskon—qno diE feren™ij—˜ilne funk™ije koj— je konst—ntn— n— (−∞. .

b)D nek— je ¨en n{ ti izvod neprekid—n u svim t—qk—m— tog z—tvorenog interv—l— i nek— posE toji n + 1 izvod u t—qk—m— otvorenog interv—l— s— kr—jevim— x. x. x. f ) = f (c)(x − c) (x − x ) z— neko c izmeu x i x @˜A r (x . 1! n! t)− @PQA = xek— je G proizvo©n— funk™ij— definis—n— i neprekidn— n— z—tvorenom inE terv—lu s— kr—jevim— x i x i diferen™ij—˜iln— u unutr—x¨im t—qk—m— tog interv—l—D t—kv— d— je G svud— r—zliqito od nuleF sz uoxijeve teoreme sledi d— postoji t—qk— c izmeu x i x t—kv— d— je F (x) − F (x ) F (c) = .IHT (a. x. x. x ∈ (a. @PRA G(x) − G(x ) G (c) €oxto je F (x) − F (x ) = 0 − F (x ) = −r (x . n!G (c) n+1 . x. 1698–1746)D engleski m—tem—tiq—r rn (x0 . x F xek— je P (x . x. f ) „ejlorov polinom funk™ije f i r (x . f ). xek— je funk™ij— f : (a. f )D iz @PQA i @PRA sledi − 0 0 0 0 0 0 n 0 f (t) f (t) f (t) 1! − 1! (x − t) + 1! (x − (n+1) f ( t ) (t) 2 (x − t)n = 2! (x − t) + · · · − n! f (n+1) (t) − n! (x − t)n . f ) = f (c)(x − x ) z— neko c izmeu x i x pormul— @—A n—ziv— se uoxijevomD — formul— @˜A v—gr—n%ovom formom ost—tk—F xek— je F (t) = f (x) − P (t. x. ƒpe™ij—lnoD z— G(t) = x − t do˜ij—mo formulu @—AD — z— G(t) = (x − t) formulu @˜AF U„ejlor (B. 1685–1731)D engleski m—tem—tiq—r Vwekloren (K. b) → R n put— diferen™ij—˜iln— u t—qk—m— z—tvorenog interv—l— s— kr—jevim— x. f ) f (k) (x0 ) (x − x0 )k + rn (x0 . x. b) → R n €rimer PI mo%emo d— uopxtimo n— sledei n—qinF xek— je funk™ij— f : put— diferen™ij—˜iln— u t—qki x ∈ (a. x. x. f ) ost—t—kF „—d— v—%i @—A r (x . Maclaurin. k! f (x) = k=0 0 — x = 0 „ejlorov— formul— se qesto n—ziv— weklorenovomFV †—%i slede— teorem—F Teorema U. b)F €olinom 0 n QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f (k ) Pn (x0 . f ) = f (x) − Pn (x0 . f ) = G(x) − G(x0 ) (n+1) f (c)(x − c)n . f ) = n—ziv— se „ejlorovimU polinomom stepen— n funk™ije f u t—qki x F ‚—zlik— k=0 0 (x0 ) ( x − x0 ) k k! n—ziv— se n{tim ost—tkom „ejlorove formule n rn (x0 . Taylor. f )D tjF 0 0 n 0 n 0 n 0 1 n! (n+1) n n 0 1 (n+1)! (n+1) 0 0 n+1 0 0 n „—d— je F (t) = f (x) − f (t) + F (t) = −f (t) + f f (t) f (n) (t) (x − t) + · · · + (x − t)n . x.

@—A xek— je funk™ij— ψ : (x − δ. x. @hovo©—n uslov postoj—¨— lok—lnog ekstremum—A xek— je funk™ij— f : (x − δ. cos x) (−1)k−1 x k + rn (0. … €rimeru P n— strF IWU videemo jox jed—n n—qin izvoe¨— „ejlorove formuleF Napomena P. xeposrednim izr—qun—v—¨em izvod— u t—qki x = 0 do˜ij—mo 0 n 0 0 0 n 0 0 ψ (x0 ) = ψ (x0 ) = · · · = ψ (n) (x0 ) = 0. . . log(1 + x)) xk + rn (0. f ) = o((x − x ) ) k—d x → x Y ov—j ost—t—k n—ziv— se Peanovom formom ost—tk—F „ejlorov— formul— s— ovom formom ost—tk— je t—qn— i pri mnogo sl—˜ijim pretpost—vk—m— { dovo©no je pretpost—viti d— funk™ij— f im— prvih n izvod— u t—qki x F hok—z je posledi™— sledeeg z—d—tk—F Zadatak QP. x + δ ) → R n put— diferenE ™ij—˜iln— u t—qki x i nek— je (n+1) n 0 0 n 0 0 0 0 0 QF s†yhs †sˆiq ‚iheF „itvy‚y†e py‚w…ve IHU hok—z—ti d— je ψ(x) = o((x − x ) ) k—d x → x F @…putstvoX primeniti indukE ™iju po nF — n = 1 tvre¨e defini™ij— prvog izvod—F xek— je ψ funk™ij— z— koju tvre¨e v—%i z— prirod—n ˜roj nF €rimeniti induktivnu pretpost—vku n— funk™iju ψ (·) i iskoristiti v—gr—n%ovu teoremu ψ (x) = ψ (x) − ψ (x ) = ψ (c)(x − x ) i induktivnu pretpost—vkuA @˜A szvesti iz @—A dok—z tvre¨— iz x—pomene PF @…putstvoX nek— je ψ(x) = f (x) − P (x . f )A Primer PP. x.Napomena I. x. x. ex = n k=0 x k! n k + rn (0. ex ) x2k+1 (2k+1)! x2k (2k)! n sin x = k=0 n + r2n+1 (0. k log(1 + x) = gde je (1 + x)α = α k k=1 n α k k=1 €osled¨— formul— uopxt—v— ˜inomnu formulu @vem— S n— PIF str—niA … €osledi™i T n— IHHF str—ni videli smo dovo©—n uslov postoj—¨— loE k—lnog ekstremum— u terminim— prvog izvod—F ƒledee tvre¨e d—je dovo©—n uslov u terminim— izvod— vixeg red—F Tvr enje I. „—d—X @IA eko je n nep—r—n ˜roj x nije t—qk— ekstremum—F @PA eko je n p—r—n ˜roj x je t—qk— lok—lnog ekstremum— i to 0 0 0 (k) 0 (n) 0 0 0 := α · (α − 1) · . @€e—nov o˜lik ost—tk—A eko je funk™ij— f ogr—niqeE n— ond— iz @˜A sledi r (x . f (x ) = 0. sin x) cos x = k=0 + r2n (0. x. · (α − k + 1) . x + δ) → R n put— diferen™ij—˜iln— u t—qki x i nek— je f (x ) = 0 z— k < n. x. k! . x. (1 + x)α ).

n! x → x0 f (x) − f (x0 ) f (n) (x0 )(x − x0 )n n x x0 f (n) (x0 ) punk™ij— f : (a. @…putstvo z— l—ko p—me¨e „vre¨— IA s ˜ez primene diferE en™ij—lnog r—qun— l—ko je videti d— funk™ij— f (x) = x im— lok—lni ekE stremum u 0 —ko i s—mo —ko je n p—r—n ˜rojF … tom sluq—juD r—di se o t—qki lok—lnog minimum—F 0 n f (x) − f (x0 ) = 1 (n) f (x0 )(x − x0 )n + α(x)(x − x0 )n . b] @ili konk—vn— n— interv—lu [a. b) → R im— levi i desni izvod u sv—koj t—qki x ∈ (a. eko n—pixemo x −x = x −x+x−x D iz prethodne nejedn—kosti l—ko do˜ij—mo f (x ) − f (x) f (x) − f (x ) ≤ . x2 − x1 x2 − x1 x2 − x1 . c] — konveksn— n— interv—lu [c. x2 ∈ (a.IHV @—A t—qk— m—ksimum— —ko je f (x ) < 0D @˜A t—qk— minimum— —ko je f (x ) > 0F „—qk— x je t—qk— lok—lnog ekstremum— —ko je zn—k izr—z— f (x)−f (x ) st—l—n u nekoj okolini t—qke x F sz „ejlorove formule s— ost—tkom u €e—novom o˜liku sledi (n) 0 (n) 0 0 0 0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i gde α(x) → 0 k—d F yd—tle sledi d— zn—k r—zlike z—visi s—mo od zn—k— izr—z— F eko je nep—r—n ˜rojD zn—k ovog izr—z— se me¨— u z—visnosti od tog— d— li je s— leve ili s— desne str—ne t—qke D p— x F eko je n p—rnoD ov—j zn—k je st—l—n i z—visi s—mo od zn—k— F Primer PQ. f (x)) i (α. @PSA qeometrijskiD ov—j uslov zn—qi d— se du% koj— sp—j— ˜ilo koje dve t—qke gr—fik— funk™ije n—l—zi izn—d tog gr—fik—F …koliko v—%i o˜rnut— nejedn—kost f (λx + (1 − λ)x ) ≥ λf (x ) + (1 − λ)f (x ) z— 0 ≤ λ ≤ 1 funk™ij— f se n—ziv— konk—vnomFF eko je funk™ij— f : [a. b) 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 x 2 −x x 2 −x 1 RF uonveksne funk™ije yd—tleD posle mno%e¨— s— do˜ij—mo (x − x)f (x ) + (x − x )f (x) + (x − x )f (x ) ≥ 0. b] → R konveksn— n— interv—lu [a. hok—z—ti d— konveksn— funk™ij— f : (a. b]AD t—qk— c se n—ziv— prevojnom t—qkom funk™ije fF xek— je x < x i x = λx +(1 − λ)x F „—d— je λ = D p— nejedn—kost @PSA mo%emo d— n—pixemo u o˜liku x1 . b) i d— je f (x ) ≤ f (x )F …z pomo —d—tk— II z—k©uqiti d— je sv—k— konveksn— funk™ij— neprekidn—F 2 1 1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 1 2 0 − 0 + 0 f (x) ≤ x2 − x x − x1 f (x1 ) + f (x2 ). @PTA x−x x −x qeometrijskiD ov— nejedn—kost zn—qi d— jeD z— fiksir—no xD koefi™ijent pr—v™— pr—ve koj— sp—j— t—qke (x. f (α)) r—stu— funk™ij— od αF yd—tle seD im—jui u vidu d— r—stu— funk™ij— im— levi i desni limes u sv—koj t—qki @videti vemu IQ n— VHF str—niA D l—ko izvodi sledee tvre¨eX Zadatak QQ. b) → R n—ziv— se konveksnom —ko z— proizvo©ne dve t—qke v—%i f (λx + (1 − λ)x ) ≤ λf (x ) + (1 − λ)f (x ) z— 0 ≤ λ ≤ 1. c] — konk—vn— n— interv—lu [c.

µ µ . f (x )) i (x . . x t—qke interv—l— (a. b) i λ . L. . @—A hok—z—ti d— je z˜ir konveksnih funk™ij— konveksn— funE k™ij—F @˜A eko je f konveksn—D — g r—stu— konveksn— funk™ij—D dok—z—ti d— je funk™ij— g ◦ f konveksn—F Zadatak QS.€retpost—vimo d— je konveksn— funk™ij— f diferen™ij—˜iln—F €rel—zei u @PTA n— limesD prvo k—d x → x D — z—tim k—d x → x D do˜ij—mo 1 2 RF uyx†iuƒxi p…xugsti IHW xto zn—qi d— je funk™ij— f r—stu—F ƒpe™ij—lnoD —ko je f dv— put— diferenE ™ij—˜iln—D ond— je f ≥ 0F … prethodnim r—zm—tr—¨im— smo dok—z—li sledee tvre¨eF Tvr enje P. b] → R konveksn— funk™ij—F @—A hok—z—ti d— —ko f dosti%e m—ksimum u nekoj unutr—x¨oj t—qki interE v—l— (a. (Jensenova nejednakost)W xek— je f : (a. . x ∈ (a. x2 − x1 hok—z izvodimo induk™ijomF — n = 2 vem— se svodi n— nejedn—kost @PSAF €retpost—vimo d— nejedn—kost v—%i z— n−1 t—q—k—F €retpost—vimoD ne um—¨uE jui opxtostD d— su λ . f (λ1 x1 + · · · + λn xn ) €oxto je λ2 µ + ··· + f λn µ =1 D po induktivnoj pretpost—v™i v—%i ≤ λn 2 = f (λ1 x1 + µ( λ µ x2 + · · · + µ xn )) λn 2 ≤ λ1 f (x1 ) + µf ( λ µ x2 + · · · + µ xn ) . . . Jensen. . λ neneg—tivni ˜rojeviD t—kvi d— je λ + · · · + λ = 1F „—d— v—%i nejedn—kost 1 2 1 1 2 2 1 n 1 n 1 n f (x1 ) ≤ f (x2 ) − f (x1 ) ≤ f (x2 ). sz prethodne dve nejedn—kosti sledi dok—z vemeF Wtensen @I. xek— je f : (a. xek— je f : [a. 1859–1925A λ2 λn x2 + · · · + xn µ µ λ2 λn f (x2 ) + · · · + f (xn ). b) → R konveksn— funk™ij—D x . . . b) → R konveksn— funk™ij—F „—d— v—%iX IF punk™ij— f im— levi i desni izvod u sv—koj t—qkiF PF punk™ij— f je neprekidn—F QF eko je funk™ij— f diferen™ij—˜iln—D ¨en izvod je r—stu— funk™ij—F RF eko je funk™ij— f dv— put— diferen™ij—˜iln—D ond— je f ≥ 0F Zadatak QR. b) fiksir—ne t—qkeF hok—z—ti d— je @PSA ili strog— nejedn—kost z— sv—ko λD ili jedn—kost z— sv—ko λF @…putstvoX primeniti @—A n— funk™iju F (x) = f (x) − L(x)D gde je y = L(x) jedn—qin— pr—ve koj— sp—j— t—qke (x . f (x ))A Zadatak QT. . . λ re—lni ˜rojevi t—kvi d— je λ = 0 i λ +· · ·+λ = 1F xek— je µ = λ + · · · + λ F „—d— iz @PSA sledi 1 n n 1 n 2 n f (λ1 x1 + · · · + λn xn ) ≤ λ1 f (x1 ) + · · · + λn f (xn ). . b) prevojn— t—qk—F hok—z—ti d— je f (c) = 0F h— li je f (c) = 0c ƒlede— lem— je uopxte¨e nejedn—kosti @PSAF Lema S. . b)D ond— je f ≡ constF @˜A xek— su x . b) → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i c ∈ (a. xek— je f : (a.

. p > 1 i p + = 1. . Gn = √ n a1 a2 · · · an @h—rmonijsk—D geometrijsk—D —ritmetiqk— i kv—dr—tn— sredin—AF hok—z—ti d— je min{a . a2 . a ≥ 0. punk™ij— t → S je r—stu—D p— v—%i S−∞ = lim St = min{a1 . q f (x) = xλ − λx + λ − 1 IHt—ng (W.IIH sn— @jer je f (x) = k k QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i Primer PR. a . n Hn = 1 a1 + 1 a2 n + ··· + 1 an . b > 0. (Jangova nejednakost)IH punk™ij— f (x) = − log x je konvekE 1 x2 >0 AD p— v—%i od—kle sledi z— x ≥ 0D λ ≥ 0D λ z—pisuje u vidu 1 1 log(λ1 x1 + · · · + λn xn ) ≥ λ1 log(x1 ) + · · · + λn log(xn ). . . . 1882–1946)D engleski m—tem—tiq—r . . . a ≥ 0 i 1 2 n x1 · . . …putstvoX n—i nule prvog izvod— funk™ije i dok—z—ti d— je z— λ > 1 t—qk— x = 1 ¨en —psolutni minimumD od—kle sledi f (x) ≥ 0F ƒt—viti p = D = 1 − i x = F 1 λ 1 q 1 p a b ap bq ≥ 1 1 p a + b. a2 . q ƒpe™ij—lnoD —ko je λ = · · · = λ = do˜ij—mo ap bq ≤ 1 1 a+ b p q √ n 1 n xto je nejedn—kost izmeu geometrijske i —ritmetiqke sredineF Zadatak QU. xek— je a > 0D b > 0D 0 < p < 1D + = 1F hok—z—ti d— t—d— v—%i 1 1 1 p 1 q S−∞ ≤ S−1 ≤ S0 ≤ S1 ≤ S2 ≤ S+∞ . . —d—t—k QU mo%e d— se uopxti n— sredine red— tY to su veliE qine 1 2 n n n n n 1 2 n 1 2 n An = a1 + a2 + · · · + an . xek— je a ≥ 0. . Young. . xto je tvre¨e —d—tk— QUF ƒetimo se i element—rnih dok—z— nekih od ovih nejedn—kosti iz †e%˜e IT n— strF SVF Zadatak QV. = a F Napomena Q. . a } ≤ H ≤ G ≤ A ≤ K ≤ max{a . . a . . . . . an }. t→+∞ . a } i d— ˜ilo koj— jedn—kost v—%i —ko i s—mo —ko je a = a = . n Kn = 2 2 a2 1 + a2 + · · · + an n ƒpe™ij—lnoD S = H D im— smisl— rei d— je 1 n t→−∞ t t t at 1 + a2 + · · · + an n S1 = An S2 = Kn S0 = Gn 1/t St = D F sz †e%˜e @PIA n— strF VU sledi d— F ƒem tog—D S+∞ = lim St = max{a1 . . · xn ≤ x1 + · · · + xn . . . . an }. . . λn 1 xλ 1 · · · · · xn ≤ λ1 x1 + · · · + λn xn n=2 1 + · · · + λn = 1 F … sluq—ju 1 n ov— nejedn—kost se o˜iqno @PUA 1 1 z— a > 0. .

. n neneg—tivni ˜rojeviF hok—z—ti d— v—%i (a + b ) a b ≤ + z— p ≥ 1 i (a + b ) ≥ a + b z— p < 1. j =1 bj xk = ak n q j =1 bj 1 p−1 bk n ak bk ≤ k=1 ap k 1 p n bq k k=1 1 q . …putstvoX primetiti d— je p k k n k k p 1 p n p k 1 p n p k 1 p k=1 k=1 k=1 n k k p 1 p n p k 1 p n p k 1 p k=1 k=1 k=1 n n n (ak + bk )p = k=1 k=1 ak (ak + bk )p−1 + k=1 bk (ak + bk )p−1 . hok—z—ti d— z— p < 1D p = 0D + = 1 i a ≥ 0D b 1 p 1 q k n n k ≥0 v—%i ak bk ≥ k=1 k=1 ap k 1 p n bq k k=1 1 q . €osled¨— nejedn—kost se n—ziv— Helderovom nejednakox uF Zadatak QW.€rimetimo d— metodom —d—tk— QV mo%emo d— dok—%emo i nejedn—kost PU ˜ez poziv—¨— n— konveksnostF hovo©no je primetiti d— u sluq—ju λ < 1 funk™ij— f iz —d—tk— QV im— m—ksimum u t—qki x = 1F Primer PS. @PVA xek— je q t—kvo d— je + = 1 i nek— su a i b neneg—tivni ˜rojeviF ƒt—v©—E jui p p −2 n p n k k p k k k=1 k=1 1 p 1 q k k RF uyx†iuƒxi p…xugsti III λk = u @PVA do˜ij—mo n k=1 bq k n q. . . 1864–1909)D nem—qki m—tem—tiq—r i fiziq—r . …putstvoX z— 0 < p < 1 funk™ij— f (x) = −x je konveksn—F Zadatak RH. p = 0. primeniti relderove nejedn—kosti n— sv—ki od s—˜ir—k— n— desnoj str—ni i podeliti o˜e str—ne do˜ijenih nejedn—kosti s— (a + b ) F k k p 1/q IIrelder @Otto HölderD IVSW{IWQUAD nem—qki m—tem—tiq—r IPwinkovski (Hermann Minkowski. (Helderova nejednakost)II punk™ij— f : [0. . +∞) → RD f (x) = x je konveksn— z— p > 1 @jer je f (x) = p(p − 1)x AF sz tensenove nejedn—kosti sledi ≤ λ x λ x . (Nejednakosti Minkovskog)IP xek— su a D b D k = 1. 2.

IIP QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i @IA szr—qun—ti @—A pomou vopit—lovog pr—vil—Y @˜A pomou „ejlorovog polinom—Y @vA ˜ez pomoi vopit—lovog pr—vil— i „ejlorovog polinom—F @PA szr—qun—ti lim . . . . x i koefi™ijent a uz x i nek— je Q polinom stepen— ne veeg od n − 1F hok—z—ti d— je P (x) Q(x ) = P (x ) = a (x − x ) i Q(x) P (x )(x − x ) z— x ∈ R \ {x . . . P (x ) @IPA ƒt—novni™i dv— gr—d— koj— se n—l—ze n— istoj str—ni reke pr—voliniE jskog tok— pr—ve pumpu koj— e ih sn—˜dev—ti vodomF ‚—stoj—¨e izmeu 2 2 5 √ √ (x + 1) x + 2 x − 3x − 1 √ = 8. x }F szr—qun—ti z˜ir 1 z— n > 1. . @QA hok—z—ti d— je x→0 √ lim x( 1 + 3x − 1)−1 SF †e%˜e x→0 tg x−sin x x3 @RA x—i f (x) —ko je funk™ij— y = f (x) z—d—t— impli™itno s— x + 2xy − y = 4xF F szr—qun—ti F …putstvoX diferen™ir—ti log yY @SA xek— je y = ovime se r—qun i sreiv—¨e izr—z— pojednost—v©ujeF @TA ƒki™ir—ti krive @—A y = x + x − 4x − 4Y @˜A r = 2 + sin θY @vA y = f (x) —ko je f : R \ {0} → R p—rn— funk™ij— z— koju v—%i f (1) = 0 i f (x) = x F @UA h— li funk™ij— f (x) = x + sin x im— ekstremne vrednostic eko im—D n—i ihF @VA xek— je f (x) = x + λx F @—A — koje λ ∈ R funk™ij— f im— minimum u t—qki x = −3c @˜A — koje λ ∈ R funk™ij— f im— minimum u t—qki x = 2c @vA — koje λ ∈ R funk™ij— f im— prevoj u t—qki x = 1c @gA — koje λ ∈ R funk™ij— f im— m—ksimumc @WA hv— putnik— pol—ze iz iste t—qkeF €rvi se kree ˜rzinom Q kiloE metr— n— s—t prem— istokuD — drugi ˜rzinom P kilometr— n— s—t k— severoistokuF uojom ˜rzinom se r—stoj—¨e izmeu ¨ih me¨— posle IS minut—c @IHA hok—z—ti ˜inomnu formulu @vem— S n— strF PIA pomou diferen™iE j—lnog r—qun—F @…putstvoX pok—z—ti prvo d— se opxti sluq—j svodi n— sluq—j y = 1FA @IIA xek— je P polinom stepen— n koji im— n r—zliqitih re—lnih koren— x . . x→1 (x + 15) x + 3 − 6x − 26 lim x2 +1 x+1 dy dx 3 2 −1 2 −1 1 n n n n k k n j k j =k k=1 k k 1 k n k=1 k . .

2 v—%i nejedn—kost z— n ∈ NF @PIA x—i ˜roj rexe¨— jedn—qine @—A x − 6x + 9 = 10D @˜A e = cx D c ∈ RF 3 2 x 2 2n + 1 3 n(n+1) 2 i 1 1 1 2 + + > n n + 1 2n 3 . . f . . 8 a1 . f D g . . f diferen™ij—˜ilne funk™ijeD qij— vrednost t—qki a nije jedn—k— nuliF hok—z—ti d— je 2 1 2 n n k=1 n k=1 SF †ifi IIQ fk (a) = n @IRA xek— su f . x D a . x3 x. g . x f (x) = 0. b x @ITA hok—z—ti d— z— pozitivne ˜rojeve x+y a+b x+y lim f (x) = +∞. f . a. . . . . . . . . a F @IUA hok—z—ti d— z— a ≥ 0D b ≥ 0 v—%i k=1 1 n 1 n n k=1 xk n k=1 ak n k=1 x a y b y xk n ≤ xk ak @IVA hok—z—ti d— z— pozitivne ˜rojeve (mm nn ) m+n ≥ 1 @IWA hok—z—ti d— z— m. . . xk ≤ u—d— v—%i jedn—kostc hok—z—ti uopxte¨e z— pozitivne ˜rojeve x . fk (a) @ISA xek— je f : [1. . . an a1 a2 an−1 an + + ··· + + ≥ n.prvog gr—d— i reke je pD izmeu drugog gr—d— i reke qD — r—stoj—¨e izmeE u gr—dov— je rF hok—z—ti d— du%in— ™evi mor— d— ˜ude ˜—r r + 4pqF @IQA xek— su f . . . fk (a) gk (a) hok—z—ti d— je x→+∞ 1 ≤ f (x) ≤ x. . a2 . . . a2 a3 an a1 a + b ≥ 1 ⇒ a4 + b4 ≥ m+n . . x→+∞ lim v—%i nejedn—kost . g diferen™ij—˜ilne funk™ije qij— vrednost u t—qki a nije jedn—k— nuliF hok—z—ti d— je k=1 1 2 n 1 2 n n fk (a) fk (a) . . . +∞) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— t—kv— d— je k=1 k=1 k=1 fk gk n (a) = fk (a) gk (a) n fk (a) gk (a) − . n ∈ N v—%i nejedn—kost @PHA hok—z—ti nejedn—kosti 1 2 3 ···n ≤ 1 2 3 n 1 . . y.

π) v—%i nejedn—kost 3 e x 1 2 n n n 1 1 ≤ |a − b| − 1+a 1+b sin xk ≤ sin k=1 …putstvoX dok—z—ti d— je funk™ij— log (sin x) konk—vn—F @QIA hok—z—ti d— z— {x . x . . . x . . . . x . . @QHA hok—z—ti d— z— {x . . 1 − f (x)f (y ) lim g (h) = 0. x } ⊂ (0. y ∈ RF @PUA hok—z—ti ZordanovuIQ nejednakost 2x π < sin x < x z— 0 < x < . x } ⊂ (0.IIR @PPA punk™ij— f : (−a. . k=1 i nek— je a > 0F hok—z—ti nejedn—kost n x1 + x2 + · · · + xn = 1 1 xk a xk + k=1 ≥ (n2 + 1)a . 3 2 @PWA hok—z—ti nejedn—kost x ≤e z— x ≥ 0. . . na−1 IQord—n @Camille JordanD IVQV{IWPPAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . k=1 xk sin k=1 1 2 @QPA xek— su x . lim f (x + y ) = g (h) = 1. π) v—%i nejedn—kost 1 2 n n n 1 n n xk . h z— pozitivne re—lne ˜rojeve aD bF @PTA hok—z—ti nejedn—kosti @—A | sin x − sin y| ≤ |x − y| @˜A | arctan x − arctan y| ≤ |x − y|D z— sve x. a) → R je diferen™ij—˜iln— i z—dovo©—v— uslove x—i f F @PQA x—™rt—ti sledee krive @tjF ispit—ti funk™ijeAX @—A y = (x − 2) (x + 1) @˜A y = arcsin @vA y = x log − | x|F @gA y = @PRA x—™rt—ti krivu z—d—tu p—r—met—rski s— x = t − log tD y = t log tF @PSA hok—z—ti nejedn—kost h→0 h→0 2/3 1/3 x √ 2x2 +4x+4 x x−1 1 1 log (1+ |x | QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f ( x) + f ( y ) . . π 2 @PVA hok—z—ti nejedn—kost x π tgx > x + z— 0<x< . . x pozitivni re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je n 1 n n xk k=1 1 ≥ n n n xk k=1 n sin xk .

b]F @QTA punk™ij— f : [0. 2 1 1 + = 2. b) i nek— je f (a) = aD f (b) = bF hok—z—ti d— postoje t—qke ξ. b) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— z—dovo©—v— uslov f (x) + (f (x)) ≥ −1 z— sve x ∈ (a. 1] ⇒ R neprekidn— n— [0. x . b). i nek— je lim f (x) = +∞ i lim f (x) = −∞. +∞)D diferen™ij—˜iln— n— (0. b] i diferen™ij—E ˜iln— n— (a. x pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti nejedn—kost −1 a 1 2 n SF †ifi IIS 1 n n n 1 xk ≥ k=1 n xk e 2n k=1 n 1 k=1 xk −2 n n x k=1 k . 1] i diferen™ij—E ˜iln— n— (0. .…putstvoX dok—z—ti d— je funk™ij— x → (x + x ) konveksn—Y iskoE ristiti uoxi{ˆv—r™ovu nejedn—kost @strF SUAF @QQA xek— su x . +∞)F @QWA xek— je f : R → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— im— ogr—niqen prvi izvod i nek— je g(x) = x + f (x)F @—A szr—qun—ti g (x) lim g (x) i lim √ . 1+x @˜A hok—z—ti d— funk™ij— g nije r—vnomerno neprekidn— n— RF 2 x→a+0 x→b−0 x 2 x→±∞ x→±∞ 4 f (1) − f (0) = 1 (f (c) + f (1 − c)). b) z— koje je f (c) = (a + b)/2D — z—tim primeniti v—gr—n%evu teoremu n— interv—le [a. . hok—z—ti d— je b − a ≥ πF @QVA xek— je f : R → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— z—dovolE j—v— uslov f (x) + e f (x) = 0 z— sve x ∈ R. @QRA xek— je funk™ij— f : [0. hok—z—ti d— z— sv—ko T ∈ R funk™ij— f ogr—niqen— n— interv—lu [t. η ∈ (a. f (ξ ) f (η ) g (x) = f ( x) x . 1)D t—kvo d— v—%i @QSA xek— je funk™ij— f : [a. b] ⇒ R neprekidn— n— [a. b)D t—kve d— je …putstvoX koristei neprekidnostD dok—z—ti d— postoji c ∈ (a. 1)F hok—z—ti d— postoji c ∈ (0. c] i [c. . +∞) ⇒ R neprekidn— n— [0. . +∞)D z—dovo©—v— uslov f (0) = 0 i ¨en izvod f r—steF hok—z—ti d— je r—stu— funk™ij—F @QUA xek— je f : (a.

. e2 n ak ≤ k=1 3 e n e3 1 n k=1 ak . 2}F hok—z—ti d— je M ≤ 4M M F hok—z—ti od—tle d— —ko funk™ij— f im— ogr—niqen drugi izvodD ond— v—%i implik—™ij— x>a 2 1 0 2 supx∈(0.IIT @RHA xek— je funk™ij— f definis—n— u okolini t—qke x i nek— u toj t—qki im— drugi izvodF hok—z—ti d— je €ok—z—ti primerom d— limes n— desnoj str—ni mo%e d— postoji i —ko f (x) ne postojiF @RIA xek— je f : (−ε. 1. n x∈ R inf (x − ak )2 . M . a re—lni ˜rojeviD t—kvi d— je x∈ R 2 n sup 1 1 + . . e 1 n n −a k a2 ≤ xe k=1 4 . . a . 1 + |x| 1 + |x − 1| x—i a1 < a2 < . a . +∞) → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je z— k ∈ {0. a neneg—tivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti nejedE n—kosti 1 2 n x→+∞ lim f (x) = 0 ⇒ x→+∞ lim f (x) = 0. . < an .1) |f (x)| ≤ sup |f (k) (x)| = Mk < +∞ @RQA xek— je 0 ≤ ε < 1F hok—z—ti d— postoji funk™ij— y = f (x) z—d—t— jedn—qinom y − ε sin y = x i n—i ¨en izvodF @RRA @—A xek— je f : R → R diferen™ij—˜iln— funk™ij— koj— je periodiqn— s— periodom T F hok—z—ti d— je ¨en izvod f (x) periodiqn— funk™ij—D s— istim periodom T F @˜A xek— je P polinomF hok—z—ti d— je funk™ij— sin (P (x)) periE odiqn— —ko i s—mo —ko stepen polinom— P nije vei od IF @RSA xek— su a . k=1 h— li se ov—j infimum dosti%e u nekoj t—qkic . 1)) |f (x)| ≤ M. 2 @RPA xek— je f : (a. . h— li se ov—j supremum dosti%e u nekoj t—qkic @RUA xek— su a . . h2 f (x) = lim dok—z—ti d— je (∀x ∈ (0. . . @RTA x—i k=1 1 1 n n ax e−ak ≤ 1 . . 1 + ε) → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je f (0) = f (1)F eko je h→0 QF s†yh p…xugsti ‚ievxi €‚ywix¡s†i f (x + h) + f (x − h) − 2f (x) . .

b) SF †ifi IIU h—ti geometrijsku interpret—™iju ove jedn—kostiF pormulis—ti i dok—z—ti —n—logno tvre¨e z— konk—vne funk™ijeF …putstvoX primeniti v—gr—n%evu teoremu i qi¨eni™u d— prvi izvod konveksne funk™ije op—d—F @RWA … z—visnosti od re—lnog p—r—metr— p odrediti ˜roj rexe¨— sledeih jedn—qin—X @—A log x = pxY @˜A x + 3x − px + 5 = 0Y @vA x log x = x − pY @gA pe = 1 + x + Y @dA 2x log x + x = 4x − pY @A x + sin x + p = 0F @SHA hok—z—ti d— funk™ij— f : R → R. b)) f (x) = max (f (t) + f (t)(x − t)). t∈(a.@RVA xek— je f : (a. f (x) = x + sin x im— inverznu funk™iju f i izr—qun—ti ¨en izvod (f ) F 3 2 3 x 3 2 x2 2 −1 −1 . b) → R konveksn— diferen™ij—˜iln— funk™ij—F hok—E z—ti d— je (∀x ∈ (a.

.

@PA €rel—skom n— limes u cos nθ + sin nθ = 1 do˜ij—mo a + b = 1F yd—tle sledi d— je ˜—r jed—n od ˜rojev— a D b r—zliqit od nuleD p— iz @PA do˜ij—mo cos θ = 1D xto je u suprotnosti s— 0 < θ < 2π F ∞ ∞ ∞ ∞ 2 2 2 ∞ 2 ∞ ∞ ∞ sin nθ + sin(n − 2)θ = 2 cos θ sin(n − 1)θ. cos nθ + cos(n − 2)θ = 2 cos θ cos(n − 1)θ IIW . xek— je 0 < θ < 2π F „—d— ˜—r jed—n od nizov— a = sin nθ i b = cos(nθ) divergir—F —ist—D —ko ˜i o˜— niz— konvergir—l—D prel—skom n— limes u 1 n sin n n 1 n sin n n→∞ n n n = |(−1)2n − (−1)2n+1 | = |a2n − a2n+1 | = |a2n − a∞ + a∞ − a2n+1 | ≤ |a2n − a∞ | + |a∞ − a2n+1 | < ε + ε < 2−1 + 2−1 = 1. xiz a = (−1) je divergent—nF —ist—D pretpost—vimo d— je lim a = a F xek— je 0 < ε < 2 F sz @IA sledilo ˜i d— (∃n ∈ N) n > n ⇒ |a − a | < ε < 2 F „—d— ˜i z— sv—ko n > n v—%ilo n ∞ ∞ 0 0 n ∞ n→∞ n ∞ n ∞ n 1 n −1 1 n→∞ n (−1)n n n→∞ 1 n 1 n 1 n n n→∞ n+1 n n n+1 −1 n n→∞ n ∞ −1 0 0 n ∞ −1 0 xizovi i redovi IF uonvergen™ij— nizov— 2 xto je kontr—dik™ij—F ≤ D „eoreme o tri limes— @„eoE Primer R. sz nejedn—kosti − ≤ rem— IID RD n— strF VPA i €rimer— I sledi lim = 0F Primer S. 2b = 2 cos θb . xiz x = je konvergent—n i lim z— n > [ε ]F ƒliqno se pok—zuje d— je lim = 0F Primer P. @IA … tom sluq—ju pixemo lim z = z ili D z → z k—d n → ∞4F — niz koji nije konvergent—n k—%emo d— je divergentanF x—pomen— U n— strF UWD n—r—vnoD v—%i i z— limese nizov—F en—logij— x—pomene T n— strF UV je oqigledn— qiE ¨eni™— d— konvergen™ij— niz— ne z—visi od pon—x—¨— kon—qnog ˜roj— ¨egovih ql—nov—F = 0 jer je | − 0| = < ε Primer I. do˜ij—mo 2a = 2 cos θa . lim = 1 jer je | − 1| = < ε z— n > [ε ]F Primer Q.qve†e R IFIF €rimeriF €on—v©—jui defini™iju limes— u ˜eskon—qnosti d—tu n— strF UWD k—%emo d— niz z kompleksnih ˜rojev— im— gr—niqnu vrednost z D ili d— konvergira ka z ∈ CD —ko v—%i (∀ε > 0)(∃n ∈ N) n > n ⇒ |z − z | < ε.

xiz a = n + 1 − n je konvergent—nF —ist— −1 −n −1 n −1 −1 n n n n n n n 2n 2n+1 n n n→∞ n n n n n n n n n n   0. 0 · ∞. . @RA ∞ 0 ∞ ∞ 0 0 √ √ √ √ 2 2 √ √ n+1+ n n+1 − n 1 √ an = ( n + 1 − n) · √ = √ √ =√ √ →0 n+1+ n n+1+ n n+1+ n .    n→∞ n n n n n k n k=0 n n n n k=0 n n k k n n 2 2 n n(n−1) 2 n 2 n 1 n+1 n n k—d n → ∞F IFPF xeodreeni o˜li™iF €odsetimo se d— —ksiom—m— re—lnih ˜rojev— i pr—vilim— z— r—qun—¨e u proxirenom skupu re—lnih ˜rojev— koj— smo d—li n— IUF str—ni nisu definis—ni izr—zi o˜lik— ∞ 0 .  1. 1 . xiz ζ = z u C konvergir— —ko i s—mo —ko je |z | < 1 ili z = 1F —ist—D —ko je z = 1 im—mo konst—nt—n nizD — z— |z | < 1 iz €rimer— T sledi d— |z | = |z| → 0 k—d n → ∞D p— n— osnovu veme II z konvergir— k— nuliF eko je |z| > 1D iz €rimer— T sledi d— |z | = |z| → ∞ k—d n → ∞D p— je niz ζ neogr—niqenD d—kle divergent—nF x— kr—juD nek— je |z| = 1 i z = 1D tjF z = cos θ + i sin θ z— 0 < θ < 2π F „—d— je z = cos(nθ) + i sin(nθ)D p— rezult—t sledi iz €rimer— S i veme IH n— strF UVF √ √ n = 1F —ist—D nek— je x = n − 1F „—d— je Primer V.IPH Primer . ∞ . 0 . —ist—D nek— je |q| < 1 i ε > 0F „—d— je |q| − 1 > 0D p— iz fernulijeve nejedn—kosti i erhimedove —ksiome sledi |q| = (1 + (|q| − 1)) 1 + n(|q| − 1) > ε z— dovo©no veliko nD tjF |q | < εF „oD po defini™ijiD zn—qi d— q → 0 k—d n → ∞F eko je q = 1 im—mo konst—nt—n niz q ≡ 1 koji konvergir— k— 1F ƒluq—j q = −1 je r—zmotren u €rimeru QF xek— je |q | > 1 i M proizE vo©—n pozitiv—n ˜rojF €rimenom fernulijeve nejedn—kosti do˜ij—mo |q | = (1 + |q | − 1) > 1 + n(|q | − 1) > M z— dovo©no veliko M F €o defini™iji ˜esE kon—qnog limes— to zn—qi d— ƒluq—j |q | → ∞ k—d n → ∞F eko je pri tome q > 1D im—mo q → ∞ k—d n → ∞F eko je q < −1D ond— je q > M D q < −M z— dovo©no veliko nD xto zn—qi d— se ˜eskon—qno mnogo t—q—k— niz— q n—l—zi v—n ˜ilo kog otvorenog podskup— u RD r—zliqitog od ™elog RD p— lim q ne postoji z— q < −1F Primer U. lim q n = n→∞  +∞. @QA k sz „vre¨— Q n— strF Q sledi d— je z— n > 1 √n > √1 = 1D p— je x > 0F yd—tle sledi d— su svi s—˜ir™i u prethodnoj sumi pozitivniD p— je ™el— sum— ve— od x = ¨enog drugog s—˜irk—D tjF x > x F yd—tle i iz @QA sledi √ x < D p— x → 0D tjF n → 1 k—d n → ∞F √ √ Primer W. T xek— je q ∈ RF RF xsy†s s ‚ihy†s |q | < 1 q=1 q>1 q < −1 . ne postoji. lim n n = (1 + x ) = x . ∞ − ∞ . 0 .

n1 } ⇒ =L n Iˆtol™ @Otto StolzD IVRP{IWHSAD —ustrijski m—tem—tiq—r lim an n→∞ bn F bn − L < ε. bn − bn 0 2 an − an0 −L bn − bn 0 ≤ do˜ij—mo hrugi s—˜ir—k n— desnoj str—ni je m—¨i od z— F €oxto postoji n ∈ N t—kvo d— je prvi s—˜ir—k n— desnoj str—ni m—¨i od z— yd—tle sledi a ε 2 an0 − Lbn0 bn an −L = + 1− 0 bn bn bn an0 − Lbn0 an − an0 + −L . L− < 2 bn − bn 0 2 an − an0 ε −L < . 2 2 bn − bn 0 an − an0 ε ε <L+ . n→∞ bn+1 − bn bn =L an+1 −an n→∞ bn+1 −bn 0 kon—q—nF xek— je ε > 0F „—d— €oxto je niz b r—stuiD tjF s— b − b do˜ij—mo n k+1 k L− ε ak+1 − ak ε < <L+ . bn bn − bn 0 n > n0 bn → ∞ ε n > n1 2 D F xto zn—qi d— je n > max{n0 .it—l—™ koji je rexio —d—t—k IQ n— UWF str—ni video je d— izr—z D k—o limesD mo%e d— ˜ude jedn—k ˜ilo kom re—lnom ˜rojuD k—o i ±∞F hrugim reE qim—D —ko a → ∞D b → ∞D limes niz— je neodreenD tjF z—visi od tog— k—kvi su konkretni nizovi a i b F ssto v—%i z— ost—le izr—ze @RAD koji se n—ziv—ju neodre enim oblicimaF ƒlede— teorem— omogu—v— n—m d— nek—d izE r—qun—mo limese o˜lik— F it—l—™ e u ¨oj prepozn—ti D diskretnu4 verziju vopit—lovih pr—vil— @strF IHPAF Teorema I. (XtolcovaI teorema) xek— je b r—stui niz re—lnih ˜roE ∈ RD ond— jev— t—k—v d— b → +∞ k—d n → ∞F eko postoji lim postoji i lim i ∞ ∞ n n an bn n n ∞ ∞ n n an n→∞ bn an+1 −an n→∞ bn+1 −bn IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPI €retpost—vimo prvo d— je lim postoji n ∈ ND t—kvo d— z— k ≥ n v—%i 0 n→∞ lim an an+1 − an = lim . . 2 bk+1 − bk 2 bk+1 − bk > 0 D mno%e¨em prethodne nejedn—kosti ε 2 n−1 z— k ≥ n D p— je 0 L− n−1 ε ε (bk+1 − bk ) < ak+1 − ak < L + (bk+1 − bk ) 2 2 n−1 L− z— sv—ko n > n F €oxto je b − b D od—tle do˜ij—mo 0 n n0 ε 2 (bk+1 − bk ) < k=n0 k=n0 (ak+1 − ak ) < L + (bk+1 − bk ) n−1 k=n0 (ak+1 − ak ) = an − an0 D k=n0 n−1 k=n0 (bk+1 − bk ) = he©e¨em ovih nejedn—kosti pozitivnim ˜rojem tjF yd—tle do˜ij—mo 1 L− ε ε (bn − bn0 ) < an − an0 < L + (bn − bn0 ).

2. . xek— je √ √ √ n lim n a1 a2 · · · an = a∞ . n lim an = 1 „—d— je niz √x konvergent—n i n n→∞ lim n xn−1 .A niz pozitivnih ˜rojev— t—k—v d— postoji x n→∞ n an = 1+ 2+ 3 3 + ··· + n n . xek— je x @n = 1. sz ˆtol™ove teoreme i €rimer— V sledi F Primer II. . eko niz a konvergir— k— a D ond— konvergir— i niz ¨eE govih h—rmonijskih sredin— n→∞ n ∞ n ∞ An = a1 + a2 + · · · + an n Hn = n→∞ n ∞ i v—%i lim H = a F ƒledi iz prethodne posledi™eD prime¨ene n— 1/H F Posledica Q. n yvo tvre¨e smo ve dok—z—li u okviru €osledi™e IT n— strF IPUD —li ono mo%e d— se izvede i iz €osledi™e Q prime¨ene n— geometrijske sredine ql—nov— niz— gde je x 0 √ xn = lim n xn . (Koxijeva teorema) eko niz a konvergir— i D ond— konvergir— i niz —ritmetiqkih sredin— lim an n→∞ bn = +∞ n n→∞ lim bn bn+1 − bn = lim = 0. x n−1 Zadatak .IPP ƒluq—j lim = +∞ svodi se n— prethodniF „—d— jeD z— dovo©no veliko nD a − a > b − b D p— je niz a r—stui @poqev od nekog ql—n—A i do˜ij—mo a → +∞ k—d n → ∞F €rimenom dok—z—nog tvre¨— n— an+1 −an n→∞ bn+1 −bn n n+1 n+1 n n n bn an RF xsy†s s ‚ihy†s tjF a∞ F Posledica I. n→∞ an+1 − an an n→∞ lim an = i v—%i lim A = a F hok—z sledi iz ˆtol™ove teoremeF Posledica P. n→∞ xn−1 n→∞ lim =1 F yn = xn . . I xek— je k ∈ NF szr—qun—ti lim n→∞ 1k +2k +···+nk nk − n k+1 F . xek— je a > 0 i lim a = a F „—d— niz G geometrijskih sredin— konvergir— i v—%i √ n n n→∞ n ∞ n→∞ 1 a1 + 1 a2 n + ··· + 1 an n = √ n a1 a2 · · · an Hn ≤ Gn ≤ An hok—z sledi iz primene ˆtol™ove teoreme n— log G ili iz nejedn—kosti i prethodne dve posledi™eF Primer IH.

…putstvoX posm—tr—ti niz i iskoristiti neprekidnost log—rit—mske i eksponen™ij—lne funk™ije i ˆtol™ovu teoremuF Primer IP. eko je ξ t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ond— je A = lim f (z ) —ko i s—mo —ko z— sv—ki niz z ∈ Z \ {ξ} v—%i lim z = ξ ⇒ lim f (z ) = A. χQ (x) = je prekidn— u sv—koj t—qkiF —ist—D iz gustine skup— Q n— re—lnoj pr—voj sledi d— z— sv—ku t—qku x ∈ R postoji niz q ∈ Q t—k—v d— q → x D — time χ (q ) → 1D k—d n → ∞F ƒ— druge str—neD postoji i niz ir—™ion—lnih ˜rojev— α koji konvergir— k— x D jer u sv—kom interv—lu (x − . „—d— niz z konvergir— k— ξD —li f (z ) ne konvergir— k— D xto je u suprotnosti s— @SAF Posledica R.IFQF uonvergen™ij— i neprekidnostF €oj—m neprekidnosti i limes— funk™ije mo%e se svesti n— poj—m limes— niz—F Lema I. xek— je Z ⊂ CF punk™ij— f : Z → C f je neprekidn— u t—qki ζ ∈ Z —ko i s—mo —ko z— sv—ki niz z ∈ Z v—%i n n n (∃ε > 0)(∀n ∈ N)(∃zn ∈ Z ) 0 < |zn − ξ | < 1 ∧ |f (zn ) − A| ≥ ε. ) je nepr—z—nD tjF z— sv—ko n postoji t—qk— z ∈ Z ∩ B (ξ. ) = {z ∈ C | |z − ξ| < }F €o defini™iji t—qke n—gomil—v—E ¨—D z— sv—ko n ∈ N skup Z ∩ B(ξ. · xn = x∞ . xek— je x > 0 i lim x = x F hok—z—ti d— je n→∞ n→∞ n lim zn = ζ ⇒ lim f (zn ) = f (ζ ). . hirihleov—P funk™ij— n→∞ lim x1 · x2 · . xek— je ξ ∈ C t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CF „—d— postoji niz z ∈ Z t—k—v d— je lim z = ξF xek— je B(ξ. )F sz |z − ξ | < sledi z → ξ k—d n → ∞F Teorema P. √ an = loga n x1 · · · · · xn √ n n→∞ n ∞ χQ : R → R. @SA xek— je A = lim f (z) i lim z = ξF xek— je ε > 0F „—d— n n→∞ n 1 n n 1 n n 1 n 1 n 1 n n z →ξ n n→∞ n n→∞ n z →ξ n→∞ n IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPQ €oxto z → ξ k—d n → ∞ i z = ξD (∃n ∈ N)n > n ⇒ 0 < |z − ξ| < δF sz ove dve implik—™ije sledi f (z ) → A k—d n → ∞F €retpost—vimo s—d— d— z— sv—ki niz z ∈ Z \{ξ} v—%i @SA i d— A nije limes funk™ije f u t—qki z F „—d— n n 0 0 n n n 0 (∃δ > 0) 0 < |z − ξ | < δ ⇒ |f (zn ) − A| < ε. . n A hok—z sledi iz „eoreme W i „eoreme PF Zadatak P. x + ) postoji ir—™ion—l—n ˜roj @in—qe ˜i Q ˜io nepre˜rojivAF — t—k—v niz v—%i χ (α ) → 0 k—d n → ∞F yd—tleD n— osnovu „eoreme P sledi d— hirihleov— 0 n n 0 Q n n 0 0 1 n 0 1 n Q 1 0 x∈Q x∈ /Q Phirihle @Peter Gustav Lejeune DirichletD IVHS{IVSWAD nem—qki m—tem—tiq—r n .

0. 1] → RD definis—n— s— f (x) = x. xek— je funk™ij— f : (−1. 1)F hok—z—ti d— je f konst—ntn— funk™ij—F …putstvoX hok—z—ti d— je f (x) = f (0) @x → 0 k—d n → ∞AF Zadatak U. x∈Q x∈ /Q neprekidn— u H i I i predkidn— u svim t—qk—m— interv—l— (0. eko z → z k—d n → ∞D ond— je z jedin— t—qk— n—gomil—v—¨— niz— z F hok—z sledi iz veme PF Teorema Q. eko je lim z = z D ond— je lim z = z z— sv—ki podniz z F hok—z sledi direktno iz defini™ije konvergen™ijeF Definicija I.IPR funk™ij— nem— limes ni u jednoj t—qkiD p— u sv—koj t—qki im— neotklo¨iv prekidF Zadatak Q. „—qk— ζ ∈ C je t—qk— n—gomil—v—¨— niz— z ∈ C —ko postoji podniz z t—k—v d— je lim z = ζ F Primer IQ. (Bolcano–Vajerxtrasova teorema za nizove) ƒv—ki ogr—E niqen niz kompleksnih ˜rojev— im— t—qku n—gomil—v—¨—F 2 n n n(k) n→∞ n ∞ k→∞ n(k) ∞ n(k) n n(k) k→∞ n(k) n n −1 2n 2n−1 n n n −1 n −1 n ∞ ∞ n sin x. x∈Q x∈R\Q . 1)F Zadatak S. sz €osledi™e RD veme I i defini™ije z—tvorenog skup— izvesti drugi dok—z €osledi™e P s— strF TWF IFRF €odnizoviF „—qke n—gomil—v—¨—F €odniz niz— n → z je niz k→z D gde je k → n(k) neko strogo r—stue preslik—v—¨eF Lema P. x2 . 1) → R neprekidn— u nuliD t—kv— d— je f (x) = f (x ) z— sve x ∈ (−1. xiz a = (−1) + n im— dve t—qke n—gomil—v—¨—D a → 1D a → −1 k—d n → ∞F xiz b = n +(−1) (n + n ) im— jednu t—qku n—gomil—E v—¨—D nuluF xiz z = i + n im— qetiri t—qke n—gomil—v—¨—F … „eoremi IR n— strF QQ smo videli d— se skup r—™ion—lnih ˜rojev— mo%e pore—ti u nizY iz „eoreme II n— PWF str—ni sledi d— t—j niz im— ˜eskon—qno mnogo t—q—k— n—gomil—v—¨—F Lema Q. hok—z—ti d— je funk™ij— f : [0. 0. hok—z—ti d— je funk™ij— f ( x) = RF xsy†s s ‚ihy†s neprekidn— u nuliD — prekidn— u svim ost—lim t—qk—m—F Zadatak R. hok—z—ti d— je funk™ij— f (x) = x. x∈Q x∈ /Q neprekidn— u svim t—qk—m— skup— {kπ | k ∈ Z} i prekidn— u svim ost—lim t—qk—m—F Zadatak T.

a .D p— je a . . z →ζ z →ζ z →ζ hok—z sledi iz veme R i „eoreme PF Zadatak V. a + )F €oxtoD po defini™iji t—qke n—gomil—v—¨—D u sv—koj okolini t—qke a im— ˜esE kon—qno mnogo t—q—k— skup— AD ˜rojevi k(n) mogu ˜iti iz—˜r—ni t—ko d— je k (n) < k (n + 1)D tjF t—ko d— je a podniz niz— a F sz a ∈ (a − . xiz a je konvergent—n —ko i s—mo —ko je lima = lima = lim a F lima = lima = L —ko i s—mo —ko sv—ki podniz niz— a konvergir— k— LD xto je ekviv—lentno s— lim a = LF Definicija Q. . a + ) sledi d— a konvergir— k— aF „vre¨e o˜rnuto tvre¨u prethodne leme nijeD u opxtem sluq—juD t—qnoX t—qk— 0 je jedin— t—qk— n—gomil—v—¨— niz— b iz €rimer— IQD — ov—j niz neoE gr—niqenD p— z—to i divergent—nF Definicija P. . n . . . xek— je ζ ∈ C t—qk— n—gomil—v—¨— skup— Z ⊂ CF Gornji f (z ) limes ili limes superior funk™ije f : Z → R u t—qki ζ @u ozn—™i lim ili lim sup f (z)A je supremum skup— t—q—k— n—gomil—v—¨— svih nizov— f (z )D gde Z \ {ζ } z → ζ k—d n → ∞D tjF zn = xn + iyn |xn |2 + |yn |2 xn yn n n n n n 1 2 n1 n2 n k(n) 1 n 1 n k(n) n k(n) 1 n 1 n k(n) n n n n n n n n n n n→∞ n n n n n→∞ n z →ζ z →ζ n n IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPS Donji limes limz→ζ f (z ) f (zn ) ili limes inferior funk™ije f : Z → R u t—qki ζ @u ozn—™i ili lim inf f (z)A je infimum skup— t—q—k— n—gomil—v—¨— svih nizov— D gde Z \ {ζ } z → ζ k—d n → ∞F Lema S. punk™ij— f im— gr—niqnu vrednost u t—qki z ∈ D(f ) —ko i s—mo —ko je z →ζ n 0 z →ζ lim f (z ) = sup{limf (zn ) | zn ∈ Z \ {ζ }. x—jveu t—qku n—gomil—v—¨— niz— x ∈ R n—ziv—mo ¨eE govim gornjim limesom ili limesom superiorom i ozn—q—v—mo s— limz ili lim sup z F x—jm—¨u t—qku n—gomil—v—¨— niz— x ∈ R n—ziv—mo ¨egovim donjim limesom ili limesom inferiorom i ozn—q—v—mo s— limz ili lim inf z F Lema R. @—A xek— je a niz u R i a hok—z—ti d— je n n = supk≥n an an = inf k≥n an D F liman = lim an = inf an . lim zn = ζ }. . konvergent—n @t—qnijeD konst—nt—nA podniz niz— a koji konvergir— k— aF eko je skup A ˜esE kon—q—nD ond— onD po „eoremi IW n— strF QW im— t—qku n—gomil—v—¨— aF €o defini™iji t—qke n—gomil—v—¨—D z— sv—ko n ∈ N postoji a ∈ (a − .xek— je ogr—niqen nizD tjF |z | < M F €oxto je |z | = D i nizovi D su ogr—niqeniD p— je dovo©no dok—z—ti teoremu z— re—lne nizoveF xek— je a ogr—niqen niz re—lnih ˜rojev—F ƒkup A = {a | n ∈ N} je ogr—niqenF eko je on kon—q—nD ond— postoji ˜—r jedn— t—qk— a ∈ A t—kv— d— je a = a z— ˜eskon—q—n skup indeks— n . n→∞ n∈ N liman = lim an = sup an n→∞ n∈N . n→∞ lim inf f (z ) = lim sup f (z ) = lim f (z ).

