You are on page 1of 277

weiwesue exevse I use preliminrn verzij koj trpi stlne promene tx PHIQF @posled verzij se nlzi n www.matf.bg.ac.

rs/milinkoA
Darko Milinkovi

{ t seD ustvriD mo%e otkritic { it su jedini mogui odgovorD woriseF rvi ikinziD to su piE tF ydgovoriD to je ve ono xto su ikinzi smi sei pevli z vreme plovideD d se ohrreF @imil e%rD seudoA

dr%j
qvee IF elni i kompleksni rojevi IF oe rionlnih rojev PF otpuno ureeno poe QF rirodni rojevi RF erhimedovo i untorovo svojstvo relne prve SF frojnost skup TF xek metriqk i topoloxk svojstv relne prve UF tednqin x = a VF tedinstvenost i postoje relnih rojev WF uompleksni rojevi IHF e%e qvee PF punkije relne i kompleksne promenive IF ilementrne funkije PF xeprekidnost QF qrniqn vrednost RF e%e qvee QF szvod funkije relne promenive IF hiferenijilnost PF ysnovne teoreme diferenijlnog rqun QF szvodi vixeg redF ejlorov formul RF uonveksne funkije SF e%e qvee RF xizovi i redovi IF uonvergenij nizov PF utnov metod rexv jednqin QF feskonqni redovi i eskonqni proizvodi RF edovi s pozitivnim qlnovim SF edovi s proizvonim qlnovim TF yperije s redovim UF tepeni redovi VF e%e qvee SF xeodreeni integrl IF rimitivn funkij i neodreeni integrl PF ysnovni metodi izrqunv neodreenih integrl QF sntegrli olik sin x cos x dx RF sntegrli olik sin ax cos bx dx
n k n

U U IR IW PU QH QT RP RS RU SU TQ TQ TT UU VS WI WI WU IHR IHV IIP IIW IIW IQQ IQR IRH IRW ISI ISU ITT IUS IUS IUU IUW IVH

SF sntegrij rionlnih funkij TF sntegrli olik R(sin x, cos x) dx UF sntegrli olik R(x, ax + bx + c) dx VF sntegrli olik R(x, y(x)) dx WF e%e qvee TF ydreeni integrl IF utnov integrl PF uoxijev integrl QF rimene integrl RF xesvojstveni integrl SF imnov integrl TF imn{tiltjesov integrl UF e%e qvee UF it i zdi IF rvi semestr PF hrugi semestr hyheeu IF opoloxke osnove nlize IF uonvergenij po filterim PF xeprekidnost i grniqn vrednost u metriqkim prostorim QF xeprekidnost i grniqn vrednost u topoloxkim prostorim vitertur sndeks
2

ehet

IVH IVP IVQ IVR IVU IVW IVW IVW IWW PHR PIP PPS PQP PRI PRI PRU PSI PSI PSP PTW PUI PUQ

qvee I

elni i kompleksni rojevi


xjstrij idej o roju vezn je z konept brojaaD dkle z skup N prirodnih rojevF otre vrxe operij @rqunA s prirodnim roE jevim prirodno vodi do konept rionlnog rojF yni su polzn tqk nxeg izuqv u ovom tekstuF olzei od pretpostvke d je sistem rioE nlnih rojev poznt qitouD r n intuitivnom nivouD izdvojiemo spisk tvreD aksiomaD iz kojih se mogu izvesti sv ostl svojstv ovog sistemF okzemoD ztimD egovu nepotpunost i ukzti n nqin enog prevziE l%eF ime emo motivisti strogoD formlno i ksiomtskoD zsnive po R relnih rojevD koje emo zpoqeti u rgrfu P ove glveF
n=0

IF oe rionlnih rojev IFIF erhimedsko poeF itou su poznt prvil z rqune u skuE pu Q racionalnih brojevaD tjF rojev olik D gde su m i n eli rojevi i
F v t prvil se mogu izvesti iz sledeih aksiomaX @eIA (x + y) + z = x + (y + z) @soijtivnost operije +A @ePA ( 0)(x) x + 0 = 0 + x = x @postoje neutrlnog element z opE eriju +A @eQA (x)((x)) x + (x) = (x) + x = 0 @postoje inverznog element z operiju +A @eRA x + y = y + x @komuttivnost operije +A @eSA (x y) z = x (y z) @soijtivnost operije A @eTA ( 1)(x) x 1 = 1 x = x @postoje neutrlnog element z opE eriju A @eUA (x) x = 0 (x ) x x = x x = 1 @postoje inverznog eleE ment z operiju A @eVA x (y + z) = x y + x zD (x + y) z = x z + y z @distriutivnost operije u odnosu n +A @eWA x y = y x @komuttivnost operije A @eIHA 0 = 1 @netrivijlnostA @eIIA x x @refleksivnost relije A @eIPA (x y) (y z) x z @trnzitivnost relije A @eIQA (x y) (y x) x = y @ntisimetriqnost relije A @eIRA (x y) (y x) @ksiom totlnog poretkA @eISA x y x + z y + z @sglsnost relije i operije +A @eITA (0 x) (0 y) 0 x y @sglsnost relije i operije AF @erA @ArhimedovaI aksiomaA svko a > 0 i svko b postoji n N tkvo d v%i n a > bF
1 1 1 m n

Ierhimed @ A D PVU{PIPF pre rristAD strogrqki mislil U

x primerD poznto tvree


xy

IF ievxs s uywviuxs fytis


x y y x

izvodi se iz ksiom n sledei nqinX

liqno se rexv i sledei zdtkF Zadatak I. hokzti ekvivleniju 0 x x 0F orvimo sdD n trenutkD d se svojstv @eIA{@eITAD @erA odnose n rojeve i rzmotrimo ih ko pstrktne ksiome definisne n nekom skupuF ko doijmo rzne algebarske struktureD tjF skupove n kojim su definE isne operije i relije koje zdovovju neke od gore nvedenih ksiomF kup T n kome je definisn relij koj zdovov ksiome @eIIAD @eIPA i @eIQA nziv se ure enim skupomD relij relacijom poretkaF eko n skupu v%i i @eIRA on se nziv totalno ure enim skupomF x svkom ureenom skupu definixu se i relije D < i >X defF defF defF x y y x, x < y x y x = y, x > y y x x = y. xek je T ureen skup i E T F ilement m E je njmi element ili minimum skup E D ko (e E ) m e. winimum skup E se oznqv s min EF liqno se definixe njvei element ili mksimum skupD max EX xek je ureen skup i F ilement nziv se @ A skup ko je z svko F skup je egovo D tjF element tkv d je z svko i z svko gore ogrniqee skup F upremum skup oznqv se s F hkleD ko s oznqimo skup svih mjornti skup D ond je
sup A = min A . tom M = max E (e E )e M. T AT tT gorim ograniqeem gorom granicom, majorantom A at aA Supremum A najmae gore ograniqee s T as aA st t A A sup A A A

x + ((x) + (y )) y + ((x) + (y )) (x + (x)) + (y ) y + ((x) + (y )) 0 + (y ) y + ((x) + (y )) y y + ((x) + (y )) y y + ((y ) + (x)) y (y + (y )) + (x) y 0 + (x) y x.

@eISA @eIA @eQA @ePA @eRA @eIA @eQA @ePA

ilement t T nziv se doim ograniqeem @doom granicom, minoranA skup A ko je t a z svko a AF Infimum skup A @u ozni inf A je egovo najve e doe ograniqeeD tjF element s T tkv d je s a z svko a A i t s z svko doe ogrniqee t skup AF u%emo d je skup ograniqen odozgo ko im r jednu mjorntuD ograniqen odozdo ko im r jednu minorntuF kup je ograniqen ko je ogrniqen i odozdo i odozgoF

kup ne mor d sdr%i svoj supremumD nprF ko je B = {x R | 0 x < D ond je F koliko je sup A AD ond se tj supremum nziv skup i oznqv s max AF liqno se definixe minimum skupD u ozni ko egov infimumD ukoliko on pripd smom skupuF kup iz nxeg primer nem mksimumD dok je min B = 0F hemo jox jednD me trivijlhD primerF Primer I. xek je A neprzn skup i P (A) skup svih podskupov skup A @P (A) se nziv partitivnim skupom skup AAF yperij inkluzije je relij poretk n P (A)F odnosu n ovu reliju je max P (A) = AD min P (A) = F Zadatak P. hokzti d je n skupu N prirodnih rojev relij | definE isn s k | n n je deivo s k relij poretkF h li je on relij totlnog poretkc h li skup B = {2, 3} im mksimum @minimumA u (N, |)c h li ovj skup im supremum @infimumAc xek je (T, ) ureen skup i B T F ilement b B nziv se mksimlE nim elementom skup B ko v%i
1} sup B = 1 /B maksimumom A min A B
0

IF yi egsyxevxsr fytie

liqno se definixe i minimlni element skupF Zadatak Q. h li skup B iz dtk P im mksimlni @minimlniA elementc Napomena I. rijlno ureen skup mo%e d im vixe mksimlnih i minimlnih elementD li njvixe jedn mksimum i njvixe jedn miniE mumF tedinstvenost mksimum i minimum je posledi ntisimetriqnosti relije poretk @qitou ostvmo d ovo dok%e ko zdtkAF Zadatak R. @A hokzti d je mksimum ureenog skup egov jedinstveni mksimlni elementF @A hokzti d ureeni skup mo%e d im jedinstveni mksimlni eleE mentD koji nije mksimumF @putstvoX xek je n eskonqnom skupu zdt relij < s
A = {c, a1 , a2 , . . .} a1 < c, a1 < a2 < a3 < . . .

b1 B b0 b1

b1 = b0 .

hokzti d je s xy x=yx<y definisn relij poretk n A i d ovj skup im jedinstveni mksimlni elementD li nem mksimumFA Zadatak S. x skupu S := {(x, y ) R R | x + y = 1} je definisn relij (x , y ) (x , y ) x x y y . @A hokzti d je relij poretkF @A xi sve minimlne i mksimlne elemente ureenog skup (S , )F
1 2 2 1 1 2 2 1 2 1 2 1

@vA xi sup S i inf S F @gA h li skup S im minimum i mksimumc exeeX @A skup mksimlnih element je {(x, y) S | x 0, y 0}Y @vA sup S = (1, 1)D inf S = (1, 1)Y @gA neD jer z svku tqku postoji tqk koj je s om neuporedivF kup G u kome je definisn operij + koj zdovov svojstv @eIAD @ePA i @eQA nziv se grupomF ud %elimo d nglsimo o kojoj se operiji rdiD k%emo i d je ure eni par (G, +) grupF qrup je komuttivn @ili eelovPA ko u oj v%i i ksiom @eRAF eksiomom @ePA se definixe neutralni element 0 grupeF yvj element je jedinstvenF istD pretpostvimo d postoje dv neutrln element 0 i 0 koj zdovovju ksiomu @ePAF eko npiximo ovu ksiomu z x = 0 D ztim z x = 0 D doijmo 0 + 0 = 0 i 0 + 0 = 0 F ydtle sledi 0 = 0 F proizvone elemente a, b G jednqin a+x=b @IA im jedinstveno rexeeD tjF postoji jedn i smo jedn element x G tkv d v%i a + x = bF istD element x = (a) + b je rexee jerD primenom ksiome @eIAD ztim @eQA i n krju@ePAD doijmo a + ((a) + b) = (a + (a)) + b = 0 + b = bF yvime smo dokzli d postoji jedno rexeeF h ismo dokzli d postoji samo jednoD pretpostvimo d z neki element x grupe v%i a + x = bF okzemo d je x = x F istD primenom ksiom @ePAD @eQAD @eIA i definiije element x doijmo x = 0+x = ((a)+a)+x = (a)+(a+x ) = (a) + b = x F Primer P. ydvde mo%emo d izvedemo poznto tvree 0 x = 0X poxto je 0 + 0 = 0D iz distriutivnog zkon sledi
1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2 2 2 1 1 2 2 2 2 1

IH

IF ievxs s uywviuxs fytis

p iz jedinstvenosti rexe jednqine 0 x + X = 0 x sledi 0 x = 0F peijlnoD nek je b = 0F sz jedinstvenosti rexe jednqine a + x = 0 sledi i jedinstvenost inverznog element z operiju +F smjui to u viduD lko se dokzuje d je (x) = xX po definiiji inverznog element je (x) + ((x)) = 0 i (x) + x = 0D tko d su i (x) i x inverzni elementi z (x)D p je (x) = x zog jedinstvenosti inverznog elementF Zadatak T. hokztiX @A x 0 y 0 x y 0 @A x y x y x + x y + y @vA 0 < 1F eelov grup u kojoj jeD sem operije + definisn i operij koj zdovov @eSA i @eVA zove se prstenF rsten u kome v%i @eTA i @eIHA zove se prsten sa jedinicomF eksiom @eIHA oezeuje nm d trivijlni prsten {0}D koji zdovov sve ostle ksiome prsten s jediniomD ne zovemo prstenom s jediniomF
1 1 2 2 1 2 1 2

0 x = (0 + 0) x = 0 x + 0 x,

Peel @Niels Henrik AbelD IVHP{IVPWAD norvexki mtemtiqr

ilement 1 prsten s jediniomD definisn ksiomom (A6)D je jedinstvenY dokz ovog tvre se doij kd se u dokzu tvre o jedinstvenosti element 0 u grupi simoli + i 0 zmene simolim i 1F rsten u kome v%i @eWA zovemo komutativnim prstenomF rsten s jediniom u kome v%i ksiom @eUA nziv se telomD ili prstenom sa deeemF uomuttivno telo nziv se poemF oe n kome je definisn relij poretk koj zdovov ksiome @eISA i @eITA nziv se ure enim poemY ko se rdi o reliji totlnog poretkD govorimo o totalno ure enom pouF Zadatak U. xek su a i b elementi tel i a = 0F hokzti d jednqin ax=b @PA im jedinstveno rexeeF pormulisti i dokzti tvree o jedinstvenosti inverznog element z operiju u prstenuF eksiomu @erA smo izdvojili iz numerije i oznqili poseno iz rzlog koji e iti jsniji ksnijeD kd ovu ksiomu udemo zmenili opxtijom Aksiomom supremumaD ili nekom od oj ekvivlentnih ksiomD qime emo proE xiriti poe rionlnih rojevF reeno poe u kome v%i @erA nziv se Arhimedskim poemF erhimedov ksiom je originlno formulisn u sklopu ksiomtskog zsniv geometrijeD ko mogunost d nnoxeem dte du%i a n prvoj mo%emoD polzei iz tqke AD prei preko proizvone tqke B n prvojFQ szrz n levoj strni nejednkosti na > b pri tome nije mogue tumqiti ko mno%eeD ve ko D dodve du%i n put4F hrugim reqimD erhimedov ksiom u strukturi (G, +, ) u kojojD uz reliju poretkD immo smo operiju sir @nprF u ureenoj grupiA utvruje d postoji n N z koje v%i a + + a > b. @QA qrup u kojoj v%i erhimedov ksiom nziv se Arhimedskom grupomF udue emo iz oznk izostvti znk i umesto a b pisti abF IFPF xepotpunost po QF rtimo se sd s rzmtr ovih pE strktnih lgerskih struktur pou Q rionlnih rojevF emuD ko u svkom pouD jednqine @IA i @PA z a = 0 imju jedinstven rexeF ok%imo d to nije sluqj s jednqinom x = 2. @RA retpostvimo d je rionln roj x rexee ove jednqine i npiximo g ko x = gde su m i n uzajamno prosti @tjF ez zjedniqkog deliteA eli rojeviF @hrugim reqimD npiximo x u vidu koliqnik dv el rojD xto je definij rionlnog rojD i izvrximo ihovo skrive tko d se oni vixe ne mogu skrivtiFA menom ovog izrz u @RA doijmo m = 2n . @SA ydvde sledi d je m prnD xto znqi d je i m prn @jer je kvdrt neprnog roj neprnAD tjF olik m = 2kF eko uvrstimo to u jednqinu @SA
n 2 m n 2 2 2

IF yi egsyxevxsr fytie

II

Qwi ovde neemo ulziti u nlogiju izmeu nlitiqke i geometrijske ksiomtikeD koj se detnije izuqv n kursu enlitiqke geometrije @vF 15AD li emoD motivisni omD skup relnih rojev zvti jox i relnom prvomF

IP

doijmo 4k = 2n D p je n = 2k prn rojF ydtle sledi d je i n prnD xto je u suprotnosti s pretpostvkom d su m i n uzjmno prostiF sz ove kontrdikije sledi d jednqin @RA nem rexe u skupu rionlnih roE jevF Zadatak V. hokzti d jednqin x = 3 nem rexee u skupu rionlE nih rojevD koristei ideju dokz nlognog tvre z jednqinu @RAF x kom mestu tj dokz ne prolzi z jednqinu x = 4 @koj im rexee 2 QAc hokz koji smo izlo%ili nvodi eristotelRD ko primer dokazivaa svoeem na protivreqnostD odnosnoD u svremenim oznkmD tutologije
2 2 2 2 2 2

IF ievxs s uywviuxs fytis

mo otkrie nepostoj rexe jednqine @RA pripisuje se itgorejiE mDS xkoli ntiqkih filosof koj se odvojil od sofist @sklonih loxim demokrtskim utijim A i pristupil ristokrtskom slojuF mtr se d je ovo ihovo njznqjnije otkrie i pretpostv D d su do eg doxli prouqvem geometrijske sredine a : b = b : c koj je nroqito interesovl itgorejeD slu%il je ko simol ristokrtije4 @vF IHAF qeometrijski glednoD ovj rezultt govori d dijgonl kvdrt s strniom du%ine I nije rionln rojF itgorejeD koji su poznvli smo rionlne rojeveD ko i z ntiqku mtemtiku uopxteD ovo je oznqilo ulzk u veE liku krizu mtemtikeF itgoreji suD u svom elokupnom pogledu n svetD nstojli d sve svedu n rojF oznvli su prne rojeveD neprneD prno{ neprneD neprno{prneD prosteD slo%eneD svrxeneD prijteskeD trougoneD qetvorougoneD petougone itdF ytkrie geometrijskih veliqin koje se ne mogu opisti rionlnim rojevim nvelo ih je d poqnu d negirju moguE nost ritmetike d opixe sve geometrijske ojekteF szlz iz krize tr%en je u simetriji izmeu geometrije @tjF D vidivog svet4A i teorije rojevD ne u proxireu konept rojD do kog se doxlo mnogo ksnijeF s ksnijeD tokom qitve istorije mtemtikeD smeivli su se periodi uspeh onog xto je qlilej U formuliso ko progrm D meriti sve xto je merivo i uqiniti merivim sve xto jox uvek nije4D s periodim egove krize i tr%e proE xire ili uopxte pojm D mere4D tjF rojF s rr vek je doneo jedn tkv period { period rzvoj kvntne fizike suxtinski je promenio @i jox uvek meA nqin gled n konept mereF xpomenimo d je ovde req smo o ulozi konept mere u nuiD ne o enom svoeu n kvntittivnu diE menzijuF fukvlno shvte qlilejevih reqi enri oenkreV je duhovito okrkteriso reqimX D h li prirodk mo%e doro d prouqi slon ko g posmtr mikroskopomc4 zmotrimo mlo neformlnije konept mere du%iD kko ismo moE tivisli proxiree ksiomtskog sistem koji smo do sd rzmtrli i
6 6DDwjor Lawford nprvi zjedivu primedu n rqun demokrtijeD koj sttistiqki izjednquje glupost s rzumomD idiotimD smo ko ih je dovonoD dopuxt d uprvju svetom4 @fF eki 5A

(p q q ) p.

Reristotel @ A o QVR{QPPF pre rristAD strogrqki filosof Sitgor @o D SVH{SHHF pre rristAD jonski ristokrtD mistik i nuqnik Uqlilej @Galileo GalileiD ISTR{ITRPAD itlijnski nuqnik Voenkre @Jules Henri PoincarD IVSR{IWIPAD frnuski mtemtiqr

uvoee skupa realnih brojeva RF sz erhimedove ksiome sledi d ne postoje D nedosti%ne4 tqke n relnoj prvojF eko je a D jedini mere4 @nzovimo je nprF metrA i ko je na = b z neki prirodn roj nD ond k%emo d D b im du%inu n metr4F eko ne postoji tkv prirodn roj nD potreno je uvesti mu jediniu mereF odelimo zto du% a n IH jednkih delov @nzovimo ih deimetrimAF eko postoji prirodn roj n tkv d je n = bD izmerE ili smo du%inu b u deimetrimY u suprotnomD mormo d podelimo du% n jox IH mih delov itdF koliko posle konqno mnogo kork uspemo d izmerimo du% bD doijmo enu meru u deimlnom zpisu
a 10 a 10

IF yi egsyxevxsr fytie

IQ

xto je oznk z

b = xm xm1 x1 x0 , x1 x2 xk ,

b = xm 10m + xm1 10m1 + + x1 10+ x0 + x1 101 + x2 102 + + xk 10k .

weutimD mo%e d se desi d se ovj postupk nikd ne zvrxiD tjF d roj b im eskonqn deimlni zpisF Zadatak W. hokzti d je roj rionln ko i smo ko je egov deiE mlni zpis konqn ili periodiqnF @putstvoX z dokz jedne implikije koristiti qieniu d se u lgoritmu dee elih rojev m i n mo%e jvE iti smo konqno mnogo osttkD p je postupk ili konqn ili periodiqnY z dokz druge iskoristiti formulu z sumu geometrijskog niz iz veme S n PIF strniFA hkleD ukoliko %elimo d merimo i du%i ko xto je hipotenuz jedE nkokrkog prvouglog trougl s ktetm du%ine ID mormo d proxirimo skup rionlnih rojevF tedn od nqin d se to urdi je d mu dogovoromD ili definiijomD pridru%imo i rojeve koji imju eskonqn deimlni zE pisF rimetimo d pri tome nije postojo ni jedn rzlog d poqetniD D jediniE qni4 intervl delimo n IH delovF ieni d immo IH prstiju je jedini istorijski rzlog zog kojeg koristimo deimlni sistemF wnogo podesnije i ilo koristiti sistem s osnovom IPX roj IP im veliki roj delite @deiv je s PDQDRDT i IPAD xto i olkxlo lgoritm dee rojevD zhteE vlo uvoee jox smo dv nov simol z ifreFW hkleD skup rionlnih rojev mo%emo d proxirimo tko xto mu dodmo D elemente koje doijmo eskonqnim deeem intervl n me delove4D iliD reqeno u terminim ksiomtikeD tko xto eksiomm @eIA{@eITA i @erA dodmo jox jednuD tzvF untorovu ksiomuX @uexA Kantorova aksioma: xek je z svko n N dt intervl [a , b ] i nek v%i [a , b ] [a , b ]F d je
n n n+1 n+1 n n

[an , bn ] = .

Wxeki stri merni sistemi koriste uprvo sistem s osnovom IPD ovi sistemi su se zdr%li i dns nprF u nglosksonskom svetuF uod nsD termin tue oznqv IP ko D okrugo roj4F frojqnik st je podeen n IP delovD godin im IP meseiF

sledeim prgrfim pozviemo se detnije prolemom proxireE skup rionlnih rojevF ideemo d postoji nekoliko ekvivlentnih nqin d se on rexiF tedn je preko tzvF eksiome supremum
n N

IR

@A eksiom supremumX eko je podskup T R neprzn i odozgo ogrniqenD ond postoji egovo njme gore ogrniqee sup T RF prgrfu R emo d pok%emo d se dodvem ksiome @uexA kE siomm @eIA{@eITAD @erA doij sistem ekvivlentn sistemu odreenom ksiomm @eIA{@eITAD @AF meuvremenu emo se susresti s jox dv ekvivlentn pristupX hedekindovom ksiomom i eksiomom neprekidnostiF vki od ovih pristup definixe sistem relnih rojev RF sledeem prgrfu mi emo se opredeliti d sistem definisn ksiomm @eIA{@eITAD @A uzmemo z definiiju sistem RD ztim emo ostle spomenute prisE tupe d izvedemo ko teoreme i dok%emo d su oni ekvivlentni izrnomF

IF ievxs s uywviuxs fytis

PF otpuno ureeno poe PFIF eksiom supremumF rtimo se jednqini x = 2F osmtrjmo skup
2

kup T ne sdr%i njvei elementY tqnijeD d z svki rionlni roj x T postoji rionlni roj y T tkv d v%i x < yF istD nek je x T Y td je x < 2F szerimo roj q Q tkv d v%i 0 < q < 1 i q < (2x )(2x+1) F d je y = x + q rionln roj koji je vei od x i pripd skupu T F Zadatak IH. hokzti d skup
2 2 1

T = {x Q | x2 < 2}.

ne sdr%i njmi elementF wotivisni ovim rzmtrimD dodjmo ksiomm @eIA{@eITA i sledeuF @A eksiom supremumX eko je podskup T R neprzn i odozgo ogrniqenD ond postoji egovo njme gore ogrniqee sup T RF kup n kome je definisn relij poretk koj zdovov ksiomu @A nziv se potpuno ure enim skupomF rimetimo d je skup T ogrE niqen odozgoD li d nem supremum kao podskup ure enog skupa QF istD svi elementi skup S su gor ogrniqe skup T D prem dtku IH ovj skup nem njmi elementF hkleD skup Q nije potpuno ureen i dodvem ksiome @A ksiomm @eIA{@eITA doili smo strukturu koj proxiruje ureeno poe QF eksiome @eIA{@eITAD @A krkterixu relne rojeveY drugim reqimD mo%emo ih uzeti ko definiiju po relnih rojev RF Definicija I. reen xestork (R, +, , , 0, 1)D gde je R skupD + i inrne operijeD inrn relij i 0, 1 R istknuti elementiD koj zdovov ksiome @eIA{@eITAD @A nziv se poem realnih brojevaF h i ovkv definiij il oprvdnD ilo i potreno dokzti IF d struktur koj zdovov ksiome @eIA{@eITAD @A postoji i PF d je struktur koj zdovov ksiome @eIA{@eITAD @A jedinE stvenF x ov pit emo se vrtiti u rgrfu VF sz ksiome @A sledi

S = {x Q | x2 > 2}

Teorema I. vki neprzn i odozdo ogrniqen podskup S R im infiE mumF xek je T = S = {s | s S}F d je T neprzn i ogrniqen odozgoF istD iz S = sledi d postoji neko s SD po definiiji skup T to znqi d t = s T D tjF T = F oxto je S ogrniqen odozdoD sledi d postoji m R tkvo d je m s z svko s SF xek je M = mY mno%eem prethodne nejednkosti s 1 doijmo t M z svko t T D xto znqi d je T ogrniqen odozgoF sz @A sledi d postoji = sup T F d je lko videti d je = inf SF istD potreno je smo ponovo pomno%iti odgovrjue nejednkosti s 1 i videti njpre d je doe ogrniqee skup SD ztim i d je njvee @koristei qieniu d je gore ogrniqee skup T njmeAF reiznijeD ko je s SD ond je s T D p je s D jer je gore ogrniqee skup T D odkle sledi sD tjF je doe ogrniqee skup SF eko je i doe ogrniqee skup SD ond je s z svko s SD odkleD mnoE %eem s 1 doijmoD imjui u vidu definiiju skup T D d je t = z svko t T F hkleD je gore ogrniqee skup T D p nije vee od egovog njmeg goreg ogrniqe = sup T X F ydtle sledi F oE xto je proizvono doe ogrniqee skup SD sledi d je egovo njvee gore ogrniqeeD tjF = inf SF oxto postoji dulnost izmeu i D eoremu I smo mogli d uzmemo z ksiomu umesto @AF d i @A il teoremD koju ismo dokzli n potpuno isti nqin ko eoremu ID zmenom simol simolom i zmenom ulog simol sup i inf D doeg i goreg ogrniqe itdF rimetimo d smo u dokzu eoreme I dokzli d v%i inf(A) = sup AD gde je A = {a | a A}. szdvojiemo ovo i jox nek svojstv supremum i infimum u sledeoj lemiF skupove A i B definiximo

PF yxy iixy yi

IS

A + B = {a + b | a A, b B },

A B = {a b | a A, b B }

Lema . A0 A

I xek su AD B neprzni i ogrniqeni skupovi relnih rojev i neprzn podskupF d v%i IF inf A inf A sup A sup A PF inf(A) = sup AD sup(A) = inf A QF sup(A + B) = sup A + sup BD inf(A + B) = inf A + inf B RF sup(A B) = max{sup A, sup B}D inf(A B) = min{inf A, inf B}F SF eko je 0 AD 0 B ond je sup(A B) = sup A sup BD inf(A B) = inf A inf B F vree IF je oqiglednoY tvree PF smo dokzli u dokzu eoreme IF hok%imo d je sup(A + B) = sup A + sup BF oxto je (a A) a sup A i (b B ) b sup B D sledi d je (a A)(b B ) a + b sup A + sup B D p je sup A + sup B gore ogrniqee skup A + B F hok%imo d je ono njmeF
0 0

A B (a A)(b B ) a b.

xek je x < sup A + sup BF d je x sup A < sup BF oxto je sup B njE me gore ogrniqee skup BD postoji b B z koje v%i b > x sup AD tjF x b < sup AF ydtle sledi d x b nije gore ogrniqee skup AD p postoji a A z koje je a > x bD p je a + b > xD tjF x ne mo%e d ude gore ogrniqee skup A + BF ime je dokzno sup(A + B) = sup A + sup BF hokz ostlih svojstv prepuxtmo qitou z ve%uF PFPF hedekindov ksiom i eksiom neprekidnostiF xvexemo sd jox dv tvre ekvivlentn eksiomi supremumF prvo od ih nm je potren slede definiijF Definicija P. xek je X ureen skupF r (D , D ) podskupov D , D X nziv se DedekindovimIH presekom ko im slede svojstv @eA D D = X @fA D = D D = @A D D < ns je ovde od interes sluqj X = RF %e slede dv tvreD koj nzivmo ksiomm jer svko od ih @vF eoremu P ni%eA mo%emo uzeti z ksiomu umesto eksiome @AY preostl dv tvreD nrvnoD ond postju teoremeF @hihA hedekindov ksiomX eko su D , D R tkvi d je (D , D )D hedekindov presekD ond postoji njme gore ogrniqee sup D R skup D F @xi A eksiom neprekidnosti @ili eksiom potpunostiAX xek su T i S dv neprzn podskup skup R koj imju svojstvo (t T )(s S ) t s. d postoji c R z koje v%i (t T )(s S) t c s. Teorema P. vre (SUP), (DED) i (NEP) su ekvivlentnF retpostvimo d v%i @A i nek je (D , D ) hedekindov presek u RF sz hefiniije P sledi d je skup D neprzn i ogrniqen odozgoF istD D = sledi iz @fAD dok iz @A sledi d je svki element skup D gore ogrniqeE e skup D F sz @A sledi d postoji sup D D xto dokzuje implikiju @A @hihAF retpostvimo sd d v%i @hihA i nek su T i S skupovi s svojstvim iz @xiA xek je D = {x R | (s S) x < s} i D = R \ D F d je (D , D ) hedekindov presekF istD @eA v%i po definiiji skupov D i D F xek je > 0 i T := {t | t T } yqigledno je S D i T D D p poxto suD prem pretpostvi @xiA S i T @ time i T A neprzniD sledi d v%i @fAF eko je D D ond je < s z sve s SF xek je D . @TA eko i v%ilo D td i v%ilo i < s z sve s SF o iD po definiiji skup D D znqilo d v%i D D xtoD zjedno s @TA i @A dje kontrdikiju < F rem tomeD (D , D ) je hedekindov presekD p postoji
1 2 1 2 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 2 1 1 1 2 1 1 2 1 2 2 1 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 1

IT

IF ievxs s uywviuxs fytis

IHhedekind @Richard DedekindD IVQI{IWITAD nemqki mtemtiqr

c = sup D1 tT >0 t0 T t0 > c t0 < c = 1 2 (t0 c) > 0 sS D1 cs

F sz definiije supremum i T D sledi d je t c z sve i sve F ydtle sledi t c z svko t T F istD ko i z neko ilo D ond i ilo i t (t c) > cD xto je u suprotnosti s F z xek je F sz definiije skup D sledi d je s z svko D p je gore ogrniqee skup D F oxto je supremum njme gore ogrniqeeD sledi d je F ime je dokzn implikij @hihA @xiAF retpostvimoD n krjuD d v%i @xiA i nek je T neprzn i odozgo ogrniqen podskup skup RF xek je S skup svih gorih ogrniqe skup T F oxto je T ogrniqen odozgoD sledi d je i S neprznD p T i S zdovovju uslove iz ksiome @xiAF ydtle sledi (c)(t T )(s S ) t c s. @UA d je c = sup T F istD iz prve nejednkosti u @UA sledi d je element c gorE e ogrniqee skup T D iz druge @i iz definiije skup SA d je on njme gore ogrniqeeD tjF supremumF PFQF sntervliF hefiniximo sd v%ne podskupove skup RF Definicija Q. xek su a i b relni rojeviF IF kup (a, b) = {x R | a < x < b} nziv se otvorenim intervlom s krjevim a i bF PF kup [a, b] = {x R | a x b} nziv se ztvorenim intervlom ili segmentom s krjevim a i bF QF kupovi [a, b) = {x R | a x < b} i (a, b] = {x R | a < x b} nzivju se poluotvorenim intervlim s krjevim a i bF RF kupovi (a, +) = {x R | x > a} i [a, +) = {x R | x a} nziE vju se redom otvorenim i poluotvorenim intervlom s krjevim a i +F imol + qit se plus eskonqnoF peijlnoD intervl (0, +) oznqvmo i s R F SF kupovi (, b) = {x R | x < b} i (, b] = {x R | x b} nziE vju se redom otvorenim i poluotvorenim intervlom s krjevim i bF imol qit se minus eskonqnoF TF kup [, +]D koji se oznqv jox i s R i nziv proxirenim sistemom realnih brojeva je skup koji se doij dodvem dvju simol D + skupu RD pri qemu su ispueni sledei usloviX UF svko x R v%i
1 0 1 2 0 1 1 1 1 +

PF yxy iixy yi

IU

< x < +,

VF svko x > 0 v%i WF svko x < 0 v%i

x + (+) = +,

x + () = ,

x x = =0 +

x (+) = +,

x () =

mesto + qesto pixemo smo F Zadatak II. hokzti d je svki hedekindov presek (D , D ) u R olik ((, a), [a, +)) ili ((, a], (a, +))F
1 2

x (+) = ,

x () = +

IV

Lema P. (Karakterizacija intervala) odskup J R je intervl ko i smo ko z svk dv roj a, b J D tkv d je a < bD v%i [a, b] J F h svki intervl im nvedeno svojstvo sledi iz hefiniije QF retE postvimo d je J skup s svojstvom opisnim u formuliji lemeF eko je J neogrniqenD ond je J = RD dkle J je intervl (, +)F istD iz neE ogrniqenosti skup J sledi d z svko x R postoje a, b J tkvi d je a < x < b @jer i u suprotnom x ilo ili gore ili doe ogrniqee skup J AD odtleD n osnovu pretpostvke o skupu J D sledi x J F xek je J ogrniqen odozgoD li ne odozdoD i nek je s = sup J F d z svko x < s postoje a, b J tkvi d je a < x < b @zxtocAF ydtle sledi x J D tjF J = (, s) ili J = (, s]F liqno se rzmtr sluqj skup koji je ogrniqen odozdoD li ne i odozgoF x krjuD nek je J ogrniqen i nek je s = sup J D = inf J F d z svko x (, s) postoje rojevi a, b J tkvi d je a < x < bF ydtle sledi x J D p je J jedn od intervl (, s)D [, s]D (, s]D [, s)F Definicija R. frojeve iz intervl (0, +) zovemo pozitivnimD roE jeve iz intervl (, 0) negtivnim rojevimF Primer Q. froj 1 je pozitivn rojF okzemo kko se ovo tvree mo%e izvesti iz ksiom @tjF rexiemo dtk T n IHF strniAF sz ksiom @eIHAD @eIRA i definiije relije < sledi d v%i tqno jedn od relij 0 < 1 i 1 < 0F retpostvimo d v%i 1 < 0F d jeD n osnovu @eISAD 1+(1) < 0+(1)D tjF 0 < 1F ydtle i iz @eITA i sledilo 0 (1)(1)F eko dok%emo d je desn strn poslede nejednkosti jednk 1 @primetimo d izrz (x)(y) = xy nije meu ksiommD p zhtev dokzA doiemo d je 0 1D xto je u suprotnosti s pretpostvkom 1 < 0F sz ove kontrdikije sledi 0 < 1F hok%imo d je (x)(y ) = xy. @VA hokz emo podeliti u nekoliko korkF rimetimo njpre d iz @ePA i @eVA sledi 0x = (0 + 0)x = 0x + 0xF ydvdeD n osnovu jedinstvenosti rexe jeE dnqine a + x = b sledi 0x = 0 @jox jedno D oqigledno4 tvree koje nije meu ksiomm i zhtev dokz3AF hok%imo sd d v%i (x) = x. @WA sz @eQA sledi (x) + x = 0 i (x) + ((x)) = 0D odtleD n osnovu jedinE stvenosti inverznog element z sireD sledi (x) = xF sz 0 = 0y = (x + (x))y = xy + (x)yD n osnovu jedinstvenosti inverznog element z sireD sledi (x)y = (xy ). @IHA liqno se dokzuje i x(y ) = (xy ). @IIA d immo (x)(y ) = (x(y )) sledi iz (10) = ((xy )) sledi iz (11) = xy sledi iz (9), xto dokzuje @VAF ime je zvrxen dokz d je 0 < 1F