δ →0+0 δ>0 RF xsy†s s ‚ihy†s hok—z—ti d— je limz→ζ f (z ) = lim f (δ ) = inf f (δ ). . g : A → R dve funk™ije @ili dv— niz—D —ko je A = NAF hok—z—ti d— v—%i δ>0 a→α limz→ζ f (z ) = lim f (δ ) = sup f (δ ). @VA 1 + lima ‚ex—v—¨em sistem— @UA @VA od dve jedn—qine s— dve nepozn—te lima D lima do˜ij—mo lima = lima = D p— je lim a = F Zadatak W. f limf lim lim i 1 a = . limf · limg ≤ lim(f · g ) ≤ limf · limg. δ) = {z ∈ C | |z − ζ | < δ}F hefiniximo f (δ ) := sup f (Z ∩ B (ζ. eko je f ≥ 0 i g ≥ 0 ond— je eko je f > 0D ond— je limf · limg ≤ lim(f · g ) ≤ limf · limg.IPT δ>0 @˜A xek— je ζ ∈ C t—qk— n—gomil—v—¨— domen— Z ⊂ C funk™ije f : Z → RD i B(ζ. xek— je a niz pozitivnih ˜rojev— s— oso˜inom n 1 …putstvoX videti —d—t—k IH n— UQF str—niF Primer IR. sspit—jmo konvergen™iju niz— a definis—nog s— a n+1 n n =1 n n n n √ n n 5−1 2 √ n n n→∞ n 5−1 2 n hok—z—ti d— niz a konvergir—F @…putstvoX primeniti n— nejedn—kost a ≤ a + ε do¨i limes po kD — z—tim n— novodo˜ijenu nejedn—kost primeniti gor¨i limes po nFA n n+k n (∀ε > 0) (∃n0 ) (∀n > n0 ) (∀k ) an+k ≤ an + ε. δ )). δ →0+0 lim f (z ) = η ⇔ lima→α f (z ) = lima→α f (z ) = η lim(−f ) = −limf. lim(−f ) = −limf f ≤ g ⇒ limf ≤ limg ∧ limf ≤ limg limf + limg ≤ lim(f + g ) ≤ limf + limg. f limf 1 1 = . @vA xek— su f. @UA 1 + lima ƒliqnoD prel—skom n— lim u @TA do˜ij—mo 1 lima = . limf + limg ≤ lim(f + g ) ≤ limf + limg. δ )). @TA 1+a snduk™ijom se l—ko pok—zuje d— je a > 0F €rel—skom n— lim u @TA i primenom svojst—v— iz —d—tk— V @vA do˜ij—mo 1 lima = . f (δ ) := inf f (Z ∩ B (ζ. 1 1 = .

IPU hok—z—ti d— niz konvergir—F Primer IS. R) postoji n 0 n n→∞ an+1 . ≤)D n → a monotono @rastu e ili opadaju eA u smislu defini™ije n— strF RS @ili n— strF USAF hok—z sledee teoreme je —n—log—n dok—zu veme IQ n— strF VHF Teorema R. xek— je a ≥ 0F „—d— je z →0 z →0 n z2 − z ¯2 i|z |2 iliD ekviv—lentnoD lim √ √ an+1 an+1 lim ≤ lim n an ≤ lim n an ≤ lim . ≤) → (R. f (z ) = u nuliF €rel—skom n— pol—rni z—pis z = rcis θ do˜ij—mo f (rcis θ) = 2 sin 2θD od—kle sledi d— je @u ozn—k—m— iz —d—tk— VA f (δ) ≡ 2D f (δ) ≡ −2F sz —d—tk— V s—d— sledi lim f (z) = 2D lim f (z) = −2F Primer IT. √ lim n C = 1 D gde je C = an0 (R−ε)n0 €rel—skom n— lim @i korixe¨em A do˜ij—mo nejedn—kost @WA z— limF xejedn—kost z— lim dok—zuje se n— isti n—qinF IFSF wonotoni nizoviF xiz a re—lnih ˜rojev— zovemo monotonim @rastu im ili opadaju imA —ko je preslik—v—¨e a : (N. @WA D ond— postoji i lim √a i v—%i n n n n→∞ n n→∞ lim √ n an = lim an+1 an <R F „—d— z— neko ε ∈ (0. szr—qun—jmo gor¨i i do¨i limes funk™ije f : C \ { 0 } → R.Zadatak IH. ƒv—ki monoton i ogr—niqen niz je konvergent—nF xek— je a r—stui i ogr—niqen nizF „—d— je skup A = {a | n ∈ N} ogr—niE qenF xek— je a = sup AF „—d— a → a k—d n → ∞F —ist—D iz defini™ije supremum— sledi d— z— sv—ko ε > 0 postoji n ∈ N t—kvo d— je a − ε < a < aF sz monotonosti niz— a sledi d— je a − ε < a < a z— sv—ko n ≥ n D xto zn—qi d— je a = lim a F Lema T. an 0 ∈N D t—kvo D tjF z— n ≥ n F yd—tle sledi d— je (∀n > n ) a an+1 an an0 ≤ ≤ ··· ≤ (R − ε)n+1 (R − ε)n (R − ε)n0 ≤ C (R − ε)n √ √ n n an ≤ (R − ε) C. xek— z— niz a v—%i n an n IF uyx†i‚qixgste xsy†e 0 ≤ am+n ≤ am + an . eko je niz a r—stui i neogr—niqenD ond— a → +∞ k—d n → ∞F eko je niz b op—d—jui i neogr—niqenD ond— b → −∞ k—d n → ∞F n n n n ∞ n ∞ 0 n0 n n 0 ∞ n→∞ n n n n n . an an n+1 n ƒpe™ij—lnoD —ko postoji —ist—D nek— je lim d— je ≤ R − εD p— je an+1 an 0 √ an+1 < R ⇒ lim n an < R an n→∞ lim an+1 an i lim aa > r ⇒ lim √a > r.

qn €oxto je | zn n! | = |z |n n! i zn = 0. n→∞ n! lim n→∞ n→∞ lim an = 0 ⇔ lim |an | = 0 qn =0 n→∞ n! lim D dovo©no je dok—z—ti d— je @IIA p— je a < a poqev od nekog nF €oxto je a i ogr—niqen odozdo @a > 0AD on im— gr—niqnu vrednost a F €rel—skom n— limes u @IIA do˜ij—mo a = 0F Primer IW. . xiz an+1 = q an . … €rimeru S n— strF PP smo definis—li ˜roj e k—o n 1 1 1 1 1 1 1 1 1 − + − +···+ − + − = 2 − < 2. n+1 n n+1 n n ∞ ∞ z— sv—ko q ≥ 0F xek— je a n = qn n! F „—d— je sn = 1 + je r—stuiD jer je s − s = sz k > k(k − 1) sledi < n+1 n 2 1 k2 1 1 1 + 2 + ··· + 2 22 3 n 1 k 1 (n+1)2 > 0 1 1 k(k−1) = k−1 F hok—%imo d— je on ogr—niqen odozgoF − D p— je sn < 1 + yd—tle sledi d— je s konvergent—nF Primer PH. xek— je q > 1F hok—%imo d— je n IPV RF xsy†s s ‚ihy†s n0 ∈ N n0 n 0 n→∞ n n→∞ n @IHA €oxto je → < 1D z— dovo©no veliko n v—%i a < a D tjF niz a jeD poqev od nekog nD op—d—juiF €oxto je a > 0D niz x je ogr—niqen odozdoD p— a → a k—d n → ∞F €rel—skom n— limes u @IHA do˜ij—mo a = q a D od—kleD z˜og q > 1D sledi a = 0F z— q ≤ 1F Zadatak II.xek— je M > 0F €o pretpost—v™iD niz a nije ogr—niqen odozgoD p— postoji z— koje je a > M F „—d— jeD z˜og monotonostiD a > M z— sv—ko n > n D xtoD po defini™iji ˜eskon—qnog limes— zn—qi d— je lim a = +∞F x— sliq—n n—qin se dok—zuje i lim b = −∞F Primer IU. nq n n+1 qn ∞ 1 q n+1 n n n n ∞ −1 ∞ ∞ n n n→∞ q xek— je a n = n qn F „—d— je n→∞ lim n = 0. 1 2 2 3 n−2 n−1 n−1 n n e := sup 1+ 1 n n n∈N . hok—%imo d— je z— sv—ko z ∈ C an+1 = n+1 an . szr—qun—ti lim Primer IV.

1! n! 1 1 + ··· + .„om prilikom smo dok—z—li i d— je niz (1 + ) ogr—niqenF hok—%imo d— je on i monotono r—stuiF ‚—zvij—¨em po ˜inomnoj formuli i uprox—v—¨em ˜inomnih koefi™ijen—t— k—o u @IRA n— strF PP do˜ij—mo 1 n n IF uyx†i‚qixgste xsy†e IPW 1+ 1 n n n = k=0 n 1 k! 1 k! 1 k! k −1 1− j =0 k −1 j n j n+1 j n+1 ≤ k=0 n+1 1− j =0 k −1 ≤ k=0 1− „ime je dok—z—no d— je niz (1+ ) r—stuiD od—kle sledi d— je on konvergent—n i d— v—%i 1 1 n n n = 1+ j =0 n+1 1 . n!n z— neko θ ∈ (0.·(n+k) + ··· + 1+ 1 (n+m)! 1 n+2 + + ··· + @u posled¨em kor—ku koristili smo nejedn—kost lim do˜ij—mo k→∞ 1 1 1 (n+1)! 1 + n+2 + (n+2)2 1 n+2 1 (n+1)! n+1 < n!n + ··· + 1 (n+2)k−1 n+2 (n+1)2 < 1 n AF €rel—skom n— tjF 0 < e − xn < e=1+ 1 .. n e≤ k=0 z— sv—ko nF ƒ— druge str—neD iz @IRA sledi d— je z— sv—ko m ≥ n 1+ 1 k! €rel—zei n— 1 m lim m m = k=0 m→∞ D iz @IPA vidimo d— je j =0 1 k! k −1 1− j m n ≥ k=0 1 k! k −1 1− j =0 j m . 1! n! xn 1 (n+2)·(n+3) yzn—qimo niz n— desnoj str—ni u @IQA s— F „—d— je n→∞ 1+ @IQA 1 (n+2)·. 1)F u—d— ˜i ˜ilo posle mno%e¨— s— n!nD sledilo θ ∈ (0.. 1)F 1 1 θ + ··· + + 1! n! n!n e= m n m=k+θ k∈N @IRA z— neke ™ele ˜rojeve m i nD iz @IRA ˜iD z— neko D xto je nemogue z˜og . @IPA yd—tle i iz @IRA n— strF PP sledi e = lim 0 < xn+k − xn = = < < 1 (n+1)! 1 (n+1)! e≥1+ 1 1 + ··· + . n+1 hok—%imo d— je e ir—™ion—l—nF sz @IRA i @ISA n— strF PP sledi n→∞ e := lim 1+ n .

tjF z konvergir— k— z F €omou k—r—kteriz—™ije limes— preko nizov— @„eorem— P n— strF IPQA doE ˜ij—mo sledeu posledi™u „eoreme SF Posledica S. (Koxijev kriterijum konvergencije nizova) xiz z ∈ C konvergir— —ko i s—mo —ko je uoxijevF €retpost—vimo d— niz z konvergir— k— z F xek— je ε > 0F „—d— postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n > n ⇒ |z − z | < 2 εF „—d— z— m. hok—z—ti d— je √ Primer y → yλ m→∞ 1 mλ m λ n λ n→∞ λ n n n IQH RF xsy†s s ‚ihy†s …putstvoX iskoristiti €rimer ITF IFTF uoxijevi nizoviF €oj—m uoxijevog niz—D n— koji se odnosi slede— defini™ij—D uveo je fol™—noD z— re—lne nizoveF Definicija R. @IUA n ∞ z →η |zn − z∞ | = |zn − zk(n) + zk(n) − z∞ | ≤ |zn − zk(n) | + |zk(n) − z∞ | < 2−1 ε + 2−1 ε = ε. (Koxijev kriterijum egzistencije limesa) xek— je X ⊂ C i η t—qk— n—gomil—v—¨— skup— X F „—d— postoji lim f (z ) —ko i s—mo —ko (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀z. w ∈ X ) |z − η | < δ ∧ |w − η | < δ ⇒ |f (z ) − f (w)| < ε. xto zn—qi d— je niz z uoxijevF €retpost—vimo s—d— d— je niz z uoxijevF xek— je ε > 0F „—d— jeD z— neko n ∈ N |z − z | < εD tjF |z | − ε < |z | < |z | + ε @ITA z— sv—ko n ≥ n F €oxto ql—nov— niz— s— indeksom m—¨im od n im— kon—qno mnogoD iz @ITA sledi d— je niz z ogr—niqenD p— iz „eoreme Q sledi d— niz z im— konvergent—n podniz z F yzn—qimo limes ovog podniz— s— z F xek— je ε > 0F „—d— z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ |z − z | < 2 εF €oxto je niz uoxijevD z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ |z − z | < 2 εF xek— je n = max{n . . n e Teorema S. xiz z kompleksnih ˜rojev— je Koxijev —ko n n→∞ lim n! 1 = . lim 1 + @ISA n x— isti n—qin k—o u €rimeru PH dok—zuje se d— je niz (1 + ) r—stui z— sv—ko λ ∈ RD p— se limes u @ISA mo%e z—meniti supremumomF Zadatak IP. n }F „—d— z— n > n v—%i n n 0 n n0 0 n 0 0 0 n n k(n) ∞ 1 1 k ( n) n ∞ −1 2 2 k(n) −1 0 1 2 0 |zm − zn | = |zm − z∞ + z∞ − zn | ≤ |zm − z∞ | + |z∞ − zn | < 2 −1 ε + 2−1 ε = ε. xek— je λ ∈ RF sz €rimer— PH i neprekidnosti funk™ije sledi d— je lim (1 + ) = e F ƒmenom n = mλ do˜ij—mo λ =e . n > n v—%i n n 0 0 n ∞ ∞ −1 0 (∀ε > 0)(∃n0 ∈ N) m.PI. n > n0 ⇒ |zm − zn | < ε.

x0 . 2 n—ziv— se oscilacijom funkcije f n— skupu AF xek— je x t—qk— n—gomil—v—¨— skup— X F froj 0 x1 . x0 ) = lim M (f. ε .x2 ∈A gde je B(x . δ ) = inf {f (x) | x ∈ X. x0 . x0 . €osledi™u S s—d— mo%emo d— formulixemo n— sledei n—qinF Posledica T. n IQI p— sz @IUA sledi d— je niz F (z ) uoxijevF sz „eoreme S sledi d— on konvergir— k— nekom A ∈ CF xek— je w drugi niz koji konvergir— k— ηF „—d— niz f (w ) konvergir— k— nekom B ∈ CF sz @IUA l—ko sledi d— je t—d— A = BF —ist—D z— proizvo©no ε postoji δ t—kvo d— v—%i @IUAF €oxto su z— dovo©no veliko n i z i w u δ{okolini t—qke ηD iz @IUA sledi d— je |f (z ) − f (w )| < ε z— sve osim kon—qno mnogo nF €rel—skom n— limes do˜ij—mo |A − B| ≤ ε D — od—tleD poxto je ε proizvo©noD A = BF €rem— „eoremi P n— strF IPQ to zn—qi d— je lim f (z) = AF y˜rnutoD nek— je lim f (z) = A i ε > 0F €o defini™iji limes— n n 1 n n n n 1 1 1 z →η z →η (∃δ > 0) |z − η | < δ ⇒ |f (z ) − A| < „—d—D —ko su z i w t—qke skup— X z— koje v—%i |z − η| < δ i |w − η| < δD ond— je qime je @IUA dok—z—noF €osledi™— S se nek—d formulixe pomou pojm— oscilacije funkcijeF Definicija S. xek— je X ⊂ C i f : X → R ogr—niqen— funk™ij— i A ⊂ X F froj ω (f. δ )). xiz a = (−1) iz €rimer— Q nije uoxijevD jer je |a −a | = 2 z— sv—ko n ∈ NF „o je jox jed—n n—qin d— se vidi d— ov—j niz divergir—F 0 0 n n n+1 n ω (f. x ) = 0F Primer PP. . . ond— se os™il—™ij— u t—qki x mo%e n—pis—ti i u vidu 0 δ →0 M (f. δ ) . x0 ) := lim ω (f. punk™ij— f : X → C je neprekidn— u t—qki x —ko i s—mo —ko je ω(f. A) := sup |f (x1 ) − f (x2 )| |f (z ) − f (w)| = |f (z ) − A + A − f (w)| ≤ |f (z ) − A| + |A − f (w)| < ε.xek— v—%i @IUA i nek— je z niz u X koji konvergir— k— ηF xek— je ε > 0 proizvo©no i δ t—kvo d— v—%i @IUAF €oxto z → ηD z— dovo©no veliko n v—%i n n 0 IF uyx†i‚qixgste xsy†e n ≥ n0 ⇒ |zn − η | < δ. δ ) − m(f. x0 . m(f. X ∩ B (x0 . |x − x0 | < δ }. δ ) = sup{f (x) | x ∈ X. δ) lopt— s— ™entrom x i polupreqnikom δD n—ziv— se oscilacijom funkcije f u taqki x F eko je f : X → R re—ln— funk™ij— i δ →0 0 0 0 ω (f. |x − x0 | < δ }.

yd—tle sledi 0 n+1 n n+1 n n n−1 n 1 0 n+m−1 1+ 1 1 + · · · + − log n 2 n γ = 0. . z— n ≥ 1. β ∈ I F „—kv— funk™ij— n—ziv— se kontr—k™ijomF ƒv—k— kontr—k™ij— im— jedinstvenu fiksnu ili neprekidnu t—qkuD tjF t—qku c ∈ I t—kvu d— je F (c) = cF —ist—D nek— je x ∈ I proizvo©n— t—qk— i nek— je x = F (x ). +∞)F punk™ij— n—ziv— se kontr—k™ijom —ko postoji konst—nt— qD 0 < q < 1D t—kv— d— je z— sve α. 5772156649015328606065120. F :I→I |F (α) − F (β )| < q |α − β | |xn − xn+m | ≤ |xn − xn+1 | + · · · + |xn+m−1 − xn+m | ≤ |x1 − x0 | qk .IQP Primer PQ. . „—d— je |x − x | ≤ q |x − x | ≤ . b] ili I = (−∞. . xiz RF xsy†s s ‚ihy†s sn = 1 + 1 1 + ··· + 2 n divergir— jer je n p— niz s nije uoxijevF Zadatak IQ.. k=n uoristei formulu z— z˜ir geometrijskog niz—D od—vde do˜ij—mo |xn − xn+m | ≤ n €oxto je 0 < q < 1D q → 0D p— iz posled¨e nejedn—kosti sledi d— je niz x uoxijevD d—kle konvergent—nF eko ¨egovu gr—niqnu vrednost ozn—qimo s— cD iz rekurentne formule slediD prel—skom n— limes @primetimo d— je sv—k— kontr—k™ij— r—vnomerno neprekidn—AD n qn |x1 − x − 0| 1−q c = F (c). n+1 2n 2n 2 <e< 1+ 1 n n+1 op—d—jui i pozitiv—nD p— z˜og tog— i konvergent—nF qr—niqn— vrednost ovog niz— pozn—t— je k—o yjlerov— konst—nt—D i ozn—q—v— se s— c ili γF  enih prvih nekoliko ™if—r— su xije pozn—to d— li je yjlerov— konst—n— r—™ion—l—n ili ir—™ion—l—n ˜rojF Primer PR. ≤ q |x − x |. xek— je I = [a. €ol—zei od nejedn—kosti dok—z—ti d— je niz 1+ 1 n n |s2n − sn | = 1 1 1 1 + ··· + >n· = ..

1 0 1 1 €onovimo ov—j postup—k s— t—qkom x u ulozi x D — z—tim s— do˜ijenom preseqE nom t—qkom x t—ngente u t—qki (x . b)F ‚—di odreenostiD pretpost—vimo x > 0F tedn—qin— t—ngente n— gr—fik funk™ije y = f (x) u t—qki (x . gde je a ∈ I proizvo©n— t—qk—D govorimo o modifikov—nom  utnovom metoduD koji se od  utnovog r—zlikuje po tome xto se u konstruk™iji niz— a vredE nost prvog izvod— izr—qun—v— s—mo u jednomD u t—qki a @xto z— funk™ije s— slo%enim izr—zom z— prvi izvod nek—d zn—tno ol—kx—v— konstruk™ijuAF i¨eni™— d— niz a konvergir— k— rexe¨u jedn—qine f (x) = x sledi iz €rimer— PRF —ist—D nek— je 0 n 0 n an+1 = xn − (f (a0 ))−1 f (an ). x1 = x0 − (f (x0 ))−1 f (x0 ). f (x )) je 0 0 0 0 PF  utnov metod rex—v—¨— jedn—qin— yv— pr—v— seqe x{osu u t—qki 2 y = f (x0 ) + f (x0 )(x − x0 ). b] → R konveksn— funk™ij— s— pozitivnim prvim izvodomD t—kv— d— je f (a) < 0D f (b) > 0F €o „eoremi o meuvrednosti z— neprekidne funk™ijeD postoji c ∈ (a. sz v—gr—n%eve teoreme o sred¨oj vrednosti sledi d— je F (x) = x − (f (a0 ))−1 f (x). f (x )) s— x{osom itdF hrugim reqim—D konstruiximo rekurentni niz €oxto gr—fik konveksne funk™ije le%i izn—d t—ngente u proizvo©noj t—qkiD sledi d— je f (x ) > 0D p— iz pretpost—vke o pozitivnosti prvog izvod— sledi d— je niz x op—d—juiF yv—j niz je ogr—niqen odozdo t—qkom c @i to z—k©uqujemo iz qi¨eni™e d— je gr—fik konveksne funk™ije izn—d t—ngenteAF yd—tle sledi d— je x konvergent—nF eko ¨egov limes ozn—qimo s— x D iz rekurentne formule sledi x = x − (f (x )) f (x ). |F (α) − F (β )| = |(f (a0 ))−1 f (ξ )| · |α − β | . b) t—kvo d— je f (c) = 0F sz pretpost—vke o pozitivnosti prvog izvod— sledi d— f strogo r—steD p— je t—kvo c jedinstvenoF  utnov metodD ili metod t—ngenteD n—l—%e¨— t—qke cD odnosno rex—E v—¨— jedn—qine f (x) = 0D s—stoji se u sledeemF sz—˜erimo proizvo©nu t—qku x ∈ (a. 1 IQQ xto jeD z˜og 0 < q < 1D mogue s—mo —ko je c = c F xek— je f : [a.„—qk— c je jedinstven—D jer iz F (c ) = c i qi¨eni™e d— je F kontr—k™ij— sledi 1 1 PF  …„xy† wi„yh ‚iˆe†e e tihxesxe |c − c1 | = |F (c) − F (c1 )| ≤ q |c − c1 |. odnosno f (x ) = 0F sz jedinstvenosti rexe¨— jedn—qine f (x) = 0 sledi d— je x = cF €retpost—vimo d— funk™ij— f im— neprekid—n i pozitiv—n prvi izvodF eko umesto posm—tr—nog niz— x posm—tr—mo niz n n n ∞ ∞ ∞ ∞ −1 ∞ ∞ ∞ n xn+1 = xn − (f (xn ))−1 f (xn ).

. 1. s =s +z . p =p ·z . niz kompleksnih ˜rojev—F snduktivno definiE ximo nizove s i p n— sledei n—qinF s =z . @IWA tjF s = z D p = z F … ovoj gl—vi izuq—v—emo pit—¨— vez—n— z— konvergen™iju ov—kvih nizov—F QFIF uonvergen™ij— red— i proizvod—F xizove koji z—dovo©—v—ju @IVA ili @IWA izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija T. p— je F : J → J kontr—k™ij—F sz €rimer— PR sledi d— F im— jedinstvenu fiksnu t—qku cF €oxto jeD po pretpost—v™iD f (a ) > 0D iz F (c) = c sledi f (c) = 0F Primer PS. s )4 i D proizvod (z . @IVA p =z . . 2 xn x0 = a QF feskon—qni redovi i ˜eskon—qni proizvodi n → √ 2 k—d n → ∞D ˜ez o˜zir— n— iz˜or poqetnog ql—n— aF f ( x) = x2 − 2 . p ) kompleksnih nizov— z— koje v—%i z = 0 i @IWAF …slovom z = 0 u defini™iji proizvod— isk©uqili smo trivij—lni proE izvodF …mesto D red (z . Beskonaqni red @ili s—mo redA kompleksnih ˜rojev— s— opxtim qlanom z i parcijalnim sumama s je ureeni p—r (z . β)F sz neprekidnosti prvog izvod— sledi d— je z— neki interv—l koji s—dr%i t—qku a ξ ∈ J ⇒ |(f (a )) f (ξ )| ≤ q < 1. 2. . s ) komE pleksnih nizov— z— koje v—%i @IVAF Beskonaqni proizvod kompleksnih ˜rojev— s— opxtim qlanom z i parcijalnim proizvodima p je ureeni p—r (z . p ) konvergira —ko konvergir— niz p i —ko je lim p = 0F qr—niqnu vrednost lim p ozn—q—v—mo s— z F eko red @ili proizvodA ne konvergir—D k—%emo d— on divergiraF n n n 0 0 n+1 n n+1 n 0 n 0 n+1 n n+1 n k n k k=0 k=0 n n n n n n n n n n n n n n n n n n ∞ n n→∞ n n n=0 n n ∞ n n→∞ n n→∞ n n n=0 xn+1 = 1 xn + .IQR J ⊂I z— neko ξ ∈ (α. xiz 0 0 −1 0 RF xsy†s s ‚ihy†s konvergir— z— sv—ko a ∈ RF —ist—D primenom  utnovog metod— n— funk™iju z—k©uqujemo x … €rimerim— IW i PQ smo se susreli s— nizovim— qiji su ql—novi sumeF €ri tome se ˜roj s—˜ir—k— ˜eskon—qno uve—v— k—d n → ∞F „—kvi nizovi n—ziv—ju se beskonaqnim redovimaD ili s—mo redovimaF … ovom p—r—gr—fu z—poqeemo ¨ihovo det—©nije izuq—v—¨eF xek— je z D n = 0. p )4 govorimo i o D redu z 4 i D proizvodu z 4F Definicija U. s ) konvergira —ko konvergir— niz s F qr—niqnu vrednost lim s n—ziv—mo sumom reda i ozn—q—v—mo s— z F feskon—qni proizvod (z . feskon—qni red (z .

„vre¨e o˜rnuto tvre¨u veme V nije t—qno u opxtem sluE q—juX red divergir— @€rimer PQ n— strF IQPAD i—ko je lim = 0F ∞ ∞ n→∞ n n→∞ n ∞ n n→∞ n n n→∞ n n n 0 0 m n 0 n+1 n+1 n n→∞ n n n n 1 n 1 n→∞ n p∞ = pn · ρn . . n n zn ∞ Lema U. p— prel—skom n— limes do˜ij—mo p = p · lim ρ D tjF lim ρ = 1D jer jeD po defini™iji konvergen™ije proizvod— p = 0F Lema V. eko je r ost—t—k konvergentnog red— z D ond— je lim r eko je ρ ost—t—k konvergentnog proizvod— z D ond— je lim ρ = 1F xek— je s = z F „—d— je n→∞ n n n→∞ n ∞ ∞ n n=0 k=n+1 =0 F od—kleD prel—skom n— limes do˜ij—mo s = s + lim r D tjF lim r = 0F hok—z drugog tvre¨— je s—mo multiplik—tivni z—pis dok—z— prvogX nek— je p = z F „—d— je ∞ ∞ n→∞ n n→∞ n ∞ ∞ n n=0 s∞ = sn + rn . eko je x ∈ R niz re—lnih ˜rojev— i x konvergent—n proizvodD ond— je x > 0 z— sve n osimD mo%d—D ¨ih kon—qno mnogoF Napomena I. eko red z konvergir—D ond— je lim z = 0F eko proizvod z konvergir—D ond— je lim z = 1F xek— su s p—r™ij—lne sume konvergentnog red— z F xek— je ε > 0F sz uoE xijevog kriterijum— konvergen™ije nizov— @strF IQHA sledi d— postoji t—k—v ˜roj n ∈ N d— v—%i m.n→∞ €rimetimo d—D po prethodnoj defini™ijiD proizvod divergira ne s—mo —ko ne postoji ili je ˜eskon—q—nD ve i —ko je lim p = 0F yv—jD n— prvi pogled neprirod—nD uslov uvodimo d— ˜ismo proizvode mogli d— tretir—mo k—o D multiplik—tivno z—pis—ne4 redoveD xto pojednost—v©uje formul—™ije i dok—ze nekih od teorem— koje sledeF QFPF ypxti ql—n i ost—t—k red— i proizvod—F eko od˜—™imo prvih nekoliko ql—nov— konvergentnog red— z do˜ij—mo niz lim pn n→∞ n n ∞ QF fiƒuyxexs ‚ihy†s s fiƒuyxexs €‚ys†yhs IQS rn := zk . n > n ⇒ |s − s | < εF ƒpe™ij—lnoD n > n ⇒ |z | = |s − s | < εD xto zn—qi d— je lim z = 0F hok—z drugog tvre¨— je multiplik—tivni z—pis dok—z— prvogF Posledica U. k=n+1 yv—j niz n—ziv— se ostatkom reda n—ziv—mo niz ρn := n zn F ƒliqnoD ostatkom proizvoda zk .

. ‚ed 1 k 1 ) ln(1 + n n divergir—D jer 1 (n−1)α 1 nα sn = k=1 ln 1 + = (ln(k + 1) − ln k ) = ln(n + 1) → ∞ k=1 x— sliq—n n—qin se rex—v— i sledei z—d—t—kF Zadatak IR. €rimer PV i —d—t—k IR l—ko se uopxt—v—ju n— sledei n—E qinF xek— je z proizvo©—n niz kompleksnih ˜rojev—F „—d— red (z − z ) konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— niz z F €ri tome v—%i n n n+1 n ∞ k—d n → ∞F (zk − zk+1 ) = zj − lim zn . sz veme V i €rimer— S n— strF IIW l—ko sledi d— red sin nθ konvergir— —ko i s—mo —ko θ = kπ z— neko k ∈ ZF ‚ed cos nθ divergir— z— sv—ko θ ∈ RF Primer PU. 1−z z = k n (z − z k+1 ) = 1 − z n+1 n k k=0 sledi z— z = 1F vimes n— desnoj str—ni je jedn—k —ko je |z| < 1 i ne postoji —ko je |z| ≥ 1D z = 1 @€rimer U n— strF IPHAF — z = 1 je k=0 1 1−z n n n→∞ lim z k = lim 1 − zn n→∞ 1 − z sn = zk = k=1 k=1 1k = n → ∞ k—d n → ∞F Primer n PV. (Geometrijski red) ‚ed z konvergir— —ko i s—mo —ko je |z | < 1 i t—d— v—%i n ∞ RF xsy†s s ‚ihy†s zn = —ist—D iz (1 − z) n=0 n k=0 1 . ‚ed n→∞ k=j lim ∞ k=2 1 n2 −1 konvergir—D jer je = 1 2 n k=2 1 k −1 1 2 = = p— s n → 3 4 k—d n → ∞F n 1 k=2 k2 −1 = n 1 1 k=2 2 k −1 n 1 k=2 (k−1)(k+1) − − 1 k+1 1 n = 1 n+1 + 1 k − 1 k + 1 k+1 = 1 2 1+ − . hok—z sledi iz prel—skom n— sn k=j n n→∞ (zk − zk+1 ) = zj − zn+1 .IQT QFQF €rimeriF … ql—vi P smo se ve susreli s— nekim primerim— redov— @€rimeri IW i PQD red @IQA n— strF IPWAF h—emo jox nekoliko primer—F Primer PT. F Primer QH. hok—z—ti d— red − z— konvergir— —ko i s—mo —ko je α > 0F Primer PW.

feskon—qni proizvod 1− konvergir—F —ist—D v—%i 1 n(n+1)(n+2) 2n+1 n2 (n+1)2 2n +(−1)n 3n 2n n ∞ n=2 1 n2 n QF fiƒuyxexs ‚ihy†s s fiƒuyxexs €‚ys†yhs IQU 1− k—d n → ∞F k=2 1 k2 n = k=2 k2 − 1 = k2 n k=2 1 n+1 (k − 1)(k + 1) 1 = · → . k >0 2n+1 2(n−1)+1 (−1)2n−1 2n i s −s = + < 0D p— je podniz s r—stuiD — podniz s op—d—juiF €ri tome v—%i s > s = s + > s > s D p— su o˜— podniz— ogr—niqen—F yd—tle sledi d— su s i s konvergentniF sz s = s + sledi d— je lim s = lim s D p— niz s konvergir—F 2n „—d— je s (−1)2n 2n+1 1 n→∞ − s2(n−1) = 2n (−1) 2n−1 2n 2n−2 + (−1)2n−1 2n 2n+1 2n+1 1 2n+1 2n 2 2n 2n+1 2n+1 2n 1 2n+1 2n+1 n→∞ 2n n €rimetimo d— je jedino svojstvo niz— b = koje smo koristili u €rimeE ru QQ svojstvo d— je on op—d—jui i d— te%i nuliF hrugim reqim—D n— potpuno isti n—qin dok—zuje se sledee tvre¨eF Tvr enje I. · (1 + z 2 −1 ) = 1 − z2 . . 2 k 2 n 2 QP.Zadatak IS. (Lajbnicovo pravilo) xek— je b op—d—jui niz re—lnih ˜rojev— i nek— je lim b = 0F „—d— red (−1) b konvergir—F n 1 n n n→∞ n n−1 n . sspit—ti konvergen™iju redov— @—A @˜A @vA @gA iD u sluq—jevim— k—d— su konvergentniD odrediti im sumeF Primer QI. ‚ed konvergir—F xek— je ∞ n=1 θ 2n sin θ θ (−1)n−1 n n (1 − z )pn = (1 − z )(1 + z )(1 + z 2 ) · . n sn = k=1 (−1)k−1 . hok—z—ti d— je cos = D z— sv—ko θ = 0 i izvesti od—tle formulu @RQA n— strF SPF Primer QQ. . feskon—qni proizvod —ko je |z| < 1 i t—d— v—%i Primer ∞ ∞ n=1 1 + z2 n −1 konvergir— —ko i s—mo 1 + z2 n=1 n −1 = 1 . 1−z —ist—D nek— je p n n = k=1 1 + z2 k −1 F wno%e¨em s— 1 − z do˜ij—mo n od—kleD n— osnovu €rimer— U n— strF IPH sledi rezult—t tvre¨—F Zadatak IT.

€oxto je red |zn | konvergent—nD niz σ je uoxijevF sz n n |sn − sm | = k=m+1 n zk ≤ k=1 |zk | = |σn − σm | z— n > m sledi d— je i niz s uoxijevD d—kle konvergent—nF €rimer QQ i €rimer PQ n— strF IQP pok—zuju d— tvre¨e o˜rnuto „vre¨u P nije t—qnoF QFSF ƒ—˜ir—¨e redov—F €oqnimo s— sledeom jednost—vnom posledi™om „eoreme IH s— VIF str—neF Lema W. xek— je z niz kompleksnih ˜rojev—F u—%emo d— red z apsolutno konvergira —ko konvergir— red |z |F eko red |z | divergir—D — z konvergir—D k—%emo d— on neapsolutno konvergiraF Tvr enje P. k=1 n sn = k=1 zk .IQV d— red divergir—D — u €rimeru QQ d— red konvergir—F u—%emo d— t—k—v red neapsolutno konvergiraF €re™izir—jmo to sledeom defini™ijomF Definicija V. xek— su z i w konvergentni kompleksni redovi i λ. ƒv—ki —psolutno konvergent—n red je konvergent—nY tjF —ko red |z | konvergir—D ond— konvergir— i red z F xek— je 1 n (−1)n−1 n n n n n n n n n n QFRF epsolutn— konvergen™ij—F … €rimeru PQ n— strF IQP smo videli RF xsy†s s ‚ihy†s σn = |zk |. Re zn ƒpe™ij—lnoD red z konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir—ju redovi i Im z i v—%i z = Re z + Im z F €o defini™iji ˜eskon—qne sume v—%i ∞ ∞ n n n n n=1 n=1 n=1 ∞ n (λzn + µwn ) n=1 = lim = lim n→∞ k=1 n→∞ (λzk + µwk ) n n λ k=1 n zk + µ k=1 wk n = λ lim =λ n→∞ k=1 ∞ n=1 zk + µ lim ∞ n=1 n→∞ k=1 wk zn + µ wn . xto je i tre˜—lo dok—z—tiF . µ ∈ CF „—d— red (λz + µw ) konvergir— i v—%i n n n n ∞ ∞ ∞ (λzn + µwn ) = λ n=1 n=1 n ∞ zn + µ n=1 wn .

. . uonvergen™ij— niz— p—r™ij—lnih sum— red— w se svodi n— konvergen™iju podnizov— niz— p—r™ij—lnih sum— red— z D — sv—ki podniz konvergentnog niz— je konvergent—nF Napomena P. . . …z neke dod—tne usloveD u „vre¨u V v—%i i o˜rnut— impE lik—™ij—F x— primerD nek— je a niz pozitivnih re—lnih ˜rojev— i n → k(n) strogo r—stue preslik—v—¨eD t—kvo d— je k(1) = 1F eko je n k(n+1)−1 m=k(n) n n n ∞ ∞ ∞ ∞ k(n+1)−1 n n n n n=1 n=1 n=1 n=1 m=k(n) n n n n n+1 n k(n+1)−1 bn = ak . . λ komE pleksni ˜rojeviF „—d— red λ z konvergir— i v—%i 1n 2n kn mn 1 k ∞ k m mn n=1 k m=1 ∞ k ∞ QF fiƒuyxexs ‚ihy†s s fiƒuyxexs €‚ys†yhs IQW λm zmn = n=1 m=1 m=1 λm n=1 zmn . 2. . . xek— je z konvergent—n redD n → k (n) r—stue presliE k—v—¨eD t—kvo d— je k(1) = 1D i w = z F „—d— w konvergir— i v—%i z = w . . m=1 σn = (−1)m−1 bm .Posledica V. m=1 — sv—ko k ∈ N postoji n ∈ N t—kvo d— je k(n) < k ≤ k(n + 1)D od—kle sledi yd—tle sledi σk(n+1) = sk ± (ak+1 + ak+1 + · · · + ak(n+1) ). z kompleksni nizoviD t—kvi d— reE dovi z konvergir—ju z— sv—ko m ∈ {1. tjF z = z . . QFTF …opxteni —so™ij—tivni z—konF ƒledee tvre¨e i n—pomen— poE sle ¨eg— pok—zuju pod kojim uslovim— —so™ij—tivnost s—˜ir—¨— mo%emo d— uopxtimo n— ˜eskon—qne sumeF Tvr enje Q. . xek— su z . . k} i nek— su λ . k=k(n) ond— redovi i (−1) b istovremeno konvergir—ju ili divergir—juF —ist—D —ko je prvi red konvergenE t—nD konvergen™ij— drugog sledi iz „vre¨— VF €retpost—vimo d— konvergir— red (−1) b i nek— je ∞ ∞ (−1)k(n)−1 an n−1 n n=1 n=1 n−1 n n n sn = (−1)k(m)−1 am . y˜rnuto nije t—qnoX iz €rimer— PU sledi d— red (−1) divergir—D —li (−1) − (−1) = 0 = 0 konvergir—F Primer QR. k—d k → ∞ @xto je ekviv—lentno s— n → ∞AD jer (−1) b D k—o opxti ql—n konvergentnog red—D te%i nuliF n n+1 |σk(n+1) − sk | = ak+1 + ak+1 + · · · + ak(n+1) ≤ bn+1 → 0 . z . .

n p—r™ij—lne sume s su m—¨e od p—r™ij—lnih sum— geometrijskog red— q s— q = < 1D d—kle ogr—niqeneF yd—tle i iz monotonosti sledi d— su sve p—r™ij—lne sume s ogr—niqeneD tjF red je konvergent—n z— p > 1F punk™ij— 1 2p−1 n 1 np ζ : (1. + p + p + p +···+ p +···+ 2p 3 4 5 8 (2n−1 + 1)p (2 ) 1 1 1 1 + · · · + p(k−1) < 2k−1 · k−1 p = p−1 (2k−1 + 1)p (2 ) 2 2 2n k−1 .IRH RF ‚edovi s— pozitivnim ql—novim— RFIF wonotonostF eko je a ≥ 0 z— sv—ko nD red a n—ziv—emo redom sa pozitivnim qlanovima @i—ko pri tome dozvo©—v—mo i a = 0AF … tom n n RF xsy†s s ‚ihy†s sluq—juD iz n n+1 n sn+1 − sn = k=0 n ak − k=0 ak = an+1 ≥ 0 sledi d— je niz s r—stuiD p— iz „eoreme R i veme T u ql—vi P do˜ij—mo sledei rezult—tF Tvr enje R. n n s2n = 1 + €oxto je 1 1 1 1 1 1 1 +···+ n p . ζ ( x) = n—ziv— se Rimanovom zeta funkcijomF  en— kompleksn— verzij— igr— zn—q—E jnu ulogu u teoriji ˜rojev—F RFPF €ored˜eni prin™ipiF uonvergen™ij— ili divergen™ij— red— s— poE zitivnim ql—novim— qesto se ust—nov©—v— poree¨em s— drugim redomD qiju konvergen™iju ili divergen™iju smo ve ust—noviliF Teorema T. …opxtimo rezult—te €rimer— IW n— strF IPVD €rimer— PQ n— strF IQP i €rimer— QSF €osm—tr—jmo red F … €rimeru PQ n— strF IQP smo videli d— su p—r™ij—lne sume red— neogr—niqeneF eko je p ≤ 1D ond— je ≥ D p— je ≥ F yd—tle sledi d— su i p—r™ij—lne sume red— neogr—niqeneD tjF t—j red divergir— z— p ≤ 1F xek— je p > 1F qrupiximo ql—nove p—r™ij—lnih sum— red— n— sledei n—qinX 1 kp 1 k n k=1 1 kp n 1 n 1 np k=1 1 k 1 np √ 1 1 √ > n · √ = n. ‚ed 1 √ n n sn = k=1 p— je niz p—r™ij—lnih sum— neogr—niqenF Primer QT. ‚ed s— pozitivnim ql—novim— konvergir— —ko i s—mo —ko je niz ¨egovih p—r™ij—lnih sum— ogr—niqenF divergir— jer je Primer QS. +∞) → R. xek— je 0 ≤ a ≤ b F „—d— iz konvergen™ije red— b sledi konvergen™ij— red— a D — iz divergen™ije red— a sledi divergen™ij— red— b F n n n n n n 1 x n n=1 ∞ .

xek— su a i b redovi s— pozitivnim ql—novim—D t—kvi d— je b = 0 i postoji a n n n n n n n n n RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe IRI IF —ko je C < +∞ i red b konvergir—D ond— konvergir— i red a D PF —ko je C > 0 i red b divergir—D ond— divergir— i red a F xek— je C < +∞ i red b konvergir—F sz defini™ije limes— sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— z— n > n v—%i < 2C D tjF a < 2Cb F ‚ezult—t prvog tvre¨— s—d— sledi iz „eoreme TF €retpost—vimo d— je C > 0 i red b divergir—F „—d— je n n n n n 0 0 an bn n n n „—d— n→∞ lim n bn = C ∈ [0. . an „—d— iz konvergen™ije red— b sledi konvergen™ij— red— ™ije red— a sledi divergen™ij— red— b F €osle mno%e¨— nejedn—kosti an bn n n n ≤ n+1 . +∞]. p— red a divergir—D jerD k—d— ˜i on konvergir—oD iz upr—vo dok—z—nog tvrE e¨— sledilo ˜i d— konvergir— i red b F Teorema V. an D — iz divergenE i skr—iv—¨—D do˜ij—mo ≤ D tjF a ≤ Cb D gde je C = a b F yd—tleD n— osnovu „eoreme TD sledi dok—zF Primer QU. xek— su a i b redovi s— pozitivnim ql—novim—D t—kvi d— v—%i a = 0D b = 0 i b a n n n n n n n+1 n→∞ lim bn = C −1 < +∞.€oxto se r—di o redovim— s— pozitivnim opxtim ql—novim—D ¨ihov— konE vergen™ij— je ekviv—lentn— ogr—niqenosti niz— ¨ihovih p—r™ij—lnih sum— @„vre¨e RAF eko b konvergir—D niz ¨egovih p—r™ij—lnih sum— je ogr—E niqenD p— iz a ≤ b sledi d— je i niz p—r™ij—lnih sum— red— a ogr—niqenD p— i t—j red konvergir—F eko red a divergir—D ond— i red b divergir— { suprotn— pretE post—vk— d—l— ˜i kontr—dik™iju s— upr—vo dok—z—nim tvre¨emF Teorema U. a2 b2 ··· an bn ≤ an−1 bn−1 ln 1 + n→∞ lim 1 n p— iz „eoreme U i €rimer— PV do˜ij—mo jox jed—n dok—z divergen™ije red— F yd—tleD iz < z— p < 1 i iz „eoreme T sledi divergen™ij— red— z— p < 1F xek— je p > 1D tjF p = 1+ α z— neko α > 0F „—d— iz fernulijeve nejedn—kosti l—ko sledi 1 1 1 1 1 n 1 np 1 np 1 n 1 n = 1. a1 b1 a3 b3 ≤ . †r—timo se jox jednom redu F sz €rimer— PQ n— strF VR sledi d— je an a1 bn b1 n n −1 1 1 1 np b2 a2 ≤ . nα+1 < α (n − 1)α − nα .

+) odgov—r— pojmu proizvod— u ¨oj izomorfnoj grupi (R .IRP €oxto red − konvergir— @—d—t—k IRAD iz „eoreme T sledi d— konvergir— z— p > 1F c @ydgovorX ne3A Zadatak IU. xek— je ν(n) ˜roj ™if—r— prirodnog ˜roj— nF sspit—ti konvergen™iju red— 1 np−ε log n np n=1 ∞ …putstvoX dok—z—ti d— je Primer QW. •) → (R. nε konvergir— z— sve p > 1D n— osnovu pored˜enog st—v— s— redom D gde je 0 < ε < 1 − pF Zadatak IV. +)F „—ko do˜ij—mo tvre¨— z— proizvode koj— su —n—logn— tvre¨im— z— redoveF xprD k—o xto + + . €oxto je z— sv—ko ε > 0 1 (n−1)α 1 nα 1 np 1 n1+1/n RF xsy†s s ‚ihy†s red n→∞ lim log n = 0. sspit—ti konvergen™iju redov— @—A √ @˜A √ @vA @gA @dA @gA F RFQF †ez— konvergen™ije red— i proizvod—F … €osledi™i U smo videli d— su svi ql—novi konvergentnog proizvod— re—lnih ˜rojev—D sem mo%d— ¨ih kon—qno mnogoD pozitivniF €oxto konvergen™ij— proizvod— ne z—visi od kon—E qnog ˜roj— ¨egovih ql—nov—D pri izuq—v—¨u konvergen™ije ˜eskon—qnih proizE vod— pretpost—v©—emo d— su svi ¨egovi ql—novi pozitivniF Q 1 n(n+1) 1 n2 (n+1) n! nn 1 (log n)log n 1 (log log n)log n 1 (log n)log log n log n log n +o 2 2 n +1 n +1 −1∼ log n n2 Qyv— pretpost—vk— je prirodn— i iz sledeeg r—zlog—F €roizvod je D multiplik—tivno z—pis—n red4F hrugim reqim—D poj—m red— u grupi (R. •)F ted—n izomorfiz—m ovih struktur— je log : (R . ‚ed ν (n) . h— li konvergir— red Primer QV. np log10 nν (n) < log10 n + 1 ∞ 1 F n n2 +1 − 1 konvergir—F —ist—D primenom „ejlorove formule s— ost—tkom u €e—novom o˜liku do˜ij—mo n=2 n n2 +1 = e n2 +1 − 1 = 1 + 1 log n k—d n → ∞D p— z—k©uq—k sledi iz €rimer— QV i pored˜enog prin™ip—F Zadatak IW.

|zn | = 1+ k=1 n→∞ i €rimer— RH sledi d— postoji r n 1 k2 ∞ := lim |zn | 1+ i k F €oxto je n Arg (zn ) = k=1 1 n Arg = k=1 opxti ql—n konvergentnog red— te%i nuli @neutr—lu u (R. xek— je x > 0F „—d— proizvod (1 + x ) konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red x F sz veme V sledi d— je i z— konvergen™iju red— x i proizvod— (1 + x ) neophod—n uslov lim x = 0F yd—tleD n— osnovu €rimer— PQ n— strF VRD sledi n k k=1 n n n k k=1 n n n n n n→∞ n hok—z s—d— sledi iz „eoreme U i veme IHF konvergir— —ko i s—mo —ko je p > 1F Primer RH. k .Lema IH. xek— je a r—stui neogr—niqen niz re—lnih ˜rojev—F hok—E z—ti d— red n→∞ 1 np n lim ln(1 + xn ) = 1. ƒkup t—q—k— n—gomil—v—¨— niz— an+1 −an an+1 an an+1 n an+1 − an an+1 n=1 ∞ zn = k=1 1+ gde je i = √−1 ∈ C je kru%ni™—F —ist—D iz n i k . €roizvod 1+ Zadatak PH. xn = FA divergir—F @…putstvoX 1 − Primer RI. xek— je a > 0F €roizvod vergir— red ln a F €ri tome v—%i n n ∞ RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe an ∞ konvergir— —ko i s—mo —ko konE . +)AD t—ko i opxti ql—n konE vergentnog proizvod— te%i jedini™i @neutr—lu u (R . •)AF …opxteD mo%emo d— govorimo o D uopxtenim redovim—4 u sv—koj grupi (G. ) u kojoj im— smisl— poj—m limes— @— time i neprekidnostiAF „—kve grupeD u kojim— je grupovn— oper—™ij— neprekidn—D n—ziv—ju se topoE loxkim grup—m— @vF ‘7“AF + iz divergen™ije red— arctg i konvergen™ije niz— arctg k— nuli sledi d— je skup t—q—k— z svud— gust n— kru%ni™i S = {z ∈ C | |z| = r } @z—d—t—k3AF 1 n n ∞ 1 arctg . IRQ an = e n=1 n ln an n=1 xek— je p = a F sz neprekidnosti log—rit—mske i eksponen™ij—lne funk™ije sledi d— niz p konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— niz ln p = ln a F yd—tle sledi tvre¨e lemeF Lema II.

‚ed z— r = 1 red divergir— jer divergir— red 2 = F — r < 1 je > p— red divergir— n— osnovu pored˜enog prin™ip—F xek— je r > 1F „—d— red 2 = konvergir— n— osnovu „eoreme UD jer je 1 np n 1 2pn n 1 2p−1 1 n(ln n)r 1 n(ln n)r 1 n ln n n 1 n ln n 1 2n ln 2n 1 ln 2 1 n n 1 2n (ln 2n )r 1 (ln 2)r 1 (n ln n)r 2n k=1 2n k=1 ak < a1 + (a2 + a3 ) + · · · + (a2n + · · · + a2n+1 −1 ) < k=1 2k a2k n k ak = a1 + a2 + (a3 + a4 ) + · · · + (a2n−1 +1 + · · · + a2n ) > 1 k=1 2 a2k . 2 n — red konvergir— z— r > 1F Primer RR. n→∞ (ln n)r p 1 −p .RFRF uriterijumi konvergen™ijeF †e smo se upozn—li s— pored˜enim kriterijumim— konvergen™ije redov— s— pozitiv¨im ql—novim—F h—emo s—d— jox neke kriterijumeF Tvr enje S. 1)F „—d— je 1 np 1 1 1 np (ln n)r 1 n→∞ np1 lim = lim n→∞ 1 = 0. ‚ed konvergir— —ko je IF t > 0 PF t = 0 i p > 1 QF t = 0D p = 1 i r > 1D — divergir— u ost—lim sluq—jevim—F —ist—D sluq—j t = 0 r—zmotren je u €rimeru RRD — rezult—t u sluq—jevim— t > 0 i t < 0 sledi iz €rimer— PUD €rimer— PH n— strF IHQ i „eoreme UF 1 np 1 1 np (ln n)r etn 1 np (ln n)r lim 1 n→∞ np 1 = lim n = +∞. sz prethodnog primer—D €rimer— IV n— strF IHQ i prin™ip— poree¨— sledi d— red konvergir— —ko je IF p > 1 PF p = 1 i r > 1D — divergir— u ost—lim sluq—jevim—F —ist—D nek— je p > 1 i nek— je p ∈ (1. i „eoreme UF ƒluq—j p = 1 je p— rezult—t sledi iz konvergen™ije red— r—zm—tr—n u €rimeru RQF xek— je p < 1 i nek— je p ∈ (p. (Koxijeva teorema) xek— je a op—d—jui niz pozitivnih ˜rojev—F „—d— red a konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red 2 a F sz pozitivnosti i monotonosti niz— a sledi n n n 2n n IRR RF xsy†s s ‚ihy†s od—kle sledi dok—z tvre¨—F Primer RP. np−p1 (ln n)r p— rezult—t sledi iz divergen™ije red— i „eoreme UF Primer RS. p)F „—d— je 1 nr 1 np (ln n)r 1 1 (n ln n)r 1 n→∞ nr lim = 0. ‚ezult—t €rimer— QT mo%e se do˜iti i primenom „vre¨— SX red F konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red 2 = €osled¨i red konvergir— —ko i s—mo —ko je p < 1 @€rimer PUAF €rimetimo d— ovoD u suxtiniD nije novi pristup ispitiv—¨u konvergen™ije ovog red— { metod dok—z— „vre¨— S je upr—vo metod iz €rimer— QTF konvergir— —ko i s—mo —ko je r > 1F —ist—D Primer RQ.

xek— je z niz kompleksnih ˜rojev—F ‚ed z IF —psolutno konvergir— —ko je lim |z | < 1 PF divergir— —ko je lim |z | > 1.RFSF uoxijev i h—l—m˜erov testF €ored˜eni prin™ipiD prime¨eni n— geometrijski red q @€rimer PUA d—ju n—m slede— dv— kriterijum— konverE gen™ijeF Teorema W. hok—z—ti d— red n n n n RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe IRS n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n ∞ konvergir—F Teorema IH. 1) t—kvo d— je √a ≤ q @tjF a ≤ q A z— sve n osimD eventu—lnoD ¨ih kon—qno mnogoF yd—tleD n— osnovu „eoreme T i konvergen™ije red— q√ z— q < 1 @€rimer PUA sledi d— red a konvergir—F ƒliqnoD —ko je lim a > 1D postoji r > √ 1 t—kvo d— d— neki podniz niz— √ a konvergir— k— rF „—d— z— 1 < q < r v—%i a ≥ q @tjF a ≥ q A ˜eskon—qno mnogo prirodnih ˜rojev— nD p— a ne te%i nuliF yd—tleD n— osnovu veme VD sledi d— red a divergir—F Posledica W. (DalamberovR test) xek— je a ≥ 0 niz neneg—tivnih reE —lnih ˜rojev—F ‚ed a IF konvergir— —ko je lim < 1 PF divergir— —ko je lim > 1. hok—z prvog tvre¨— sledi iz „vre¨— PF hok—z drugog tvre¨— slediD k—o u dok—zu „eoreme WD iz qi¨eni™e d— u tom sluq—ju |z |D p— time ni z D ne te%i nuliF Zadatak PI. xek— je z niz kompleksnih ˜rojev—F ‚ed z 0 0 n n an0 q n0 n an+1 an n 0 an+1 an 0 n+1 n n n n0 n an an0 an+1 ≤ n ≤ · · · ≤ n0 q n+1 q q Rh—l—m˜er @Jean le Rond d’AlambertD IUIU{IUVQA fr—n™uski m—tem—tiq—r i filosof n n . 1) i n ∈ N t—kvi d— je ≤ q z— n ≥ n F yd—tle sledi ≤ D odnosno n=2 n n an+1 an an+1 an an+1 an 0 0 an+1 an q n+1 n−1 n+1 n(n−1) an+1 an qn z— n > n D p— je (∀n > n ) a ≤ Cq . gde je C = F yd—tleD n— osnovu „eoreme T i konvergen™ije red— q z— 0 < q < 1 sledi d— red a konvergir—F eko je lim > 1D ond— postoje q > 1 i n ∈ N t—kvi d— je ≥ q z— n ≥ n F yd—tle sledi d— je a ≥ qa > a D tjF d— je niz a r—stuiD poqevxi od a D p— ne te%i nuliF sz veme V sledi d— a divergir—F Posledica IH. eko je lim < 1D ond— postoje q ∈ (0. (Koxijev test) xek— je a ≥ 0 niz neneg—tivnih re—lnih ˜rojev—F ‚ed a IF konvergir— —ko je lim√√a < 1 PF divergir— —ko je lim a > 1 eko je lim √a < 1D ond— postoji q ∈ (0.

n n→∞ n n — ov—j red je lim 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 + + + 2 + 3 + 3 + 4 + 4 + 5 + 5 + ··· .IRT IF —psolutno konvergir— —ko je lim < 1 PF divergir— —ko je lim > 1. lim an+1 3 = lim n →∞ an 2 n = +∞ > 1. od—kleD n— osnovu uoxijevog kriterijum— z—k©uqujemo d— red konvergir—F Zadatak PQ. Q xek— je x n n = 1 n Dy n = weutimD red x divergir—D — red y konvergir—F yd—tle vidimo d—D —ko je lim √a = 1 @ili lim = 1AD uoxijev @ili h—l—m˜erovA kriterijum ne d—ju odgovor o konvergen™ijiF Napomena R. €osm—tr—jmo red n xn+1 yn+1 = lim =1 n→∞ xn n→∞ yn an+1 n→∞ an i 1 n2 F „—d— je n→∞ lim √ n xn = lim √ n n→∞ yn = 1. 2 3 22 3 2 3 2 3 2 3 p— h—l—m˜erov kriterijum ne d—je nik—k—v odgovor o ¨egovoj konvergen™ijiF weutimD √ lim n an = lim 2n an+1 2 = lim n →∞ an 3 n = 0 < 1. hok—z—ti d— red |zn+1 | |zn | |zn+1 | |zn | n n RF xsy†s s ‚ihy†s konvergir—F lim 1! + 2! + · · · + n! (2n)! n=1 ∞ Napomena . n 3 3 √ lim n an = lim 2n n→∞ 1 1 = √ < 1. n 2 2 . hok—z prvog tvre¨— sledi iz „vre¨— PF hok—z drugog tvre¨— slediD k—o u dok—zu „eoreme IHD iz qi¨eni™e d— u tom sluq—ju |z |D p— time ni z D ne te%i nuliF Zadatak PP. sz €rimer— IT n— strF IPU sledi d— je uoxijev kriterE ijum moniji od h—l—m˜erovogX —ko konvergen™iju @ili divergen™ijuA red— a mo%emo d— ust—novimo primenom h—l—m˜erovog test—D ond— mo%emo d— je ust—novimo i primenom uoxijevogF h— o˜rnuto nije t—qno pok—zuje sledei primerF Primer RT. sspit—ti konvergen™iju redov— @—A @˜A n! D x ≥ 0 @vA Dx≥0 @gA D a ≥ 0D lim a = aF 1 (log n)n x n n x n n an n n n n→∞ n n→∞ 1 1 =√ .

p <1+ q . tjF 1+ p 1 n . yd—tle sledi odnosno 1 n 1 n p −1 < q. p— iz „eoreme V i divergen™ije red— sledi divergen™ij— red— a F Zadatak PR. sspit—ti konvergen™iju redov— @—A Dx>0 @˜A D x ≥ 0F RFUF uumerov kriterijumF ƒ—d— emo d— formulixemo kriterijum koji uopxt—v— h—l—m˜erov i ‚—˜eovD i d—je nove kriterijumeF Teorema IP. (RabeovS test) xek— je a konvergir—F eko je n n n F eko postoji q > 1 t—kvo d— ond— red an −1 ≥q an+1 an −1 ≤1 an+1 an ond— red a divergir—F €retpost—vimo d— postoji q z— koje je z—dovo©en— prv— nejedn—kostF xek— je p ∈ (q. (KumerovT test) xek— je c niz pozitivnih ˜rojev—D t—k—v d— red divergir—D i nek— je a niz pozitivnih ˜rojev—F „—d— red a IF konvergir— —ko z— neko δ > 0 v—%i c − c ≥ δ PF divergir— —ko je c − c ≤ 0F 1 n n n! (x+1)(x+2)·.. S‚—˜e @Joseph Ludwig RaabeD IVHI{IVSWAD xv—j™—rski m—tem—tiq—r Tuumer @Ernst Eduard KummerD IVIH{IVWQAD nem—qki m—tem—tiq—r .·(x+n) n (nx) n! n 1 cn n n an n an+1 an n an+1 n+1 n+1 an+1 n = > an n+1 1 (n+1) 1 n .RFTF ‚—˜eov kriterijumF €rimenom pored˜enih prin™ip— n— red @€rimer QTA do˜ij—mo sledee tvre¨eF je Teorema RF ‚ihy†s ƒe €ys„s†xsw vexy†swe ≥0 IRU 1 np II.. n an 1 > 1+ an+1 n an+1 n < an n+1 p = uonvergen™ij— red— a s—d— sledi iz „eoreme V i konvergen™ije red— F €retpost—vimo s—d— d— v—%i drug— nejedn—kost iz post—vke teoremeF sz ¨e sledi n 1 np 1 (n+1)p 1 np . 1)F sz €rimer— PS n— strF VR sledi d— je n 1+ p— je z— dovo©no veliko nD 1+ n→∞ lim 1 n 1 n p −1 = p.