IF ievxs s uywviuxs fytis

sz prethodnog primer i ksiom @eIPA i @eISA sledi 0 < 1 + 1F froj 1 + 1 oznqv se simolom 2 i nziv se dvaF liqnoD 0 < 1 + 1 + 1 itdF ime smo izdvojili jedn v%n podskup skup pozitivnih rojevD skup rojev koji se mogu doiti od roj 1 primenom operije +F yvj skup je nx sledei predmet izuqvF umirjmo ukrtko xt smo do sd urdiliF otreom prelsk od @liE skih intuiijiA rionlnih rojev n relne smo motivisli definiiju sistem relnih rojev (R, +, , , 0, 1) ko strukture koj zdovov kE siome @eIA{@eITAD @AF svjjui ove ksiome z definiiju @relnihA roE jeveD poqeli smo ihovo ksiomtsko zsniveF uko sd d u ovom sistemu prepoznmo i formlno izdvojimo one ojekte qij nm je jsn intuitivn predstv poslu%il ko motivij { prirodneD ele i rionlne rojevec QFIF rirodni rojeviF enove ksiomeF xek je N kls svih podE skupov N R koji imju sledee dve osoine 1 N i n N n + 1 N. elij je relij poretk n skupu N D p mo%emo d govorimo o egovom najmaem elementuF Definicija S. kup N je njmi element klse N F ilemente skup N nzivmo prirodnim brojevimaF ikvivlentnoD skup N se mo%e definisti ko presek svih skupov klse N F ydtle se lko vidi i d je N N F rirodni rojevi imju svojstv koj izdvjmo sledeom teoremomF yn se nzivju enovimII ksiommD jer se u zsnivu ritmetike mo%e poi od ih ko definiije sistem prirodnih rojev @vixe o ovome emo rei u rgrfu VAF xek je (n) = n + 1 D sledenik prirodnog roj n4F Teorema Q. (Peanove aksiome) kup prirodnih rojev N im slede svojstv @1A preslikve : N ND je doro definisno @2A (m) = (n) m = n @3A 1 N @4A (n N)(n) = 1 @5A princip indukcije: ko z podskup S N v%i
ond je S = NF vojstv @1A i @3A slede iz N N D svojstvo @2A iz jedinstvenosti reE xe jednqine a + x = bF retpostvimo d ne v%i @4AD tjF d je 1 = n + 1F d je n = 0F vko se vidi d intervl (0, +) pripd klsi N F oxto je N njmi skup iz N D v%i N (0, +)D p 0 / NF ime je dokzno @4AF hok%imo @5AF sz definiije skup S sledi S N D p je N SD poxto je N njmi skup iz N F weutimD po pretpostvi je S ND p je S = NF
IIeno @Giuseppe PeanoD IVSV{IWQPAD itlijnski mtemtiqr
1 S (n S (n) S )

QF syhxsD givs s egsyxevxs fytis

IW

QF rirodni rojevi

sz @5A se izvodi metod dokazivaa indukcijomF retpostvimo d %eE limo d dok%emo neko tvree o prirodnim rojevimF retpostvimo d smo dokzli d ono v%i z roj 1 i d iz pretpostvke d v%i z neki prirodn roj n sledi d v%i i z n + 1F yznqimo s S skup prirodnih rojev z koje v%i tvreeF ynd jeD prem @5AD S = ND tjF tvree v%i z sveki prirodn rojF slustrovemo to dokzim sledeih tvreF Lema Q. (a) (N) = N \ {1} @A m, n N m + n N mn N @vA m, n N m < n n m NF @A xeposredno se proverv d S = {1} (N) zdovov @5AD odkle po prinipu indukije sledi S = NF ydtle i iz @4A sledi @AF hokz tvrE e @A sledi indukijom po n @z fiksirno mAF h ismo dokzli @vAD fiksirjmo m i primenimo indukiju po nF eko je n = 1D td je m > 1D p iz @A sledi m (N)D tjF m = k + 1 z neko k NF d je m 1 = k ND qime je dokzno tvree @vA z n = 1F retpostvimo d @vA v%i z neko n NF xek je m > n + 1F d je i m > nD p po induktivnoj pretpostvi v%i m = n NF oxto je m n > 1D iz @A sledi d je m n = k + 1 z neko k NF ydlte sledi m (n + 1) = m n 1 = k NF ime je dokzno @vAF Lema R. vki neprzn podskup A N im minimumF peijlnoD min N = 1F hok%imo prvo d je min N = 1D tjF d je 1 n z sve n NF xek je S N skup prirodnih rojev z koje v%i 1 nF d je 1 SF eko je n S v%i 1 nF irem ove nejednkosti i nejednkosti 0 1 dokzne u rimeru Q doijmo 1 n + 1D tjF n + 1 SF x osnovu prinip indukije zkuqujemo S = ND tjF 1 n z svki prirodn roj nF retpostvimo sd d A nem minimumF xek je T = {n N | (a A) n < a}F oxto je 1 = min ND pretpostvili smo d A nem minimumD sledi d je (a A) 1 < aD tjF 1 T F xek je n T F hok%imo d odtle sledi n + 1 T F xek je a AF sz pretpostvke d A nem minimum sledi d postoji a A tkvo d je a < aF oxto je n T D v%i n<a . @IPA sz a a N @vem Q @vAA i 1 = min N sledi 1 a a D tjF a + 1 aF ydtle i iz @IPA sledi n + 1 < a + 1 aF x osnovu prinip indukije je T = NF oxto je T A = D odtle sledi d je A = D xto je u kontrdikiji s pretpostvkom d je A neprznF vojstvo @5A je u osnovi v%nog principa definisaa indukcijomF retE postvimo d smo neki pojmD vezn z prirodne rojeveD definisli z roj 1 i opisli prvilo po kome se iz definiije z prirodn roj n izvodi definiE ij z prirodn roj n + 1F eko je S skup z koji smo n ovj nqin opisli dti ojektD ond iz @5A sledi d je on definisn z svki prirodn rojF slustrujmo to primerimF
1 1 1 1 1 1 1

PH

IF ievxs s uywviuxs fytis

R. Konaqne sume i konaqni proizvodi. xek je n NF hefiniximo simole i s


Primer
n n k=1 k=1 1 n+1 n

QF syhxsD givs s egsyxevxs fytis

PI

i
1

xk = x1 ,
k=1 1 k=1

xk =
k=1 n n+1

xk + xn+1

z relne rojeve x , , x F peijlnoD z x


k=1 k=1 n n n

xk = x1 ,

xk =

xk xn+1
1

k=1

= x2 = = xn = x

pixemo
n k=1

x =: nx,
k=1 k=1 1 n n

x =: xn .

eko je x = 0D (x ) oznqvmo s x F x = k doijmo roj x =: n!D koji se nziv faktorijelom roj nF prirodne rojeve k i n koliqnik se nziv binomnim koeficijentom = Zadatak IP. hokzti d v%i = + i odtleD primenom metod indukijeD d je prirodn roj z sve k, n ND k < nF Lema S. yperije uvedene u rimeru R imju slede svojstvX IF x y = (x y) @uopxteni distriutivni zkonA PF nx = n xD gde je n levoj strni izrz uveden u rimeru RD n desnoj proizvod relnih rojev n i x QF x x = x D (x ) = x D (xy) = x y RF (Binomna formula) (x + y) = x y SF (Geometrijska progresija) x = F hok%imo prvo tvreeF n = 1 ono glsi x y = x y i oqigledno v%iF retpostvimo d ono v%i z neko n N i dok%imo d v%i i z n + 1F sz definiije operije i distriutivnog zkon @eksiom @eVAA sledi
k n k n! k!(nk)! n k n+1 k n k n k1 n n k k k=1 k=1 n m n+m n m nm n n n n n n k=0 k n k k nk k=0 1xn+1 1x 1 1 n+1 n n

xk y =
k=1 k=1

xk + xn+1 y =

xk y + xn+1 y.
k=1 n k=1 xk n+1 n k=1 k n+1 k k=1

rimenimo sd induktivnu pretpostvku y= (x y ) i defiE niiju operije F hoijmo x y+x y = (x y )F ime je dokzno d prvo tvree v%i i z n + 1F hokze ostlih tvre ostvmo qitouF (k + j )F Zadatak IQ. szrqunti (k + j ) i Zadatak IR. hokzti d je (x x ) = x x . rimenom ove . formule izrqunti
n k=1 k m n m k k=1 j =1 n k=1 j =1 k k+1 n+1 1 n k=1 k=1 1 k(k+1)

PP
Zadatak

IS. szrqunti
n k=1

IF ievxs s uywviuxs fytis


(k 1)2k k (k + 1)

gde je [] eo deo relnog rojF Zadatak IT. hokzti uopxtee inomne formule
k=1

n2 1

[ k ],

(x1 + x2 + + xn )k =

gde je

k1 +k2 ++kn =k

k k1 , k2 , . . . , kn

xj j ,
1j n

@IQA

tzvF multinomni koefiijentF Primer S. (Broj e) sz veme SD QF sledi


1+

k k1 , k2 , . . . , kn

:=

k! k1 !k2 ! kn !

sndukijom se lko dokzuje d v%i k! 2 doijmo


1+ 1 n
n n

1 n

=
k=0

n k 1 1 n k

nk

=
k=0

1 k!

k1

j =0

k 1

@IRA D p iz prethodne jednkosti


1 j n
n

k=0

1 . k!

k=0

osled nejednkost sledi iz veme SD RF ydtle sledi d je skup {(1 + n N} ogrniqen odozgoD p im supremumF froj
e := sup 1+ 1 n
n

1 2

k 1

< 3.
1 n n)

@ISA nziv se yjlerovimIP rojemF yvj roj je irionlnY egovih prvih nekoE liko deiml je e = 2, 718281828459045 . . . srionlnost roj e ie dokzn u rimeru PH u qlvi PD egov trnE sendentnost u rimeru Q u qlvi TF Lema T. (BernulijevaIQ nejednakost) xek je (1, +) i n NF d v%i (1 + ) 1 + n. tednkost (1 + ) = 1 + n v%i ko i smo ko je n = 1 ili = 0F n = 1 tvree je oqigledno je tqnoF n = 2 ono glsi (1 + ) 1 + 2D xto je tqno jer je (1 + ) = 1 + 2 + i 0F retpostvimo d ono v%i z neko n ND tjF d je (1 + ) 1 + nF wno%eem oe strne ove nejednkosti pozitivnom rojem 1 + doijmo
nN
n n 2 2 2 2 n

(1 + )n+1 1 + (n + 1) + n2 1 + (n + 1),

IPyjler @Leonhard EulerD IUHU{IUVQAD xvjrski mtemtiqr IQfernuli @Jakob BernoulliD ITSR{IUHSAD xvjrski mtemtiqr

qime jeD n osnovu prinip indukijeD dokzn prvi deo tvreF hrugi deo sledi iz qienie d se u sluqju d je n > 1 i = 0 u prethodnom dokzu znk mo%e svud zmeniti znkom >F Zadatak IU. hokzti d z svki prirodn roj n > 8 v%i nejednkost n <2 F Zadatak IV. hokzti d z svki prirodn roj n v%i nejednkost
2 n+1

QF syhxsD givs s egsyxevxs fytis

PQ

2n 1 1 1 3 5 . 2 4 6 2n 3n + 1

@A k = @A k = xi formulu z S := k D p NF @putstvoX primenom inomne formule n (k + 1) k i sumirem po k izrziti tr%enu sumu S preko pozntih S , S , . . . , S FA Zadatak PH. hokzti d se svi rojevi olik 2 +1D n N zvrxvju ifrom 7F Zadatak PI. vinerne diferenne jednqineF xek je niz x zdt s
n 2 k=1 n k=1 n(n+1)(2n+1) 6 n(n+1) 2 2 3 p p+1 2 p+1 n k=1 p p 1 p 1 2n+1 n

Zadatak

IW. rimenom metod indukije dokzti sledee jednkostiX

i nek su t i t rexe jednqine


1 2 1 2 n 1 2

x0 = a,

x1 = b,

xn+2 = pxn+1 + qxn .

sndukijom po n dokztiX @A eko je t = t D ond je x = At + Bt D gde su A i B rexe sistem jednqin A + B = aD At + Bt = bF @A eko je t = t D ond je x = At + nBt D gde su A i B rexe sistem jednqin A = aD At + Bt = bF Zadatak PP. konveksnom n{touglu povuqeno je nekoliko dijgonlD tko d svke dve od ih ili polze iz istog temenD ili se ne sekuF ime je poligon podeen n deloveF uoji je njvei mogui roj tih delovc Zadatak PQ. xi grexku u sledeem D dokzu4 tvre D d su svi priE rodni rojevi jednki4F xek je S sledee tvreeX eko su k i m prirodni rojevi i ko je max{k, m} = nD ond je k = mF vree S je tqnoD jer iz max{k, m} = 1 sledi k = 1 i m = 1 @poxto su k i m prirodni rojeviD 1 = min NAF retE postvimo d je tvree S tqno i dok%imo d je td tqno i S F xek je max{k, m} = n + 1F xek je p = k 1D q = m 1F d je max{p, q } = nF oxto jeD po induktivnoj pretpostviD S tqnoD odvde sledi p = qF eliD td je i m = nF ime jeD n osnovu prinip indukijeD dokzno d v%i S F xek su k, m proizvon dv prirodn roj i nek je n = max{k, m}F oxto je dokzno d z svko n v%i S D sledi k = mF
n 1 n 2 1 2 n n 1 n 1 1 1 n 1 n n+1 n n n

t2 = pt + q.

QFPF geli rojeviF sz veme Q sledi d je skup N ztvoren u odnosu n operije + i F weutimD ovj skup nije ztvoren z operije invertov u odnosu n ove dve operijeF istD pretpostvimo d v%i {n, n} NF sz eksiome @eIRA i dtk I sledi d td v%i r jedn od nejednkosti n 0D n 0D xtoD zog 0 < 1D protivreqi vemi RF liqnoD iz {m, m } N z m = 1 sledilo i m < 1 ili m < 1D xto je opet kontrdikij s vemom RF Skup celih brojeva Z je njme proxiree skup N koje je ztvoreno z ivertove u odnosu n +F reizirjmo ovu formulijuF Podgrupom grupe (G, +) nzivmo svki podskup H G koji je i sm grup u odnosu n grupovnu operiju +F vko se vidi d je podskup H G podgrup ko i smo ko z sve g , g H v%i g g H F Definicija T. kup elih rojev Z je njm podgrup grupe (R, +) koj sdr%i roj 1F xrvnoD termin najmaa odnosi se n reliju poretk F ikvivlentnoD Z je presek svih podgrup grupe (R, +) koje sdr%e roj 1F lede teorem pokzuje d je ov pstrktn lgersk definiije ekE vivlentn uoiqjenoj definiijiD pozntoj qitou iz kursev elementrne mtemtikeF Teorema R. Z = {0} N {n | n N}. hokz sledi iz qienie d je skup n desnoj strni podgrup koj sdr%i roj 1 i minimlnosti podgrupe ZF kup Z je ztvoren u odnosu n sireD oduzime i mno%eeD li ne i u odnosu n deeeX pri deei roj a Z rojem b Z \ {0} jv se osttkF reiznijeD v%i slede teoremF Teorema S. svko a Z i b N postoje jednoznqno odreeni rojevi q Z i r N {0} tkvi d je a = bq + r i 0 r < bF re d dok%emo dD polzei od a i oduzimjui bD p ztimD 2b, 3b, . . .D posle konqno mnogo kork doijmo roj mi od bF sz veme R lko sledi d u skupu {a kb | k Z} postoji njmi roj r olik a qb koji je prirodn ili jednk nuliF yn zdovov tr%eni uslov 0 r < bDjer i u sluqju r b roj r = a (q + 1)b io prirodn ili jednk nuliD mi od rF ime je dokzn egzistenij rojev q i rF h ismo dokzli jedinstvenostD pretpostvimo d postoji jox jedn pr rojev q , r tkv d je a = bq + r i 0 r < bF ydtle i iz a = bq + r sledi b(q q ) = r rD p je kb = |r r| < max{r , r}D gde je k = |q q | N {0}F oxto su r i r prirodni rojevi mi od bD ov nejednkost je mogu smo z k = 0D tjF q = qF eli td je i r = rF Definicija U. xek je a Z i b Z \ {0}F eko postoji q Z tkv d je a = bq k%emo d je roj a deiv rojem bD ili d b deli a i pixemo b|aF froj p N zovemo prostim rojem ko je p > 1 i ko je p deiv smo s I i pF froj d Z je zjedniqki delil rojev a, b Z ko d|a i d|bF xjvei zjedniqki delil rojev a i b oznqvmo s (a, b)F eko je (a, b) = 1 k%emo d su rojevi a i b uzjmno prostiF
1 1 1 2 2 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1

PR

IF ievxs s uywviuxs fytis

Zadatak PR. hokzti d je | relij poretk n NF h li je ovo relij totlnog poretk n Nc h li je ovo relij poretk n Z Zadatak PS. hokzti d postoji eskonqno mnogo prostih rojevF @puE tstvoX pretpostvimo d su p , p , . . . , p svi prosti rojeviY td roj p = p p . . . p + 1 nije deiv nijednim prostim rojemA Zadatak PT. hokzti d su rojevi i uzjmno prostiF Teorema T. eko je d njvei zjedniqki delil elih rojev a i bD ond postoje eli rojevi k i m tkvi d je ka + mb = dF peijlnoD ko su a i b uzjmno prostiD ond postoje eli rojevi k i m tkvi d je ka + mb = 1F xek je c njmi prirodn roj u skupu S = {ua + vb | u, v Z}F hok%imo prvo d je roj c zjedniqki delil rojev a i bF sz c S sledi c = ka + mb @ITA z neke k, m ZF sz eoreme S sledi d postoje q, r ZD 0 r < c tkvi d je a = cq + rD xto zjedno s @ITA dje r = a cq = (1 kq )a mqbF eko i ilo r > 0D ond i r io prirodn roj olik ua + vb koji je mi od cD xto je suprotno pretpostvi d je c njmi tkv rojF ydtle sledi r = 0D tjF c|aF x isti nqin se dokzuje c|bF hok%imo sd d je c njvei zjedniqki delil rojev a i bD tjF d je c = dF oxto d|a i d|bD postoje u, v Z tkvi d je a = udD b = vdF ydtle i iz @ITA sledi c = (ku + mv)dD p je d cF oxto je d njvei zjedniqki delilD sledi d je d = cD xto zjedno s @ITA dje dokz eoremeF rimetimo d smoD dokzujui eoremu T dokzli i sledee tvreeF Posledica I. xjvei zjedniqki delil elih rojev a i b je njmi prirodn roj olik ka + mbD k, m ZF Zadatak PU. hokzti d su eli rojevi a i b uzjmno prosti ko i smo ko postoje eli rojevi k i m tkvi d je ka + mb = 1F Teorema U. eko je a = bq + rD ond je (a, b) = (b, r)F xek je d zjedniqki delil rojev a i bF d je a = ud D b = vd z neke u, v ZD p je r = d (u vq)F ime je dokzno d |rY dkle svki zjedE niqki delil rojev a i b je i zjedniqki delil rojev b i rF tox lkxe je dokzti d v%i i ornutoX svki zjedniqki delil rojev b i r je i zjedniqki delil rojev a i bF ydtle sledi tvree eoremeF eorem U nm dje postupk z nl%ee njveeg zjedniqkog delio elih rojev a i bF yvj postupk nziv se iuklidovimIR lgoritmom i sstoji se u sledeemF retpostvimo d su a i b prirodni rojevi @zxto time ne umujemo opxtostcAF rimenom eoreme S izvrximo niz uzstopnih
1 2 n 1 2 n a (a,b) b (a,b) 0 0 0 0 0

QF syhxsD givs s egsyxevxs fytis

PS

IRiuklid @oko QTS{oko QHHF gF pre rristA { strogrqki mtemtiqr

PT

deeX

IF ievxs s uywviuxs fytis


a = bq1 + r1 , b = r1 q2 + r2 , r1 = r2 q3 + r3 , . . . rn2 = rn1 qn + rn , rn1 = rn qn+1 . rk < rk1 k
n

0 r1 < b 0 r2 < r1 0 r3 < r2 . . . 0 rn < rn1

oxto je z svko D ovj postupk e se zvrxiti posle konqnog roj korkF xvodimo dve posledie ovog postupkF Posledica P. (a, b) = r . Posledica Q. vki rzlomk = D a, b N mo%e d se npixe u oliku 1 @IUA =q + q +
a b 1 2 1

q3 +

gde su q , q , . . . , q prirodni rojeviF Definicija V. zlomi vid @IUA nzivju se konqnim neprekidnim @ili veri%nimA rzlomimF rimenom iuklidovog lgoritm doijmo
1 2 n

1 qn ,

= q1 +

osle n kork doijmo @IUAF Teorema V. @ysnovni stv ritmetikeA vki prirodn roj mo%e d se predstvi ko proizvod prostihF o predstve je jedinstveno do n poredk mno%iteF eko n nije prostD ond je n = k mF eko su k i m prosti dokz je zvrxenD ko nisuD ponovimo rezonove z k i nF yvj postupk se zvrxv posle konqnog roj kork jer je k, m < nF h ismo dokzli jedinstvenost ovog predstvD pretpostvimo suE protnoX d postoji prirodn roj koji mo%e d se predstvi ko proizvod prostih n dv rzliqit nqinF xek je n njmi tkv prirodn roj i nek je n = p p p = q q q , @IVA gde su p , . . . p D q , . . . , q prosti rojeviD ureeni tko d je p p . . . p D q q . . . q . d je p = q D jer i u suprotnom iz @IVA skriE vem s p = q doili roj n < n koji im dv rzliqit predstvE D xto je u suprotnosti s izorom n ko njmeg prirodnog roj s ti svojstvomF retpostvimoD ne umujui opxtostD d je p < q F xek je n = n p q q q Y jsno je d je n < nF sz @IVA sledi n = (q p )q q q , @IWA
1

r1 1 1 = q + b = q1 + b q2 + r

r2 r1

= q1 +

1 q2 +

r2 r1

= .

1 2

1 2

1 2 3

2 3

@PHA oxto je n njmi prirodn roj koji nem jedinstveno predstve i N n < nD iz @IWA i @PHA sledi d se p pojvuje ko mno%il ili u q p ili u q q F rvo nije mogue jer i iz q p = p d sledilo q = p (d + 1)D xto je kontrdikijD poxto je q prostF ystje mogunost d je p mnozil u q q F og q q n sledi d je predstve q q ko proizvod prostih jedinstvenoD p i p moro d ude neki od rojev q , . . . , q F weutimD ovo je nemogue zog p < q q q F Zadatak PV. @A hokzti d ko v%i d|ab i (d, b) = 1D ond d|aF @A xek je p prost roj tkv d p|abF hokzti d p|a ili p|bF QFQF ionlni rojeviF ho elih rojev smo doxli tr%ei ztvoE renost u odnosu n operiju x xF x sliqn nqinD tr%ei ztvorenost u odnosu n operiju x x dolzimo do po rionlnih rojev QF eko je (F, +, ) poeD podskup E F nzivmo potpoem ko je (E, +, ) poeY E je potpoe ko i smo ko z sve a, b E i c E \ {0} v%i b a E i a c EF Definicija W. Skup racionalnih brojeva Q je njme potpoe po (R, +, )F kup R \ Q se nziv skupom iracionalnih brojevaF lede teorem se dokzuje n sliqn nqin ko eorem RF Teorema W. Q = {mn | m Z, n N}. hokz sledi iz qienie d je skup n desnoj strni potpoe u RD i iz minimlnosti potpo QF
1

p je n
1 2

RF erswihyy s uexyyy yty ievxi ei


N

F eli iz @IVA sledi i

PU

n1 = p1 (p2 p3 pr q2 q3 qs ).
1

RF erhimedovo i untorovo svojstvo relne prve RFIF erhimedov i untorov ksiomF e smo spomenuliD sd emo to i dokztiD d u pou u kome v%e ksiome @eIA{@eITA erhimedov

ksiom @erA Arhimedova aksioma: (a (0, +))(b R)(n N) na > b sledi iz eksiome supremumF yrnuto ne v%iX iz erhimedove ksiome ne sledi eksiom supremumD tjF erhimedsko poe ne mor d ude kompletno { primer nekompletnog erhimedskog po je poe QF eli koD ko xto smo ngovestili n IQF strniD erhimedovoj ksiomi dodmo i sledeuD unE torovuDIS ksiomuD ove dve ksiome zjedno su ekvivlentne eksiomi supreE mumF @uexA Kantorova aksioma: xek je z svko n N dt intervl [a , b ] i nek v%i [a , b ] [a , b ]F d je
n n n+1 n+1 n n

[an , bn ] = . Teorema IH. erhimedov i untorov ksiomD uzete zjednoD su ekviE vlentne eksiomi supremumF
n N

ISuntor @Georg CantorD IVRS{IWIUAD nemqki mtemtiqr

retpostvimo prvo d v%i eksiom supremumF ud ne i v%il erhimedov ksiomD postojli i relni rojevi a > 0 i bD tkvi d je na b z svko n NF d i skup T = {na | n N} io ogrniqen odozgo i neprznD p iD prem eksiomi supremumD imo supremumF xek je = sup T F oxto je a > 0 v%ilo i a < D p a nije gor grni skup T F ydtle sledi d z neko n N v%i na > aD tjF (n + 1)a > D xto je kontrdikij s = sup T F yvime smo dokzli @A @erAF xek su a , b ko u @uexAF d z m < n v%i a a b b @PIA iD speijlnoD a a b b F ydtle sledi d je b gor grni skup A = {a | n N} i a do grni skup B = {b | n N}F sz eksiome supremum i eoreme o infimumu @eorem IA sledi d postoje a = sup A i b = inf B F hok%imo d je a a b b z svko nD odkle e d sledi [a, b] [a , b ]. @PPA retpostvimo d je b < a z neko nF d a ne mo%e d ude do grni skup BD p z neko b v%i b <a . @PQA eko je m < nD iz @PQA i @PIA sledi b b < a b D xto je kontrdikijF eko je n < mD iz @PQA i @PIA sledi b < a a b D xto je opet kontrdikijF hkle b a z svko nF liqno se dokzuje i (n) a b F o dokzuje @PPAD time i implikiju @A @uexAF retpostvimo d v%e @erA i @uexAF xek je T R neprzn i odozgo ogrniqen skupF xek je a T proizvon element skup T i b egov proE izvon gor grniF xek je n NF sz erhimedove ksiome i veme R sledi d postoji njmi prirodni roj m z koji je b = a + m 2 gor grni skup T F xek je a = a + (m 1)2 F d je [a , b ] T = F hokzemo d intervli [a , b ] zdovovju pretpostvke untorove ksiomeF sz m 2 = 2m 2 sledi d a + 2m 2 jesteD a + (2m 2)2 nije gore ogrniqee skup T F ydtle sledi d v%i ili m = 2m ili m = 2m 1F d se lko vidi d je [a ,b ] [a , b ]D p iz @uexA sledi [a , b ] = F retpostvimo d skup [a , b ] sdr%i dv element a < bF d i z svko n N v%ilo b a 2 D tjF 2 (b a) 1F oxto iz fernulijeve nejednkosti @vem TA sledi 2 nD doijmo n(b a) 1 z sve prirodne rojeve nD xto je u kontrdikiji s @erAF hkleD skup [a , b ] sdr%i tqno jedn element cF hok%imo d je c = sup T F retpostvimo d c nije gore ogrniqee skup T F d je t > c z neko t T F ezonujui ko mlopreD zkuqujemo d iz fernulijeve nejednkosti i erhimedove ksiome sledi d postoji prirodn roj n z koji v%i t c > 2 F ydtleD poxto je c [a , b ]D sledi d je a + m 2 < tF o je u kontrdikiji s definiijom roj m F retpostvimo sd d postoji gore ogrniqee d skup T D tkvo d je d < cF dD ponovo n osnovu fernulijeve nejednkosti i erhimedove ksiomeD z neko n N v%i c d > 2 F d iD poxto je c [a , b ]D v%ilo a + (m 1)2 > dD tko d i a + (m 1)2 ilo gore ogrniqee skup
n n m n n m 1 n n 1 1 n 1 n n n n n n N n n m m n n m n n m n m m n n 1 1 n n 1 n n n 1 n n n n n n (n+1) n n n n n (n+1) 1 n (n+1) 1 n+1 n+1 n n+1 n+1 n n nN n n n N n n n n n n N n n n n n 1 n n n n 1 n n 1 n n n n

PV

IF ievxs s uywviuxs fytis

D xto je opet u kontrdikiji s definiijom m F ledi d je c = sup T F yvime je dokzn implikij @erA @uexA @AF ho sd smo videli dD prilikom ksiomtskog zsniv sistem relnih rojevD uz ksiome @eIA{@eITA mo%emo dodti ilo koju od ekvivlentnih ksiom @AD @xiAD @hihA ili @erA+@uexAF rgrfu T emo se susresti s jox dv ekvivlent ovih ksiomF xvodimo sd nekoliko posledi erhimedove ksiomeF Posledica R. 1) svki reln roj x > 0 postoji prirodn roj n tkv d v%i < xF 2) eko je 0 x < z sve n N ond je x = 0F sz @erA (n) n 1 > xD odtle IAF PA sledi iz IAF Posledica S. svki reln roj x postoji eo roj k tkv d v%i k x < k + 1F xek je x 0F sz erhimedove ksiome i veme R sledi d postoji njmi prirodn roj n z koji je n 1 > xF d z k = n 1 v%i k x k + 1F luqj x < 0 izvodi se iz ovogD mno%eem s 1F froj k iz osledie S nziv se celim delom relnog roj x i oznqE v [x]F zlik {x} := x [x] nziv se razlomenim delom roj xF rem osledii S z svki roj x R v%i [x] x < [x] + 1F xek je d = [x]F retpostvimo d je d < x i podelimo intervl [[x], [x] + 1] n IH jednkih delovF d postoji prirodn roj d D 1 d < 9 tkv d v%i x [d + d 10 , d + (d + 1) 10 )F eko je x = d + d 10 pixemo x = d , d F eko je x > d + d 10 D ond postoji prirodn roj d D 1 d < 9 tkv d v%i x [d + d 10 + d 10 , d + d 10 + (d + 1) 10 )F rodu%imo li ovj postupkD induktivno definixemo @konqn ili eskonqnA skup d D d D . . . i pixemo x = d , d d . yvj izrz nzivmo decimalnim zapisom relnog roj xY zpis egovog rzlomenog del je {x} = 0, d d F xrvnoD deee intervl n IH delov je stvr konvenijeF ekoD umesto n IHD intervle u prethodnoj konstrukiji delimo n dv delD doijmo binarni zapis rzlomenog delD pri qemu z svko k v%i d {0, 1}D deeem n tri del doijmo zpis u osnovi triD s d {0, 1, 2} itdF RFPF qustin skup rionlnih rojevF lede v%n posledi erhimedove ksiome opisuje rspored rionlnih rojev n relnoj prvojF Teorema II. (Gustina skupa racionalnih brojeva) svkom interE vlu (a, b) z a < b postoji r jedn rionln rojF o pretpostvi je a < bD tjF b a > 0F sz erhimedove ksiome sledi d postoji prirodn roj n z koji v%i n(b a) > 1D odnosno nb > na + 1. @PRA xek je k = [na] eo deo roj naY tjF k na < k + 1. @PSA d iz @PRA i @PSA sledi nb > na + 1 k + 1 > naD tjF
n 1 n 1 n 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 2 0 1 0 1 1 2 0 1 1 2 2 0 1 1 2 2 0 1 0 1 2 1 2 k k

RF erswihyy s uexyyy yty ievxi ei

PW

a<

k+1 < b. n

QH

ko smo doili rionln roj q = (k + 1)n pripd intervlu (a, b)F Zadatak PW. hijdski rojevi ilementi skup
1

IF ievxs s uywviuxs fytis


m | m Z, n N 2n

nzivju se dijdskim rionlnim rojevimF hokzti d je skup D gust u RF putstvoX imitirti dokz prethodne teoremeF rimetiti d je hokzti d postoji s svojstvom d je D koristei erhimeE dovu ksiomuITF kuqiti odtle d u intervlu postoji r jedn eo roj mF eorem II pokzuje d suD z rzliku od prirodnih i elih rojevD rE ionlni rojevi gusto rsporeeni n relnoj prvojF usnije emo videtiD meutimD d u izvesnom smislu rionlnih rojev nema vixe od prirodnih @iko su svi prirodni rojevi rionlniD li ne i ornutoAD dok relnih rojev im mnogo vixe od rionlnih @eoreme IR i ISAF re togD tre d preizirmo xt to znqi d element jednog eskonqnog skup ima vixe od element drugogF o je slede tem nxeg izuqvF tjF utvriv broja elemenata nekog skupF ri tome je pojm broja mnogo mli od konept brojaaF tox u neolitsko doD udi su umeli d utvrde rojnost svog stdD plemen i slD iko nisu znli z pstrktne pojmove ko xto je pojm rojF uko su to qinilic poreivemF x primerD ujutru i nprvili gomilu kmenqi n koju i z svku %ivotiu std stvili po jedn kmenqiD uveqe i s gomile skinuli po jedn kmenqiD i tko i utvrdili d li se nek %ivoti izguilF rimetimo d i mi dns qeE sto uprvo tko utvrujemo rojnost skupov { ko %elimo d utvrdimo d li immo dovono tni z svku od n xoi z kfuD neemo dvput rojti do n @nroqito ko je n velikoAD nego emo jednostvno n svku tnu stviti xoiu i videti d li nek nedostjeF s to xto mi dns rqunmo u sistemu s osnovom IH je vezno z qieniu d immo IH prstiju { prvi rojni sistemi u istoriji su uprvo sistemi s osnovom IH i PHD nstli iz konept roje D n prste4D tjF pridru%iv element nekog skup prstim n rukmF d emo dti strogu formuliju ovog koneptD koj im smisl i z eskonqne skupoveF Definicija IH. u%emo d su skupovi A i B ekvipotentni @ili d imju istu mo D ili istu brojnostA ko postoji ijekij : A B. kup A je konaqan ko je przn ili je z neko n N ekvipotentn skupu {k N | n n }F kup A je beskonaqan ko nije konqnF
0 0
n

D=

m < b 2n a < m < 2n b. 2n nN 2n (b a) > 1 (2n a, 2n b) a<

SF frojnost skup SFIF urdinlni rojeviF uonqni i eskonqni skupoviF x poE qetku ove glve smo rekli d je pojm prirodnog roj vezn z konept rojD

ITerhimedovu ksiomu u ovom olikuD s mno%em s 2 umesto s nD ve smo izveli i koristili u dokzu eoreme IHF

eko su skupovi A i B ekvipotentniD pixemo A BF vko se vidi d v%i


A A, A B B A, A B B C B C.

SF fytxy ue

QI

Primer T. @IA kup 2N := {2n | n N} prnih rojev je ekvipotentn skupu prirodnih rojevF istD : N 2ND (n) = 2n je ijekijF @PA proizvone relne rojeve a, bD a < b intervl (a, b) je ekvipotentn intervlu (0, 1)D jer je x (b a)x + a ijekij (0, 1) (a, b)F @QA sz ijektivnosti funkije : R (1, 1)D (x) = x(1 |x|) sledi d je (1, 1) RF Zadatak QH. hokzti N ZF ulsu svih skupov ekvipotentnih skupu A nzivmo egovim kardinalnim brojem i oznqvmo Card(A)F u%e se jox i d je Card(A) mo skupa AF eko je skup A konqn i n roj iz hefiniije IHD pixemo i Card(A) = n Y z przn skup Card() = 0F h je ov definiij oprvdnD tjF d z konqn skup A postoji jedinstven roj n odreen hefiniijom IH sledi iz sledeeg tvreF Tvr ee I. eko z m, n N v%i
1 0 0 0

ond je m = nF re d dok%emo d z n = m ne postoji ijekij

{k N | k m} {k N | k n},

hok%imo ovo tvree indukijom po nF n = 1 ono je oqiglednoF retE postvimo d v%i z n i nek je ijekijF eko je (n + 1) = m oznqimo s restrikiju ijekije n skup {k N | k n}Y ko je (n + 1) = m = m i m = (n )D definiximo
1 1

: {k N | k n} {k N | k m}.

: {k N | k n + 1} {k N | k m}

: {k N | k n} {k N | k m 1},

(k ) =

yqigledno je d je ijekijD p prem induktivnoj pretpostvi v%i m 1 = nD tjF m = n + 1F Posledica T. uonqn skup nije ekvipotentn nijednom svom prvom podskupuF Zadatak QI. (Kombinatorika) @A hokzti d je krdinlni roj skup svih ijekij f : {1, 2, . . . , n} {1, 2, . . . , n} jednk n!F fijekije skup {1, 2, . . . , n} u see nzivju se permutacijamaF @putstvoX primeniti metod indukijeFA @A hokzti d je krdinlni roj skup svih ureenih k{torki element skup {1, 2, . . . , n} jednk n F reene k{torke element skup {1, 2, . . . , n} zovu se varijacijama k{te klse od n elementF @vA hokzti d je krdinlni roj skup svih ureenih k{torki razliF yvi elementi nzivju se qitih element skup {1, 2, . . . , n} jednk varijacijama bez ponavaa k {te klse od n elementF
k n! (nk)!

m1 , (k ),

k = n1 , k = n1 .

QP

@gA hokzti d je roj podskupov skup {1, 2, . . . , n} koji imju k eleE ment jednk F yvj roj nziv se rojem kombinacija k{te klse od n elementF @dA hokzti d je roj svih podskupov skup {1, 2, . . . , n} jednk 2 F ledee tvree je kontrst osledii T i dje krkteriziju konqnih @ time i eskonqnihA skupovF Tvr ee P. lede tvre su ekvivlentnF @IA kup A je ekvipotentn nekom svom prvom podskupuF @PA kup A je eskonqnF @QA ostoji injekij : N AF @IA @PA sledi iz osledie TF xek v%i @PAF hefiniximo injekiju : N A induktivnoF xek je (1) proizvon element skup AF retpostvimo d smo definisli (n)F oxto je skup A eskonqnD skup A \ {(k) | k n} je neprznY nek je (n + 1) egov proizvon elementF ime je dokzn implikij @PA @QAF retpostvimo sd d v%i @QAF rimetimo d je : N ND (n) = n + 1 injekij skup N n egov prvi podskup N \ {1} @eorem QAF hefiniximo preslikve
n k n

IF ievxs s uywviuxs fytis

: A A,

(a) =

vko se vidi d je ijekij skup A i egovog prvog podskup A \ {(1)}D xto dokzuje implikiju @QA @IAF sz vre P sledi d je N D njmi4 eskonqn skupD u smislu d svki eskonqn skup sdr%i podskup koji je ekvipotentn skupu NF reizirjmo ovu formulijuF Definicija II. u%emo d je Card(A) Card(B ) ko postoji injekij : A BF yvime je uveden jedn relij poretkF istD refleksivnost sledi iz injektivnosti identiqkog preslikv id : A AD id (x) = xD trnziE tivnost iz qienie d je kompoziij dve injekije injekijF entisimetriE qnost je sdr%j sledee teoremeF Teorema IP. (KantorBernxtajnovaIU teorema)
A a

a, ( (n)),

a / (N), a = (n).

xek su f : A B i g : B A injekijeF re d konstruixemo ijekiju F xek je x A proizvoni elementF eko je x g(B)D nek je x element iz B koji se slik u x D tjF tkv d je g (x ) = x F eko je sd x f (A) oznqimo s x element skup A koji se slik u x D tjF f (x ) = x F rodu%imo ovj postupkF eko z neko n element x ne postojiD tjF x nije slik nijednog elementD roj n nzivmo poretkom element x F eko x postoji z svko n ND k%emo d je x eskonqnog poretkF kup A se mo%e npisti ko unij
:AB
0 0 1 0 1 0 1 2 1 2 1 n+1 n 0 n+1 0

Card(A) Card(B ) Card(B ) Card(A) Card(A) = Card(B ).

IUfernxtjn @Felix BernsteinD IVUV{IWSTAD nemqki mtemtiqr

A = A0 A1 A

gde je A skup element prnog @ukluqujui i nultiA poretkD A skup elemeE nt neprnog poretk i A skup element eskonqnog poretkF x sliqn nqin je B = B B B F rimetimo d f preslikv A n B i A n B D dok g preslikv A n B F ydtle sledi d je
0 1 0 1 1 0 1 1 0

SF fytxy ue

QQ

: A B,

(a) =

ijekijF Zadatak QP. xek je f : A B surjekijF hokzti d je skup B ekvipoE tentn nekom podskupu skup AF SFPF rerojivi i neprerojivi skupoviF xjme eskonqne skuE pove izdvjmo sledeom definiijomF Definicija IP. kup je prebrojiv ko je ekvipotentn skupu NF feskoE nqn skup koji nije prerojiv nzivmo neprebrojivimF eko je skup konqn ili prerojivD k%emo d je najvixe prebrojivF urdinlni roj skup N oznqv se F hemo jox jednu formuliju pojm prerojivostiF to nm je potren sledei pojmF Definicija IQ. Niz u skupu A je preslikve a : N AF mesto a(n) pisemo a F kup je prerojivD ko se egovi elementi mogu poreti u nizF Teorema IQ. rerojiv unij prerojivih skupov je prerojiv skupF xek su A = {a , a , a , . . . }D n N prerojivi skupoviF hemo prvilo po kome se elementi skup A := A mogu poreti u nizF osmtrjmo telu
0 n n n1 n2 n3 nN n

f (a), g 1 (a),

a A0 A , a A1

a11

a12

a13

a14

a21 a31 a41

a22 a32 a42

a23 a33 a43

a24 a34 a44

i porejmo ene elemente u niz po D dijgonlnom prvilu4 a , a , a , a , a , a , a , a , ... rimetimo d seD ko skupovi nisu disjunktniD neki elementi ponvjuD tjF v%i Card(A) F oxto je A eskonqnD iz vre P sledi Card(A)F kuqk teoreme sledi iz eoreme IPF Posledica U. eko je skup A prerojivD ond je i A := A A preE rojivF Teorema IR. kup Q je prerojivF
11 21 12 31 22 13 41 32 0 0 n

x isti nqin ko u dokzu eoreme IQ dokzuje se d je skup Q pozitivnih rionlnih rojev


+ 1 1 2 1 3 1 4 1 1 2 2 2 3 2 4 2 1 3 2 3 3 3 4 3 1 4 2 4 3 4 4 4

QR

IF ievxs s uywviuxs fytis


prerojivD tjF d g je mogue poreti u niz {q , q , . . .}D p Q mo%emo d poremo u niz {0, q , q , q , q , . . .}F Zadatak QQ. hokzti d je svk fmilij disjunktnih intervl n prvoj R njvixe prerojivF Teorema IS. kup R je neprerojivF hovono je dokzti d je intervl (0, 1) neprerojiv @vF rimer TAF retE postvimo d smo sve rojeve iz intervl (0, 1) poreli u niz x , x , . . . i posmtrjmo ihov deimlni zpisX
1 2 1 1 2 2 1 2

xek je y roj qiji je deimlni zpis 0, c c D gde su rojevi c , c , . . . definE isni s


1 2 1 2

x1 x2 x3

= 0, d11 d12 d13 = 0, d21 d22 d23 = 0, d31 d32 d33

ck =
n

d je y = x z sve nF istD iz y = x i sledilo d = c D xto je suprotno definiiji rojev c F ledi d z svki niz rojev iz intervl (0, 1) postoji roj koji nije u tom nizuD tjF (0, 1) je neprerojivF Zadatak QR. hokzti eoremu IS n sledei nqinF xek je dto presE likve : N [0, 1]F xek je I = [a , b ] [0, 1] proizvon intervl koji ne sdr%i (1)F hefiniximo intervl I = [a , b ] I ko onj od intervl [a , (a + b )]D [ (a + b ), b ] koji ne sdr%i (2)F rodu%vE em ovog postupk doijmo @primenom prinip definis indukijomA niz intervl I tkv d je I I F rimenom untorovog svojtv relne prve zkuqiti d nije surjekijF Zadatak QS. hokzti d je Card([0, 1)) = Card([0, 1) [0, 1))F @putstvoX nek su f : [0, 1) [0, 1) [0, 1) i : [0, 1) [0, 1) [0, 1) preslikv definE isn s
n nn n n 1 1 1 2 2 2 1 1 1 2 1 1 1 2 1 1 1 n n+1 n

0, 1,

dkk = 1, dkk = 1.

f (x) = (x, 1)

g (x, y ) = 0, a1 b1 a2 b2 . . .

gde su x = 0, a a . . . i y = 0, b b . . .D a , b {0, 1} inrni zpisi rojev x i yF hokzti d su f i g injekije i primeniti untor{fernxtjnovu teoremuAF sz eorem IR i IS vidimo d rionlnih rojev im mnogo me od relnihD iko izmeu svk dv reln roj postoji rionln @eorem IIAF urdinlni roj skup R oznqv se s ili cF uoristi se i oznk 2 D qiji emo smiso videti ksnijeF skupove qiji je krdinlni roj c k%emo d imju mo kontinuuma @ltF continuum { neprekidnA F sz eoreme IS sledi d je < cF rirodno je postviti pite d li postoji krdinlni roj vei od cF otvrdn odgovor dje slede teoremF odsetimo se d se partitivnim skupom skup A @u ozni P (A)A nziv skup svih podskupov skup AF Teorema IT. (Kantorova teorema) xek je A proizvon skup i nek je P (A) egov prtitivni skupF d je Card(A) < Card(P (A))F oxto je s a {a} definisn injekij A P (A)D sledi d je Card(A) Card(P (A))F hok%imo d je Card(A) = Card(P (A))F retpostvimo suprotnoD d postoji ijekij : A P (A)F xek je
1 2 1 2 j j 1 0 0

SF fytxy ue

QS

oxto jeD po pretpostviD surjekijD skup S P (A)je slik nekog element a AD tjF S = (a )F tsno je d mor d v%i jedno od slede dv tvreX a S ili a / S F weutimD o od ovih tvre dju kontrdikijuX
0 0 0 0

S := {a A | a / (a)} A.

ye implikije su posledi definiije skup SF Posledica V. xe postoji njvei krdinlni rojF sluqju skup ND krdinlni roj Card(P (N)) je opisn sledeom teoE remomD koj i oprvdv oznku = 2 @vF dtk QI @dAAF Teorema IU. urdinlni roj skup P (N) jednk je krdinlnom roju skup RF sz rimer T sledi d je dovono dokzti d je P (N) (0, 1)F xek je f : P (N) (0, 1) preslikve koje podskupu A N pridru%uje relni roj f (A) s deimlnim zpisom 0, d d D gde je
1 0 1 2

a0 S = (a0 ) a0 /S a0 / S = (a0 ) a0 S.

dk =

yrnutoD nek je g : (0, 1) P (N) preslikve koje roju s binarnim zpisom x = 0, d d @vF diskusiju posle osledie SA pridru%uje skup g (x) := {n N | d = 1} NF y preslikv su injekijeD p dokz teoreme sledi iz eoreme IPF rimetimo d iz eorem IU i IT doijmo jox jedn dokz eoreme ISF Zadatak QT. hokzti d je skup svih konqnih podskupov prerojivog skup prerojivF
1 2 n

0, 1,

k / A, k A.

QT

skupoviD ond jeD po definiiji

SFQF yperije s krdinlnim rojevimF eko su A i B disjunktni


Card(A) + Card(B ) = Card(A B ). Card(A) Card(B ) = Card(A B ). Card(B )Card(A) = Card(B A ),

IF ievxs s uywviuxs fytis

proizvone @ne ovezno disjunktneA skupove A i B proizvod ihovih krE dinlnih rojev se definixe s tepenove krdinlnih rojev se definixe s
A

gde je B skup svih preslikv f : A BF yqigledno je d se ov prvil svode n oiqne operije s prirodnim rojevim u sluqju konqnih skupovF ledei zdtk pokzuje neke speiE fiqnosti vezne z neke eskonqne skupoveF odsetimo se d smo s c ozE nqvli krdinlni roj skup RD s krdinlni roj skup NF Zadatak QU. hokzti d je @A = Y @A c c = cY @vA 2 = Card(P (N)) = cY @gA c = (2 ) = 2 = 2 Y @dA c + = cF ledei zdtk pokzuje d se nek prvil rqun s prirodnim roE jevim prenose i n krdinlne rojeveF Zadatak QV. xek je = Card(A)D = Card(B )D = Card(L)D = Card(M )F hokzti @A = Y @A ( ) = Y @vA = ( ) Y @gA ko je i > 0D ond je Y @dA ko je = 0 i ond je Y @A Card(P (A)) = 2 F
0 0 0 0 0 c 0 c 0 c c 0 +

@PTA yv operij nziv se apsolutnom vrednox u ili modulom relnog rojF vko se proverv d je z svko x R x, z x 0 |x| = x, z x < 0 i d v%i |x| a a x a, |x| < a a < x < a, |x| x |x|. @PUA
|x| = max{x, x}.

TF xek metriqk i topoloxk svojstv relne prve TFIF epsolutn vrednost i metrikF skupu relnih rojev definE isn je operij | | izrzom

frojeve

TF xiue wisue s yyvyue yte ievxi ei


x+ = x, 0,

QU

z x 0 @PVA z x < 0 xzivmo pozitivnim i negativnim delom roj xF yqigledno v%i z x > 0 z x 0
x = 0, x,

U epsolutn vrednost im slede svojstvX IF |x| 0 i |x| = 0 x = 0 PF |x| = |||x| QF |x + y| |x| + |y| RF ||x| |y|| |x y|F hokz prvog svojstv je oqiglednF hokz drugog svojstv lko se izvodi diskusijom sluqjev kd su i x o pozitivnD suprotnog znk i o negE tivnF sz treeg izrz u @PUA sledi |x| x |x| i |y | y |y |. irem ovih nejednkosti doij se (|x| + |y|) x + y |x| + |y|D odkleD n osnovu prvog izrz u @PUA sledi dokz treeg svojstvF hok%imo qetvrto svojstvoF sz treeg sledi
Lema .

|x| = x+ + x ,

x = x+ x ,

x+ =

|x| + x , 2

x =

|x| x . 2

xto dje |x y | |x| |y | |x y |. hokz qetvrtog svojstv sd sledi iz @PUAF Definicija IR. reslikve d : R R [0, +) definisno s d(x, y ) = |x y | nzivmo standardnim rastojaem ili standardnom metrikom n relnoj prvoj RF sz osoin psolutne vrednosti sledi d preslikve d im slede svojE stvX @wIA d(x, y) 0 i d(x, y) = 0 x = y @wPA d(x, y) = d(y, x) @wQA d(x, z) d(x, y) + d(y, z)F istD svojstv @wIA i @wQA slede iz veme UD svojstvo @wPA neposredno iz definiije psolutne vrednostiF vojstvo @wQA se nziv nejednakox u trouglaY istim imenom nziv se i svojstvo @QA u vemi UF TFPF eorem o otvorenom pokrivuF rimetimo d se otvoreni i ztvoreni intervliD qij definiij je izveden iz strukture poretkD mogu opisti jezikom metrikeX
(x0 , x0 + ) = {x R | d(x0 , x) < },
0 0 0 0 0

|x| = |y + (x y )| |y | + |x y |,

|y | = |x + (y x)| |x| + |y x| = |x| + |x y |,

sntervl (x , x + ) nziv se okolinom tqke x F uoristiemo i oznku B (x , ) := (x , x + )F


0

[x0 , x0 + ] = {x R | d(x0 , x) }.

Definicija IS. pmilij J skupov se nziv pokrivaem skup A ko je A J F Potpokrivae pokriv J skup A je fmilij J J koj je i sm pokrive skup AF okrive skup otvorenim intervlim nziv se egovim otvorenim pokrivaemF okrive nzivmo konaqnim ko se fmilij J sstoji od konqnog roj skupovF Teorema IV. (BorelIVLebegovaIW teorema) vko otvoreno pokrivE e J segment [a, b] im konqno potpokriveF retpostvimo d je I = [a, b] segment koji se ne mo%e pokriti konqnom fmilijom otvorenih intervl iz J F odelimo intervl I n dv intervl [a, (a + b)/2]D [(a + b)/2, b]Y td se r jedn od ih ne mo%e pokriti konqnom fmilijom intervl iz J F yznqimo tj segment s I i ponovimo postupkF ko doijmo niz segment I I . . . koji ne dopuxtju konqno poE krive skupovim fmilije J F o untorovoj ksiomiD postoji roj c koji pripd svkom od intervl I F froj c svkko pripd i nekom intervlu (, ) J F xek je = min{d(c, ), d(c, )} rstoje tqke c do li%eg krj intervl (, )D tko d je (c , c + ) (, ). @PWA rimetimo d je intervl I konstruisn deeem intervl I du%ine b a n dv del n putD p je egov du%in jednk 2 (b a)F dovono veliko n v%i 2 (b a) < F oxto je c I sledi d je I (c , c + ). @QHA sz @PWA i @QHA sledi I (, )D xto je u suprotnosti s pretpostvkom d se I ne mo%e pokriti konqnim rojem intervl iz J F TFQF qke ngomilvF tvoreni skupoviF osmtrjmo skup A = { | n N}F sz erhimedove ksiome sledi d svk {okolin nule sdr%i eskonqno mnogo tqk skup AF rimetimo d nijedno x = 0 nem to svojstvo { svki roj rzliqit od nule im okolinu koj ne sdr%i vixe od jedne tqku skup AF ledei ovu intuiijuD rei emo d je nul taqka nagomilavaa skup AD d su tqke egove izolovane taqkeF reizirjmo ove pojmove sledeom definiijomF Definicija IT. qk x R se nziv taqkom nagomilavaa skup A R ko svk en {okolin sdr%i eskonqno mnogo tqk skup AF kup svih tqk ngomilv oznqvemo s A F kup A := A A nziv se zatvoreem skup AF eko je A = A skup A nzivmo zatvorenimF eko je B A i B = A k%emo d je skup B gust @ili svuda gustA u AF qk a A koj nije tqk ngomilv nziv se izolovanom taqkom skup AF Rub skup A R je skup A := A (R \ A)F kup xije su sve tqke izolovne nziv se diskretnim skupomF rimetimo d tqk ngomilv skup ne mor d pripd tom skupuD dok mu svk izolovn tqkD po definiijiD pripdF sz definiije sledi d je tqk x A izolovn ko i smo ko postoji {okolin B(x , ) z koju v%i A B(x , ) = {x }F
J J 0 1 1 1 2 n n 1 n n n n n n 1 n 1 n 0 0 0 0

QV

IF ievxs s uywviuxs fytis

IVforel @Emil BorelD IVUI{IWSTAD frnuski mtemtiqr IWveeg @Henri LebesgueD IVUS{IWRIAD frnuski mtemtiqr

U @A eko je A = (0, 1) {2} ond je A = [0, 1]D A = [0, 1] {2}D F qk 2 je izolovn tqk skup AF @A skup rionlnih rojev v%i Q = R @vF eoremu II n strF PWAF @vA tvoreni intervl je ztvoren skupF Konaqna unij ztvorenih interE vl je ztvoren skupF eskonqnu uniju ovo ne mor d v%iX [ , 1] = (0, 1] nije ztvoren skupF Zadatak QW. xek je A R ogrniqen i ztvoren skupF hokzti d je sup A A i inf A AF Zadatak RH. hokzti d je skup E = { m n | m, n N} gust u RF putstvoX nek je x RY tre dokzti d z svko > 0 postoje prirodni rojevi m i n tkvi d je
Primer . A = {0, 1, 2}
1 n N n

TF xiue wisue s yyvyue yte ievxi ei

QW

xe umujui opxtostD mo%emo d pretpostvimo d je x 0 @sluqj x 0 se izvodi iz ovog zmenom uloge rojev m i nAF rimetiti dje k + 1 k = i zkuqiti d z dto postoji kD tkvo d je k + 1 k < F osmtrti rojeve
1 k+ k

| m

n x| < .

n( k + 1 k ) [a, a + )

sskoristiti erhimedovu ksiomu i dokzti d postoji n N s svojstvom F Primer V. dtku PW videli smo d je skup dijdskih rojev
D= m | m Z, ; n N 2n
n n

n( k + 1

k) =

n2 k n2

n2 k

gust u RF ivo jox jednog dokz tog tvreF xek je x proizvon relni rojF xpiximo x = k + aD z k Z i a [0, 1)F xek je b = [a/2 ]D gde je [] eo deo relnog rojF d je p z proizvono > 0 postoji
k+
bn 2n

1 bn a n, 2n 2 nN

tkvo d je

oxto je k + DD ovime je tvree dokznoF e%i @RIA n krju ove glve videemo uopxtee prethodnog primerF Teorema IW. (BolcanoPHVajerxtrasovaPI teorema) vki eskonqn i ogrniqen podskup A R im tqku ngomilvF oxto je A ogrniqenD postoji pozitivn reln roj tkv d je A [, ]F retpostvimo d nijedn tqk intervl [, ] nije tqk ngomiE lv skup AF d z svku tqku x [, ] postoji {okolin I (x) = (x , x + ) koj sdr%i njvixe konqno mnogo tqk skup AF pmilij ovih {okolin pokriv segment [, ]D p iz eoreme IV sledi d postoji
x x x

bn bn x = b a < . 2n 2

PHfolno @Bernhard BolcanoD IUVI{IVRVAD qexki mtemtiqr PIjerxtrs @Karl WeierstrassD IVIS{IVWUAD nemqki mtemtiqr

konqn fmilij I (x ), . . . , I (x ) koj pokriv [, ]D time i AF oxto se u svkom od ovih skupov nlzi njvixe konqno mnogo tqk skup AD odtle sledi d je A konqn unij konqnih skupovD xto je u protivreqnosti s pretpostvkom d je A eskonqnF enlizirjmo detnije dokze eoreme IV i eoreme IWF idimo d smo eoremu IV izveli ko poslediu eksiome supremum @AD ztimD eoE remu IW ko poslediu eoreme IVF ko smo doili ln implikij @A forel{veegov teorem folno{jerxtrsov teoremF jedno s ekvivlenijom @A @erA @uexA dokznom u eoE remi IH n strni PU i sledeim zdtkomD doijmo jox dve ksiome ekvivE lentne eksiomi supremumF Lema V. %i implikij BolcanoVajerxtrasova teorema (ARH) (KAN)F a > 0 skup {na | n N} nem tqku ngomilvD p ne mo%e iti ogrniqenD odkle sledi erhimedov ksiomF dokz @uexA posmtrjmo skupove {a , a , . . .} i {b , b , . . .} iz formulije untorove ksiomeF yni su ogrniqeni @jer su podskupovi segment [a , b ]AD p imju tqke ngomilv a i bF vko je videti d z ih v%i inkluzij @PPA n strni PVF sz veme V i diskusije pre e sledi d se u ksiomtskom zsnivu po R ksiom @A mo%e zmeniti ilo kojom od eorem IV i IWF TFRF ytvoreni skupoviF opologijF kupove koji se mogu predstviE ti ko proizvon unij otvorenih intervl izdvjmo sledeom definiiE jomF Definicija IU. odskup U R zovemo otvorenim je unij neke fmilE ije otvorenih intervlF o definiijiD przn skup je tkoe otvorenF pmiliju otvorenih podskupov u R zovemo topologijom relne prve i oznE qvmo s F ledee dve leme slede direktno iz definiijeF Lema W. odskup U R je otvoren ko i smo ko s svkom svojom tE qkom sdr%i i neku enu {okolinuD tjF ko i smo ko z svko x U postoji > 0 tkvo d je (x , x + ) U F Lema IH. opologij relne prve im sledee osoineX @IA D R @PA U, V U V F @QA proizvonu fmiliju {U } skupov iz v%i U F sz @PA slediD indukijomD d je presek konaqne fmilije otvorenih skuE pov otvoren skupF eskonqne fmilije to ne v%iX ( , ) = {0} nije otvoren skupF
1 n 1 2 1 2 1 1 R 0 0 0 R R R R R R R n N 1 1 n n

RH

IF ievxs s uywviuxs fytis

IV tqke x R je otvoren podskup tkv d je F ytvoren okolin tqke + R je svki otvoren skup koji sdr%i intervl z neko a RY otvoren okolin tqke je svki otvoren skup koji sdr%i intervl {x | x < a} z neko a RF lede lem ojxv vezu izmeu otvorenih i ztvorenih skupovF Lema II. kup K R je ztvoren ko i smo ko je egov komplement R \ K otvorenF retpostvimo d je K ztvoren i nek je x R\K F oxto je K = K D v%i x / K D tjF x nije tqk ngomilv skup K F ydtle sledi d postoji { okolin B(x , ) tqke x tkv d v%i B(x , ) K = D tjF B(x , ) R \ K F o znqiD n osnovu veme WD d je R \ K otvorenF yrnutoD pretpostvimo d je R \ K otvoren i x K F ud i v%ilo x / K D iz otvorenosti skup R \ K i veme W sledilo d postoji okolin B (x , ) R \ K F d i v%ilo B (x , ) K = D xto je u suprotnosti s definiijom ztvoreF hkle z svko x K v%i x K D tjF K = K F ok%imo sd jox jedno svojstvo otvorenih podskupov relne prveF Teorema PH. vki otvoren podskup U R mo%e se predstviti ko prerojiv unij disjunktnih otvorenih intervlF sz eoreme II o gustini skup Q sledi d z svko x U postoji otvoreni intervl J U s krjevim u Q koji sdr%i xF ridru%imo svkom x U jedn tkv intervl i oznqimo doijenu fmiliju intervl s J F oxto svkom intervlu [q , q ] J mo%emo d pridru%imo pr (q , q ) Q QD iz eoreme IR i osledie U sledi d fmilij J sdr%i njvixe prerojivo mnogo intervlF yqigledno je d svi ovi intervli pokrivju skup U F vedimo u J sledeu reliju ekvivlenijeX I i J su ekvivlentni ko postoji konqno mnogo intervl I , I . . . , I J tkvih d v%i
Definicija . Otvorena okolina U R x0 U {x | x > a} R
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 1 2 1 2 n

TF xiue wisue s yyvyue yte ievxi ei

RI

ridru%imo svkoj klsi ekvivlenije C J uniju svih J intervl koji joj pripdjuF hok%imo d je svk tkv unij i sm otvoreni interE vlF xek je M = sup J ko ovj supremum postojiD u protivnom nek je M = +F liqnoD nek je m = inf J ili m = F yqigledno v%i J [m, M ]F hok%imo d je J = (m, M )F xek je x (m, M )F o definiiji supremum i infimumD postoje a, b J tkvi d v%i m < a < x < b < M F o definiiji relije ekvivlenije koju rzmE trmoD to znqi d postoje intervli J , . . . , J J tkvi d v%i a J D b J i J J = F szerimo u svkom od skupov J J tqku x F d je x [x , x ] z neko kD xto znqi x J F ydtle sledi d v%i (m, M ) J F ystje jox d dok%emo d m, M / J F ud i ilo M J z neko J C D tdD poxto je intervl J otvorenD M ne i mogo d ude egov supremumD smim tim ni sup J F liqno se dokzuje i m / JF oxto su intervli koji odgovrju rzliqitim klsm disjunktni i im ih prerojivo mnogoD sledi tvree teoremeF
J C J C J C J C J C J C 0 n 0 n k k+1 k k+1 k k x+1 k+1 J C J C J C J C

I1 = I,

In = J,

Ik Ik+1 = .

sz eoreme PH i veme II sledi d je svki ztvoren skup komplement prerojive unije disjunktnih otvorenih intervlF ledei primer dje jednu tkvu reprezentijuF Primer W. (Kantorov skup) xek je C ztvoreni intervl [0, 1]F ydE strnimo iz C otvoreni intervl ( , ) i oznqimo s C preostli skupD tjF uniju ztvorenih intervl [0, ] i [ , 1]F ydstrnimo sd srede treine iz ov dv intervl i oznqimo preostli skup s C D tjF
0 0 1 3 1 2 3 3 2 3 1 2

RP

IF ievxs s uywviuxs fytis

rodu%imo ovj postupk i definiximo induktivno niz skupov C F kup


n

C2 = 0,

2 3 6 7 8 1 , , ,1 . 9 9 9 9 9 9

C=
n=1

Cn

se nziv Kantorovim skupomF Zadatak RI. @A hokzti d untorov skup im mo kontinuumF putE stvoX dokzti d se u deimlnom zpisu s osnovom tri @strF PWA skup C sstoji od rojev qij prv ifr nije 1D skup C od rojev qije prve dve ifre nisu 1D itdF kuqiti d je C skup rojev koji se u sistemu s osnovom tri zpisuju pomou ifr 0 i 2F hokzti d ovj skup im mo kontinuum koristei ideju dokz eoreme IU @strF QSAF @A hokzti d svki intervl (a, b) [0, 1] sdr%i otvoreni podinterE vl u kome nem tqk untorovog skupF putstvoX o konstrukijiD ni u jednom od intervl ((3m + 1)3 , (3m + 2)3 ) nem tqk untorovog skupF sndukijom se dokzuje d je 3 > nD p odtle i iz erhimedove ksiome sledi d postoji n z koje je 3 > D tjF 3 < F onovo primeujui erhimeE dovu ksiomuD zkuqiti d postoji k N z koje je (3k + 1)3 > aF xek je m minimum skup tkvih k F d je ((3m + 1)3 , (3m + 2)3 ) (a, b)F sz dtk RI @A vidimo d su tqke untorovog skup priliqno retko rsporeene n intervlu [0, 1]F skup koji im svojstvo iz dtk RI @A k%emo d je nigde gust u [0, 1]F dtk RI nm dje primer skup koji je nigde gust u [0, 1]D li neprerojivF o je kontrst u odnosu n eoreme II i IRD koje pokzuju d je skup rionlnih rojev iz intervl [0, 1] svud gust u tom intervluD li prerojivF yvime smo otkrili jedno znimivo svojstvo relne prveX n u se rojqno vei skup mo%e smestiti tko d zuzme me mest od rojqno megF
1 2 n n n n 6 b a n ba 6 n n n

rimeru R smo definisli izrz x z n NF d emo dokzti jednu v%nu teoremuD veznu z rexve jednqine
n

UF tednqin x
xn = a.

=a

etimo se d ns je rzmtre ove jednqine z n = 2D a = 2 dovelo do pojm irionlnog rojF Teorema PI. xek je a 0 i n NF d postoji jedinstven roj x [0, +) tkv d v%i x = aF
n

hok%imo prvo jedinstvenostF xek z x, y [0, +) v%i x = aD y = aF sz nenegtivnosti rojev x i yD ksiom @eITA i @eIPA i prinip mtemtiE qke indukije lko sledi x<yx <y . @QIA ydtle sledi d je x < y u protivreqnosti s x = aD y = aF x isti nqin se eliminixe mogunost y < xD p je x = yF ime je dokzn jedinstvenostF hok%imo egzistenijuF xek je
n n n n n n

UF tihxesxe x

=a

RQ

kup S je neprznD jer je 0 S i ogrniqen odozgoD jer je (s S) s max{1, a}F sz eksiome supremum sledi d postoji x = sup S. @QPA sz osledie R @strF PWA sledi d z neko m N v%i < xD tjF x > 0F ydtleD n osnovu @QIA i @QPA sledi x S i x + / S D p je 1 1 x <a< x+ . @QQA m m ydtleD n osnovu inomne formule @vem S n strF SA sledi
1 m 1 m 1 m 1 m n n

S = {s [0, +) | sn a}.

0< x+

1 m

1 m

= = <

xn +

n1 k=0 n1 k=0 n k n k

n k

xk m(nk)
n k

xn
1 m 1 m n1 k=0 n1 k=0

xk (m)(nk)

xk (m(nk1) (m)(nk1) ) xk .

onovnom primenom osledie R @strF PWA zkuqujemo d z svko > 0 posE toji m N z koje je posledi izrz mi od F ydtleD iz @QQA i untorove ksiome @vF izrz @PPAD strF PVA sledi
x
mN n

1 m
n

, x+

1 m
1 m

= {a}.
n 1 m n

ud i ilo x = aD v%ilo i x / x , x+ z neko mD xto je u suprotnosti s @QIAF x UPF strni emo videti jox jedn dokz ove teoremeF Definicija IW. xek je a > 0F tedinstveno rexee jednqine x = a nzivmo ntim korenom roj a i oznqvmo s aF m ZD m < 0 definixemo a := (a ) D z q Q D q = D m ZD n N definixemo
n
n

m 1

m n

o definiijiD a = 1F Zadatak RP. hokzti d z a 0D b 0 v%i nejednkost


0

aq =

am .

a+b

a+

b.