— c = n do˜ij—mo ‚—˜eov testF Posledica IQ. (BertranovU test) xek— je a > 0F „—d— red a IF konvergir— —ko je lim ln n n − 1 − 1 > 1 PF divergir— —ko je lim ln n n − 1 − 1 < 1F hok—z sledi iz uumerovog test— z— c = n ln nF RFVF q—usov kriterijumF hok—%imo jednu v—%nu posledi™u do s—d— r—zE m—tr—nih kriterijum—F Teorema IQ. — c ≡ 1 do˜ij—mo h—l—m˜erov testF Posledica IP. sspit—ti konvergen™iju red— n n (2n−1)!! p (2n)!! ∞ an µ θn = λ + + 2. (GausovV kriterijum) xek— je a > 0 i n n n n n n→∞ n→∞ an an+1 an an+1 n n an+1 ≥ an 1 cn+1 1 cn . sspit—ti konvergen™iju red— F Zadatak PT. an+1 n n u z—visnosti od re—lnog p—r—metr— aF n=2 (1 + 1 √ 2 (n + 1)! + a)(2 + + a) · · · (n − 1 + 1 √ 3 1 √ n + a) Ufertr—n @Joseph Louis François BertrandD IVPP{IWHHAD fr—n™uski m—tem—tiq—r Vq—us @Carl Friedrich GaussD IUUU{IVSSAD nem—qki m—tem—tiq—r .IRV xek— je c − c ≥ δ > 0F wno%e¨em pozitivnim ˜rojem a do˜ij—mo c a −c a ≥ δa > 0F yd—tle sledi d— je c a op—d—jui niz pozitivnih ˜rojev—D p— on konvergir—F €oxto je an n an+1 n+1 n+1 n n n+1 n+1 n+1 n n n RF xsy†s s ‚ihy†s (ck ak − ck+1 ak+1 ) = c1 a1 − cn+1 an+1 . red (c a − c a ) konvergir—D p— n— osnovu pored˜enog prin™ip— konE vergir— i red a F eko je c − c ≤ 0D ond— je k=1 n n n+1 n+1 n an n an+1 n+1 p— n— osnovu „eoreme V sledi d— red a divergir—F Posledica II. gde su λ i µ konst—nteD — θ ogr—niqen nizF „—d— red a konvergir— —ko je IF λ > 1 PF λ = 1 i µ > 1D — divergir— u ost—lim sluq—jevim—F ƒluq—jevi λ > 1 i λ < 1 slede iz h—l—m˜erovog kriterijum—F ƒluq—jevi λ = 1D µ > 1 i λ = 1D µ < 1 slede iz ‚—˜eovog kriterijum—F ƒluq—j λ = 1D µ = 1 sledi iz fertr—novog kriterijum—F Zadatak PS.

n n ak bk = (Ak − Ak−1 )bk = Ak bk+1 k=m−1 n−1 Ak bk − k=m k=m Ak − 1 bk . (Dirihleov test) xek— je a niz kompleksnih ˜rojev— i b monoton niz re—lnih ˜rojev—F €retpost—vimo d— je IF niz A = a p—r™ij—lnih sum— red— a ogr—niqen PF lim b = 0F „—d— red a b konvergir—F hok—z—emo d— iz formule @PHA sledi d— je niz a b uoxijevF xek— je ε > 0F €o pretpost—v™i teoreme niz A je ogr—niqenD tjF |A | ≤ C z— neko C > 0D p— je |A (b − b )| ≤ M |b − b |. @PIA wo%emoD ne um—¨ujui opxtostD d— pretpost—vimo d— je monoton niz b op—E d—jui @—ko b je r—stuiD ond— je −b op—d—juiD — —ko tvre¨e teoreme v—%i k—d— se b z—meni s— −b D v—%ie i z— b AF „—d— je M |b − b |=M (b − b ) = M (b − b ). €rimenom e˜elove sum—™ione formule izr—qun—ti k i (a + kd)q . 3 z— d = 0D q ∈ / {0. yv— formul— n—ziv— se Abelovom sumacionom formulomF Zadatak PU. @PPA €oxto po pretpost—v™i niz b konvergir—D iz @PPA sledi d— i red M |b − b | konvergir—F yd—tleD n— osnovu @PIA i pored˜enog test—D sledi d— red A (b − b ) @—psolutnoA konvergir—D p— je niz ¨egovih p—r™ij—lnih sum— n 2 n k k k=1 k=1 n n n n k n k=1 n→∞ n n n n k k k=1 n n k k k+1 k k+1 n n n n n n n n k k+1 k k+1 0 n+1 k=0 k=0 n k k+1 k k k+1 @PHA . €oxto je k=m n Ak−1 bk = k=m n D do˜ij—mo ak bk = k=m k=m Ak (bk − bk+1 ) + An bn − Am−1 bm . 1}F SFPF hirihleov i e˜elov kriterijumF €omou e˜elove sum—™ione formule izvexemo dv— kriterijum— konvergen™ije redov—F Teorema IR.SF ‚edovi s— proizvo©nim ql—novim— SFIF €—r™ij—lno sumir—¨eF xek— su a i b dv— niz— kompleksnih ˜roE jev— i nek— jeD z— 0 < m ≤ nD n n n SF ‚ihy†s ƒe €‚ys†y¡xsw vexy†swe IRW An = ak k=m sz a k = Ak − Ak − 1 n sledi d— v—%i n k=m n−1 i A−1 = 0.

n → ∞F yd—tle sledi d— jeD z— dovo©no velike m i nD sv—ki od ¨ih m—¨i od F ƒ—˜ir—¨em do˜ij—mo d— je z— dovo©no velike m i n izr—z n— desnoj str—ni u @PHA m—¨i od εF Teorema IS. (Abelov test) xek— je a niz kompleksnih ˜rojev— i b monoton niz re—lnih ˜rojev—F €retpost—vimo d— v—%i IF red a konvergir— PF postoji lim b F „—d— red a b konvergir—F xek— je lim b = b Y t—d— je lim b − b = 0F €rimetimo d— je ε 3 n n ε 3 n n n n→∞ n n n n→∞ n ∞ n n→∞ n n ∞ n ISH RF xsy†s s ‚ihy†s ak bk = k=1 k=1 k ak b∞ + k=1 ak (bk − b∞ ). ‚ed n n→∞ n n−1 n n n−1 —psolutno konverir— z— p > 1D ne—psolutno konvergir— z— 0 < p ≤ 1 i diE vergir— z— p ≤ 0F —ist—D —psolutn— konvergen™ij— z— p > 1 je ust—nov©en— u €rimeru RR @sluq—j r = 0AF eko je 0 < p ≤ 1D red konvergir— po v—j˜ni™ovom pr—viluF eko je p ≤ 0D red divergir— jer mu opxti ql—n ne te%i nuliF Zadatak PV. hok—z—ti d— red @gde je [·] ™eo deo re—lnog ˜roj—A —psolutno konvergir— z— p > 1D ne—psolutno konvergir— z— < p ≤ 1 i divergir— z— p ≤ F @…putstvoX z— p > 1 red je —psolutno konvergent—nD k—o i u €rimeru RUF xek— je 1 2 1 2 n2 +2n (−1)n np n=1 ∞ (−1)[ np n=1 ∞ √ n] bn = k=n2 1 2 n hok—z—ti d— jeD z— < p ≤ 1D b op—d—jui niz koji te%i nuli i od—tle z—k©uqiti d— (−1) b konvergir—F €rimeniti €rimer QR n— strF IQWF — p ≤ niz b ne te%i nuliFA n n 1 2 n 1 . kp . k k ∞ ‚ed a konvergir— po pretpost—v™iD — red a (b − b ) konvergir— n— osE novu „eoreme IRF u—o posledi™uD do˜ij—mo jox jed—n dok—z „vre¨— I @strF IQUAF Posledica IR. (Lajbnicovo pravilo) xek— je b op—d—jui niz re—lnih ˜rojev— i nek— je lim b = 0F „—d— red (−1) b konvergir—F hok—z sledi iz „eoreme IR z— a = (−1) F Primer RU.uoxijevF „o zn—qi d— je z— dovo©no velike m i n —psolutn— vrednost sume n— desnoj str—ni u @PHA m—¨— od F €oxto niz b te%i nuliD — niz A je ogr—niqenD o˜— s—˜irk— n— desnoj str—ni u @PHA te%e nuli k—d m.

ƒledei primer pok—zuje d—D u opxtem sluq—juD dve ˜eskon—qne sume ne komuE tir—juF Primer RW. m < n.Zadatak PW. n+1 π n+1 konvergir—D po v—j˜ni™ovom pr—viluD — niz cos ‚ed ogr—niqenD p— z—k©uq—k sledi iz e˜elovog test—F Zadatak QH.   n−m 2 . sspit—ti konvergen™iju red— sin (nx) log n n=2 ∞ u z—visnosti od p—r—metr— x ∈ RF Zadatak QP. xek— je a konvergent—n redF hok—z—ti d— su redovi n konvergentniF an . −1. hok—z—ti d— red RV. xek— je  amn =  0. log n n+1 an . hok—z—ti d— red ∞ n2 π − nπ n+1 = (−1)n cos je monoton i (−1)n konvergir—F Zadatak n=1 sin2 n n QI. n=m m > n. n √ n nan TF yper—™ije s— redovim— TFIF hvostruki redoviF … €osledi™i V n— strF IQV videli smo d— kon—E qn— i ˜eskon—qn— sum— komutir—juD tjF d— v—%i ∞ k k ∞ zmn = n=1 m=1 m=1 n=1 zmn . . ‚ed n2 π = (−1)n cos n+1 TF y€i‚egsti ƒe ‚ihy†swe (−1)[log n] n n=1 ∞ ISI divergir—F Primer ∞ n π cos n +1 2 konvergir—F —ist—D cos (−1)n log2 n n=2 log2 n π .

ISP … o˜liku ˜eskon—qne m—tri™eD a mo%emo d— n—pixemo k—o mn RF xsy†s s ‚ihy†s  −1 1 2 1 4 1 8    (amn ) =     0 −1 1 2 1 4 0 0 −1 1 2 „—d— jeD z— fiksir—no nD sum— n{te kolone ∞ n−1 ∞ · · · · · · 0 0 0 −1 · · ··· ··· ··· ···         ∞ amn = m=1 m=1 amn + (−1) + m=n+1 amn = 0 + (−1) + m=n+1 2n−m = −1 + 1 = 0. n=1 m=1 ∞ ∞ zmn . — z— fiksir—no m sum— m{te vrste je ∞ m−1 ∞ m −1 amn = n=1 ∞ ∞ n=1 amn + (−1) + n=m+1 ∞ ∞ amn = n=1 2n−m + (−1) + 0 = −2−m . m=1 n=1 zmn i v—%i ∞ ∞ zmn = n=1 m=1 ∞ m=1 n=1 zmn F xek— je C = |wn | n=1 F „—d— jeD z— sv—ko mD N |zmn | ≤ C. n=1 . eko red |w | konvergir—D ond— konvergir—ju i redovi n ∞ n n=1 ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ z11 z21 z31 z41 · · z12 z22 z32 z42 · · z13 z23 z33 z43 · · z14 z24 z34 z44 · · ··· ··· ··· ···         zmn . n=1 m=1 zmn . p— je a = −2 = 0 = a F ƒlede— teorem— d—je jed—n uslov pod kojim dve ˜eskon—qne sume komutiE r—juD tjF uslov pod kojim je dozvo©eno izmeniti pored—k sumir—¨—F xek— je d—t— ˜eskon—qn— m—tri™— mn mn n=1 m=1 m=1 n=1     (zmn ) =     … teoremi IQ n— strF QQ smo videli d— se ¨eni elementi mogu pore—ti u nizF x—r—vnoD to je mogue uqiniti n— vixe n—qin—D tjF do˜ijeni niz nije jedinstvenF yzn—qimo s— w ˜ilo koji od tih nizov—F Teorema IT.

eko red |z | konvergir— z— sv—ko m ∈ N i —ko red |z | konvergir—D t—d— red |w | konvergir— i v—%i m=1 n=1 ∞ mn ∞ ∞ ∞ n=1 mn n n=1 ∞ ∞ ∞ zmn = m=1 n=1 n=1 wn . w su s—dr%—ni meu ˜rojevim— z z— m ≤ m D n ≤ n F „—d— je z— r > m D s > n r—zlik— k ∞ W− wj ≤ |wj | < k j =1 j =k+1 1 ε . n ∈ N elementi w . . @PRA — dovo©no velike m .TF y€i‚egsti ƒe ‚ihy†swe ISQ yd—tle sledi d— red ∞ zmn n=1 @—psolutnoA konvergir—F h—©eD v—%i M ∞ |zmn | ≤ C. m=1 n=1 qime je dok—z—n— prv— jedn—kost u @PQAY n— isti n—qin se dok—zuje i drug—F Posledica IS. 2 @PSA r ∞ zmn − W < ε. . 2 0 0 mn 0 0 0 0 r s k zmn − m=1 n=1 j =1 j wj jedn—k— sumi ql—nov— niz— w s— j > k + 1D p— iz @PRA sledi r s k zmn − wj < j =1 yd—tleD prel—skom n— lim D do˜ij—mo s→∞ r ∞ m=1 n=1 ε . . 2 k zmn − wj ≤ j =1 sz @PRA i @PSA sledi m=1 n=1 ε . @PTA . . od—kle sledi d— i red z konvergir—F x— isti n—qin se dok—zuje d— i preost—l— dv— red— konvergir—juF xek— je W = w F hok—%imo d— je ∞ m=1 ∞ n=1 mn ∞ n n=1 m=1 n=1 i xek— je ε > 0F sz konvergen™ije red— postoji k ∈ N t—kvo d— je ∞ ∞ zmn = W m=1 n=1 n=1 m=1 n @PQA |w | i veme U n— strF IQS sledi d— ∞ ∞ zmn = W.

ISR

RF xsy†s s ‚ihy†s
∞ ∞

€o pretpost—v™i je dovo©no velike r, s

|zmn | = C < +∞
m=1 n=1 r r s

F xek— je k ∈ NF „—d— jeD z—

|wn | ≤
n=1 n m=1 n=1 ∞

|zmn | < C,

od—kle sledi d— red |w | konvergir—F tedn—kost @PTA s—d— sledi iz pretE hodne teoremeF Posledica IT. xek— je a ≥ 0F „—d— je a = a F €rimetimo d—D pod uslovim— „eoreme ITD sledi d— rezult—t dvostrukog sumir—¨— ne z—visi od n—qin— n— koji su ql—novi dvostrukog niz— z pore—ni u niz w F … t—kvom sluq—juD izr—z z @tjF a A ozn—q—v—mo s— z i n—ziv—mo g— dvostrukim redomF TFPF …opxteni komut—tivni z—konF €osledi™— komut—tivnog z—kon— z— s—˜ir—¨e je d— z— sv—ku nEtorku z , . . . , z kompleksnih ˜rojev— i proizvoE ©nu permut—™iju σ : {1, 2, . . . , n} → {1, 2, . . . , n} v—%i
n=1 ∞ ∞ ∞ ∞ mn mn mn m=1 n=1 n=1 m=1 ∞ ∞ ∞ ∞ mn n mn mn ∞ m=1 n=1 n=1 m=1 mn m,n=1 1 n n n

zk =
k=1 k=1

zσ ( k ) .

… opxtem sluq—juD ovo nije t—qno z— ˜eskon—qne redoveF Teorema IU. (Rimanova teorema) xek— je x niz u RD t—k—v d— red x ne—psolutno konvergir—F „—d— z— sv—ko α ∈ {−∞} ∪ R ∪ {+∞} postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je
n n ∞

xσ(k) = α.

xek— je α ∈ R proizvo©—n ˜rojF xek— su x i x pozitivni i neg—tivni deo ˜roj— x D definis—ni formulom @PVA n— strF QUF sz
k=1 + n − n n

divergen™ije red— i konvergen™ije red— sledi d— redovi x i Eti po redu ql—n niz— koji je pozitiv—nD — x divergir—juF xek— je q nEti po redu ql—n niz— koji nije pozitiv—nF yqigledno v—%i p ≥ x i q ≤− x , p— je p = +∞ i q = −∞. @PUA „r—%enu permut—™iju σ definixemo induktivnoF xek— je σ(1) = 1F €retE post—vimo d— su x , . . . , x ve definis—niF eko je x ≤ αD definE ixemo x k—o prvi od ql—nov— niz— p koji nisu meu x , . . . , x F eko
− n + n n n n n n k + k k − k k=1 k=1 k=1 n k=1 n k k k=1 k=1 n σ (1) σ (n) σ (n) k=1 σ (n+1) n σ (1) σ (n)

x+ n =

1 (|xn | + xn ), 2 |xn | pn n xn

x− n =

1 (|xn | − xn ), 2 xn xn

TF y€i‚egsti ƒe ‚ihy†swe
n σ (n) σ (n+1) n k=1 σ (1) σ (n) ∞ k=1

ISS

je x > αD definixemo x k—o prvi od ql—nov— niz— q koji nisu meu x , . . . , x F hok—%imo d— je x = αF xek— je ε > 0F €oxto x konvergir—D x te%i nuliD p— postoji n ∈ N t—kvo d— z— n ≥ n v—%i |x | < εF yd—tle sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— z— n ≥ n v—%i |x | < ε. @PVA sz @PUA sledi d— postoji prirod—n ˜roj n ≥ n t—k—v d— je α−ε< x < α + ε. @PWA —ist—D k—d— ˜i z— sv—ko n ≥ n ˜ilo x ≥ α − εD po defini™iji perE mut—™ije σ to ˜i zn—qilo d— posle ql—n— x mo%emo d— dod—jemo ql—nove niz— p i nik—d ne do˜ijemo z˜ir vei od αD xto je u suprotnosti s— @PUAF ƒliE qno se dok—zuje d— ne mo%e d— se desi d— z— sv—ko n ≥ n v—%i x ≤ α + εF ƒ—d— iz @PVA i @PWA sledi
σ (k ) n n 0 0 n 1 1 σ ( n) 2 1 n2 σ (k ) n k=1 1 σ (k ) k=1 σ (n1 ) n n 1 σ (k) k=1 n

α−ε<
k=1 ∞

xσ(k) < α + ε

z— sv—ko n ≥ n D tjF x = αF eko je α = +∞D dok—z se izvodi n— sliq—n n—qinF xek— je α niz re—lnih ˜rojev—D t—k—v d— α → +∞ k—d n → ∞F „r—%enu permut—™iju σ opet definiE xemo induktivnoD s tom r—zlikom xto n—jpre dod—jemo ql—nove niz— sve dok je x < α D z—tim ql—nove niz— q sve dok je x > α D posle tog— opet ql—nove niz— p D —li s—d— sve dok je x < α D z—tim ql—nove niz— q sve dok je x > α itdF ƒluq—j α = −∞ r—zm—tr— se —n—lognoF Zadatak QQ. xek— je x niz u RD t—k—v d— red x ne—psolutno konverE gir—F hok—z—tiD koristei ideju dok—z— ‚im—nove teoremeD d— z— proizvo©ne α, β ∈ {−∞} ∪ R ∪ {+∞} t—kve d— je α ≤ β postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je lim x = α i lim x = βF Zadatak QR. xek— je z ∈ C niz kompleksnih ˜rojev—D t—k—v d— red z ne—psolutno konvergir—F h— li z— sv—ko ζ ∈ C postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je z = ζ c @ydgovorX ne3A Napomena S. †—%i slede— kompleksn— —n—logij— ‚im—nove teoreme @viE deti ‘PP“AX eko je z ne—psolutno konvergent—n red s— kompleksnim ql—noE vim—D ond— postoji pr—v— L ⊂ C t—kv— d— z— sv—ko ζ ∈ L postoji permut—™ij— σ : N → ND t—kv— d— je z = ζ F sz ¨eg— sledi ‚im—nov— teorem— k—o spe™ij—lni sluq—j @Im z = 0D L = Re {os—AF
2 σ (k ) k=1 n n n1 n2 σ (k ) 1 n σ (k) 1 k=1 n3 k=1 n σ (k ) 2 n4 k=1 n σ (k) 2 k=1 n n n n σ (k) σ (k) k=1 k=1 n n ∞ σ (k) k=1 n ∞ σ (k) k=1 n

IST

— —psolutno konvergentne redove v—%i slede— teorem—F Teorema IV. xek— je red z —psolutno konvergent—nF „—d— sv—k— ¨egov— permut—™ij— konvergir— istoj sumiF xek— je σ d—t— permut—™ij— i nek— je ε > 0F €oxto z —psolutno konverE gir—D z— neko n ∈ N v—%i
n n 0 ∞

RF xsy†s s ‚ihy†s

|zk | < ε.

sz—˜erimo ˜roj m ∈ ND t—k—v d— je {1, 2, . . . , n z— sv—ko n ≥ m v—%i
k=n0 ∞ n ∞

0

− 1} ⊂ {σ (1), . . . , σ (m)}

F „—d— @QHA

zk −
k=1 k=1

zσ(k) ≤
k=n0

|zk | < ε.

€oxto je ε > 0 proizvo©noD prel—skom n— limes u @QHA
n n→∞ ∞

lim

zσ(k) =
k=1 k=1

zk .

QS. hok—z—ti „eoremu IV z— —psolutno konvergent—n re—lni red n— drugi n—qinD pixui x = x − x i koristei qi¨eni™u d— je sum— red— s— pozitivnim ql—novim— jedn—k— supremumu niz— ¨egovih p—r™ij—lnih sum—F TFQF wno%e¨e redov—F ƒlede— teorem— uopxt—v— distri˜utivni z—E konF Teorema IW. xek— su a i b nizovi kompleksnih ˜rojev—D t—kvi d— IF red a —psolutno konvergir— i a = AD PF red b konvergir— i b = BF xek— je c = a b F „—d— red c konvergir— i v—%i c = A · BF xek— je
Zadatak xn
n + n − n n n ∞ n n ∞ n=0 n n n=0 n ∞ n k n−k n n k=0 n=0 n n n

An =

an ,
k=0

Bn =
k=0

bn ,

Cn =
k=0

cn ,

rn = B − Bn .

„—d— je
Cn

€oxto je

= = = =
n→∞

a0 b0 + (a0 b1 + a1 b0 ) + · · · + (a0 bn + a1 bn−1 + · · · + an b0 ) = a0 Bn + a1 Bn−1 + · · · + an B0 = a0 (B − rn ) + a1 (B − rn−1 ) + · · · + an (B − r0 ) = An B − (a0 rn + a1 rn−1 + · · · + an r0 ).

lim An B = AB
n→∞

D ost—je jox d— se dok—%e d— je

lim (a0 rn + a1 rn−1 + · · · + an r0 ) = 0.

@QIA

xek— je ε > 0F €oxto red a —psolutno konvergir—D sum— A = |a | je kon—qn—F sz konvergen™ije red— b sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— je |r | < ε(2A ) z— n ≥ n F „—d— je
n ∗ n n 0 n ∗ −1 0

UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s

ISU

|a0 rn + · · · + an r0 |

@QPA €oxto opxti ql—n a konvergentnog red— a te%i nuli k—d n → ∞D z— fiksir—no n te%i nuli i posled¨i ql—n u @QPAD tjF postoji n ∈ N t—kvo d— z— n ≥ n v—%i ε |a r ··· + a r | < . @QQA 2 sz @QPA i @QQA sledi @QIAF Napomena T. … dok—zu „eoreme IW videli smo d— —ko jed—n od redov— a D b konvergir— —psolutnoD — drugi konvergir—D ond— konvergir— i red c i jedn—k je ¨ihovom proizvoduF €rirodno je post—viti sledee pit—¨eF €retpost—vimo d— zn—mo d— sv— tri red— konvergir—juD ˜ez pretpost—vke o —pE solutnoj konvergen™ijiF h— li je t—d— sum— red— c jedn—k— proizvodu sum— redov— a i b c †ideemo uskoro d— je odgovor n— ovo pit—¨e potvrd—n @€osledi™— IU n— strF ITIAF
n n 0 1 1 n−n0 n0 n 0 n n n n n n

≤ ≤

|a0 rn + · · · + an−n0 −1 rn0 +1 | + |an−n0 rn0 · · · + an r0 | ε 2 + |an−n0 rn0 · · · + an r0 |.

UF ƒtepeni redovi UFIF €olupreqnik konvergen™ijeF xek— je c niz kompleksnih ˜rojev— i a ∈ CF ‚ed
n ∞

je funk™ij— kompleksne promen©ive z i n—ziv— se stepenim redom s— koefiE ™ijentim— c i ™entrom u aF ƒlede— teorem— pok—zuje d— je o˜l—st definE is—nosti ove funk™ije disk u kompleksnoj r—vni @eventu—lno ˜ez nekih t—q—k— n— gr—niqnoj kru%ni™iAF Teorema PH. €retpost—vimo d— red c (z − a) konvergir— z— z = z F xek— je ρ := |z − a|F „—d— red —psolutno konvergir— z— sv—ko z t—kvo d— je |z − a| < ρF €oxto red c (z − a) konvergir—D v—%i c (z − a) < M D p— iz
n=0 n ∞ n n 0 n=0 0 ∞ n 0 n n 0 n n=0

cn (z − a)n

sledi |c (z − a) | < M q D gde je
n n n n

cn (z − a)n = cn (z0 − a)n z−a < 1. z0 − a

z−a z0 − a

n

yd—tleD n— osnovu pored˜enog prin™ip— i konvergen™ije geometrijskog red— q z— q < 1 sledi dok—z teoremeF €olupreqnik n—jveeg disk— n— kome stepeni red konvergir— n—ziv— se ¨eE govim polupreqnikom konvergencijeF ƒlede— teorem— d—je jed—n n—qin d— se on izr—qun—F

q=

ISV

Tvr enje .

T xek— je c niz kompleksnih ˜rojev— i
n

RF xsy†s s ‚ihy†s
R= 1 lim
n

pri qemu je R = 0 —ko je lim |c | = +∞ i R = +∞ —ko je lim |c | = 0F „—d— stepeni red c (z − a) —psolutno konvergir— —ko je |z − a| < RD — divergir— —ko je |z − a| > RF hok—z sledi iz €osledi™e WF x—r—vnoD primenom h—l—m˜erovog kriterijum— @umesto uoxijevogAD poluE preqnik konvergen™ije mo%emo d— izr—qun—mo k—o
n

|cn |

,
n

n

n

n

n

ukoliko ov—j limes postojiF je +∞D p— Primer SH. €olupreqnik konvergen™ije stepenog red— t—j red —psolutno konvergir— z— sve z ∈ CF Primer SI. ‚edovi i su —psolutno konvergenE tni z— sve z ∈ CF Primer SP. €olupreqnik konvergen™ije red— je 1F Primer SQ. €olupreqnik konvergen™ije red— z je 1F UFPF xeprekidnost stepenog red—F ƒlede— teorem— d—je jedno v—%no svojstvo stepenog red—F Teorema PI. xek— je R polupreqnik konvergen™ije stepenog red— c (z − a) F „—d— je funk™ij—
∞ n=0 zn n! ∞ n=0 (−1)n z 2n+1 (2n+1)! ∞ n=0 (−1)n z 2n (2n)! ∞ n=1 ∞ (−1)n−1 z n n α n n n=0 n n ∞

R = lim

n→∞

|cn | , |cn+1 |

f (z ) =
n=0 R

cn (z − a)n

neprekidn— n— skupu D := {z ∈ C | |z − a| < R}F €retpost—vimo d— je a = 0D xto s—mo pojednost—v©uje ozn—keD — ne me¨— suxtinu dok—z—F xek— je z ∈ D D tjF |z | = ρ < RF xek— je ρ < ρ < RF eko je |z| < ρD t—d— v—%i
0 R 0 0 0

|f (z ) − f (z0 )| =

∞ n n=0 cn (z ∞

n ) ≤ − z0

n=0

n | |cn ||z n − z0

= |z − z0 |
n=0 ∞

n−2 n−1 |cn ||z n−1 + z n−2 z0 + · · · + zz0 + z0 |

|z − z0 |
n=0

|cn |nρn−1 . cn z n

€oxto je R polupreqnik konvergen™ije red— ρ < RD v—%i

@d—kle R =

lim

1 √ n

|cn |

)

i

lim n |cn |nρn−1 = ρlim n |cn | =

ρ < 1, R

i nek— je R polupreqnik konvergen™ije stepenog red— n— desnoj str—niF „—d— je funk™ij— f : (a − R. · (n − k + 1)cn (x − a)n−k . . . p— je (k) k f (x) = xek— je h(x) = f (n) (a) n x . 0 yd—tleD posle jox jednog f—ktoris—¨— izr—z— x − x i prel—sk— n— limes k—d x → x sledi z—k©uq—k teoremeF Primer SR. (1 − x)2 . hiferen™ir—¨em o˜e str—ne jedn—kosti 0 ∞ xn = do˜ij—mo n=0 1 1−x ∞ (n + 1)xn = n=0 1 . hrugim reqim—D stepeni red mo%e d— se D diferen™ir— ql—n po ql—n4F ƒpe™ij—lnoD f (a) = k !c . xek— je n n−1 0 −1 0 0 ∞ UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ISW f (x) = n=0 cn (x − a)n . n=0 ∞ „—d— je szr—z u z—gr—di mo%emo d— n—pixemo k—o xn − xn 0 −1 − nxn = 0 x − x0 n−1 −k+1 xk xn − 0 k=0 f ( x) − f ( x0 ) xn − xn 0 −1 − g (x0 ) = cn − nxn . a + R) → C ˜eskon—qno put— diferen™ij—˜iln— i v—%i ∞ f (k) (x) = n=0 n(n − 1) · .p— iz uoxijevog kriterijum— sledi d— red |c |nρ konvergir—F yzn—qimo ¨egovu sumu s— SF xek— je ε > 0F „—d—D —ko je |z| < ρ i |z − z | < εS v—%i |f (z ) − f (z )| < εD od—kle sledi neprekidnost funk™ije f u z F x— sliq—n n—qin se dok—zuje i slede— teorem—F Teorema PP. 0 x − x0 x − x 0 n=0 n−1 −1 xn = 0 k=0 k=0 k 0 k n−1 −k+1 k xn ( x − xk 0 ). n! n=0 ∞ ∞ ncn (x − a)n .

. s∞ := cn . . . . . @QRA — iz oqiglednog identitet— x − x = 1 sledi s = (1 − x) s x . x—pis—ti funk™ije f (x) = 1 . @QUA k=0 n=0 n n n−1 ∞ ∞ n n n n n=0 ∞ n=0 n ∞ n=0 ∞ n+1 n=0 ∞ n ∞ n=0 ∞ ∞ ∞ n n ∞ n n n=0 n=0 n ∞ ∞ n sn := ck . . kn ! sz c = s − s slediD sliqno k—o u dok—zu e˜elove sum—™ione formule @formul— @PHA n— IRWF str—niA c x = (1 − x) s x . k t—kvim d— je k + 2k + 2 + · · · + nk = nF Teorema PQ.ITH Zadatak QT. . @QTA xek— je ε > 0F hok—%imo d— je lev— str—n— u@ QTA po modulu m—¨— od εF sz s → s k—d n → ∞ sledi d— postoji m ∈ N t—kvo d— v—%i n > m ⇒ |s − s | < ε/2. €ol—zei od geometrijskog red— ∞ RF xsy†s s ‚ihy†s (−1)n x2n = dok—z—ti d— je n=0 ∞ 1 1 + x2 x2n+1 2n + 1 arctgx = (−1)n n=0 i izvesti od—tle v—j˜ni™ovu formulu @RSA n— strF SPF Zadatak QU. @QSA yduzim—¨em @QRA od @QSA do˜ij—mo s − c x = (1 − x) (s − s )x . (Abelova teorema) xek— je c konvergent—n red komE pleksnih ˜rojev— i nek— je h(x) = c x z— − 1 < x < 1. k . 1 − ρ(x − 1) g ◦ f (x) = k—o sume @geometrijskihA redov—F €rimenom di frunove formule @PHA n— strF IHR u t—qki @x = 0A i oqit—v—¨em odgov—r—juih izvod— k—o koefi™iE jen—t— stepenih redov—D dok—z—ti formulu gde je k = k + k + · · · + k i sumir—¨e se vrxi po svim k . 1−x g (y ) = 1 . „—d— je lim h(x) = c F xek— je 1 2 n 1 2 n 1 n n ∞ n n n=0 ∞ x→1−0 n n=0 n ∞ 1−x 1 − (ρ + 1)x k! ρk = ρ(1 + ρ)n−1 k1 !k2 ! .

sz „vre¨— T sledi d— redovi a x D b x D c x —psolutno konvergir—ju z— |x| < 1D p— iz „eoreme IW sledi d— je f (x) · g(x) = h(x)F yd—tleD prel—skom n— limes k—d x → (1 − 0) i primenom „eoreme PQ do˜ij—mo @QVAF „eoremom PQ motivis—n— je slede— defini™ij—F Definicija W. @QWA lim eko je red c z˜ir©iv po e˜eluD gr—niqn— vrednost @QWA n—ziv— se ¨eE govom sumom po e˜eluF sz „eoreme PQ sledi d— —ko je red konvergent—nD ond— je on z˜ir©iv po e˜elu i ¨egov— sum— u o˜iqnom smislu je jedn—k— ¨egovoj sumi po e˜eluF y˜rnuto nije t—qnoX Primer SS.x—piximo izr—z n— desnoj str—ni u @QTA k—o z˜ir m ∞ UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ITI (s∞ − sn )xn . ‚ed c se n—ziv— z˜ir©ivim po e˜elu —ko postoji c x . k=0 eko sv— tri red— an D bn ∞ D cn an · konvergir—juD ond— v—%i ∞ ∞ bn = n=0 n=0 cn . n=0 f ( x) = n=0 n n bn xn . (1 − x) n=0 n (s∞ − sn )xn + (1 − x) sz @QUA i x = 1/(1 − x) sledi d— je drugi s—˜ir—k po modulu m—¨i od ε/2F €oxto je sum— u prvom s—˜irku kon—qn—D sledi d— je z— x dovo©no ˜lizu 1 i prvi s—˜ir—k po modulu m—¨i od ε/2F „ime je teorem— dok—z—n—F u—o posledi™uD ispu¨—v—mo o˜e—¨e d—to u x—pomeni T n— ISUF str—niF Posledica IU. 1 + x2 . xek— je f ( x) = n=0 @QVA ∞ ∞ ∞ an xn . n n f (x) = n=0 n n cn x n . ‚ed (−1) je divergent—nD — poxto je ∞ n=0 n ∞ x→1−0 n n n=0 ∞ n=0 n ∞ n=0 n ∞ (−1)n xn = n=0 1 2 ¨egov— sum— po e˜elu je F yv—j primer pok—zuje d— o˜rnut— implik—™ij— u e˜elovoj teoremi ne v—%iY meutimD pod odreenim dod—tnim uslovim— @koji se n—ziv—ju„—u˜erovim usloE vim—A v—%i i o˜rnutoF „eoreme tog tip— n—ziv—ju se „—u˜erovim teorem—m—F tedn— od ¨ih je slede—F 1 . xek— su a i b kompleksni nizovi i n=m+1 n n n cn = ak bn−k .

xek— je n n0 n0 xiz δ je op—d—juiD — iz uslov— teoreme sledi d— lim v—%i m≥n ∞ δn = sup |mcm |. ∞ ond— iz postoj—¨— limes— sledi konvergen™ij— red— cn lim cn xn = A n=0 i v—%i ∞ n=0 cn = A. xek— su s p—r™ij—lne sume red— c F ‚ed c je z˜irE ©iv po ez—ruW —ko konvergir— niz —ritmetiqkih sredin— n=0 n n n −A ≤ (2 + δ0 )ε. n→∞ δn =0 F — n 0 ∈N cn − A = n=0 n=0 cn (1 − xn ) − n=n0 +1 cn xn − A . 1859–1906)D it—lij—nski m—tem—tiq—r s0 + s1 + · · · + sn . n+1 Σcn po ez—ruF . qr—niqn— vrednost niz— σ n—ziv— se sumom red— n σn := Wez—ro (E. Cesàro. cn xn − A < ε.ITP Teorema PR. eko z— niz c v—%i n n→∞ x→1−0 RF xsy†s s ‚ihy†s lim ncn = 0. „—d— je n=n0 +1 n0 od—kle sledi tvre¨e teoremeF x—vexemo jox jed—n metod D sumir—¨— divergentnih redov—4F Definicija IH. „—d— je x proizvo©no ˜lizu 1 z— dovo©no veliko n F xek— je n iz—˜r—no t—ko d— je δ < ε i x dovo©no ˜lizu 1 d— v—%i 0 0 (1 − x)n0 = ε. yd—tleD uz korixe¨e nejedn—kosti sledi n0 n=0 cn 1 − xn = (1 − x)(1 + x + · · · + xn−1 ) ≤ n(1 − x) ∞ |ncn |xn n=n0 +1 n δn0 +1 (n0 +1)(1−x) −A ≤ ≤ n0 n=0 |ncn | + + ∞ n n=n0 +1 cn x −A xek— je ε > 0F sz—˜erimo x t—ko d— v—%i n0 +1 2 ∞ (1 − x)n0 δ0 + + ∞ n n=n0 +1 cn x −A .

n=0 szr—z n— desnoj str—ni mo%emo d— n—pixemo k—o z˜ir dv— red— @sliqno k—o u dok—zu „eoreme PQA i dok—%emo je on po modulu m—¨i od un—pred iz—˜r—nog ε —ko je x dovo©no ˜lizu 1F het—©e prepuxt—mo qit—o™uF UFQF €redst—v©—¨e funk™ij— stepenim redovim—F — funk™iju koj— se mo%e predst—viti stepenim redom f (z ) = c (z − z ) @RQA k—%emo d— je analitiqka u taqki z F eko je funk™ij— —n—litiqk— u sv—koj t—E qki domen—D n—ziv—moIH je analitiqkom funkcijomF ‚ed n— desnoj str—ni u @RQA n—ziv—mo Tejlorovim redom funkcije f F en—litiqke funk™ije kompleksne promen©ive su predmet izuq—v—¨— kompleksne —n—lizeY mi emo ovde d—ti primere nekih re—lnih —n—litiqkih funk™ij— re—lne promen©iveF ∞ n 0 n n=0 0 IH„ejlor @Brook TaylorD ITVS{IUQIAD engleski m—tem—tiq—r . @RPA eko pomno%imo o˜e str—ne u @RPA s— ez—rovom sumom σ i od do˜ijenog izr—z— oduzmemo @RIA do˜ij—mo n→∞ n ∞ ∞ n n 2 n n n=0 n=0 ∞ 2 n n=0 ∞ ∞ ∞ lim cn sn n − 1 sn−1 = lim − = 0. x—i sumu red— (−1) po ez—ruF eko je red c z˜ir©iv po ez—ruD ond— je c = o(n). hok—z—ti d— je red (−1) n z˜ir©iv po e˜eluD —li nije po ez—ruF @…putstvoX koristiti @RHAFA wo%e d— se dok—%e d— je sv—ki red koji je z˜ir©iv po ez—ru z˜ir©iv i po e˜eluF sdej— dok—z— se s—stoji u sledeemF hvostrukom primenom postupk— iz dok—z— e˜elove sum—™ione formule @strF IRWA do˜ij— se c x = (1 − x) (n + 1)σ x . hok—z—ti d— je konvergent—n red z˜ir©iv po ez—ru i d— je ¨egov— sum— po ez—ru jedn—k— ¨egovoj sumi u o˜iqnom smisluF @…putstvoX primeniti ˆtol™ovu teoremuFA Zadatak QW. @RHA —ist—D iz σ → σ k—d n → ∞ sledi n n n n ∞ UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ITQ sledi n→∞ lim sn (n + 1)σn − nσn−1 = lim =0 n→∞ n n xto je ekviv—lentno s— @RHAF Zadatak RH. @RIA sz €rimer— SR n— ISWF str—ni sledi 1 = (1 − x) (n + 1)x .Zadatak QV. n →∞ n n n n−1 σ∞ − n=0 cn xn = (1 − x)2 (n + 1)(σ∞ − σn )xn .

p— je g(x)e konst—ntn— funk™ij—F sz g(0) = 1 sledi g(x)e je g(x) = e F „ime je dok—z—n— i ekviv—len™ij— @αA⇔@δAF −x x d g (x)e−x = e−x g (x) − e−x g (x) = 0. dx −x = g (0)e0 = 1 D p— .x—jjednost—vnije —n—litiqke funk™ije su polinomiD z— koje je sum— @RQA kon—qn—D — meu ¨im— su n—jjednost—vnije line—rne funk™ijeF ƒlede— lem— pok—zuje k—ko se one mogu ok—r—kteris—ti k—o rexe¨— jedne funkcionalne jednaqineD tjF jedn—qine u kojim— je nepozn—t— funk™ij—F punk™ion—ln— jedn—qiE n— @βA u sledeoj lemi n—ziv— se Koxijevom jednaqinomF Lema IP. qime je dok—z—n— implik—™ij— @βA⇒@αAF Lema IQ. — funk™iju g : R → R slede— tvre¨— su ekviv—lentn—F @αA g(x) = e @βA g je neprekidn— i z—dovo©—v— uslove g(x + y) = g(x) · g(y)D g(1) = e @ γ A g ( x) = @δA g je diferen™ij—˜iln— i z—dovo©—v— uslove g (x) = g(x)D g(0) = 1F smplik—™ij— @αA⇒@βA je oqigledn—F punk™ij— f (x) = ln g(x) z—dovo©—v— uslov @βA veme IP s— a = 1D p— je f (x) = xF yd—tle sledi g(x) = e D qime je dok—z—n— ekviv—len™ij— @αA⇔@βAF ‚ed —psolutno konvergir— z— sv—ko x ∈ R @€rimer SHAF sz „eoE reme PID „eoreme IW i formule @IQA n— strF IPW l—ko sledi d— funk™ij— g definE is—n— s— @γA z—dovo©—v— uslove @βAF €oxto iz ekviv—len™ije @αA⇔@βA sledi d— je t—kv— funk™ij— jedinstven—D time je dok—z—n— ekviv—len™ij— @βA⇔@γAF smplik—™ij— @αA⇒@δA je oqigledn—F €retpost—vimo d— v—%i @δAF „—d— je n→∞ n→∞ x ∞ n=0 xn n! x ∞ n=0 xn n! f (x) = lim f (qn ) = lim aqn = ax. xek— je a ∈ RF — funk™iju f : R → R slede— dv— tvre¨— su ekviv—lentn—F @αA f (x) = ax @βA f je neprekidn— i z—dovo©—v— uslove f (x + y) = f (x) + f (y)D f (1) = aF smplik—™ij— @αA⇒@βA je oqigledn—F sz sledi f (0) = 0D — od—tle i iz a = f (1) = f (1 + 0) = f (1) + f (0) = a + f (0) ITR RF xsy†s s ‚ihy†s sledi f (−1) = −f (1) = −aF yd—tle seD primenom induk™ije i uslov— @βA l—ko dok—zuje d— z— sve m ∈ Z v—%i f (m) = maF xek— je m ∈ ZD n ∈ ND q = mn ∈ QF „—d— je −1 0 = f (0) = f (1 + (−1)) = f (1) + f (−1) tjF f (q) = aq z— sve q ∈ QF x— kr—juD z— proizvo©no x ∈ R postoji niz q ∈ QDt—k—v d— q → x k—d n → ∞F yd—tle i iz neprekidnosti funk™ije f sledi n n qa = qf (1) = mn−1 f (nn−1 ) = mn−1 nf (n−1 ) = mf (n−1 ) = f (mn−1 ).

hok—z—ti d— tvre¨— veme IPD veme IQD —d—tk— RI i —E d—tk— RP v—%e —ko se uslov neprekidnosti u @βA z—meni @—A uslovom monotonosti @˜A uslovom ogr—niqenosti n— nekom interv—lu [t . ydrediti z— koje x ovi redovi konvergir—ju ƒ—d— je prirodno d—ti i sledeu defini™iju Definicija IP. +∞) slede— dv— tvre¨— ekviv—lentn—F @αA k(x) = x @βA k je neprekidn— i v—%i k(x · y) = k(x) · k(y)D ln k(e) = pF Zadatak RQ. . ∞ n=1 α n 2n z— sv—ko x z— koje redovi n— desnoj str—ni konvergir—juF Zadatak RR. ∞ 2n+1 ∞ cos z = n n=0 z (−1)n (2 n)! . hok—z—ti d— su z— funk™iju h : R → R slede— dv— tvre¨— ekviv—lentn—F @αA h(x) = ln x @βA h je neprekidn— i v—%i h(x · y) = h(x) + h(y)D h(e) = 1F Zadatak RP. ∞ n=1 α n 2n z— sv—ko z ∈ C z— koje redovi n— desnoj str—ni konvergir—juF n=1 ln(1 + z ) = (−1)n−1 zn . sin z = n=0 z (−1)n (2 n+1)! . (1 + x)α = xn . xek— je p ∈ RF hok—z—ti d— su z— funk™iju k : (0. t ] z— t < t F vem— IQ n—m omogu—v— d— defini™iju eksponen™ij—lne funk™ije proxiE rimo i n— kompleksne ˜rojeveF Definicija II. ∞ 2n+1 ∞ n=0 x (−1)n (2 n)! .Zadatak RI. n! n=0 ∞ ex = z— neko ξ d— je n ∈ (−|x|. (1 + z )α = zn. +∞) → (0. n=1 ∞ ln(1 + x) = (−1)n−1 x n . xek— je z ∈ CF p 0 1 0 1 UF ƒ„i€ixs ‚ihy†s ITS ez := sz €rimer— SH sledi d— je funk™ij— z → e definis—n— n— ™eloj komplekE snoj r—vni CF €rimetimo d— formul— @γA u vemi IQ sledi i iz „ejlorove formuleF —E ist—D —ko u €rimeru PP n— strF IHU uzmemo ost—t—k u v—gr—n%ovom o˜likuD do˜ij—mo z n zn . |x|) F yd—tleD prel—skom n— limes i korixe¨em qi¨eni™e k=0 n→∞ xk 1 + eξn xn+1 k! (n + 1)! @€rimer IV n— str IPVA do˜ij—mo formulu @ AF x— sliq—n n—qin do˜ij—mo ∞ lim 1 e|x| xn+1 = 0 (n + 1)! γ cos x = n sin x = n=0 x (−1)n (2 n+1)! .

z ∈ CF szvesti od—tle formulu (e ) = e F Zadatak RT. a2 = b. . an hok—z—ti d— su svi ql—novi ovog niz— prirodni ˜rojeviF h— li ov—j niz konvergir—c @QA hok—z—ti d— su svi ql—novi niz— √ √ √ √ prirodni ˜rojeviF h— li ov—j niz konvergir—c @RA pi˜on—qijevII niz je niz x z—d—t s— n a1 = 1. an+2 = 1 + an+1 . hok—z—ti d— je (e ) = ie n— dv— n—qin—X @—A koristei yjlerovu formulu @˜A po defini™iji izvod—D koristei —d—t—k RS i „eoremu PIF Zadatak RU. xn+2 = xn+1 + xn . arg 1 + n z n n → z∞ F €rimeniti yjlerovu = n · arctg y/n 1 + x/n @IA xiz re—lnih ˜rojev— a je z—d—t s— n VF †e%˜e x—i a F @PA xiz a je z—d—t s— 1389 n a1 = a. an = 5− 5 1− 5 10 2 n + 5+ 5 1+ 5 10 2 n (Bonacci) IIveon—rdo iz €ize (Leonardo Pisano Bigollo. yvo je Ojlerova formulaF uoristei yjlerovu formuluD wo—vrovu formulu @—d—t—k RT n— strF SRA mo%emo d— n—pixemo u vidu (e ) = e F yv—j z—pis mo%emo d— shv—timo i k—o drugi dok—z wo—vrove formuleD —ko prethodno reximo sledei z—d—t—kF Zadatak RS. €rimenom „eoreme IW dok—z—ti d— je e = e · e z— z .yqigledno je d— se z— z ∈ R ovom defini™ijom do˜ij—ju st—nd—rdne triE gonometrijskeD log—rit—mske i stepene funk™ije re—lne promen©iveF sz „eoE reme PI sledi d— su ove funk™ijeD k—o i funk™ij— e D neprekidneF Primer ST. an+1 = 2an + 3a2 n + 1. 1170–1250)D pozn—t i k—o veon—rdo fon—qi x0 = 1. i pi˜on—qi (Fibonacci)D it—lij—nski m—tem—tiq—r . hok—z—ti d— je z— z ∈ C z z ix ix n inx z1 +z2 z1 z2 1 2 z n nz ix ix ITT RF xsy†s s ‚ihy†s @…putstvoX primetiti d— jeD z— z 1+ n n n ∞ n z n→∞ n z = x + iy lim 1+ n/2 n i d— iz |z | → |z |D arg(z ) → arg(z ) sledi z formuluFA ∞ 2 x x2 + y 2 = 1+ + n n2 D = ez . (Ojlerova formula) eko u redovim— kojim se predst—v©—E ju funk™ije e D sin z i cos z st—vimo z = ixD uporeiv—¨em do˜ijenih izr—z— do˜ij—mo formulu e = cos x + i sin x. x1 = 1.

1 a2 = f (a1 ). .... a2 = αa1 + β. β. . @˜A sspit—ti konvergen™iju red— a u z—visnosti od α i βF @TA xek— je f : R → R neop—d—ju— funk™ij— i a ∈ R proizvo©—n ˜rojF hok—z—ti d— je niz an n 1 lim n+1 . ... monotonF h—ti geometrijsku interpret—™iju ovog tvre¨—F @UA xek— funk™ij— f : R → R im— svojstvo i nek— je a a1 . lim √ . . an+1 = αan + β.. a3 = f (a2 )... an+1 = f (an ). ( n n!)2 IPl—tni presek je odnos izmeu dve veliqine koje im—ju svojstvo d— je odnos vee od ¨ih prem— m—¨oj jedn—k odnosu ¨ihovog z˜ir— prem— veojY drugim reqim—D zl—tni presek je rexe¨e jedn—qine (a + A)/A = A/a po A/a .. 1 (∀x) f (x) ≥ x monotonF h—ti geometrijsku interpret—™iju ovog tvre¨—F @VA — koje re—lne ˜rojeve α.. ∈R proizvo©—n ˜rojF hok—z—ti d— je niz a3 = f (a2 ).... an+1 = f (an ). . 2 gde su α > 0D β > 0 d—ti re—lni ˜rojeviF @—A szr—qun—ti a n→∞ an+2 = αan+1 + βan . .. a je niz @—A ogr—niqenY @˜A konvergent—nc @WA hok—z—ti d— sledei nizovi konvergir—ju i n—i ¨ihove limeseX @—A a = D a = 3a − 2Y @˜A a = α ∈ [0.uoristei —d—t—k PI n— strF PQ odrediti x u funk™iji od nF hoE k—z—ti d— je √ n VF †ifi ITU yv—j ˜roj n—ziv— se zl—tnim presekomIP @SA xiz a niz je d—t s— n xn = n→∞ xn+1 lim 5−1 .. 1/4]D a = α + a Y @vA a = 1D a = 1 − Y @gA a = 0D a = Y @dA a = 0D a = D a (1 + a + a )Y …putstvoX dok—z—ti d— su svi d—ti nizovi monotoni i ogr—niqeniF @IHA hok—z—ti d— niz s— oso˜in—m— 1 0 < a < 1 i a (1 − a )> 4 konvergir—F @IIA szr—qun—ti n 1 3 2 2 n+1 n 1 1 n+1 1 n+1 1 2 1 2 n+1 1 4an 1 4(1−an ) 1 n+1 3 2 n n 3 n−1 n n n+1 n→∞ a2 = f (a1 ).

2+ 1 . lim gde su a ≥ 0F @IUA xek— je a niz pozitivnih ˜rojev— koji konvergir— k— a F hok—z—ti d— je √ lim a a · · · a = a . yn+1 = xn + yn . 1 1 1 2. 2 + . 100 + n 100n . 2 n = lim yn F hok—z—ti d— ovi nizovi konvergir—ju i n—i ¨ihove gr—niqne vredE nostiF @PIA hok—z—ti d— niz konvergir— i n—i ¨egovu gr—niqnu vrednostF @…putstvoX niz je d—t s— 1 2 an+1 = 2 + bn . . n! an = bn = lim √ 1 n2 +1 +√ 1 n2 +2 n 2 + ··· + √ 1 n2 +n @ITA szr—qun—ti a + a + ··· + a . 2 xn a>0 hok—z—ti d— nizovi x i y konvergir—ju i d— je lim x @PHA xek— je a = 1D b = 1 i n n 1 1 xn+1 = √ xn yn . bn+1 = √ 2an . 3 2 2 2 2 2 n . @IVA hok—z—ti d— niz x z—d—t s— n n→∞ n 1 n k j n ∞ n 1 2 n ∞ n x1 > 0. xn+1 = konvergir— k— √aF @IWA xek— je x > 0D y > 0 i 1 1 1 a xn + . an+1 = 2 + an . 2 + . ··· 2 2+ 1 2 + 2 2+ 1 a1 = 2.ITV @IPA hok—z—ti d— nizovi i RF xsy†s s ‚ihy†s √ 1 1 an = 1 + √ + · · · + √ − 2 n + 1 n 2 √ 1 1 bn = 1 + √ + · · · + √ − 2 n n 2 konvergir—ju k— istoj gr—niqnoj vrednostiF @IQA sspit—ti konvergen™iju niz— @IRA ydrediti m—ksim—lne ql—nove nizov— √ h— li ovi nizovi konvergir—juc @ISA szr—qun—ti n→∞ xn = 1 + 1 1 1 1 + √ + √ + · · · + √n .