RR

vojstv stepenov rionlnim rojem izdvjmo sledeom lemomF Lema IP. xek je a > 0D b > 0 i p, q QF d v%i @A a = a a D a = (a ) D (ab) = a b @A p > 0 a < b a b @vA a > 1 q < p a < a D a < 1 q < p a > a F hokz lko sledi iz nlognih svojstv stepenov prirodnim rojemD koj se dokzuju indukijomD i svoe rionlnih rojev n zjedniqki imenilF d mo%emo d uvedemo i stepenove proizvonim relnim rojemF Definicija PH. x R i a 1 definixemo a := sup{a | q Q, q < x}, @QRA z 0 < a 1 1
p+q p q pq p q p p p p p q p q p x q

IF ievxs s uywviuxs fytis

a = 0 i x > 0 je 0 = 0F rimetimo d izrz @QRA im smislF istD iz vre Q sledi d je skup {a | q Q, q < x} ogrniqen odozgo ilo kojim rojem a z p QD p > xF x osnovu eksiome supremumD supremum n desnoj strni u @QRA postojiF Lema IQ. a > 1 v%i a := inf {a | q Q, q > x}F xek je A = {a | q Q, q < x}D B = {a | q Q, q > x}F sz veme IP sledi d je A BD p je sup A inf BF ud i ilo sup A < inf BD iz fernulijeve nejednkosti i erhimedove ksiome sledilo i d inf B sup A (m N) n > m 1 + > a. @QSA sup A d i z svki pr rionlnih rojev p, q tkvih d je p < x < q i q p = < v%ilo 0 < inf B sup A < a a = a (a 1) < sup A(a 1). @QTA vko se vidi d je @QSA u kontrdikiji s @QTAF lede lem proxiruje osoine ustnovene u vemi IP n sve relne rojeveF Tvr ee Q. xek je a > 0D b > 0 i x, y RF d v%i @A a = a a D a = (a ) D (ab) = a b @A x > 0 a < b a b @vA a > 1 y < x a < a D a < 1 y < x a > a F hemo dokz prve jednkosti u @A i prve implikije u @vAY ostl tvre ostvmo qitou ko zdtkF hovono je rzmotriti sluqj a > 1F sz hefiniije PH i veme IQ sledi d z svko n N postoje rionlni rojevi p, q tkvi d je 1 |a a a a | < i |a a | < 21n . @QUA 2n
a
x q p x q q q n 1 n 1 m q p p q p q p x+y x y xy x y x x x x x y x y x x y p q p+q x+y

ax =

istD iz hefiniije PH i veme IQ sledi d z svko > 0 postoje r Q (, x)D r Q (x, +) tkvi d je a < a i a < a + F sz veme IP @vA sledi d z svko p (r , r ) v%i a < a < a + F liqnoD postoje rionlni rojevi s , s tkvi d z svko q (s , s ) v%i a < a < a +F wno%eem ovih nejednkosti i uzimem dovono mlog doijmo prvi pr nejednkosti u @QUAF liqno doijmo d je z postoje rionlni rojevi t , t i u , u tkvi d z svko p (t , t ) i svko q (u , u ) v%i |a a | < . ydtle sledi d z p (r , r ) (t , t ) i q (s , s ) (u , u ) v%i @QUAF oxto jeD prem vemi IPD a = a a D iz nejednkosti @QUA doijmo 1 1 1 1 <a a <a a + i a <a <a + , a a 2n 2n 2n 2n sledi d je
0 1 x r0 r1 x 0 1 x p x 0 1 1 2 y q y 1 2 1 2 p1 +q1 2 1 2 x+y 1 2 1 2n 0 1 p+q 1 2 1 2 1 p q x y p q x y p+q x+y p+q

VF tihsxixy s yytei ievxsr fytie

RS

tjF |a a a | < z svko F ydtleD n osnovu osledie R n strF PWD sledi a = a a F ime je dokzn prv jednkost u @AF hok%imo jox i prvu implikiju u @vAF retpostvimo d je a > 1 i y < xF sz gustine skup rionlnih rojev n relnoj prvoj sledi d postoje rionlni rojevi p i q tkvi d je y < q < p < x { prv nejednkost sledi iz veme IQD drug iz veme IPD tre iz hefiniije PHF d v%i a < a < a < a F ime je prv implikij u @vA dokznF
x+y x y x+y x y 1 n y q p x

ax ay

1 1 < ax+y < ax ay + , n n nN

ovom prgrfu emo se osvrnuti n pite jedinstvenosti i postoj kompletno ureenog poD definisnog ksiomm @eIA{@eITAD @AF oqeE emo sledeom definiijomF Definicija PI. xek su (F , + , , , 0 , 1 ) i (F , + , , , 0 , 1 ) ureE en poF reslikve f : F F je morfizam poa ko v%i f (x + y ) = f (x) + f (y ), f (x y ) = f (x) f (y ). @QVA eko su (F , + , , , 0 , 1 ) i (F , + , , , 0 , 1 ) dv ureen poD presliE kve f : F F je morfizam ure enih poa ko uz @QVA v%i i
1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2

VF tedinstvenost i postoje relnih rojev

worfizm koji je ijekij nziv se izomorfizmomF xeformlno reqenoD morfizm je preslikve koje quv strukturu poE i ureeD izomorfizm preslikve koje uz to quv i krdinlnostF enlogno se definixu @izoAmorfizmi @ureenihA grupD prsten i telD ko i @izoAmorfizmi ureenih skupovD zhtevom d quvju odgovrjue struktureF worfizm ureenih skupov nziv se jox i monotonim preslikavaemY morfizm ureenog skup (X, ) u (X, ) nziv se rastu imD morfizm ureenog skup (X, ) u (X, ) opadaju im preslikvemF szomorfne strukture seD oqiglednoD mogu potpuno identifikovti { one se rzlikuju smo u oznkm elementD operij i relijF

x 1 y f (x) 2 f (y ).

RT

Teorema PP. eko su (R , + , , , 0 , 1 ) i (R , + , , , 0 , 1 ) dv potE puno ureen poD tjF dve ureene xestorke koje zdovovju ksiome (A1) (A16), (SUP)D ond postoji jednistveni izomorfizm f : R R F hrugim reqimD poe relnih rojev je jedinstveno do n izomorfizmF Skica dokaza. xek su N Z Q R i N Z Q R podskupovi prirodnihD elih i rionlnih rojev u R i R F sz eoreme W @strF PUA sledi d postoji jedinstveni izomorfizm f : Q Q F istD z svki izomorfizm mor d v%i
1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 2 2 2 2 1 2 Q 1 2

IF ievxs s uywviuxs fytis

odtle sledi d se izomorfizm f jednoznqno i doro definixe njpre n N @indukijomD polzei od f (1 ) = 1 AD ztimD primenom eoreme R @strF PRA i eoreme W @strF PUA n Z i Q F vko se vidi d se tko doij izomorfizm
Q 1 Q 1 2 1 1

f (01 ) = 02 ,

f (11 ) = 12 ,

f (x) = f (x),

f (x1 ) = (f (x))1 ,

x R1

ureenih po (Q , + , , , 0 , 1 ) i (Q , + , , , 0 , 1 )F hefiniximoD z D
1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2

fQ : Q1 Q2

gde je s sup oznqen supremum u odnosu n reliju poretk F hok%imo d je f : R R ijekijF xek je y R F oxto f D ko izomorfizm ureenih poD quv poredkD skup D = {x R | f < y }D zjedno s svojim komplementom D qini hedekindov presekF x osnovu tvre @hihAD ekvivlentnog ksiomi @AD sledi d postoji x sup D F xije texko videti d je f (x ) = y D xto dokzuje d je f surjekijF hok%imo d je f injekiE jF xek je f (x ) = f (x ) = y z x , x R D y R F d iz definiije preslikv f i iz qienie d je f izomorfizm ureenih po Q i Q sledi
2 2 1 2 0 2 Q 1 1 Q 2 0 2 0 1 0 0 1 2 0 1 2 1 0 2 Q 1 2

f (x) := sup2 {fQ (q ) | q Q1 , q <1 x},

p je x = x F ystje jox d se dok%e d je f morfizmD xto sledi iz


1 2

{q Q1 | q <1 x1 } = {q Q1 | q <1 x2 },

i iz qienie d je f : Q Q izomorfizm ureenih poF to se tiqe postoj relnih rojevD egD nrvnoD ne mo%emo dokzti D ni iz qeg4F eliD ko poemo od pretpostvke d je prirodnije pretpostviti postoje prirodnih rojevD tjF strukture definisne enovim ksiomm @eorem Q n strni IWAD sledeu teoremu smtrmo dokzom postoj relE nih rojevF Teorema PQ. eko postoji ureen trojk (N, , 1) koj zdovov enove ksiomeD ond postoji ureen xestork (R, +, , , 0, 1) koj zdovov kE siome (A1)(A16), (SUP)F
Q 1 2

{q1 + q2 | q1 , q2 Q1 , q1 <1 x1 , q2 <1 x2 } = {r Q1 | r < x1 + x2 }, {q1 q2 | q1 , q2 Q1 , 0 <1 q1 <1 x1 , 0 <1 q2 <1 x2 } = {r Q1 | 0 <1 r <1 x1 x2 }

Skica dokaza. xek je (N, , 1) ureen trojk koj zdovov enove ksiomeF d u N mo%emoD koristei prinip indukijeD d definixemo operije + i i reliju pomou n + 1 = (n), n + (m) = (n + m) n 1 = n, n (m) = n m + n n < m (k N) m = n + k, n m n < m n = m.

WF uywviuxs fytis

RU

hefiniximo sd skup ZF ridru%imo svkom elementu n N element koji emo oznqiti s nY skup {n | n N} oznqimo s NF ysim togD uvedimo jox jedn elementD koji emo oznqiti s 0F xek je Z = N {0} NF ypE erije + i i relij mogu se produ%iti s N n ZF operiju + to qinimo n sledei nqinF eko je m, n N ond je m + n ve definisno u NF eko je m ND n ND ond je m = m z neko m NF eko z prirodne rojeve m , n N v%i m < nD ond postoji k N z koje v%i n = m + kF d definixemo n + m = kF liqno se postup u sluqju n < m F x krju n + 0 = n z svko n ZF hefiniiju operije i proveru d je doijen struktur (Z, +, ) komuttivni prsten s jediniom ostvmo qitouF x krjuD reliju poretk u Z uvodimo tko xto smtrmo d je n < 0 < m z sve n ND m N i d je n < m ko je m < nD gde je posled nejednkost definisnD jer smo u N ve uveli reliju poretkF h ismo definisli QD posmtrjmo n skupu N Z reliju
0 0 0 0 0 0

yvo je relij ekvivlenijeY skup kls ekvivlenije jeD po definiijiD skup QF yznqimo klsu ekvivlenije pr (n, z) s [n, z] ili F yperije + i i reliju definixemo s
z n

(n1 , z1 ) (n2 , z2 ) n1 z2 = n2 z1 .

roveru d je ov definiij dor @tjF nezvisn od predstvnik klseA i d je struktur (Q, +, , , 0, 1) ureeno poe ostvmo qitouF x krjuD skup R definixemo ko skup svih hedekindovih presek u QF eliju poretk izmeu dv hedekindov presek a = (A , A )D b = (B , B ) uvodimo s a b A B F yperije + i definixemo n sledei nqinF xek su a = (A , A )D b = (B , B ) dv hedekindov presek i nek je
1 2 1 2 1 1 1 2 1 2

[n1 , z1 ] + [n2 , z2 ] = [n1 z2 + n2 z1 , n1 n2 ], [n1 , z1 ] [n2 , z2 ] = [n1 n2 , z1 z2 ], [n1 , z1 ] [n2 , z2 ] z1 n2 z2 n1 .

A1 + B1 := {q1 + q2 | q1 A1 , q2 A2 },

d se a + b definixe ko hedekindov presek (A + B , Q \ (A + B ))F liqno se definixe a b z a > 0D b > 0F wno%ee u opxtem sluqju se definixe n oqigledn nqinD formulm x (y) = (x y) i slF
1 1 1 1 n

A1 B1 := {q1 q2 | q1 A1 , q2 A2 }.

WF uompleksni rojevi WFIF oe kompleksnih rojevF rzmtru jednqine x = a u rgrfu U ogrniqili smo se n pozitivne rojeveF lede lem ojxE
v zxtoF
Lema

IR. tednqin x

= 1

nem rexe u skupu RF

retpostvimo d je x = 1 z neko x RF oxto je 0 = 0D v%i ili 0 < x ili x < 0F retpostvimo d je 0 < xF sz ksiome @eITA td sledi 0 < x F uko je x = 1D immo 0 < 1F irem ove nejednkosti i nejednkosti 0 < 1 koju smo dokzli n strni IVD doijmo kontrdikiju 0 < 0F retpostvimo sd d je x < 0F d jeD n osnovu dtk ID 0 < xD p jeD ponovo n osnovu ksiome @eITAD 0 < (x)(x)F ydtleD n osnovu jednkosti @VA n strni VD sledi 0 < x = 1D xto opet dje kontrdikiju s 0 < 1F d se nlzimo u sliqnoj situiji ko kd smo se n strni R susreli s nerexivoxu jednqine x = 2 u skupu QF uo i tdD rexee emo ni u proxireu pojm rojF Definicija PP. Poe kompleksnih brojeva je ureen xestork (C, +, , 0, 1, i) gde je C := {x + iy | x, y R}, operije + i definisne s
2 2 2 2 2 2

RV

IF ievxs s uywviuxs fytis

vko je videti d je C zist poeF xulu ovog po 0+i0 i jediniu 1+i0 oznqvmo s 0 i 1Y opxtijeD x+i0 oznqvmo s xD 0+iy s iyF uompleksne rojeve olik x = x + i 0 nzivmo realnimD qime identifikujemo skup R s istknutim podskupom {x + i 0 | x R} skup CF uompleksne rojeve olik iy = 0 + i y qisto imaginarnimF uompleksni roj i zovemo imaginarnom jedinicomF kompleksni roj z = x + iy definixemo egov realni deo Re (z) = x i imaginarni deo Im (z ) = y F eko je z = x + iy D ond je emu inverzni element u odnosu n mno%ee z = + i F kup C se n oqigledn nqin mo%e identifikovti s hekrtovimPP proE izvodom R RX roj z = x + iy identifikujemo s prom (x, y)F wotivisni time i geometrijskom nlogijom iz fusnote n strni II z skup C koristimo i termin kompleksna ravanF kupove
1 x x2 +y 2 y x2 +y 2

(x1 + iy1 ) + (x2 + iy2 ) = (x1 + x2 ) + i(y1 + y2 ) (x1 + iy1 ) (x2 + iy2 ) = (x1 x2 y1 y2 ) + i(x1 y2 + x2 y1 ).

nzivmo prvimD drugimD treim i qetvrtim kvadrantomF tednqin iz veme IR im rexee u CX i = (0 + i 1) (0 + i 1) = 1F %i i vixe od tog { svk jednqin olik a + a z + a z + + a z = 0, a , . . . , a C @QWA im rexee z CF yvo tvree nziv se Osnovnim stavom algebreF szrz n levoj strni u @QWA nziv se polinomom ntog stepenaD rojevi a DFFFDa egovim koeficijentimaD rexee jednqine @QWA nulom polinoma a + a z + a z + + a z F oe u kome svki polinom im nulu nziv se algebarski zatvorenim poemF kursu elgere se pokzuje d je C njme lgerski ztvoreno poe koje sdr%i poe RF rimetimo dD z rzliku od po RD poe C nije ureenoF reiznijeD v%i slede lemF
2 0 1 2 2 n n 1 n 0 0 n 0 1 2 2 n n

I = {z C | Re (z ) 0, Im (z ) 0}, III = {z C | Re (z ) 0, Im (z ) 0},

II = {z C | Re (z ) 0, Im (z ) 0}, IV = {z C | Re (z ) 0, Im (z ) 0}

PPhekrt @Ren Descartes, 15961650AD frnuski filosof i nuqnik

Lema IS. xe postoji relij poretk n C tkv d je (C, +, , 0, 1, ) ureeno poeF dokzu veme IR videli smo d u svkom ureenom pou v%i x > 0F ud i poe C ilo ureenoD v%ilo i 1 = i > 0D tjF @n osnovu dtk I @strF VA 1 < 0F weutimD iz rimer Q @strF IVA sledi d u svkom ureenom pou v%i 0 < 1F Konjugovana vrednost kompleksnog roj z = x + iy je z = x iy F vko je videti d v%i IA Re (z) = (z + z)D Im (z) = (z z)D z z = x + y . PA z + z = z + z D z z = z z D z = zF Zadatak RQ. xek je P polinom s realnim koefiijentim i z egov nulD tjF P (z ) = 0F hokzti d je td i P ( z ) = 0F WFPF wetriqk i topoloxk svojstv kompleksne rvniF froj |z | = z z = x +y R @RHA nziv se apsolutnom vrednox u ili modulom kompleksnog roj zF Lema IT. epsolutn vrednost im slede svojstv HF |x + i 0| = |x|D |x + iy| max{|x|, |y|}D gde je | | u izrzim n levoj strni psolutn vrednost kompleksnog roj definisn dorE mulom RHD n desnoj psolutn vrednost relnog rojD definisn formulom @PTA n strni QTF IF |z| 0D |z| = 0 z = 0 PF | z| = || |z| QF |z + z | |z | + |z | RF |z| = | z| = |z|F hokz tvre H{PF i RF svodi se n neposrednu proveruF hok%imo tvree QF rimetimo d je z svki kompleksni roj z = x + iy v%i |z| = x + y max{x, y }D p je
2 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2i 1 2 2 2 0 0 0 2 2 1 2 1 2 2 2

WF uywviuxs fytis

RW

uoristei ove nejednkostiD doijmo


|z1 + z2 |2 = = = = = = =

Re z |z |,

Im z |z |.

ime je dokzno QF Zadatak RR. hokzti d je skup U(1) := {z C | |z | = 1} grup u odnosu n mno%ee kompleksnih rojev i d z = z z svko z U(1)F
1

(z1 + z2 )(z1 + z2 ) (z1 + z2 )( z1 + z 2 ) z1 z 1 + z1 z 2 + z2 z 1 + z2 z 2 2 + z1 z |z1 |2 + z1 z 2 + |z2 |2 |z1 |2 + 2Re (z1 z 2 ) + |z2 |2 2 |z1 | + 2|z1 z 2 | + |z2 |2 2 |z1 | + 2|z1 z2 | + |z2 |2 (|z1 | + |z2 |)2 .

PQ kup nzivmo ili F yznqvmo g i s Y oznk oiqno se koristi kd %elimo d istknemo egovu lgersku @grupovnuA strukturuD geometrijskuF ilemente skup nzivmo F skup zovemo s poqetkom u nuliF Definicija PR. reslikve d : C C [0, +) definisno s d(z , z ) = |z z | nzivmo euklidskim rastojaem ili euklidskom metrikom u kompleksnoj rvni CF sz veme IT sledi d d im slede svojstvD nlogn svojstvu metrike n relnoj prvoj @vF strF TFIAX @wIA d(z , z ) 0 i d(z , z ) = 0 z = z @wPA d(z , z ) = d(z , z ) @wQA d(z , z ) d(z , z ) + d(z , z )F xejednkost @wQAD ko i nejednkost QA u vemi ITD nzivmo nejednakox u trouglaF Definicija PS. reslikve f : C C z koje v%i d(f (z ), f (z )) = d(z , z ) nziv se izometrijskom transformacijom ili izometrijom komE pleksne rvniF Primer IH. sz definiije metrike i osoin modul sledi d su presE likv z zD z zD z zD z z + z @z neko fiksirno z CA izometrijske trnsformije kompleksne rvniF szometrijsku trnsformE iju z z nzivmo centralnom refleksijom u odnosu n koordintni poE qetkD z z i z z osnim refleksijama u odnosu n relnu i imginrnu osuD z z + z translacijomF Zadatak RS. @A hokzti d je skup svih izometrijskih trnsformij kompleksne rvni grup u odnosu n operiju kompoziije preslikvF yv grup se oznqv s E(2) i nziv Euklidskom grupomF @A hokzti d je skup svih izometrijskih trnsformij kompleksne rvni koje slikju nulu u nulu podrgup grupe E(2)F yv podgrup oznqv se s O(2) i nziv ortogonalnom grupomF ledeom definiijom izdvjmo podskupove kompleksne rvni koji igrE ju ulogu intervl n relnoj prvojF Definicija PT. z C i r > 0 skup D(z , r) = {z C | |z z | < r} nziv se otvorenim diskomD skup D(z , r) = {z C | |z z | r} zatvorenim diskom s entrom u z i polupreqnikom rF kup D(z , ) nziv se { okolinom tqke z F smjui prethodnu definiiju n rspolguD topoloxke pojmove okoE lineD tqke ngomilvD izolovne tqkeD otvorenog i ztvorenog skupD definisne n relnoj prvojD mo%emo d definixemo i u kompleksnoj rvni n potpuno isti nqinF qk z C se nziv taqkom nagomilavaa skup A C ko svk en {okolin sdr%i tqku skup A \ {z }F kup svih tqk ngomilv oznqvemo s A F kup A := A A nziv se zatvoreem skup AF eko je A = A skup A nzivmo zatvorenimF qk a A
Definicija . U(1) := {z C | |z | = 1} jednodimenzionom unitarnom grupom jediniqnim krugom S1 U(1) S1 S1 jedi1 niqnim kompleksnim brojevima z0 S {z0 | [0, +)} polupravom
1 2 2 1 1 2 1 2 1 2 1 2 2 1 1 2 1 3 2 3 1 2 1 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

SH

IF ievxs s uywviuxs fytis

koj nije tqk ngomilv nziv se izolovanom taqkom skup AF odE skup V C je otvoren ko se mo%e predstviti ko unij otvorenih diskovF sz ove definiije direktno sledi krkterizij otvorenih skupov u C nlogn vemi W n strni RHF ytvoren skup koji sdr%i tqku z nziv se enom otvorenom okolinomF uolekij svih otvorenih skupov u C nziv se topologijom kompleksne rvniY oznqvemo je s F opologij im svojstv topologije opisn u vemi IHD strF RHF Rub skup A C je skup A := A (C \ A)F odskup Z C se nziv ogrniqenimD ko postoji M > 0 tkvo d je |z | M z svko z Z F usnije emo d dok%emo d teorem nlogn eoremi IW v%i i z skupove u C @vF eoremu Q n strF IPRAF WFQF rigonometrijF xek su z = x + iy , z = x + iy S dv jediE niqn kompleksn roj u prvom kvdrntuF retpostvimo d je x > x 0 @td je 0 y < y AF d skup
0 C C R 0 0 0 1 1 1 1 0 1 0 1

WF uywviuxs fytis

SI

nzivmo lukom jediniqnog krug izmeu tqk z i z ili lukom z z F xek je w = x + iy F d je d(z , z ) d(z , w) + d(w, z ) = (y y ) + (x x ). @RIA xek su z , z , . . . , z kompleksni rojevi z koje v%i z ,z ,...,z S , Re (z ) > Re (z ) > > Re (z ) 0, @RPA Im (z ) > Im (z ) > > Im (z ) 0. frojeve z , z , . . . , z nzivmo podelom luk z z F rimenom @RIA n svki sirk i skrivem sirk suprotnog znk doijmo
0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 0 0 1 0 1 k 0 1 k 1 0 1 k k k1 0 0 1 k 0 k

{z S1 | x1 Re z x0 }

xek su , S jediniqni kompleksni rojeviF ideli smo d je skup L = {d(z , z )+ + d(z , z ) | z = , z = , z , z , . . . , z zdovovju (42)} ogrniqen odozgoD p im supremumF Definicija PU. froj sup L iz prethodne konstrukije nzivmo du inom luka jediniqnog krug izmeu tqk i ili uglom izmeu poluprvih { | [0, +)} i { | [0, +)}F reslikv z zD z zD z z preslikvju prvi kvdrnt u treiD qetvrti i drugi redomF ysim togD ko xto smo videli u rimeru IHD ov preslikv quvju metrikuF oxto je pojm ugl @tjF du%ine luk jediE niqnog krugA izveden iz pojm metrikeD definixemo ugo izmeu poluprvih u ostlim kvdrntim koristei ove tri izometrijeF x primerD ko su l , l dve poluprve u qetvrtom kvdrntuD ugo izmeu ih definixemo ko ugo izmeu ihovih slik pri preslikvu z zF x krjuD ugo izmeu poluprvih u rznim kvdrntim definixemo po ditivnostiF x primerD ko su z , z jediniqni kompleksni rojeviD tkvi d je z u prvomD z u druE gom kvdrntuD ugo izmeu im odreenih poluprvih definixemo ko zir uglov izmeu poluprvih {z | [0, +)} i {z C | Re (z) = 0, Im (z) 0} i poluprvih {z C | Re (z) = 0, Im (z) 0} i {z | [0, +)}F
1 0 1 k 1 k 0 k 0 1 k 1 2 1 2 1 2 1 1

d(z0 , z1 ) + d(z1 , z2 ) + + d(zk1 , zk ) Re (z0 ) Re (zk ) + Im (zk ) Im (z0 ) 2.

peijlnoD ugo izmeu pozitivne relne poluose {z C | Re (z) i pozitivne imginrne poluose {z C | Re (z) = 0, Im (z) 0} nzivmo F hvostruku vrednost prvog ugl oznqvmo s F imol D koji je poqetno slovo grqke reqi { periferij @krugAD z oznku ovog roj prvi je upotreio ilijem onsFPQ froj nije rionlnF yvu qieniu dokzo je tohn vmertPR u XVIII PS vekuF yko vek i po ksnijeD perdinnd vindemn dokzo je d je roj transcendentanD tjF d nije nul nijednog polinom s elorojnim @ekviE vlentnoD rionlnimA koefiijentimF yvime je rexen drevni prolem o D kvdrturi krug4F frojevi koji jesu nul nekog polinom s elorojnim koE efiijentim nzivju se algebarskimY ovkvih rojev im prerojivo mnogo @zxtocAF szorom dovonog roj tqk z , . . . , z S mo%emo d odredimo eE govih prvih nekoliko deimlX
0, Im (z ) = 0} pravim uglom
0 k 1

SP

IF ievxs s uywviuxs fytis

prvo n ovj nqin je vudolf vn gojlenPT odredio prvih QS deiml roj koji seD po emuD zove i Ludolfovim brojemF yvj vudolfov rezultt je ugrvirn n egovom ndgronom spomenikuF re vudolfD ilo je mnogo rznih proksimij roj D poqev od do drevnih igipn i vilonF erhimed dje proenu 3 < < 3 F vudolfov svremenik ijetPU doio je izrz z u oliku eskonqnog proizvod
10 71 10 70

= 3, 1415926535897932 . . .

weu ostlim interesntnim formulm z su lisovPV formul i vjniovPW formul


2 4 4 6 6 8 ... = 4 3 3 5 5 7 7 ... 1 1 1 = 1 + + .... 4 3 5 7

2 =

1 2

1 1 + 2 2

1 2

1 1 + 2 2

1 1 + 2 2

1 . 2

@RQA @RRA

@RSA go izmeu pozitivne relne poluose i poluprve odreene koordintnim poqetkom i kompleksnim rojem z nziv se polarnim uglom ili argumentom roj zF yn im vrednosti u intervlu [0, 2)F yznqimo rgument roj z S I s arg(z )D s Arg (z ) skup
1

Arg (z ) = {arg(z ) + 2k | k Z}.

PQons @William JonesD ITUS{IURWAD engleski mtemtiqr PRvmert @Johann Heinrich LambertD IUPV{IUUUAD xvjrsko { nemqki mtemtiqr PSvindemn @Ferdinand LindemannD IVSP{IWQWA PTvudolf vn gojlen @Ludolf van CeulenD ISRH{ITIHAD holndski mtemtiqr PUijet @Franois ViteD ISRH{ITHQAD frnuski mtemtiqr PVlis @J. WallisD ITIT{IUHQAD engleski mtemtiqr PWvjni @Gottfried Wilhelm LeibnizD ITRT{IUITAD nemqki filosof i mtemtiqr

odelu kompleksne rvni n kvdrnte mo%emo d opixemo u terminim rE gumentX xek su


2

WF uywviuxs fytis

SQ

I = {z C | 0 arg(z ) 2 }, III = {z C | arg(z ) 32 },


1

II = {z C | 2 arg(z ) }, IV = {z C | 32 arg(z ) 2 }.

= x1 + iy1 , 2 = x2 + iy2 S1 I

F osmtrem podel
2

luk 1 lko vidimo d z kompleksne rojeve iz prvog kvdrnt v%i x > x arg( ) < arg( ). @RTA ydtle sledi d je uglom arg(z) roj z S I jednoznqno odreenD tjF d je pridru%ive z arg(z) injekij skup tqk iz S koje su u prvom kvdrntu u intervl [0, ]F rimenom eksiome supremum dokzemo d je ovo pridru%ive i surjekijD dkle ijekijF xek je [0, ]F kupovi A = {x [0, 1] | x = Re (z ) z neko z S I s arg(z ) }, B = {x [0, 1] | x = Re (z ) z neko z S I s arg(z ) } su ogrniqeni i neprzni @i AD 1 BAD p postoje a = sup A i b = inf B. d iz @RTA sledi d je a bF ud i ilo a < bD td i roj pripdo jednom od skupov A i BD xto je u kontrdikiji s a = sup AD b = inf B. nqiD v%i a = bF d se lko vidi d z roj z S z koji je Re (z ) = a = b zdovoE v arg(z ) = D jer i arg(z ) = ilo u kontrdikiji ili s a = sup A ili s b = inf BF Definicija PV. xek je z S I roj qiji je polrni ugo F elne rojeve sin := Im (z ), cos := Re (z ) nzivmo sinusom i kosinusom ugl F sz hefiniije PV i @RHA sledi sin + cos = 1F hefiniiju sinus i kosinus sd mo%emo d proxirimo n sve [0, 2] { izrzi u hefiniiji PV imju smisl z svko z S F uonqnoD mo%emo d definixemo izrze sin i cos z svko R formulm sin( + 2k ) = sin , cos( + 2k ) = cos , z svko k Z. ovko definisne funkije sinus i kosinus v%i sin () = sin , cos () = cos . punkije s ovim svojstvim izdvjmo sledeom definiijomF Definicija PW. punkij f : (a, a) C nziv se prnom ko je f (x) = f (x)D neprnom ko je f (x) = f (x)F punkij f (x) = x je prn z prnoD neprn z neprno nD qime je i motivisn terminologij iz prethodne definiijeF inus je neprnD kosinus prn funkijF xek je z C \ {0}Fd je S D p je = cos + i sin D tjF z = r(cos + i sin ), gde je r = |z |. @RUA szrz @RUA nzivmo trigonometrijskim zapisom kompleksnog rojF r (r, ) nzivmo polarnim koordinatama kompleksnog roj z = x + iy @ili tqke (x, y) R RAF szrz cos + i sin oznqv se i s cis F
1 2 1 1 1 2 0 2 0 1 1 0 a+b 2 0 1 0 0 0 0 0 1 2 2 1 n z |z | 1 z |z |

1 = z1 , z2 , . . . , zj = 1 , zj +1 , . . . , zk = 2

SR
Lema

IU. inus i kosinus imju slede svojstvX

IF ievxs s uywviuxs fytis

osnovi dokz je qieni d z fiksirno S preslikve


1

sin( + 2 ) = cos , cos( + 2 ) = sin , sin( + ) = sin , cos( + ) = cos sin() = sin , cos() = cos , sin( ) = sin cos cos sin , cos( ) = cos cos sin sin

quv du%inu lukF istD poxto je || = 1D mno%ee s je izometrijX oxto je definiij du%ine luk @hefiniij PUA izveden iz definiije rstojD sledi d r quv du%inu lukF hok%imo formule sin( + ) = sin cos + cos sin , cos( + ) = cos cos sin sin . @RVA xek je z = cis , w = cis ( + ). @RWA o znqi d je du%in luk izmeu tqk z i w jednk F oxto mno%ee s = z S quv du%inu lukD i du%in luk izmeu 1 i z w jednk je F ydtle sledi d je z w = cis D tjF w = z cis F ydtle i iz @RWA sledi
1 1 1 1

r : S1 S1 ,

z z

d( z1 , z2 ) = | z2 z1 | = | (z2 z1 )| = | ||z2 z1 | = |z2 z1 | = d(z1 , z2 ).

tjF cos( + ) + i sin( + ) = (cos + i sin ) (cos + i sin )F wno%eem izrz n desnoj strni i izjednqvem relnih i imginrnih delov n desnoj i levoj strni doijmo @RVAF hokz ostlih formul prepuxtmo qitouF sz veme IU slede sve ostle formule z trnsformije trigonometriE jskih funkij poznte qitou iz kurs elementrne mtemtikeD i mi emo ih sve smtrti dokznimF Zadatak RT. @A hokzti wovrovu QH formulu @A uoristei wovrovu formulu dokzti formule xi formule z sinus i kosinus qetvorostrukog uglF @vA hokzti d su rexe jednqine z = rcis dt s
n

cis ( + ) = cis cis ,

cis n = cis (n),

nZ

sin (3) = 4 sin3 + 3 sin ,

cos (3) = 4 cos3 3 cos .

z=

@gA szrqunti @dA szrqunti

+ 2k , n {0, 1, . . . , n 1}. n 3 (1 + i)19 1+i 1 1 9 9 99 9 9 99 ) ) Re ( 1+ ) ) Re ( 1+ i (i + i i (i i rcis

QHhe wovr @Abraham De MoivreD ITTU{IUSRAD frnuski mtemtiqr

Zadatak cis 0 z rcis ( + 0 ) cijom

RU. @A xek je [0, 2]F hokzti d je preslikve R : z izometrijsk trnsformij kompleksne rvni i d je R (rcis ) = F szometrijsku trnsformiju R nzivmo centralnom rotas entrom 0 i uglom F @A hokzti d je skup entrlnih rotij s entrom 0 podgrup grupe izometrijskih trnsformij kompleksne rvni @vF dtk RSAF yv podE grup oznqv se s SO(2) i nziv specijalnom ortogonalnom grupomF @vA hokzti d je preslikve R morfizm grupe U(1) u grupu SO(2)F Zadatak RV. qusr je zkopo lgo n pustom ostrvu n kome su se nlE zile dve stene i jedno drvoF westo je odro n sledei nqinF yd drvet je ixo do jedne stene rojei korkeF tigvxi do e skrenuo je levo pod prvim uglom i nprvio isto onoliko kork koliko je nprvio od drvet do steneF qku do koje je tko stigo je oele%io s X F tim je ponovio isti postupk s drvetom i drugom stenomD smo xto je ovj putD stigvxi do druge steneD skrenuo pod prvim uglom desnoF qku do koje je n tj nqin stigoD oele%io je s Y F flgo je zkopo n sredini du%i XY F egov unuk @tkoe gusr ko i dedAD voen dedinom priqom o ovoj pusE toloviniD posle TH godin sti%e n isto ostrvo s nmerom d iskop lgoF x svoje veliko iznenee i rzoqreeD otkriv d drvo iz dedine priqe vixe ne postojiD niti je od eg osto ikkv trgF spkD uspev d ne lgoF ypisti kkoF @putstvoX rtivxi se rzoqrn i ez lg u ivropuD unuk pokuxv d unese mlo rdosti u svoj %ivotD p odluquje d se upixe n wtemtiqki fkultetF osle godinu dn mrivog rd i studir n w smeruD sznje d je mno%ee s i = 1 rotij z prv ugo n levoF hvt i d roj
0 0 0 0 0

WF uywviuxs fytis

SS

ne zvisi od z F okom leteg rspust ponovo rzpie jedrD vr se n ostrvo i otkopv lgoFA i Z = { | k Z}F sz wovrove Primer II. xek je p N i = cis formule sledi = 1D odtle d je Z konqn podgrup unitrne grupe U(1) i im p elementX svki element g Z je stepen roj X
0 2 p p k p p p

z1 + i(z1 z0 ) + (z2 i(z2 z0 )) 2

u%emo d je generator grupe Z F qrup koj je generisn jednim elementom nziv se cikliqnom grupomF vke dve konqne ikliqne grupe s istim rojem element su izomorfneF istD dovono je preslikti genertor jedne u genertor druge iD koristei grupovnu operijuD produ%iti ovo preslikE ve do izomorfizmF ho grupe Z se mo%e doi i polzei od eskonqne ikliqne grupe (Z, +)F hefiniximo reliju ekvivlenije m n (mod p) m n je deivo s p; ov relij nziv se kongruencijom po modulu pF sz svke klse ekvivlenE ije mo%e se izdvojiti jedn od rojev 0, 1, . . . , p 1D p se koliqniqki skup
p p

Zp = {1, , 2 , . . . , p1 }.