2+ √ 2. 3 3 an + qan−1 + q 2 an−2 + · · · + q n−1 a1 = 1 q 1−n n ak q 1−k k=1 i primeniti ˆtol™ovu teoremuF … @˜A pok—z—ti d— je i od—tle z—k©uqiti d— je an = an = 1 1 1 yn − yn−1 + (−1)n−1 n−1 a1 2 2 2 n (−1)k k=0 €rimeniti @—A i z—k©uqiti d— x a − 2x z—k©uqiti d— y → (2b n n n 1 3 n yn−k 2k+1 n 1 → 1 3 (2a∞ − b∞ ) ∞ − a∞ ) F —tim iz y F … @vA primetiti d— je n 2 + 3 an−1 n = i primeniti @˜AF … @gA dok—z—ti d— je niz a ogr—niqen i r—suiv—ti —n—lono s— @vAF @PRA xek— je a niz pozitivnih ˜rojev—D t—k—v d— je hok—z—ti d— je n→∞ 4xn − xn−1 = 2an = bn → 2a∞ − b∞ monoton i lim an+1 = α. . . an √ n an = α. 2 hok—z—ti d— iz konvergen™ije niz— y sledi konvergen™ij— niz— a D — d— iz konvergen™ije niz— x ne sledi konvergen™ij— niz— a F @vA xek— a → a D b → b k—d n → ∞F hok—z—ti d— nizovi x i y definis—ni s— n n n n ∞ n ∞ n n xn = an + an−1 . . 2+ n 2+ √ → a∞ k—d n → ∞F szr—qun—ti yn = 2an + an−1 . bn = xn−1 + 2yn hok—z—ti d— a konvergir—F …putstvoX … @—A iskoristiti identitet n an+2 ≤ 2 1 an+1 + a. n 2.hok—z—ti d— —ko a konvergir—D ond— je lim a = 1 + √2F hok—z—ti d— √ z— niz δ = a − (1 + 2) v—%i |δ | ≤ |δ |/2 i od—tle z—k©uqiti d— je lim δ = 0FA @PPA sspit—ti konvergen™iju niz— n n n n n+1 n n VF †ifi ITW √ @PQA @—A xek— je |q| < 1 i a n→∞ 2. konvergir—juF @gA xek— je a ogr—niqen nizD t—k—v d— je n x0 = 1. 2+ 2+ √ 2. n→∞ lim . an = 2xn + yn . @˜A xek— je d—t niz a i nek— je n lim (an + qan−1 + q an−2 + · · · + q n−1 a1 ).

…putstvoX ne um—¨ujui opxtostD mo%emo d— pretpost—vimo d— je t > 0F eko je funk™ij— x → f (x + t) − f (x) st—lnog zn—k— n— nekom interv—lu (b. 2]F ƒliqnoD posm—tr—¨em niz— 1 1 f (xn+1 ) = f (xn ) = · · · = f (x1 ) dok—z—ti d— je f konst—ntn— n— [2. i neprekidnosti f sledi f (x ) = 1F €oxto je x ∈ (0. 2). (n!)2 n2n . (n + 1)! √ . . yn+1 = 1 − yn − 1 x ∈ (−∞. . +∞)F x— kr—juD iz izvesti z—k©uq—k d— je f konst—ntn— n— ™elom RF @PVA xek— je f : (a.F @PSA xek— je f : [0. . 1. n n! z— sv—ko x ∈ [0. n3n (n!)3 1 n n+1 . xn+1 = x2 n − 2xn + 2. . 0) ⇒ x2 − 2x + 2 ∈ (2. 2) proizvo©noD sledi d— je f konst—ntn— n— [0. +∞)F hok—z—ti d— je x→+∞ n→∞ lim f (x + n) = 0 lim f (x) = 0. +∞) → R r—vnomerno neprekidn— funk™ij— i nek— je 1 1 1 1 2 2 3 3 RF xsy†s s ‚ihy†s 1 n n! n n e −n 1 n . @PTA xek— je f : R → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je z— neki niz a pozitivnih ˜rojev— koji konvergir— k— nuliF hok—z—ti d— je f konst—ntn— funk™ij—F …putstvoX hok—z—ti d— je skup {ma | m ∈ Z. +∞)D ond— je niz f (b + nt) monoton i ogr—niqenD p— mo%emo d— uzmemo x = b + ntF eko t— funk™ij— nije st—lnog zn—k— ni n— jednom t—kvom interv—luD ond— postoji neogr—niqen niz ¨enih nul— i t—j niz mo%emo d— uzmemo z— x F n n→∞ n n→∞ n n n n y1 ∈ (2. . . hok—z—ti @induk™ijomA d— je ov—j niz monoton i ogr—niqenD p— z˜og tog— i konvergent—nF sz rekurentne formule kojom je z—d—tD sledi d— je lim x = 1D p— z˜og n x1 ∈ (0. n ∈ N} gust u RF @PUA x—i sve neprekidne funk™ije f : R → R z— koje v—%i n n f (x + an ) = f (x) …putstvoX nek— je x niz d—t s— n f (x) = f (x2 − 2x + 2).IUH uontr—primerom pok—z—ti d— o˜rnuto tvre¨e ne v—%iF szr—qun—ti limese nizov— …putstvoX kontr—primer { 1. +∞). +∞) → R neprekidn— i ogr—niqen— funk™ij—F hok—z—E ti d— z— sv—ki re—l—n ˜roj t postoji niz x t—k—v d— je lim x = +∞ i lim (f (x + t) − f (x )) = 0. +∞) . .

@PWA xek— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki a i nek— su x . 2 lim (f (a + n−1 ) + f (a + 2n−1 ) + · · · + f (a + kn−1 ) − kf (a)) = i k (k + 1) 2 1 f (a). m ∈ NF szr—qun—ti limese nizov— − knY @—A @˜A Y @vA (1 + an )(1 + 2an ) · · · (1 + nan )F @QQA xek— je a r—stui niz pozitivnih ˜rojev— i n→∞ (n+1)m +(n+2)m +···+(n+k)m nm−1 (a+n−1 )n (a+2n−1 )n ···(a+kn−1 )n akn −2 −2 n −2 n lim (f (a + n−2 ) + f (a + 2n−2 ) + · · · + f (a + nn−2 ) − nf (a)) = sn = k=0 ak . xn − yn xn − a xn − yn yn − a xn − yn lim (f (a + kn−2 ) − f (a)) = k=1 …putstvoX primeniti v—gr—n%evu teoremuF @QIA xek— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u t—qki a i nek— je k ∈ NF hok—z—ti d— je n→∞ 1 f (a). y niE zoviD t—kvi d— je z— sve n ∈ N n n VF †ifi yn = a. IUI i h— li postoji xn = a. . 2 @QPA xek— je a > 0D k. n→∞ hok—z—ti d—D —ko sem n—vedenih uslov— nizovi x i y z—dovo©—v—ju i uslov (∀n ∈ N x < a < y . π (4n + 1) yn = 2 . xn = yn n→∞ lim xn = lim yn = a. ond— v—%i n→∞ n n n n lim f (xn ) − f (yn ) ? xn − yn …putstvoX ˜ez n—vedenog dod—tnog uslov—D limes ne mor— d— postoji { posm—tr—ti funk™iju iz —d—tk— T n— strF WS z— p > 1 i nizove n→∞ lim f (xn ) − f (yn ) = f (a). xn − yn xn = eko je dod—tni uslov ispu¨enD primeniti „eoremu o tri limes— @„eoE rem— II n— strF VPA n— @QHA xek— je funk™ij— f diferen™ij—˜iln— u nekoj okolini t—qke a i nek— je ¨en izvod f neprekid—n u t—qki aF hok—z—ti d— je n n→∞ 2 . π (4n + 3) f (xn ) − f (yn ) f (xn ) − f (a) xn − a f (yn ) − f (a) yn − a = + .

1 + x2 sspit—ti konvergen™iju red— a F @QVA xek— je a konvergent—n redF hok—z—ti d— su redovi n a0 = a1 = 1. 3n n=1 ∞ . + 2 + ··· + 2 2 2n sn = 2sn − sn = · · · = 6 − 2−n+1 (2n + 3) sn = ∞ FA divergir—F @QTA uoristei r—zvoj funk™ije e u stepeni redD dok—z—ti nejedn—kosti n=1 x √ (−1)n n + (−1)n @QUA xiz a je z—d—t s— n n 1 + x ≤ ex ≤ 1 . log n n=2 ∞ 1+n an . an+1 = 1 . 1 + an konvergentniF @QWA sspit—ti konvergen™iju redov— ∞ an . f (x) = n (2n)! n=1 n n n α2n 1+α4n πn2 α n+1 ∞ n n ∞ 2 n n n=0 n=0 n .IUP szr—qun—ti n→∞ RF xsy†s s ‚ihy†s lim a1 a2 an + + ··· + . s0 s1 s1 s2 sn−1 sn ∞ hok—z—ti d— redovi 1 2n + 1 i n (n + 1) (a + n)(a + n + 1) · · · (a + n + k ) @k ∈ ND −a ∈ / NA konvergir—ju i izr—qun—ti ¨ihove sumeF @QRA szr—qun—ti z˜ir red— ∞ 2 2 n=1 n=1 @…putstvoX nek— je hok—z—ti d— je @QSA hok—z—ti d— red 5 7 1 3 + 2 + 3 + 4 + ··· 2 2 2 2 2n − 1 1 3 . n ≥ 1. n n=1 ∞ ∞ √ n nan n=1 √ 3 n− √ 3 n−1 @RHA ydrediti sve vrednosti re—lnog p—r—metr— α z— koje konvergir— red a (α) —ko je @—A a (α) = @˜A a (α) = n sin F @RIA ydrediti domen funk™ij— (n!) 3 + (−2) x i x . 1−x 1 − x2 ≤ e−x ≤ 2 1 . 1 √ . n n n! n=1 ∞ √ n3 ( 2 + (−1)n ) .

σn = a1 + 2a2 + · · · + nan . hok—z—ti d— je red divergent—nF @…putstvoX videti —d—t—k PH n— strF IRQFA @RVA xek— je a konvergent—n red s— pozitivnim ql—novim—F hok—z—ti d— je a + 2a + · · · + na a + 2a + · · · + na lim =0 i ∞ = a .@RPA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ n VF †ifi IUQ u z—visnosti od re—lnih p—r—met—r— p i qF @RQA xek— je a konvergent—n redF hok—z—ti d— red konvergir—F @RRA x—i sve x ∈ R z— koje red ∞ n p(p + 1) · · · (p + n − 1) 1 n! nq n=1 1 + sin an 2 n —psolutno konvergir—F @RSA xek— je a niz s— periodom QD tjF t—k—v d— je a red konvergir— —ko i s—mo —ko je an n nxn (n + 1)(2x + 1) n=1 n+3 = an F hok—z—ti d— …putstvoX xiz p—r™ij—lnih sum— red— a je ogr—niqenD p— jedn— implik—™ij— sledi iz hirihleovog test—F — dok—z druge implik—™ije primetimo d— p—r™ij—lne sume n 3n a1 + a2 + a3 = 0. n n(n + 1) …putstvoX xek— je n ∞ 1 2 n 1 2 n n→∞ n n=1 n=1 sn = a1 + a2 + · · · + an . . 3k u z—visnosti od re—lnih p—r—met—r— p i qF @RUA xek— je c divergent—n red s— pozitivnim ql—novim— i n 1 p q n log n log (log n) n=3 sn = k=1 cn sn ck . mogu d— se n—pixu k—o k=1 3n s3n = ak = a1 k 3n k=1 1 + a2 3k − 2 3n 3n k=1 1 + a3 3k − 1 3n k=1 1 3k 3n s3n = a1 k=1 1 gde je a = a + a + a F @RTA sspit—ti konvergen™iju red— 2 3 ∞ n 1 1 − 3k − 2 3k + a2 k=1 1 1 − 3k − 1 3k +a k=1 1 .

θ ∈ RF @SHA xek— je a ne—psolutno konvergent—n red re—lnih ˜rojev— i Pn = sin2 (kθ) 1 + x2 + cos2 (kθ) p—r™ij—lne sume ¨egovih pozitivnih i neg—tivnih ql—nov—F hok—z—ti d— je P k=1 k=1 n→∞ 1 2 n (|ak | + ak ).IUR hok—z—ti d— je i RF xsy†s s ‚ihy†s a1 + 2a2 + · · · + nan s1 + · · · + sn sn = sn − + n n n a1 + 2a2 + · · · + nan = σn − σn+1 + an+1 . n(n + 1) ∞ n @RWA hok—z—ti d— je red n=1 n nx k=1 konvergent—n z— sve x. . Nn = 1 2 n (|ak | − ak ) lim n Nn = 1.

…slov d— su F i F primitivne funk™ije funk™ije f na intervalu je suxtinski u vemi IF —ist—D nek— su d—te funk™ije z— x < 0 F (x) = x i F (x) = x x + 1 z— x > 0 n— skupu (−∞. b) → C n—ziv— se rexenjem diferencijalne jednaqine @IA —ko v—%i dF (x) = f (x). b) → C d—t— funk™ij—F tedn—qine k—o @IA u kojim— je nepozE n—t— funk™ij— F z—d—t— jedn—qinom koju z—dovo©—v—ju ¨eni izvodi n—ziv— se diferencijalnom jednaqinomF punk™ij— F : (a. p—milij— svih primitivnih funk™ij— funk™ije 2 F2 (1) − F1 (1) = 1 = 0 = F2 (−1) − F1 (−1). − F1 n—ziv— se neodre enim integralom funk™ije f i ozn—q—v— s— IUS f : (a. b) → C f (x) dx F . @IA dx gde je f : (a. b) → C 1 2 2 1 xeodreeni integr—l IF €rimitivn— funk™ij— i neodreeni integr—l dok—z sledi iz €osledi™e R n— strF WWF Napomena I. 0) ∪ (0. 0) ∪ (0. +∞)D koji nije intervalF „—d— je 1 2 2 1 2 2 2 d F2 (x) − F1 (x) dx = f ( x) − f ( x) = 0 . @PA dx punk™iju F : (a. b) → C koj— z—dovo©—v— @PA zovemo jox i primitivnom funkcijom funk™ije f n— interv—lu (a. z— sv—ko dF2 (x) dF1 (x) = 2x = dx dx x ∈ (−∞. xek— su F i F dve primitivne funk™ije funk™ije f n— interE v—lu (a. +∞) F weutimD t—ko d— r—zlik— F nije konst—ntn—F Definicija I. b)F „—d— je r—zlik— F (x) − F (x) konst—ntn—F €oxto je : (a. b)F Lema I.qve†e S €retpost—vimo d— je izvod funk™ije y = F (x)D F jedn—qinom dy dx d—t dy = f (x).

b)F Napomena P. I €oxto je dx = arctg x + C = arccotg x + C F z—k©uqujemo d— je d 1 sin 2x dx 2 = cos 2x i i d 1 cos 2x dx 2 = − sin 2x 1 sin 2x dx = − cos 2x + C 2 cos 2x dx = 1 sin 2x + C. log x e−x dx. 2 Lema P. szr—qun—jmo x + dxF uv—drir—¨em izr—z— u z—gr—di i primenom veme P do˜ij—mo 3 1 2 √ 3 x λf (x) + µg (x) dx = λ f (x) dx + µ g (x) dx f (x) dx = Re f (x) dx + i Im f (x) dx. µ ∈ C konst—nteF „—d— v—%i hok—z sledi iz odgov—r—juih oso˜in— izvod— i defini™ije primitivne funk™ije i neodreenog integr—l—F Primer P. x x dx. … vemi I dok—z—n— je jedinstvenost primitivne funk™ijeF €it—¨e egzisten™ije primitivne funk™ijeD tjF neodreenog integr—l— emo r—zmotriti u ql—vi TF „—mo emo pok—z—ti d— sv—k— neprekidn— funk™ij— im— primitivnu @„eorem— P n— strF IWSAF weutimD primitivn— funk™ij— elemenE t—rne funk™ije @vF hefini™ijuI n— strF TSA nije uvek element—rn— funk™ij—F —k i integr—li nekih jednost—vnih funk™ij—D k—o ne mogu d— se izr—ze preko element—rnih funk™ij—F sz defini™ije neodreenog integr—l— i t—˜li™e prvih izvod— sledi x dx = x + C z— p = −1 x dx = ln x + C a dx = a + C z— a > 0D a = 1 p 1 p+1 p+1 −1 x 1 x ln a sin x2 dx. 7 11 .IUT sz veme I sledi d— je SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev f (x) dx = F (x) + C gde je F ˜ilo koj— primitivn— funk™ij— funk™ije f n— interv—lu (a. 1 x3 + √ 3 x 2 dx = x6 dx +2 x8/3 dx + x−2/3 dx = x7 6x11/3 + +3x1/3 + C. 2 1 + x4 dx. b) → C dve funk™ije koje im—ju primitivne funk™ije i λ. x ex dx. sin x dx. xek— su f : (a. sin x dx = − cos x + C cos x dx = − sin x + C sec2 x dx = tg x + C cosec 2 x dx = −cotg x + C √ 1 dx = arcsin x + C = − arccos x + C 1−x2 1 1+x2 Primer . b) → C i g : (a.

szr—qun—ti x e dxF . P szr—qun—ti x ln x dx. u dv = uv − v du @QA dx = x ln x − x + C. ex cos x dx. I szr—qun—ti IUU …putstvoX iskoristiti formule i €rimer IF „—d— je gde je C = C do˜ij—mo R + iI = R + iI = 1 sin2 x dx i i R= cos2 x dx. ex eix dx = e(1+i)x dx = 1 (1+i)x e + C.PF yƒxy†xs wi„yhs s‚e…xe†e e xiyh‚i¦ixsr sx„iq‚eve Zadatak . sin2 x = 1 (1 − cos 2x) 2 cos2 x = 1 (1 + cos 2x) 2 Primer . szr—qun—jmo ln x dxF xek— je u = ln xD dv = dxF „—d— je v = xD p— primenom formule @QA do˜ij—mo ln x dx = x ln x − xd ln x = x ln x − x· 1 dx = x ln x − x Zadatak . 1+i ex (cos x + i sin x) dx = + iC2 1 (1+i)x 1+i e F €oxto je i x ix i x = 1− = 1− 2 e e 2 e (cos x + i sin x) 1 x 1 x = 2 e (cos x + sin x) + i 2 e (sin x − cos x) yd—tle sledi R = sledi formul— 1 x e (cos x + sin x) + C1 2 1 x 2 e (cos x +i PF ysnovni metodi izr—qun—v—¨— neodreenih integr—l— PFIF €—r™ij—ln— integr—™ij—F sz v—j˜ni™ovog pr—vil— (u · v ) (x) = u (x) · v (x) + u(x) · v (x) u(x) · v (x) = (u · v ) (x) dx = u (x) · v (x) dx + u(x) · v (x) dx + sin x) + C1 iI= 1 x e (sin x − cos x) + C2 2 1 x 2 e (sin x − cos x) + C2 F koj— se qesto z—pisuje u o˜liku i n—ziv— formulom parcijalne integracijeF Primer R. 1 2 2 3 x …putstvoX primeniti formulu @QA s— u = ln xD dv = xdxD tjF v = x F Zadatak Q. Q xek— je I= ex sin x dx.

x x SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev €rimenom p—r™ij—lne integr—™ije s— u = sin xD dv = e dxD tjF v = e do˜ij—mo cos x dv = ex dx eko n— posled¨i integr—l ponovo primenimo p—r™ij—lnu integr—™ijuD s— u = D D do˜ij—mo I = ex sin x − ex cos x − x I = ex sin x − ex cos x dx. b) x i nek— je funk™ij— ϕ : (α. β)F tedn—kost @RA do˜ij— se diferen™ir—¨em o˜e str—ne i primenom pr—vil— z— izvod slo%ene funk™ijeF yn— je u osnovi metod— izE r—qun—v—¨— integr—l— smenom promen©ive koji se s—stoji u sledeemF „re˜— izr—qun—ti integr—l f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dtF ƒmenom x = ϕ(t)D dx = ϕ (t)dt do˜ij—mo integr—l f (x) dx koji mo%e d— ˜ude jednost—vniji od pol—znogF Primer T. S @€rimer Q n— drugi n—qinA xek— je I= ex sin x dx. x 1 x 2 yd—tle sledi 2I = e (sin x − cos x)D tjF e sin x dx = e (sin x − cos x) + C F x— isti n—qin mo%e se izr—qun—ti i e cos x dxF PFPF ƒmen— promen©iveF xek— je n— interv—lu (a. szr—qun—ti arcsin x dxF wetod smene promen©ive mo%e d— se primeni i u sledeem o˜likuF „re˜— izr—qun—ti integr—l f (x) dxF ƒmenom x = ϕ(t)D dx = ϕ (t)dt do˜ij—mo inteE gr—l f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dt koji mo%e d— ˜ude jednost—vniji od pol—znogF √ Primer U.IUV Primer . β) → (a. . ex sin x dx = ex (sin x − cos x) − I. …putstvoX iskoristiti formulu p—r™ij—lne integr—™ije i €rimer TF Zadatak S. R szr—qun—ti arctg x dx. b) neprekidno diferen™ij—˜iln— @tjF diferE en™ij—˜iln—D s— neprekidnim prvim izvodomA i naF „—d— je f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dt = F ◦ ϕ(t) + C @RA n— interv—lu (α. szr—qun—jmo 1 − x dxF ƒmenom x = sin tD dx = cos tdt do˜ij—mo 2 1 − x2 dx = 1 − sin2 t cos t dt = √ cos2 t cos tdt = cos2 t dt. x 2 2 Zadatak . szr—qun—jmo dtF €rimenom formule @RA i smene x = t + 1 do˜ij—mo t t2 +1 2 f (x) dx = F (x) + C t2 1 t dt = +1 2 t2 1 (t2 + 1) dt = +1 1 1 dx = ln |x| + C = ln(t2 + 1) + C.

U szr—qun—ti Zadatak V. 2 2 …vedimo smenu t = sin xF „—d— je dt = cos xdx i cos x = 1 − t D p— posled¨i integr—l post—je sink x cos2s x cos x dx = tk (1 − t2 )s dt. ]D v—%ie cos t ≥ 0D xto opr—vd—v— izost—v©—¨e —psolutne vrednostiF π 2 π 2 QF sx„iq‚evs yfvsue sink x cosn x dx IUW cos2 t = | cos t|. szr—qun—ti sin4 x cos2 x dx sin6 x dx F F . szr—qun—jmo cos x dxF €rimenom drugog od prethodnih identitet— do˜ij—mo 3 2 2 2 4 2 cos4 x dx = (cos2 x)2 dx = 1 4 (1 + cos 2x) dx 1 2 = 4 (1 + 2 cos 2x + cos 2x) dx 1 =1 4 (1 + 2 cos 2x + 2 (1 + cos 4x)) dx 3 1 1 = 8 x + 4 sin 2x + 32 sin 4x + C. xto je integr—l polinomij—lne funk™ijeD koji se l—ko izr—qun—v—F ƒluq—j p—rnog k se rex—v— sliqnoD smenom t = cos xF Zadatak T. 2 2 qime sni%—v—mo stepene kD n u pol—znom integr—luF „o mo%emo d— ponoviE mo dovo©—n ˜roj put—D sve dok se ne poj—vi ˜—r jed—n nep—r—n stepenD xto omogu—v— d— primenimo jednu od prethodno r—zm—tr—nih smen—F yv—j metod smo ve susreli u —d—tku IY ilustrov—emo g— jox jednim primeromF Primer V. Zadatak . szr—qun—ti sin x cos x dx QFPF ƒluq—j k—d— su k i n p—rni ˜rojeviF … ovom sluq—ju mo%emo d— iskoristimo identitete 1 1 sin x = (1 − cos 2x) i cos x = (1 + cos 2x).qime izr—qun—v—¨e pol—znog integr—l— svodimo n— —d—t—k IF €rimetimo d— smoD i—ko je √ izost—vili —psolutnu vrednostD poxto smo promen©ivu t uveli k—o x = sin tD tjF t = arcsin xF €oxto vrednost funk™ije arcsin @— time i tA le%i u interv—lu [− . QF sntegr—li o˜lik— sin x cos x dx QFIF ƒluq—j k—d— je ˜—r jed—n od ˜rojev— kD n nep—r—nF xek— je n = 2s + 1F „—d— je k n sink x cosn x dx = sink x cos2s x cos x dx.

sin ax cos bx dx W szr—qun—jmo 1 2 sin ax sin bx = 1 2 (cos (a − b)x − cos (a + b)x) 1 (cos (a − b)x + cos (a + b)x) cos ax cos bx = 2 1 sin ax cos bx = 2 (sin (a − b)x + sin (a + b)x). szr—qun—ti Primer dx x2 −1 sin 2x sin 3x dx F IH. W szr—qun—ti Zadatak IH. sin 3x cos 5x dx F sin 3x cos 5x dx = (sin (−2x) + sin 8x) dx = 1 1 cos 2x − cos 8x + C. (x − 1)(x + 1) x−1 x+1 1 1 1 = 2 − 2 . 4 16 Zadatak . 1 1 ho ¨eg— smo mogli d— doemo n— sledei n—qinF x—piximo ƒvoe¨em desne str—ne n— z—jedniqki imenil—™ do˜ij—mo A(x + 1) B (x − 1) 1 = + . szr—qun—jmo integr—l SF sntegr—™ij— r—™ion—lnih funk™ij— dx x 2 −1 cos 7x cos 4x dx F F yvde smo koristili identitet dx 2 2 = (x−1)( x+1) = x−1 − x+1 dx 1 = 2 (ln (x − 1) − ln (x + 1)) + C. (x − 1)(x + 1) (x − 1)(x + 1) (x − 1)(x + 1) 1 A B = + . Q(x) R(x) dx mo%emo d— izr—qun—mo u sledeih . (x − 1)(x + 1) x−1 x+1 @SA @TA od—kle sledi 1 = A(x + 1) + B(x − 1) = (A + B)x + (A − B)F €oxto su dv— polinom— jedn—k— —ko i s—mo —ko su im koefi™ijenti uz odgov—r—jue stepene jedn—kiD iz posled¨eg izr—z— do˜ij—mo sistem qije je rexe¨e A = D B = D t—ko d— @SA do˜ij—mo iz @TAF €rethodni primer je primer primene opxteg metod— integr—™ije r—™ioE n—lnih funk™ij— koji emo s—d— d— izlo%imoF xek— je 1 2 1 −2 A + B = 0.IVH sntegr—li o˜lik— RF sntegr—li o˜lik— SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev sin ax cos bx dx mogu d— se izr—qun—ju primenom identitet— Primer . R(x) = gde su P i Q polinomiF sntegr—l nekoliko kor—k—F P (x) . A − B = 1. cos ax cos bx dx. sin ax sin bx dx.

+ 2 x − α (x − α) (x − α)m n SF uy‚euF x—piximo koliqnik k—o z˜ir svih sum— do˜ijenih u QF i RF kor—kuF ƒvedimo t—j z˜ir n— z—jedniqki imenil—™ i izjedn—qimo koefiE ™ijente uz odgov—r—jue stepene promen©ive xF ‚ex—v—¨em do˜ijenog sistem— line—rnih jedn—qin— do˜ij—mo konst—nte A D B D C F TF uy‚euF yst—je jox d— se izr—qun—ju integr—li sv—kog od s—˜ir—k— iz QF i RF kor—k—D tjF integr—li o˜lik— dx +C i (ax Bx dx. h— ˜ismo izr—qun—li drugiD kompletir—jmo kv—dr—t u kv—dr—tnom trinomu ax + bx + cX ax + bx + c = a x + x + c = a x + x + +c− @VA =a x+ . ax2 + bx + c (ax2 + bx + c)2 (ax2 + bx + c)n t = λtg u ⇒ t2 + λ2 = λ2 sec2 u. dt = sec2 udu . (t + λ ) (t + λ ) €rvi se l—ko izr—qun—v— smenom y = t + λ D tdt = dyD — drugi se smenom f ( x) g (x) j j j j 2 k j 1 −j +1 −j +1 2 2 2 b a 2 b a b2 4a2 b2 4a b 2 2a 4ac−b2 4a2 2 2 4ac−b2 4a2 2 b 2a 2 2 k 2 2 k 2 2 1 2 B1 x + C1 B2 x + C2 Bn x + C n + + ··· + . @UA (x − α ) + bx + c) €rvi od ¨ih je ln |x − α| + C —ko je j = 1 dx = (x − α ) (x − α ) + C —ko je j = 1. g (x) f ( x) g (x) SF sx„iq‚egste ‚egsyxevxsr p…xugste IVI gde su f D g i h polinomiD t—kvi d— je stepen polinom— g vei od stepen— poliE nom— f F sntegr—l h(x) dx polinom— h je l—ko izr—qun—tiD t—ko d— je pro˜lem sveden n— izr—qun—v—¨e integr—l— dxF PF uy‚euF x—piximo polinom g k—o proizvod prostih @u prstenu poliE nom— R[x]A f—ktor—D tjF k—o prozvod line—rnih i ner—st—v©ivih kv—dr—tnih polinom— s— re—lnim koefi™ijentim—F QF uy‚euF ƒv—kom line—rnom f—ktoru (x−α) polinom— g(x) u proizvodu do˜ijenom u prethodnom kor—ku pridru%imo sumu m RF uy‚euF ƒv—kom ner—st—v©ivom kv—dr—tnom f—ktoru (ax + bx + c) polinom— g(x) u proizvodu do˜ijenom u PF kor—ku pridru%imo sumu 2 Am A2 A1 + ··· + .IF uy‚euF …koliko stepen polinom— Q nije vei od stepen— polinom— P D podelimo polinom P s— QF ho˜ij—mo R(x) = h(x) + f ( x) . + €rimetimo d— je 4ac − b > 0 @jer ˜i u protivnom polinom ax + bx + c im—o nuleD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je ner—st—v©ivAD p— mo%emo d— n—pixemo = λ F sz @VA sledi d— seD posle smene t = x + D izr—qun—v—¨e drugog integr—l— u @UA svodi n— izr—qun—v—¨e integr—l— t dt dt i .

cos x) dx — sve do˜ijene funk™ije su r—™ion—lneF Primer II.IVP svodi n— integr—l trigonometrijske funk™ije r—zm—tr—n u €—r—gr—fu Q n— strF IUWF Zadatak II. dx x4 +1 . szr—qun—ti Zadatak D D F 2x)(x2 + 1 − √ 2x). szr—qun—ti Zadatak IS. IR. szr—qun—ti Zadatak IU. —ist—D l—ko se prover—v— d— t—d— v—%i x 2 TF sntegr—li o˜lik— 2t . 1 + t2 x 2 €osled¨i integr—l se izr—qun—v— metod—m— integr—™ije r—™ion—lnih funk™iE √ j—F u—o rezult—tD do˜ij—mo = 2arctg + CF Zadatak IV. szr—qun—ti . 1 + t2 dx = 2dt . szr—qun—jmo F €rethodno opis—nom smenom t = tg do˜ij—mo dx 1 2dt dt 3 + sin x = 3+ 2t 1+t2 sin x = 1 − t2 . …putstvoX n—i nule polinom— x + 1 koristei —d—t—k RT n— strF SRF x—pis—ti x + 1 k—o proizvod line—rnih f—ktor— s— kompleksnim koefi™ijentim— i pomno%iti p—rove koji odgov—r—ju konjugov—nim nul—m—F F Zadatak IT. szr—qun—ti …putstvoX iz 2x2 + 2x + 13 dx. szr—qun—ti Zadatak IQ. szr—qun—ti dxF dx 3+sin x 3tg x 2 +1 √ 2 sin x sin x+sin 2x 1 + t2 =2 3t2 + 2t + 1 . x4 + 1 = x4 + 2x2 + 1 − 2x2 = (x2 + 1)2 − ( 2x)2 = (x2 + 1 + dx x 4 −1 …putstvoX √ √ . (x − 2)(x2 + 1)2 2x2 + 2x + 13 A B1 x + C1 B2 x + C2 = + + 2 (x − 2)(x2 + 1)2 x−2 x2 + 1 (x + 1)2 A + B1 = 0 −2B1 + C1 = 0 2A + B1 − 2C1 + B2 = 2 −2B1 + C1 − 2B2 + C2 = 2 A − 2C1 − 2C2 = 13 A = 1 B1 = −1 C1 = −2 B2 = −3 C2 = −4 x x3 +1 SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev do˜ij—mo sistem qije je rexe¨e D D Zadatak IP. szr—qun—ti dxF dx x5 +1 5 5 dx x2 (1+x2 )2 xek— je R r—™ion—ln— funk™ij—F sntegr—l o˜lik— R(sin x. dx. 1 + t2 cos x = dx 3+sin x x7 −2x6 +4x5 −5x4 +4x3 −5x2 −x (x−1)2 (x2 +1)2 R(sin x. cos x) dx mo%e se svesti n— integr—l r—™ion—lne funk™ije smenom t = tg . .

R1 (sin x. √ x2 + λ2 ) dx R(x.xek— je R r—™ion—ln— funk™ij—F €ok—z—emo dv— n—qin— d— se izr—qun— integr—l R(x. . cos x) dx 1 dx = λ cos tdt. 1 + tg 2 t = sec2 t. szr—qun—ti Zadatak PI. sec2 t − 1 = tg 2 t izr—qun—mo √ n— sledei n—qinF R(x. ax + bx + c) dx. R(x. λ2 − x2 ) dx. √ ax2 + bx + c) dx n—m omogu—v—ju d— integr—le R(x. √ax + bx + c) dxD kompletir—¨em kv—E dr—t— k—o u @VA n— strF IVIA i smenom t = x + ¨egovo izr—qun—v—¨e svodimo n— izr—qun—v—¨e jednog od integr—l— @WAF Zadatak IW. √ ax2 + bx + c) dx IVQ R(x. x + λ2 = λ2 sec2 t. x2 − λ2 ) dx @WA rex—v—mo smenom x = λtg tF „—d— je rex—v—mo smenom x = λ sec tF „—d— je dx = λ sec ttg tdt. szr—qun—ti dxF Zadatak PP. yd—tle vidimo d— u sv— tri sluq—j— do˜ij—mo integr—le o˜lik— z— neku r—™ion—lnu funk™iju R D qije smo izr—qun—v—¨e r—zmotrili u €—r—E gr—fu TF eko %elimo d— izr—qun—mo R(x. szr—qun—ti dxF dxF Zadatak PH. szr—qun—ti dxF dxF Zadatak PQ. √ x2 − λ2 ) dx 2 2 dx = λ sec2 tdt. √ax + bx + c) dxF UFIF „rigonometrijske smeneF „rigonometrijski identiteti 2 UF sntegr—li o˜lik— UF sx„iq‚evs yfvsue R(x. 2 2 1 − sin2 t = cos2 t. x2 + λ2 ) dx R(x. R(x. λ − x ) dx rex—v—mo smenom x = λ sin tF „—d— je λ2 − x2 = λ2 cos2 t. szr—qun—ti UFPF yjlerove smeneF ysim trigonometrijskih smen—D postoji jox jed—n n—qin d— se izr—qun—ju integr—li o˜lik— R(x. @IHA „o je metod yjlerovih smen— koji emo s—d— d— r—zmotrimoF €‚†e ytvi‚y†e ƒwixeF €retpost—vimo d— je a > 0F …vedimo u inteE gr—l @IHA smenu √ ax + bx + c = t − ax @IIA 2 b 2a √ √ x x2 −2x+5 (1−x) 8+2x−x2 (x+1) √ 2x−x2 √ √ (x−1) x2 −4x+3 (x−1) x2 −4x+4 2 2 x − λ2 = λ2 tg 2 t.

y(x)) dx VFIF ‚—™ion—lne kriveF xek— je R r—™ion—ln— funk™ij— i nek— je jedE n—qinom F (x. y ) = 0 @IRA z—d—t— kriv— u koordin—tnoj r—vniF €retpost—vimo d— rex—v—¨em jedn—qiE ne @IRA do˜ij—mo funk™iju y = y(x) i d— %elimo d— izr—qun—mo R(x. r2 (t))r1 (t) dt. 2 at + b √ „ime smo do˜ili xD √ax + bx + c i dx k—o r—™ion—lne funk™ije po tD p— smo integr—l @IHA sveli n— integr—l r—™ion—lne funk™ijeD koji mo%emo d— izr—E qun—mo r—nije opis—nim metodomF h‚…qe ytvi‚y†e ƒwixeF eko je c > 0D smenom √ ax + bx + c = xt + c. @ISA gde su r i r r—™ion—lne funk™ijeD smenom x = r (t) svexemo integr—l R(x. @IPA n— sliq—n n—qin k—o i smenom @IIAD svodimo izr—qun—v—¨e integr—l— @IHA n— izr—qun—v—¨e integr—l— r—™ion—lne funk™ijeF „‚i§e ytvi‚y†e ƒwixeF eko je a ≤ 0 i c ≤ 0D ne mo%emo d— priE menimo prve dve yjlerove smeneF eliD t—d— je b − 4ac ≥ 0D p— polinom ax + bx + c im— ˜—r jednu nuluF eko on im— s—mo jednu nuluD ond— je on potpun kv—dr—tD p— je @IHA integr—l r—™ion—lne funk™ijeF eko su x D x dve r—zliqite nule polinom— ax + bx + cD smenom ax + bx + c = t(x − x ). dx = 2 (2 at + b)2 √ VF sntegr—li o˜lik— R(x. @IQA izr—qun—v—¨e integr—l— @IHA svodi se n— izr—qun—v—¨e integr—l— r—™ion—lne funk™ijeF Zadatak PR. y (x)) dx n— integr—l 1 2 1 2 1 €osled¨i integr—l je integr—l r—™ion—lne funk™ijeD z— koji zn—mo metod r—E qun—¨—F urive koje im—ju p—r—metriz—™iju @ISAD gde su r i r r—™ion—lne funk™ije n—ziv— se racionalnom krivomD — t—kv— p—r—metriz—™ij— ¨enom racionalnom parametrizacijomF 1 2 R(r1 (t). . 2 at + b √ at2 + bt + c a √ dt. …r—diti —d—tke IW{PQ primenom yjlerovih smen—F 2 2 2 1 2 2 2 1 √ at2 + bt + c a √ . y(x)) dxF eko uspemo d— n—emo p—r—met—rsku jedn—qinu ove krive u o˜liku x = r (t).IVR uv—drir—¨em o˜e str—ne i rex—v—¨em po x do˜ij—mo od—kle sledi ax2 + bx + c = 2 SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev t2 − c x= √ . y = r (t).

y = sin u I†ijet @Francois VièteD ISRH{ITHQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . y) = 0D x je jedno rexe¨e jedn—qine @IVAF sz †ijetovih formul— sledi d— je drugo rexe¨e B x = −x − .VFPF qeometrijski pristup yjlerovim smen—m—F … vezi s— yjlerovim smen—m— @IIAD @IPA i @IQA mo%emo d— post—vimo dv— prirodn— pit—¨—X k—ko smo do tih√smen— doxli i z—xto one rex—v—ju pro˜lem izr—qun—v—¨— integr—l— R(x. ax + bx + c) dxF €osm—tr—jmo promen©ive x i y(x) = √ax + bx + cF yne z—dovo©—v—ju jedE n—qinu y = ax + bx + c. @IWA A „ime smo do˜ili x k—o r—™ion—lnu funk™iju po tF —menom @IWA u jedn—qini pr—ve @IUA do˜ij—mo i y k—o r—™ion—lnu funk™iju po tF ƒpe™ij—lnoD —ko je c > 0 mo%emo d— uzmemo x = 0D y = √c @jer t—qk— √ (0. y ) It—qk— n— krivoj F (x. y ) = 0 gde je F (x. y (x)) dx IVS xto je hrug— yjlerov— smen—F Zadatak PS. y + t(x − x )) = 0. y ) = y − (ax + bx + c). y) polinom drugog stepen— po x i yF „u qi¨eni™u emo d— iskoristimo i u sledeem z—d—tkuF Zadatak PT. y) = 0D gde je F polinom drugog stepen— F (x. y) = x + y − 1F hok—z—ti d— se do smen— sin u = D r—zm—tr—nih u €—r—gr—fu T n— strF IVP mo%e doi tr—%e¨em cos u = r—™ion—lne p—r—metriz—™ije kru%ni™eD n— isti n—qin k—o i do yjlerovihF 2 2 2t 1+t2 1−t2 1+t2 y− c = tx. szvesti €rvu i „reu yjlerovu smenu n— ov—j n—qinF €rimetimo d— smo u n—l—%e¨u r—™ion—lne p—r—metriz—™ije krive @ITA koristili s—mo qi¨eni™u d— je F (x. c) le%i n— krivoj @ITAAD p— jedn—qin— pr—ve @IUA im— o˜lik √ 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 VF sx„iq‚evs yfvsue R(x. @ITA €okux—jmo d— n—emo ¨enu r—™ion—lnu p—r—metriz—™ijuF xek— je (x . y + t(x − x ))D gde je x rexe¨e jedn—qine F (x. @IVA €—r—met—rsku jedn—qinu krive @ITA emo do˜iti t—ko xto emo d— opixemo koordin—te svih ¨enih t—q—k— k—o preseqnih t—q—k— krive @ITA i pr—ve @IUAF xek— su A i B koefi™ijenti uz x i x u kv—dr—tnoj jedn—qini @IVAF yqigledno je d— su A i B polinomi po tF €oxto je (x . y ) proE izvo©n— t—qk— n— krivoj @ITAF €r—v— y − y = t(x − x ) @IUA seqe krivu @ITA u t—qki (x. uriv— je kru%ni™—D d—kle kriv— z—d—t— jedn—qinom F (x. x = cos u. tjF definixu krivu u koordin—tnoj r—vniF ikspli™itn— jedn—qin— te krive je F (x.

@PQA y eko je r + m ∈ Z i r = D integr—l @PQA je integr—l r—™ion—lne funk™ije po y i izr—qun—v— se smenom t = F i sz prethodnih r—zm—tr—¨— vidimo d— se integr—l @PIA mo%e izr—ziti k—o element—rn— funk™ij— —ko je jed—n od ˜rojev— ax+b cx+d n 1+x 1−x 2 1+x 1−x t2 −1 t2 +1 4tdt (1+t2 )2 4t2 (1+t2 )2 p q r p q r i k j k k k tn d − b . funk™ijeF Primer IP. q p+1 +r q .IVT VFQF sntegr—li o˜lik— SF xiyh‚i¦ixs sx„iq‚ev R x. y= n ax+b cx+d dx F uriv— = ax+b cx+d n je r—™ion—ln—F —ist—D nek— je t = x= n ax + b cx + d n ax+b cx+d D tjF t ax+b cx+d n F „—d— je @PHA xto je r—™ion—ln— p—r—metriz—™ij— krive @PHAF yd—tle z—k©uqujemo d— se dx smenom t = svodi n— integr—l r—™ion—lne integr—l R x. @PPA q gde je m = − 1F eko je m ∈ Z i r = ond— je @PPA integr—l r—™ion—lne funk™ije po promen©ivim y i √a + byD koji se l—ko izr—qun—v— smenom t = a + by F eko ni m = − 1 nije ™eo ˜rojD n—piximo integr—l @PPA u vidu a + by y dy. q p q r r m p+1 q j k k k p+1 q r r +m j k k a+by y k a+by y r. a − tn c y = t. szr—qun—jmo dxF …vedimo smenu t = F „—d— je x = i dx = D p— pol—zni integr—l post—je dtD xto je integr—l r—™ion—lne funk™ijeF VFRF sntegr—li o˜lik— x (a + bx ) dxF xek— su p Dq i r r—™ion—lni ˜rojevi r—zliqiti od nuleF sntegr—l x (a + bx ) dx @PIA u opxtem sluq—ju nije element—rn— funk™ij—F ‚—zmotrimo neke spe™ij—lne sluq—jeveF eko je r ∈ ZD ond—D svoe¨em ˜rojev— p i q n— z—jedniqki imenil—™√@p = D q = AD vidimo d— je integr—l @PIA integr—l r—™ion—lne funk™ije po xD koji se l—ko rex—v— smenom √xF €retpost—vimo d— r nije ™eo ˜rojF eko uvedemo u @PIA smenu y = x do˜ij—mo 1 x (a + bx ) dx = (a + by ) y dy. ™eo ˜rojF e˜ixevP je dok—z—o d— u ost—lim sluq—jevim— integr—l @PIA nije element—rn— funk™ij—F Pe˜ixev @€F vF e˜iyxevD IVPI{IVWRAD ruski m—tem—tiq—r p+1 .

0) = 0 E (k. ϕ) i su uo˜iq—jene ozn—ke z— eliptiqke integr—le prve i druge vrste redomD koji z—dovo©—v—ju uslove D F szr—qun—ti sledee integr—leX IF sin x dx PF sec x tg x dx QF tg x dx RF sin x dx SF sec x dx TF sec x dx UF cos x sin x dx VF cos x dx WF sin x cos x dx IHF IIF IPF √ √ IQF IRF ISF 2 − x dx ITF x − 4x dx IUF IWF dx IVF dx PHF dx PPF dx PQF dx PIF PRF dx PSF x ln x dx PTF x arcsin x dx PUF x arctg x dx PVF e cos bx dx PWF QHF QIF √ QPF dx QQF (2 − x) dx QRF QSF ln(2x + 4) dx QTF QUF x √sin(1 − x) dx QVF e dx QWF dx RHF RIF sin 1 + x dx RPF RQF x ln(x + x) dx RRF √ √ RSF dx RTF RUF RVF ln( x + 1 + x) dx RWF (arcsin x) dx SHF dx 3 4 6 2 3 2/3 5 4 2 4 √ dx 2−x2 √x dx x2 −2 √ dx 2x−x2 −2x+4 (x2 +1)(x−1)2 x+4 x3 +3x2 −10x ax 1+x 1−x dx x(2+ln x) 2x e √ 4 x e +1 dx sec2 x+tg 2 x dx (x2 +2)2 dx 4x2 +4x+2 √ dx 2+x2 2 √ dx x2 −2 3 2 x+1 2x2 −6x+4 x −x −3x+5 x4 −2x3 +2x2 −2x+1 5 √ 5 4 (1 + h sin ϕ) 1 − k 2 sin2 ϕ eliptiqkim integralima prvog. 0) = 0 1 − k 2 sin2 ϕ dϕ dϕ 2 WF †e%˜e 5x−3 (x+1)(x−3) 2 x +1 (x−1)(x−2)(x−3) dx 1+cos x 2 dx 2+sin x √ x√ dx 1+ 4 x 2 2 √x 1−x √ x 2 √ cos x 1+cos x dx (ex +e−x )2 dx √ √ dx √ (2x+1) x2 +x 3+πe 3x 2x x 2 √ 2 e −e 3e2x −6ex −1 ex 1+e2x 3 Qviuvil @Joseph LiouvilleD IVHW{IVVPAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . ϕ) F (k. drugog i tre eg E (k. h ∈ (0. √ x2 3 2 − 3x dx √dx x 3 1+x5 dx √ 4 1+x4 WF †ifi IVU √ 3 √ 1+ 4 x √ x dx F √ x2 dx . P (x)) dx √ dx . (1−x2 )(1−k2 x2 ) (1+hx2 ) PU szr—qun—ti integr—le @—A @˜A @vA @gA VFSF iliptiqki integr—liF sntegr—li o˜lik— Zadatak . roda koji seD redomD n—ziv—ju F yzn—ke F (k. (1−x2 )(1−k2 x2 ) z— neke k.@PRA gde je R r—™ion—ln— funk™ij—D — P polinom stepen— veeg od dv— u opxtem sluE q—ju nije element—rn— funk™ij—F yvu qi¨eni™u dok—z—li su e˜el i viuvilQY on— sledi i iz spomenutog e˜ixev©evog kriterijum—F … sluq—ju k—d— je P polinom stepen— tri ili qetiri integr—li @PRA n—ziv—ju se eliptiqkim @jer se poj—v©uju u z—d—tku izr—qun—v—¨— du%ine luk— elipseY vF —d—t—k W n— strF PHPAD — u sluq—ju k—d— je stepen polinom— P vei od qetiri hipereliptiqkimF wo%e d— se dok—%e ‘W“ d— se sv—ki eliptiqki integr—l mo%e izr—ziti pomou element—rnih funk™ij— i integr—l— o˜lik— R(x. 1)F ƒmenom x = cos ϕ ovi integr—li se svode n— integr—le dϕ 1− k2 sin ϕ 2 √ dx (1−x2 )(1−k2 x2 ) .

.

(ξk−1 . froj se n—ziv—  utnovim integr—lom funk™ije f F yn je do˜ro definis—nD tjF nez—vis—n od iz˜or— primitivne funk™ije F D jer se dve primitivne funk™ije z— istu funk™iju f n— interv—lu r—zlikuju z— konst—ntuF xek— je f : [a. (ξk . a + k ]F †eliqin— [a. (ξk . f (ξk )). b] b−a n b−a n b−a n k b −a n x→b−0 ydreeni integr—l IF  utnov integr—l lim F (x) − lim F (x) ∈ C x→a+0 PF uoxijev integr—l f (ξk ) b−a n je povrxin— pr—voug—onik— s— temenim— p— veliqin— n (ξk−1 . b] → R neprekidn— i pozitivn— funk™ij—F xek— je interv—l pode©en n— n interv—l— jedn—kih du%in— i nek— je ξ = a + k desn— gr—ni™— interv—l— [a + (k − 1) . n . f (ξk )). b) → R neprekidn— funk™ij— i F : (a.qve†e T xek— je f : (a. 0). Sn := k=1 f (ξk ) —proksimir— povrxinu izmeu gr—fik— funk™ije y = f (x) i x{oseF sntuE itivno je j—sno d— k—d n → ∞ t— —proksim—™ij— post—je sve ˜o©—D p— je logiqno veliqinu n n→∞ b−a n lim f (ξk ) k=1 ukoliko ov—j limes postojiD uzeti z— definiciju povrxine ispod gr—fik— pozE itivne neprekidne funk™ije f F … ovom p—r—gr—fu ˜—viemo se uopxte¨em ovih r—zm—tr—¨—F IVW b−a . b) → C ¨en— primiE tivn— funk™ij—X F (x) = f (x) z— sve x ∈ (a. 0). b).

b] n— n interv—l— jedn—kih du%in— F xek— je ξ = a + k desn— gr—ni™— interv—l— [a + (k − 1) . n r—zliku b−a f (ξk ) = f (ξk )(ξk − ξk−1 ) = f (ξk )(ξk − ηj ) + f (ξk )(ηj − ξk−1 ). n ∈ ND ˜rojevi ξ = a + k i η = a + j pore—ni u neop—d—jui kon—q—n niz x D FFF x i nek— je x = aF €oxto je Lema .IWH PFIF hefini™ij— uoxijevog integr—l—F xek— je [a. b]F s—ko je u s—moj defini™iji uoxi koristio vrednosti funk™ij— u podeonim t—qk—m— ξ D pri dok—zu egzisten™ije limes— @QA onP dok—zuje d— iz˜orom proizE vo©ne t—qke c ∈ [ξ . b] ogr—niqen z—E tvoreni interv—l i f : [a. @IA xek— suD z— m. froj f (x) dx := lim a n→∞ f (ξk ) k=1 b−a n k k k −1 k I…slov neprekidnosti emo osl—˜iti u €—r—gr—fu SF P†F ‘6“ z— diskusiju o istoriji r—zvoj— kon™ept— integr—l—F . i(k) j (k) gde je ∆ (f ) = f (η ) − f (ξ ) z— neke ξ i η velike m i n |ξ − η | < δ. a + k ]F €osm—tr—jmo niz b−a n b −a n b−a n k b−a n n TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev Sn := k=1 f (ξk ) I xiz S konvergir—F €ok—%imo d— je niz S uoxijevF — to je dovo©no pretpost—viti d— je f re—ln— funk™ij—F xek— je ε > 0F sz u—ntorove teoreme @„eorem— R n— strF URA sledi d— je funk™ij— f uniformno neprekidn— n— interv—lu [a. n Sm − Sn mo%emo d— n—pixemo u o˜liku m+n Sm − Sn = k=1 k j (k ) i(k) ∆k (f )(xk − xk−1 ). @QA n—ziv— se Koxijevim integralom neprekidne funk™ije f n— interv—lu [a. b]F sz defini™ije uniE formne neprekidnosti @strF URA sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε(b − a) . m+n |Sm − Sn | ≤ ε(b − a)−1 k=1 (xk − xk−1 ) = ε(b − a)−1 (b − a) = ε. b] → C neprekidn—I funk™ij—F €odelimo interv—l [a. yd—tleD n— osnovu @IAD sledi d— je z— dovo©no veliko m i n i j @PA t—kve d— jeD z— dovo©no p— iz @PA sledi n |∆k (f )| < ε(b − a)−1 . ξ ] do˜ij—mo isti o˜jek—tF €re™iznijeD v—%i slede— lem—F b n yd—tle sledi d— je niz S uoxijevD tjF konvergent—nF €rethodnom lemom je opr—vd—n— slede— defini™ij—F Definicija I. n n −1 k 1 m+n b−a n 0 j b−a m b−a .

b] → C neprekidn— funk™ij—F „—d— je funk™ij— n „—d— je b−a n i n c Sn = k=1 f (ck ) b−a . P xek— su c PF uyˆsti† sx„iq‚ev k ∈ [ξk−1 . n |Sn − c Sn | ≤ |f (ξk ) − f (ck )| k=1 b−a . x— sliq—n n—qin se dok—zuje i neprekidnost funk™ije x → f (x) dxF u—sE nije emo dok—z—ti i j—qe tvre¨e { d— su ove funk™ije diferen™ij—˜ilneF b x . ξk ] n proizvo©ne t—qkeF „—d— je b−a = n b IWI n→∞ lim f (ck ) k=1 f (x) dx.b] + ε 2 = ε.b] k x+δ −a n k x−a n k k n k=1 δ −a − f (ξk ) x+n n n k=1 a f ( η k ) x− = n = ≤ k=1 k=1 n δ −a δ −a δ −a a (f (ξk ) x+n − f (ηk ) x+n + f (ηk ) x+n − f ( η k ) x− n ) n δ |f (ηk )| n δ −a |f (ξk ) − f (ηk )| x+n + €rel—skom n— lim do˜ij—mo |F (x + δ) − F (x)| ≤ εD qime je dok—z—n— neprekidE nost funk™ije F F n→∞ b−a < n 2(bε −a) n + k=1 δ ε n max |f (η )| n <2 η ∈[a. F (x) = a f (t) dt neprekidn—F xek— je ε > 0F sz uniformne neprekidnosti funk™ije f sledi d— postoji δ > 0 s— svojstvom ε ε |ξ − η | < δ ⇒ |f (ξ ) − f (η )| < i δ max |f (η)| < 2 2(b − a) €odelimo sv—ki od interv—l— [a. x] n— n interv—l— jedn—ke du%ineF eko su ξ = a + k i η = a + k desni kr—jevi do˜ijenih interv—l—D ond— je |ξ − η | ≤ δD p— je η ∈[a. n −1 k −1 n k −1 c n 1 n k k x F : [a. x + δ] i [a. eko je n dovo©no velikoD ond— je ξ − ξ = < δD p— je |f (ξ ) − f (c )| < ε(b − a) F yd—tle i iz @RA sledi |S − S | < εF €rel—skom n— limesD do˜ij—mo tvre¨e lemeF Lema Q. xek— je f : [a. a xek— je Sn = n f (ξk ) k=1 @RA xek— je ε > 0F sz uniformne neprekidnosti sledi d— postoji δ > 0 t—ko d— v—%i |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε(b − a) .Lema . b] → C.

I @editivnost po interv—lu integr—™ijeA xek— je c ∈ (a. b)Y b c b TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev f (x) dx = a a c−a b −a f (x) dx + c f (x) dx. a −ε +ε f (x) dx = 0. / QF sz gustine skup— Q u R sledi d— u proizvo©noj €retpost—vimo s—d— ∈ okolini t—qke c postoji t—qk— c t—kv— d— je ∈ QF — sv—ku t—kvu t—qku c smo dok—z—li tvre¨e teoremeF xek— je ε > 0F sz veme Q sledi d— —ko t—qku c d— iz—˜eremo dovo©no ˜lizu t—qke c v—%i 1 c 1 −a b−a 1 1 b a f (x) dx − ε = < < = €oxto je ε > 0 proizvo©noD od—tle sledi dok—z teoremeF €rethodnim tvre¨em motivis—n— je slede— defini™ij—F Definicija P.IWP t—d— je Posledica . a €osle ove defini™ijeD formul— c b f (x) dx = a a f (x) dx + c f (x) dx v—%i ˜ez o˜zir— n— to k—ko su r—sporeene t—qke aD bD c n— re—lnoj osiF Napomena I. b] → C neprekidn— funk™ij—F uoristei ideju koju smo videli u dok—zu €osledi™e I mo%emo d— pok—%emo d— z— sv—ko ε > 0 postoji δ > 0 s— svojstvom d— z— sv—kih m t—q—k— x D FFFD x t—kvih d— je a = x < x < · · · < x = b i ∆ := x − x <δ @SA 1 m 1 2 m k k k −1 . xek— je f : [a. b] mo%emo d— podelimo n— n interv—l— jedn—ke du%ine t—ko d— je c jedn— od podeonih t—q—k—D re™imo c = ξ F „—d— v—%i m n Sn := k=1 f (ξk ) ƒliqn— jedn—kost v—%i z— sve ql—nove podniz— S D jer d—©im de©e¨em sv—kog od n podeonih interv—l— n— k delov— t—qk— c ost—je podeon— t—qk—F €rel—zei n— lim u tom podnizu do˜ij—mo k=1 k=m+1 kn k→∞ b c b b−a = n m f ( ξk ) b−a + n n f (ξk ) b−a n f (x) dx = a a c−a b−a f (x) dx + c f (x) dx. eko je a < b ond— je b b a a b f (x) dx = − f (x) dx. eko je funk™ij— f definis—n— u t—qki aD ond— je a c1 b f (x) dx + c1 f (x) dx a c b f (x) dx + c f (x) dx a c1 b f (x) dx + c1 f (x) dx a b f (x) dx + ε. €retpost—vimo d— je ∈ QD t—ko d— interv—l [a.

ond— je f (x) = 0 z— sve x ∈ [a. b] → C i g : [a. xek— su f : [a. eko je f : [a. µ ∈ CF „—d— v—%i ε 2 a f (ξk ) b− n − f (ηk )∆k eko su f i g re—lneD ond— v—%i implik—™ij— b b b b (λf (x) + µg (x)) dx = λ a f (x) dx + µ a g (x) dx a b b b f (x) dx = a Re f (x) dx + i a Im f (x) dx a b b f (x) dx ≤ a |f (x)| dx. uoristei —ditivnost po interv—lu integr—™ije i posled¨e tvre¨e veE me R mo%emo d— dok—%emo sledeu lemuF Lema S. a + k ]F xek— su x D FFFD x t—qke koje z—dovo©—v—ju @SA z— δ = F sz neprekidnosti funk™ije f i gustine skup— Q u R l—ko sledi d— mo%emoD ne um—¨ujui opxtostD d— pretpost—vimo d— su ˜rojevi ∆ r—™ion—lniF ƒvoe¨em n— z—jedniqki imenil—™ do˜ij—mo ∆ = F sz ∆ < δ = sledi n > n D p— z— t—j z—jedniqki imenil—™ v—%i @TAF yd—tle sledi 0 0 b n k a k=1 k b −a n0 b−a n b −a n 1 m k k k(b−a) n k b−a n0 0 b m f (x) dx − a b k=1 f (ηk )∆k = n a f (ξk ) b− n + n a f (ξk ) b− n − m = a b f (x) dx − k=1 n f (ηk )∆k k=1 m ≤ a f (x) dx − ε 2 n k=1 k=1 a + f (ξk ) b− n m k=1 k=1 n k=1 a f (ξk ) b− n − f (ηk )∆k k=1 < + sz uniformne neprekidnosti funk™ije f sledi d— jeD z— dovo©no m—lo δD i drugi s—˜ir—k m—¨i od F PFPF ƒvojstv— uoxijevog integr—l—F xeke oso˜ine kon—qnih sum— diE rektno se prenose n— integr—leD prel—skom n— limesFQ †—%i slede— lem—F Lema R. x ]F —ist—D nek— je ε > 0F sz defini™ije uoxijevog integr—l— sledi d— postoji n ∈ N s— svojstvom d— z— n ≥ n v—%i b−a ε f (x) dx − f (ξ ) < @TA n 2 z— proizvo©ne t—qke ξ ∈ [a + (k − 1) . b]f (x) ≥ 0 i f (x) dx = 0. a b (∀x)f (x) ≤ g (x) ⇒ a f (x) dx ≤ a g (x) dx. b]F b a Qs s—m sim˜ol uveden je k—o stiliz—™ij— poqetnog slov— l—tinske reqi SummaF .v—%i a k PF uyˆsti† sx„iq‚ev b m IWQ f (x) dx − k=1 k k −1 f (ηk )∆k < ε z— proizvo©ne t—qke η ∈ [x . b] → C neprekidne funk™ije i λ. b] → R neprekidn— funk™ij— t—kv— d— je ∀x ∈ [a.

b] t—kv— d— je 0 b b f (x)g (x) dx = f (ξ ) a a g (x) dx. b] → R neprekidne funk™ije i nek— je g(x) ≥ 0 z— sve x ∈ [a. b]F „—d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. b]F sz neprekidnosti funk™ije f sledi d— t—d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i 0 0 IWR TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev yd—tle sledi b |x − x0 | < δ ⇒ f (x) > A 2 b x 0 −δ x0 +δ f (x) dx a = a f (x) dx + x0 −δ x0 +δ A 2 f (x) dx + x0 +δ A 2 f (x) dx ≥0+ x 0 −δ dx + 0 = b · 2δ > 0. D iz g(x) ≥ 0 i veme S sledi d— je g(x) = 0F „—d— je i f (x)g (x) dx = 0D qime je dok—z—no tvre¨e teoremeF €retpost—vimo d— je g(x) dx > 0F €oxto je f neprekidn— funk™ij—D on— dosti%e svoj m—ksimum i minimum n— [a. yd—tle i iz veme R sledi d— podintegr—ln— funk™ij— nije st—lnog zn—k—D p— iz „eoreme o meuvrednosti z— neprekidne funk™ije sledi d— mor— negde d— ˜ude jedn—k— nuliF tednost—vn— posledi™— posled¨e formule u vemi R je slede— teorem—F Teorema I. (Prva teorema o srednjoj vrednosti) xek— su f : [a. .€retpost—vimo d— je f (x ) = A > 0 z— neko x ∈ [a. … —d—tku IP n— strF WV videli smo k—ko mo%emo d— dok—%emo d— jedn—qin— a cos x + a cos 2x + · · · + a cos nx = 0 im— ˜—r jedno rexe¨e n— interv—lu (0. π)D primenom ‚olove teoremeF yv—j z—d—t—k mo%e d— se rexi i primenom veme RX dovo©no je primetiti d— je a 1 2 n π (a1 cos x + a2 cos 2x + · · · + an cos nx) dx = 0. b b m a g (x) dx ≤ a f (x)g (x) dx ≤ M a g (x) dx. b]F xek— je M = max f (x)D m = min f (x)F €oxto je g (x) ≥ 0 z— sve xD v—%i b eko je g (x) dx = 0 a b a b a yd—tleD n— osnovu veme RD sledi b mg (x) ≤ f (x)g (x) ≤ M g (x). b] → R i g : [a. xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom f (x) dx = 0 Primer I.

p— je PF uyˆsti† sx„iq‚ev m≤ b a IWS f (x)g (x) dx b a ≤ M. yd—tleD n— osnovu „eoreme o meuvrednosti z— neprekidne funk™ije @€osledE i™— R n— strF UPA sledi d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. (Osnovna teorema integralnog raquna) xek— je neprekidn— funk™ij— i f : [a. xto je i tre˜—lo dok—z—tiF ƒledeom teoremom pok—z—emo u k—kvoj su vezi neodreeni i odreeni integr—lD tjF  utnov i uoxijev integr—lF „ime ispu¨—v—mo i o˜e—¨e d—to u x—pomeni P n— strF IUTF Teorema P. szr—qun—ti izvod funk™ije ψ (x) = t + 4t dtF Teorema Q. b] t—kv— d— v—%i f (ξ ) = b a g (x) dx f (x)g (x) dx b a . x + h]F eko h → 0 ond— i ξ → x D p— z˜og neprekidnosti funk™ije f u t—qki x v—%i i f (ξ) → f (x )F √ Zadatak I. z— neko ξ ∈ [x . ξ ] t—kvo d— je b a k k −1 k Φ(ξk ) − Φ(ξk−1 ) = Φ (ck )(ξk − ξk−1 ) = f (ck ) b−a . b] → C proE izvo©n— primitivn— funk™ij— neprekidne funk™ije f F „—d— je x0 0 0 0 0 0 x2 +x x 3 b 1 F (x0 + h) − F (x0 ) = h h x0 +h f (t) dt = f (ξ ) f (x) dx = Φ(b) − Φ(a). €rethodn— formul— se z—pisuje i k—o a b a f (x) dx = Φ(x) a . b gde je Φ(x) := Φ(b) − Φ(a)F ted—n dok—z ove teoreme sledi direktno iz „eoreme P i veme I n— strF IUSF €repuxt—mo g— qit—o™uF h—emo jox jed—n dok—zF xek— je Φ (x) = f (x)F sz v—gr—n%ove teoreme sledi d— postoji c ∈ [ξ . n . (Njutn–Lajbnicova formula) xek— je Φ : [a. b] → C x g (x) dx „—d— je F (x) = f (x)F sz €rve teoreme o sred¨oj vrednosti @„eorem— I n— strF IWRA sledi a F (x) = f (t) dt.

hok—z sledi iz odgov—r—juih formul— z— neodreene integr—le i  utn{ v—j˜ni™ove formuleF Zadatak P. b] ond— v—%i a α b f (x) dx = f (ϕ(t))ϕ (t) dt. R szr—qun—ti 0 1 dx √ . j =1 Zadatak . szr—qun—ti a a udv = uv b a b − vdu. n PF €—r™ij—ln— integr—™ij—F eko su u i v neprekidno diferen™ij—˜ilne funk™ije n— interv—lu [a. szr—qun—ti z— k. 1 + x2 0 x = tan t 1 π/4 …putstvoX €ok—z—ti d— se smenom …vesti z—tim smenu s = sskoristiti formulu I= π 4 0 D odnosno t = arctan xD do˜ij— −t i pok—z—ti d— je (1 + log tan t) dt. m ∈ NF n→∞ 1 7 + 2 7 + · · · + n7 n→∞ n8 lim lim 1 nk+m+1 n−1 j k (j + 1)m . tan (α + β ) = tan α − tan β 1 + tan α tan β . …z pretpost—vke „eoreme Q v—%e sledee formuleX IF ƒmen— promen©ivihF eko je ϕ : [α. b] neprekidno diferen™ij—E ˜iln— funk™ij— t—kv— d— je ϕ(α) = a i ϕ(β) = bD t—d— je b β b−a . π/4 I= 0 (1 + log tan (π/4 − s)) ds. (x + 1) x2 + 1 Zadatak .IWT yd—tle sumir—¨em do˜ij—mo Φ(b) − Φ(a) = TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev n n (Φ(ξk ) − Φ(ξk−1 )) = k=1 k=1 f (ck ) €rel—skom n— limes i primenom veme P do˜ij—mo tvre¨e teoremeF Posledica P. svoe¨em limes— n— integr—lF Zadatak Q. S szr—qun—ti integr—l I= log x dx. β] → [a.

c t—kvi d— je c + c e + · · · + c e = 0. n! je polinom stepen— m = (n + 1)p − 1 p— je ¨en izvod red— m + 1 jedn—k nuliF yd—tle sledi d—D prime¨ujui p—r™ij—lnu integr—™iju (n + 1)p put— do˜ij—mo k k 1 f ( x) = xp−1 (x − 1)p (x − 2)p · . 0 (m−1) k n n k k k k −x k=1 k=1 0 Rirmit @Charles HermiteD IVPP{IWHIAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . 0 yd—tle sledi 0 @VA gde je ϕ(x) = f (x) + f (x) + · · · + f (x)F wno%e¨em o˜e str—ne u @VA s— c i sumir—¨em do˜ij—moD im—jui u vidu @UAD c ϕ(k ) + c e f (x)e dx = 0. . @UA xek— je p prost ˜roj vei od n i |c |F punk™ij— 0 1 n 0 1 n n 0 (x − a)k + k! (x − t)n (n+1) f (t) dt. €on—v©—¨em ovog postupk— n put— do˜ij—mo n f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + f (a) (x − a)2 + 2! x a x a (x − t)2 f (t) dt. . 2! f ( x) = k=1 f (k) (a) yvo je Tejlorova formula sa ostatkom u integralnom oblikuF Primer Q. (Transcendentnost broja e) … €rimeru PH n— strF IPV doE k—z—no je d— je ˜roj e ir—™ion—l—nF pr—n™uski m—tem—tiq—r irmitR dok—z—o je d— v—%i i vixe od tog— { d— je ˜roj e tr—ns™endent—n @xto zn—qiD k—ko smo ve r—nije spomenuliD d— nije nul— nijednog polinom— s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—AF €retpost—vimo suprotnoD d— postoje ™eli ˜rojevi c . ƒ—d— n— integr—l n— desnoj str—ni mo%emo d— primenimo formulu p—r™ij—lne integr—™ije s— u(t) = f (t)D v(t) = − F „ime do˜ij—mo a (x−t)2 2 f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + (x − t)f (t) dt. c . .i pok—z—ti d— je I = log 2 − I D odnosno I = log 2F Primer P. @WA k ϕ(k ) + ek f (x)e−x dx = ek ϕ(0). . . · (x − n)p (p − 1)! f (x)e−x dx = −e−x f (x) + f (x) + · · · + f (m−1) (x) . . (Tejlorova formula) xek— je funk™ij— f neprekidn— z—E jedno s— svojih prvih n+1 izvod— u okolini t—qke a ∈ RF sz  utn{v—j˜ni™ove formule sledi π 4 π 8 x PF uyˆsti† sx„iq‚ev IWU eko n— integr—l n— desnoj str—ni primenimo formulu p—r™ij—lne integr—™ije s— u(t) = f (t)D v(t) = t − x do˜ij—mo a x f (x) = f (a) + f (t) dt.

. . . . (p − 1)! k ck ek k=1 0 f (x)e−x dx < (|c0 | + |c1 | + · · · + |cn |)en n(n+1)p−1 . . 2. uoristei nejedn—kosti π sin x ≤ sin x ≤ sin x z— 0 ≤ x ≤ 2 dok—z—ti nejedn—kosti π/2 π/2 k k 0 0 (2n−1)!! π (2n)!! 2 (2n)!! (2n+1)!! 2n+1 2n 2n−1 n(n+1)p−1 (n(n+1) )p−1 = nn lim =0 p→∞ (p − 1)! p→∞ (p − 1)! p lim i izvesti od—tle †—lisovu formulu @formul— @RRA n— strF SPAF π = lim n→∞ 2 (2n)!! (2n − 1)!! π (2n − 2)!! ≤ ≤ (2n + 1)!! (2n)!! 2 (2n − 1)!! 2 (2n)!! (2n + 1)!! 1 2n + 1 . p— je €oxto je f (x)e−x dx < 0 n n(n+1)p−1 k. n] (p − 1)! sledi (p−1) pn (n+1)p−1 −x k ϕ(0) = f (p−1) (0) + f (p) (0) + · · · + f (m−1) (0). . ϕ(n) ™eli ˜rojevi de©ivi s— pF … t—qki x = 0 polinom f i ¨egovih prvih p − 2 izvod— su jedn—ki nuliD p— je (j ) (j ) IWV TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev ƒvi s—˜ir™i sem prvog su ™eli ˜rojevi de©ivi s— pD — f (0) = (−1) n! nije de©iv s— p poxto je p prost ˜roj vei od nF yd—tle sledi d— je ϕ(0) ™eo ˜roj koji nije de©iv s— pD p— je i prv— sum— u @WA ™eo ˜roj koji nije de©iv s— pF ƒ—mim timD t— sum— je r—zliqit— od nuleF sz nejedn—kosti n |f (x)| < i e ≤ 1 z— x ∈ [0. (p − 1)! @€rimer IV n— strF IPVAD z— dovo©no veliko —psolutn— vrednost druge sume u @WA ˜ie m—¨— od prveD p— ¨ihov z˜ir ne mo%e d— ˜ude jedn—k nuliF „ime smo pretpost—vku @UA doveli do kontr—dik™ije i dok—z—li d— je e tr—ns™endent—n ˜rojF Zadatak T.€oxto je proizvod p uz—stopnih prirodnih ˜rojev— de©iv s— p! @vF —d—t—k IP n— strF PIAD izvodi f (x) funk™ije f red— j ≥ p su polinomi s— ™elo˜rojnim koefi™ijentim—D de©ivim s— pF yd—tle sledi d— je z— sv—ki ™eo ˜roj k i j ≥ p ˜roj f (k) ™eo ˜roj de©iv s— pF €oxto su u t—qk—m— x = 1. ϕ(2). n polinom f i ¨egovih prvih p − 1 izvod— jedn—ki nuliD od—tle sledi d— su ϕ(1). hok—z—ti d— je z— k = 2n sin x dx = cos x dx = z— k = 2n + 1. . .

b] × R | g (x) ≤ y ≤ f (x)} . b] t—kv— d— v—%i b ξ QF €‚swixi sx„iq‚eve IWW f (x)h(x) dx = h(a) f (x) dx. b] → R i g : [a. b] → R neprekidno diferen™ij—˜iln— i monoton— funk™ij—F „—d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. €oxto je F (a) = 0 i F (b) = b a f (x) dx D od—tle sledi b b f (x)h(x) dx = h(b) a f (x) dx − a F (x)h (x) dx xek— je M = max F D m = min F F €oxto je h(x) ≥ 0 i h (x) ≤ 0D iz posled¨e jedn—kosti sledi b b b mh(b) − m a h (x) dx ≤ a b f (x)h(x) dx ≤ M h(b) − M a h (x) dx. b] t—kv— d— v—%i a b ξ b f (x)h(x) dx = F (ξ ) = h(a) ξ f (x) dx. b] t—kvo d— je b a f (x)h(x) dx ≤ M. b] → R neprekidne funk™ije t—kve d— je g(x) ≤ f (x) z— sv—ko x ∈ [a. b]F €ovrxinu del— r—vni ogr—niqenog kriv—m— y = f (x) i y = g(x)D a ≤ x ≤ bD tjF skup— S = {(x. b] → R neprekidn—D — g : [a. y ) ∈ [a.Lema T. — od—tleD poxto je h (x) dx = h(b) − h(a) a D m≤ b a €oxto je funk™ij— F neprekidn—D postoji ξ ∈ [a. b] → R neprekidno diferen™ij—˜iln—D neneg—tivn— i op—d—ju— funk™ij—F „—d— postoji t—qk— ξ ∈ [a. €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je g neop—d—ju— funk™ij— @u protivnom posm—tr—jmo umesto ¨e funk™iju g (x) = −g(x)AF hok—z sledi priE menom veme T n— funk™iju h(x) = g(b) − g(x)F 1 QF €rimene integr—l— QFIF €ovrxine r—vnih likov—F xek— su f : [a. (Druga teorema o srednjoj vrednosti) xek— je f : [a. f (x)g (x) dx = g (a) a a f (x) dx + g (b) ξ f (x) dx. a xek— je F (x) = integr—™ije sledi b a a x a f (t) dt Y t—d— je dF (x) = f (x)dxF sz formule p—r™ij—lne b f (x)h(x) dx = a h(x) dF (x) = F (x)h(x) b a b a b − a F (x) dh(x). b] → R neprekidn—D — h : [a. xek— je f : [a. h(a) xto je i tre˜—lo dok—z—tiF Teorema R.

PHH mo%emo d— —proksimir—mo z˜irom povrxin— pr—voug—onik— s— temenim— gde su ξ . (ξk−1 . M €retpost—vimo d— f : [a. b] → [α. U hok—z—ti d— je povrxin— o˜l—sti ogr—niqene elipsom k=1 n→∞ (f (ξk ) − g (ξk )) b−a = n b (f (x) − g (x)) dx. b] n— n jedn—kih delov—F €ovrxin— sv—kog od ovih pr—voug—onik— je (f (ξ ) − g (ξ )) F „—ko do˜ij—mo izr—z z— povrxinu figure S 1 n k k b−a n n TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev (ξk−1 . 1598–1647)D it—lij—nski m—tem—tiq—r . . (ξk . β] im— inverznu funk™iju g = f : [α. . g (ξk )). b]D z—premin— do˜ijenog tel— je a −1 β V (K ) = π f (x) 2 dx. b] → [0. y ) ∈ R × R | a ≤ x ≤ b. n n ξ ∈[ξk−1 .ξk ] max A( ξ ) b−a n b A(x) dx. . S = {(x.ξk ] min A(ξ ) n→∞ lim D do˜ij—mo V (K ) = b−a ≤V ≤ n ξ ∈[ξk−1 . g (ξk )). β] → [a. +∞) neprekidn— funk™ij— i nek— je telo do˜ijeno rot—™ijom o˜l—sti α V (L) = π g (y ) 2 dy. 0 ≤ y ≤ f (x)} Su—v—lijeri (Bonaventura Cavalieri.ξk ] n k=1 Vk v—%i n k=1 yd—tleD prel—skom n— k=1 ξ ∈[ξk−1 . f (ξk )). A(S ) = lim Zadatak . ξ D k—o i u prethodnom p—r—gr—fuD desne t—qke podele interv—l— [a. a jedn—k— πabF ƒpe™ij—lnoD z— do˜ij—mo povrxinu krug—F QFPF —premin— tel—F xek— je telo K u 0xyz{koordin—tnom sistemu ogE r—niqeno dvem— p—r—lelnim r—vnim— ortogon—lnim n— x{osu u t—qk—m— x = a i x = b i nek— je A(ξ ) povrxin— presek— tel— K i r—vni ortogon—lne n— x{osu u t—qki x = ξF xek— je V z—premin— del— tel— K ogr—niqenog r—vnim— x = ξ D x = ξ F „—d— je k k −1 k y2 x2 + 2 =1 2 a b a=b=r €— z— ukupnu z—premin— V (K ) = n ξ ∈[ξk−1 . (ξk . a pormul— @IHA pozn—t— je pod imenom u—v—lijerijevogS prin™ip—F €ose˜noD —ko je telo K do˜ijeno rot—™ijom krive y = f (x)D a ≤ x ≤ b oko x{ oseD povrxin— A(x) popreqnog presek— je povrxin— krug— polupreqnik— f (x)D p— je z—premin— do˜ijenog tel— b @IHA ƒliqnoD —ko je telo L do˜ijeno rot—™ijom krive y = f (x)D a ≤ x ≤ b oko y{ose i —ko funk™ij— f : [a.ξk ] min A( ξ ) b−a b−a ≤ Vk ≤ max A(ξ ) . f (ξk )). .

. @IIA eko sumir—mo @IIA po k i n—pixemo 1 n k k k −1 k k k −1 2 k 2 k −1 ξ ∈[ξk−1 . ξ desni kr—jevi tih interv—l—F —preminu V tel— do˜ijenog rot—™ijom o˜l—sti S = {(x. y ) ∈ R × R | ξ ≤ x ≤ ξ . b] → R neprekidno diferen™ij—E ˜iln— funk™ij—F hu%inu L krive y = f (x) mo%emo d— izr—qun—mo k—o limes du%in— izlom©enih linij—F €odelimoD k—o i r—nijeD interv—l [a. . . Zadatak . . ξ ]F €oxto je do˜ij—mo formulu z— z—preminu tel— M b n→∞ lim sn = lim Sn = n→∞ a 2πxf (x) dx D V (M ) = a 2πxf (x) dx. b] n— n interv—l— jedn—ke du%ineY nek— su ξ . f (ξ )) i (ξ . .ξk ] k (ξk +ξk−1 ) 2 k −1 k 2 2 ξk − ξk −1 = (ξk + ξk−1 )(ξk − ξk−1 ) = 2 (ξk + ξk−1 ) b − a . b] n— n interv—l— jedn—ke du%ine i ozn—qimo desne kr—jeve do˜ijenih interv—l— s— ξ . 0 ≤ t ≤ 2π oko x{oseF QFQF hu%in— kriveF xek— je f : [a. . .ξk ] k 2 k 2 k−1 ξ ∈[ξk−1 . n→∞ n→∞ − ξ k −1 ) … posled¨em kor—ku prime¨en— je v—gr—n%ov— teorem—F „—ko do˜ij—mo forE mulu z— du%inu krive b 1 + f (ck ) L= a 1 + f ( x) 2 dx. n gde je c = ∈ [ξ . 0 ≤ y ≤ f (x)} oko y{ose mo%emo d— —proksimir—mo r—zlikom z—premin— dv— v—©k—D s— poluE preqni™im— ˜—z— ξ i ξ i on— z—dovo©—v— π (ξ − ξ ) min f (ξ ) ≤ V ≤ π (ξ − ξ ) max f (ξ ). . ξ F ‚—stoj—¨e izmeu t—q—k— (ξ . V szr—qun—ti z—preminu tel— koje se do˜ij— rot—™ijom krive x = t − sin t.oko y{oseF „—d— z—preminu do˜ijenog tel— mo%emo d— izr—qun—mo n— sledeE i n—qinF €odelimo interv—l [a. . 2 n n Sn = k=1 2πck ξ ∈[ξk−1 .ξk ] max f (ξ ) b b−a . y = 1 − cos t.ξk ] QF €‚swixi sx„iq‚eve PHI do˜ij—mo d— je z—premin— V (M ) izmeu b−a s = 2πc min f (ξ ) i n n n k k=1 ξ ∈[ξk−1 . f (ξ )) je 1 k k−1 k −1 k k p— je dk = L = lim = lim = lim (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 . n k=1 n k=1 n k=1 n→∞ (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 1+ f (ξk )−f (ξk−1 ) 2 (ξk ξk −ξk−1 2 b −a n .

W x—pis—ti integr—l kojim se izr—qun—v— du%in— luk— elipse x2 y2 + =1 a2 b2 TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev i pok—z—ti d— seD u opxtem sluq—juD do˜ij—ju eliptiqki integr—li r—zm—tr—ni n— strF IVUF Zadatak IH.PHP Zadatak . 4 2 1 ≤ y ≤ e. QFRF €ovrxin— o˜rtnih tel—F xek— je f : [a. A( S ) ≈ k=1 π (f (ξk ) + f (ξk−1 )) (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 . b] → R neprekidno diferE en™ij—˜iln— funk™ij—F €ovrxinu povrxi S do˜ijene rot—™ijom krive y = f (x) oko x{ose mo%emo d— izr—qun—mo n— sledei n—qinF €odelimo interv—l [a. ξ ]D 1 ≤ k ≤ nD jedn—ke du%ineF €ovrxinu tel— do˜ijenog rot—™ijom krive y = f (x) z— ξ ≤ x ≤ ξ oko x{ose mo%emo d— —proksimir—mo z˜irom povrxin— z—ru˜©enih kup— qije su izvodni™e k −1 k k −1 k — polupreqni™i osnov— r = f (ξ ) i R = f (ξ )F sz formule z— povrxinu z—ru˜©ene kupe A = π (R + r )s sledi d— se povrxin— povrxi S —proksimir— s— k k −1 k k k k k k n sk = (ξk − ξk−1 )2 + (f (ξk ) − f (ξk−1 ))2 . xto ˜i se do˜ilo —proksim—™ijom ™ilindrim—D s— n→∞ b 2 a a 2πf (ξk ) 1 + (f (ck ))2 b− n ∆A ≈ 2πy (∆x)2 + (∆y )2 . b] n— n interv—l— [ξ . k−1 k k −1 sz v—gr—n%eve teoreme sledi d— je f (ξ ) = f (ξ ) + (ξ sledi d—D —ko je f neprekidno diferen™ij—˜iln—D v—%i n − ξk )f (sk ) F yd—tle A( S ) ≈ k=1 n 2πf (ξk ) 1 + k=1 f (ξk )−f (ξk−1 ) 2 (ξk ξk − ξk − 1 − ξ k −1 ) = … posled¨em kor—ku je korixen— v—gr—n%ov— teorem—F yd—tleD prel—skom n— lim D do˜ij—mo @IPA A(S ) = 2πf (x) 1 + f (x) dx Napomena P. szr—qun—ti du%inu krive x= 1 2 1 y − log y. €rirodno je post—viti pit—¨e z˜og qeg— smo u izr—qun—v—¨u povrxine vrxili —proksim—™ije povrxin—m— z—ru˜©enih kup—D — ne @jednosE t—vnijeA povrxin—m— ™ilind—r—D k—o xto smo r—dili u sluq—ju z—premineF €rimetimo pre sveg— d— je nemogue d— o˜— metod— d—ju t—q—n rezult—tF x—imeD uporedimo ∆A ≈ 2πy ∆x. .

@IQA it—o™u ost—v©—mo d— r—zmotri mogunost d— se z—premin— izr—qun—v— —proE ksim—™ijom z—ru˜©enim kup—m—D umesto ™ilindrim—F ƒledei z—d—t—k pok—zuje d— se primenom formule @IQA ve u sluq—ju n—jE jednost—vnijih povrxi do˜ij— pogrex—n rezult—tF Zadatak II. n → ∞D dij—metri podeonih trouglov— te%e nuli @xto mo%e d— se sm—E tr— —n—logijom z—htev— u defini™iji du%ine krive d— du%ine podeonih du%i te%e nuliAF weutimD —ko pri tome i n /m te%i nuliD povrxin— poliedr— te%i +∞D — —ko m/n → cD ond— je limes povrxine poliedr— 2 2 y = x/ 3. ƒledei ˆv—r™ovT primer pok—zuje d— povrxin— povrxi ne mo%e d— se definixe k—o limes povrxin— upis—nih polied—r— @k—o xto se du%in— krive definixe k—o limes du%in— upis—nih du%iAF xek— je C ™ilind—r polupreqnik— r i visine hF €odelimo ™ilind—r n— podud—rne m—¨e ™ilindreD r—vnim— p—r—lelnim osnov—m—F xek— je t—ko formir—no m m—¨ih ™ilind—r—D xto zn—qi d— r—vni seku povrx ™ilindr— po (m + 1) krugov—F €odelimo s—d— sv—ki od tih (m+1) krugov— n— n lukov—D t—ko d— su t—qke podele n—jvixeg krug— izn—d sredin— podeonih lukov— krug— ispod ¨eg—D podeone t—qke drugog krug— odozgo su izn—d sredin— podeonih lukov— krug— ispod ¨eg— itdF ƒusedne t—qke ovih podel— formir—ju trougloveF ilement—rno se prover—v— d— je povrxin— poliedr— qije su p©osni ti trouglovi u—d m. 0≤x≤ 3 P = 2r sin π n r2 m2 (1 − cos (π/n))2 + h2 . . yd—tle sledi d— limes povrxin— t—ko upis—nih polied—r— ne postojiF sm—jui u vidu ov—j primerD s pr—vom se post—v©— pit—¨e { k—ko se definE ixe povrxin— povrxic — s—d— emo s—mo rei d— u ovom momentu z— definiE ™ije povrxine rot—™ione povrxi uzim—mo limes povrxin— z—ru˜©enih kup— @xto je intuitivnim r—zm—tr—¨im— u ovom p—r—gr—fuD k—o i prethodnom n—E pomenom i z—d—tkomD opr—vd—noAF — opxtiju defini™iju s—qek—emo sledei kurs en—lizeD u kome emo govoriti o tzvF povrxinskim integr—lim—F Tˆv—r™ @Karl Hermann Amandus SchwarzD IVRQ{IWPIAD nem—qki m—tem—tiq—r 2rπ c2 r2 π 4 /4 + h2 . dy dx €osled¨i izr—z ne te%i I k—d δx → 0 @sem —ko je = 0F „o zn—qi d— ove dve —proksim—™ije d—ju r—zliqite rezult—te u opxtem sluq—juF u—d— ˜ismo dosledno sproveli postup—k —proksim—™ije ™ilindrim—D do˜ili ˜ismo sledeu pogrexnu formulu z— povrxinuX pogrexn— formul—X A = 2πf (x) dx. szr—qun—ti povrxinu kupe do˜ijene rot—™ijom du%i √ √ b a oko x{ose primenom formule @IPAF …porediti t—j rezult—t s— pozn—tom forE mulom z— povrxinu kupeF ˆt— se do˜ije —ko se primeni formul— @IQAc Napomena Q.xto je —proksim—™ij— z—ru˜©enim kup—m—D vidimo d— je koliqnik ove dve veliE qine 1+ QF €‚swixi sx„iq‚eve ∆y ∆x 2 PHQ .

@IRA „—qk— β se n—ziv— singularnom taqkom ili singularitetom nesvojstvenog integr—l— @IRAF eko je β < +∞D iz veme Q n— strF IWI sledi d— jeD u sluq—ju d— funk™ij— f im— levi limes u t—qki β @tjF —ko mo%e d— se neprekidno produ%i u βAD limes u @IRA jedn—k integr—lu f (x) dxF „ime je opr—vd—n— upotre˜— ozn—ke u @IRA i pok—z—no d— je nesvojstveni integr—l uopxte¨e uoxijevogF ƒliqno se definixe nesvojstveni integr—l f (x) dxX f (x) dx := lim f (x) dx. β) postoji uoxijev integr—l f (x) dxF …koliko postoji limes lim f (x) dxD n—ziv—mo g— nesvojstvenim integralom i pixemo f (x) dx := lim f (x) dx.PHR Zadatak IP. sntegr—l gr—l konvergir— —ko i s—mo —ko je p < 1F —ist—D iz  dx  z— p = 1 x = ln x x z— p = 1 sledi d— lim postoji —ko i s—mo —ko je p > 1D — iz  dx  x z— p = 1 = ln x x z— p = 1 sledi d— lim postoji —ko i s—mo —ko je p < 1F yso˜ine nesvojstvenog integr—l— n—vedene u sledeoj lemi se dok—zuju prel—skom n— limes u odgov—r—juim formul—m— dok—z—nim z— uoxijev inE tegr—lF b a b→β a β a β a a −∞ a a −∞ c→−∞ c 1 dx 0 xp +∞ dx xp 1 b 1 p 1−p 1 1−p b 1 b 1 dx p b→+∞ 1 x b 1 a p 1−p 1 1−p 1 a 1 a dx p a→0+0 a x 1 . β) → CD pri qemu je t—qk— β re—l—n ˜roj vei od a ili +∞F „—d—D z— sv—ko b ∈ [a. ƒki™ir—ti krivu TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev x3 + y3 2 2 i izr—qun—ti povrxinu povrxi koj— se do˜ij— ¨enim rotir—¨em oko x{oseF RF xesvojstveni integr—l RFIF hefini™ij— i oso˜ineF uoxijev integr—l smo definis—li z— neE prekidne funk™ije definis—ne n— z—tvorenom interv—luF €retpost—vimo s—d— b a b b→β a β d— je d—t— neprekidn— funk™ij— f : [a. @ISA eko limes u @IRA @ili @ISAA postojiD k—%emo d— nesvojstveni integr—l konvergiraY u suprotnom k—%emo d— on divergiraF konvergir— —ko i s—mo —ko je p > 1D — inteE Primer R.

β )) b1 > B ∧ b2 > B ⇒ b1 f (x) dx < ε hok—z se izvodi primenom defini™ije konvergen™ije integr—l— i €oslediE ™e S n— strF IQH n— funk™iju F (b) = f (x) dxF b a . xek— su f : [a. β ) → C i g : [a. J= 0 log sin x dx je nesvojstvenD poxto je sin 0 = 0F yv—j integr—l n—ziv— se yjlerovim inteE gr—lom i mo%e d— se izr—qun— pomou n— prvi pogled neo˜iqne smene x = 2tX π/4 J =2 0 log sin(2t) dt = eko u posled¨em integr—lu uvedemo smenu t = 0 π/4 π/2 π log 2 + 2 2 π/4 π/4 log sin t dt + 2 π 2 log cos t dt. sntegr—l β a b→β b a π/2 a β a β − a g (x) df (x). (Koxijev kriterijum konvergencije integrala) sntegr—l f (x) dx konvergir— —ko i s—mo —ko β a b2 J= π log 2 + 2J. β) neprekidno diferen™ij—˜iln— ˜ijek™ij—D ond— je β β β a β a a a c β a c β ω RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev PHS f (x) dx = a s f ◦ ϕ(t)ϕ (t) dt.µ Lema U. β ) → C neprekidne funk™ije i λD kompleksni ˜rojeviF „—d— je IF λf (x) + µg(x) dx = λ f (x) dx + µ g(x) dxF PF f (x) dx = f (x) dx + f (x) dx z— sv—ko c ∈ [a. π/4 p— z—k©uqujemo d— je π 2 0 odnosno J = − log 2F RFPF uriterijumi konvergen™ijeF sz uoxijevog kriterijum— z— egzisE ten™iju limes— @€osledi™— S n— strF IQHA izvodi se sledei kriterijum konE vergen™ije nesvojstvenih integr—l—F Lema V. 2 (∀ε > 0)(∃B ∈ (a. β)F QF eko je ϕ : [s. 0 −u D do˜ij—mo log cos t dt = log sin t dt. RF eko su funk™ije f i g neprekidno diferen™ij—˜ilneD ond— je β f (x) dg (x) = f (x)g (x) gde je f (x)g(x) := lim f (x)g(x) F Primer S. ω) → [a.

xek— je f : [a. xek— je a neogr—niqen r—stui niz pozitivnih ˜rojev—F hok—z—ti d— je red n n k=1 a 1 np n konvergent—n z— p > 0 @z— p = 0 videti —d—t—k PH n— strF IRQAF an+1 − an +1 ap n+1 n=1 ∞ . β ) → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je f (x) ≥ 0 z— sv—ko x ∈ [a. β)F sz pozitivnosti funk™ije f sledi d— je funk™ij— F r—stu—D p— jeD n— osnovu veme IQ n— strF VHD lim F (b) = sup F (b)F Posledica Q. n+1 n f (k + 1) ≤ 1 f (x) dx ≤ k=1 b f (k ). (Integralni test konvergencije redova) xek— je f : [1. yd—tle sledi d— je r—stu— funk™ij— F (b) = f (x) dx ogr—niqen— —ko i s—mo —ko je ogr—niqen r—stui niz s = f (k)F Primer T. +∞) → R neprekidn— i ner—stu— funk™ij— i nek— je f (x) ≥ 0 z— sv—ko x ∈ [a. ‚—nije smo videli d— red konvergir— —ko i s—mo —ko je p > 1F yvo tvre¨e s—d— mo%emo d— izvedemo iz €osledi™e Q i €rimer— RF Zadatak IQ.PHT β a β TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev u—%emo d— integr—l f (x) dx apsolutno konvergira —ko konvergir— inE tegr—l |f (x)| dxF €oxto je a b2 b2 f (x) dx ≤ b1 b1 |f (x)| dx. iz veme V sledi d— je sv—ki —psolutno konvergent—n integr—l konvergent—nF y˜rnuto nije t—qnoD xto emo videti k—snijeD u €rimeru VF €it—¨e —psolutne konvergen™ije integr—l— se svodi n— ispitiv—¨e konE vergen™ije integr—l— pozitivne funk™ijeF h—jemo nekoliko kriterijum— konE vergen™ije t—kvih integr—l—F Lema W. +∞)F „—d— integr—l f (x) dx konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— red f (n)F €oxto je funk™ij— f neop—d—ju—D v—%i β a b a b→β +∞ 1 ∞ n=1 k+1 od—kle sumir—¨em do˜ij—mo n k=1 f (k + 1) ≤ k f (x) dx ≤ f (k ). β)F „—d— integr—l f (x) dx konvergir— —ko i s—mo —ko je funk™ij— F (b) = f (x) dx ogr—niqen— n— [a.

sntegr—l dx je konvergent—nD —li nije —psolutno konE vergent—nF —ist—D p—r™ij—lnom integr—™ijom do˜ij—mo +∞ π 2 π 2 sin x x +∞ — posled¨i integr—l konvergir—F weutim +∞ π 2 π 2 sin x cos x dx = − x x +∞ +∞ π 2 +∞ − π 2 cos x dx = − x2 +∞ π 2 +∞ π 2 cos x dx. ond— iz konvergen™ije red— @IUA sledi egzisten™ij— limes— @ITAF Lema IH. xek— je c niz ˜rojev— koji prip—d—ju interv—lu [a. β)F eko integr—l g(x) dx konvergir— ond— konvergir— i inteE gr—l f (x) dxF eko integr—l f (x) dx divergir—D ond— divergir— i integr—l g (x) dxF hok—z sledi iz β a β β a a β a b2 b2 f (x) dx ≤ g (x) dx b1 i veme VF b1 Primer . +∞) x PHU ner—stu— funk™ij—F hok—z—ti d— —ko postoji ond— red x→+∞ ∞ lim f (t) dt. (Poredbeni princip) xek— su f : [a. x2 cos 2x dx. β ) → R i g : [a. x sin x dx ≥ x π 2 sin2 x 1 dx = x 2 dx 1 − x 2 +∞ π 2 . +∞)D t—k—v d— jeD z— neko δ > 0D c − c ≥ δF xek— je n n+1 n RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev f : [a. +∞) → [0.Zadatak IR. a @ITA @IUA konvergir—F hok—z—ti d—D —ko niz c ispu¨—v— dod—tni uslov n=1 n f (cn ) sup(cn − cn−1 ) < +∞. U sz cos x x2 ≤ 1 x2 dx i €rimer— R sledi d— integr—l +∞ cos x dx x2 —psolutno konvergir—F Primer V. β ) → R neprekidne funk™ije t—kve d— je 0 ≤ f (x) ≤ g (x) n≥2 z— sv—ko x ∈ [a.

jer je 1 + − > D — integr—l divergir—F h—kleD do˜ijeno telo im— kon—qnu z—preminu i ˜eskon—qnu povrxinuD tjF ono je D posud— koj— mo%e d— s— n—puni ˜ojomD —li ne mo%e d— se o˜oji4F Primer IH. 2 konvergir—F x—vodimo s—d— dv— kriterijum— z— konvergen™iju integr—l— funk™ij— koje nisu o˜—vezno neneg—tivneF Lema II. sntegr—l +∞ 1 dx x +∞ konvergir—F —ist—D 0 −x2 e−x dx 0 +∞ 1 0 +∞ 1 2 €rvi integr—l n— desnoj str—ni nije nesvojstvenD — drugi konvergir—D jer n— [1. x 1 ≤ x < +∞ 2 dok je povrxin— t—ko do˜ijene povrxi 1 +∞ V = π 1 x dx = −π 1 x 2 +∞ = π. W —premin— tel— do˜ijenog rot—™ijom krive y= +∞ 1 . (Abelov i Dirihleov test) xek— je f : [a. +∞) v—%i e ≤ e D — integr—l −x +∞ +∞ 1 e−x dx = 2 e−x dx + 2 e−x dx. β) → R neprekidno diferen™ij—˜iln— monoton— funk™ij—F eko v—%i (A1) integr—l f (x) dx konvergir— i (A2) funk™ij— g je ogr—niqen— ili (D1) funk™ij— F (b) = f (x) dx je ogr—niqen— i 1 β a b a e−x dx = −e−x =e (D2) lim g (x) = 0 ond— integr—l x→β β f (x)g (x) dx a konvergir—F . 1 A= 1 1 x 1 2 x2 1 x 2π 1 x 1+ − 1 x2 dx = +∞.PHV €rvi integr—l n— desnoj str—ni divergir—D — drugi konvergir—D p— +∞ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev sin x dx x divergir—F oko x{ose je π 2 Primer . β ) → R neprekidn—D — g : [a.

dx i x …putstvoX u drugom integr—lu uvesti smenu e = tF RFQF xesvojstveni integr—li s— vixe singul—ritet—F xek— je d—t— neprekidn— funk™ij— f : (α. 0. 1)AD p— je povrxin— popreqnog presek— −π log zF sz u—v—lijerijevog prin™ip— sledi d— je z—premin— tel— −x 2 1 z = e−(x 2 +y 2 ) . xeodreeni integr—l −∞ 0 −x 2 −∞ +∞ e−x dx 2 +∞ 0 e−x dx 2 nije element—rn— funk™ij—D —li odreeni integr—l I= −∞ e−x dx 2 e−x dx. V = −π 0 log z dz = π. f (x)g (x) dx = g (b1 ) b1 b1 f (x) dx + g (b2 ) ξ yd—tle dok—z sledi uz pomo veme VF Zadatak IS. β) → CF „—d— jeD po defini™ijiD f (x) dx.sz hruge teoreme o sred¨oj vrednosti @strF IWWA sledi b2 ξ b2 RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev PHW f (x) dx. 1)F szr—qun—jmo z—preminu ovog tel—F €resek s— ove√ povrxi s— horizont—lnom r—vni n— visini z je krug qiji je polupreqnik r = − log z @log—rit—m je neg—tiv—n n— interE v—lu (0. 2 pozn—t k—o €u—sonov integr—lD mo%e d— se izr—qun—F ted—n od n—qin— je sledeiF €osm—tr—jmo povrx yv— povrx se do˜ij— rot—™ijom krive z = e oko z{oseD n—l—zi se izn—d xy{ r—vni i izgled— k—o ˜eskon—qno zvono s— vrhom u t—qki (0. . @IVA f (x) dx + f (x) dx := gde je c proizvo©n— t—qk— izmeu α i βF €o defini™ijiD integr—l f (x) dx konvergir— —ko o˜— integr—l— n— desnoj str—ni u @IVA konvergir—juF Primer II. sspit—ti konvergen™iju integr—l— sin x x cos e dx. sntegr—l +∞ +∞ 2 x 0 0 x β c β α α c β α +∞ konvergir—D jer konvergir—ju integr—li e dx i @vF €rimer IHAF Primer IP.

γ ) ∪ (γ. 0) koj— je norm—ln— n— y osu im— povrE xinu +∞ PIH TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev sz u—v—lijerijevog prin™ip— s—d— sledi d— je −∞ +∞ +∞ A(y ) = e−(x 2 +y 2 ) dx = e−y 2 +∞ e−x dx. xije dovo©no d— postoji lim f (x) dxF Primer IR.p.p. −∞ +∞ −∞ 2 V = −∞ A(y ) dy = −∞ e−y dy · 2 e−x dx = I 2 . 2 yd—tle sledi d— je I = √πF Primer IQ. −b x dx = −∞ −∞ x dx + 0 x dx divergir—D jer divergir—ju o˜— integr—l— n— desnoj str—niF vimes β β −δ —ko su αD β kon—qne singul—rne t—qkeD iliD u sluq—ju α = −∞D β = +∞D α δ →0+0 α+δ +∞ T v. y. f (x) dx := lim f (x) dx.szr—qun—jmo s—d— V pomou presek— s— vertik—lnim r—vnim— y = constF — fiksir—no yD presek s— r—vni kroz (0. x dx = 0F €retpost—vimo s—d— d— je d—t— neprekidn— funk™ij— −T −∞ T →+∞ f (x) dx. s—ko postoji c b a→α a b→β c β −δ δ →0+0 α+δ +b integr—l b→+∞ +∞ lim x dx = lim −b 0 x2 b→+∞ 2 +∞ +b = 0. −∞ +∞ f (x) dx := lim n—ziv— se glavnom vrednox u nesvojstvenog integr—l—F „—ko jeD u €rimeru IRD v. b] → C.p. b γ b f (x) dx = a f (x) dx + γ f (x) dx . „—d— jeD a f : [a. v. sntegr—l +∞ 0 +∞ e−x dx = −∞ −∞ e−x dx + 0 e−x dx divergir—D jer prvi integr—l n— desnoj str—ni divergir—F €rimetimo d—D po defini™ijiD integr—l n— levoj str—ni u @IVA konvergir— —ko postoje lim f (x) dx i lim f (x) dx.

xek— je f : [0.p. h— li iz konvergen™ije ovog nesvojstvenog integr—l— sledi d— je funk™ij— f ogr—niqen—c €rethodni z—d—t—k pok—zuje d— z— nesvojstvene integr—le ne v—%i —n—logij— s— neophodnim uslovom konvergen™ije red— a konvergir— ⇒ lim a = 0. ƒ— tim u vezi su i sledei z—d—™iF Zadatak IV. +∞) → R neprekidn— pozitivn— funk™ij—F hok—z—ti primerom d— iz konvergen™ije integr—l— b a 1 −1 dx x 1 −1 dx x π 2 δ →0+0 f (x) dx + a γ +δ f (x) dx +∞ x−ex +∞ 0 0 −∞ √ dx x4 +x +∞ 0 sin x xp +∞ d— je lim f (x) = 0.p a f (x) dx := lim n—ziv— se glavnom vrednox u nesvojstvenog integr—l— f (x) dxF Primer IS. = 0F Zadatak IT. sntegr—l divergir—D dok je v. xek— je f : R → C neprekidno diferen™ij—˜iln— funk™ij—F hok—z—ti d— iz konvergen™ije integr—l— 0 f (x) dx ne sledi x→+∞ n n→∞ n +∞ |f (x)| dx sledi d— postoji — d— iz konvergen™ije integr—l— +∞ −∞ x→+∞ lim f (x). f (x) dx sledi d— je …putstvoX primeniti −∞ i +∞ |f (x)| dx −∞ x→+∞ lim f (x) = 0. +∞ +∞ i uoxijev uslov egzisten™ije limes—F −∞ |f (x1 ) − f (x2 )| ≤ f (x) dx ≤ −∞ |f (x)| dx .iD po defini™ijiD integr—l n— levoj str—ni konvergir— —ko konvergir—ju o˜— integr—l— n— desnojF vimes b γ −δ b RF xiƒ†ytƒ„†ixs sx„iq‚ev PII v. sspit—ti konvergen™iju sledeih integr—l— @—A arctg x dx @˜A e dx @vA @gA dxF Zadatak IU.

2 @—A hok—z—ti d— je 1 n→∞ n lim n xp f (x) dx. x/2 f (t) dt ≥ x/2 z— x > aF Zadatak PH. n e f (x) dx ≤ (k−1)/n z— 2 ≤ k ≤ n − 1F yd—tle sledi d— z— n > 2 v—%i — dok—z jedn—kosti @vA uzeti f (x) = log xF 1 f (1/n) + n 1 1 f (k/n) ≤ n n (k+1)/n f (x) dx k/n f (x) dx ≤ 1/n 1 n 1 f (k/n) ≤ k=1 1/n f (x) dx + 1 f (1). xek— je f : (0. …putstvoX sz uoxijevog uslov— z— konvergen™iju integr—l— sledi lim f (x) = 0 x→+∞ x — z— op—d—juu funk™iju f : [a. @vA hok—z—ti d— je √ n n→∞ qime do˜ij—mo drugo rexe¨e —d—tk— IP n— strF IQHF …putstvoX eko je f pozitivn— i op—d—ju—D ond— je k/n lim n! 1 = . +∞) → R monoton— funk™ij—D t—kv— d— inteE +∞ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev konvergir—F hok—z—ti d— je x→+∞ f (x) dx a i lim xf (x) = 0. xek— je f : [a. 0 @˜A hok—z—ti d—D —ko funk™ij— f z—dovo©—v— n—vedeni uslov z— p = 0D v—%i 1 x→0+ lim f (x) = 0. +∞) → [0. n … ovom p—r—gr—fu emo uopxtiti uoxijev integr—lD osl—˜©ujui uslov neprekidnosti funk™ijeF SF ‚im—nov integr—l .PIP gr—l Zadatak IW. +∞) je x x→+∞ lim f (t) dt = 0. 1] → R monoton— funk™ij—D t—kv— d— z— neko p ∈ R konvergir— integr—l 1 1 xf (x). f (k/n) = k=1 0 f (x) dx.

b] ogr—niqen i z—E tvoren interv—lF uon—q—n skup t—q—k— P = {x . Mk = sup n f (x). x } i nek— jeD z— 1 ≤ k ≤ nD ∆ = x − x du%in— interv—l— [x . P ) ≤ S (f. . . P ) ≤ S (f. P ) ≤ s(f. b]} ogr—niqen odozgo ˜ilo kojom gor¨om h—r˜uovom sumom p—D n— osnovu eksiome supremum—D im— supremumF ƒliqnoD skup {S (f. P = {x . b]F „—qke x . . P ) ≤ s(f. x∈[xk−1 . P ) ≤ S(f. P ) i f (x) dx := inf S (f. b]} je ogr—niqen odozdo ˜ilo kojom do¨om h—r˜uovom sumomD p— im— infimumF †eliqine f (x) dx := sup s(f. €retpost—vimo prvo d— je P = {x . P ). . . . P ).xk ] n inf f (x).ξ ] x∈[xj .xk ] s(f. P ) i S (f. P ) = k=1 n—ziv—mo donjom i gornjom Darbuovom sumom funk™ije f po podeli P F Lema IP. . . P ) | P podel— interv—l— [a. . . .xj +1 ] €oxto se podel— P do˜ij— dod—v—¨em kon—qno mnogo t—q—k— podeli P D priE menom prethodnog z—k©uqiv—¨— kon—q—n ˜roj put— dok—zujemo d— v—%i tvre¨e vemeF Posledica R. .xj +1 ] inf f (x)(xj +1 − ξ ) ≥ f (x)(xj +1 − ξ ) ≤ x∈[xj . P ) | P podel— interv—l— [a. xek— je podel— P finij— od podele P F „—d— je s(f.ξ ] mk ∆ k i S (f. x . x n—ziv—ju se podeonim taqkamaD — interv—li [x . P ) = M k ∆k inf f (x)(ξ − xj ) + x∈[ξ. . P )F xek— je P unij— podel— P i P D tjF podel— qije su podeone t—qke sve podeone t—qke podel— P i P F €odel— P je finij— od podel— P i P D p— iz prethodne leme sledi s(f. x . . . b]F „—d— je s(f. b] → R ogr—niqen— funk™ij— i nek— je 0 n 0 1 n−1 1 n n k −1 l 1 2 2 1 2 1 0 n k k k −1 k −1 k SF ‚swexy† sx„iq‚ev PIQ ƒume mk = x∈[xk−1 .SFIF hefini™ij— ‚im—novog integr—l—F xek— je [a. P ) ≤ S(f. x ]F xek— je f : [a. xek— su P i P proizvo©ne podele interv—l— [a.xj +1 ] inf f (x)(xj +1 − xj ). 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 b a P b a P . P ). . . x }D t—kvih d— je a = x < x < ··· < x <x =b n—ziv— se podelom interv—l— [a. . . . . ξ. .xj +1 ] sup x∈[xj . hok—z s—d— sledi iz oqigledne nejedn—kosti s(f. . „—d— tvre¨e veme sledi iz oqiglednih nejedn—kosti k=1 1 2 2 1 1 2 2 0 n 1 0 j j +1 n x∈[xj . x ] podeonim intervalima podele P F €odel— P je finija od podele P —ko je P ⊂ P D tjF —ko je sv—k— podeon— t—qk— podele P istovremeno i podeon— t—qk— podele P F xek— je d—t— podel— P = {x . 2 sup f (x)(ξ − xj ) + 1 sup x∈[ξ. x }. f (x)(xj +1 − xj ). . x }. P ) i S (f. P )F sz prethodne posledi™e sledi d— je skup {s(f.

@PHA eko je funk™ij— f neprekidn—D x—pomene I sledi d— je ¨en uoxijev integr—l jedn—k ˜ilo kom od limes— u @PHAD p— iz defini™ije ‚im—novog integr—l— i nejedn—kosti @PHA sledi d— je on jedn—k i ‚im—novomF Zadatak PI. (Darbuov kriterijum integrabilnosti) ygr—niqen— fuE nk™ij— f : [a. €retpost—vimo prvo d— je f : [a. P ) = inf S (f. b] t—kv— d— je a a b a b b b a a a b a n 1 1 2 1 2 k+1 k k+1 n n n→∞ n n n n n n→∞ n b b Q Q a a Q f (x) dx = f (x) dx. P ) i S (f. — neprekidnu funk™iju f D uoxijev integr—l jedn—k je ‚iE m—novomF sz @IWA vidimo d— mo%emoD r—zm—tr—jui odvojeno re—lni i im—gin—rni deoD d— se ogr—niqimo n— sluq—j re—lne funk™ijeF €osm—tr—jmo proizvo©—n niz podel— P F xek— je P = P D P = P ∪ P D FFFD P = P ∪ P D z— sv—ko k F sz veme IP sledi d— su nizovi s(f. sup s(f. P ) ≤ inf S (f. P ) = lim S (f. P ). b] → R je integr—˜iln— po ‚im—nu —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. b] → R integr—˜iln— po ‚im—nuF „—d— je b S (f. P ) = P P a f (x) dx.n—ziv—ju se gornjim i donjim Darbuovim integralom funk™ije f F Definicija Q. P ) − s(f. b] → C k—%emo d— je integr—˜iln— po ‚iE m—nu —ko su t—kve funk™ije Re f i Im f Y u tom sluq—juD ¨en ‚im—nov integr—l je f (x) dx = Re f (x) dx + i Im f (x) dx. . P ) < ε. P ) = sup s(f. szr—qun—ti do¨i i gor¨i h—r˜uov integr—l χ (x) dx i χ (x) dx hirihleove funk™ije 1 z— x ∈ Q χ (x) := 0 z— x ∈ /Q i izvesti z—k©uq—k d— on— nije integr—˜iln— po ‚im—nuF Teorema T. ygr—niqen— funk™ij— f : [a. P ) monotoniD p— je lim s(f. @IWA ƒlede— teorem— pok—zuje d— je opr—vd—n— upotre˜— istog sim˜ol— z— uoxijev i ‚im—nov integr—lF Teorema S. b] → R je integrabilna po Rimanu —ko je b b PIR TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev … tom sluq—juD z—jedniqku vrednost gor¨eg i do¨eg h—r˜uovog integr—l— n—ziE v—mo Rimanovim integralom funk™ije f i ozn—q—v—mo s— f (x) dxF — kompleksnu funk™iju f : [a.