ST
Z/

mo%e identifikovti s skupom osttk pri deeu s pX


Z/ = {0, 1, . . . , p 1}. m n (mod p) m+k n+k (mod p)

IF ievxs s uywviuxs fytis

sz oqigledne qienie

@SHA sledi d je operij sir doro definisn u koliqniqkom skupu Z/ F istD ko su [m] i [n] klse ekvivlenije elih rojev m i nD iz SH sledi d je s

doro definisno @tjF nezvisno od predstvnik m i n kls [m] i [n]A siE re u Z/ D qime je skup Z/ sndeven strukturom grupe @dokzti3AF oxto su svke ikliqne grupe s jednkim rojem element izomorfneD sledi d je ovko doijen grup izomorfn Z F ko smo dli dv opis grupe Z D polzei od multiplikativne grupe (U(1), ) i od aditivne grupe (Z, +)F Zadatak RW. @uriterijumi deivostiA xek roj n N im deiE mlni zpis n = x 10 + + x 10 + x 10 + x 10 + x . @SIA @A hokzti d je roj prn ko i smo ko mu je posled ifr u deE imlnom zpisuD x D prnF @A hokzti d je roj deiv s tri ko i smo ko mu je zir ifr u deimlnom zpisu x + x + x + x + + x deiv s triF @vA hokzti d je roj deiv s II ko i smo ko je lternirjui zir egovih ifr u deimlnom zpisu x x + x x + + (1) x deiv s IIF @gA szvesti sliqne kriterijume deivosti s RD SD TD UD WD IQF @putstvoX iz 10 1 (mod 3) sledi 10 1 = 1 (mod 3), p iz @SIA sledi n x + x + x + x + + x (mod 3), odkle sledi tvree @AF liE qnoD 10 1 (mod 11) 10 (1) (mod 11), odkle sledi kriterijum deivosti s IIF liqno se izvode i ostliFA WFRF ri nejednkostiF vrxiemo ovo poglve dokzom tri v%ne nejednkostiF uoliqnii
p p k k 3 3 2 2 1 0 0 0 1 2 3 k 0 1 2 3 k k m m 0 1 2 3 k m m

[m] + [n] = [m + n]

tg :=

nzivju se tangensom i sekansom ugl F tngens se koristi i oznk tanF Lema IV. 0 < v%e sledee dve nejednkostiX sin tg F xek je 0 Y td je z = cis u prvom kvdrntuF sz
2 2

sin , cos

sec :=

1 cos

sin d(1, z ) d(1, z )

sledi

F oxto je du%in luk 1zD iz hefiniije PU sledi F ime je dokzn prv nejednkostF

|z 1|2 = (cos 1)2 + sin2 sin2

xek je 1 = z , . . . , z = z podel luk 1, z u prvom kvdrntuD ko u hefiniiji PUD pri qemu je z = cis D > D = 0D = F ileE mentrne trigonometrijske trnsformije dju
1 k j j j j 1 1 k

IHF ifi

SU

|zj zj 1 |

1 | sec j 1 (zj zj 1 )| = 2 sin 2 (j j 1 ) sin( ) cos 1 2 (j j 1 ) cos(j j 1 ) tg j tg j 1 1+tg j tg j 1

2 sin 1 2 (j j 1 )
j 1 = = cos(j j j 1 ) tg j tg j 1 ,

pri qemu prv nejednkost sledi iz | sec | 1D drug iz svojstv kosinus 0 x y cos x cos y D tre iz tg 0 z 0 F ydtle sledi
j 1 2

xtoD n osnovu hefiniije PUD dje drugu nejednkostF Teorema PR. (KoxiQIXvarcovaQP nejednakost) kompleksne rojeve a , . . . , a D b , . . . , b v%i
1 n 1 n n

|z2 z1 | + |z3 z2 | + + |zk1 zk2 | + |zk zk1 | tg ,

ak bk
k=1 n k=1 k 2

k=1 n k=1 1

|ak |2

|bk |2 .
k=1

xek je A = |a | D B = postvimo B > 0 @u protivnom je b tqnoAF d iz


0

n |bk |2 C = k=1 ak bk = = bn = 0

F wo%emo d pretE i tvree je oqigledno

sledi tr%en nejednkost |C |


1+

= =

bk ) |Bak Cbk |2 = (Bak Cbk )(B a k C 2 |ak | BC ak bk BC a B k bk + |C |2 |bk |2 B 2 A B |C |2 = B (AB |C |2 )


2 2

AB

@IA h li postoji prirodn roj nD tkv d je @PA uoj od sledeih tvre su tqnX @A (n N) (m N) nm ND @A (n N) (m N) nm N D @vA (n N) (n 10 (m N) nm N)D @gA (n N) (p, q Q) pq + p = nD @dA (a R) (x R) x + ax = 0D @A (a R) (x R) x + 2ax + a = 0D @eA (a R) (x R) x 2ax + a > 0c @QA hokzti d z svko n N v%i
2 2 2 2

IHF e%e

1 1 1 + 2 + + n N? 2 2 2

2+
n

2 + +

2 = 2 cos

2n+1

QIuoxi @Augustin Cauchy, 17891857AD frnuski mtemtiqr QPvr @Karl Schwarz, 18431921AD nemqki mtemtiqr

koren

SV

@RA hokzti d ne postoji rionln roj qiji je kvdrt prost rojF @putstvoX ( ) = p (m, n) = 1 p|m p|nFA @SA hokzti d rojevi 2D 3D 5D 2 + 3D 2 + 2D 2 + 3 + 5 nisu rionlniF @TA szrqunti 5 i 5 s tqnoxu 10 F @UA hokzti d sledee jednqine nemju rexe u skupu QX @A x + x 1 = 0 @A 10 = 2 @vA 10 = 3F @VA h li postoji polinom P s elorojnim koefiijentimD tkv d su ispuen slede dv uslovX preslikve P : Q Q je injektivnoY preslikve P : R R nije injektivnoF putstvoX posmtrti polinom P (x) = 2x xF @WA xi sv elorojn rexe jednqine 1! + 2! + + x! = y F @IHA xek su aD bD c eli rojevi i nek je d = (a, b)F @A hokzti d su sv rexe jednqine ax+by = 0 olik x = tD y = tD t ZF @putstvoX x = y i ( , ) = 1F rimeniti dtk PV n PUF strniFA @A hokzti d jednqin ax + by = c im elorojn rexe ko i smo ko d|c i d su u tom sluqju sv elorojn rexe dt s x = x + tD y = y + tD t ZD gde su x D y eli rojevi koji zdovovju ax + by = dD postoje n osnovu eoreme TF @putE stvoX hesn strn je deiv s dD p to mor d ude i levF eko je ax + by = cF tedno rexee je ( x , y )F rimeniti @AFA @IIA hokzti d z n N v%i n Q n N @IPA hokzti d je cos 1 irionln rojF @putstvoX ko je cos 1 Q ond suD zog cos 2x = 2 cos x 1 i cos 2 D cos 4 D cos 8 D cos 16 D cos 32 rionlniF cos 32 = cos(30 2 )FA @IQA hokzti d je cos (nx) polinom n{tog stepen po cos x s elorojnim koefiijentimF @IRA hokzti d z x (0, ) i n N v%i
m 2 n
3 3 3 3

IF ievxs s uywviuxs fytis

a d

a d

b d

a b d d

b d

c d 0

b d

c d 0 0

a d

c c d 0 d 0

@ISA hokzti nejednkost @ITA xek su nejednkosti


1 a1

1 sin((n + 1/2)x) + cos x + cos (2x) + + cos (nx) = . 2 2 sin (x/2) 1 1 1 1 + 2 + + 2 2 22 3 n n a1 , a2 , . . . , an n

1+

z n N. pozitivni relni rojeviF hokzti d v%e


a1 + a2 + + an n
2 2 a2 1 + a2 + + an , n 2 n 1

1 a2

n + +

pri qemu jednkost v%i ko i smo ko je a = a = . . . = a F eliqine koje uqestvuju u ovim nejednkostim nzivju se hrmoniE jskomD geometrijskomD ritmetiqkom i kvdrtnom sredinom roE jev a , a , . . . , a F eko ove sredine oznqimo s H D G D A D K D prethodn nejednkost glsi
1 2 n n n n n

1 an

a1 a2 an

Hn Gn An Kn .

putstvoX xe umujui opxtostD mo%emo d pretpostvimo d je hokzti prvo d je


a1 a2 an , a1 < an .

IHF ifi

SW

ztim dokzti nejednkost hokzti nejednkost

a1 < An < an ,

An (a1 + an An ) a1 an = (a1 An )(An an ) > 0. G2 A2 .

rimeniti ztim metod indukijeX pretpostviti d je G A F rimeniti ovu nejednkost n ritmetiqku i geometrijsku sredinu rojev a + a A ,a ,...,a i zvrxiti dokz nejednkosti G A F rimeniti ovu nejednkost n rojeve a , a , . . . , a i dokzti nejednkost H G F neE jednkost A K iskoristiti uoxi{vrovu nejednkost @eoE rem PRAF @IUA hokzti d z sve prirodne rojeve n > 2 v%e nejednkosti
n1 n1 1 n n 2 n1 1 1 1 2 n n 1 n n n n n

nn/2 < n! <

@IVA hokzti d z sve prirodne rojeve n 2 v%i nejednkost @IWA hokzti d z sve prirodne rojeve n v%i nejednkost
n+ n1+ n 2 + + 2+ 1< n + 1. 1 1 1 1 + + + + > 2( n + 1 1). n 2 3

n+1 2

@PHA hokzti nejednkosti a a 2 z ab > 0 i 2 z ab < 0. b b ud v%e jednkostic @PIA hokzti nejednkost a + b + c ab + bc + caF @PPA hokzti d z a > 0D b > 0 v%i nejednkost
2 2 2

a+

@PQA hokzti d z relne rojeve


| a2 + b2 1+

a2 + b a, b, c

v%i nejednkost

b2 a

@PRA hokzti d z a > 0 i n N v%i nejednkost


1 a1 a1 na1+ . 1 n1+a n

a2 + c2 | |b c|.

TH

@PSA hokzti d z prirodn roj n 3 v%e nejednkosti


1< n

IF ievxs s uywviuxs fytis


2 n<1+ . n
1 2

@PTA hokzti d z relne rojeve a , a , . . . , a D b , b , . . . , b v%i


n 1 2 n n

| max ak max bk | max |ak bk |


1kn 1kn 1kn k=1

|ak bk |.

@PUA hokzti eixevevuQQ nejednkostX eko je a a a i b b b , ond je


1 2 n 1 2 n

a1 + a2 + + an b1 + b2 + + bn a1 b1 + a2 b2 + + an bn . n n n

putstvoX poi od nejednkosti


n n k=1 j =1

(ak aj )(bk bj ).

yn v%i zog pretpostvi o rojevim a D b X (a a ) i (b b ) su istog znkF @PVA xek su , , . . . , i , , . . . , relni rojeviD tkvi d je
i i k j k j 1 2 n 1 2 n n 2 k = k=1 k=1 n 2 k = 1.

uoristei nejednkost trougl i nejednkost izmeu geometrijske i kvdrtne sredineD dokzti


n

k k 1.

szvesti iz ove nejednkosti jox jedn dokz eoreme PRF @PWA hokzti d z relne rojeve a , a , . . . , a @n 2A v%i nejednkost
k=1 1 2 n n 2 n

ak
k=1 1 2 n

(n 1) 2a1 a2 +
k=1

a2 k .

@QHA xek su a , a , . . . , a relni rojevi z koje v%i i nek je xi


|a1 | + |a2 | + + |an | > 0
n

A = {(x1 , x2 , . . . , xn ) Rn |
k=1

ak xk = 1}.

2 2 min{x2 1 + x2 + + xn | (x1 , x2 , . . . , xn ) A}.

QQeixev @fnuti& v~voviq eyx'vD IVPI{IVWRAD ruski mtemtiqr

@QIA xek su a , a , . . . , a pozitivni relni rojevi z koje v%i


1 2 n n

IHF ifi

TI

ak 1.

hokzti d je
n

k=1 n

@QPA xi sve n{torke pozitivnih relnih rojev a , a , . . . , a z koje v%i jednkost
k=1 1 2 n 2 n

1 n2 . ak

ak
k=1

=
k=1

@QQA hokzti d z neprzne i ogrniqene podskupove AD B skup R v%i sup(A B ) = max{sup A, sup B }, inf(A B ) = min{inf A, inf B }. @QRA xi supremum i infimum skupov @A A = { | m, n N, m < n} @A B = { | m Z, n N}F @QSA xi @A inf sup @A sup inf @vA inf sup @gA sup inf F @QTA szrqunti i . ij i j @QUA hokzti d je
m n m |m|+n m n nN mN m+n m nN mN m+n mN nN mn m+n mN nN m m+n 1i<j n 1ij n

a2 k.

@QVA hokzti d postoje tri tqke s svojstvom d je z proE izvonu tqku C r jedno od rstoj | z |, | z |, | z | irionln rojF @QWA hokzti d je z svki kompleksni roj z S
1 2 3 1

1+i=

2 ( 2 6 i( 2 + 6)). 4 z1 , z2 , z3 C

@RHA hokzti d je skup gust u F putstvoX retpostviti suprotno { d je z neko > 0F osto je skup gust u ko i smo ko je gust skup {a + e | e E }D mo%emoD ne umujui opxtostD d pretpostvimo d je a = 0F kuqiti d je := inf E (0, +) > 0 i E [0, s) = {0}. hokzti ztim d je E { u suprotnom i ilo = inf E (0, +)D p i postojli elementi e , e E (0, +)D tkvi d je
1 2

|z + 1|2 + |z 1|2 = 4. E = {m + n 2 | m, n Z} R A (a, a + ) = E R a + E :=

ydtle i sledilo trdikijF hokzti ztim d z svko

1 e1 < e2 + . 2 E (0, +) e2 e1 < /2 < e E

D xto je konE postoji eo roj kD

TP

tkv d je e = k @uzeti k = [e/] i iz k e < (k + 1) zkuqiti d je e k E [0, )D odnosno e k = 0AF peijlnoD postoje eli rojevi k , k tkvi d je 1 = k D 2 = k F szvesti odtle kontrdikijuF @RIA opxtvjui ve%u @RHA dokzti d je podgrup (G, +) grupe (R, +) ili gust ili diskretn @diskretn skup smo definisli u hefiniE iji ITAF szvesti odtle jox jedno rexee dtk PW n strF QH @videti i rimer V n strF QWAF putstvoX xek je = inf G (0, +)F hokzti @koristei ideju e%e @RHAA d iz n > 0 sledi G = ZF @RPA xek je A konqn skupF hokzti d je preslikve f : A A I{I ko i smo ko je xeF h li isto v%i z eskonqne skupovec @RQA xek je E neprerojiv skup tqk u kompleksnoj rvni CF hokzti d postoji disk D = {z | |z| } s entrom u nuli u kome se nlzi neprerojivo mnogo tqk skup EF @RRA xek je P skup tqk u rvni s svojstvom d je rstoje izmeu svke dve egove tqke vee od > 0F hokzti d je skup P njvixe prerojivF @RSA xek je S prerojiv skup prvih koje le%e u rvni F hokzti d postoji tqk x koj ne pripd ni jednoj prvoj skup SF @RTA xek je T prerojiv skup prvih u trodimenzionom euklidskom prosE toruF hokzti d postoji prv koj ne seqe ni jednu prvu skup TF @RUA hokzti d svki eskonqni skup im prvi @neprzn i rzliqit od elog skupA podskup koji je prerojivF @RVA hokzti d je svki eskonqn podskup prerojivog skup preroE jivF @RWA hokzti d se krdinlnost neprerojivog skup ne me ko mu se dod ili oduzme prerojiv skupF @SHA xek je G prerojiv skup tqk n krugu S F h li postoji ugo D tkv je T R (T ) = @R je rotij oko koordintnog poqetk z ugo Ac
1 2 1 2 1

IF ievxs s uywviuxs fytis

qvee P

punkije relne i kompleksne promenive


yperije i relije definisne n C prenose se n preslikv proizE vonog skup u podskup kompleksne rvniF reiznijeD z dv preslikv f : X CD f : X C i , C definiximo preslikv
1 1 2 2

eko je X = X definixemo reliju f f (x) f (x) f (x)F ermin funkcija se qesto @md to nije opxte prihven terminologijD p se ponekd termini funkcija i preslikavae smtrju sinonimimA koristi z tkv preslikvD koj imju vrednosti u skupu rojevD tjF z presliE kv f : X Y D gde je Y CF wi emo preslikv f : X Y D gde je X R i Y R ili Y C nzivti funkcijama realne promeniveY u prvom sluqju govoriemo o realnimD u drugom o kompleksnim funkijm relne promeniveF punkije f : X Y D gde je X C zvemo funkcijama kompleksne promeniveF
1 2 1 2 1 2

f1 + f2 : X1 X2 C, (f1 + f2 )(x) := f1 (x) + f2 (x), f1 , + f1 : X1 C, (f1 )(x) := f1 (x), ( + f1 )(x) = + f1 (x), f1 f2 : X1 X2 C, (f1 f2 )(x) := f1 (x) f2 (x), f1 (x) f1 1 (f f2 : X1 X2 \ {x X2 | f2 (x) = 0} C, f2 )(x) := f2 (x) .

@IA

ovom prgrfu ogrniqiemo se n rzmtre funkij relne proE meniveF IFIF olinomske funkijeF e smo se susreli s pojmom polinomF olinomsk funkij je preslikve f ( x) = a + a x + + a x , @PA s domenom D(f ) = RF eko su koefiijenti a , . . . , a relniD @PA definixe funkiju f : R RD ko je a , . . . , a C s @PA je definisn funkij f : R CF peijlnoD polinomsk funkij funkij x x nziv se stepenom funkcijomF IFPF ionlne funkijeF ionln funkij je koliqnik dve poE linomske funkijeX a + a x + + a x f (x) = . @QA b + b x + + b x homen funkije @QA je skup D(f ) = {x R | b + b x + + b x = 0}F
0 1 n n 0 n 0 n n 0 1 n n 0 1 m m

IF ilementrne funkije

TQ

IFQF iksponenijlne funkijeF xek je a > 0F hefiniiji PH n strF RR smo definisli roj a z svko x RF vko je videti d je a > 0F punkiju f : R (0, +), f (x) = a @RA s domenom D(f ) = R nzivmo eksponencijalnom funkcjomF IFRF rigonometrijske funkijeF hefiniiji PV @strF SQA smo deE finisli sinus i kosinus relnog rojF punkije x sin x, x cos x @SA imju domene D(sin) = D(cos) = RF pukije sin x 1 tg x = , sec x = @TA cos x cos x se nzivju tangensom i sekansom i imju domen D(tg ) = D(sec) = R\{ +k | k Z}F punkije cos x 1 cotg x = , cosec x = @UA sin x sin x se nzivju kotangensom i kosekansom i imju domen D(cotg ) = D(cosec ) = R \ {k | k Z}F IFSF snverzne funkijeF h i funkij f : X Y iml inverznu funkiju f : f (Y ) X D neophodno je d ude I{IF IFSFIF uorene funkijeF hefiniiji IW n strF RQ smo definisli n{ti koren pozitivnog rojF tepen funkij f : R RD f (x) = x je 1 1 ko i smo ko je n neprn rojF xek je n = 2k + 1F tom sluqjuD definisn je inverzn funkij
x x x 2 1 n

TR

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

gde je x := x z i F yvu funkiju nzivmo korenom funkcijomF en domen je F xek je n = 2kF d je restrikij funkije f n [0, +) I{ID p im inverznu funkijuF rimetimo d je i restrikij funkije f n interE vl (, 0] tkoe I{ID p i on im inverznu funkijuF yve dve inverzne funkije nzivju se dvem granama korene funkijeF yznqimo ih s f i f F ye imju isti domen D(f ) = D(f ) = [0, +)D li rzliqite olsti vrednostiX
2k+1 2k+1
1 1 + 1 1 +

f : R R,

f 1 = 2k+1 x, 2k+1 x < 0 0 = 0 D(f 1 ) = R

IFSFPF vogritmske funkijeF eko je a > 0 i a = 1 eksponenijln funkij @RA je I{IF Zadatak I. hokzti d je f : R (0, +) xeF @putstvoX ukoliko ne uspeteD sqekjte dok stignete do UPF strneA snverznu funkiju f : (0, +) R nzivmo logaritamskom funkcijom i oznqvmo s log xF sluqju a = e @roj e je definisn n strF PPA pixemo ln x ili log x umesto log xFI sz ove definiije i iz vre Q n
1 a e

1 f+ : [0, +) [0, +),

1 f : [0, +) (, 0].

Ixpuxtmo xkolski oiqj korixe posene oznke z logritm s osnovom IHF

strF RR sledi d logritmsk funkij im slede svojstvX


loga (xy ) = loga x + loga y, loga xy = y loga x, loga x logb a = logb x (a > 1 y < x) loga y < loga x, (0 < a < 1 y < x) loga x > loga y. Zadatak .
10

IF iviwixexi pxugsti

TS

P hokzti d je log 2 irionln rojF IFSFQF snverzne trigonometrijske funkijeF uo i u sluqju stepenih fuE nkij s prnim stepenomD trigonometrijske funkije nisu I{ID li ihove restrikije n pojedine intervle jesuD p mo%emo d izdvojimo vixe grn inverznih trigonometrijskih funkijF o dogovoruD glvnim grnm smE trmo one koje se doijju od restrikije sinus n intervl , D kosinus n intervl [0, ]D tngens n , D sekns n [0, ]D kotngens n (0, ) i kosekns n , F yveD glvneD grne nzivmo inverznim trigonometriE jskim funkijmD ili arkus @ltF arcus { lu kA funkijm i oznqvmo s arc ispred oznke z funkijuX
2 2 2 2 2 2

Zadatak Q. hokzti oprvdnost ovih definiijD tjF surjektivnost restrikij trigonometrijskih funkij n intervle koji su u prethodnoj definiiji domeni inverznih funkijF @putstvoX ko z dtk IA IFTF uls elementrnih funkijF ilementrnim funkijm nziE vemo funkije koje se mogu doiti iz funkij koje smo do sd rzmtrli u ovom prgrfuD operijm sirD mno%eD dee i kompoziijeF hjemo preiznu definiijuF Definicija I. uls elementarnih funkcija je njm kls E relE nih funkij relne promenive koj im svojstv @e1A polinomskeD koreneD eksponenijlneD logritmskeD trigonometriE jske i inverzne trigonometrijske funkije pripdju klsi E @e2A f, g E f + g, f g, E @s odgovrjuim domenimA @e3A z X, Y, Z R i f : X Y D g : Y Z v%i f, g E g f E . Primer I. @riperoliqke funkijeA punkije
f g

arcsin : [1, 1] 2, 2 , arctg : R 2 , 2 , arccotg : R (0, ),

arccos : [1, 1] [0, ], arcsec : {x R | |x| 1} [0, ], arccosec : {x R | |x| 1} 2, 2 .

@hiperoliqki sinus i kosinusA su elementrne funkijeD ko i hiperoliqki tngens i kotngens riperoliqki sinus je neprnD hiperoliqki kosinus prn funkijX yve funkije zdovovju identitet ch x sh x = 1. Zadatak R. hokzti d funkij x sh x ijektivno preslikv R n R i d je en inverzn funkij
2 2

sh x :=

1 x (e ex ), 2

ch x :=

1 x (e + ex ) 2

th x :=

sh x , ch x

cth x :=

ch x . sh x

sh (x) = sh x,

ch (x) = ch x.

arsh y = log(y +

1 + y 2 ),

y R,

TT

d funkij x ch x ijektivno preslikv svki od intervl (, 0]D [0, +) n [1, +)D p im dve inverzne grne hokzti d hiperoliqki tngens im inverznu funkiju hiperoliqki kotngens
arth y = 1 1+y log , 2 1y |y | < 1 arth y = 1 y+1 log , 2 y1 |y | > 1 . arch y = log(y y 2 1), arch + y = log(y + y 2 1).

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

PF xeprekidnost PFIF ojm neprekidnostiF osmtrjmo funkiju


g : R \ {2} R, g (x) =

szrz n desnoj strni u @VA mo%emo d trnsformixemoX z x = 2F osledi izrz je definisn z svko definisn n skupu F punkij
g (x) = 3x 1
3x2 +5x2 , x+2

3x2 + 5x 2 . x+2

@VA

(3x 1)(x + 2) 3 x2 + 5 x 2 = = 3x 1 x+2 x+2 xR D(g ) = R \ {2}

D dok je izrz u @VA

zdovov g(x) = g (x) z svko x R \ {2}D pri qemu g nije definisn u tqki 2D dok je g (2) = 7F punkij
g (x) =

se rzlikuje od funkije
h(x) =

7,
3x2 +5x2 , x+2

x = 2, x = 2.

po svojstvu neprekidnosti u taqki 2D koje uvodimo sledeom definiijomF Definicija P. punkij f : D(f ) R je neprekidna u taqki x D(f ) ko ( > 0)( > 0)(x D(f )) |x x | < |f (x) f (x )| < . u%emo d je funkij prekidna u taqki x ko nije neprekidn u toj tqkiY u tom sluqju tqku x nzivmo taqkom prekida funkje f F punkij f je neprekidna ko je neprekidn u svkoj tqki domenD tjF ko v%i ( > 0)(y D(f ))( > 0)(x D(f )) |x y | < |f (x) f (y )| < . @WA Zadatak S. hokzti d funkij g (x) iz prethodnog rzmtr jesteD d funkij h nije neprekidn u tqki 2F zdto > 0 ni > 0 tko d v%i |x (2)| < |g (x) g (2)| < F
0 0 0 0 0

1,

x = 2, x = 2.

Primer P. uonstntn funkij f (x) c je neprekidn u svkoj tE qki svog domenF istD poxto je f (x) f (y) = c c = 0D implikij iz hefiniije P u ovom sluqju glsi ( > 0)(y U )( > 0)(x U ) |x y | < 0 < i oqigledno je tqnF Primer Q. punkij f (x) = |x| je neprekidnF xek je > 0F sz veme UD RF n QU sledi d je implikij iz hefiniije P tqn z = F Primer R. punkij signum @ltF signum { znkAD definisn s sgn x = 1, 0, 1, x > 0, x = 0, x < 0.

PFPF rimeriF slustrovemo pojm neprekidnosti primerimF

PF xiiushxy

TU

je prekidn u tqki 0 i neprekidn u svkoj tqki a R \ {0}F istD nek je = F d z svko > 0 intervl |x 0| < sdrzi pr aD a z neko a = 0F sz |sgn a sgn (a)| = 2 > sledi d je 0 tqk prekid funkije sgn F xeprekidnost u ostlim tqkm sledi iz rimer PF Primer S. punkij f (x) = x @z n NA je neprekidn n skupu RF istD nek je x RF d je x x = (x x )(x + x x + + xx +x )F vko se vidi d postoji M > 0 tkvo d z x (x 1, x + 1) v%i |x + x x + + xx + x | < M F xek je > 0F d z = min{M , 1} v%i implikij |x x | < |x x | < F Primer T. punkije x sin x i x cos x su neprekidne n skupu RF istD
1 2 n n2 0 n1 0 n1 0 n n 0 0 n1 n2 0 0 0 n2 0 1 n2 0 n1 0 0 n n 0

gde posled nejednkost sledi iz veme IVF ydtle sledi d z svko > 0D svko ispuv uslove hefiniije PF liqnoD iz sledi neprekidnost kosinusF Primer U. punkij x a @z a > 0A je neprekidn n skupu RF hokzemo to z a > 1D sluqj a < 1 se dokzuje nlognoD dok je sluqj a = 1 rzmotren u rimeru PF hok%imo prvo neprekidnost u nuliF sz vre Q n strF RR sledi d z x RD v%i 1 <a <a . @IHA |x| < a n xek je > 0F sz fernulijeve nejednkosti i erhimedove ksiome lko sledi d (m N) n > m (1 + ) > a. ydtleD n osnovu vre Q n strF RR sledi a < (1 + )D tjF a 1 < F ydtle lko sledi 1 a < a < F jedno s @IHA sd immo
x
1 n

| sin x sin y | = 2 sin

x+y xy xy cos 2 sin |x y |, 2 2 2

| cos x cos y | = 2 sin

x+y xy xy sin 2 sin |x y | 2 2 2

1 n

n
1 n

1 n

1 n

1 n

< ax 1 < ,

odkle sledi d = zdovov uslov hefiniije PF ime je dokzn neprekidnost u nuliF xeprekidnost u proizvonoj tqki x R lko sledi iz a a = a (a 1) i neprekidnosti u nuliF Primer V. punkij x log x @z a > 0D a = 1A je neprekidn n (0, +)F istD nek je x > 0 i > 0F retpostvimo d je a > 1D sluqj a < 1 tretir se sliqnoF d je
1 n 0 x x0 x0 xx0 a 0

TV

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

p z = 2 x (a a ) v%i |x x | < | log x log x | < , odkle sledi neprekidnost funkije log x u x F usnije emo dti jox jedn dokz neprekidnosti logritmske funkije @vF eoremu V n str UTAF Zadatak T. hokzti d je funkij f (x) = x neprekidn n svom domenuF xi njvee > 0 z koje iz |x 2| < sledi |f (x) f (2)| < 0, 01F PFQF tox neke definiije neprekidnostiF smjui u vidu definiE iju otvorenog skup dtu n strF RHD doijmo sledeu lemu ko jednostvnu preformuliju definiije neprekidnostiF Lema I. punkij f : D(f ) R je neprekidn u tqki x D(f ) ko z svku otvorenu okolinu V tqke f (x ) postoji otvoren okolin U tqke x tkv d v%i f (U D(f )) V F Zadatak U. hokzti d je svk funkij neprekidn u svkoj izolovanoj tqki svog domenF Napomena I. rirodno se postv pite d li je pojm neprekidnosti vezn iskuqivo z relne funkije relne promeniveF ydmh vidimo d implikij |x x | < |f (x) f (x )| < , @IIA time i hefiniij PD im smisl i z kompleksne funkije kompleksne proE meniveF istD hefiniiju P smtremo od sd i definiijom neprekidE nosti kompleksne funkije kompleksne promeniveD ez potree d je ponE vmoF smjui u vidu definiiju otvorenog skup u C dtu n strF SHD pojm neprekidnosti kompleksnih funkij kompleksne promenive mo%emo d formulixemo i ko u vemi IF sz |Re z| |z| = |Re z| + |Im z| D |Im z| |z| = |Re z| + |Im z| sledi d v%i slede lemF Lema P. uompleksn funkij f : D(f ) C je neprekidn u tqki x ko i smo ko su neprekidne relne funkije Re f, Im f : D(f ) RD gde je (Re f )(x) = Re (f (x))D (Im f )(x) = Im (f (x))F hokz sledi direktno iz
1 0 0 a a 0 a 0 1 0 0 0 0 0 2 2 2 2 2 2 2 2 0

x0 a < x < x0 a < loga

x = loga x loga x0 < , x0

|Re f (x) Re f (x0 )|2

|Im f (x) Im f (x0 )|2

i definiije neprekidnosti implikijom @IIAF

|f (x) f (x0 )|2 = |Re f (x) Re f (x0 )|2 + |Im f (x) Im f (x0 )|2 |f (x) f (x0 )|2 = |Re f (x) Re f (x0 )|2 + |Im f (x) Im f (x0 )|2

Posledica I. rojekije , : C RD (z ) = Re z D z = Im z su neprekidne u svkoj tqkiF hokz sledi primenom veme P n neprekidnu funkiju f (z) = zF Napomena P. smplikij @IIA mo%e d se npixe u terminim pojm meE trike @vF hefiniiju PR n strF SHAD u vidu d(x, x ) < d(f (x), f (x )) < F hkleD jedin speifiqnost po kompleksnih rojev koju smo koristili u hefiniiji P je postoje metrike u kompleksnoj rvniF yvo op%e emo ksnije iskoristiti z uopxtee pojm neprekidnosti @vF qlvu IAF Napomena Q. xek su f : D(f ) C i f : D(f ) C dve funkije relne ili kompleksne promenive i nek je x D(f ) D(f )F retpostvimo d postoji otvoren okolin U tqke x D tkv d je f (x) = f (x) z svko x U F d jeD n osnovu hefiniije PD oqigledno d je funkij f neprekidn u tqki a ko i smo ko je funkij f neprekidn u toj tqkiF hrugim reqiE mD pojm neprekidnosti u tqki zvisi smo od ponx funkije u nekoj okolini te tqkeF to k%emo d je neprekidnost lokalno svojstvo funkijeF Napomena R. smjui u vidu xpomenu QD pri rzmtru osoin funE kije f : D(f ) C veznih z neprekidnost u tqki x D(f ) qesto emo se ogrniqiti n posmtre enog ponx u otvorenoj okolini te tqkeF ri tomeD tqk x mo%e d ude tkv d nijedn en otvoren okolin nije sdr%n u D(f ) @nprF tqk 0 ko je D(f ) = [0, 1]AF to uvodimo sledei pojmF Definicija Q. xek je A RF d je skup V otvoren u skupu AD ko postoji otvoren skup U R tkv d je V = U AF u%emo jox i d je V relativno otvoren u odnosu n AF uolekij svih podskupov skup A koji su otvoreni u A nziv se relativnom topologijom skupa AF kup K je zatvoren u skupu AD ko postoji ztvoren skup L R tkv d je K = L AF u%emo jox i d je K relativno zatvoren u odnosu n AF x primerD intervl [0, ) je otvoren okolin tqke 0 [0, 1] u skupu [0, 1]F ud govorimo o otvorenim okolinm tqke domen funkije D(f )D po prvilu emo pod time podrzumevti skupove otvorene u skupu D(f )D ez posenog nglxvF Lema Q. uompleksn funkij kompleksne promenive f : D(f ) C je neprekidn ko i smo ko je z svki otvoren skup V C skup
1 2 1 2 0 0 1 1 2 2 0 1 2 0 1 2 1 2 0 0 1 2

PF xiiushxy

TW

otvoren u D(f )F hokz sledi iz veme I i definiije otvorenog skupF Posledica P. uompleksn funkij kompleksne promenive f : D(f ) C je neprekidn ko i smo ko je z svki ztvoren skup K C skup ztvoren u D(f )F hokz sledi iz veme QD veme II n strF RI i svojstv f f (B )F
1

f 1 (V ) := {z D(f ) | f (z ) V }

f 1 (K ) := {z D(f ) | f (z ) K }

(A \ B ) = f 1 (A) \

PFRF ysoine neprekidnih funkijF sz svojstv neprekidnosti fuE nkije u tqki mo%emo d izvedemo neke zkuqke o ponxu funkije u okolini te tqkeF tedn od ih je zkuqk o ogrniqenosti i loklnoj stE ilnosti znk funkije koji izdvjmo u lemm R i SF re togD djemo sledeu definiijuF Definicija R. punkij f : D(f ) C je ograniqena n skupu X D(f ) ko postoji M 0 z koje v%i (x X ) |f (x)| M F sz |Re z| |z| = |Re z| + |Im z| D |Im z| |z| = |Re z| + |Im z| sledi d je kompleksn funkij f : D(f ) C ogrniqen ko i smo ko su ogrniqene relne funkije Re f, Im f : D(f ) RF Lema R. xek je funkij f : D(f ) C neprekidn u tqki z F d je f ogrniqen u nekoj otvorenoj okolini tqke z F sz npomene posle hefiniije R sledi d je dovono rzmotriti sluqj relne funkijeF xek je > 0F sz definiije neprekidnosti sledi d z neko > 0 v%i z (z , z + ) f (z ) < f (z) < f (z ) + D p je |f (z )| < M = |f (z )| + u okolini (z , z + ) tqke z F Lema S. xek je funkij f : D(f ) R neprekidn u tqki z F @A eko je f (z ) > 0D ond postoji otvoren okolin U tqke x tkv d je f (z) > 0 z sve z U F @A eko je f (z ) < 0D ond postoji otvoren okolin U tqke z tkv d je f (z) < 0 z sve z U F xek je f (z ) > 0 i = f (x )F d iz definiije neprekidnosti sledi z neko > 0 v%i
2 2 2 2 2 2 2 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 0

UH

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

sz poslede nejednkosti sledi F ime je dokzno @AD @A se dokzuje n isti nqinF Posledica Q. eko kompleksn funkij f : D(f ) C neprekidn u tqE ki z i ko je f (z ) = 0D ond postoji otvoren okolin U tqke z tkv d je f (z) = 0 z svko z U F eko je f (z ) = 0D ond je Re f (z ) = 0 ili Im f (z ) = 0F retpostvimo d je Re f (z ) = 0F dD prem vemi SD postoji otvoren okolin U z tkv d je Re f (z) = 0 z sve z U F eli td je i f (z) = 0 z z U F elgerske operije @IA quvju svojstvo neprekidnostiF reiznijeD v%i slede teoremF Teorema I. xek je Z C i nek su funkije f, g : Z C neprekidne u tqki z Z F d su neprekidne i funkije f + gD f g iD pod uslovom d je g (z ) = 0D F xek je > 0F oxto su f i g neprekidne funkijeD z neko > 0 v%i
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 f g

|z z0 | < |f (z ) f (z0 )| <

1 f (z0 ). 2 f (z ) > f (z0 ) 1 2 f (z0 ) > 0

|z z0 | < |f (z ) f (z0 )| <

|g (z ) g (z0 )| < . 2 2

d je |(f + g)(z) (f + g)(z )| |f (z) f (z )| + |g(z) g(z )| < D odkle sledi d je f + g neprekidn u z F sz veme R sledi d z neku okolinu U tqke z i neko M 0 v%i (z U ) |f (z )| M |g (z )| M F sz neprekidnosti funkij f i g sledi d z neko > 0 v%i
0 0 0 0 0 1

PF xiiushxy

UI

d jeD z = min{ , } i |z z | < D


0 1 0

|z z0 | < 1 |f (z ) f (z0 )| <

|g (z ) g (z0 )| < . 2M 2M

|(f g )(z ) (f g )(z0 )|

odkle sledi d je f g neprekidn u z F hok%imo n krju d jeD ko je g(z ) = 0D neprekidnD odkle eD n osnovu prethodno dokznogD slediti d je = f neprekidnF uo u dokzu veme SD iz neprekidnosti funkije g sledi z neko > 0 v%i
0 0 1 g f g 1 g 0

= |f (z )g (z ) f (z )g (z0 ) + f (z )g (z0 ) f (z0 )g (z0 )| |f (z )||g (z ) g (z0 )| + |f (z ) f (z0 )||g (z0 )| M |f (z ) f (z0 )| + M |g (z ) g (z0 )| < 2M + 2M = ,

tjF

|z z0 | < 0
1 2 |g (z0 )| 3 |g (x)| 2 |g (x0 )|

D z neko
0

1 |g (z ) g (z0 )| < |g (z0 )|, 2 1 > 0

v%i

d jeD z = min{ , } i |z z | < D


0 1 1 g 0

|z z0 | < 0 |g (z ) g (z0 )| <

|g (z0 )|2 . 2

tjF je neprekidn u z F Teorema P. xek je funkij f : [a, b] R neprekidn n segmentu [a, b] i nek v%i f (a) f (b) < 0F d postoji tqk c (a, b) tkv d je f (c) = 0F sz f (a) f (b) < 0 sledi d je vrednost funkije n jednom krju intervl pozitivnD n drugom negtivnF retpostvimoD ne umujui opxtostD d je f (a) < 0D f (b) > 0F odelimo intervl [a, b] n dv del tqkom F eko je f ( ) = 0D tqk c = ispuv uslove teoremeF retpostvimo d je f ( ) = 0D tjD ne umujui opxtostD f ( ) > 0F yznqimo a = D b = bF x krjevim segment [a , b ] funkij f im vrednosti rzliqiE tog zngF onovimo s segmentom [a , b ] isti postupkX podelimo g tqkom n dv intervl i oznqimo s [a , b ] onj od t dv intervl n qijim krjevim funkij f im vrednosti suprotnog znkF rodu%imo tj proes deF hoijmo niz segment [a , b ]D n N koji zdovovju [a , b ] [a , b ]F oxto je du%in segment [a , b ] jednk 2 (b a)D sledi d je
a+b 2 a+b 2 a+b 2 a+b 2 a+b 2 1 a+b 2 1 1 1 1 1 a1 +b1 2 2 2 n n n+1 n+1 n n n n n

1 1 g (z ) g (z0 ) |g (z ) g (z0 |) = 1 , g (z ) g (z0 ) g (z )g (z0 ) 2 |g (z0 )||g (z0 )|

z svko n ND p je inf {b

inf {bn | n N} sup{an | n N} bn an 2n (b a)


n

| n N} sup{an | n N} = 0

F xek je

c := inf {bn | n N} = sup{an | n N}.