P ) − f (x) dx + f (x) dx − s(f. b] → C ogr—niqen— funk™ij— koj— im— kon—qno mnogo t—q—k— prekid—F „—d— je f integr—˜iln— po ‚im—nuF sz @IWA sledi d— mo%emoD r—zm—tr—jui odvojeno re—lni i im—gin—rni deoD d— se ogr—niqimo n— sluq—j re—lne funk™ijeF xek— je ε > 0F xek— su [x . P ) < i S(f. P ) = (Mk − mk )∆k < k=1 xtoD prem— „eoremi TD zn—qi d— je f integr—˜iln— po ‚im—nuF ƒlede— posledE i™— uopxt—v— ovo tvre¨e i pok—zuje d— ‚im—nov integr—l z—ist— uopxt—v— uoxijevF Posledica S. P ) − s(f. b] t—kv— d— je S(f. P ) < εF xek— je P unij— podel— P i P F sz veme IP sledi S(f. x ] ∪ [y . x ] ∪ · · · ∪ [y . P ) − s(f. xek— je f : [a. P ) − s(f.xek— je ε > 0F „—d— postoje podele P i P t—kve d— je ε ε f (x) dx − s(f. y ]D FFFD [x . P ) < ε. P ) < εF „—d— je 1 2 b b 1 2 a a 2 1 2 b a b a 1 1 2 b b SF ‚swexy† sx„iq‚ev PIS f (x) dx − a a f (x) dx < S (f. b−a n−1 < xn = b t—kvu d— je S (f. @PIA p— ε 1 1 2 m −1 m m (∃δ > 0)(∀x. b] → R neprekidn— funk™ij— i nek— je ε > 0F sz u—ntorove teoreme @strF URA sledi d— je f uniE formno neprekidn—D p— (∃δ > 0) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < „—d— z— proizvo©nu podelu P : a = x < x < · · · < x ∆ < δ z— sv—ko k v—%i M − m < D p— je k k k 0 ε b−a 1 n ε . b−a (yk − xk ) < k=1 ε . 4 max |f (x)| x∈[a. P ) − f (x) dx < 2 . P ) = S(f. y ∈ A) |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < €odelimo sv—ki od interv—l— u @PIA n— podinterv—le du%ine m—¨e od δY ozn—E qimo podeone t—qke s— z D FFFD z F xek— je P podel— interv—l— [a. €oxto je ε proizvo©noD od—tle sledi d— je gor¨i h—r˜uov integr—l jedn—k do¨emF €rimetimo d— iz „eoreme T slediD nez—visno od „eoreme SD d— je neprekidE n— funk™ij— integr—˜iln— po ‚im—nuF —ist—D nek— je f : [a. P ) − s(f. P ) − s(f.b] sz u—ntorove teoreme sledi d— je funk™ij— f uniformno neprekidn— n— skupu A = [a. P ) < εF €retpost—vimo s—d— d— z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. 2 p— je S(f. . b]. y ] interv—li koji s—dr%e t—qke prekid—D t—kvi d— je 1 1 m m m ε b−a n ∆k = k=1 ε (b − a) = ε. b] s—st—v©en— 1 n 2(b − a) . x ] ∪ [y .

ξ)| < εF yqigledno v—%i s(f. ξ ) := f (ξj )(xj − xj −1 ). . ξ) n—ziv— se podelom s— ist—knutim t—qk—m—F xek— je 1 n n j ∈ [xj −1 . k=1 p— je k=1 n S (f. ξ ) n{tork— t—q—k— koje z—dovo©—v—ju ξ €—r (P. P. @PPA λ(P )→0 J= lim σ (f. ξ ) ≤ S (f. P.zk−1 ] S (f. b] v—%i M − m = |f (x ) − f (x )| i k=1 0 1 n k ε |f (b)−f (a)| k n k k k−1 n ε 2(b−a) (yk − yk−1 ) + 2 max |f (x)| x∈[a. y ∈ [a. x } podel— interv—l— [a. j =1 u—%emo d— je —ko z— sv—ko ε > 0 postoji t—kvo δ > 0D d— z— sv—ku podelu s— ist—knutim t—qk—m— (P. P. xj ] F σ (f. ξ) qiji je p—r—met—r λ(P ) < δ v—%i |J − σ(f. P ) = m k=1 x∈[yk .xk ] n k=1 max f (x) − x∈[zk . P ) − s(f.zk−1 ] min f (x) (zk − zk−1 )+ + k=1 max f (x) − x∈[yk . P ) − s(f.b] (yk − xk ) < ε 2 + ε 2 = ε. λ(P ) := max |xj − xj −1 | 1≤j ≤n n—ziv— se p—r—metrom podele P F xek— je ξ = (ξ . P ) ≤ σ (f. f (xk ) − f (xk−1 ) = f (xk ) − f (xk−1 ) . P.xk ] min f (x) (yk − xk ) m < hok—z s—d— sledi iz „eoreme TF Posledica T. b] → R monoton— funk™ij—F „—d— je f inteE gr—˜iln— po ‚im—nuF xek— je ε > 0F xek— je P = {x . x . b] s— a = x0 < x1 < · · · < xn = b. ξ ) .PIT od t—q—k— z D FFFD z D x D FFF x D y D FFFD y F „—d— je 1 n 1 m 1 m n TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev x∈[zk . . SFPF vimes u prostoru podel—F xek— je P podel— interv—l— [a. xek— je f : [a. · · · . P ). . P ) = k=1 (Mk − mk )∆k ε |f (b)−f (a)| ε |f (b)−f (a)| n < < f (xk ) − f (xk−1 ) k=1 n f (xk ) − f (xk−1 ) k=1 p— dok—z sledi iz „eoreme TF podeonim t—qk—m— †eliqin— = ε |f (b)−f (a)| (|f (b) − f (a)|) = ε. . b] z— koju v—%i ∆ < z— sve kF sz monotonosti funk™ije f sledi d— z— sve x.

ξ ) S (f. s +2 ε)D 1 ≤ j ≤ k pokriv— S F xek— je |I | du%in— interv—l— I D t—d— je |I | = < s(f. . . P. gde je |I | du%in— interv—l— I F „—d— je Lema k k∈N k k j ∈N j ∞ k k j k j k j ∈N k j j =1 k j ε.@PQA uoristei @PPA i @PQA dok—z—ti d— je funk™ij— f integr—˜iln— n— [a. . (a . €re˜rojiv— unij— skupov— ve˜egove mere nul— je skup mere nul—F xek— je S } pre˜rojiv— f—milij— skupov— mere nul— i ε > 0F €oE xto je sv—ki od skupov— S ve˜egove mere nul—D z— sv—ko k postoji pre˜rojiv— f—milij— interv—l— I } t—kv— d— je S ⊂ I i |I | < 2ε . b] —ko i s—mo —ko postoji lim σ(f. ξ)F sz prethodnog z—d—tk— do˜ij—mo ekviv—lentnu defini™iju ‚im—novog inE tegr—l—X f (x) dx = lim σ (f. P. b ) t—kv— d— je S⊂ (b − a ) < ε. ξ ). P. . 2k . ξ ). hok—z—ti d— v—%i SF ‚swexy† sx„iq‚ev PIU IQ. s } i ε > 0D ond— f—milij— interv—l— I = (s −2 ε. P ) = inf σ (f. uon—q—n skup je skup ve˜egove mere nul—F —ist—D —ko je S = {s . ξ ξ λ(P )→0 b a λ(P )→0 n n n∈N ∞ n n n n n∈ N n=1 1 k j 1 −j −1 1 −j −1 ε 2j j j j j j Zadatak PP. P ) = sup σ (f. @PRA €rimetimo d— ov— defini™ij— im— smisl— i z— funk™ije s— vrednostim— u skupu CF SFQF ƒkupovi mere nul—F sntegr—˜ilnostF ƒkup S ⊂ R je skup Lebegove mere nula —ko z— sv—ko ε > 0 postoji n—jvixe pre˜rojiv— f—milij— otvorenih interv—l— (a . Sk ⊂ k Ij k∈N j ∈N ∞ i k ∈N k k ∈N ∞ ∞ k |Ij |< k=1 j =1 k=1 xto zn—qi d— je S skup ve˜egove mere nul—F ƒpe™ij—lnoD iz veme IQ i €rimer— IT sledi d— je sv—ki pre˜rojiv skup mere nul—F … sledeem primeru opisujemo jed—n nepre˜rojiv skup ve˜egove mere nul—F ε = ε. P. b ) i Primer IT.

b ) i (b − a ) < ε. b ) t—kv— d— je S ⊂ (a . b )D FFFD (a . sz defini™ije skup— ve˜egove mere nul— sledi d— postoji pre˜rojiv— f—milE ij— interv—l— {I } koj— pokriv— skup S i qij— je ukupn— du%in— m—¨— od εF €oxto je S z—tvorenD ¨egov komplement [a. b] nije skup ve˜egove mere nul—F —ist—D z— proizvo©nu pre˜rojivu f—miliju (a . b] v—%i (b − a ) ≥ b − aF Lema IR.Primer IU. b ) ∪ · · · ∪ (a . b] \ S je otvorenD p— seD po definiE ™iji otvorenog skup— @hefini™ij— IU n— strF RHAD mo%e predst—viti k—o unij— otvorenih interv—l— {J } F snterv—li {I } D {J } o˜r—zuju otvoreno pokriv—¨e interv—l— [a. xek— je [a. b] → RF €retpost—vimo prvo d— je f integr—˜iln— i dok—%imo d— je S ve˜egove mere nul—F sz €osledi™e T n— strF IQI sledi d— je S skup t—q—k— x ∈ [a. b] → C je integr—˜iln— po ‚im—nu —ko i s—mo —ko je skup ¨enih prekid— skup ve˜egove mere nul—F €oxto je unij— dv— skup— ve˜egove mere nul— skup ve˜egove mere nul— @vem— IQAD iz @IWA sledi d— —ko teorem— v—%i z— re—lni i im—gin—rni deo kompleksne funk™ijeD on— v—%i i z— s—mu funk™ijuF ygr—niqimo se z—to n— sluq—j re—lne funk™ijeF xek— je S skup prekid— funk™ije f : [a. b]F sz forel{ve˜egove teoreme @strFQVA sledi d— se iz ¨eg— mo%e izdvojiti kon—qno potpokriv—¨eF snterv—li I koji ul—ze u to potpokriv—¨e o˜r—zuju kon—qno pokriv—¨e skup— S i ukupn— du%in— im je m—¨— od εF … €osledi™i S smo videli d— je ogr—niqen— funki™j— koj— im— kon—qno mnogo t—q—k— prekid— integr—˜iln— po ‚im—nuD — u €osledi™i T d— i funk™ij— s— ˜eskon—qno mnogo prekid— mo%e d— ˜ude integr—˜iln— po ‚im—nuF ƒetimo seD meutimD d— monotone funk™ijeD o kojim— je req u €osledi™i TD im—ju n—jE vixe pre˜rojivo mnogo t—q—k— prekid— @„eorem— S n— strF USAF … €rimeru PI videli smo primer funk™ije kojoj je sv—k— t—qk— t—qk— prekid— @vF t—koe €rimer IP n— strF IPQA i koj— nije integr—˜iln— po ‚im—nuF ƒ—d— emo pre™iznije formulis—ti vezu izmeu neprekidnosti i integr—E ˜ilnosti po ‚im—nuF Teorema U. b ) interv—l— koj— pokriv— [a. … €rimeru W n— strF RP smo konstruis—li u—ntorov skupD k—o presek skupov— C do˜ijenih odstr—¨iv—¨em D sred¨ih trein—4 interv—l—D €rimetimo d— je sv—ki od skupov— C unij— 2 z—tvorenih interv—l— od kojih je sv—ki du%ine ( ) D t—ko d— je z˜ir du%in— svih interv—l— qij— je unij— C jedn—k ( ) F €oxto ( ) → 0 k—d n → ∞D sledi d— je u—ntorov C skup mere nul—F s—ko to zn—qi d— je C z—nem—r©iv u smislu mereD setimo se d— je C D veliki4 u smislu k—rdin—lnosti @vF —d—t—k RI n— strF RPAF Primer IV. (Lebegova teorema o integrabilnosti) ygr—niqen— funE k™ij— f : [a. b] u n n n 2 n 3 1 n 3 n 2 n 3 n n n n n 1 1 m m m 1 1 m m k k k=1 n n∈N λ λ∈Λ n n∈ N λ λ∈Λ k PIV TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev . b] ogr—niqen interv—l i S ⊂ [a. b] z—tvoren skupF „—d— je S skup ve˜egove mere nul— —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji kon—qn— f—milij— interv—l— (a . snterv—l [a.

x )} pokriv—ju skup V = S \ T D gde je T skup t—q—k— iz S koje su podeone t—qke podele P F sz @PSA sledi d— je skup V ve˜egove mere nul—F €oxto je oqigledno d— je i T skup ve˜egove mere nul—D sledi d— je i S ⊂ V ∪ T skup ve˜egove mere nul—F €retpost—vimo s—d— d— je S skup ve˜egove mere nul—F ƒkup (xk − xk−1 ) < ε. n0 K := {k ∈ N | (xk−1 . n0 (xk − xk−1 ) ≤ k ∈K k ∈K (Mk − mk )(xk − xk−1 ) < S (f. P ) − s(f. 2(b − a) D ond— je ε sup{f (x) | |x − x0 | < δ } − inf {f (x) | |x − x0 | < δ } < p— je (x − δ. b]F —ist—D —ko je x ω (f. x) ≥ }F sz veme IQ sledi d— je dovo©no dok—z—ti d— je sv—ki od skupov— S ve˜egove mere nul—F €osm—tr—jmo skup S F xek— je ε > 0F €oxto je f integr—˜iln—D iz h—r˜uovog kriterijum— integr—˜ilnosti @„eorem— TA sledi d— postoji podel— P = {x . P ) < @PSA €rimetimo d— interv—li {(x .xk ] inf f (x). b] t—kv— d— je n 1 n n n0 0 1 m xek— je …z ozn—ke z— k ∈ K v—%i od—kle sledi yd—tle do˜ij—mo 1 n0 S (f. P ) − s(f. b] \ S otvorenD p— je S z—tvorenF sz S ⊂ S sledi d— je S skup ve˜egove mere nul— p—D n— osnovu veme IRD postoji kon—qn— f—milij— (a . x ) < D p— postoji δ > 0 t—kvo d— je 0 0 0 ε ε } 2(b − a) 0 ∈ [a. x . b] | ω(f. .b] . x) ≥ ε 2(b−a) je z—tvoren podskup interv—l— [a. . @PTA 4 sup |f (x)| ε ε ε 1 1 k k k k ε j j j j j =1 j =1 x∈[a. x + δ) ⊂ [a. b ) i (b − a ) < . n0 ε . .xk ] f (x). x } interv—l— [a. b] \ S F yd—tle sledi d— je [a. b] | ω (f. k k ∈K k ∈K k −1 n0 n0 n0 Sε = {x ∈ [a. Mk = sup x∈[xk−1 . b )D FFFD (a . P ) < ε . xk ) ∩ Sn0 = ∅}. x) funk™ije f ve— od nuleF €redst—vimo S k—o uniju ∞ SF ‚swexy† sx„iq‚ev S= n=1 PIW Sn . b] \ Sε ε . Mk − mk ≥ 1 . mk = x∈[xk−1 .kojim— je os™il—™ij— ω(f. gde je S = {x ∈ [a. . b ) otvorenih interv—l— t—kv— d— je ε S ⊂ (a .

b] \ v—¨— x ∈ It k j =1 @PUA (a . P ) < ε. 2(b − a) ε . bj ) ω (f. P ) = (M −m )(x −x ) n— dve sumeD od kojih prv— odgov—r— podeonim interv—lim— (a . b] qije su podeone t—qke t—qke a D b D FFFD a D b i gr—niqne t—qke interv—l— I D FFFD I F — ovu podelu v—%ie S (f. bj ) j =1 t1 tr mo%emo d— izdvojimo kon—qno potpokriv—¨e I D FFFD I @vF dok—z veme IRAF xek— je P podel— interv—l— [a. b] \ (aj . 2(b − a) j j k J = It | t ∈ [a. P )−s(f. b ) — drug— interv—lim— I D i prime¨ujui @PTA n— prvu i @PUA n— drugu do˜ij—mo @PVAF €rem— „eoremi T to zn—qi d— je funk™ij— f integr—˜iln— po ‚im—nuF €rimetimo d— se €osledi™e S i T mogu do˜iti i k—o posledi™— prethodne teoremeF SFRF ord—nov— mer—F sntegr—™ij— po proizvo©nom skupuF xek— je [a. b] = 1 dx. @PVA —ist—D r—zdv—j—jui sumu S(f. b] ⊂ R ogr—niqen interv—lF €o defini™iji ‚im—novog integr—l— je 1 1 k k t1 tr j j j j −1 j j tj b n 1 dx = sup 1 · ∆k = b − a. @PWA wotivis—ni timeD mere¨e du%ine interv—l— mo%emo d— uopxtimo n— sledei n—qinF xek— je S ⊂ R i nek— je 1 z— x ∈ S χ (x) := 0 z— x ∈ /S k—r—kteristiqn— funk™ij— skup— SF punk™ij— χ je prekidn— u sv—koj t—qki ru˜— ∂S skup— S @vF hefini™iju IT n— strF QVA i neprekidn— u svim ost—lim t—qk—m—F —ist—D pretpost—vimo d— je b a S S tjF a P „—d—D po defini™iji z—tvore¨— skup— @hefini™ij— IT n— strF QVAD u sv—koj δ {okolini t—qke x postoje t—qke x ∈ S i x ∈ R \ S F €oxto je t—d— 1 2 x ∈ ∂S = S ∩ (R \ S ). P ) − s(f. t) < k j =1 (aj . b]D iz pokriE x ∈ It postoji interv—l I t—k—v d— je t ∈ I i t t ε . b] \ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev k j =1 (aj . bj ) sup f (x) − inf f (x) < €oxto je skup [a. χS (x1 ) − χS (x2 ) = 1. b] \ z— sv—ko t ∈ [a. k=1 du%in— interv—l— [a. . b ) z—tvoren podskup interv—l— [a.PPH €oxto je z— t ∈ [a.

x+δ) ⊂ S ili (x − δ. b ] i nek— je f : S → C ogr—niqeE n— funk™ij—F „—d— je funk™ij— f · χ integr—˜iln— po ‚im—nu n— interv—lu [a . b ] ∩ [a . P2 ).funk™ij— χ ne z—dovo©—v— uoxijev uslov u t—qki xD p— je prekidn— u toj t—qkiF y˜rnutoD nek— v—%i S SF ‚swexy† sx„iq‚ev x∈ / ∂S = S ∩ (R \ S ). punk™ij— f · χ mo%e d— ˜ude prekidn— u t—qk—m— prekid— funk™ije f i u t—qk—m— skup— ∂SF yd—tleD n— osnovu ve˜egove teoreme o integr—˜ilnostiD sledi d— je funk™ij— f · χ integr—˜iln— po ‚im—nu n— interv—lu [a . b ] i [a . @QIA gde je [a. b] interv—l koji s—dr%i skup SF sz „eoreme U sledi d— je χ integr—˜iln— po ‚im—nu n— [a. b ]F xek— su P i P podele interv—l— [a . . b ] —ko i s—mo —ko je integr—˜iln— n— interv—lu [a . x + δ ) ⊂ R \ S F … prvom sluq—ju je χ ≡ 1 n— (x − δ. b ]F x— sliq—n n—qin konstruiximo podelu P interv—l— [a . b]F …koliko integr—l n— desnoj str—ni u @QIA postojiD n—ziv—mo g— integralom funkcije f po skupu SF …z ovu defini™ijuD ord—nov— mer— @QHA skup— mo%e d— se izr—zi k—o S S S S b S a b S S a µ(S ) = S 1 dx. x + δ)F … o˜— sluq—j— funk™ij— χ je neprekidn— u t—qki xF xek— je [a. b ] i S ⊂ [a . b] —ko i s—mo —ko je ru˜ ∂S skup ve˜egove mere nul—F … tom sluq—juD skup S n—ziv— se merljivim u ordanovom smisluD — ˜roj µ(S ) := χ (x) dx @QHA n—ziv— se ordanovom merom skup— SF ho s—d— smo govorili o integr—lu funk™ije definis—ne n— interv—luF xek— je s—d— S ⊂ R proizvo©—n ogr—niqen skup i f : S → C ogr—niqeE n— funk™ij—F sntegr—l funk™ije f po skupu S definis—emo k—o integr—l funk™ije koj— je jedn—k— funk™iji f n— skupu S i jedn—k— nuli v—n skup— SF €re™iznijeD nek— je f (x) dx := f (x)χ (x) dx. xek— je S ⊂ [a . b ] i v—%i 1 1 2 2 S 1 1 2 2 b1 b2 f (x)χS (c) dx = a1 a2 S f (x)χS (c) dx. b] koji s—dr%i skup SF Lema IS. b ] podeli P F punk™ij— f · χ je jedn—k— nuli v—n interv—l— [a . b ]D ˜ie S 1 1 2 2 1 2 1 1 2 2 1 1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 2 1 1 1 2 2 2 S 1 1 2 2 S (f · χS . b ]∩[a . P1 ) = S (f · χS . b ] —ko i s—mo —ko je integr—˜iln— n— interv—lu [a . b ]D dod—v—¨em t—q—k— podele P koje prip—d—ju skupu [a . b ] koj— s—dr%i sve t—qke podele P i t—qke podele P koje prip—d—ju skupu [a . x + δ )D — u drugom χ ≡ 0 n— (x − δ. PPI sz defini™ije z—tvore¨— skup— sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— je (x−δ. b ]F xek— je P podel— interE v—l— [a . xtoD z—jedno s— @PWAD pok—zuje d— je ord—nov— mer— interv—l— ¨egov—du%in—F ƒlede— lem— pok—zuje d— su ove defini™ije do˜reD tjF d— ne z—vise od iz˜or— interv—l— [a. b] ˜ilo koji interv—l t—k—v d— je S ⊂ [a. b ] ∩ [a .

b )D FFFD (a . P ) > a b ε f (x) dx − 2 . b ) ∪ · · · ∪ (a . @—A hok—z—ti d— je ord—nov— mer— skup— S ⊂ [a. b ) t—kv— d— je S ⊂ (a . P ) < a g (x) dx + ε 2 . P ) > a S (g. eko je i f re—ln— i —ko je f (x) ≤ g(x) z— sv—ko x ∈ [a. b]D — iz @IWA d— mo%emo d— pretpost—vimo d— su f i g re—lne funk™ijeF €oxto su f i g integr—˜ilne funk™ijeD z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. P ) < a b ε f (x) dx + 2 . S λf (x) dx = λ S f (x) dx. b] jedn—k— nuli —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji kon—qn— f—milij— interv—l— (a . b] t—kv— d— z— gor¨u h—r˜uov— sumu funk™ije χ v—%i M )∆ < εFA @˜A xek— je skup S ord—nove mere nul—F hok—z—ti d— je S ve˜egove mere nul—F @vA hok—z—ti d— je Q ∩ [a. b] t—kv— d— je b s(f.PPP €odel— P je finij— od podele P D — podel— P je finij— od podele P F €oxto je ov— konstruk™ij— mogu— z— proizvo©ne podele P i P D dok—z veme sledi iz veme IP i defini™ije ‚im—novog integr—l—F Zadatak PQ. sz defini™ije integr—l— po proizvo©nom skupu sledi d— mo%emo d— pretE post—vimo d— je S = [a. ε g (x) dx − 2 . s(g. b S (f. b] ond— je f (x) dx ≤ S S g (x) dx. @…putstvoX —ko je integr—l @QHA jedn—k nuliD postoji podel— interv—l— [a. xek— je S ⊂ R ogr—niqen skup i nek— su funk™ije f : S → C i g : S → R integr—˜ilne po ‚im—nuF „—d— v—%i 1 1 2 2 1 2 1 1 n n n 1 1 n n k k k=1 S k k TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev f (x) dx ≤ S S f (x) dx. b ) i (b − a ) < ε. b] skup ve˜egove mere nul—D —li d— nije mer©iv u ord—novom smisluF @…putstvoX dok—z—ti d— je ∂Q = RFA SFSF ƒvojstv— ‚im—novog integr—l—F sz „eoreme S sledi d— se sv— svoE jstv— uoxijevog integr—l— prenose n— ‚im—nov integr—l neprekidne funk™ijeF x—vexemo s—d— nek— svojstv— ‚im—novog integr—l— koj— v—%e z— proizvo©ne funk™ije integr—˜ilne po ‚im—nuF Lema IT. xek— je S ⊂ R ogr—niqen skupD nek— su funk™ije f : S → C i g : S → C integr—˜ilne po ‚im—nu i nek— je λ ∈ CF „—d— je f (x) + g (x) dx = S S f (x) dx + S g (x) dx. b]F hok—z s—d— sledi iz odgov—r—juih svojst—v— z— kon—qne sumeF Lema IU. sz defini™ije integr—l— po proizvo©nom skupu sledi d— mo%emo d— se ogE r—niqimo n— sluq—j S = [a.

c] c (c. b]F eko je funk™ij— f neprekidn— u t—qki x D ond— je F diferen™ij—˜iln— u toj t—qki i v—%i F (x ) = f (x )F 0 0 .c] (x) b + χ(c.c] (x) dx + a a = = f (x)χ(c.b] [c. P ) ≥ s(f. inf(f + g) ≥ inf f + inf g sledi b b SF ‚swexy† sx„iq‚ev PPQ s(f + g.sz sup(f + g) ≤ sup f + sup g. b] → C integr—˜iln— funk™ij—F „—d— je funE k™ij— (c. P ) + s(g.b] (x)) D iz svojstv— QF veme IU sledi b f (x) dx a = a b (f (x)χ[a. P ) + S (g. P ) ≤ S (f. xek— je f : [a. b]F €oxto je f (x) = f (x)(χ b a [a.b] (x)) dx f (x)χ[a. b] → R integr—˜iln— po ‚im—nuF „—d— v—%i b c b f (x) dx = f (x) dx + a c f (x) dx z— sv—ko c ∈ [a.b] x F (x) = a f (t) dt 0 neprekidn— n— [a.c] (x) + f (x)χ(c. €oxto je ε proizvo©noD time je dok—z—n— prv— jedn—kostF ƒliqno se dok—zuje i drug—F Lema IV. b S (f + g.b] (x)) dx f (x) dx + [a. xek— je funk™ij— f : [a. P ) < f (x) dx + a a g (x) dx + ε. P ) > a f (x) dx + a b g (x) dx − ε. = a f (x) dx + c … posled¨em kor—ku smo koristili jedn—kost f (x) dx = f (x) dx koj— l—ko sledi iz defini™ije ‚im—novog integr—l—F … „eoremi P n— IWSF str—ni smo videli k—ko se diferen™ir— integr—l neprekidne funk™ije po gor¨oj gr—ni™iF ssti rezult—t v—%i i z— inteE gr—˜ilne funk™ijeD —ko se diferen™ir—¨e vrxi u t—qk—m— u kojim— su one neprekidneF €re™iznijeD v—%i slede— teorem—F Teorema V. p— je b b b b b f (x) dx + a a g (x) dx − ε < a f (x) + g (x) dx < a f (x) dx + a g (x) dx + ε.b] b f (x) dx f (x) dx.

. b] → C integr—˜iln— funk™ij—F „—d— je i funk™ij— f (ϕ(t))ϕ (t) integr—˜iln— n— [α. P. €oxto je funk™ij— f neprekidn— u t—qki x D posled¨i izr—z te%i nuli k—d h → 0F ƒlede— teorem— je uopxte¨e €osledi™e P n— strF IWTF Teorema W. €oxto je funk™ij— f integr—˜iln—D iz ve˜egove teoreme o integr—˜ilnosti sledi d— je skup ¨enih t—q—k— prekid— mere nul—F €oxto je ϕ neprekidno diferen™ij—˜iln—D sledi d— je i skup prekid— funk™ije f (ϕ(t))ϕ (t) mere nul—D p— jeD opet po ve˜egovoj teoremiD i on— integr—˜iln—F €oxto je ϕ ˜ijek™ij—D d—kle monoton—D z— sv—ku podelu P : α = t < t < . b]F yzn—qimo ovu podelu s— P F sz r—vnomerne neprekidnosti funk™ij— ϕ i ϕ sledi 0 1 n j j ϕ −1 gde je λ(·) p—r—met—r podele @vF €—r—gr—f SFP n— strF PITAF €rimenom v—E gr—n%ove teoreme n— s—˜irke integr—lne σ(f. +∞) €oxto je f integr—˜iln—D on— je ogr—niqen—D tjF v—%i |f (x)| ≤ M z— neko D p— je x+h TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev |F (x + h) − F (x)| = a x+h f (t) dt − x a x+h f (t) dt = x f (t) dt ≤ x |f (t)| dt ≤ M |h|. ξ) do˜ij—mo pri qemu su t—qke ξ iz—˜r—ne t—ko d— je ξ = ϕ(τ )D gde je τ t—qk— do˜ijen— primenom v—gr—n%ove teoreme n— funk™iju ϕ n— interv—lu [t . . f (ξj )|xj − xj −1 | = f ◦ ϕ(τj )|xj − xj −1 | = f ◦ ϕ(τj )ϕ (τj )|tj − tj −1 |. xek— je ϕ : [α. β] i v—%i b β f (x) dx = a α f (ϕ(t))ϕ (t) dt. t ]F yd—tle sledi tr—%en— jedn—kost integr—l—D prel—skom n— limes k—d λ(P ) → 0 @vF formulu @PRA n— strF PIUAF j j j j j j −1 λ(P ) → 0 ⇔ λ(Pϕ ) → 0.PPR M ∈ (0. . od—kle sledi d— je F neprekidn—F xek— je funk™ij— f neprekidn— u t—qki x F „—d— je 0 F (x0 +h)−F (x0 ) h − f ( x) = = ≤ ≤ 1 h 1 h 1 h x0 +h f (t) dt − x0 x0 +h x0 x0 +h 1 h x0 +h f (x0 ) dt x0 f (t) − f (x0 ) dt |f (t) − f (x0 )| dt x0 sup t∈[x0 . b] neprekidno diferen™ij—˜iln— ˜ijekE ™ij—D ϕ(α) = aD ϕ(β) = b i nek— je f : [a. < t = b t—qke x = ϕ(t ) definixu podelu interv—l— [a.x0 +h] 0 |f (t) − f (x0 )|. β ] → [a.

a b f (x) dα = f (x) dα. b]F xesvojstveni ‚im—nov integr—l se odnosi n— neogr—niqene interv—le ili neogr—niqene funk™ijeF eko je funk™ij— f : [a. x } podel— interv—l— [a. P ) a Definicija . . b] ⊂ [a. J. b] → R ogr—niqen— funk™ij—F — podelu P = {x . . StieltjesD IVST{IVWRAD hol—ndski m—tem—tiq—r . gde je m k := b x∈[xk−1 . P ) = k=1 Mk ∆αk . α. ovu vrednost n—ziv—mo Riman–Stiltjesovim integralom funk™ije f po funE k™iji α i ozn—q—v—mo f (x) dα(x) ili f dαF u—d— z˜og mogunosti z—˜une postoji potre˜— d— se n—gl—si d— se r—di o ‚im—n{ƒtiltjesovomD — ne ‚iE m—novomD integr—luD koristimo ozn—ku (S) f (x) dα(x)F b a a b a Uƒtiltjes @T. b] definixemo 0 1 n i s(f. β)D limes f (x) dx := lim f (x) dx @QPA n—ziv—mo nesvojstvenim Rimanovim integralom funk™ije f F €ri tome se dopuxt— i mogunost β = ∞ ili lim |f (x)| = +∞F …koliko limes @QPA posE toji k—%emo d— integr—l @QPA konvergir—D u protivnom k—%emo d— divergir—F xesvojstveni ‚im—nov integr—l s— unutr—x¨om singul—rnom t—qkomD nesvoE jstveni ‚im—nov integr—l s— vixe singul—ritet— i gl—vn— vrednost nesvoE jstvenog ‚im—novog integr—l— definixu se n— potpuno isti n—qin k—o u sluE q—ju uoxijevog integr—l—F en—lizom dok—z— veme V i veme IH z—k©uqujemo d— uoxijev kriterijum konvergen™ije integr—l— i €ored˜eni prin™ip v—%e i z— nesvojstveni ‚im—nov integr—lF β b a b→β a x→β TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev PPS TF ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l TFIF hefini™ij— ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l—F tedno od uopxteE ¨— ‚im—novog integr—l— je ‚im—n{ƒtiltjesovU integr—lD koji se definixe n— sledei n—qinF xek— je α : [a. x .xk ] f (x) b F …vedimo ozn—ke P f (x) dα(x) := sup s(f. k=1 S (f. b] → R r—stu—D — f : [a. β) → C inteE gr—˜iln— po ‚im—nu i ogr—niqen— n— sv—kom interv—lu [a. . α.SFTF xesvojstveni ‚im—nov integr—lF ‚im—nov integr—l smo definE is—li z— ogr—niqene funk™ije koje su integr—˜ilne po ‚im—nu n— ogr—niqenom interv—lu [a. α. α. P ). . R eko je b a b P i a f (x) dα(x) := inf S (f.xk ] inf f (x) Mk := D sup x∈[xk−1 . P ) = ∆αk := α(xk ) − α(xk−1 ) n n mk ∆αk .

f. . b] → R ogr—niqen— i α : [a. @y uslovu monotonosti funk™ije αA sz monotonosti funk™ije α sledi ¨en— ogr—niqenostX (∀x ∈ [a. . x ) i d— λ(P ) → 0 ⇔ λ(Q) → 0Y dok—z—ti d— od—tle sledi formul— iz x—pomene RFA s slede— teorem— se dok—zuje n— isti n—qin k—o „eorem— T n— PIRF str—niF Teorema IH. gde je f : [a. ξ . . b]) α(a) ≤ α(x) ≤ α(b)F woE gue je definis—ti ‚im—n{ƒtiltjesov i u opxtijem sluq—juD z— ograniqene funk™ije f i αD ˜ez uslov— monotonosti z— αF „—d— je ulog— funk™ij— f i α u defini™iji D simetriqn—4X —ko postoji f dα ond— postoji i α df i v—%i D formul— p—r™ij—lne integr—™ije4 a a a b a b a b b f dα := Re f dα + i Im f dα. . . α. . x . P. . . χ). Q. gde je Q = {a. . x } i ξ = (ξ . . P. b] → C ogr—niqen— kompleksn— funk™ij—D ¨en ‚im—n{ƒtilE tjesov integr—l po monotonoj funk™iji α : [a. b}D χ = (x . α. α. . . . @videti —d—t—k PR ni%eAF weutimD poxto se gl—vne teoreme o egzisten™iji ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— odnose n— monotone funk™ije @iliD opxtijeD n— funk™ije ogr—niqene v—rij—™ijeAD mi emo se z—dr%—ti n— ¨im—F x—r—vnoD ‚im—nov integr—l je spe™ij—lni sluq—j ‚im—n{ƒtiltjesovogD z— funk™iju α(x) = xF u—o i ‚im—nov integr—lD ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l mo%e d— se definiE xe k—o limes u prostoru podel—F yv— defini™ij— je —n—logn— defini™iji @PRA n— PIUF str—niX f (x) dα = lim σ (f. @h—r˜uov kriterijum integr—˜ilnostiA ‚im—n{ƒtilE tjesov integr—l a a b a λ(P )→0 0 n 1 n b a 1 n 0 1 n b f dα + α df = f (b)α(b) − f (a)α(a) f (x) dα(x). . . uoristei @QQA dok—z—ti D formulu p—r™ij—lne integr—™ije4 iz x—pomene RF @…putstvoX —ko je P = {x . @QQA ukoliko je ispu¨en jed—n od slede— dv— uslov—X • f je neprekidn—D ili • α je neprekidn— i postoji f dαF het—©e @defini™iju σ(f. . ξ )D dok—z—ti d— je σ (α. . ξ . P ) < ε. b] → R je b b b PPT TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev ukoliko integr—li n— desnoj str—ni postojeF Napomena R. b] → R monoton— funk™ij—D postoji —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji podel— P interv—l— [a. α.eko je f : [a. ξ ) = f (x)α(x)| − σ (f. α. b] t—kv— d— je a S (f. ξ ). ξ) i ekviv—len™iju @QQA i hefini™ije RA qit—l—™ e l—ko izvesti s—mD po uzoru n— —n—logne det—©e kod ‚im—novog integr—l—F Zadatak PR. P. P ) − s(f.

Posledica U. eko je f : [a, b] → R neprekidn—D — α : [a, b] → R r—stu— funk™ij—D ond— postoji f dαF xek— je ε > 0F „—d— postoji h > 0 t—kvo d— je (α(b) − α(a))h < εF €oxto je f r—vnomerno neprekidn— n— [a, b] @po u—ntorovoj teoremiAD postoji δ > 0 t—kvo d— |x − y | < δ ⇒ |f (x) − f (y )| < ε. yd—tle sledi d— z— sv—ku podelu P z— koju je λ(P ) < δ v—%i M − m < hD p— je
b a k k n n

TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev

PPU

S (f, α, P ) − s(f, α, P ) =

(Mk − mk )∆αk ≤ h
k=1 k=1 b a

∆αk = h(α(b) − α(a)) < ε.

yd—tleD n— osnovu „eoreme IHD sledi d— postoji f dαF Posledica V. eko je f : [a, b] → R monoton—D — α : [a, b] → R r—stu— i neprekidn— funk™ij—D ond— postoji f dαF (f (b) − f (a)) < εF sz neprekidE xek— je ε > 0 i n ∈ N t—kvo d— v—%i nosti funk™ije α sledi d— postoji podel— P t—kv— d— je ∆α = F €retpost—vimo @ne um—¨ujui opxtostA d— je f r—stu— funk™ij—F „—d— je M = f (x ) i m = f (x )D p— je
b a α(b)−α(a) n k α(b)−α(a) n k k k k −1

S (f, α, P ) − s(f, α, P )

=

α(b)−α(a) n

n

(f (xk ) − f (xk−1 )) − f (a)) < ε.

„oD n— osnovu „eoreme IHD zn—qi d— postoji f dαF Posledica W. xek— je f : [a, b] → [A, B ] ogr—niqen— i α : [a, b] → R r—stu— funk™ij—F eko postoji f dαD ond— z— sv—ku neprekidnu funk™iju ψ : [A, B ] → R postoji ψ ◦ f dαF xek— je ε > 0F sz r—vnomerne neprekidnosti funk™ije ψ n— [A, B] sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i
b a b a b a

=

k=1 α(b)−α(a) (f (b) n

i d— je ε > δF €oxto postoji f dαD iz „eoreme IH sledi d— postoji podel— P = {x , . . . , x } interv—l— [a, b] t—kv— d— je S (f, α, P ) − s(f, α, P ) < δ . @QRA xek— je
b a 0 n 2

|x − y | < δ ⇒ |ψ (x) − ψ (y )| < ε

mk := m∗ k :=

x∈[xk−1 ,xk ]

min

f (x),

Mk :=
∗ Mk

x∈[xk−1 ,xk ]

max

f (x),

xek— je S := {k | M sz @QRA sledi
δ

x∈[xk−1 ,xk ]

min

ψ ◦ f (x),

:=

x∈[xk−1 ,xk ]

max

ψ ◦ f (x).

k

− mk < δ },

T := {k | Mk − mk ≥ δ }.

∆α k ≤
k ∈T

(Mk − mk )∆αk ≤ δ 2 ,

k ∈T

PPV

p— je

TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev
=
k∈S ∗ (Mk − m∗ k )∆αk + k∈T ∗ ( Mk − m∗ k )∆αk

S (ψ ◦ f, α, P ) − s(ψ ◦ f, α, P )

—k©uq—k s—d— sledi iz „eoreme IHF
b a

≤ ε(α(b) − α(a)) + 2 sup |ψ (y )|δ < ε((α(b) − α(a)) + 2 sup |ψ (y )|).

TFPF ƒvojstv— ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l—F xek— su α : [a, b] → R i β : [a, b] → R r—stueD — f : [a, b] → C i g : [a, b] → C ogr—niqene funk™ijeF @IA eko je µ ∈ C i —ko postoje f dα i g dαD t—d— postoje i (f + g) dα i (µf ) dα i v—%i
b a b a b a b b b b b

(f + g ) dα =
a a

f dα +
a

g dα,
a

(µf ) dα = µ
a

f dα.
b a

@PA eko su f i g re—lne i (∀x ∈ [a, b]) f (x) ≤ g(x)D i —ko postoje g dαD ond— je
b a b b

f dα

i

f dα ≤

g dα.
a b a

@QA eko je a < c < b i —ko postoje
a b c

f dα

D
b c

c a

f dα

i

b c

f dα

ond— je

f dα =
a a

f dα +

f dα.
b a

@RA eko je (∀x ∈ [a, b]) |f (x)| ≤ M i —ko postoji
b

f dα

D ond— je i v—%i i

f dα ≤ M (α(b) − α(a)).

@SA eko postoje @TA eko postoji @UA eko postoje @VA eko postoji
Zadatak

a b a

f dα
b

i

b a

f dβ

D ond— postoji i
b b

b a

f d(α + β )

f d(α + β ) =
a b a a

f dα +
a

f dβ.
b a

f dα

i —ko je c > 0D ond— postoji i
b b

f d(cα)

f d(cα) = c
a a b f dα a b f dα a b a

f dα.
b a

i g dαD ond— postoji i (f · g) dαF D ond— postoji i |f | dα i v—%i
b a b b

f dα ≤

|f | dα.
a

PS. xek— je 0, z— x ∈ [−1, 0] f (x) = 1, z— x ∈ (0, 1],

a

α(x) =

0, 1,

z— x ∈ [−1, 0) z— x ∈ [0, 1].

@QSA iz svojstv— @QA ne v—%iD poxto f dα = 0 = f dα = 0D — f dα ne postojiF @…putstvoX integr—li n— desnoj str—ni u @QSA mogu d— se izr—qun—ju po defini™ijiY nepostoj—¨e integr—l— n— levoj str—ni sledi iz „eoreme IH { z— sv—ku podelu P t—kvu d— 0 ∈ / P je S (f, α, P ) − s(f, α, P ) = 1FA TFQF ƒvoe¨e ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— n— ‚im—novF †ideli smo d— je ‚im—n{ƒtiltjesov integr—l uopxte¨e ‚im—novogD n— koji se svodi z— α(x) = xF ƒlede— teorem— d—je jox jed—n primer svoe¨— ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— n— ‚im—novF Teorema II. xek— je funk™ij— f : [a, b] → C integr—˜iln— po ‚im—nu i α : [a, b] → R r—stu— diferen™ij—˜iln— funk™ij—D t—kv— d— je integr—˜iln— po ‚im—nuF „—d— postoji f dα i v—%i
1 0 1

hok—z—ti d— jedn—kost

TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev
f dα = f dα + f dα
1 0

PPW

−1

−1

0

0 −1

1 −1

b a

dα dx

b

b

f dα =
a a

f

€rimenom v—gr—n%eve teoreme n— funk™iju α do˜ij—mo
f (ξj )(α(xj ) − α(xj −1 )) =
j j

dα dx. dx

f (ξj )α (cj )(xj − xj −1 ) f (ξj )α (ξj )(xj − xj −1 )+
j

= +
j

f (ξj )(α (ci ) − α (ξj ))(xj − xj −1 ).

punk™ij— f je ogr—n™iqen—D — α integr—˜iln—D xto n—m omogu—v— d— iz˜orom dovo©no fine podele posled¨i s—˜ir—k n—pr—vimo proizvo©no m—limF hok—z sledi prel—skom n— limes u prostoru podel—F Napomena S. „eporem— II i —d—t—k PR d—ju n—m jox jed—n dok—z formule p—r™ij—lne integr—™ije z— ‚im—nov integr—lF €rimetimo d— se t—j dok—z ne poziv— n—  utn{v—j˜ni™ovu formuluD tjF n— vezu neodreenog i odreenog @‚im—novogA integr—l—F Teorema IP. (Prva teorema o srednjoj vrednosti za Riman–Stiltjesov integral) xek— je f : [a, b] → R neprekidn—D — α : [a, b] → R r—stu— funk™ij—F „—d— postoji t—qk— c ∈ [a, b]D t—kv— d— je
b

f dα = f (x)(α(b) − α(a)).

xek— je M = sup yd—tle sledi d— je

[a,b]

f m = inf [a,b] f
b

D

a

F „—d— je
f dα ≤ M (α(b) − α(a)).

m(α(b) − α(a)) ≤
a b

f dα = θ(α(b) − α(a))
a

PQH

z— neko θ ∈ [m, M ]F sz neprekidnosti funk™ije f sledi d— je f (c) = θ z— neko c ∈ [a, b]F Teorema IQ. (Druga teorema o srednjoj vrednosti za Riman–Stiltjesov integral) xek— su f, α : [a, b] → R monotone funk™ije i nek— je α neprekidn—F „—d— postoji t—qk— c ∈ [a, b]D t—kv— d— je
b

TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev

sz €rve teoreme o sred¨oj vrednosti i formule p—r™ij—lne integr—™ije @—d—t—k PRA sledi
a b b

f dα = f (a)[α(c) − α(a)] + f (b)[α(b) − α(c)].

f dα = f (b)α(b) − f (a)α(a) −
a a

α df

z— neko c ∈ [a, b]D od—kle seD jednost—vnim sreiv—¨emD do˜ij— tr—%en— formul—F Zadatak PT. szvesti teoreme o sred¨oj vrednosti z— ‚im—nov integr—l iz teorem— o sred¨oj vrednosti z— ‚im—n{ƒtiltjesovF Zadatak PU. uoristei defini™iju ‚im—n{ƒtiltjesovog integr—l— k—o limes— u prostoru podel—D dok—z—ti sledee uopxte¨e teoreme o smeni promenE ©ive u ‚im—novom integr—luF xek— su f, ϕ : [a, b] → R neprekidne funk™ijeF xek— je uz to ϕ strogo r—stu—D i nek— je ψ = ϕ ¨en— inverzn— funk™ij—F „—d— je
−1 b ϕ(b)

= f (b)α(b) − f (a)α(a) − α(c)(f (b) − f (a))

gde je n— levoj str—ni ‚im—novD — n— desnoj ‚im—n{ƒtiltjesov integr—lF hok—E z—ti ovo tvre¨eF €rimetimo d— dψ n— desnoj str—ni predst—v©— ozn—kuD i d— nismo pretpost—vili d— je ψ diferen™ij—˜iln—F …koliko je ψ diferen™ij—E ˜iln—D ovo tvre¨e d—jeD k—o spe™ij—lni sluq—jD „eoremu o smeni promen©ive u ‚im—novom integr—luF TFRF punk™ije ogr—niqene v—rij—™ijeF xek— je f : [a, b] → K definE is—n— n— interv—lu [a, b] ⊂ R s— vrednostim— u po©u K ∈ {R, C}F eko je P : a = t < t < ··· < t = b podel— interv—l— I D ¨oj mo%emo d— pridru%imo ˜roj
a ϕ(a) 0 1 n n b Va (f ; P )

f (x) dx =

f (ψ (t)) dψ (t),

= |f (t0 )| +
k=1

|f (tk ) − f (tk−1 |.

„ot—ln— v—rij—™ij— funk™ije f n— interv—lu [a, b] je ˜roj

…koliko je ov—j ˜roj kon—q—nD funk™iju f n—ziv—mo funk™ijom ogr—niqene v—rE ij—™ijeF eko je K = RD sv—k— funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ije f : [a, b] → R je r—zlik— dve monotone funk™ijeX
P

b Varb a (f ) := sup Va (f ; P ).

f (t) =

Vart Vart t0 (f ) + f (t) t0 (f ) − f (t) − . 2 2

†—%i i o˜rnutoD —ko je f = f − f z— monotone funk™ije f i f D ond— je f funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ijeF yvo op—%—¨e n—m omogu—v— d— defini™ije i tvre¨— vez—n— z— ‚im—n{ ƒtiltjesov integr—l i monotone funk™ijeD proxirimo n— funk™ije ogr—niqene v—rij—™ije s— vrednostim— u CF Zadatak PV. h— li je
1 2 1 2 x

TF ‚swex{ƒ„sv„tiƒy† sx„iq‚ev

PQI

funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ijec Zadatak PW. xek— je f : [0, 2π ] → R funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ije koj— z—dovo©—v— f (0) = d(2π)F hok—z—ti d— je
0 2π

F : [0, +∞) → R,

F (x) =

sin t dt t

f (x) cos(nx) dx ≤
0

1 π Var2 0 f. n

QH ƒki™ir—ti gr—fik funk™ije —ko je @—A D D Y @˜A D D F Zadatak QI. szr—qun—ti xd([x] − x)F Zadatak QP. xek— je g : [a, b] → R funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ijeD neE prekidn— u t—qki ξ ∈ [a, b]D i nek— je f : [a, b] → R funk™ij— definis—n— s— f (ξ ) = 1 i f (x) = 0 z— x = ξ F @—A h— li postoji ƒtiltjesov integr—l f dgc eko postojiD izr—qun—ti g—F @˜A h— li se odgovor u @—A me¨— —ko izost—vimo uslov neprekidnosti funk™ije g u t—qki ξc Zadatak QQ. h—te su funk™ije 
Zadatak . x → Varx af 2 3 f : [−2, 2] → R f (x) = 3x − 2x a = −2 f : [0, 2] → R f (x) = [x] − x a = 0
5 0 b a

ρ(x) =

1, 0,

x≥0 χ(x) = x < 0,

1, 0,

xek— je f : [−1, 1] → R ogr—niqen— funk™ij—F @—A hok—z—ti d— ƒtiltjesov integr—l f dρ postoji —ko i s—mo —ko je f neprekidn— s— desne str—ne u nuli i izr—qun—ti g— u tom sluq—juF @˜A hok—z—ti d— ƒtiltjesov integr—l f dχ postoji —ko i s—mo —ko je f neprekidn— s— leve str—ne u nuli i izr—qun—ti g— u tom sluq—juF @vA hok—z—ti d— ƒtiltjesov integr—l f dη postoji —ko i s—mo —ko je f neprekidn— u nuli i izr—qun—ti g— u tom sluq—juF @gA xek— je {ξ } niz u (0, 1)D {λ } niz pozitivinih ˜rojev—D t—k—v d— red λ konvergir— i g(x) = λ ρ(x − ξ )F hok—z—ti d— z— sv—ku neprekidnu funk™iju ψ : [0, 1] → R v—%i
1 −1 1 −1 1 −1 ∞ n n=1 ∞ n=1 n ∞ n n=1 ∞ n=1 n n 1 ∞

x>0 η (x) = 1  x ≤ 0,   2

1,    0,

x>0

x = 0, x < 0.

ψ dg =
0 n=1

λn ψ (ξn ).

a . xek— je −a 0 x→+∞ n+1 f (x) dx = 1 + ex a f (x) dx. xek— su f. a] → C p—rn— funk™ij—F hok—z—ti d— je a j. g : [a. b)F hok—z—ti d— iz egzisten™ije integr—l— f dg i f dg sledi egzisten™ij— integr—l— c b a c b TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev f dg. g neprekidn— u t—qki c ∈ (a. (−1)n an n=0 . .PQP €osled¨— jedn—kost pok—zuje d— ƒtiltjesov integr—l uopxt—v— reE doveF Zadatak QR.k=1 0 tak +aj = 0 i=1 xi sai ds > 0 1 2 n i z—k©uqiti d— z— proizvo©ne re—lne ˜rojeve x . .k=1 xj xk > 0. . a r—zliqiti pozitivni ˜rojeviF hok—z—ti d— je m—tri™— nedegeneris—n—F …putstvoX hok—z—ti d— je n 1 sin3 x cos x dx 1 + cos2 x 1 1 + aj + ak 1≤j. x . . . . 1 + aj + ak @RA xek— je f : [0.k≤n 1 n 2 xk xj j. . hok—z—ti d— red konvergir—F an = n ∞ f (x) dx. +∞) → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je (∀x ≥ 0) 0 < f (x + 1) < f (x) i lim f (x) = 0. b] → R ogr—niqene funk™ijeF @—A xek— je ˜—r jedn— od funk™ij— f. @˜A h— li @—A v—%i i —ko su o˜e funk™ije prekidne u t—qki cc a @IA szr—qun—ti 0 1 2 n UF †e%˜e π @PA xek— su a . x r—zliqite od nule v—%i nejedn—kost n @QA xek— je f : [−a. .

n2 1 1 1 + + ··· + . 2 szvesti od—tle z—k©uq—k d— je 0 0 (1 − x2 )n dx ≤ e−nx dx ≤ 0 2 1 dx . 2 @VA xek— je f : [1/2. 3/2] → C neprekidno diferen™ij—˜iln— funk™ij—F hok—z—ti d— red ∞ 3/2 1 (−1)n √ n n=1 ∞ n 0 e−x dx. n+1 n+2 2n . @vA snduk™ijom dok—z—ti d— je @gA hok—z—ti d— je I2n I2n+1 = In = n−1 In−2 . (1 + x2 )n √ n √ n gde je I integr—l iz †e%˜e@ SAF €rimenom rezult—t— iz —d—tk— S dok—z—ti d— je √ 0 +∞ nI2n+1 ≤ e−t dt ≤ 2 √ nI2n−2 . yvo je jox jed—n n—qin d— se izr—qun— €u—sonov integr—l iz €rimeE r— IP n— strF PHWF @UA sspit—ti konvergen™iju red— 0 e−t dt = 2 π . 2 f (x) sin (nx) dx konvergir—F @WA szr—qun—ti @IHA szr—qun—ti lim n→∞ n=1 1 /2 n→∞ lim 2 + 4 + 6 + · · · + 2n . n 1 π . 2n + 2 2 m Im m−1 i od—tleD uz primenu @vAD d— je √ n→∞ Im ≤ Im−1 ≤ Im−2 = @TA uoristei †e%˜u @QTA n— strF IUP dok—z—ti d— je 1 1 lim √ nI2n = π .@SA xek— je In = 0 UF †ifi π/2 PQQ @—A hok—z—ti d— je I = π/2D I = 1F @˜A uoristei p—r™ij—lnu integr—™iju dok—z—ti d— je 0 1 cosn x dx.

1] → R strogo r—stu— funk™ij—D t—kv— d— je f (0) = 0D i nek— je f ¨en— inverzn— funk™ij—F hok—z—ti d— je 0 −1 x f (x) f −1 (y ) dy. 0≤x≤ π . 2 2 2 f (π/2) t3 − t. 20]F ypxtijeX dok—z—ti d— je povrE xin— izmeu te krive i x{ose n— interv—lu [a. c] jedn—k— 0 x= √ dt . hb]D z— sve h > 0F 1 + cos2 t dt > a2 + sin2 a . 2] ist— k—o i n— interv—lu [10. s x f (t) dt ds = 0 0 (x − s)f (s) ds. y= t∈R @IWA hok—z—ti nejedn—kost 0 a 0 y= cos (2t) dt. +∞) neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je povrE xin— izmeu ¨enog gr—fik— i x{ose n— interv—lu [0. 4 @PHA hok—z—ti d— je povrxin— izmeu krive y = 1/x i x{ose n— interv—lu [1.PQR @IIA hok—z—ti d— je TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev π < 6 1 0 @IPA sspit—ti funk™iju √ dx π 2 √ < . 3 x = t2 . @IRA hok—z—ti d— je x 0 (∀x ∈ [0. 8 4 − x2 − x3 π 1 − arctan 2 x f (x) = x i n—™rt—ti ¨en gr—fikF hok—z—ti d— postoji inverzn— funk™ij— f i izr—qun—ti π 4 −1 @IQA xek— je f : [0. +∞) → [0. b] @z— 0 < a < bA ist— k—o i n— interv—lu [ha. 1 + 4 t2 z— sv—ko c > 0F x—i F @IUA ƒki™ir—ti krivu z—d—tu p—r—met—rskim jedn—qin—m— i izr—qun—ti du%inu del— te krive koji le%i u tr—™i 0 ≤ x ≤ 3F @IVA x—i du%inu krive x c π c2 + sin c + cos c. 1]) 0 f (t) dt + 0 f −1 (s) ds = xf (x). @ISA punk™ij— y = f (x) d—t— je impli™itno s— y hok—z—ti @˜ez izr—qun—v—¨— integr—l—A d— je drugi izvod f proporE ™ion—l—n funk™iji f i n—i konst—ntu propor™ion—lnostiF yd—tle n—i ekspli™it—n izr—z z— f (x)F @ITA xek— je f : [0.

t . +∞)F ydrediti skup B = f (A) i dok—z—ti d— restrik™ij— f | : A → B im— neprekidno inverzno preslik—v—¨e g : B → AF @vA szr—qun—ti g (y ) lim i lim g(y) . Γ(x) = 0 tx−1 e−t dt.@PIA — koje vrednosti p—r—metr— p integr—l +∞ 1 UF †ifi PQS konvergir—c szr—qun—ti integr—l z— te vrednosti pF @PPA szr—qun—ti n px 1 − 1 + x2 2x dx @PQA szr—qun—ti @PRA szr—qun—ti n→∞ lim n 1+ k=1 k . n 1 n→∞ lim ∞ 0 ntn−1 dt. hok—z—ti d— je ov— funk™ij— definis—n— z— x > 0F hok—z—ti d— je F @PWA xek— je Γ(n + 1) = n! x @—A sspit—ti funk™iju f i n—™rt—ti ¨en gr—fikF @˜A xek— je A = [0. xp op—d—jui niz koji konvergir— k— nuliF @PUA xek— je 0 1 In = log (1 + xn ) dx szr—qun—ti In = 0 xn arctan x dx. y 0 A 1/y y →+∞ y →+∞ f (x) = arctan 1 dt. 1+t dx . @PVA yjlerov— q—m—{funk™ij— definis—n— je s— n→∞ +∞ lim n(π − 4(n + 1)In ). 1 + x2 n n+1 n @PSA sspit—ti konvergen™iju nizov— 1 dx a = i n x @PTA hok—z—ti d— je n=0 n n 0 1 bn = 0 dx .