@IPA

hok%imo d je f (c) = 0F retpostvimo suprotnoD d je f (c) = 0D tjD ne umE ujui opxtostD d je f (c) > 0F dD po vemi SD postoji intervl (c , c + ) n kome je funkij f strogo pozitivnX (x (c , c + )) f (x) > 0. @IQA weutimD iz @IPA sledi d (n) [a , b ] (c , c + )D p je @IQA u kontrdikE iji s konstrukijom intervl [a , b ] po kojoj funkij f im vrednosti suprotnog znk u tqkm a i b F Posledica R. (Teorema o me uvrednosti) eko je funkij f : [a, b] R neprekidn i f (a) = D f (b) = D ond z svki roj koji je izmeu i postoji c [a, b] tkvo d je f (c) = F hokz sledi primenom eoreme P n funkiju g(x) = f (x) F Posledica S. xeprekidn funkij slik intervl n intervlF hokz sledi iz osledie R i veme P n strF IVF Primer W. reslikve
n n n n n n

UP

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

je neprekidno i 1 1D p iz prethodne teoreme sledi d je ono ijekijF rimetimo d smo ovime doili jox jedn dokz eoreme PI s RPF strneF Zadatak V. exiti n sliqn nqin dtke I i QF Primer IH. xek je funkij f : R R ogrniqen i neprekidnF d f im fiksnu @ili nepokretnuA taqkuD tjF postoji c R tkvo d je f (c) = cF istD f je ogrniqenD p (m, M R)(x R)m f (x) M F osmtrjmo funkiju h(x) = f (x) xY on je neprekidn i v%i m x h(x) M x z svko xF ydtle sledi h(m 1) 1 > 0D h(M + 1) 1 < 0D p po eoremi o meuvrednosti (c (m 1, M + 1))h(c) = 0D tjF f (c) = cF Zadatak W. xek je f : [0, 1] [0, 1] neprekidn funkijF hokzti d on im fiksnu tqkuF hti primer neprekidne funkije g : (0, 1) (0, 1) koj nem fiksnu tqkuF re formulije sledee teoreme potren nm je jedn definiijF xek je X proizvon skup @ne nu%no podskup u R ili CAF Definicija S. Supremumom i infimumom funkcije f : X R n skupu A X nzivmo veliqine
sup f := sup{f (x) | x A},
xA 0 0

f : [0, +) [0, +),

f (x) = xn

koliko z neko x A v%i f (x ) = sup f D roj f (x ) nzivmo maksimumom funkcije f i oznqvmo s max f F tom sluqju k%emo d funkij f dosti e svoj maksimum n skupu AF enlogno se definixe i minimum funkcijeF
0 x A x A

x A

inf f := inf {f (x) | x A}.

Zadatak
xA

IH. @A hokzti d z f, g : X R i A X v%i


min f = min{f (x) | x A},
x A x A xA xA x A xA x A

PF xiiushxy

UQ

max f = max{f (x) | x A}, sup (f ) = inf f,


xA xA xA xA

inf (f ) = sup f, inf (f + g ) inf f + inf g,


xA x A x A x A xA x A

sup (f + g ) sup f + sup g,

f, g 0 sup (f g ) sup (f ) sup (g ), inf (f g ) inf (f ) inf (g )

okzti primerom d prethodne nejednkosti mogu d udu i stroge @uporeE diti ovo s vemom I n strF ISAF @A eko je f : X X RD A X D A X D dokzti d je
1 2 1 1 2 2

sup

f (x1 , x2 ) = sup ( sup f (x1 , x2 )).

@vA eko je f
sup
(x1 ,x2 )(A1 A2 )

(x1 ,x2 )(A1 A2 )

1 : X1 R f2 : X2 R A1 X1 A2 X2 (f (x1 ) + f (x2 )) = sup f (x1 ) + sup f (x2 ). x1 A 1 x2 A2

x1 A1 x2 A2

D dokzti d je

Teorema Q. (Vajerxtrasova teorema) xek je funkij f : [a, b] R neprekidn n segmentu [a, b]F d je f ogrniqen i dosti%e svoj minimum i mksimumF sz veme R sledi d z svku tqku x [a, b] postoji okolin U (x) tkv d je f ogrniqen n U (x)F kupovi U (x) pokrivju [a, b]F o forel { veeE govoj teoremi @strF QVA postoji konqno potpokriveD tjF konqn skup tqk x , . . . , x [a, b] tkv d skupovi U (x ), . . . , U (x ) pokrivju [a, b]F oxto je (x U (x )) |f (x)| M D sledi d je
1 n 1 n k k

xto znqi d je funkij f ogrniqenF hok%imo d f dosti%e mksimumF retpostvimo suprotno { nek je S = sup f D li f (x) < S z sve x [a, b]F d je funkij g (x) := (S f (x)) doro definisn i neprekidn @po vemi IAF rem uprvo dokznom tvreuD svk neprekidn funkij je ogrniqen n [a, b]F weutimD po definiiji supremumD (n N)(x) S f (x) < n D tjF g(x) > nD xto znqi d je g neogrniqenF yv kontrdikij pokzuje d z neko x [a, b] v%i f (x ) = S D tjF f dosti%e mksimumF enlogno se dokzuje i d f dosti%e minimumF PFSF vnomern neprekidnostF sz rimer S n strF TU sledi d je funkij f (x) = x neprekidnF xek je = 1Y nimo tko d implikij |x x | < |f (x) f (x )| < @IRA iz definiije neprekidnosti v%i u tqki x = 0F tom sluqjuD nejednkost |f (x) f (0)| < = 1 je ekvivlentn nejednkosti 1 < x < 1D koj je zdoE voen z x (1, 1)D tjF z |x 0| < 1F kuqujemo d je implikij @IRA tqn z = 1F xek je sd x = 2F vko se vidi d u ovoj tqki z = 1 koje nm je u sluqju tqke x = 0 oezeivlo tqnost implikije @IRA u ovom sluqju to ne qiniX |x 2| < 1 |x 2 | < 1 nije tqnoD nprF z x = F nqiD z zdto > 0D izor > 0 koje zdovov implikiju @IRA zvisi od tqke x F
x[a,b] 1 1 0 0 2 0 0 0 2 0 0 2 2 5 2 0

(x [a, b]) |f (x)| M := max{M1 , . . . , Mn },

UR

druge strneD u rimeru T @strF TUA smo videli d z funkiju f (x) = mo%emoD z zdto > 0D d nemo jedno > 0 tko d je implikij @IRA tqn za svako x F punkije kod kojih je mogu ovkvD uniforman @tjF nezvE isn od tqke x A izor nzivmo uniformno @ili ravnomernoA neprekidnimF reizirjmo to sledeom definiijomF Definicija T. punkij f : D(f ) C se nziv uniformno @ili ravnomernoA neprekidnom ko v%i ( > 0)( > 0)(y D(f ))(x D(f )) |x y | < |f (x) f (y )| < . @ISA ojm rvnomerne neprekidnosti je jqi od pojm neprekidnostiF qnijeD v%i slede lemF Lema T. vnomerno neprekidn funkij je neprekidnF eko v%i implikij @WA iz hefiniije P @strF TTAD ond v%i i impE likij @ISAF Primer II. punkij f : R RD f (x) = x je neprekidnD nije rvE nomerno neprekidnF rimetimo d to nismo dokzli u rzmtrim pre hefiniije TD gde smo pokzli smo d je z jedno implikij @IRA tqn z x = 0D nije z x = 2F h ismo dokzli d f nije rvnomerno neprekidnD potreno je pokzti vixe od tog { potreno je dokzti d v%i ( > 0)( > 0)(y D(f ))(x D(f )) |x y | < |f (x) f (y )| . @ITA xek je = 1F osmtrjmo rojeve x = n + 1 i y = nF d je x y = F tsno je d z svko > 0 postoje x , y tkvi d je x y < F weutimD uvek v%i f (x ) f (y ) = 1 F ime je dokzno @ITAF Teorema R. (Kantorova teorema) eko je funkij f : [a, b] C nepreE kidn n ogrniqenom i ztvorenom intervlu [a, b]D ond je on i rvnomerno neprekidnF xek je > 0F sz definiije neprekidnosti sledi d z svko x [a, b] postoji z koje v%i |x y| < |f (x) f (y)| < 2 F xek je U = (x 2 , x + 2 ) z svko xF sntervli U qine otvoreno pokrive intervl [a, b]F sz forel { veegove teoreme @strF QVA sledi d postoji koE nqno potpokrive U , . . . , U F xek je = min{2 , . . . , 2 }F d v%i (x)(y ) |x y | < |f (x) f (y )| < . @IUA istD nek z x, y [a, b] v%i |x y| < F oxto intervli U , . . . , U pokrivju [a, b]D z svko x [a, b] postoji U tkvo d je x U F dD iz
sin x
0 0 2 0 0 n n n n 1 n+1+ n n n n n n n x x 1 x 1 x 1 x x x1 xn 1 x1 1 xn x1 xn xk xk

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

sledi d je i y U D p je
xk

|xk y | |xk x| + |x y | < 21 xk + 21 xk + 21 xk = xk |f (x) f (y )| < |f (x) f (xk )| + |f (xk ) f (y )| < 21 + 21 = ,

odkle sledi @IUAD time i rvnomern neprekidnost funkije f F rimer II pokzuje d se uslov ogrniqenosti intervl [a, b] u eoremi R ne mo%e ispustitiF ok%imo d se ne mo%e ispustiti ni uslov ztvorenostiF

IP. punkij f : (0, 1) RD f (x) = x je neprekidnD nije rvnomerno neprekidnF istD neprekidnost sledi iz neprekidnosti funE kije g(x) = x i eoreme IF hok%imo d f nije uniformno neprekidnF xek je = 1 i > 0 proizvonoF d postoji x (0, 2 ) tkvo d je x 1 + 2 F xek je y = 2 F d je |x y | < i |f (x) f (y )| F itl e lko videti d smo u rimeru IP zprvo izlo%ili dokz sledee lemeF Lema U. eko je funkij f : (a, b) C neogrniqen u svkoj okolini tqke aD ond on nije rvnomerno neprekidnF Zadatak II. hokzti d su f (x) = x i g (x) = rvnomerno nepreE kidne funkijeF PFTF xeprekidnost monotonih funkijF punkiju f : X R nziE vmo rastu om ko v%i
Primer
1 1 1 1 1
2 sin x x

PF xiiushxy

US

opadaju om ko v%i

(x1 , x2 X ) x1 x2 f (x1 ) f (x2 ), (x1 , x2 X ) x1 x2 f (x1 ) f (x2 ).


1 2 1 2 1 2

eko v%i (x , x X ) x < x f (x ) < f (x ), funkiju f nzivmo strogo rastu omD ko v%i nzivmo je strogo opadaju omF onekd funkije koje su rstueD li ne strogo rstueD zovemo neopadaju imY dok z funkije koje su opdjueD li ne strogo opdjueD koristimo i termin nerastu eF punkiju koj je rstu ili opdju n elom domenu nzivmo monotonomD xto je ekvivlentno definiiji dtoj n strF RSF Teorema S. wonoton funkij im njvixe prerojivo mnogo tqk prekidF retpostvimoD ne umujui opxtost d je f rstu i x D(f )F osmE trjmo skupove A := {f (x) | x < x } i B := {f (x) | x > x }. oxto je f rstu funkijD sledi d je skup A ogrniqen odozgoD skup B odozdo rojem f (x )F xek je a = sup A D b = inf B F dD poxto je f rstuD sledi a f (x ) b . eko je x tqk prekidD ond je r jedn od prethodne dve nejednkosti strogF istD ko je a = f (x ) = b ondD po definiiji supremum i infimumD z svko > 0 postoje rojevi , D(f ) tkvi d je < x < i
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

(x1 , x2 X ) x1 < x2 f (x1 ) > f (x2 ),

sz poslede nejednkostiD n osnovu monotonosti funkijeD sledi


(x (, )) |f (x) f (x0 )| < ,

f () < a0 = f (x0 ) = b0 < f ( ) + . 2 2

UT

xto je u suprotnosti s prekidnoxu funkije f u x F yvime smo dokzli d z svku tqku prekid x postoji intervl (a , b ) tkv d je f (D(f )) (a , b ) = {f (x )}. @IVA ri tome rzliqitim tqkm prekid odgovrju rzliqiti intervliF E istD nek je x tqk prekid rzliqit od x D nprF x < x D i nek je (a , b ) oj pridru%en intervlD n isti nqin n koji je (a , b ) pridru%en tqki x F xek su t, s D(f ) tkvi d v%i x < t < s < x F d iz monotonosti funkije f sledi f (t) f (s)D p je b := inf {f (x) | x > x } sup{f (x) | x < x } = a , p je (a , b ) (a , b ) = F oxto u svkom intervlu postoji rionln rojD zkuqk teoreme sledi iz prerojivosti skup QF Teorema T. wonoton funkij f : (a, b) R je neprekidn ko i smo ko je f ((a, b)) intervlF eko je f neprekidn ond je f ((a, b)) intervl n osnovu osledie S n strF UPF yrnutoD ko je f monotonD ond svkoj tqki prekid odgovr inE tervl (a , b ) tkv d v%i @IVAD xto je u suprotnosti s pretpostvkom d f slik intervl n intervlF Posledica T. eko strogo monoton funkij f : (a, b) R slik inE tervl (a, b) n intervl (, )D ond su i f i f neprekidne funkijeF hokz sledi iz eoreme TD jer f slik (, ) n (a, b)F sz prethodne osledie i osledie S n strF UP doijmo sledeu posleE diuF Posledica U. eko je strogo monoton funkij f : (a, b) R neprekidE nD ond je i f neprekidn funkijF Teorema U. xek je f : [a, b] R neprekidnF d je f injektivn ko i smo ko je strogo monotonF tedn smer je oqigledn @i v%i i ez pretpostvke o neprekidnostiAX strogo monoton funkij je injektivnF retpostvimo d je f injektivn i neprekidnD d nije strogo monotonF d postoje tqke x , x , x [a, b] tkve d je x < x < x D li d f (x ) nije izmeu f (x ) i f (x )F retE postvimoD ne umujui opxtost d je f (x ) izmeu f (x ) i f (x )F rimenom eoreme P n intervl [x , x ] zkuqujemo d postoji tqk c (x , x ) tkv d je f (c) = f (x )F weutimD iz x < x i c (x , x ) sledi x = cD xto je u suprotnosti s pretpostvkom o injektivnosti funkije f F PFUF xeprekidnost elementrnih funkijF d mo%emo d dokE %emo sledeu teoremuF Teorema V. ilementrne funkije su neprekidneF xeprekidnost funkij x D sin xD cos xD a smo dokzli u rgrfu PFPF sz eoreme T sledi d one slikju intervl @n kome su I{IA n intervlF xeprekidnost im inverznih funkij arcsin xD arccos xD log x sd sledi iz eoreme TF ydtleD n osnovu eoreme I i hefinije I sledi neprekidnost elementrnih funkijF
0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 2 3 1 2 3 2 1 3 1 2 3 2 3 2 3 2 1 2 2 3 1 n x a

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

Primer

IQ. punkij f (x) =


f (x) = x + 1, x 1,

QF qexsxe ihxy
3 x+cos(logx2 +1 (x6 +6x )) x4 +4x

1 i g(x) = xx . 1 osle fktorizije rojio i skrivD doijmo d je g(x) = x + 1 tmo gde je g definisnD tjF n skupu R \ {1}F eko dodefinixemo funkiju g z x = 1D tjF definixemo funkiju x>1 x<1
2

QFIF qke prekidF osmtrjmo funkije f, g : R \ {1} R

QF qrniqn vrednost

je neprekidn n RF

UU

g (x) =

doijmo funkiju g : R R koj je neprekidn u tqki x = 1F rimetimo d to ne mo%emo d urdimo s funkijom f F zlog je u tome xto se funkij f D z rzliku od funkije gD rzliqito ponx n grnii svog domenD tjF u tE qki x = 1D s leve i desne strneD dok funkij f im jednuD doro definisnu graniqnu vrednost u toj tqkiF ristupimo strogoj definiiji ovog pojmF QFPF vimesiF ojm graniqne vrednostiD ili limesa funkije f defiE nixe se z tqke ngomilv enog domen D(f ) @vF hefiniiju IT n strF QVAF %no je imti n umu d ovj pojm ne zavisi od vrednosti funkije u toj tqkiD niti od tog d li je funkij u toj tqki uopxte definisnF Definicija U. xek je x tqk ngomilv domen D(f ) funkije funkije f : D(f ) RF froj y je graniqna vrednost funkije f u tqki x ko ( > 0)( > 0)(x D(f )) 0 < |x x | < |f (x) y | < . tom sluqju pixemo y = lim f (x) ili D f (x) y kd x x 4F sz hefiniije IU n strF RH vidimo d pojm limes mo%emo d formuE lixemo u terminim otvorenih skupovF Lema V. xek je x tqk ngomilv domen D(f ) funkije funkije f : D(f ) RF froj y je graniqna vrednost funkije f u tqki x ko z svku otvorenu okolinu V tqke y postoji otvoren okolin U tqke x tkv d je f ((U \ {x }) D(f )) V F Lema W. vimes funkije u tqki x je jedinstvenF xek y i y zdovovju uslove hefinije UD tjF y = lim f (x) i y = lim f (x)F d z svko > 0 postoji x ko u hefiniji UD p je
0 0 0 0 0 0 x x0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 xx0 0 xx0

g (x), 2,

x=1 x = 1,

z svko > 0F ydkle sledi y = y F rimetimo d su hefiniij U i vem V sliqne hefiniiji P i vemi IF tedin rzlik sstoji se u zhtevu 0 < |x x | u hefiniiji UF uo xto smo rekli n poqetkuD on je vezn s qieniom d pojm grniqne vrednosti u tqki ne zvisi od vrednosti funkije u toj tqkiF slustrujmo to sledeim primeromF
0 0 0

|y0 y0 | = |y0 f (x) + f (x) y0 | |y0 f (x)| + |f (x) y0 | 2

UV
Primer

IR. punkij

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi


h(x) =
0

im grniqnu vrednost u tqki x = 0 i v%i lim h(x) = 1D li nije neprekidn u nuliF rimetimo d je h(0) = lim h(x)F rethodnim primerom motivisli smo sledeu teoremuF Teorema W. punkij f : D(f ) R je neprekidn u tqki x D(f ) ko i smo ko je lim f (x) = f (x )F hokz sledi direktno iz hefiniije U i hefiniije PF Zadatak IP. hokzti d je neprekidn funkij f : (a, b) C n ogrE niqenom intervlu (a, b) rvnomerno neprekidn ko i smo ko im limese u tqkm a i bF Primer IS. imnovP funkij x Q \ {0}, x = , m, n uzjmno prosti R(x) = 0 x / Q ili x = 0 je neprekidn u svkoj irionlnoj tqki i u nuliD prekidn u svkoj rionlnoj tqki sem nuleF istD nek je x RF proizvono k N u proizvonom intervlu (x , x + ) postoji smo konqno mnogo tqE k tkvih d je n < kD p postoji okolin (x , x + ) tkv d je (x (x , x + )R(x) < F ydtle sledi lim R(x) = 0F Napomena S. uo xto smo u xpomeni I pojm neprekidnosti proxirili i n funkije f : D(f ) CD s D(f ) CD mo%emo d proxirimo i pojm grE niqne vrednostiF istD i tj pojm je potpuno definisn smo u terminim rstoj ko i pojm neprekidnosti @vF xpomenu PAF vem W i eorem W v%e i u ovom u sluqjuD s nepromeenim dokzimF Napomena T. igzistenij limes @i egov vrednostA u tqki x je loE klno svojstvoD tjF zvisi smo od vrednosti funkije u nekoj okolini tqke x @vF xpomenu QAF x sliqn nqin ko i vem P dokzuje se i slede vemF Lema IH. xek je f : D(f ) C kompleksn funkijF d je
x0 x0 0 xx0 0 1 n m n 0 0 0 m n 0 0 0 0 1 k xx0 0 0

x + 1, 2,

x=0 x = 0,

esto se koristi i slede jednostvn posledi definiije limesF Lema II. lim f (z ) = 0 ko i smo ko lim |f (z )| = 0F hokz sledi direktno iz definiije grniqne vrednostiF
z z0 z z0

xx0

lim f (x) = z0 lim Re f (x) = Re z0 lim Im f (x) = Im z0 .


xx0 xx0

Pimn @Berhnard RiemannD IVPT{IVTTAD nemqki mtemtiqr

ngomilv skup D(f )F d


xx0

QFQF feskonqni limesi i limesi u eskonqnostiF xek je x tqk


0

QF qexsxe ihxy

UW

lim f (x) = (m < 0)( > 0) 0 < |x x0 | < f (x) < m, lim f (x) = + (M > 0)( > 0) 0 < |x x0 | < f (x) > M,

definixe eskonqne limeseD


x x+

xx0

lim f (x) = y0 ( > 0)(m < 0) x < m |f (x) y0 | < ,

limese u eskonqnostiF uominijom ove dve definiije doijmo definiE ije eskonqnih limes u eskonqnostiD nprF
Napomena U. smjui u vidu definiiju otvorenih okolin u R @heE finiij IV n strF RIA pojmove eskonqnih limes i limes u eskonqnoE sti mo%emo d formulixemo n isti nqin ko u vemi VF ysoine limes dte u vemm WD IH i II lko se prenose n limese u eskonqnosti i eskoE nqne limese @imjui u vidu prvil z rqune u R s strF IUAF qne formulije i modifikije dokz prepuxtmo qitouF Primer IT. lim (x + a x + + a x + a ) = + F istD x + a x + + a x + a = x (1+ a x + + a x + a x )F vko je videti d je limes izrz u zgrdi jednk 1 @jer je limes svkog sirk u zgrdiD sem prvogD jednk nuliAD dok je lim x = +F Zadatak IQ. szrqunti lim F Zadatak IR. h li ovo vree dtk IP n strF UV v%i ko je intervl (a, b) neogrniqenD tjF ko je a = ili b = +c %n speijlni sluqj limes u eskonqnosti je pojm konvergencijeD koji se odnosi n funkije definisne n skupu ND tjF nizoveF eg emo d rzmotrimo detnije u qlvi RF QFRF ytkloivi i neotkloivi prekidiF punkij u rimeru IR im grniqnu vrednost u tqki prekid x = 0F koliko promenimo vrednost funkije u toj tqkiD tjF ko definixemo funkiju
n n n1 x+ n1 n1 n1 1 0 1 0 n n1 1 1 (n1) 0 n n x+ an xn +an1 xn1 ++a1 x+a0 m m1 ++b x+b b 1 0 x+ m x +bm1 x x

lim f (x) = y0 ( > 0)(M > 0) x > M |f (x) y0 | <

lim f (x) = + (M > 0)(m < 0) x < m f (x) > M.

( x) = h

doijmo neprekidnu funkijuF o ne mo%emo d urdimo s funkijm x + 1, x > 0 , x>0 f ( x) = i g (x) = x 1, x 0 x 1, x 0. istemtizujmo ov op% sledeim definiijmF
1 x

h(x), 1,

x=0 x = 0,

VH

V froj y je desni limes funkije f u tqki x ko v%i ( > 0)( > 0) x < x < x + |f (x) y | < . froj y je levi limes funkije f u tqki x ko v%i ( > 0)( > 0) x < x < x |f (x) y | < . hesni limes oznqvmo s lim f (x) ili f (x + 0)D levi s lim f (x) ili f (x 0)F Zadatak IS. szrqunti lim e F yqigledno v%i slede lemF Lema IP. punkij im limes u tqki x ko i smo ko im levi i desni limes i ovi limesi su jednkiX
Definicija .
0 0 0 0 0 0 0 0 0 xx0 +0 0 xx0 0 0
2 x1

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

x10

( lim f (x))
xx0

Definicija W. xek je x D(f ) tqk prekid funkij f F u%emo d im otkloiv prekid u tqki x D(f ) ko je lim f (x) = lim f (x) @tjF ko postoji lim f (x)AD u suprotnom prekid nzivmo neotkloivimF xeotkloE iv prekid zovemo prekidom prve vrste ko postoje lim f (x) i lim f (x)D li je lim f (x) = lim f (x)D prekidom druge vrste ko r jedn od limes lim f (x)D lim f (x) ne postojiF punkije f D g i h iz prethodnih rzmtr su prekidne u 0F toj tqki funkij f neotkloiv prekid prveD funkij g druge vrsteD funkij h im otkloiv prekidD jer je f (0 0) = 1 = 1 = f (0 + 0)D g(0 + 0) ne postoji i lim h(x) = 1F Zadatak IT. ydrediti tqke i vrste prekid funkije
0

xx0 0

lim

f (x)) (

xx0 +0

lim

f (x)) lim

xx0 0

f (x) =

xx0 0

lim

f ( x) .

xx0 0

xx0 +0

xx0

xx0 0

xx0 +0

xx0 0

xx0 +0

xx0 0

xx0 +0

x0

1 1ex/(1x) , f (x) = 0, 1,

x / {0, 1} x=0 x = 1.

Lema lim

IQ. xek je f rstu funkijF d je


f (x) = sup{f (x) | x < x0 },
xx0 +0

dokzu eoreme S smo dokzli d sup{f (x) | x < x } i inf {f (x) | x > x } postojeF xek je s = sup{f (x) | x < x } i > 0F o definiiji supremumD z neko x < x v%i f (x ) > s D tjF s f (x ) < F og monotonosti odtle sledi s f (x) < z svko x (x , x )D tjF f (x 0) = sF liqno se dokzuje i drug jednkostF Posledica V. wonoton funkij im smo prekide prve vrsteF Definicija IH. xek je X CF wodulom neprekidnosti funkije f : X C nziv se funkij
0 0 0 1 0 1 1 1 0 0

xx0 0

lim

f (x) = inf {f (x) | x > x0 }.

f ( ) := sup{|f (z1 ) f (z2 )| | z1 , z2 X, |z1 z2 | < }.

IU. hokzti d su moduli neprekidnosti funkij f : R R, f (x) = x, i g : R R, g (x) = sin x ( ) = i ( ) = 2F Zadatak IV. hokztiX @A wodul neprekidnosti je neopdju nenegtivn funkijD definE isn z > 0F @A ( > 0)( < 0)(z , z X ) |z z | < |f (z )f (z )| < (0+0)+F @vA eko je X intervl u RD ond je
Zadatak
2 f g 1 2 1 2 1 2 f

QF qexsxe ihxy

VI

@gA f je rvnomerno neprekidn ko i smo ko je (0 + 0) = 0F Primer IU. rimeru S n strF PP smo definisli roj e ko
f

f (1 + 2 ) f (1 ) + f (2 ).

zvijem po inomnoj formuli i uproxvem inomnih koefiijent ko u @IRA n strF PP doijmo


1+
1 n n n

e := sup

1+

1 n

nN .

=
k=0 n

1 k! 1 k! 1 k!

k 1

1
j =0 k 1

j n j n+1 j n+1

k=0 n+1

1
j =0 k 1

k=0

ime je dokzno d je funkij f (x) = (1 + veme IQ sledi d je


e = lim
x+

= 1+

j =0 n+1 1 . n+1 1 [x] [x] ) [x]

rstuD odkleD n osnovu

gde je [x] eo deo relnog roj x @vF strF PWAF QFSF ysoine limesF d emo dokzti nek svojstv grniqne vredE nosti vezn z lgerske operije i reliju poretk u RF yn v%e i z leve i desne limeseD li emo ihD rdi jednostvnostiD formulisti smo z limeseF Teorema IH. xek je z tqk ngomilv skup Z CD f, g : Z C i
0

1+

1 [x]

d v%i

z z0

lim f (z ) = A,

z z0

lim g (z ) = B

iD ko je B = 0 i g(z) = 0 n Z D
z z0

lim (f + g )(z ) = A + B,

z z0

lim (f g )(z ) = A B

z z0

lim

A f (z ) = . g B

VP

hokz je nlogn dokzu eoreme I @ili sledi iz e imjui u vidu eoE remu WAF lede teorem opisuje osoine limes vezne z reliju poretk u RF Teorema II. xek je z tqk ngomilv skup Z CF IF xek su f, g : Z R dve funkije tkve d je
0

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

i A < BF d postoji okolin U tqke z tkv d je f (z) < g(z) z sve z U Z \ { z }F PF xek su f, g : Z R dve funkije tkve d je f < g i
0 0

z z0

lim f (z ) = A,

z z0

lim g (z ) = B

d je A BF QF xek su f, g : Z R dve funkije tkve d je f g i d je A BF RF (Teorema o tri limesa) xek su f, g, h : Z R tri funkije tkve d je h f g i d je lim = C F vre PF i QF slede iz IF ystje d dok%emo IF i RF xek je = F o definiiji limesD postoji okolin U tqke z tkv d je |f (z) A| < i |g(z) B| < z svko z U Z \ {z }F d je
z z0 z z0 z z0 B A 2 0 0 z z0

z z0

lim f (z ) = A,

z z0

lim g (z ) = B.

lim f (x) = A,

z z0

lim g (z ) = B.

lim h(z ) = C = lim g (z ).

B+A BA BA +A= =B = B < g (z ) 2 2 2 z U Z \ {z0 } f g h > 0 > 0 0 < |z z0 | <

z svko F ime je dokzno IF xk su D i ko u RF i F d postoji v%i


C < h(z ) < C + ,

f (z ) < + A =

tkvo d ko je

oxto je h f g odtle sledi C < f (z) < C + D xto dokzuje RF d emo dokzti eoremu o smeni promenive u limesuF pormulisE emo je prvo u jednostvnijem olikuD u vemi IRD ztim u potpunom oliku u eoremi IPF Definicija II. fijekij f : X Y nziv se homeomorfizmom ko su f i f : Y X neprekidn preslikvF Lema IR. xek funkij f : (a, b) C im grniqnu vrednost u tqki x [a, b]D i nek je : [a, b] [, ] homeomorfizmF d je lim f (x) = lim f (t)F
1 0 xx0 t1 (x0 )

C < g (z ) < C + .

xek je (x ) = t D lim f (x) = y i > 0F d postoji > 0 z koje v%i 0 < |x x | < |f (x) y | < . @IWA sz neprekidnosti i ijektivnosti funkije sledi d postoji > 0 tkvo d v%i 0 < |t t | 0 < |(t) (t )| < . @PHA sz @IWA i @PHA sledi |t t | < |f (t) y | < F Teorema IP. (Teorema o smeni promenive u limesu) xek su f : Y C i : X Y funkije definisne n skupovim X, Y C i z tqk ngomilv skup Y i tqk ngomilv skup X F retpostvimo d postoji lim f (z)F eko z svku otvorenu okolinu V tqke z postoji otvoren okolin U tqke tkv d je (U \ { }) V \ {z }D ond funkij f im limes u tqki i v%i lim f (z) = lim f ( )F hokz je u suxtini isti ko dokz veme IRF Primer IV. hok%imo d je
1 0 0 xx0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 z z0 0 0 0 0 0 z z0 0

QF qexsxe ihxy

VQ

vemi IV n strF ST smo dokzli d z v%i sin x x tg xD odkle sledi cos x 1F x osnovu eoreme o tri limes odtle sledi 1 kd x 0 + 0F menom t = x i primenom eoreme o smeni promenE ive doijmo lim = lim = lim = 1F Zadatak IW. szrqunti
sin x x sin x x 2 x00 sin x x t0+0 sin(t) t t0+0 sin t t

sin x = 1. x0 x 0 x lim

sin x sin a . xa xa lim

Zadatak

PH. sspitti neprekidnost funkije


f (x) =
sin x |x| ,

x=0 x=0

u nuliF
Primer

1,

@PIA yznqimo s (x) = [x] funkiju eo deoD uvedenu n strF PWF sz nejednkosti [x] x < [x] + 1 sledi
x+

IW. hok%imo d je
lim

1+

1 x

= e.

f (x) = 1 +

x+

sz eoreme o smeni promenive u limesu i rimer IU sledi lim g (x) = eD odkle sledi @PIAF

1 [x] + 1

[ x]

< 1+

1 x

< 1+

1 [x]

[x]+1

= g (x).
x+

lim f (x) =

VR

Primer y y

PH. xek je RF sz rimer IW i neprekidnosti funkije sledi d je lim (1 + ) = e F menom t = x doijmo


x 1 x x t

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi


t
t

lim

1+

= e .

Primer

PI. menom t = x u @PIA i primenom rimer PH doijmo


x

lim

1+

1 x

= e.

PP. menom t = x iz @PIA doijmo d je lim (1 + x) Primer PQ. hok%imo d je


Primer
1 x0

1/x

=e

sz rimer PP sledi d je
x0

ln(1 + x) = 1. x0 x lim

posledem korku smo koristili neprekidnost logritm i ln e = 1F Primer PR. hok%imo d je vedimo smenu
ex 1 = 1. x0 x t = ex 1 x = ln(1 + t) ex 1 t = lim = lim lim t 0 x 0 x ln(1 + t) t0

lim

1 ln(1 + x) = lim ln(1 + x) x = 1. x0 x

D tjF

lim

F d je
1 t

n osnovu rimer PQF Zadatak PI. szrqunti lim Primer PS. hok%imo d je vedimo smenu
lim
p

1 = 1, ln(1 + t)

ax 1 x0 x

F D p je

(1 + x)p 1 = p. x0 x (1 + x)p 1 = t p ln(1 + x) = ln(1 + t)

F d je

sz rimer PQ sledi d o koliqnik n desnoj strni te%e k 1 kd x 0 @tjF t 0AF QFTF esimptotske relijeF xek je z CF x klsi funkij f, g : Z C definisnih n nekom skupu Z C kome je z tqk ngomilv uvodimo sledee relijeF QFTFIF le simptotske relijeF f g kd z z (M > 0)( > 0) 0 < |z z | < |f (z )| < M |g (z )|, f g kd z z f g g f kd z z . mesto f pixemo i f = O(g)F
0 0 0 0 0 0

(1 + x) 1 t ln(1 + x) =p . x ln(1 + t) x

QFTFPF tke simptotske relijeF f g kd z z ( > 0)( > 0) 0 < |z z | < |f (z )| < |g (z )|, f g kd z z f g g kd z z . mesto f g pixemo i f = o(g)F eko je g = 0 u okolini tqke z D ond IF f = O(g) kd z z oznqv d je z neko M > 0 < M u nekoj okolini tqke z D PF f g kd z z oznqv d je z neke m, M > 0 m < < M u nekoj okolini tqke z D QF f = o(g) kd z z oznqv d je lim = 0D RF f g kd z z oznqv d je lim = 1F imole o i O nzivmo LandauovimQ simbolimaF QFUF esimptote funkijeF rv y = ax + bD a, b RD a = 0 nziv se kosom simptotom funkije f u + ko je f (x) = ax + b + o(x) kd x +F tom sluqju je
0 0 0 0 0 0 |f (z )| |g (z )| 0 0 |f (z )| |g (z )| 0 |f (z )| 0 0 z z0 |g (z )| |f (z )| z z |g (z )|
0

RF ifi

VS

rv y = bD b R nziv se horizontlnom simptotom funkije f u ko je f (x) = b + o(1) kd x +F liqno se definixe i kos i horizontln simptot u F rv x = b se nziv vertiklnom simptotom funkije f ko je lim |f (x)| = + ili lim |f (x)| = +. Primer PT. xek je f (x) = |x + 3|e F rv y = x 3 je kos simptot funkije f u D prv y = x + 2 je en kos simptot u +D prv x = 0 je vertikln simptotF Zadatak PP. xi simptote funkije f (x) = cos F
xb+0 xb0
1 x

a = lim

x+

f (x) , x

b = lim (f (x) ax).


x+

@IA hokzti d je skup svih ijekij f : [0, 1] [0, 1] tkvih d je f =f neprerojivF h li je neprerojiv podskup ovog skup koji se sstoji od neprekidnih ijekij s istim svojstvomc @PA xi tqke i vrste prekid funkije
1

RF e%e

1 x

hokzti d je f ijekij i ni ekspliitn izrz z inverznu funkiju f F @QA hokzti d je funkij
1

f : R R,

f (x) = x + [x].

Qvndu @Edmund LandauD IVUU{IWQVAD nemqki mtemtiqr

neprekidnF hokzti d f strogo rste n [1, +)F

f : [1/2, +) R,

f (x) = [x] + (x [x])[x]

VT

@RA hokzti d je funkij


f : R R,

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi


f (x) = [x] sin (x)

neprekidn i nrtti en grfikF @SA xek je


x2 +6x+5

f (x) =

x+5 2,

x = 5 x = 5

@A xi LF @A xi > 0 tko d v%i


+

L = lim f (x).
x5

z = 0, 03 i L neno u @AF @TA szrqunti desni limes L funkije f (x) = x (x2)|x2| u tqki x = 2D ztimD z = 0, 05 ni > 0 tko d v%i
2 1

|x + 5| < |f (x) L| <

pormulisti i rexiti nlogn zdtk z levi limes L F @UA hokztiD koristei formlnu definiiju grniqne vrednosti @n jezikuA u D d je

2 < x < x + |f (x) L+ | < .

@VA hokztiD koristei formlne definiije grniqnih vrednosti @n jezikuAD d je lim e =0 i lim e = +. @WA xek je
1/(1x) 1/(1x) x1+0 x10

lim 2x = 0.

f (x) =

xi sve a R z koje f im neprekidnu inverznu funkiju f i z te vrednosti a ni f F @IHA eko je
1 1

x2 2x, ax2 2x,

x0 x < 0.

ni

x2

lim

f (x) = 1, x2 4 x + 4

@IIA xek je lim = . hokzti d postoji intervl I = (a , a + ) tkv d z x I \ {a} v%i sgnf (x) = sgnF @IPA szrqunti
x 2 x 2 xa x+

lim f (x)

lim

f ( x) . x2

lim x( x2 + 2x 2

x2 + x + x).

@IQA szrqunti

RF ifi
3 x 5x . lim x 3 x + 5 x

VU

@IRA szrqunti levi i desni limes funkije (1 + e @ISA szrqunti z D @ITA hokzti d je @IUA szrqunti @IVA xek su
(1 + x)p (1 + x)q 1 , x 0 x p, q R , R \ {0} lim

1/x 1

u nuliF

lim(1 + x2 )cot x = e.
sin x

1 + tan x x0 1 + sin x a1 , a1 , . . . , an b1 , b2 , . . . , bn lim

relni rojeviD tkvi d je

(x (1, 1))

ak sin (bk x) sin x.


k=1 n

hokzti d je @IWA szrqunti


lim
1

ak bn 1.
k=1

@PHA xek su a, b, c pozitivni relni rojeviF hokzti d je @PIA xek su a , a , . . . , a pozitivni rojeviF hokzti d je
2 n x 0

log (x2 x + 1) . x+ log (x10 + x5 + 1) lim


1 x

ax+1 + bx+1 + cx+1 a+b+c

= (aa bb cc ) a+b+c .

@PPA eko z funkiju f : [a , a + ] (0, +) v%i dokzti d je


xa

t0

lim

t t at 1 + a2 + + an n

1/t

a1 a2 an .

lim

f (x) +

1 f (x)

= 2,

@PQA xek z funkiju f : [a , a + ] R \ {0} v%i


xa

lim f (x) = 1.

hokzti d postoji i izrqunti gF

x a

lim

f (x) +

1 |f (x)|

= 1.

xa

lim f (x)

VV

b i lim x gde su a i b pozitivni relni rojeviF @PSA hokzti d je x b x0 a x lim


x0

@PRA szrqunti

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi


x , a

@PTA xek je P (x) = x 3 + x


1

x+

lim

xk 1 + x + x2 + + xk
7

1+2x

+x+1
x+

F szrqunti

1 e2

lim

@PUA ydrediti tqke i vrste prekid funkije f (x) = sgn(sin x). @PVA xek je f : [0, +) R neprekidn funkij z koju postoji hokzti d je f ogrniqenF @PWA xek je f : R (0, +) neprekidn funkijD tkv d je lim f (x) = 0 i lim f (x) = 0. hokzti d
x+ x x+

[P (x)] . P ([x])

lim f (x) = R.

@QHA xek je f : [a, b] R neprekidn funkijF hokzti d su funkije M (x) = max f (t) i m(x) = min f (t) neprekidneF @QIA xek je P polinomF hokzti d funkij |P (x)| dosti%e minimum u nekoj tqki c RF @QPA xek je P polinom koji nije identiqki jednk nuliF hokzti d
atx atx

(c R) (x R) f (x) f (c).

@QQA xek je f : [0, 1] R neprekidn funkijF hokzti d postoji c [0, 1]D tkvo d je @QRA xek je f : [1, 1] R neprekidn funkij i f (1) = f (1)F hokzti d postoje a, b [1, 1] z koje je |b a| = 1 i f (a) = f (b)F @QSA xek je f : R R ogrniqen neprekidn funkijF hokzti d postoji c R z koje je f (c) = c F @QTA xek je f : R (0, +) neprekidn funkij i a , a , , a relni rojeviF hokzti d postoji c RD tkvo d je
3 1 2 n

(c R) |P (c)| = ec .

(1 c)f (c)2 = c.

@QUA xek je f : R R neprekidn funkijD tkv d je f (f (7)) = 7F hokzti d je f (c) = c z neko c RF

f (c) =

f (a1 )f (a2 ) f (an ).

@QVA xek su f, g : [0, 1] [0, 1] neprekidn preslikvD tkv d je f g = g f F hokzti d je z neko c [0, 1] f (c) = g (c)F putstvoX eko pretpostvimo suprotnoD ond jeD zog neprekidnosti g(x) f (x) istog znk z sve xF retpostvimo d je g(x) f (x) > 0F kup F = {x | f (x) = x} je neprzn @videti rimer IH n strF UPAF xek je c = sup F F sz neprekidnosti sledi d je c F F weutimD td je i g (c) F D xto je u suprotnosti s g (c) f (c) > 0F @QWA xek je f : [0, 1] [0, 1] neprekidn funkijD tkv d je z neko
nN f f . . . f (x) = x

RF ifi

VW

z sve x [0, 1]F eko je f (0) = 0 i f (1) = 1D dokzti d je f (x) = x z sve x [0, 1]F putstvoX dokzti prvo d je f I{IF ydtle sledi d f strogo rsteD jer kd i z neko 0 < a < b < 1 ilo f (b) < f (a) iz neprekidnosti i f (0) = 0 sledilo i d z neko c (0, a) v%i f (c) = f (b)D xto je u suprotnosti s dokznim svojstvom inE jektivnosti funkije f F sz qienie d f strogo rste i f (x) = x dokzti d svk od pretpostvki < f () i f () < dovodi do kontrdikijeF @RHA xek je f : R R funkij s osoinom d je z sve y R skup f (y ) dvoqlnF hokzti d f nije neprekidnF putstvoX nek je f = {a, b}D a < bF eko je f neprekidnD ond je f stlnog znk n intervlu (a, b) @inqe f (0) ne i io dvoqlnAF retpostviti d je f pozitivn n (a, b) i dokzti d je ond f negtivn n R \ [a, b]F d postoji M = max f D p je skup f (y) przn z y > M D xto je u suprotnosti s pretpostvkom d je ovj skup uvek dvoqlnF @RIA xek je f : [0, 1] R neprekidn funkijD tkv d je f (0) = f (1)F hokzti d z svko n N postoji x [0, 1] z koje je f (x) = f (x + )F putstvoX
n n 1 1 1 1 1 n n1

(f (k/n) f ((k + 1)/n)) = f (0) f (1) = 0,

p ne mogu svi siri d udu istog znkF rimeniti teoremu o meuvrednosti n funkiju x f (x) f (x + )F @RPA xek je f : [a, +) R neprekidn funkij i nek postoji
k=0 1 n

hokzti d je f rvnomerno neprekidnF @RQA sspitti ogrniqenost i rvnomernu neprekidnost funkijX @A f : [0, +) RD f (x) = 1 + xY @A g : (0, 1) RD g(x) = Y @vA h : (0, 1] RD h(x) = sin F @RRA xek je f : [0, 1) R neprekidn funkijF hokzti d je f rvnoE merno neprekidn ko i smo ko postoji
x+ 1 x x

lim = R.

hokzti d jedn smer ove ekvivlenije ne v%i z eskonqne inE tervle { dti primer rvnomerno neprekidne funkije g : [0, +)
x10

lim f (x).

WH

koj nem limes u +F h li v%i drugi smer z eskonqne inE tervlec @RSA xek je f : R R rvnomerno neprekidn funkijF hokzti d postoje pozitivne konstnte A i BD tkve d je |f (x)| A|x| + BF @RTA punkiju f : Q R, f (q ) = q produ%iti n R tko d on @A im limes u nuliY @A im smo desni limes u nuliF @RUA xek je f neprekidn funkijD tkv d je f (R) QF hokzti d je f konstntn funkijF @RVA xek su a , a , . . . , a D b , b , . . . , b relni rojeviD tkvi d je a < b < a < b < ... < a < b . hokzti d su sve nule polinom
R
0 1 n 0 0 1 n 0 1 1 n n n n

PF pxugsti ievxi s uywviuxi ywixsi

P (x) =

relneF @RWA xek je P polinom stepen nF hokzti d funkij x sgn P (x) im njvixe n tqk prekidF @SHA sspitti neprekidnost funkij f, g, h : (0, 1) R definisnih n sledei nqinF xek je dt roj x (0, 1) u deimlnom zpisu @pri qemu se ne uzim eskonqno mnogo ifr W n krjuD ve eskonqno mnogo nulY nprF uzim se x = 0, 1 umesto x = 0, 0999 . . .AF @A f (x) je roj koji se doij kd se u deimlnom zpisu roj x orixu ifre n neprnom mestu iz deimlne zpete @nprF f (0, 234698) = 0, 368D f (0, 158) = 0, 5AF @A g(x) je roj koji se doije kd se u deimlnom zpisu roj x n svkom mestu umesto H npixe ID umesto I npixe P itdD umesto V se npixe WD umesto W se npixe HF @vA h(x) je roj koji se doije kd se u deimlnom zpisu roj x n svkom mestu umesto H npixe WD umesto I npixe V itdD umesto R se npixe S i ornuto { umesto S se npixe RD umesto T se npixe Q itdD umesto W se npixe HF putstvoX punkije f i g su prekidne @u svkoj okolini tqke x = 0, 5 se nlzi neki od rojev 0, 49Y 0, 499Y 0, 4999; . . . { posmtrti ihove vrednosti pri preslikvim f i gAF punkij h je neprekidn @dokzti d je h(x) + x = 1AF
k=1 k=1

(x + ak ) + 2

( x + bk )

qvee Q

szvod funkije relne promenive


xek je f : (a, b) R neprekidn funkijF tednqin tetive enog grfik koj spj tqke (x , f (x )) i (x + h, f (x + h)) je
0 0 0 0

en koefiijent prvD tjF tngens ugl izmeu e i pozitivnog del x{ose F uoefiijent prv tngente n grfik u tqki (x , f (x )) je ie f (x + h) f (x )
f (x0 +h)f (x0 ) h 0 0

y = f (x0 ) +

f (x0 + h) f (x0 ) (x x0 ), h

ukoliko ovj limes postojiF


0

h0

lim

IF hiferenijilnost IFIF hefiniij izvodF xek je dt funkij f : (a, b) C i tqk x (a, b)F eko postoji limes
f (x0 + h) f (x0 ) , h0 h lim
0 0 df dx 0 0

@IA on se nziv izvodom funkcije f u tqki x i oznqv s f (x ) ili (x )F d k%emo d je funkij f diferencijabilna u taqki x F punkiju zovemo diferencijabilnom ko je on diferenijiln u svkoj tqki domenF uls diferenijlnih funkij je u% od klse neprekidnih funkijD tjF v%i slede lemF Lema I. eko je funkij f : (a, b) C diferenijiln u tqki x D ond je on u toj tqki i neprekidnF oxto postoji limes @IAD v%i
0

p je lim f (x + h) = f (x )D tjF F sz definiije izvod i veme IH n strF UV sledi d je kompleksn funkij f : (a, b) C diferenijiln ko i smo ko su diferenijilne relne funkije Re f i Im f i d v%i f (x ) = (Re f ) (x ) + i(Im f ) (x ), @PA p je dovono d se u izuqvu diferenijilnosti ogrniqimo n relne funkijeF
h0 h0 0 0 xx0 0 0 0

lim (f (x0 + h) f (x0 )) = lim h

f (x0 + h) f (x0 ) = 0 f (x0 ) = 0, h0 h lim f (x) = f (x0 )

WI

WP

IFPF rimeriF szrqunjmo izvode nekih funkijF


Primer . f (x) = lim
h0

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

I xek je f (x) c konstntn funkijF d je


cc = 0. h
n

Primer .

P xek je f (x) = x D z neko n NF d je


(x + h)n xn 1 = lim h0 h0 h h
n k=1

f (x) = lim

n k 1 nk h x = nxn1 k

Primer Q. xek je f (x) = |x|F sz definiije psolutne vrednosti i rimer P z n = 1 sledi d je 1, z x > 0 f ( x) = 1, z x < 0. oxto |0 + h| |0|

ne postojiD sledi d funkij nije diferenijiln u nuli @xto je i u skldu s nxom intuitivnom predstvom o tome kko izgled grfik funkije koj u dtoj tqki im tngentuAF ydvde vidimo i d tvree orE nuto vemi I ne v%iF Primer R. xek je a > 0 i f (x) = a F d je
h0

lim

h f (x) = |x|

= lim sgn h
h0

f (x) = lim

ax+h ax ah 1 = lim ax = ax log a. h0 h0 h h

Zadatak .

I sspitti diferenijilnost funkije e , z x > 0 f (x) = e , z x 0.


x x

Primer .

S xek je a > 0D a = 1 i f (x) = log xD z x > 0F d je


a

f ( x)

= =

)loga x lim loga (x+h h h0 1/h lim loga 1 + h x h0

= lim

1 h0 h

loga

x+h x 1 x

= loga e1/x =

loga e.

Primer .

T xek je f (x) = sin xF d je


2x+h 2 sin h sin(x + h) sin x 2 cos 2 = lim = cos x. h0 h0 h h

f (x) = lim

Zadatak .

P xek je f (x) = cos xF hokzti d je f (x) = sin xF

Zadatak .

Q sspitti diferenijilnost funkije x , z x Q f (x) = x (x) = 0, z x / Q.


2 2 Q

IF hspiixgstefsvxy

WQ

IFQF rvil diferenirF


Lema (a, b) C
0 0 0 f g 0

@A (f + g) (x ) = f (x ) + g (x ) @A (f g) (x ) = f (x ) g(x ) + f (x ) g (x ) @vA (x ) = @ko je g(x ) = 0)F @A sledi iz


0 0 0 0 0 f (x0 )g (x0 )f (x0 )g (x0 ) 2 (g (x0 )) 0 0

P. (Izvod algebarskih kombinacija) xek su funkije f, g : diferenijilne u tqki x (a, b) i , CF d je

(f + g ) (x0 )

= lim =

f (x0 +h)+g (x0 +h)f (x0 )g (x0 ) h f (x0 +h)f (x0 ) )g (x0 ) lim + lim g(x0 +hh h h0 h0 h0

@A sledi iz
(f g ) (x0 ) = lim = lim
h0 h0

= f (x0 ) + g (x0 ).

f (x0 +h)g (x0 +h)f (x0 )g (x0 ) h f (x0 +h)f (x0 ) g (x0 + h) h

+ f ( x0 )

g (x0 +h)g (x0 ) h

@vA sledi iz
f g

= f (x0 ) g (x0 ) + f (x0 ) g (x0 ).

(x0 )

= lim = lim =

f (x0 +h) f (x ) g (x 0 ) g (x0 +h) 0

h0

h f (x0 +h)f (x0 ) 1 h h0 g (x0 )g (x0 +h) f (x0 )g (x0 )f (x0 )g (x0 ) . (g (x0 ))2

g (x0 ) f (x0 )

g (x0 +h)g (x0 ) h

Primer .

U xek je f (x) = tg xF d je
sin x cos x = (sin x) cos x (cos x) sin x 1 = . cos2 x cos2 x
1 sin2 x

f (x) =

liqno se dokzuje d je (cotg x) = F Lema Q. (Izvod slo ene funkcije) xek je funkij f : (a, b) (, ) diferenijiln u tqki x (a, b)D funkij g : (, ) C diferenijE iln u tqki y = f (x )F d je funkij g f : (a, b) C diferenijiln u tqki x i v%i
0 0 0 0

o definiiji izvod je

(g f ) (x0 ) = g (f (x0 )) f (x0 ).

(g f ) (x0 ) = lim

g (f (x0 + h)) g (f (x0 )) . h0 h

@QA

WR

xek je t = f (x + h) f (x ) = f (x + h) y F oxto je funkij f diferenE ijiln u x D on je u toj tqki i neprekidn @vem IAD p t 0 kd h 0F ydtle i iz @QA sledi
0 0 0 0 0

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

(g f ) (x0 )

= lim =

hokz veme sledi iz g (y ) i = f (x )F Zadatak R. xi i isprviti nedosttk u prethodnom dokzuD prepiE sujui g n jeziku vnduovih simolD n kome definiij izvod glsi f (x + h) = f (x) + f (x)h + o(h) kd h 0. Primer V. xek je f (x) = x z neko RF d je log f (x) = log xF ydtleD diferenirem i primenom prvil z izvod slo%ene funkijeD doijmo 1 1
g (y0 +t)g (y0 ) t 0 t h f (x0 +h)f (x0 ) h 0

g (f (x0 +h))g (f (x0 )) h g (y0 +t)g (y0 ) t h. lim t t0 h0

tjF
1

f (x)

f (x) =

ydtle sledi (x ) = x D xto je uopxtee rimer PF Primer W. xek je f (x) = F d je


3

f (x) =

f (x) = x . x x

x+1 x 1

hiferenirem doijmo odkle sledi


Zadatak .

log f (x) =

1 (log (x + 1) log (x 1)). 3

f (x) 1 1 1 = ( ), f (x) 3 x+1 x1 2 x 1 f (x) = 2 . 3x 1


3

x+1

S ydrediti domen i izrqunti izvod funkije f (x) = x F Primer IH. punkij x sin z x = 0 f (x) = 0 z x = 0 je diferenijiln u svkoj tqkiF istD z x = 0 en izvod nlzimo koristei prvil z rqune izvodD dok z x = 0 izvod mo%emo d izrquE nmo po definiiji @IAF ko doijmo z x = 0 2x sin cos f (x) = 0 z x = 0 rimetimo d funkij x f (x) im prekid u nuliD jer z svko > 0 postoji n N tkvo d je < F oxto je f ( ) = 1D sledi d f nem limes u nuliF
x 2 1 x 1 x 1 x 1 n 1 n

z x = 0 z x = 0. koje p je ov funkij neprekidnc koje p je on diferenijilnc koje p je en izvod neprekidnc Lema R. (Izvod inverzne funkcije) xek je f : X Y ijekij i f : Y X en inverzn funkijF eko je @IA funkij f diferenijiln u tqki x D @PA f (x ) = 0D @QA f neprekidn u tqki y = f (x ) td je funkij f diferenijiln u tqki y i v%i
f (x) =
1 |x|p sin x 0 1 0 0 1 0 0 1 0

Zadatak .

T xek je

IF hspiixgstefsvxy

WS

@RA xek je f (y + h) f (y ) = t. @SA oxto je f (y ) = x D iz @SA doijmo h = f (x + t) f (x )F sz @SA i neprekidnosti funkije f i y sledi d t 0 kd h 0 @ovde korisE timo neprekidnost f u tqki y D ko i qieniu d je f ijekijD p je f (y + h) = f (y ) smo z h = 0AF ydtle i iz @RA doijmo
(f 1 ) (y0 ) = lim
1

o definiiji izvod je
1

1 . (f 1 ) (y0 ) = f (x0 )

f 1 (y0 + h) f 1 (y0 ) . h0 h
1 0

(f 1 ) (y0 ) = lim

t0

t 1 = . f (x0 + t) f (x0 ) f (x0 )

sz prethodne teoreme i osledie U n strF UT sledi Posledica I. xek je f : (a, b) (, ) neprekidn monoton funkij i f : (, ) (a, b) en inverzn funkijF eko je funkij f diferenE ijiln u tqki x i f (x ) = 0D td je funkij f diferenijiln u tqki y = f (x ) i v%i
1 0 0 1 0 0

(f 1 ) (y0 ) =

Zadatak U. xek je f : X Y diferenijiln u x i f : Y X diferenijiln u y = f (x )F hokzti d je td (f ) (y ) = F rimetimo d odtle sledi f (x ) = 0D xto je u vemi R potreno ko pretE postvkF @putstvoX primeniti vemu QA h li vem R mo%e d se primeni n funkiju f (x) = x u tqki x = 0 i zxtoc Primer II. xek je f (x) = arcsin xF d je 1 1 f ( x) = = , gde je x = sin y. (sin y ) cos y ydtle i iz cos y = 1 sin y = 1 x sledi (arcsin x) = F
0 0 0 1 1 0 1 f (x0 ) 0 3 0 2 2 1 1x2

1 . f (x0 )

WT

Zadatak V. hokzti d je @A (arccos x) = @A (arctg x) = @vA (arccotg x) = F Zadatak W. xek je P polinomF hokzti d je koefiijent uz x u poliE nomu P (x + a) jednk P (a)F Zadatak IH. xek je C = {(x, x) | x 0} R RF @A xi ugo izmeu x{ose i tngente n krivu C u tqki s x{koordiE ntom F @A xi tqku n krivoj C u kojoj tngent seqe x{osu pod uglom F @vA xi tngentu n krivu C koj prolzi kroz tqku (1, 0)F
1 1x2 1 1+x2 1 1+x2 3 4 4

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

IFRF hesni i levi izvodF koliko postoje limesi


oni se nzivju desnim i levim izvodim funkije f u tqki x F yqigledno je d je funkij diferenijiln u tqki x ko i smo ko u toj tqki im levi izvod jednk desnom izvoduF Zadatak II. hokzti d je funkij f : (a, b) C koj im levi i desni izvod u tqki x (a, b) neprekidn u toj tqkiF IFSF szvod impliitno zdte funkijeF eko jednqin F (x, y ) = 0 @TA im jedinstveno rexee po yD om je zdt funkij y = f (x)F en izvod mo%emo d izrqunmo diferenirem oe strne jednqine @TAD koristei prvilo z izvod slo%ene funkijeF Primer IP. punkij y = f (x) zdt je jednqinom y + 3x y + x + x + 1 = 0. @UA szrqunjmo f (0)F hiferenirem jednqine @UA doijmo 3 3y y + 6xy + 3x y + x + 1 = 0. @VA 2 sz @UA sledi d je f (0) = 1D p stvjui x = 0D y = 1 u @VA doijmo f (0) = F IFTF szvod prmetrski zdte funkijeF xek je funkij y = f (x) zdt prmetrskiX
0 0 0 3 2 3 2 2 1 3

f+ (x0 ) = lim

f (x0 + h) f (x0 ) , h0+0 h

f (x0 ) = lim

f (x0 + h) f (x0 ) h00 h

d je y(t) = f (x(t))D p je

x = x(t),

y = y (t);

a t b.

dy dt dy = = dx dt dx

dy dt dx dt

pri qemu prv jednkost sledi iz prvil z izvod slo%eneD drug iz prvil z izvod inverzne funkijeF rimetimo d doijen jednkost dy @WA = dx im olik D dee rojio i imenio s dt4F sko n prvi pogled izgled d t interpretij nem smislD jer smo izrz uveli smo ko oznku z y D videemo d jednkost @WA mo%e uprvo tko d se interpretirF h ismo to videliD potren nm je pojm diferenijl funkijeF IFUF hiferenijl funkijeF xek je f : (a, b) C diferenijiln funkijF sz definiije izvod sledi d v%i f (x + h) = f (x) + f (x)h + o(h) kd h 0. @IHA hrugi qln n desnoj strni izrz @IHA nziv se diferencijalom funkcije i oznqv s df (x)hF reiznijeD diferenijl funkije f je preslikve df : (a, b) R C, df (x, h) = f (x)h. yqigledno je d je diferenijl linern po drugoj promenivojY preiznijeD z svko fiksirno x (a, b) preslikve h f (x)h je linernoF yvo preslikve oznqvmo s df (x) i nzivmo diferencijalom funkcije f u taqki xX df (x) : R C, df (x)(h) = f (x)h. @IIA peijlnoD diferenijl funkije f (x) = x u svkoj tqki je preslikve dx(h) = hF smjui to u viduD izrz @IIA mo%emo d npixemo ko df (x)(h) = f (x)dx(h)F yv jednkost v%i z svko hD tjF funkije df (x) i f (x)dx su jednke @ko funkije po hAX df (x) . @IPA df (x) = f (x)dx, ili f (x) = dx sz jednkosti @PA sledi
dy dt dx dt dy dx

PF yxyxi iyiwi hspiixgstevxyq exe

WU

ovom prgrfu emo dokzti neke teoreme koje nm omoguvju d n osnovu osoin izvod ispitujemo ponxe i svojstv funkijeF
Teorema I. (Fermaova teorema) xek funkij f : [a, b] R dosti%e svoj mksimum ili minimum u tqki c (a, b)F eko je funkij f diferenE ijiln u tqki cD ond je f (c) = 0F retpostvimo d f dosti%e u tqki c minimumD tjF d je f (c) f (x) z svko xF d jeD z h > 0

PF ysnovne teoreme diferenijlnog rqun

df (x) = d(Re f )(x) + id(Im f )(x).

PFIF eoreme o sredoj vrednostiF I

z h < 0

f (c + h) f (c) 0, h f (c + h) f (c) 0. h

Iperm @Pierre FermatD ITHI{ITTSAD frnuski mtemtiqr

relskom n limes kd h 0D iz prve nejednkosti zkuqujemo d je f (c) D iz druge d je f (c) 0D xto zjedno dje f (c) = 0F xpomenimo d je x X tqk loklnog minimum funkije f : X R ko ( > 0)(x X (x , x + )) f (x ) f (x). @IQA eko v%i ( > 0)(x X (x , x + )) f (x ) < f (x) @IRA k%emo d je x tqk strogog loklnog minimumF qke loklnog mksiE mum i strogog loklnog mksimum se definixu zmenom simol i < u @PFIA i @IRA simolim i >F sz eoreme I sledi Posledica P. @otren uslov postoj loklnog ekstremumA h i funkij f : [a, b] R iml loklni ekstremum u tqki c (a, b) neophodno je d ude ispuen jedn od slede dv uslovX ili f nije diferenE ijiln u cD ili je f (c) = 0F Primer IQ. x primeru funkije f (x) = x koj nem loklni ekstremum u 0 iko je f (0) = 0 vidimo d uslov iz osledie P nije i dovonF Primer IR. osledi P dje potren uslov postoj ekstremum u unuE trxoj tqkiF punkij f : [0, 1] RD f (x) = x + x im minimum u 0D mksimum u 1D iko je f (x) = 3x + 1 = 0 z svko x Teorema P. (RolovaP teorema) xek je funkij f : [a, b] R nepreE kidn n [a, b] i diferenijiln n (a, b) i nek je f (a) = f (b)F d postoji tqk c (a, b) tkv d je f (c) = 0F oxto je funkij f neprekidnD iz jerxtrsove teoreme @eorem Q n strF UQA sledi d on n segmentu [a, b] dosti%e svoj mksimum i minimumF eko je jedn od tqk u kojim se ove vrednosti dosti%u unutrx tqk intervl (a, b)D iz permove teoreme sledi d je izvod funkije f u toj tqki jednk nuliD qime je dokz zvrxenF eko se i mksimum i minumum dosti%u u runim tqkm a i bD ond iz uslov f (a) = f (b) sledi d je f konstntnD p je f 0 @rimer IAF Zadatak IP. hokzti d jednqin
0
0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2

WV

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

im r jedno rexee n intervlu (0, )F putstvoX primeniti olovu teoE remu n funkiju
f (x) = a1 sin x + an a2 sin 2x + + cos nx. 2 n Teorema . (Koxijeva teorema) [a, b] R [a, b] x (a, b) c (a, b)

a1 cos x + a2 cos 2x + + an cos nx = 0

Q xek su funkije f : [a, b] R i g : neprekidne n i diferenijilne n (a, b) i nek je g (x) = 0 z svko F d postoji tqk tkv d je
f (b) f (a) f (c) . = g (b) g (a) g (c)

Pol @M. RolleD ITSP{IUIWAD frnuski mtemtiqr

punkij F (x) = (f (b) f (a))g(x) (g(b) g(a))f (x) zdovov uslove olove teoremeD p postoji c (a, b) tkvo d je F (c) = 0D xto je ekvivlentno s (f (b) f (a))g (c) = (g (b) g (a))f (c). @ISA o pretpostvi je g (c) = 0F %i i g(b) g(a) = 0D jer i u suprotnom iz olove teoreme sledilo d z neko c (a, b) v%i g (c ) = 0D xto je u suprotnosti s pretpostvkom d je g (x) = 0 z svko x (a, b)F ydtle sledi d oe strne u @ISA mo%emo d podelimo s (g(b) g(a))g (c)D xto dokzuje tvree teoremeF Teorema R. (Lagran ovaQ teorema) xek je funkij f : [a, b] R neprekidn n [a, b] i diferenijiln n (a, b)F d postoji tqk c (a, b) tkv d je f (b) f (a)
o o

PF yxyxi iyiwi hspiixgstevxyq exe

WW

hokz sledi iz uoxijeve teoremeD z g(x) = xF Posledica Q. eko funkij f : X R im ogrniqen prvi izvodD ond je on rvnomerno neprekidnF hokz sledi iz |f (x) f (y)| = |f (c)(x y)| < L|x y| i definiije rvnomerne neprekidnostiF Zadatak IQ. hokzti d ornuto nije tqnoX rvnomerno neprekidn diE ferenijiln funkij mo%e d im neogrniqen prvi izvodF @putstvoX videti dtk II n US strniA Posledica R. xek je f : (a, b) R diferenijiln funkijF d je f (x) = 0 z sve x (a, b) ko i smo ko je funkij f konstntnF tedn smer je oqiglednX izvod konstntne funkije je nul @rimer IAF retpostvimo ornutoD d je f (x) = 0 z sve x (a, b)F sz vgrn%ove teoreme sledi f (x ) f (x ) = (x x )f (c) = 0, tjF f (x ) = f (x ) z sve x , x (a, b)F Posledica S. @uriterijumi monotonostiA eko je f : (a, b) R diferenijiln funkijD v%i svk od sledeih implikijX f > 0 f je strogo rstu f 0 f 0 f je neopdju f 0 f < 0 f je strogo opdju f 0 f 0 f je nerstu f 0. xek je x < x F sz vgrn%ove teoreme sledi f (x ) f (x ) = (x x )f (c) z neko c (x , x )F osledi izrz je nenegtivn ko je f (x) 0D strogo pozitivn ko je f (x) > 0F liqno se dokzuju i ostle implikijeF Primer IS. szvod funkije f (x) = x je f (x) = 3x 0F ydtle sledi d je ov funkij neopdjuF rimetimo d v%i i vixeX f je strogo rstu funkijD li izvod nije strogo pozitivnX f (0) = 0F
2 1 2 1 1 2 1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 3 2

ba

= f (c).