+∞) neneg—tivn— neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je x z— sv—ko x ∈ [0. +∞) ner—stu— funk™ij—F hok—z—ti d— red 0 0 n n π 2 π 2 In = xn sin (πx) dx. Jn = xn e √ x dx π π 0 0 0 0 n ∞ f (cn )(cn − cn−1 ) konvergir— —ko postoji kon—q—n n=2 x — red divergir— —ko je x→+∞ ∞ lim f (t) dt. +∞) → [0. u z—visnosti od re—lnih p—r—met—r— p i qF @QIA xek— je 1 1 n+1 n sspit—ti konvergen™iju redov— I i J F @QPA xek— je f : [0. 1] → C neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— je π f (sin x) dx. @QHA xek— je In = 0 n=0 π/4 @—A hok—z—ti d— je niz I monotonF @˜A hok—z—ti d— je n tann x dx. 1] → [0. a @QRA xek— je f : [0. 1]F hok—z—ti d— je f ≡ 0F 0 f (t) dt ≥ f (x) . @vA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ p In logq n=1 1 1 < In < 2(n + 1) 2(n − 1) z— n > 1. f (sin x) dx = f (cos x) dx i xf (sin x) dx = 2 @QQA xek— je c neop—d—jui niz re—lnih ˜rojev—D — f : [a. a f (cn−1 )(cn − cn−1 ) n=2 x x→+∞ lim f (t) dt = +∞.PQT @gA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev g (n)xn . n ∈ N.

@QTA xek— je f : [0. 0 . +∞) t—kv— d— je 1 1 0 0 1 1 1 f (x) dx = 1. 1] → R op—d—ju— funk™ij—F hok—z—ti d— je a 1 f (x) dx ≥ a 0 0 f (x) dx z— sv—ko a ∈ [0. 0 x2 f (x) dx = a2 . +∞) → R diferen™ij—˜iln— funk™ij—D t—kv— d— je |f (x)| ≤ 1 i f (x) dx = 0. hok—z—ti d— je 1 tf (t) dt i f (x) lex + 2 f (4) = 4 z— sve x ≥ 4F @RHA xek— je f : [0. 1]F @QUA xek— je f : [0. 1] → [0. @QWA xek— je f : [0. 1] → [0. b] → R neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— je b UF †ifi PQU f (x) dx = 0. 2 1 1 − 4 2 1 xf (x) dx ≤ F (1) − 0 xf (x) dx. b) t—kvo d— je a c f (c) = a f (x) dx. +∞) neneg—tivn— neprekidn— konk—vn— funk™iE j—D t—kv— d— je f (0) = 1F hok—z—ti d— je 4 0 4 0 1 xf (x) dx ≤ 0 …putstvoX uvesti smenu t = λx u integr—l 0 x 2 3 1 2 f (x) dx . hok—z—ti d— postoji c ∈ (a.@QSA xek— je f : [a. f (x) dx = 0 i hok—z—ti d— f im— ˜—r dve nuleF @QVA hok—z—ti d— ne postoji neprekidn— neneg—tivn— funk™ij— f : [0. 1] → R neprekidn— funk™ij— z— koju je xf (x) dx = 0. 0 0 xf (x) dx = a. F (x) = 0 f (t) dt iD koristei konk—vnost i f (0) = 1 dok—z—ti d— je yd—tleD uz pomo p—r™ij—lne integr—™ijeD z—k©uqiti d— je 1 F ( x) ≥ x (1 + f (x)).

2 f (x)g (x) dx −∞ . hok—z—ti d— je n n n 1 0 n n n n n 2 xp dx 1 + xq sin x 1 n 0 n n+1 n−1 n 2n 5 n 4 −1 n 3 −1 −1/2 ∞ n+1 f (x) dx − n=1 n …putstvoX uoristei konk—vnost funk™ije f dok—z—ti d— je i f (x) ≤ f (n + 1) + f (n + 1)(x − n − 1)F sskoristiti nejedn—kost n f (n) + f (n + 1) 2 n+1 ≤ f (2) − f (1) . q}F @RSA sspit—ti —psolutnu i uslovnu konvergen™iju red— c —ko je @—A c = x cos (nx) dx @˜A c = (−1) x arctan (x/n) dxD @vA c = (−1) (1 + x ) arctan x dxD @gA c = (−1) (x + n) dxD @dA c = (1 + x ) dxF @RTA xek— je f : [1. 2 f (n) + f (n + 1) ≤ 2 f (x) dx koj— sledi iz „ejlorove formule i pretpost—vke o drugom izvodu funk™ijeF @RUA xek— su f. +∞) → [0.PQV @RIA sspit—ti konvergen™iju integr—l— 1 TF yh‚i¦ixs sx„iq‚ev log 0 @RPA hok—z—ti d— integr—l 1+x dx. x dx xp + xq +∞ 0 konvergir— —ko i s—mo —ko je min{p. g : R → R re—lne funk™ijeD t—kve d— integr—li (f (x)) dx i (g (x)) dx konvergir—juF hok—z—ti d— integr—l +∞ +∞ 2 2 −∞ −∞ +∞ f (k + 2) − f (k + 1) − f (k + 1) = 1 f (ξk ) ≤ 0. q}F @RQA hok—z—ti d— integr—l +∞ konvergir— i d— ¨egov— vrednost ne z—visi od pF @RRA hok—z—ti d— integr—l 0 1 0 dx (1 + x2 )(1 + xp ) konvergir— —ko i s—mo —ko je p > min{−1. q} < 1 < max{p. +∞) dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— t—kv— d— je (∀x > 1) f (x) ≤ 0 ≤ f (x).

—psolutno konvergir—F @RVA xek— je f : R → R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— s— neprekidE nim drugim izvodomD t—kv— d— integr—li +∞ UF †ifi PQW konvergir—juF hok—z—ti d— je −∞ +∞ (f (n) (x))2 dx. +∞) → (0. 1. . 2 +∞ (f )(x))2 dx + −∞ −∞ f (x)f (x) dx = 0. n = 0. @RWA xek— je f : [a. +∞) → R dv—put diferen™ij—ln— funk™ij— t—kv— d— integr—li (f (x)) dx (f (x)) dx i konvergir—ju i z— koju v—%i (∃M ) (∀x ≥ a) |f (x)f (x)| ≤ M. +∞) koje z—dovo©—E v—ju uslov a x (f (x))2 dx (∀x > 0) 2x 0 f (t) dt = f (x). hok—z—ti d— integr—l +∞ +∞ 2 2 a a +∞ konvergir—F @SHA x—i sve neprekidne funk™ije f : [0.

.

≤. b] := {q ∈ Q | a ≤ q ≤ b}F h— li z— proizvo©nu neprekidnu funk™iju f : [a. ·. b] k—o u €it—¨u TF punk™ij— f : [a. 1) po©e i S ⊂ F \ {0} podskup koji je z—tvoren u odnosu n— oper—™ije po©— i z— koji je S ∩ (−S) = ∅D F = (−S) ∪ {0} ∪ SF ƒ— x < y ⇔ x − y ∈ S je definis—n— rel—™ij— tot—lnog poretk— n— SD t—kv— d— je F = S @dok—z—ti3AF eko je (F. 1[ i f (x) = 0 z— x ∈ / ]0.qve†e U IFIF €it—¨—F n + €it—¨— i z—d—™i IF €rvi semest—r ∞ @IA h— li postoji funk™ij— f ∈ C (R) @tjF t—kv— d— postoji n{ti izvod D f (x) z— sve x ∈ R i sve n ∈ NA t—kv— d— je f (x) > 0 z— x ∈]0. +. 1[→ R z— koju je f (x) = x i f (x) = 2x z— sve x ∈]0. b] ) ⊂ R i f (a) = f (b) ond— je f (c) = 0 z— neko c ∈]a. ·. 1) tot—lno ureeno po©eD d— li je rel—™ij— poretk— n— ¨emu definis—n— nekim skupom S n— prethodno opis—n n—qinc h— li je t—j skup jedinstvenc @RA xek— je F skup svih r—™ion—lnih funk™ij— n— RD tjF skup funk™ij— o˜lik— p(x)/q(x) gde su p. 0. b[Y @gA f im— minimum i m—ksimumc @dA h— li @gA v—%i —ko je f r—vnomerno neprekidn—c @UA xek— su a. 1[c @QA xek— je (F. b[c − ∗ + Q Q Q Q 0 0 0 0 0 Q PRI . 0. b i [a. b[∩Q —ko postoji ˜roj z ∈ C z— koji v—%i f (q + h) − f (q ) = z · h + o(h) k—d Q h → 0F h— li z— t—kvu funk™iju v—%i neko od sledeih tvre¨—X @—A —ko je f (x) ≡ 0 ond— je f ≡ constY @˜A —ko je f ([a. q : R → R polinomi koji nem—ju z—jedniqku nulu @u CAD pri qemu q nije identiqki jedn—k nuliF xek— je S ⊂ F skup svih r—™ion—lnih funk™ij— o˜lik— p(x)/q(x) t—kvih d— n—jst—riE ji koefi™ijenti @koefi™ijenti uz x s— n—jveim stepenomA polinom— p i q im—ju isti zn—k @ov—j skup z—dovo©—v— uslove €it—¨— QAF h— li je po©e s— rel—™ijom poretk— definis—nom podskupom S —rhimedskoc @SA h— li sv—ko tot—lno ureeno po©e s—dr%i potpo©e r—™ion—lnih ˜roE jev— @pre™iznijeX ureeno potpo©e izomorfno po©u r—™ion—lnih ˜roE jev—Ac h— li postoji tot—lno ureeno po©e u kome po©e r—™ion—lnih ˜rojev— nije gustoc @TA xek— su a i b r—™ion—lni ˜rojevi i [a. 1[c @PA h— li postoji neprekidn— funk™ij— f :]0. b] → R v—%i neko od sledeih tvre¨—X @—A f je ogr—niqen—Y @˜A f je r—vnomerno neprekidn—Y @vA —ko je f (a)f (b) < 0 ond— je f (c) = 0 z— neko c ∈]a. b] → C je diferen™ij—˜iln— u t—qki q ∈]a. +.

b[c @ITA h— li postoji polinom treeg stepen— qiji gr—fik prol—zi kroz t—qke (−1. ·) po©ec n n→∞ n+p n n n n n n→∞ n ∞ x→+∞ x→+∞ n n n n 0 0 1 n k=0 1 k n n k=0 n k −1 1 0 n n n n 0 ∼ UF €s„e e s ehegs . 0)D (1. b] sledi neprekidnost funE k™ije g(x) = sup{f (t) | a ≤ t ≤ x}c @IRA h— li iz diferen™ij—˜ilnosti funk™ije f n— ]a. 0)D (0. b[ sledi diferen™iE j—˜ilnost funk™ije g(x) = sup{f (t) | a < t ≤ x}c @ISA h— li iz diferen™ij—˜ilnosti funk™ije f n— ]a.PRP @VA xek— je S ⊂ C z—tvoren skupF h— li postoji funk™ij— f : C → C koj— je prekidn— u svim t—qk—m— skup— S i neprekidn— n— C \ Sc @WA h— li z— niz a iz lim |a − a | = 0 z— sve p ∈ N sledi d— a konvergir—c @IHA h— li postoji skup X i niz A ∈ P (X ) ¨egovih podskupov— z— koji istovremeno v—%i lim inf A = lim sup A = ∅ i lim Card (A ) = ∞c @IIA h— li postoji funk™ij— f : R → R qiji je izvod u nekoj t—qki strogo pozitiv—nD — on— nije monoton— ni u jednoj okolini te t—qkec @IPA h— li postoji monoton— funk™ij— f : R → R z— koju v—%i f ∈ C (R) i lim f (x) = 0D —li ne i lim f (x) = 0c @IQA h— li iz neprekidnosti funk™ije f n— [a. b[ sledi d— funk™ij— g (x) = sup{f (t) | a < t ≤ x} im— levi i desni izvod n— ]a. +. 0)D t—k—v d— t—ngent— n— gr—fik u (0. 1]Y @˜A re—lne pr—ve R n— krug S = {z ∈ C | |z| = 1}c @PUA xek— je b(C) skup ogr—niqenih kompleksnih nizov— i c (C) skup komE pleksnih nizov— koji konvergir—ju k— 0 i nek— je ∼ rel—™ij— ekviv—E len™ije n— b(C) definis—n— s— ζ ∼ η ⇔ ζ − η ∈ c (C)F h— li je (b(C)/ . 0) o˜r—zuje s— pozitivnim delom x{ose ug—o π/4c eko postojiD d— li je jedinstvenc @IUA xek— je A ⊂ CD f : A → C neprekidn— funk™ij— i z ∈ A uoxijev nizF h— li od—tle sledi d— je niz f (z ) uoxijevc @IVA xek— je B ⊂ CD f : B → C r—vnomerno neprekidn— funk™ij— i z ∈ B uoxijev nizF h— li od—tle sledi d— je niz f (z ) uoxijevc @IWA xek— su a < b < a < b < · · · < a < b re—lni ˜rojeviF h— li polinom p(x) = (x + a ) + 2 (x + b ) im— kompleksnu nuluc @PHA h— li je izvod diferen™ij—˜ilne p—rne funk™ije nep—rn— funk™ij—c h— li je izvod diferen™ij—˜ilne nep—rne funk™ije p—rn— funk™ij—c @PIA h— li je izvod diferen™ij—˜ilne periodiqne funk™ije periodiqn— funk™ij—c @PPA h— li nekonst—ntn— diferen™ij—˜iln— periodiqn— funk™ij— im— n—E jm—¨i pozitivni periodc @PQA h— li proizvo©n— nekonst—ntn— periodiqn— funk™ij— im— n—jm—¨i pozitivni periodc @PRA h— li funk™ij— f : R → R mo%e d— im— strogi lok—lni ekstremum u nepre˜rojivo mnogo t—q—k—c @PSA h— li postoji neprekidn— funk™ij— f : R → R t—kv— d— z— sv—ko y ∈ R skup f (y) im— @—A dv— element—Y @˜A tri element—c @PTA h— li postoji neprekidn— ˜ijek™ij— @—A re—lne pr—ve R n— interv—l [0.

an−1 . . +∞[→ R. . a F hok—z—ti d— funk™ij— d dx x→+∞ n→0 x→ 0 2 −1 3 2 −1 2 2 2 1 2 n IF €‚†s ƒiwiƒ„e‚ PRQ n 2n n→∞ n→∞ n 2n 2n 2n 3 2n 2n n→∞ 4 n→∞ log (e +x ) n x2 enx +x enx +1 n n 5 n→∞ n n→∞ n→∞ 1 n −x −k k=1 −x −n n 1 n 1 n im— minimum u t—qki koj— je —ritmetiqk— sredin— ˜rojev— a .@PVA eko polinom p : R → R im— s—mo re—lne koreneD d— li isto v—%i z— polinom pc @PWA h— li nekonst—ntn— periodiqn— funk™ij— f : R → R im— lim f (x)c @QHA h— li iz (∀a ∈ R) lim f (a/n) = 0 sledi lim f (x) = 0c IFPF ydgovoriF @IA h—F @PA xeF @QA h—F @RA xeF @SA h—F @TA xeF @UA xeF @VA h—F @WA xeF @IHA h—F @IIA h—F @IPA h—F @IQA h—F @IRA xeF @ISA h—F @ITA h—F @IUA xeF @IVA h—F @IWA xeF @PHA h—F @PIA h—F @PPA h—F @PQA xeF @PRA xeF @PSA @—A xeF @˜A h—F @PTA xeF @PUA xeF @PVA h—F @PWA xeF @QHA xeF IFQF —d—™iF @IA ƒki™ir—ti skup {z ∈ C | min{|z − 1 − i|. θA jedn—qinom r sin 2θ = 2a D gde je a > 0F xek— je P ∈ γ proizvo©n— t—qk—F hok—z—ti d— je troug—o koji o˜r—zuju t—ngent— n— γ u P D pr—v— OP i x{os— jedn—kokr—kiF @SA ƒki™ir—ti gr—fike sledeih funk™ij—X @—A f (x) = lim 1 + x + (1 − x) D x ≥ 0Y @˜A f (x) = lim 1 + (x/2) + (1/x) D x > 0Y @vA f (x) = lim cos x + sin xD x ∈ RY @gA f (x) = lim Dx≥0 D x ∈ RF @dA f (x) = lim @TA ydrediti domene i ispit—ti neprekidnost sledeih funk™ij— re—lne promen©ive xX @—A f (x) = lim x @˜A g(x) = lim k 2 @vA h(x) = sup{n 2 | n ∈ N}F @UA xek— je A(a . |z + 1 − i|. · · · . · · · . 1} → CD z (t) = t(1 − t ) + i(t − 2t )(1 − t ) ¨en gr—fik u R = CF sspit—ti funk™iju f i n—™rt—ti ¨en gr—fikF @QA f—lon se pe¨e vertik—lno ˜rzinom RH cm/sF … trenutku k—d— je ˜—lon n— visini PH m kroz t—qku ispod ¨eg— prol—zi ˜i™iklist— koji se kree ˜rzinom S m/sF uojom ˜rzinom se tri sekunde k—snije pove—v— r—stoj—¨e izmeu ˜i™ikliste i ˜—lon—c @RA … hek—rtovom x0y{koordin—tnom sistemu ski™ir—ti krivu γ z—d—tu u pol—rnim koordin—t—m— (r. . x) G(a1 . · · · . . . |z + i|} ≤ 2} u kompleksnoj r—vni CF @PA hok—z—ti d— postoji re—ln— funk™ij— f re—lne promen©iveD t—kv— d— je kriv— z : R∼ \ {−1. an−1 . f (x) := A(a1 . . a ) —ritmetiqk—D — G(a . a F @VA xek— je ζ = a + ib t—qk— u kompleksnoj r—vni i L pr—v— kroz ζ koj— seqe re—lnu i im—gin—rnu osu u t—qk—m— x i iy F hok—z—ti nejedn—kosti @—A |x + iy | ≥ (|a| + |b| ) @˜A |x | + |y | ≥ ( |a| + |b|) @vA |x y | ≥ 4|ab|F 1 n−1 0 0 0 0 2/3 2/3 3/2 2 0 0 0 0 f :]0. . . · · · . a ) geometrijsk— sreE din— pozitivnih ˜rojev— a . x) .

b[→ C im— neprekid—n desni izvod f (x) u sv—koj t—qki x ∈]a. +∞[→ R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— i nek— je M := sup |D f (x)| z— j ∈ {0.PRR @WA xek— je z niz u CF @—A hok—z—ti ili opovrgnuti tvre¨eX niz z konvergir— —ko i s—mo —ko konvergir— sv—ki ¨egov podnizF @vA hok—z—ti ili opovrgnuti tvre¨eX niz z im— podniz koji konE vergir— ili podniz koji je neogr—niqenF @˜A xek— je z niz koji ne konvergir— k— ζ ∈ CF hok—z—ti ili opoE vrgnuti tvre¨eX postoji podniz z s— svojstvom d— nijed—n ¨egov podniz ne konvergir— k— ζ F @IHA x—i sve monotone funk™ije f : R → R t—kve d— z— sve x. +∞[→ R dv—put diferen™ij—˜iln— funk™ij— s— ogr—E niqenim drugim izvodomD t—kv— d— je lim f (x) = 0F hok—z—ti d— je lim f (x) = 0F €ok—z—ti kontr—primerom d— tvre¨e ne v—%i —ko se izost—vi uslov ogr—niqenosti drugog izvod—F @ITA xek— su f. g(x)} diferen™ij—˜iln— u t—qk—m— x u kojim— je f (x) = g(x) i u onim— u kojim— je f (x) = g(x) i f (x) = g (x)F emu je jedn—k izvod h (x) u tim t—qk—m—c ˆt— je s— ost—lim t—qk—m—c @IUA xek— je f : R → R neprekidn— funk™ij— i nek— je lim f (x) = −∞D lim f (x) = +∞F hok—z—ti d— je funk™ij— g (x) = sup{t | f (t) < x} neprekidn— —ko i s—mo —ko je f strogo r—stu—F @IVA xek— je f : [0. b[F hok—z—ti d— je f diferen™ij—˜iln— n— ]a. b[ z— koje je f (c) = 0F @˜A hok—z—ti d— —ko je f (a) = f (b)D ond— je − − x0 = 0. b] → R konveksn— —ko i s—mo —ko z— x < x < x v—%i + j x>0 j 2 1 0 2 x→+∞ x→+∞ x→−∞ x→+∞ 0≤t≤x 3 1 2 inf f− (x) ≤ f (b) − f (a) ≤ sup f− (x). b[F @IRA xek— je f :]0. 2}F hok—z—ti d— je M ≤ 4M M F @ISA xek— je f :]0. a<x<b @IQA punk™ij— f :]a. b] → R neprekidn— funk™ij— koj— im— levi izvod f (x) u sv—koj t—qki x ∈]a. 2 @vA hok—z—ti d— je a<x<b a<x<b inf f− (x) ≤ 0 ≤ sup f− (x). b[F @—A hok—z—ti d— —ko f nije monoton— ond— postoji c ∈]a. b−a a<x<b 1 1 1 x1 x2 x3 f (x1 ) f (x2 ) f (x3 ) ≥0 . x2n x2n−1 . 1. y ∈ R v—%i f (x + y ) = e f (x) + e f (y )F @IIA x—i limes superior i limes inferior niz— x ∈ R definis—nog s— n n n n ϕ(n) y x n UF €s„e e s ehegs @IPA xek— je f : [a. = 2 x2n+1 1 = + x2n . +∞[→ R neprekidn— funk™ij— koj— z—dovo©—v— —simpE totsku rel—™iju f (x) = o(x) k—d x → +∞F hok—z—ti d— z— funk™iju g (x) := sup f (t) v—%i g (x) = o(x) k—d x → +∞F @IWA hok—z—ti d— je funk™ij— f : [a. g : R → R diferen™ij—˜ilne funk™ijeF hok—z—ti d— je funk™ij— h(x) = max{f (x).

x−a (a + b)n = an + bn . xek— je I domen funk™ije f D tjF I = {t ∈ R | f (t) = ∞}F hok—z—tiX @—A ƒkup I je ili pr—z—nD ili jedn— t—qk—D ili interv—lF @˜A eko je funk™ij— f konveksn—D ond— je I = ∅ i (f ) = f @tjF ve%—ndrov— tr—nsform—™ij— je involutivn—AF @vA hok—z—ti d— z— sve (x. ≤ ) tot—lno ureeno po©eF @vA hok—z—ti d— u po©u (E. +. @dA eko je f diferen™ij—˜iln— i konveksn—D dok—z—ti d— je f ∗ (t) = tx(t) − f (x(t)). (a · b)n = j =0 a j bn − j . ·. ·. +. . ·) s— ov—ko definis—nim oper—™ij—m— po©eF @yvo po©e se n—ziv— po©em form—lnih redov— a T Y definE is—ne oper—™ije uopxt—v—ju pr—vilo mno%e¨— koefi™ijen—t— poE linom—Y req form—lnih zn—qi d— ne post—v©—mo pit—¨e konverE gen™ije prethodne sumeD k—o ni domen— promen©ive T D ve je koE ristimo s—mo k—o drugu ozn—ku z— niz aD r—di l—kxeg p—me¨— i izvoe¨— definis—nih oper—™ij— po©—FA @˜A hok—z—ti d— leksikogr—fski pored—k n∈Z n n definixe rel—™iju poretk— a ≤ b ⇔ (a = b ∨ a < b) i d— je (E. ≤ ) ne v—%i erhimedov— —ksiom—F @PRA xek— je f : I → R funk™ij— definis—n— n— interv—lu I ⊂ RF ve%—nE drovom tr—nsform—™ijom funk™ije f n—ziv— se funk™ij— L L L L a <L b ⇔ amin{n|an =bn } < bmin{n|an =bn } f ∗ (t) = sup(tx − f (x)). +. @—A hok—z—ti d— je (E. t) ∈ I × I v—%i nejedn—kost ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ x∈ I @gA szvesti iz @vA dok—z nejedn—kosti 1 1 xt ≤ x + t z— 1/p + 1/q = 1 p q i nejedn—kosti p q xt ≤ f (x) + f ∗ (t).i d— je strogo konveksn— —ko i s—mo —ko v—%i strog— nejedn—kostF @PHA xiz a je z—d—t s— a = √a z— a ∈ RD a = √a + a F h— li lim a neprekidno z—visi od ac @PIA punk™ije f i g su diferen™ij—˜ilne u t—qki aF szr—qun—ti n 0 n+1 n n→∞ x→a IF €‚†s ƒiwiƒ„e‚ PRS n @PPA hok—z—ti d— je ogr—niqen— konveksn— funk™ij— f : R → R konst—ntn—F @PQA xek— je E skup svih nizov— a : Z → R t—kvih d— postoji k ∈ Z @koje mo%e d— ˜ude r—zliqito z— r—zliqite aA s— svojstvom a = 0 z— sve n < k F … skupu E definis—ne su oper—™ije s—˜ir—¨— i mno%e¨— pomou n n lim f (x)g (a) − f (a)g (x) . xt ≤ ex + t log(t/e).

g : R → R diferen™ij—˜ilne funk™ije koje z—dovo©—v—ju f (x) = g (x)D f (x) = −f (x) z— sve x i nek— je h(x) = (f (x)) + (g (x)) F eko je h(0) = 5D n—i h(10)F @PVA punk™ij— f : A → R se n—ziv— poluneprekidnom odozgo u t—qki a ∈ A —ko je x→±∞ f (x) x 2 2 x→−∞ UF €s„e e s ehegs lim f ( x) f ( x) = 0 = lim . m ∈ Z. z— x ∈ / Q. z— x ∈ / Q. — poluneprekidnom odozdo —ko je lim inf f (x) ≥ f (a). poluneprekidn— odozgo u sv—koj t—qkiD — d— je skup ¨enih prekid— gust u RF @dA hok—z—ti d— je supremum f—milije funk™ij— poluneprekidnih odozdo poluneprekid—n odozdoF pormulis—ti i dok—z—ti du—lno tvre¨e z— infimumF @PWA hu%ine k—tet— pr—vouglog trougl— su a i 1D — du%in— hipotenuze je cF …g—o izmeu k—tete du%ine I i hipotenuze je s r—dij—n—F szr—qun—ti limese sledeih izr—z— k—d s → π/2X @—A c − a @˜A c − a @vA c − a F @QHA sspit—ti funk™iju f (x) = |x + 2|e i n—™rt—ti ¨en gr—fikF n n n+1 m n 1 n m n 2 2 3 3 −1/x x→a . —ko je x = neskr—tiv. x→+∞ x x lim sup f (x) ≤ f (a). n ∈ N. x→a @—A hok—z—ti d— je funk™ij— neprekidn— u t—qki a —ko i s—mo —ko je poluneprekidn— i odozdo i odozgo u toj t—qkiF @˜A hok—z—ti d— je k—r—kteristiqn— funk™ij— otvorenog skup— polE uneprekidn— odozdoD — k—r—kteristiqn— funk™ij— z—tvorenog skuE p— poluneprekidn— odozgoF @vA sspit—ti poluneprekidnost funk™ije . R(x) = 0. (−1) f (x) = 0. @gA hok—z—ti d— je ‚im—nov— funk™ij— . —ko je x = neskr—tiv.PRT gde je x(t) rexe¨e jedn—qine t = f (x) po x @d—jui pri tome —rgument z—xto t— jedn—qin— im— rexe¨eAF u—kv— geometrijsk— interpret—™ij— ve%—ndrove tr—nsform—™ije se mo%e d—ti n— osE novu tog—c @PSA xek— je f : R → R konveksn— funk™ij— i nek— je hok—z—ti d— je f ≡ 0F @PTA hok—z—ti d— z— sv—ku konveksnu funk™iju f : R → R postoji @kon—q—n ili ˜eskon—q—nA lim F @PUA xek— su f. m ∈ Z. n ∈ N.

sin x + cos2012 x 2012 xek— je f : [0. cosh hiper˜oliqki sinus i kosinusD — i = √−1F @VA xek— je z ne—psolutno konvergent—n red kompleksnih ˜rojev—F hok—z—ti d— z— sv—ki ˜roj ζ ∈ C postoji niz µ ∈ S = {z ∈ C | |z| = 1} t—k—v d— je ∞ n=0 n n 1 ∞ cos(x + iy ) = cos x cosh y − i sin x sinh y. 0≤t≤1 xn e−nx dx. 1≤j ≤k sspit—ti konvergen™iju red— 0 ∞ 1 n=0 0 lim f (t) n 1 n dt = max f (t). n2 √ xn = n p n 1+ F @QA szr—qun—ti @RA szr—qun—ti 0 1 k n→∞ 0 |x − 1 | dx. 1] → C funk™ij— integr—˜iln— po ‚im—nuF hok—z—ti d— red konvergir— i izr—qun—ti ¨egov z˜irF @UA hok—z—ti d— z— x. 1 + ex π @SA xek— su a . a pozitivni re—lni ˜rojeviF hok—z—ti d— je lim n x sin2012 x dx. 1] → [0. n 1 − z n=1 n=1 ∞ ∞ . y ∈ R v—%i formul— 1 1 n 2 n=1 ∞ 2 f (2−n x) dx gde su sinh. @WA xek— je τ (n) ˜roj delite©— prirodnog ˜roj— nF hok—z—ti d— z— |z| < 1 v—%i n=0 zn = τ (n)z n . . µn zn = ζ. +∞[ neprekidn— funk™ij—F hok—z—ti d— je 1 n→∞ n an 1 + · · · + ak = max aj . . @TA xek— je f : [0.PFIF —d—™iF @IA xek— je PF hrugi semest—r n PF h‚…qs ƒiwiƒ„e‚ PRU pn = x—i gr—niqnu vrednost niz— @PA szr—qun—ti k=1 4 k2 . . |x − 2| + |x − 3| π −π cos x dx. .

y ∈ N ∪ {0} druge + · · · F 0 . m ∈ Z. an bn := k=0 n ∞ ak bn−k . ······ ······ ······ UF €s„e e s ehegs jedn—k n + 2 − τ (n + 2)F @IHA hok—z—ti d— su funk™ije 1 z— x = 0 0 z— x ∈ /Q . n @IRA xek— je a = (−1) (n + 1) i c = a a F hok—z—ti d— red a konvergir—D — red c divergir—F yv—j primer pok—zuje d— je mogue d— se form—lnim uoxijevim mno%e¨em dv— konvergentn— red— do˜ije divergent—n redF @ISA xek— je a = 2D b = −1 i a = 2 D b = 1 z— n ≥ 1F hok—z—ti d— redovi a i b divergir—juD — d— red (a b ) konverE gir—F yv—j primer pok—zuje d— je mogue d— se form—lnim uoxijevim mno%e¨em dv— divergentn— red— do˜ije konvergent—n redF @ITA xek— je f : [1.PRV hok—z—ti d— je ukup—n ˜roj neneg—tivnih rexe¨— nez—visnih hiof—nE tovih jedn—qin—I x + 2 y = n − 1. +∞] → R neprekidn— funk™ij— t—kv— d— n n ∞ n=0 n 0 ∞ n=0 0 n ∞ n=0 n n n−1 n ∞ n=0 n n +∞ f (x) dx ItjF ˜roj rexe¨— x. b]D —li d— ¨ihov— kompozi™ij— f ◦ g nije ni n— jednomF @IIA xek— je a ne—psolutno konvergent—n red u R i s = |a | + · · · + |a |F x—i gr—niqnu vrednost niz— 1 n m n ∞ n=0 n n 0 n h— li red a b konvergir—c @IPA sspit—ti konvergen™iju red— ∞ n=0 n n ∞ n=1 n sign(an ) . g ( x) = f (x) = 0 z— x = 0 z— x = . m. bn = √ 1 + sn @IQA uonvolu™ij— nizov— a i b kompleksnih ˜rojev— je niz k=1 n n 1 n n sin 2kπ n 2 . 3x + 4y = n − 5. ∞ n=0 bn eko niz a konvergir— k— a i red dok—z—ti d— je n→∞ —psolutno konvergir—D ∞ n=0 n ∞ lim an bn = a∞ n=0 n −1/2 n bn . 2x + 3y = n − 3. n neskr—tivi integr—˜ilne po ‚im—nu n— sv—kom interv—lu [a. y ∈ N ∪ {0} prve jedn—qine + ˜roj rexe¨— x. n ∈ N.

b] → C neprekidn— funk™ij—F €retpost—vimo d— v—%i 0 b ζn = f (nt) dt z— sv—ku neprekidnu funk™iju g : [a. 1] i f (1/π) = 1F @IWA xek— je f : [0. +∞[→]0. b] → CF hok—z—ti d— je f ≡ 0F PFPF €it—¨—F @IA h— li tvre¨e u z—d—tku @PHA v—%i —ko se pretpost—vk— u ¨emu z—meni sl—˜ijom pretpost—vkom a b f (t)g (t) dt = 0 z— sv—ku neprekidnu funk™iju g : [a. z— sve x ∈ RF @IVA x—i sve integr—˜ilne funk™ije f [0. b] → C t—kvu d— je g(a) = g(b) = 0c @PA xek— je a niz re—lnih ˜rojev—D t—k—v d— red a konvergir—F h— li konvergir— red a c @QA h— li postoji niz re—lnih ˜rojev— a D t—k—v d— red a konverE gir—D — red a divergir—c @RA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. +∞[ t—kv— d— red f (n) konvergir—D — integr—l f (x) dx diverE gir—c @SA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. +∞[ t—kv— d— integr—l f (x) dx konvergir—D — f (x) ne te%i nuli k—d x → +∞ c a n ∞ n=0 4 n ∞ n=0 2 n ∞ n=0 n 3 n ∞ n=0 n ∞ n=1 +∞ 1 ∞ n=1 +∞ 1 +∞ 1 f (t)g (t) dt = 0 . +∞[→]0.konvergir—F hok—z—ti d— postoji neogr—niqen r—stui niz a t—k—v d— je n +∞ ∞ PF h‚…qs ƒiwiƒ„e‚ PRW f (x) dx = 0 n=1 @IUA x—i sve neprekidne funk™ije f : R → C z— koje je x f (an ). +∞[→ C neprekidn— funk™ij—D t—kv— d— niz 3 1 f (x) = f x 3 +f x+1 3 +f x+2 3 konvergir— k— z F hok—z—ti d— niz 0 ∞ 1 zn = f (n + t) dt konvergir— i n—i ¨egovu gr—niqnu vrednostF @PHA xek— je f : [a. +∞[ t—kv— d— red f (n) divergir—D — integr—l f (x) dx konverE gir—c @TA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. 1] → C z— koje je 0 et f (x − t) dt = sin x z— sve x ∈ [0. +∞[→]0.

g(x)} integr—˜iln— po ‚im—nuc @IVA xek— je f : [a. bn } konvergir—c @IRA xek— je funk™ij— f : [0. b] → C im— kon—q—n limes u sv—koj t—qkiF h— li je f integr—˜iln— po ‚im—nuc @ITA xek— je funk™ij— f : [a.PSH @UA h— li postoji neprekidn— pozitivn— funk™ij— f : [1. b] → R integr—˜ilne po ‚im—nuF h— li je funk™ij— h(x) = max{f (x). +∞[ koj— je neogr—niqen— n— sv—kom interv—lu [a. 1] → C integr—˜iln— po ‚im—nuF h— li je funk™ij— x → f (|x|) integr—˜iln— po ‚im—nu n— interv—lu [−1. g : [a. x]} integr—˜iln— po ‚im—nuc @IUA xek— su funk™ije f. +∞[D a > 0D — integr—l f (x) dx konvergir—c @VA xek— a ne—psolutno konvergent—n redF h— li postoji niz b koji konvergir— k— nuliD t—k—v d— red a b divergir—c @WA h— li postoji stepeni red c z koji konvergir— u s—mo jednoj t—qki z ∈ Cc @IHA h— li postoji funk™ij— f : R → R qiji weklorenov red x konvergir— z— sve x ∈ RD —li jedn—kost f (x) = x v—%i s—mo u t—qki x = 0c @IIA xek— je x niz pozitivnih ˜rojev—D t—k—v d— je lim inf x = 0F h— li postoji niz pozitivnih ˜rojev— a koji konvergir— k— nuliD t—k—v d— a divergir— i d— je lim inf a /x = 0c h— li postoji niz pozitivnih re—lnih ˜rojev— b t—k—v d— red b konvergir— i d— je lim sup b /x = 0c h— li postoje nizovi pozitivnih re—lnih ˜rojev— d divergir— i c konvergir—D red c i d t—kvi d— red c /d = x c @IPA xek— su a i b konvergentni redovi s— pozitivnim ql—E novim—F h— li red +∞ 0 ∞ n=0 n ∞ n n=0 n ∞ n=0 n n n n n ∞ n=0 n n n n n ∞ n=0 n n n n n ∞ n=0 n ∞ n=0 n n n n ∞ n=0 n ∞ n=0 n ∞ UF €s„e e s ehegs ∞ f (n) (0) n n=0 n! ∞ f (n) (0) n n=0 n! max{an . ˆt— je g (C)c PFQF ydgovoriX h—F C \ {0}F CF z ∞ 1 n n=0 n! ∞ (−1)n 2n n=0 (2n)! a zn = f (t) sin2 (nt) dt? . bn } konvergir—c @IQA h— li postoje op—d—jui nizovi pozitivnih re—lnih ˜rojev— a i b t—kvi d— redovi a i b divergir—juD — red n=0 ∞ n=0 n ∞ n=0 n n ∞ n min{an . b] → R ogr—niqen—F h— li je funk™ij— h(x) = inf {f (t) | t ∈ [a. ˆt— je f (C)c @PHA xek— je g(z) = cos z = z . 1]c @ISA xek— funk™ij— f : [a. b] → C neprekidn— funk™ij— kl—se C F h— li konverE gir— niz n=0 1 b @IWA xek— je f (z) = e = z . +∞[→]0.

Definicija Q. xek— je B ˜—z— filter— n— skupu X i f : X → C funk™ij— n— X F „—qk— η ∈ C n—ziv— se limesom funk™ije f po ˜—zi B i ozn—q—v— fHX ∈ /B fIX ∅ B . @f—z— okolin— t—qke +∞A xek— je X ⊂ R i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— BR := {x ∈ X | |x| > R} PSI . A ∈ F ⇒ A ∩ A ∈ F F 1 2 1 2 filter— —ko Definicija . B z →ζ Primer P. b ∈ R ili C. B ∈ B ⇒ (∃B ∈ B ) B ⊂ B ∩ B F 1 2 P xepr—zn— f—milij— B podskupov— skup— X n—ziv— se ˜—zom —ko z— sv—ku okolinu U t—qke η postoji elemen—t B ∈ B ˜—ze t—k—v d— je F Primer I. pilterom n— skupu X n—ziv— se f—milij— F podskupov— skup— X koj— im— slede— svojstv—X IF uonvergen™ij— po filterim— 1 2 pHX ∅∈ /F pIX B ∈F ∧B ⊂A⇒A∈F pPX A . b) = |b − a|. iliD opxtijeD pomou pojm— okolin— t—qkeF ƒ—d— emo te pojmove r—zm—tr—ti u opxtijim struktur—m—F Definicija I. z— a.hyhe„eu I „opoloxke osnove —n—lize gentr—lni pojmovi u prethodnim pogl—v©im— su pojmovi neprekidnosti i gr—niqne vrednosti re—lnih i kompleksnih funk™ij— i konvergen™ije re—lE nih i kompleksnih nizov—F yvi pojmovi su definis—ni n— strF TTD UU i IIW pomou pojm— r—stoj—¨— izmeu t—q—k— re—lne pr—ve ili kompleksne r—vniD definis—nog s— d(a. @f—z— pro˜uxenih okolin— t—qke ζ A xek— je X ⊂ CD ζ ∈ X i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— B η η = lim f f (B ) ⊂ Uη z— sve ε > 0F „—d— je Bε := {z ∈ X | 0 < |z − ζ | < ε} lim f = lim f (z ).

ξ ) = B a f (x) dx. P. z) + d(z. y) = 0 ⇔ x = y @wQA d(x. b] → C je integr—˜iln— po ‚im—nu —ko i s—mo —ko postoji limes funk™ije P → σ(f. ξ)F xek— je P skup svih podel— interv—l— [a. d)F xek— je M metriqki prostor s— metrikom d i M ⊂ M F yqigledno je d— restrik™ij— metrike d n— sukp M × M definixe metriku n— skupu M F ƒkup M s— ovom metrikom n—ziv—mo potprostorom metriqkog prostor— M F Primer T. x) @simetriqnostA @wRA d(x. y) = d(y. y) ≥ 0 @wPA d(x. ƒkup R s— r—stoj—¨em d(x. @wIA d(x. B x→+∞ Primer Q. y ) = |x − y | je metriqki prostor @vF hefini™iju IR n— strF QU i diskusiju posle ¨eAF 0 0 0 0 0 PF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u metriqkim prostorim— PFIF hefini™ije i primeriF Metrika ili rastojanje n— skupu M je preslik—v—¨e d : M × M → R z— koje v—%i Iprexe @M. @‚im—nov integr—l k—o limes u prostoru podel—A … €—r—gr—fu SFP n— PITF str—ni uveli smo poj—m podele interv—l— [a. y) @nejedn—kost trougl—AF xepr—z—n skup M n— kome je definis—n— metrik— n—ziv—mo metriqkim prostoromF €onek—d metriqkim prostorom n—ziv—mo i ureeni p—r (M. b] s— isE t—knutim t—qk—m—D i ¨emu pridru%ene pojmove p—r—metr— podele λ(P ) i inteE gr—lne sume σ(f. @prexeov filterAI xek— je X = N i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— B := {k ∈ N | k > n} z— sve n ∈ NF „—d— jeD z— niz z : N → C ε B n lim z = lim zn . P. b] s— ist—knuE tim t—qk—m— i nek— je B f—milij— skupov— punk™ij— f : [a. FréchetD IVUV{IWUQAD fr—n™uski m—tem—tiq—r . P. y) ≤ d(x.PSP z— sve R > 0F „—d— je IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi lim f = lim f (x). lim σ (f. ξ) po ˜—zi B i t—d— je b Bd := {P ∈ P | λ(P ) < d}. @f—z— okolin— t—qke ζ A xek— je X ⊂ C i nek— je B f—milij— skupov— o˜lik— B := {z ∈ X | |z − ζ | < ε} z— sve ε > 0F „—d— lim f postoji —ko i s—mo —ko je funk™ij— f neprekidn— u t—qki ζ F Primer R. B n→∞ Primer S.

Primer U. ƒkup C s— r—stoj—¨em d(z, w) = |z − w| je metriqki prostor @vF hefini™iju PR n— strF SH i diskusiju posle ¨eAF Napomena I. …˜udie emoD k—d god govorimo o re—lnoj pr—voj ili komE pleksnoj r—vni k—o o metriqkom prostoruD podr—zumev—ti d— se r—di o metE riqkim prostorim— s— st—nd—rdnim metrik—m— iz €rimer— T i UD sem —ko ekE spli™itno ne n—pomenemo drug—qijeF ƒledei z—d—t—k d—je jednu nest—nd—rdnu metriku n— re—lnoj pr—vojF Zadatak I. hok—z—ti d— je s— d(x, y ) = arctan |y − x| definis—n— Dmetrik— n— RF …putstvoX diferen™ir—¨em dok—z—ti d— je funk™ij— f (t) = arctan t + s − arctan t−arctan s je op—d—ju—Y od—tle i iz f (0) = 0 izvesti nejedn—kost trougl—F Zadatak P. hok—z—ti d— su —ksiome metrike nez—visne @tjF d— ni jedn— od ¨ih ne sledi iz ost—lihAF …putstvoX posm—tr—ti preslik—v—¨— d , d , d : R × R → R
1 2 3

PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSQ

d1 (x, y ) = |x − y |,

2

2

d2 (x, y ) = 2|y − x| + y − x,

d3 (x, y ) = (y − x)2 .

Primer V. (Euklidski prostori) …opxtimo prethodn— dv— primer—F x— skupu R = {x = (x , . . . , x ) | x ∈ R z— 1 ≤ j ≤ k } definis—ne su oper—™ije s—˜ir—¨— i mno%e¨— sk—l—rom n— sledei n—qinF xek— je x = (x , . . . , x )D y = (y , . . . , y ) i λ ∈ RF „—d— je
k 1 k j 1 k 1 k

„ime je skup R sn—˜deven strukturom vektorskog prostor—F x—pomenimo d— je neutr—l z— s—˜ir—¨e vektor 0 = (0, . . . , 0)F hefiniximo skalarni proizvod vektor— x i y i normu vektor— x s— @IA x ·y i x = √x · x = x . x·y = xorm— vektor— im— slede— svojstv—X @x1A x ≥ 0 @x2A x = 0 ⇔ x = 0 @x3A λx = |λ| · x z— sk—l—r λ @x4A x + y ≤ x + y —ist—D prv— tri svojstv— su oqigledn—F sz ˆv—r™ove nejedn—kosti @„eoE rem— PR n— strF SUA sledi x · y ≤ x · y z— sve x, y ∈ R D — od—tle
k k k j j 2 j
1 2

x + y = (x1 + y1 , . . . , xk + yk ),

λx = (λx1 , . . . , λxk ).

j =1

j =1

k

x+y

od—kle sledi @x4AF ypxtijeD vektorski prostor V @n—d po©em R ili CA n— kome je definis—n— funk™ij— · : V → R s— svojstvim— @x1A{@x4A n—ziv— se normiranim vektorskim prostoromF v—ko se vidi d— je n— normir—nom vektorskom prostoru s—
d(x, y) = y − x

= (x + y) · (x + y) = x · x + 2x · y + y · y ≤ ≤ x 2 + 2 x · y + y 2 = ( x + y )2 ,

PSR

je definis—n— metrik—F wetriku n— R definis—nu pomou norme @IA n—ziE v—mo euklidskom metrikomF Zadatak Q. hok—z—ti d— je x = max |x | norm— n— R F Zadatak R. hok—z—ti d— je s— d(x, y ) = |x − y | definis—n— jedn— metrik— n— skupu RF …putstvoX z— nejedn—kost trougl— iskoristiti —d—t—k RP n— strF RQF Zadatak S. h— li je s— d(x, y ) = |x − y | definis—n— metrik— n— Rc Zadatak T. hok—z—ti d— je s— d(x, y ) = | arctan x − arctan y | definis—n— metrik— n— RF Zadatak U. hok—z—ti d— je s—
k 1≤j ≤k j k 2

IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi

d(x, y ) =

|x − y |

definis—n— metrik— n— RF …putstvoX €osm—tr—ti troug—o s— temenim— A = (0, 1)D B = (x, 0)D C = (y, 0) u R F xek— je α ug—o kod temen— AF hok—z—ti d— je d(x, y ) = 2 sin α i dok—z—ti nejedn—kost sin (α + α ) ≤ sin α + sin α F Primer W. (Diskretna metrika) xek— je M nepr—z—n skup i d : M × M → R preslik—v—¨e definis—no s— 1 z— x = y d(x, y ) = 0 z— x = y. v—ko je videti d— je d metrik—Y n—ziv—mo je diskretnom metrikomD — M diskretnim metriqkim prostoromF Zadatak V. xek— je (M, d) metriqki prostorF hok—z—ti d— su s— d(x, y ) i d (x, y) = min{1, d(x, y)} d (x, y ) = 1 + d(x, y ) definis—ne metrike n— M F Zadatak W. hok—z—ti d— niz x ∈ R konvergir— u odnosu n— metriku definis—nu normom iz —d—tk— Q —ko i s—mo —ko konvergir—ju svi nizovi ¨eE govih projek™ij— n— koordin—tne oseF Primer IH. xek— je B (X ) skup ogr—niqenih funk™ij— f : X → C deE finis—nih n— skupu X F ƒkup B(X ) im— strukturu kompleksnog vektorskog prostor— u odnosu n— oper—™ije definis—ne u @IA n— strF TQF ƒ— f = sup |f (x)| i d(f, g) = g − f definis—ne su norm— i metrik— n— B(X )F Zadatak IH. xek— je I ⊂ R ogr—niqen interv—l i C (I ) skup neprekidnih funk™ij— f : I → CF hok—z—ti d— je z— p ≥ 1 s—
2 1 2 1 2 1 2 n k x∈ X

(1 + x2 )(1 + y )2

definis—n— norm— n— C (I )F

f :=
I

|f (t)| dt

p

1 p

PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSS
Zadatak

II. xek— su f, g : [0, 5] → R funk™ije d—te s—
f (x) = 3x − 6, g (x) = x2 − 4.

szr—qun—ti d(f, g) —ko je @—A d metrik— iz €rimer— IHY @˜A d metrik— iz —d—tk— IHF
b a

Primer II. ƒkup BV [a, b] svih funk™ij— ogr—niqene v—rij—™ije n— inE terv—lu [a, b] s— vrednostim— u C je normir—ni vektorski prostorD s— normom f = Var (f ). Zadatak IP. xek— jeD l (C) skup svih kompleksnih nizov— c z— koje red
p n ∞

|cn |p

konvergir— i nek— je l

(C)

skup svih kompleksnih nizov— c z— koje je
n=1 n

@—A hok—z—ti d— je z— 1 ≤ p < +∞ s—
n∈ N

sup |cn | < +∞.

{cn } :=

|cn |
n=1

p

1 p

definis—n— norm— n— l (C)F @˜A hok—z—ti d— je s—
p ∞

definis—n— norm— n— l (C)F @vA xek— je c(C) skup svih konvergentnih kompleksnih nizov— i c (C) skup svih kompleksnih nizov— koji konvergir—ju k— HF hok—z—ti d— je
n∈N 0

{cn } := sup |cn |

i d— su sve ove inkluzije strogeF @gA hok—z—ti d— je z— 1 ≤ p < q i d— je ov— inkluzij— strog—F
Zadatak d({an }, {bn }) =
n=1

l1 (C) ⊂ c0 (C) ⊂ c(C) ⊂ l∞ (C)

lp (C) ⊂ lq (C)

IQ. hok—z—ti d— je n— skupu svih kompleksnih nizov— s—

2−n

definis—n— metrik—F …putstvoX dok—z—ti d— z— neneg—tivne re—lne ˜rojeve a, b, c v—%i impE lik—™ij— b c a i od—tle izvesti nejedn—kost trougl—F
a≤b+c ⇔ 1+a ≤ 1+b + 1+c

|bn − an | 1 + |bn − an |

PFPF xeprekidnost i gr—niqn— vrednostF €ojmovi konvergen™ijeD liE mes— i neprekidnosti definis—ne u C prenose se n— proizvo©ni metriqki prostor M F Definicija R. xiz x ∈ M konvergir— k— x —ko i s—mo —ko
n ∞

PST

IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi

ikviv—lentnoD lim x = x ⇔ lim d(x , x ) = 0D gde je posled¨i limes r—nije definis—n limes niz— u RF Lema I. qr—niqn— vrednost niz— je jedinstven—F €retpost—vimo d— niz x im— dve gr—niqne vrednosti x i x F xek— je ε > 0 „—d— je z— dovo©no veliko n d(x , x ) ≤ i d(x , x ) ≤
n→∞ n ∞ n→∞ n ∞ n ∞ ∞ ∞ n ε 2 n ∞ ε 2

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N) n ≥ n0 ⇒ d(xn , x∞ ) < ε.

€oxto je ε proizvo©noD sledi d— je d(x , x ) = 0D tjF x = x F Zadatak IR. ypis—ti konvergentne nizove u diskretnom metriqkom prosE toru @videti €rimer WAF Definicija S. xek— su M D M metriqki prostori s— metrik—m— d D d F xek— je a ∈ M F u—%emo d— je A ∈ M graniqna vrednost preslik—v—¨— f : M → M u t—qki a ∈ M —ko z— sv—ki niz x ∈ M \ {a} v—%i
∞ ∞ ∞ ∞ 1 2 1 2 1 2 1 2 1 n 1

d(x∞ , x∞ ) ≤ d(x∞ , xn ) + d(xn , x∞ ) < ε.

ikviv—lentnoD lim f (x) = A —ko i s—mo —ko
x→ a 1 2 1 2 n 1

n→∞

lim xn = a ⇒ lim f (xn ) = f (a).
n→∞

Definicija T. xek— su M D M metriqki prostori s— metrik—m— d D d F €reslik—v—¨e f : M → M je neprekidno u t—qki a ∈ M —ko z— sv—ki niz x ∈ M v—%i
1 2 1

(∀ε > 0)(∃δ > 0) 0 < d1 (x, a) < δ ⇒ d2 (f (x), A) < ε.

ikviv—lentnoD f je neprekidno u a —ko i s—mo —ko v—%i lim f (x) = f (a)D xto je ekviv—lentno s—
x→a

n→∞

lim xn = a ⇒ lim f (xn ) = f (a).
n→∞

€reslik—v—¨e je neprekidno —ko je neprekidno u sv—koj t—qki domen—F Primer IP. (Neprekidnost metrike) xek— je M metriqki prostor s— metrikom d i c ∈ M F €reslik—v—¨e d(·, c) : M → R, x → d(x, c) @PA je neprekidno @podr—zumev— se d— je metrik— n— R st—nd—rdn—D definis—n— pomou —psolutne vrednostiAF —ist—D nek— je a ∈ M D x → a i ε > 0F „—d—D n— osnovu defini™ije konvergen™ijeD postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n ≥ n ⇒ d(x , a) < ε. @QA sz d(x , c) ≤ d(x , a) + d(a, c) i d(a, c) ≤ d(x , a) + d(x , c) sledi
n 0 0 n n n n n

(∀ε > 0)(∃δ > 0) d1 (x, a) < δ ⇒ d2 (f (x), f (a)) < ε.

−d(xn , a) ≤ d(xn , c) − d(a, c) ≤ d(xn , a),

tjF |d(x , c) − d(a, c)| ≤ d(x , a), p— jeD n— osnovu @QAD |d(x , c) − d(a, c)| < ε z— n ≥ n F „o zn—qi d— je
n n n 0 n→∞

PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSU

tjF d— je preslik—v—¨e @PA neprekidnoF Zadatak IS. xek— je (V, · ) normir—ni vektorski prostorF hok—z—ti d— je norm— · : V → R neprekidno preslik—v—¨eF Zadatak IT. xek— je C [0, 1] prostor neprekidnih funk™ij— f : [0, 1] → CF hok—z—ti d— je C [0, 1] ⊂ B[0, 1]D gde je B[0, 1] prostor definis—n u €rimeru IHF sspit—ti neprekidnost funk™ije f : C [0, 1] → C [0, 1] u odnosu n— metriku iz tog primer— —ko je @—A f (x)(t) = e sin (x(s)) dsY @˜A f (x)(t) = sin (1 + tx(s)) dsY x(n ts) dsF @vA f (x)(t) = PFQF ytvoreni i z—tvoreni skupoviF xek— je M metriqki prostor s— metrikom d i x ∈ M F xek— je r pozitiv—n re—l—n ˜rojF ƒkupovi B (x , r) := {x ∈ M | d(x, x ) < r} i B [x , r] := {x ∈ M | d(x, x ) ≤ r} n—ziv—ju se otvorenom i zatvorenom loptom s— ™entrom x i polupreqnikom rF ƒkup S (x , r) := {x ∈ M | d(x, x ) = r} n—ziv— se sferom s— ™entrom x i polupreqnikom rF Primer IQ. ytvorene lopte u metriqkom prostoru R s— st—nd—rdnom metrikom d(x, y) = |y − x| su otvoreni interv—liD — z—tvorene lopte z—tvoreni interv—liF ƒfer— s— ™entrom x ∈ R i polupreqnikom r je dvoql—ni skup {x − r, x + r}F Primer IR. ytvorene i z—tvorene lopte u metriqkom prostoru C s— meE trikom d(z, w) = |w − z| su otvoreni i z—tvoreni diskovi @vF hefini™iju PT n— strF SHAD — sfere su kru%ni™eF Primer IS. xek— je (M, d) diskret—n metriqki prostor i r > 0F „—d— je {x } —ko je r ≤ 1 B[x , r] = {x } —ko je r < 1 B (x , r) = M —ko je r > 1, M —ko je r ≥ 1 i ∅ —ko je r = 1 S (x , r ) = M \ {x } —ko je r = 1 z— sv—ko x ∈ M F …opxt—v—¨em pojm— otvorenih i z—tvorenih skupov— u R i C @vF strF RH i SHA dol—zimo do sledee defini™ijeF Definicija U. xek— je M metriqki prostorF €odskup U ⊂ M n—ziv—mo otvorenim —ko z— sv—ko x ∈ U postoji ε > 0 t—kvo d— je B (x, ε) ⊂ U F €odskup F ⊂ M n—ziv—mo zatvorenim —ko je ¨egov komplement F := M \ F otvorenF
t st 0 1 0 ∞ 1 n=1 n! 1 0 −1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 c

lim d(xn , c) = d(a, c),

ydrediti A D AD ∂A i Int A z— skup A u metriqkom prostoru (M. n ∞ IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi n ∈F ∞ ∞ n n ∞ n −1 n −1 n −1 n 0 0 0 0 0 2 2 2 n n→∞ n χ : M → R. ε) ⊂ AF ƒkup svih unutr—x¨ih t—q—k— skup— A n—ziv— se unutr—xnoxu skup— eD i ozn—q—v— s— Int AF Zadatak IU. d) —ko je @—A A = [0. x∈A x∈ /A . χA (x) = prekidn— u t—qk—m— ru˜— ∂A i neprekidn— u ost—lim t—qk—m—F Zadatak PH. xek— je A skup u metriqkom prostoru (M. n )F „—d— je d(x . ε) s—dr%i ˜eskon—qno mnogo t—q—k— skup— AF ƒkup svih t—q—k— n—gomil—v—¨— ozn—q—v—emo s— A F ƒkup A := A∪A n—ziv— se zatvorenjem skup— AF eko je B ⊂ A i B = A k—%emo d— je skup B gust @ili svuda gustA u AF „—qk— a ∈ A koj— nije t—qk— n—gomil—v—¨— n—ziv— se izolovanom taqkom skup— AF ƒkup ∂A := A ∩ M \ A n—ziv— se rubom skupa AF „—qk— a je unutraxnja taqka skup— A —ko je z— neko ε > 0 B (a . x ) ≥ εD xto je u suprotnosti s— lim x = x F €retpost—vimo s—d— d— z— sv—ki niz x ∈ F v—%i @RAF hok—%imo d— je F z—tvorenD tjF d— je M \ F otvorenF xek— je a ∈ M \ F F €retpost—vimo d— ni z— jedno n ∈ N lopt— B(a. P €odskup F ⊂ M je z—tvoren —ko i s—mo —ko z— sv—ki niz x lim xn = x∞ ⇒ x∞ ∈ F. y) = |x − y|Y @˜A A = QD M = RD d(x. xek— je x niz u metriqkom prostoru koji konnvergir— k— x F hok—z—ti d— je skup A = {x | n ∈ N} ∪ {x } z—tvorenF n ∞ n ∞ 1. xek— je (M.PSV v—%i ∞ @RA xek— je F z—tvorenD tjF M \ F otvorenF xek— je x ∈ F niz koji konvergir— k— x F €retpost—vimo d— x ∈ / F F €oxto je M \ F otvorenD postoji lopt— B (x . y) = |x − y|Y @vA A = {(x. n ) nije s—dr%—n— u M \ F D tjF d— z— sv—ko n ∈ N postoji x ∈ F ∩ B(a. „—qk— x ∈ M se n—ziv— taqkom nagomilavanja skup— A ⊂ M —ko sv—k— otvoren— lopt— B (x . ε) ⊂ M \ F F yd—tle sledi d(x . a) < n D p— x → a k—d n → ∞F yd—tle ˜iD n— osnovu @RAD sledilo a ∈ F D xto je u suprotnosti s— iz˜orom a ∈ M \ FF Definicija V. y) | y = x } M = R × RD d euklidsko r—stoj—¨e u r—vniF Zadatak IV. d)F hok—z—ti d— su slede— tvre¨— ekviv—lentn—X @—A A je gust u M F @˜A A im— nepr—z—n presek s— sv—kom otvorenom loptomF @vA — sv—ku t—qku x ∈ M postoji niz a t—q—k— skup— A t—k—v d— je x = lim a F Zadatak IW. y) | x + y < 1} M = R × RD d euklidsko r—stoj—¨e u r—vniF @gA A = {(x. d) metriqki prostorF hok—z—ti d— je k—r—kterE istiqn— funk™ij— podskup— A ⊂ M n→∞ Lema . 0. 1) ∪ {2}D M = RD d(x.