Qvgrn% @J. LagrangeD IUQT{IVIQAD frnuski mtemtiqr

IHH

sz osledie S izvodimo dovon uslov postoj loklnih ekstremum u terminim prvog izvodF Posledica T. (Dovoan uslov postojaa ekstremuma) eko je funE kij f : (a, b) R diferenijiln svud sem mo%d u tqki x i nepreE kidn u x D ond v%e sledee implikijeX (x (a, x ))f (x) < 0 (x (x , b))f (x) < 0 f nem ekstremum u x (x (a, x ))f (x) < 0 (x (x , b))f (x) > 0 x je loklni minimum (x (a, x ))f (x) > 0 (x (x , b))f (x) < 0 x je loklni mksimum (x (a, x ))f (x) > 0 (x (x , b))f (x) > 0 f nem ekstremum u x . sz osledie S sledi d funkij koj zdovov pretpostvku prve imE plikije strogo opd n (a, b) \ {x }F oxto je f neprekidn u x sledi d on uzim i vee @z x < x A i me @z x > x A vrednosti od f (x )D p x nije ekstremumF eko f zdovov pretpostvku druge implikijeD ond onD n osnovu osledie SD rste n (a, x )D opd n (x , b)D p iz neprekidnosti u tqki x sledi d u toj tqki f im loklni minimumF liqno se dokzuju i ostle implikijeF Zadatak IR. @A h li su loklni ekstremumi qije postoje utvruje osledi T strogic @A h li osledi T v%i i ko se znkovi strogih nejednkosti > i < zmene znkovim i c @vA h li u tvreim osledie T v%e i ornute implikijec @ydgovorX ne3A @gA hokzti d funkij
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

f ( x) =

im strogi loklni minimum u 0D li d se to ne mo%e utvrditi primenom osledie TF Zadatak IS. xi grexku u sledeem rsuivuX nek je f funkij iz rimer IH n WRF strniF rimenom vgrn%ove teoreme doij se z neko c (0, x)F sz
1 1 1 = 2c sin cos x c c 0<c<x c0 x0 x2 sin

1 , x = 0, 2x2 + x2 sin x 0, x=0

sledi d

kd

D p je

yqigledno je d je rsuive pogrexno jer posledi limes ne postojiF qde je nprven grexkc Zadatak IT. @A (Izvod determinante) xek su funkije f D g D h @k {1, 2, 3}A diferenijilne u tqki x F hokzti d se determinnt
x0 k k k 0

0 = lim x2 sin

1 1 1 = lim (2c sin cos ). x c0 c c

(x) =

f1 (x) g1 (x) h1 (x) f2 (x) g2 (x) h2 (x) f3 (x) g3 (x) h3 (x)

diferenir po prvilu
= f1 f2 f3

PF yxyxi iyiwi hspiixgstevxyq exe


g1 g2 g3 h1 h2 h3 + f1 f2 f3 g1 g2 g3 h1 h2 h3 + f1 f2 f3 g1 g2 g3 h1 h2 h3 .

IHI

@A xek su funkije f, g, h : [a, b] R neprekidne n [a, b] i diferenijE ilne n (a, b) i nek je


(x) =

hokzti d ispuv uslove olove teoremeF enom primenom n h(x) 1 dokzti uoxijevuD primenom n h(x) 1D g(x) = x vgrn%ovu teoremuF PFPF hruov teoremF xek je f diferenijiln funkijF sko izvodn funkij f ne mor d ude neprekidn @vF rimer IHAD on im sledee svojstvoD krkteristiqno z neprekidne funkije @vF oslediu R n strF UPAF Teorema S. (DarbuovaR teorema) xek je f : (a , b ) R diferenijE iln funkij i a < a < b < b F xek je roj koji je izmeu f (a) i f (b)F d postoji tqk c (a, b) tkv d je f (c) = F retpostvimoD ne umujui opxtostD d je f (a) < < f (b)F eko je = , dokz sledi iz vgrn%ove teoremeD jer je = f (c) z neko cF retpostvimo d je > . xek je z x > a ( x ) = f (a) z x = a. = (b)D punkij je neprekidn n [a, b] i v%i (a) = f (a) < < p postoji tqk x (a, b) tkv d v%i (x ) = F hokz sd sledi iz vgrn%ove teoremeD jer je
0 0 0 0 f (b)f (a) ba f (b)f (a) ba f (b)f (a) ba f (x)f (a) xa f (b)f (a) ba 0 0

f (x) g (x) h(x) f (b) g (b) h(b) . f (a) g (a) h(a)

= ( x 0 ) =
0 f (b)f (a) ba

z neko c (a, x )F luqj < tretir se nlognoF Zadatak IU. hokzti d ko postoji lim f (x) ond postoji i f @vF strF WTA i
xx0 +0 xx0 +0

f (x0 ) f (a) = f (c) x0 a

+ (x0 )

h li v%i i ornutoc @putstvoX videti rimer IHA Zadatak IV. hokzti d funkij f () mo%e d im smo prekide druge vrsteF
Rhru @DarbouxD IVRP{IWIUAD frnuski mtemtiqr

lim

f (x) = f+ (x0 ).

IHP

PFQF xeodreeni oliiF vopitlov prvilF eksiomm relnih rojev i prvilim z rqune u proxirenom skupu relnih rojev koj smo dli n IUF strni nisu definisni izrzi olik
yvi izrziD ko limesiD mogu d udu jednki ilo kom relnom rojuD ko i F lede teorem omoguv nm d nekd izrqunmo limese olik i F Teorema T. (LopitalovaS pravila) xek su funkije f : (a, b) R i g : (a, b) R diferenijilne n (a, b) i nek je g (x) = 0 z svko x (a, b) @ a b +AF xek je
0 0

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

0 ,

1 ,

0 ,

0 , 0

00 .

d u svkom od slede dv sluqj IF lim f (x) = lim g(x) = 0 PF lim g(x) = v%i f (x)
xa+0 xa+0 xa+0 xa+0

xa+0

lim

f ( x) = A. g (x)

enlogno tvree v%i i z lim F retpostvimo d v%i lim f (x) = lim g(x) = 0F d su funkije f (x) z x (a, b) i G(x) = g(x) z x (a, b) F ( x) = 0 z x = a 0 z x = a neprekidne n [a, b) i diferenijilne n (a, b)F sz uoxijeve teoreme sledi d z svko x (a, b) postoji tqk c (a, x) tkv d v%i F (x) F (a) F (c) f (c) f (x) = = = @ITA g (x) G(x) G(a) G (c) g (c) oxto je a < c < xD iz x a + 0 sledi c a + 0F ydtle i iz @ITA sledi tvree teoreme u prvom sluqjuF retpostvimo sd d je lim g(x) = F xek je > 0F sz lim = A sledi d postoji s > a tkvo d je f (x) A< < A + z x < s. @IUA g ( x) oxto je lim g(x) = D z svko (a, s) postoji (a, )D tkvo d je g () g ( ) > 0F sz uoxijeve teoreme i @IUA sledi
xb0 xa+0 xa+0 xa+0 f (x) xa+0 g (x) xa+0

lim

g (x)

= A.

A<

f () f ( ) f (c) = < A + , g () g ( ) g (c)

Svopitl @G.F. de lHospitalD ITTI{IUHRAD frnuski mtemtiqr

odkleD posle mno%e pozitivnim rojem g() g() doijmo


(A ) 1 g ( ) f ( ) f () g ( ) f ( ) + < < (A + ) 1 + . g ( ) g () g () g ( ) g ()
f () a+0 g () a+0

PF yxyxi iyiwi hspiixgstevxyq exe

IHQ

relskom n lim odtle doijmo A < lim < A + F oxto je proizvonoD odtle sledi tvree teoremeF Zadatak IW. porediti rsuive u dokzu vopitlove teoreme s poE grexnim rsuivem iz dtk IS n IHHF strniF Zadatak PH. hokzti d ne v%i ornuto tvree u vopitlovim prvE ilimD tjF d iz postoj lim ne sledi postoje lim F @putstvoX nek je f funkij iz rimer IHD g (x) = x i a = 0FA = 0 z q > 1F Primer IT. sz vopitlovog prvil sledi lim Primer IU. rimer IT lko se uopxtv n sledei nqinX ko je q > 1D ond z svko R v%i lim = 0F istD ko je 0 tvree je i rimer ITF oqigledno tqnoD z > 0 ono sledi iz = Primer IV. xek je a > 1F d je log x = 0. @IVA lim x istD smenom t = log xD tjF x = a D @IVA se svodi n rimer ITF z 0 < a < 1F Zadatak PI. szrqunti lim Primer IW. xek je a > 1 i RF d je (log x) lim = 0. @IWA x istD smenom t = log xD tjF x = a D @IVA se svodi n rimer IUF Primer PH. xek je a > 1D q > 1 i nek su D D relni rojeviF sz rimer IU i IW lko sledi d je
f g f g x x x+ q x x x+ q x qx x (q 1/ )x a x t a x loga x x a x a t

ko je > 0 ( = 0 > 0) ( = 0 = 0 > 0)D ko je < 0 ( = 0 < 0) ( = 0 = 0 < 0) i ko je = = = 0F Zadatak PP. szrqunti @A lim @A lim x F
x cos xsin x x3 1/x x+ x 0 x+ x+

x+

lim (loga x) x q x = +

lim (loga x) x q x = 0

lim (loga x) x q x = 1

IHR
Zadatak

PQ. h li je logiqki isprvno izrqunti


x 0

QF syh pxugsti ievxi ywixsi


lim sin x x

primenom vopitlovog prvilc @ydgovorX ne3A Zadatak PR. xek je f : (a, +) R diferenijiln funkij i nek je lim (f (x) + f (x)) = AF hokzti d je lim f (x) = AF
x+

xek je f : (a, b) C diferenijiln funkijF eko je en izvodn funkij f : (a, b) C diferenijiln u tqki x (a, b)D en izvod (f ) (x ) nzivmo drugim izvodom funkije f i oznqvmo s f (x ) ili F snduktivno se definixe nti izvod f (x) s
0 0 0 d2 f (x0 ) dx2 (n)

QF szvodi vixeg redF ejlorov formul

x+

n{ti izvod se koristi jox i oznk F punkiju koj im n{ti izvod nzivmo n puta diferencijabilnomF punkiju koj je n put diferenijE iln z svko n nzivmo beskonaqno puta diferencijabilnomF szvod n{tog red je linernD tjF
dn f (x0 ) dxn

f (0) (x) = f (x),

f (n) (x) = (f (n1) ) (x).

z konstnte , C i n put diferenijilne funkije f i gF proizvod n put diferenijilnih funkij v%i uopxteno vjniovo prvilo
n

(f + g )(n) (x) = f (n) (x) + g (n) (x)

(f g )(n) (x) =
k=0

koje se lko dokzuje indukijom @zdtk3AF kompoziiju g f n put diferenijilnih funkij f i g v%i di frunovT formul @PHA gde je k = k + k + + k i gde se sumire vrxi po svim k , k , . . . , k tkvim d je k + 2k + 2 + + nk = nF yv formul mo%e d se dok%e n sledei nqinF re svegD primetimo d je (g f ) (x) svkko izrz olik C (n, k , k . . . , k )g (y ) f (x) f (x) f (x) , @PIA z neke konstnte C (n, k , k . . . , k ) koje ne zvise od f i gF h ismo nxli te konstnteD uzmimo funkije
1 2 n 1 2 n 1 n ( n) k1 k2 kn 1 2 n (k) (1) (2) ( n) 1 2 n

n (k) f (x)g (nk) (x) k

(g f )(n) (x) =

n! f (1) (x) g (k) (y ) k1 !k2 ! . . . kn ! 1!

k1

f (2) (x) 2!

k2

f (n) (x) n!

kn

f (x) = a0 + a1 x + + an xn ,

g (y ) = y k .

Tprnqesko di frunoD (Francesco Fa di Bruno, 18251888)D itlijnski svextenik i mtemtiqr

d iz uopxte utnove inomne formule @formul @IQA n strF PPA sledi d je k! a , @PPA x g f (x) = k !k ! k ! gde se sum vrxi po svom k , . . . , k tkvim d je k + k + + k = kF szvod red n ovog polinom mo%emo d izrqnmo ekspliitnoF uoefiiE jente C (n, k , k . . . , k ) doijmo uporeivem vrednosti n{tog izvod poliE nom (g f ) doijenog ekspliitnim diferenirem formule @PPA n put s izrzom doijenim zmenom x = 0 u @PIAF Zadatak PS. uoliko put je funkij f (x) = |x| diferenijiln u nulic Zadatak PT. hokzti d je funkij e z x > 0 f (x) = 0 z x 0 eskonqno put diferenijilnF ledei zdtk dje v%n primer eskonqno diferenijilne funE kije koj je pozitivn n intervlu i jednk nuli vn egF Zadatak PU. hokzti d je funkij e z 0 < x < 1 f ( x) = 0 z x / (0, 1) eskonqno put diferenijilnF Zadatak PV. hokzti d je funkij z 0 < x < 1 e f ( x) = 0 z x 0 1 z x 1 eskonqno put diferenijilnF yvo je primer monotone eskonqno diE ferenijilne funkije koj je konstntn n (, 0] i [1, +) i strogo monoton n [0, 1]F Zadatak PW. h li je funkij iz rimer IP n strF WT dvput diferE enijiln u nulic Zadatak QH. koje p je funkij iz dtk T n WSF strni k put diferenijilnc Zadatak QI. punkij y = f (x) dt je u prmetrskom oliku
n 1 2 n kj j k1 +2k2 ++nkn j =1 1 n 1 2 n 1 2 (n) n 3 1/x2 1/x2 (1x)2 1/x2 (1x)2

QF syhs siq iheF itvyye pywve

IHS

szrqunti f (0)F Primer PI. olinomsk funkij p(x) = a + a x + a x + + a x je eskonqno put diferenijiln i v%i p (0) = n!a z 0 n m i p (x) = 0 z n > mF ydtle sledi d polinom mo%emo d npixemo u oliku x F p(x) =
0 (n) 1 2 2 m m n (n) m n=1 p(n) (0) n n!

x = t + t3 , y = et + t

IHT

(a, b) R n

rimer PI mo%emo d uopxtimo n sledei nqinF xek je funkij f : put diferenijiln u tqki x (a, b)F olinom
0 n

QF syh pxugsti ievxi ywixsi


f
(k )

Pn (x0 , x; f ) =

nziv se ejlorovimU

polinomom stepen n funkije f u tqki x F zlik


k=0 0

(x0 ) ( x x0 ) k k!

nziv se n{tim osttkom ejlorove formule


n

rn (x0 , x; f ) = f (x) Pn (x0 , x; f ) f (k) (x0 ) (x x0 )k + rn (x0 , x; f ). k!

f (x) =
k=0 0

x = 0 ejlorov formul se qesto nziv weklorenovomFV %i slede teoremF Teorema U. xek je funkij f : (a, b) R n put diferenijiln u tqkm ztvorenog intervl s krjevim x, x (a, b)D nek je en n{ ti izvod neprekidn u svim tqkm tog ztvorenog intervl i nek posE toji n + 1 izvod u tqkm otvorenog intervl s krjevim x, x F xek je P (x , x; f ) ejlorov polinom funkije f i r (x , x; f ) osttkF d v%i @A r (x , x; f ) = f (c)(x c) (x x ) z neko c izmeu x i x @A r (x , x; f ) = f (c)(x x ) z neko c izmeu x i x pormul @A nziv se uoxijevomD formul @A vgrn%ovom formom osttkF xek je F (t) = f (x) P (t, x; f )D tjF
0 0 n 0 n 0 n 0 1 n! (n+1) n n 0 1 (n+1)! (n+1) 0 0 n+1 0 0 n

d je

F (t) = f (x) f (t) + F (t) = f (t) +


f

f (t) f (n) (t) (x t) + + (x t)n . 1! n! t)

@PQA = xek je G proizvon funkij definisn i neprekidn n ztvorenom inE tervlu s krjevim x i x i diferenijiln u unutrxim tqkm tog intervlD tkv d je G svud rzliqito od nuleF sz uoxijeve teoreme sledi d postoji tqk c izmeu x i x tkv d je F (x) F (x ) F (c) = . @PRA G(x) G(x ) G (c) oxto je F (x) F (x ) = 0 F (x ) = r (x , x; f )D iz @PQA i @PRA sledi

0 0 0 0 0 0 n 0

f (t) f (t) f (t) 1! 1! (x t) + 1! (x (n+1) f ( t ) (t) 2 (x t)n = 2! (x t) + n! f (n+1) (t) n! (x t)n .

peijlnoD z G(t) = x t doijmo formulu @AD z G(t) = (x t) formulu @AF


Uejlor (B. Taylor, 16851731)D engleski mtemtiqr Vwekloren (K. Maclaurin, 16981746)D engleski mtemtiqr

rn (x0 , x; f ) =

G(x) G(x0 ) (n+1) f (c)(x c)n . n!G (c)

n+1

Napomena I. rimeru P n strF IWU videemo jox jedn nqin izvoe ejlorove formuleF Napomena P. @enov olik osttkA eko je funkij f ogrniqeE n ond iz @A sledi r (x , x; f ) = o((x x ) ) kd x x Y ovj osttk nziv se Peanovom formom osttkF ejlorov formul s ovom formom osttk je tqn i pri mnogo slijim pretpostvkm { dovono je pretpostviti d funkij f im prvih n izvod u tqki x F hokz je posledi sledeeg zdtkF Zadatak QP. @A xek je funkij : (x , x + ) R n put diferenE ijiln u tqki x i nek je
(n+1) n 0 0 n 0 0 0 0 0

QF syhs siq iheF itvyye pywve

IHU

hokzti d je (x) = o((x x ) ) kd x x F @putstvoX primeniti indukE iju po nF n = 1 tvree definiij prvog izvodF xek je funkij z koju tvree v%i z prirodn roj nF rimeniti induktivnu pretpostvku n funkiju () i iskoristiti vgrn%ovu teoremu (x) = (x) (x ) = (c)(x x ) i induktivnu pretpostvkuA @A szvesti iz @A dokz tvre iz xpomene PF @putstvoX nek je (x) = f (x) P (x , x; f )A Primer PP. xeposrednim izrqunvem izvod u tqki x = 0 doijmo
0 n 0 0 0 n 0 0

(x0 ) = (x0 ) = = (n) (x0 ) = 0.

ex =

k=0

x k! n

+ rn (0, x; ex )
x2k+1 (2k+1)! x2k (2k)! n

sin x =
k=0 n

+ r2n+1 (0, x; sin x)

cos x =
k=0

+ r2n (0, x; cos x) (1)k1 x k + rn (0, x; log(1 + x)) xk + rn (0, x; (1 + x) ),


k

log(1 + x) =

gde je

(1 + x) = k

k=1 n k k=1

osled formul uopxtv inomnu formulu @vem S n PIF strniA osledii T n IHHF strni videli smo dovon uslov postoj loE klnog ekstremum u terminim prvog izvodF ledee tvree dje dovon uslov u terminim izvod vixeg redF Tvr ee I. @hovon uslov postoj loklnog ekstremumA xek je funkij f : (x , x + ) R n put diferenijiln u tqki x i nek je f (x ) = 0 z k < n, f (x ) = 0. dX @IA eko je n neprn roj x nije tqk ekstremumF @PA eko je n prn roj x je tqk loklnog ekstremum i to
0 0 0 (k) 0 (n) 0 0 0

:=

( 1) . . . ( k + 1) . k!

IHV

@A tqk mksimum ko je f (x ) < 0D @A tqk minimum ko je f (x ) > 0F qk x je tqk loklnog ekstremum ko je znk izrz f (x)f (x ) stln u nekoj okolini tqke x F sz ejlorove formule s osttkom u enovom oliku sledi
(n) 0 (n) 0 0 0 0

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

gde (x) 0 kd F ydtle sledi d znk rzlike zvisi smo od znk izrz F eko je neprn rojD znk ovog izrz se me u zvisnosti od tog d li je s leve ili s desne strne tqke D p x F eko je n prnoD ovj znk je stln i zvisi smo od znk F Primer PQ. @putstvo z lko pmee vre IA s ez primene diferE enijlnog rqun lko je videti d funkij f (x) = x im loklni ekE stremum u 0 ko i smo ko je n prn rojF tom sluqjuD rdi se o tqki loklnog minimumF
0 n

f (x) f (x0 ) =

1 (n) f (x0 )(x x0 )n + (x)(x x0 )n , n! x x0 f (x) f (x0 ) f (n) (x0 )(x x0 )n n x x0 f (n) (x0 )

punkij f : (a, b) R nziv se konveksnom ko z proizvone dve tqke v%i f (x + (1 )x ) f (x ) + (1 )f (x ) z 0 1. @PSA qeometrijskiD ovj uslov znqi d se du% koj spj ilo koje dve tqke grfik funkije nlzi iznd tog grfikF koliko v%i ornut nejednkost f (x + (1 )x ) f (x ) + (1 )f (x ) z 0 1 funkij f se nziv konkvnomFF eko je funkij f : [a, b] R konveksn n intervlu [a, c] konkvn n intervlu [c, b] @ili konkvn n intervlu [a, c] konveksn n intervlu [c, b]AD tqk c se nziv prevojnom tqkom funkije fF xek je x < x i x = x +(1 )x F d je = D p nejednkost @PSA mo%emo d npixemo u oliku
x1 , x2 (a, b)
1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 x 2 x x 2 x 1

RF uonveksne funkije

ydtleD posle mno%e s doijmo (x x)f (x ) + (x x )f (x) + (x x )f (x ) 0. eko npixemo x x = x x+xx D iz prethodne nejednkosti lko doijmo f (x ) f (x) f (x) f (x ) . @PTA xx x x qeometrijskiD ov nejednkost znqi d jeD z fiksirno xD koefiijent prv prve koj spj tqke (x, f (x)) i (, f ()) rstu funkij od F ydtle seD imjui u vidu d rstu funkij im levi i desni limes u svkoj tqki @videti vemu IQ n VHF strniA D lko izvodi sledee tvreeX Zadatak QQ. hokzti d konveksn funkij f : (a, b) R im levi i desni izvod u svkoj tqki x (a, b) i d je f (x ) f (x )F z pomo dtk II zkuqiti d je svk konveksn funkij neprekidnF
2 1 1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 1 2 0 0 + 0

f (x)

x2 x x x1 f (x1 ) + f (x2 ). x2 x1 x2 x1 x2 x1

retpostvimo d je konveksn funkij f diferenijilnF relzei u @PTA n limesD prvo kd x x D ztim kd x x D doijmo
1 2

RF uyxiuxi pxugsti

IHW

xto znqi d je funkij f rstuF peijlnoD ko je f dv put diferenE ijilnD ond je f 0F prethodnim rzmtrim smo dokzli sledee tvreeF Tvr ee P. xek je f : (a, b) R konveksn funkijF d v%iX IF punkij f im levi i desni izvod u svkoj tqkiF PF punkij f je neprekidnF QF eko je funkij f diferenijilnD en izvod je rstu funkijF RF eko je funkij f dv put diferenijilnD ond je f 0F Zadatak QR. @A hokzti d je zir konveksnih funkij konveksn funE kijF @A eko je f konveksnD g rstu konveksn funkijD dokzti d je funkij g f konveksnF Zadatak QS. xek je f : [a, b] R konveksn funkijF @A hokzti d ko f dosti%e mksimum u nekoj unutrxoj tqki interE vl (a, b)D ond je f constF @A xek su x , x (a, b) fiksirne tqkeF hokzti d je @PSA ili strog nejednkost z svko D ili jednkost z svko F @putstvoX primeniti @A n funkiju F (x) = f (x) L(x)D gde je y = L(x) jednqin prve koj spj tqke (x , f (x )) i (x , f (x ))A Zadatak QT. xek je f : (a, b) R dvput diferenijiln funkij i c (a, b) prevojn tqkF hokzti d je f (c) = 0F h li je f (c) = 0c lede lem je uopxtee nejednkosti @PSAF Lema S. (Jensenova nejednakost)W xek je f : (a, b) R konveksn funkijD x , . . . , x tqke intervl (a, b) i , . . . , nenegtivni rojeviD tkvi d je + + = 1F d v%i nejednkost
1 2 1 1 2 2 1 n 1 n 1 n

f (x1 )

f (x2 ) f (x1 ) f (x2 ), x2 x1

hokz izvodimo indukijomF n = 2 vem se svodi n nejednkost @PSAF retpostvimo d nejednkost v%i z n1 tqkF retpostvimoD ne umuE jui opxtostD d su , . . . , relni rojevi tkvi d je = 0 i + + = 1F xek je = + + F d iz @PSA sledi
1 n n 1 n 2 n

f (1 x1 + + n xn ) 1 f (x1 ) + + n f (xn ).

f (1 x1 + + n xn )

oxto je

+ + f

=1

D po induktivnoj pretpostvi v%i

n 2 = f (1 x1 + ( x2 + + xn )) n 2 1 f (x1 ) + f ( x2 + + xn ) .

sz prethodne dve nejednkosti sledi dokz vemeF


Wtensen @I. L. Jensen, 18591925A

2 n x2 + + xn

2 n f (x2 ) + + f (xn ).

IIH

sn @jer je f (x) =
k k

QF syh pxugsti ievxi ywixsi Primer PR. (Jangova nejednakost)IH punkij f (x) = log x je konvekE
1 x2

>0

AD p v%i

odkle sledi z x 0D 0D zpisuje u vidu


1 1

log(1 x1 + + n xn ) 1 log(x1 ) + + n log(xn ),


n 1 x 1 xn 1 x1 + + n xn n=2 1 + + n = 1

F sluqju
1 n

ov nejednkost se oiqno @PUA

1 1 z a > 0, b > 0, p > 1 i p + = 1. q peijlnoD ko je = = = doijmo ap bq 1 1 a+ b p q n


1 n

xto je nejednkost izmeu geometrijske i ritmetiqke sredineF Zadatak QU. xek je a 0, a 0, . . . , a 0 i


1 2 n

x1 . . . xn

x1 + + xn , n

Hn =

1 a1

1 a2

n + +

1 an

Gn =

a1 a2 an

@hrmonijskD geometrijskD ritmetiqk i kvdrtn sredinAF hokzti d je min{a , a , . . . , a } H G A K max{a , a , . . . , a } i d ilo koj jednkost v%i ko i smo ko je a = a = . . . = a F Napomena Q. dtk QU mo%e d se uopxti n sredine red tY to su veliE qine
1 2 n n n n n 1 2 n 1 2 n

An =

a1 + a2 + + an , n

Kn =

2 2 a2 1 + a2 + + an n

peijlnoD S = H D im smisl rei d je


1 n t t

t t at 1 + a2 + + an n S1 = An S2 = Kn S0 = Gn

1/t

St =

D F sz e%e @PIA n strF VU sledi d F em togD


S+ = lim St = max{a1 , a2 , . . . , an }.
t+

punkij t S je rstuD p v%i

S = lim St = min{a1 , a2 , . . . , an },

xto je tvree dtk QUF etimo se i elementrnih dokz nekih od ovih nejednkosti iz e%e IT n strF SVF Zadatak QV. xek je a > 0D b > 0D 0 < p < 1D + = 1F hokzti d td v%i 1 1
1 p 1 q

S S1 S0 S1 S2 S+ ,

putstvoX ni nule prvog izvod funkije i dokzti d je z > 1 tqk x = 1 en psolutni minimumD odkle sledi f (x) 0F tviti p = D = 1 i x = F
1 1 q 1 p a b

ap bq

a + b. q f (x) = x x + 1

IHtng (W. Young, 18821946)D engleski mtemtiqr

rimetimo d metodom dtk QV mo%emo d dok%emo i nejednkost PU ez poziv n konveksnostF hovono je primetiti d u sluqju < 1 funkij f iz dtk QV im mksimum u tqki x = 1F Primer PS. (Helderova nejednakost)II punkij f : [0, +) RD f (x) = x je konveksn z p > 1 @jer je f (x) = p(p 1)x AF sz tensenove nejednkosti sledi x x . @PVA xek je q tkvo d je + = 1 i nek su a i b nenegtivni rojeviF tvE jui
p p 2 n p n k k p k k k=1 k=1 1 p 1 q k k

RF uyxiuxi pxugsti

III

k =

u @PVA doijmo
n k=1

bq k n q, j =1 bj

xk =

ak

n q j =1 bj
1

p1 bk

ak bk
k=1

ap k

1 p

bq k
k=1

1 q

osled nejednkost se nziv Helderovom nejednakox uF Zadatak QW. hokzti d z p < 1D p = 0D + = 1 i a 0D b


1 p 1 q k n n

v%i

ak bk
k=1 k=1

ap k

1 p

bq k
k=1

1 q

putstvoX z 0 < p < 1 funkij f (x) = x je konveksnF Zadatak RH. (Nejednakosti Minkovskog)IP xek su a D b D k = 1, 2, . . . , n nenegtivni rojeviF hokzti d v%i (a + b ) a b + z p 1 i (a + b ) a + b z p < 1, p = 0. putstvoX primetiti d je
p k k n k k p
1 p

p k

1 p

p k

1 p

k=1

k=1

k=1

1 p

p k

1 p

p k

1 p

k=1

k=1

k=1

(ak + bk )p =
k=1 k=1

ak (ak + bk )p1 +
k=1

bk (ak + bk )p1 ,

primeniti relderove nejednkosti n svki od sirk n desnoj strni i podeliti oe strne doijenih nejednkosti s (a + b ) F
k k p 1/q

IIrelder @Otto HlderD IVSW{IWQUAD nemqki mtemtiqr IPwinkovski (Hermann Minkowski, 18641909)D nemqki mtemtiqr i fiziqr

IIP

QF syh pxugsti ievxi ywixsi

@IA szrqunti @A pomou vopitlovog prvilY @A pomou ejlorovog polinomY @vA ez pomoi vopitlovog prvil i ejlorovog polinomF @PA szrqunti lim . @QA hokzti d je
x0

lim x( 1 + 3x 1)1

SF e%e

x0

tg xsin x x3

@RA xi f (x) ko je funkij y = f (x) zdt impliitno s x + 2xy y = 4xF F szrqunti F putstvoX diferenirti log yY @SA xek je y = ovime se rqun i sreive izrz pojednostvujeF @TA kiirti krive @A y = x + x 4x 4Y @A r = 2 + sin Y @vA y = f (x) ko je f : R \ {0} R prn funkij z koju v%i f (1) = 0 i f (x) = x F @UA h li funkij f (x) = x + sin x im ekstremne vrednostic eko imD ni ihF @VA xek je f (x) = x + x F @A koje R funkij f im minimum u tqki x = 3c @A koje R funkij f im minimum u tqki x = 2c @vA koje R funkij f im prevoj u tqki x = 1c @gA koje R funkij f im mksimumc @WA hv putnik polze iz iste tqkeF rvi se kree rzinom Q kiloE metr n st prem istokuD drugi rzinom P kilometr n st k severoistokuF uojom rzinom se rstoje izmeu ih me posle IS minutc @IHA hokzti inomnu formulu @vem S n strF PIA pomou difereniE jlnog rqunF @putstvoX pokzti prvo d se opxti sluqj svodi n sluqj y = 1FA @IIA xek je P polinom stepen n koji im n rzliqitih relnih koren x , . . . , x i koefiijent a uz x i nek je Q polinom stepen ne veeg od n 1F hokzti d je P (x) Q(x ) = P (x ) = a (x x ) i Q(x) P (x )(x x ) z x R \ {x , . . . , x }F szrqunti zir 1 z n > 1. P (x ) @IPA tnovnii dv grd koj se nlze n istoj strni reke prvoliniE jskog tok prve pumpu koj e ih sndevti vodomF stoje izmeu
2 2
5

(x + 1) x + 2 x 3x 1 = 8. x1 (x + 15) x + 3 6x 26 lim

x2 +1 x+1

dy dx

j =k

k=1

k=1

prvog grd i reke je pD izmeu drugog grd i reke qD rstoje izmeE u grdov je rF hokzti d du%in evi mor d ude r r + 4pqF @IQA xek su f , f , . . . , f diferenijilne funkijeD qij vrednost tqki a nije jednk nuliF hokzti d je
2 1 2 n n k=1 n k=1

SF ifi

IIQ

fk

(a) =

@IRA xek su f , f , . . . , f D g , g , . . . , g diferenijilne funkije qij vrednost u tqki a nije jednk nuliF hokzti d je
k=1 1 2 n 1 2 n n

fk (a)

fk (a) . fk (a)

@ISA xek je f : [1, +) R diferenijiln funkij tkv d je


k=1 k=1 k=1

fk gk

(a) =

fk (a) gk (a)

fk (a) gk (a) . fk (a) gk (a)

hokzti d je
x+

1 f (x) x. x f (x) = 0. x3 x, y, a, b
x

@ITA hokzti d z pozitivne rojeve


x+y a+b
x+y

lim f (x) = +,

x+

lim

v%i nejednkost
.
xk

ud v%i jednkostc hokzti uopxtee z pozitivne rojeve x , . . . , x D a , . . . , a F @IUA hokzti d z a 0D b 0 v%i


k=1 1 n 1 n n k=1 xk n k=1 ak
n k=1

x a

y b

xk

xk ak

@IVA hokzti d z pozitivne rojeve


(mm nn ) m+n
1

@IWA hokzti d z m, n N v%i nejednkost @PHA hokzti nejednkosti


1 2 3 n
1 2 3 n

1 . 8 a1 , a2 , . . . , an a1 a2 an1 an + + + + n. a2 a3 an a1 a + b 1 a4 + b4 m+n . 2

v%i nejednkost

z n NF @PIA xi roj rexe jednqine @A x 6x + 9 = 10D @A e = cx D c RF


3 2 x 2

2n + 1 3

n(n+1) 2

1 1 1 2 + + > n n + 1 2n 3

IIR

@PPA punkij f : (a, a) R je diferenijiln i zdovov uslove xi f F @PQA xrtti sledee krive @tjF ispitti funkijeAX @A y = (x 2) (x + 1) @A y = arcsin @vA y = x log | x|F @gA y = @PRA xrtti krivu zdtu prmetrski s x = t log tD y = t log tF @PSA hokzti nejednkost
h0 h0 2/3 1/3 x 2x2 +4x+4 x x1 1 1 log (1+ |x |

QF syh pxugsti ievxi ywixsi


f ( x) + f ( y ) , 1 f (x)f (y ) lim g (h) = 0, lim

f (x + y ) =

g (h) = 1. h

z pozitivne relne rojeve aD bF @PTA hokzti nejednkosti @A | sin x sin y| |x y| @A | arctan x arctan y| |x y|D z sve x, y RF @PUA hokzti ZordanovuIQ nejednakost 2x < sin x < x z 0 < x < . 2 @PVA hokzti nejednkost x tgx > x + z 0<x< . 3 2 @PWA hokzti nejednkost x e z x 0. @QHA hokzti d z {x , x , . . . , x } (0, ) v%i nejednkost
3 e x 1 2 n n
n

1 1 |a b| 1+a 1+b

sin xk sin
k=1

putstvoX dokzti d je funkij log (sin x) konkvnF @QIA hokzti d z {x , x , . . . , x } (0, ) v%i nejednkost
1 2 n n
n

1 n

xk .
k=1

xk sin
k=1 1 2

@QPA xek su x , x , . . . , x pozitivni relni rojeviD tkvi d je


n

1 n

xk
k=1

1 n

xk
k=1

sin xk .
k=1

i nek je a > 0F hokzti nejednkost


n

x1 + x2 + + xn = 1 1 xk
a

xk +
k=1

(n2 + 1)a . na1

IQordn @Camille JordanD IVQV{IWPPAD frnuski mtemtiqr

putstvoX dokzti d je funkij x (x + x ) konveksnY iskoE ristiti uoxi{vrovu nejednkost @strF SUAF @QQA xek su x , x , . . . , x pozitivni relni rojeviF hokzti nejednkost
1 a 1 2 n

SF ifi

IIS

1 n

xk
k=1

xk e 2n
k=1

n 1 k=1 xk

n n x k=1 k

@QRA xek je funkij f : [0, 1] R neprekidn