ε) ⊂ U ∩ U D xto dok—zuje d— je U ∩ U otvorenF Posledica P. d ) metriqki prostori iz —E d—tk— V i A ⊂ M F hok—z—ti d— su slede™— tvre¨— ekviv—lentn— @—A A je z—tvoren u (M.Zadatak PI. d)Y @˜A A je z—tvoren u (M. ε) ⊂ U F „ime je dok—z—no d— je U otvoren skupD tjF svojstvo @„PAF hok—%imo @„QAF xek— su U i U otvoreni i x ∈ U ∩ U F sz otvorenosti skup— U i x ∈ U sledi postoji ε > 0 t—kvo d— je B(x. ε) ⊂ U D p— je i B(x. d)D (M. d ) i (M. ƒkup F je z—tvoren —ko i s—mo —ko je F = F F Teorema I. λ∈Λ Aλ = λ∈Λ Ac λ i prethodne teoremeF Definicija W. A je n—jm—¨i z—tvoren skup koji s—rd%i AF yqigledno je d— v—%i A ⊂ AF hok—%imo d— je skup A z—tvorenF xek— je a niz u A i a → a k—d n → ∞F eko niz a nije konst—nt—n poqevxi od nekog nD ond— je a t—qk— n—gomil—v—¨— skup— AD p— je a ∈ AF eko je niz a konst—nt—n poqevxi od nekog nD ond— je a = a z— veliko nD p— je a ∈ AD — s—mim tim a ∈ AF „ime je dok—z—no d— je skup A z—tvorenF €retpost—vimo d— je F z—tvoren skup i d— je A ⊂ F F xek— je x ∈ A \ AF „—d— je x t—qk— n—gomil—v—¨— skup— AD p— postoji niz a ∈ A koji konvergir— k— xF €oxto je t—d— x ∈ F D — skup F je z—tvorenD sledi x ∈ F F „ime je dok—z—no d— je A ⊂ F D xto zn—qi d— je A n—jm—¨i z—tvoren skup koji s—rd%i AF Posledica I. F ∈ ζ ⇒ F ∪ F ∈ ζ @3A —ko je {F } f—milij— skupov— iz ζ D ond— je F ∈ ζ F hok—z sledi iz de worg—novihP z—kon— 1 2 1 2 n n ∞ n ∞ ∞ n ∞ n ∞ ∞ n n M M M λ λ∈Λ M M λ M λ∈Λ 1 2 1 2 M λ λ∈Λ M λ λ0 0 λ0 λ∈Λ λ0 λ λ λ∈Λ λ∈Λ 1 2 1 2 1 1 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 1 2 M M M 1 2 M 1 2 M λ λ∈Λ M λ M λ∈Λ c c PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PSW Aλ λ∈Λ = λ∈Λ Ac λ. xek— je ζ f—milij— svih z—tvorenih podskupov— u metE riqkom prostoru M F „—d— v—%iX @1A M ∈ ζ D ∅ ∈ ζ @2A F . ε ) ⊂ U F ƒliqnoD B(x. p—miliju svih otvorenih podskupov— metriqkog prostor— n—ziv—mo topologijom tog prostor—F Phe worg—n @Augustus de MorganD IVHT{IVUIAD xkotski m—tem—tiq—r . xek— je τ f—milij— svih otvorenih podskupov— u metriqkom prostoru M F „—d— v—%iX @„IA M ∈ τ D ∅ ∈ τ @„PA —ko je {U } f—milij— skupov— iz τ D ond— je U ∈ τ @„QA U . U ∈ τ ⇒ U ∩ U ∈ τ F ƒvojstvo @„IA je oqiglednoF xek— je {U } f—milij— skupov— iz τ i x∈ U F „—d— je x ∈ U z— neko λ F €oxto je U otvorenD z— neko ε > 0 v—%i B(x. xek— su (M. ε }F „—d— je B(x. d )Y @vA A je z—tvoren u (M. ε ) ⊂ U z— neko ε > 0F xek— je ε = min{ε . d )F Lema Q.

. δ)) ⊂ B(b. €oxto je A n—jm—¨i z—tvoren skup koji s—dr%i AD sledi d— je A ⊂ f (f (A))D tjF f (A) ⊂ f (A)F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @vA ⇒ @gAF €retpost—vimo d— v—%i @gAF xek— je x ∈ M D y = f (a) i ε > 0F hok—%imo d— postoji δ > 0 t—kvo d— je f (B(x . ε) ⊂ V F sz neprekidnosti preslik—v—¨— f u t—qki a sledi d— postoji δ > 0 t—kvo d— v—%i 1 2 1 2 2 −1 2 −1 1 2 −1 −1 −1 PTH IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi tjF f (B(a. tjF y ∈ / B (y . δ)) ⊂ B(y . ε)D qime emo dok—z—ti neE prekidnost preslik—v—¨— f u t—qki x F xek— je A = f (M \ B(y . ε).xeprekidnost mo%emo d— opixemo s—mo u terminim— topologije E v—%i slede— teorem—F Teorema P. ε)D xto zn—qi d— je preslik—v—¨e f neprekidno u x F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @gA ⇒ @—AF PFRF uoxijevi nizoviF uompletni prostoriF €o —n—logiji s— sluq—E jem kompleksnih nizov—D niz x u metriqkom prostoru M n—ziv—mo Koxijevim nizom —ko v—%i (∀ε > 0)(∃n ∈ N) m. xek— su M D M metriqki prostoriF — preslik—v—¨e f : M → M slede— tvre¨— su ekviv—lentn—X @—A f je neprekidno preslik—v—¨e @˜A z— sv—ki otvoren skup V ⊂ M skup f (V ) je otvoren @vA z— sv—ki z—tvoren skup F ⊂ M skup f (F ) je z—tvoren @gA z— sv—ki skup A ⊂ M v—%i f (A) ⊂ f (A)F €retpost—vimo d— v—%i @—AF xek— je V ⊂ M otvoren podskupD a ∈ f (V )F hok—%imo d— je nek— kugl— s— ™entrom u a s—dr%—n— u f (V )D qime emo dok—z—ti d— je skup f (V ) otvorenF xek— je b = f (a)F €oxto je skup V otvorenD z— neko ε > 0 je B(b. ε)D xto je kontr—dik™ij—F h—kleD x prip—d— otvorenom skupu M \ AD p— postoji δ > 0 t—kvo d— je B (x . a) < δ ⇒ d(f (x). δ)) ⊂ B(y . ε)) ⊂ M2 \ B (y0 . n > n ⇒ d(x . b) < ε. ε))F „—d— v—%i x ∈ / AF —ist—D k—d— ˜i ˜ilo x ∈ AD iz @gA ˜i sledilo −1 0 1 0 0 0 0 −1 2 0 1 −1 0 0 0 A ⊂ f −1 (f (A)) ⊂ f −1 (f (A)). δ) ⊂ f (V )F „ime je dok—z—n— implik—™ij— @—A ⇒ @˜AF €retpost—vimo d— v—%i @˜AF xek— je F ⊂ M z—tvoren skupF „—d— je M \ F otvorenF sz @˜A i f (M \ F ) = M \ f (F ) sledi d— je skup M \ f (F ) otvorenD xto zn—qi d— je skup f (F ) z—tvorenF „ime je dok—z—n— implik—™ij— @˜A ⇒ @vAF €retpost—vimo d— v—%i @vAF xek— je A ⊂ M F ƒkup f (A) je z—tvorenD p— iz @vA sledi d— je skup f (A) z—tvoren i v—%i −1 2 2 −1 2 1 −1 1 −1 −1 1 −1 d(x. δ ) ⊂ M \ AF yd—tle i iz defini™ije skup— A sledi d— je f (B(x . ƒv—ki konvergent—n niz je uoxijevF 0 0 0 1 0 1 0 0 0 n 0 0 m n y0 = f (x0 ) ∈ f (A) ⊂ f (A) = f (f −1 (M2 \ B (y0 . @SA †—%i slede— lem—F Lema R. x ) < ε. ε)) = M \ f (B (y . ε) ⊂ V F yd—tle sledi B(a.

y ) = uoxijevD —li nije konvergent—nD tjF ne postoji |y − x|F „—d— je niz x = t—qk— x ∈ (0. sz „eoreme Q n— strF IPR sledi d— je interv—l [0. xn ) < 2−1 ε + 2−1 ε = ε. 1) t—kv— d— je lim =x F wetriqke prostore u kojim— je sv—ki uoxijev niz konvergent—n izdv—j—mo sledeom defini™ijomF Definicija IH. x∞ ) + d(x∞ . 1] komp—kt—nF snterv—l (0. . x ) < 2 εF „—d— z— m. η ) < δ ∧ dN (x2 . 1) metriqki prostor s— metrikom d(x. ƒv—ki komp—kt—n metriqki prostor je komplet—nF n n ∞ ∞ n n ∞ n ∞ ∞ n 1 n ∞ n (∀x1 .xek— je x niz koji konvergir— k— x F xek— je ε > 0F sz defini™ije konvergen™ije niz— u metriqkom prostoru sledi d— postoji n ∈ N t—kvo d— v—%i n > n ⇒ d(x . n > n v—%i n ∞ 0 0 n ∞ −1 0 PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTI xto zn—qi d— je niz x uoxijevF y˜rnuto ne mor— d— v—%iD xto pok—zuje sledei primerF Primer IT. d ) komplet—n metriqki prostorF xek— je X ⊂ N D f : X → M funk™ij— definis—n— n— X i η ∈ X F „—d— postoji lim f (x) —ko i s—mo —ko z— sv—ko ε > 0 postoji δ > 0 s— svojstvom n n 1 n ∞ 1 n→∞ n ∞ n N M x→η d(xm . d ) proizvo©—nD — (M. xn ) ≤ d(xm . 1] nem— podniz koji konvergir— k— nekom x ∈ (0. 1] nije komp—kt—nX niz ∈ (0. xek— je (N. hok—z je —n—log—n dok—zu €osledi™e S n— strF IQHF Teorema Q. η ) < δ ⇒ dM (f (x1 ). x2 ∈ X ) dN (x1 . f (x2 )) < ε. €otprostor S ⊂ M kompletnog metriqkog prostor— M je komplet—n —ko i s—mo —ko je z—tvorenF €retpost—vimo d— je S z—tvorenF xek— je x ∈ S uoxijev niz u SF sz kompletnosti prostor— M sledi d— x konvergir— k— x ∈ M F €oxto je S z—tvorenD v—%ie x ∈ SD xto zn—qi d— x konvergir— u SD p— je S komplet—nF €retpost—vimo s—d— d— je S komplet—n i nek— je x ∈ S niz u S koji konvergir— k— x ∈ M F sz veme R sledi d— je x uoxijev nizD p— iz komE pletnosti prostor— S sledi d— on konvergir— k— nekoj t—qki prostor— SF sz jedinstvenosti gr—niqne vrednosti @vem— IA sledi d— je t— t—qk— upr—vo x D p— je x ∈ SD xto zn—qi d— je S z—tvorenF PFSF uomp—ktni prostoriF wetriqki prostor M n—ziv—mo kompaktnim —ko sv—ki niz x ∈ M im— konvergent—n podnizF Primer IU. xek— je M = (0. 1]F ‚e—ln— pr—v— R i kompleksn— r—v—n C nisu komp—ktni prostoriX niz x = n nem— konvergent—n podnizF Teorema R. wetriqki prostor je kompletan —ko sv—ki uoxijev niz x ∈ M konvergir—F wetriqki prostor iz €rimer— IT nije komplet—nF ‚e—ln— pr—v— R i komE pleksn— r—v—n C s— st—nd—rdnim metrik—m— su kompletni prostori @„eorem— S n— strF IQHAF — funk™iju koj— im— vrednosti u kompletnom metriqkom prostoru v—%i uoxijev kriterijum z— egzisten™iju limes—X Lema S.

x ) < 2 εF xek— je n = max{n .hok—z je doslovn— kopij— drugog del— dok—z— „eoreme S n— strF IQHF xek— je M komp—kt—n metriqki prostor i x ∈ M uoxijev nizF sz komp—ktnosti sledi d— postoji podniz x F yzn—qimo limes ovog podniz— s— x F xek— je ε > 0F „—d— z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ d(x . r) z— neko rD p— dok—z sledi is prethodne teoremeF y˜rnutoD —ko je S komp—kt—nD iz veme T sledi d— je on ogr—niqenD p— je S ⊂ B (0. €odskup re—lne pr—ve R ili kompleksne r—vni C je komE p—kt—n —ko i s—mo —ko je ogr—niqen i z—tvorenF €oxto sv—ki ogr—niqen niz u C im— konvergent—n podnizD skup B(0. x ) ≤ d(s. n }F „—d— z— n > n v—%i n k(n) ∞ 1 1 k(n) n ∞ −1 2 2 k(n) −1 0 1 2 0 PTP IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi tjF x konvergir— k— x F Lema T. x∞ ) =≤ d(xn . n) i k (n) → ∞ k—d n → ∞ sledi d— lev— str—n— u @TA te%i k— ∞ k—d n → ∞D xto je nemogue jer desn— str—n— ne z—visi od nF yd—tle sledi d— x nem— konvergent—n podnizD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je S komp—kt—nF Teorema S. x∞ ) < 2−1 ε. x ) + d(x . n) ne s—dr%i ™eo skup S D p— z— sv—ko n postoji x ∈ S \ B (s. eko je M proizvo©—n metriqki prostor i S ⊂ M ¨egov komE p—kt—n potprostorD ond— je S ogr—niqenF €retpost—vimo d— S nije ogr—niqenF „o zn—qi d— z— s ∈ S nijedn— lopt— B (s. x ) + ε @TA z— dovo©no veliko nF weutimD iz x ∈ / B (s. r) = {z ∈ C | |z | ≤ r} je komp—kt—nF eko je S ⊂ C ogr—niqen i z—tvorenD ond— je S ⊂ B (0. €otprostor S ⊂ M komp—ktnog metriqkog prostor— M je komp—kt—n —ko i s—mo —ko je ogr—niqen i z—tvorenF xek— je S komp—kt—n i x ∈ S niz u SF ˜og komp—ktnosti prostor— M niz x im— podniz x koji konvergir— k— nekoj t—qki x ∈ M F sz z—tvorenosti prostor— S sledi d— je x ∈ SD p— podniz x konvergir— u SD xto zn—qi d— je S komp—kt—nF €retpost—vimo s—d— d— je S komp—kt—nF xek— je x ∈ S niz u S koji konE vergir— k— x ∈ M F sz komp—ktnosti prostor— S sledi d— niz x im— podniz koji konvergir— k— nekoj t—qki iz SD — poxto sv—ki podniz konvergentnog niz— x konvergir— k— x sledi d— je x ∈ S F „o dok—zuje d— je S z—tvorenF ygr—E niqenost sledi iz veme TF Posledica Q. x ) < d(s. x ) < 2 εF €oxto je niz uoxijevD z— neko n ∈ N v—%i n > n ⇒ d(x . xk(n) ) + d(xk(n) . xek— je M komp—kt—n i N proizvo©—n metriqki prostor i f : M → N neprekidno preslik—v—¨eF „—d— je potprostor f (M ) ⊂ N komp—kE t—nF xek— je y = f (x ) niz u f (M )F sz komp—ktnosti prostor— M sledi d— posE toji podniz x koji konvergir— k— x ∈ M D p— iz neprekidnosti funk™ije f sledi d— podniz y = f (x ) konvergir— k— f (x ) ∈ f (M )F n ∞ n n k(n) ∞ k ( n) ∞ ∞ k(n) ∞ n n n n k ( n) ∞ ∞ k(n) n ∞ n n ∞ ∞ n n k(n) ∞ k(n) k(n) ∞ d(xn . r) z— neko r i dok—z sledi is prethodne teoremeF Teorema T. . n)F eko ˜i niz x im—o podniz x koji konvergir— k— x D v—zilo ˜i d(s.

. . B ⊂ R z—tvoreni podskupoviD pri qemu je A ogr—niqenF hefiniximo d(A. . eko je metriqki prostor M komp—kt—nD ond— je on sep—r—E ˜il—nF hok—%imo prvo d— z— sv—ko n ∈ N postoji kon—q—n skup S t—k—v d— v—%i 1 (∀x ∈ M )(∃s ∈ S ) d(x. @UA n n €oxto je M komp—kt—nD niz x im— podniz koji konvergir— k— x D p— iz @UA sledi d— je f (x ) = sup f (M )F ƒliqno se dok—zuje postoj—¨e t—qke u kojoj f dosti%e infimumF Zadatak PP. @WA n xek— je x ∈ M F €oxto je skup {x } kon—q—nD iz @WA sledi d— postoji t—qk— x ∈ M z— koju v—%i d(x . . ƒkup R je sep—r—˜il—nD jer je Q = RF Teorema U. gde je d(a. b )F Zadatak PQ. b ∈ B }. @IHA n sz @IHA sledi d— niz x . b) st—nd—rdno euklidsko r—stoj—¨e izmeu t—q—k— a i bF hok—z—ti d— se ov—j infimum dosti%eD tjF d— postoje t—qke a ∈ A i b ∈ B t—kve d— je d(A. xek— su A. nem— uoxijev podniz p—D n— osnovu veme RD nem— ni konvergent—n podnizF „o je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— je M n n n n ∞ ∞ n 0 0 0 0 −1 n n 0 0 1 1 2 1 2 1 n0 1 k k+1 1 k j i j 1 n0 1 n0 2 i j 0 1 2 f (x2 ) = min f (x). @VA n €retpost—vimo suprotnoD d— z— neko n ∈ N i z— sv—ki kon—q—n podskup S ⊂ M v—%i 1 (∃x ∈ M )(∀s ∈ S ) d(x. s) ≥ . x∈M sz prethodne teoreme sledi d— je skup f (M ) ⊂ R komp—kt—nD p— iz €osleE di™e Q sledi d— je f (M ) ogr—niqen i z—tvorenF yd—tleD n— osnovu eksiome supremum—D sledi d— postoje sup f (M ) i inf f (M )F sz defini™ije supremum— sledi d— z— sv—ko n ∈ N postoji t—qk— x ∈ M t—kv— d— je 1 1 f (x ) − < sup f (M ) < f (x ) + . x . x } t—k—v d— je d(x . x ∈ M t—kve d— je 1 2 PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTQ f (x1 ) = max f (x).Posledica R. b) | a ∈ A. . . xek— su M i N metriqki prostori i nek— je M komp—kt—nF hok—z—ti d— je z— sv—ku neprekidnu ˜ijek™iju f : M → N inverzno preslik—E v—¨e f : N → M neprekidnoF Definicija II. B ) := inf {d(a. wetriqki prostor M je separabilan —ko im— n—jvixe pre˜rojiv gust podskupD tjF —ko postoji n—jvixe pre˜rojiv podskup S ⊂ M t—k—v d— je S = M F Primer IV. . t—k—v d— v—%i 1 d(x . x ) ≥ F €onovimo ov—j postup—kX pretpost—vimo d— smo ¨ime izdvojili kon—q—n skup t—q—k— {x . x∈M . x ) ≥ F „—d— iz @WA sledi d— postoji t—qk— x ∈ M t—kv— d— je d(x . x . B ) = d(a . s) < . x ) ≥ z— sv—ko j < k F „ime smo konstruis—li niz x . . . xek— je M komp—kt—n metriqki prostor i f : M → R neprekidn— funk™ij—F „—d— postoje t—qke x . . x ) ≥ z— i = j.

U F xek— je m = max{k . .komp—kt—nF „ime je dok—z—no d— z— sv—ko n ∈ N postoji kon—q—n skup S t—k—v d— v—%i @VAF xek— je n ∞ PTR IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi S= n=1 Sn . . .n)⊂S ×N 2 n Us. . . . U ne pokriv— ™eo prostor M D xto je kontr—dik™ij—F „ime je jed—n smer teoreme dok—z—nF €retpost—vimo s—d— d— je prostor M komp—kt—nF xek— je U ¨egovo otvoreno pokriv—¨eF hok—%imo d— ono im— kon—qno potpokriv—¨eF sz „eoreme U sledi d— postoji pre˜rojiv skup S ⊂ M t—k—v d— je S = M F yd—˜erimoD z— sv—ki p—r (s. k } + 1F „—d— iz defini™ije skupov— U sledi x ∈ / U ∪ · · · ∪ U D xto zn—qi d— f—milij— U . ƒkup S je pre˜rojiv— unij— kon—qnih skupov—D p— je pre˜rojivF xek— je x ∈ M proizvo©n— t—qk—F sz @VA sledi d— z— sv—ko n ∈ N postoji t—qk— s ∈ S z— koju v—%i d(x.n . n) ⊂ S × N proizvo©—n skup U ∈ U t—k—v d— je B (s. . ) ⊂ U F sz S = M sledi d— postoji t—qk— s ∈ S t—kv— d— je (s. . s ) < F „ime smo dok—z—li d— postoji niz s ∈ S koji konvergir— k— xF yd—tle sledi d— je S = M F „ime je dok—z—no d— je prostor M sep—r—˜il—nF Definicija IP. ) ⊂ U F p—milij— k 1 m k n k k n 1 m k k k k∈N k n k j j +1 k k ∈N k1 kn 1 n k m k1 kn k1 kn s.n 1 n s. ) ⊂ U D tjF skup U je otvorenF hok—%imo s—d— d— je f—milij— {U } pokriv—¨e prostor— M D tjF d— sv—k— t—qk— p ∈ M prip—d— nekom od skupov— U F eko p nije jedn— od t—q—k— niz— x to je oqiglednoD jer je t—d— p ∈ U z— sv—ko kF eko je p = x D ond— je p∈U F „ime je dok—z—no d— je f—milij— {U } otvoreno pokriv—¨e prostor— M D p—D po pretpost—v™iD on— im— kon—qno potpokriv—¨e U . . p—milij— U otvorenih skupov— se n—ziv— otvorenim pokrivanjem skup— A —ko je A ⊂ ∪ U F Potpokrivanje pokriv—¨— U skup— A je f—milij— U ⊂ U koj— je i s—m— pokriv—¨e skup— AF €okriv—¨e n—ziv—mo konaqnim —ko se f—milij— U s—stoji od kon—qnog ˜roj— skupov—F Teorema V. ) s—dr%i neku t—qku x (m) ∈ {x | n ≥ k}F „—d— x (m) → y k—d m → ∞D xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom d— niz x nem— konvergent—n podnizF h—kleD z— sv—ku t—qku y ∈ U postoji lopt— B(y. . (Borel–Lebegova teorema) wetriqki prostor M je komE p—kt—n —ko i s—mo —ko sv—ko ¨egovo otvoreno pokriv—¨e U im— kon—qno potE pokriv—¨eF €retpost—vimo prvo d— sv—ko otvoreno pokriv—¨e prostor— M im— kon—qno potpokriv—¨e i dok—%imo d— je M komp—kt—nF €retpost—vimo suprotno { d— M nije komp—kt—nF „—d— postoji niz x ∈ M koji nem— konvergent—n podnizF hok—%imo d— su skupovi n n 1 n n U ∈U 0 n otvoreniF xek— je y ∈ U F —ist—D pretpost—vimo suprotnoX d— sv—ko m ∈ N skup B(y. . .n U k = M \ { xn | n ≥ k } je pre˜rojiv— potf—milij— f—milije U F hok—%imo d— on— pokriv— skup M F xek— je p ∈ M F „—d— je p ∈ U z— neko U ∈ U F €oxto je U otvorenD z— neko n ∈ N v—%i B (p.

@IIA sz defini™ije neprekidnosti i uniformne neprekidnosti l—ko sledi d— je sv—ko uniformno neprekidno preslik—v—¨e neprekidno @vF dok—z veme T n— strF URAF … sluq—ju k—d— je prostor M komp—kt—nD v—%i i o˜rnutoF €re™iznijeD v—%i sledee uopxte¨e „eoreme R n— strF URF Zadatak PR. „—d— niz x nem— konvergent—n podnizF —ist—D nek— je p proizvo©n— t—qk— prostor— M F „—d— je p ∈ V z— neko kF €oxto se svi ql—novi niz— x osim mo%d— prvih k n—l—ze v—n skup— V D nijed—n ¨egov podniz ne konvergir— k— pF „o je u kontr—dik™iji s— pretpost—vkom o komp—ktnosti prostor— M F Definicija IQ. n→∞ . yn ) < 1 ∧ dN (f (xn ). 2 n ⊂U €oxto je prostor M komp—kt—nD niz x im— konvergent—n podniz istog r—zlog— niz y im— konvergent—n podniz F xek— je lim x =x i lim y = y.PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTS 1 s ∈ B (p. d ) i (N. yn ∈ M ) dM (xn . xek— su (M. f (yk(n )) ≥ ε0 .n n n∈N n n 1 n n k n k M N M N M N B p. d ) komp—kt—nD — (N. f (yk(n )) ≥ ε0 D iz neprekidnosti funk™ije f n→∞ 1 = 0. 1 n ⊂ B p. sz d (x . d ) proizvo©—n metriqki prostorF €reslik—v—¨e f : M → N je neprekidno —ko i s—mo —ko je uniformno neprekidnoF €retpost—vimo suprotnoX d— je f : M → N neprekidno preslik—v—¨e koje nije uniformno neprekidnoF „—d— s. sspit—ti uniformnu neprekidnost funk™ij— iz —d—tk— ITF Teorema W. d ) metriqki prostoriF €resliE k—v—¨e f : M → N n—ziv— se uniformno @ili ravnomernoA neprekidnim —ko v—%i (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ M )(∀y ∈ M ) d (x. n d(f (x). n xj (n) yk(n) F sz p— je x = yF €oxto je d i metrike sledi xto je kontr—dik™ij—F d(x. f (yn )) ≥ ε0 . f (y )) < ε. y ) < δ ⇒ d (f (x). y ) = lim dM (xk(n) . n ) D p— iz sledi d— je x ∈ U F yvime smo dok—z—li d— sv—ko pokriv—¨e im— pre˜rojivo potpokriv—¨eF yst—je jox d— dok—%emo d— sv—ko pre˜rojivo pokriv—¨eF €retpost—vimo suprotnoX d— postoji pre˜rojivo pokriv—¨e V koje nem— kon—qno potpokriv—¨eF „—d— z— sv—ko n ∈ N postoji t—qk— x ∈ M t—kv— d— v—%i x ∈ / V ∪ ··· ∪ V . y ) < i neprekidnosti metrike sledi n j (n) n→∞ k(n) n→∞ k(n) M n n 1 n (∃ε0 > 0)(∀n ∈ N)(∃xn . yk(n) ) ≤ lim n→∞ N (f (xk(n) ). (Kantorova teorema) xek— je (M. f (x)) = lim dN (f (xk(n) ).

)). y) = 1 ⇔ x = yD d(x. 1} koje je xeF xek— je M nepovez—nF „—d— postoje nepr—zni otvoreni podskupovi U. 1}D s— ™entrim— u t—qk—m— i F t—sno je d— je M = U ∪ V F €oxton je preslik—v—¨e φ xeD skupovi i su nepr—zniF sz neprekidnosti preslik—E v—¨— φ i „eoreme P sledi d— su skupovi U i V otvoreniF „ime je dok—z—no d— je prostor M nepovez—nF Lema V. Definicija IS. y ) ∈ R × R | −1 ≤ y ≤ 1 x .PFTF €ovez—ni prostoriF sntuitivno govoreiD metriqki prostor koji se s—stoji iz vixe D odvojenih delov—4 je nepovez—nF yvu intuitivnu predst—vu mo%emo d— form—lizujemo n— dv— neekvivalentna n—qin—F Definicija IR. 1] → R neprekidno preE slik—v—¨e interv—l— n— {0. f (x) = 0 z— x ∈ V je xeF hok—%imo d— je ono neprekidnoF xek— je a ∈ U i nek— je x niz koji konvergir— k— aF €oxto je U otvoren— okolin— gr—niqne vrednosti a niz— x D postoji prirod—n ˜roj n t—k—v d— je x ∈ U z— n ≥ n F „—d— jeD po defini™iji funk™ije φD φ(x ) = 1 z— n ≥ n D p— je lim φ(x ) = 1 = φ(a)F „ime je dok—z—n— neprekidnost funk™ije φ u t—qki a ∈ U F x— isti n—qin se dok—zuje neprekidnost u proizvo©noj t—qki skup— V F €retpost—vimo s—d— d— postoji neprekidno preslik—v—¨e φ : M → {0. 1}. )). wetriqki prostor M je nepovez—n —ko i s—mo —ko postoji nepE rekidno preslik—v—¨e φ : M → {0. 2 povez—nD —li d— nije putno povez—nF S = (x. €utno povez—n prostor je povez—nF €retpost—vimo suprotnoD d— je M putno povez—nD —li d— nije povez—nF sz veme U sledi d— postoji neprekidno preslik—v—¨e φ : M → {0. 1] → M t—kvo d— je γ(x ) = 0D γ(x ) = 1F „—d— je preslik—v—¨e φ ◦ γ : [0. hok—z—ti d— je skup 1 2 0 1 0 1 0 1 U = φ−1 (B (1. x ∈ M t—qke prostor— M t—kve d— je φ(x ) = 0D φ(x ) = 1F €oxto je M putno povez—nD postoji neprekidno preslik—v—¨e γ : [0. 1}F „o je kontr—dik™ij—D jer je neprekidn— slik— interv—l— interv—l @€osledi™— S n— strF UPAF Zadatak PS. 2 (B (0. x ∈ M postoji neprekidno preslik—v—¨e γ : [0. wetriqki prostor M je nepovezan —ko i s—mo —ko postoje otvoreni i nepr—zni podskupovi U. V ⊂ M t—kvi d— je U ∪ V = M i U ∩ V = ∅F €reslik—v—¨e 1 z— x ∈ U φ : M → {0. wetriqki prostor M je putno povezan —ko z— sv—ke dve t—qke x . 1 )) 2 1 0 U V V = φ−1 (B (0. )) i otvorene lopte polupreqnik— f rac12 u prostoru {0. 1] → M @DDput u w4AD t—kvo d— je γ(0) = x D γ(1) = x F €osm—tr—jmo dvoql—ni skup {0. V ⊂ M t—kvi d— je U ∪ V = M i U ∩ V = ∅F … suprotnomD prostor M je povezan. y ) ∈ R × R | y = sin 1 ∪ (0. 1} k—o metriqki prostor s— diskretnom metrikom d(x. 1} koje je xeF 1 1 0 1 0 1 n n 0 n 0 n 0 n PTT IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi gde su (B(1. x) = 0F †—%i slede— lem—F Lema U. 1} koje je xeF xek— su x .

xek— je {A } f—milij— povez—nih podskupov— metriqkog prostor— M D t—kv— d— z— neko λ ∈ Λ v—%i 2 2 λ λ∈Λ 0 B x0 . y ) . y ). xek— je M povez—n i N proizvo©—n metriqki prostor i f : M → N neprekidno preslik—v—¨eF „—d— je potprostor f (M ) ⊂ N povez—nF €retpost—vimo d— je N nepovez—nF sz veme U sledi d— postoji preslik—v—¨e φ : N → {0. 1. x) < 0 ⊂ U. 1} koje je neprekidno i xeF „—d— je i preslik—v—¨e φ ◦ f : M → {0. x ) + d (y .Teorema IH. y )) := λ λ0 λ0 λ λ M N 2 2 1 1 2 2 M 1 2 N 1 2 Aλ . 1} neprekidno i xeF sz veme U t—d— ˜i sledilo d— je M nepovez—nD xto je u suprotnosti s— pretpost—vkom teoremeF Napomena P. ƒpe™ij—lnoD iz prethodne teoreme sledi teorem— o meuE vrednosti z— re—lne funk™ije n— UIF str—niX —ko je f : [a. A= λ∈Λ povez—nF xek— je φ : A → {0. } neprekidno preslik—v—¨eF €oxto su skupovi A povez—niD n— sv—kom od ¨ihD n— osnovu veme UD preslik—v—¨e ϕ je konst—ntnoF €retpost—vimoD ne um—¨ujui opxtostD d— je φ ≡ 1 n— A F €oxto je z— sv—ko λ skup A ∩ A nepr—z—nD mor— d— v—%i φ(x) ≡ 1 n— sv—kom A D tjF n— ™elom AF „ime je dok—z—no d— je sv—ko neprekidno preslik—v—¨e φ : A → {0. 1} konst—ntnoF yd—tleD n— osnovu veme UD sledi d— je A povez—nF PFUF €roizvod metriqkih prostor—F xek— su (M. €otprostor re—lne pr—ve R je povez—n —ko i s—mo —ko je interv—lF yqigledno je d— je interv—l putno povez—nD p— je povez—nF xek— je skup M ⊂ R povez—nF €retpost—vimo d— M nije interv—lF „—d— postoje t—qke p. 0 = x ∈ M | d(x0 . @IPA d((x . (x . q ∈ M i a ∈ R \ M t—kve d— je p < a < qF €osm—tr—jmo skupove U = {x ∈ M | x < a} i V = {x ∈ M | x > a} yqigledno je d— je U ∩ V = ∅ i U ∪ V = M F eko je x ∈ U D ond— je x < aD p— postoji je a−x a−x 0 0 PF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … wi„‚susw €‚yƒ„y‚swe PTU p∈U q ∈V xto zn—qi d— je U otvorenF ƒliqno se dok—zuje i d— je V otvorenF €oxto je D D skupovi U i V su nepr—zniF yd—tle sledi d— je M nepovez—n skupD xto je kontr—dik™ij—F „ime je dok—z—no d— je sv—ki povez—n podskup re—lne pr—ve interv—lF Teorema II. b]) interv—lF Teorema IP. d ) metriE qki prostoriF €ostoji vixe prirodnih n—qin— d— se n— skupu M × N defiE nixe metrik—F wi emo pod proizvodom metriqkih prostor— podr—zumev—ti metriqki prostor M × N s— metrikom d (x . „—d— je skup (∀λ ∈ Λ) Aλ0 ∩ Aλ = ∅. b] → R neprekidn— funk™ij—D ond— je f ([a. d ) i (N.

∞ ∞ n ∞ ∞ n tjF |d(x . yn ). y ) u M × N konvergir— k— (x . y ) ≤ d(x. 2 2 + dN (yn . y ) —ko i s—mo —ko niz x ∈ M konvergir— k— x i niz y ∈ N konvergir— k— y F hok—z sledi iz nejedn—kosti n n n ∞ ∞ n ∞ n ∞ PTV IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi dM (xn . xek— su X D M i N metriqki prostoriF €reslik—v—¨e f : X → M × N D f (x) = (f (x). x ) + d(y . y∞ ) + d(y∞ . xek— je (V. y∞ ) ≤ d(xn . x∞ ) + d(y∞ . x∞ ) + d(x∞ . y ). y ) = y − x neprekidnoF Teorema IQ. d(xn . y ) = y su neprekidn— preslik—v—¨—F hok—z sledi iz veme W i defini™ije neprekidnosti pomou nizov—F u—o posledi™uD do˜ij—mo sledee uopxte¨e veme P n— strF TVF Posledica T. y ) + d(y∞ . yn ) − d(x∞ . y ) niz u M × M t—k—v d— (x . ƒlede— posledi™— uopxt—v— €osledi™u I n— strF TWF Posledica S. y∞ ) . y ) → (x . x∞ ) 2 2 + dN (yn . (Neprekidnost metrike) wetrik— M M M N M N M N M M N N je neprekidno preslik—v—¨eF —ist—D nek— je (x . · ) normir—ni vektorski prostorF hok—z—ti d— je preslik—v—¨e ϕ : V × V → R. €rojek™ije π : M × N → M. x∞ ) ≤ dN (yn . x∞ ) + d(x. yn ) ≤ d(xn . y∞ ) − d(xn . ϕ(x. y ) = x i π : M × N → N. d ) metriqki prostoriF wetriqki prostor M × N im— neko od sledeih svojst—v— IF ogr—niqenost M N . xek— su (M. d ) i (N. y∞ ) ≤ d(x. yn ) d(x∞ . y ) − d(x . y ) k—d n → ∞F x— osnovu veme W sledi d— t—d— x → x i y → y F sz nejedn—kosti trougl— sledi n n n n ∞ ∞ n ∞ n ∞ d:M ×M →R yd—tle sledi n n d(x. y∞ ) . x∞ ) + d(y∞ . xiz (x . f (x)) je neprekidno —ko i s—mo —ko su neprekidn— preslik—v—¨— f : X → M i f : X → N F €oxto je f = π ◦ f i f = π ◦ f D dok—z sledi iz €osledi™e SF Primer IW. y∞ ) ≤ dM (xn . y )| ≤ d(x . π (x.sz uoxi{ˆv—r™ove nejedn—kosti sledi nejedn—kost trougl— z— metriku dD dok se ost—l— svojstv— metrike prover—v—ju l—koF yv—k—v iz˜or metrike n— M × N uopxt—v— defini™iju euklidske metrike n— R F Lema W. y ) d(x∞ . y )F sz €rimer— IP @strF PSTA sledi d— lev— str—n— te%i nuli k—d n → ∞F Zadatak PT. x∞ ) dM (xn . π (x.

iz „eoreme IP sledi d— je M × N povez—nF M N 0 0 0 0 0 0 0 y ∈N QF xi€‚iushxyƒ„ s q‚exsxe †‚ihxyƒ„ … „y€yvyˆusw €‚yƒ„y‚swe PTW sz „eoreme P sledi d— se neprekidnost mo%e opis—ti s—mo u terminim— topologijeF —to je prirodno r—zm—tr—ti strukture n— kojim— je definis—n s—mo poj—m otvorenog skup—D — ne i poj—m metrikeF wotivis—ni „eoremom ID ov—kve strukture uvodimo sledeom defini™ijomF Definicija IT. τ )D gde je X skupD — τ f—milij— ¨egovih podE skupov— z— koju v—%i @„IA X ∈ τ D ∅ ∈ τ @„PA —ko je {U } f—milij— skupov— iz τ D ond— je U ∈ τ @„QA U . y → (x . y ) su izometrijeD p— su skupovi {x } × N i M × {y} povez—niF €oxto je M = {x } × N ∪ M × {y } i {x } × N ∩ M × {y } = {(x . xek— je ζ f—milij— svih z—tvorenih podskupov— u metriqkom prostoru M F „—d— v—%iX @1A M ∈ ζ D ∅ ∈ ζ @2A F . xek— su (X. d )F hok—z z— prv— qetiri svojstv— sledi direktno iz defini™ije metrike @IPA i defini™ij— ogr—niqenostiD sep—r—˜ilnostiD kompletnosti i komp—ktnostiF hok—%imo jox d— je M ×N povez—n —ko i s—mo —ko su M i N povez—niF xek— je M × N povez—nF €oxto su projek™ije neprekidn— preslik—v—¨— @€osledE i™— SAD iz „eoreme II sledi d— su M i N povez—niF €retpost—vimo s—d— d— su M i N povez—niF — sv—ko x ∈ M i y ∈ N preslik—v—¨— M → M × {y }. y } = ∅. τ ) i (Y. d ) i (N.PF sep—r—˜ilnost QF kompletnost RF komp—ktnost SF povez—nost —ko i s—mo —ko to svojstvo im— sv—ki od metriqkih prostor— (M. x → (x. F ∈ ζ ⇒ F ∪ F ∈ ζ @3A —ko je {F } f—milij— skupov— iz ζ D ond— je F ∈ ζ hok—z je —n—log—n dok—zu €osledi™e PF Definicija IU. y ) i N → {x } × N. U ∈ τ ⇒ U ∩ U ∈ τ F n—ziv—mo topoloxkim prostoromD — f—miliju τ topologijom na X F ileE mente f—milije τ n—ziv—mo otvorenim skupovimaF €odskup F ⊂ X n—ziv—mo zatvorenim —ko je skup X \ F otvorenF —tvoreni skupovi im—ju slede— svojstv—F Lema IH. €—r (X. τ ) topoloxki prostoriF €resE lik—v—¨e f : X → Y je neprekidno u t—qki a ∈ X —ko z— sv—ki otvoren skup V ∈ τ koji s—dr%i t—qku f (a) postoji otvoren skup U ∈ τ koji s—dr%i t—qku X X X X λ λ∈Λ X X λ X λ∈Λ 1 2 1 2 X X X M M M 1 2 M 1 2 M λ λ∈Λ M λ M λ∈Λ X Y Y X QF xeprekidnost i gr—niqn— vrednost u topoloxkim prostorim— .

PUH a t—k—v d— je f (U ) ⊂ V F €reslik—v—¨e je neprekidno n— skupu A ⊂ X —ko je neprekidno u sv—koj t—qku a ∈ AF ƒpe™ij—lnoD preslik—v—¨e f je neprekidno —ko je neprekidno n— ™elom prostoru X F Zadatak PU. hok—z—ti d— „eorem— P n— str—ni PTH v—%i i u topoloxkim prostorim— @s— nezn—tnom modifik—™ijom dok—z—AF IF „y€yvyˆui yƒxy†i exevsi .

. G. Pólya. MezerbachD A History of MathematicsD 2nd ed. John Wiley and Sons. 2002. ‘IR“ R. Zagreb. 1960. ‘PQ“ W. Zagreb. BourbakiD Éléments de mathématique: Livre III.B. ‘PR“ I. RudinD Principles of Mathematical AnalysisD 2nd ed. BeogradD IWURF ‘IP“ C. 1964. Mršević. ‘IW“ S.P. 339–340 ‘IV“ S. ‘IS“ J. RobbinsD What is Mathematics?D Oxford University Press. Dj. New York. 1964.C. New York. MarjanovićD Matematička analiza 1D PF izd—¨eD x—uqn— k¨ig—D feogr—dD IWVQF ‘PI“ M. McGraw-Hill. 1992. MardešićD Matematička analizaD Školska knjiga.. SzegöD Aufgaben und Lehrzätze aus der AnalysisD Springer–Verlag. H.viter—tur— ‘I“ hF edn—eviD F u—del˜urgD w—tem—tiqk— —n—liz— ID w—tem—tiqki f—kultet u feogr—duD PHHRF ‘P“ eF#F horogov™evD w—tem—tiqeski& —n—liz { s˜ornik z—d—qD †iw— xkol—D uievD IWVUF ‘Q“ †F eF oriqD w—tem—tiqeski& —n—lizD x—uk—D woskv—D IWVIF ‘R“ eFxF uolmogorovD ƒF† pominD ilementy teorii funk™i& i funk™ion—l~nogo —n—liz—D x—uk—D woskv—D IWTVF ‘S“ fF €ekiD fesniloD IWVQF ‘T“ sFxF €esinD ‚—zvitie pon1ti1 integr—l—D x—uk—D woskv—D IWTTF ‘U“ vF ƒF €ontr1ginD xepreryvnye grupyD x—uk—D woskv—D IWVRF ‘V“ ƒF ƒimiD †e%˜e iz en—lize IWVW{WHD sveske ‘W“ qFwF pihtengol~™D uurs differen™i—l~nogo i integr—l~nogo isqisleni1D pswe„E qsD woskv—D IWTPF ‘IH“ hF tF ƒtrojkD ur—t—k pregled istorije m—tem—tikeD —vod z— u˜enike i n—st—vn— sredstv—D feogr—dD IWVUF ‘II“ S. Berlin. ‘IU“ T. ShafarevichD Basic Notions of AlgebraD 2nd ed.R. DieudonnéD Linearna algebra i elementarna geometrijaD Školska knjiga. izdanje. 1989. ParksD A primer of real analysis and functionsD Birkhäuser.G. 1979. DieudonnéD Foundations of Modern AnalysisD Academic Press. ‘PS“ Tomasova matematička biblija – Veština računanjaD qr—evinsk— k¨ig—D feogr—dD PHHUF PUI . ‘IQ“ N. Topologie généraleD Herman. ‘PH“ M. Paris. 1958– 1961. Courant. Krantz. Heidelberg. U. 1977. H. JamesonD The Probability Integral by Volume of RevolutionD Mathematical Gazette 78 (1994). Gradjevinska knjiga. ‘IT“ J. DugošijaD Zbirka rešenih zadataka iz Matematičke analize ID qr—evinsk— k¨ig—D feogr—dD IWUVF ‘PP“ G. Springer–Verlag. Boyer. 1941. 1997. AljančićD Uvod u realnu i funkcionalnu analizuD 2.

.

sndeks D IU D SQ D IU D SP D PP e˜elD IH eksiom— erhimedov—D VD PU hedekindov—D IT u—ntorov—D IQD PU neprekidnosti @potpunostiAD IT supremum—D IR eksiome €e—noveD IW r—™ion—lnih ˜rojev—D U re—lnih ˜rojev—D UD IR elgorit—m iuklidovD PS epsolutn— vrednost kompleksnog ˜roj—D RW re—lnog ˜roj—D QT ergument kompleksnog ˜roj—D SP erhimedD V eristotelD IP esimptotske rel—™ijeD VR esimptot— horizont—ln—D VS kos—D VS vertik—ln—D VS f—z— filter—D PSI fernxt—jnD QP fernuliD PP fertr—nD IRV fin—rni z—pis re—lnog ˜roj—D PW fol™—noD QW forelD QV froj —lge˜—rskiD SP dij—dskiD QH k—rdin—lniD Card(A)D QI vudolfovD SP R+ cis θ R π e PUQ yjlerovD IQP prostD PR tr—ns™endent—nD SP frojevi dij—dskiD QHD QW uz—j—mno prostiD PR geo deo re—lnog ˜roj—D PW e˜ixevD THD IVT ez—roD ITP ¢onsD SP h—l—m˜erD IRS h—r˜uD IHI de worg—nD PSW he™im—lni z—pis re—lnog ˜roj—D PW hedekindD IT hedekindov presekD IT hek—rtD RV di frunoD IHR hiferen™ij—˜ilnostD WI hiferen™ij—lD WU hirihleD IPQ hu%in— luk—D SI ekstremum lok—lniD WV ε{okolin—D QUD SH irmitD IWU iuklidD PS p—ktorijelD PI perm—D WU pi˜on—qiD ITT pilterD PSI pormul— e˜elov—D IRW ˜inomn—D PI uopxten—D IHU weklorenov—D IHT wo—vrov—D SR yjlerov—D ITT „ejlorov—D IHRD IHTD IWU prexeD PSP punk™ij— .

lim inf funk™ijeD IPS niz—D IPS vindem—nD SP vopit—lD IHP vopt— x→x0 n→∞ . lim funk™ijeD IPS niz—D IPS niz—D lim D IIW superior i inferiorD lim sup.PUR sxhiuƒ —n—litiqk—D ITQ diferen™ij—˜iln—D WI neprekidnoD IUV element—rn—D TS q—m—D PQS konk—vn—D IHV konveksn—D IHV nep—rn—D SQ neprekidn—D TTD PST uniformnoD URD PTS ogr—niqen—D UH p—rn—D SQ punk™ije ogr—niqene v—rij—™ijeD PQH q—lilejD IP q—usD IRV qener—tor grupeD SS qeometrijsk— progresij—D PI qr—n— funk™ijeD TR qr—niqn— vrednost funk™ijeD UUD PST niz—D IIWD PST qrup—D IH e˜elov—D IH erhimedsk—D II ™ikliqn—D SS euklidsk—D SH ortogon—ln—D SH spe™ij—ln— ortogon—ln—D SS topoloxk—D IRQ relderD III romeomorfiz—mD VP sm—gin—rn— jedini™—D RV sm—gin—rni deo kompleksnog ˜roj—D RV snfimumD inf D V funk™ijeD UP sntegr—™ij— p—r™ij—ln—D IUU sntegr—l h—r˜uovD PIR eliptiqkiD IVU gor¨i i do¨iD PIR hipereliptiqkiD IVU uoxijevD IVW neodreeniD IUS nesvojstveniD PHRD PPS  utnovD IVW odreeniD IVW po skupuD PPI €u—sonovD PHWD PQQ ‚im—n{ƒtiltjesovD PPS ‚im—novD PIP ƒtiltjesovD PPS szometrij—D SH szomorfiz—mD RS po©—D RS ureenihD RS szvod funk™ijeD WI desni i leviD WT drugiD IHR vixeg red—D IHR t—ngD IIH tedn—qin— diferen™ij—ln—D IUS funk™ion—ln—D ITR uoxijev—D ITR line—rn— diferen™n—D PQ tensenD IHW u—ntorD PU u—v—lijeriD PHH uoefi™ijenti ˜inomniD PI uom˜in—™ijeD QP uompleksn— r—v—nD RV uonjugov—ni kompleksni ˜rojD RW uongruen™ij— po moduluD SS uonst—nt— yjlerov—D IQP uontr—k™ij—D IQP uonvergen™ij— niz—D UW proizvod—D IQR red—D IQR —psolutn—D IQV uoordin—te pol—rneD SQ uosinus cosD SQ hiper˜oliqkiD ch D TS uriv— r—™ion—ln—D IVR uumerD IRU uv—dr—ntiD RV uv—dr—tur— krug—D SP v—gr—n%D WW v—j˜ni™D SP v—m˜ertD SP v—nd—uD VS ve˜egD QV vimes funk™ijeD lim D UU gor¨i i do¨iD lim.

sxhiuƒ PUS otvoren—D PSU z—tvoren—D PSU vudolfD SP w—jor—nt—D V w—ksimumD max funk™ijeD UP skup—D W weklorenD IHT wer— ord—nov—D PPI wetrik—D PSP diskretn—D PSR euklidsk—D PSR winimumD min funk™ijeD UP skup—D W winkovskiD III winor—nt—D V wno%e¨e redov—D IST wo—vrD SR wodul kompleksnog ˜roj—D RW neprekidnosti funk™ijeD VH re—lnog ˜roj—D QT wonotonostD RS worfiz—mD RS po©—D RS urenihD RS xejedn—kost fernulijev—D PP e˜ixev©ev—D TH relderov—D III tensenov—D IHW winkovskogD III xeprekidnostD TT xiz divergent—nD IIW konvergent—nD IIW uoxijevD IQHD PTH monotonD IPU niz pi˜on—qijevD ITT yjlerD PP ys™il—™ij— funk™ijeD IQI yst—t—k proizvod—D IQS red—D IQS €—r—met—r podeleD PIT €—r—metriz—™ij— r—™ion—ln—D IVR €e—noD IW €ekiD forisl—vD IP €ermut—™ijeD QI €it—gor—D IP €it—gorej™iD IP €odel— interv—l—D PIQ finij—D PIQ €odgrup—D PR €oenk—reD IP €okriv—¨e otvorenoD QVD PTR €o©eD II —lge˜—rski z—tvorenoD RV erhimedskoD II kompleksnih ˜rojev—D CD RV r—™ion—lnih ˜rojev—D QD PU re—lnih ˜rojev—D RD IR ureenoD II €olupreqnik konvergen™ijeD ISU €otpokriv—¨eD QVD PTR €otpo©eD PU €rin™ip u—v—lijerijevD PHH €roizvod ˜eskon—qniD IQR hek—rtovD RV konvergent—nD IQR €roxireni skup re—lnih ˜rojev—D RD IU €rostor euklidskiD PSQ metriqkiD PSP diskret—nD PSR komp—kt—nD PTI komplet—nD PTI povez—nD PTT sep—r—˜il—nD PTQ normir—niD PSQ €rstenD IH komut—tivniD II s— de©e¨emD II s— jedini™omD IH ‚—˜eD IRU ‚—zlom™i neprekidni @veri%niAD PT ‚—zlom©eni deo re—lnog ˜roj—D PW ‚e—lni deo kompleksnog ˜roj—D RV ‚ed ˜eskon—qniD IQR divergent—nD IQR dvostrukiD ISR geometrijskiD IQT konvergent—nD IQR stepeniD ISU „ejlorovD ITQ ‚el—™ij— poretk—D V ‚eln— pr—v—D II ‚im—nD UV ‚im—nov— zet— funk™ij—D IRH ‚olD WV ‚u˜ skup—D QVD SID PSV ˆtol™D IPI .

PUT sxhiuƒ ƒim˜oli v—nd—uoviD o. OD VS ƒinus sinD SQ hiper˜oliqkiD sh D TS ƒkup @˜esAkon—q—nD QI @neApre˜rojivD QQ diskret—nD QV gustD QVD PSV u—ntorovD RPD PIV mer©iv po ord—nuD PPI n—jvixe pre˜rojivD QQ nigde gustD RP ogr—niqenD VD SI otvorenD SID PSU p—rtitivniD W ureenD V potpunoD IR tot—lnoD V z—tvorenD QVD SHD PSU ƒmene yjleroveD IVQ ƒredin— —ritmetiqk—D SVD IIH geometrijsk—D SVD IIH h—rmonijsk—D SVD IIH kv—dr—tn—D SVD IIH red— tD IIH ƒt—v ysnovni st—v —lge˜reD RV ƒtiltjesD PPS ƒum— h—r˜uov—D PIQ ƒupremumD sup funk™ijeD UP skup—D V „—qk— fiksn—D UPD IQP izolov—n—D QVD SID PSV n—gomil—v—¨—D QVD SHD PSV nepokretn—D UPD IQP prevojn—D IHV unutr—x¨—D PSV „—u˜erD ITI „ejlorD IHTD ITQ „ejlorov polinomD IHT „eloD II „eorem— e˜elov—D ITH fol™—noE†—jerxtr—sov—D QW forelEve˜egov—D QV h—r˜uov—D IHI perm—ov—D WU u—ntorEfernxt—jnov—D QP u—ntorov—D UR uoxijev—D WV v—gr—n%ov—D WW vopit—lov—D IHP o meuvrednostiD UP o sred¨oj vrednostiD WU ‚im—nov—D ISR ‚olov—D WV ˆtol™ov—D IPI „—u˜erov—D ITI †—jerxtr—sov—D UQ „opologij—D PSW rel—tivn—D TW „r—nsform—™ij— izometrijsk—D SH …g—o π D SP izmeu polupr—vihD SI pol—rniD SP pr—vD SP …nutr—x¨ost skup—D PSV †—jerxtr—sD QW †—lisD SP †—rij—™ije ˜ez pon—v©—¨—D QI s— pon—v©—¨emD QI †ijetD SPD IVS ord—nD IIR —tvore¨e skup—D QVD SHD PSV l—tni presekD ITU .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful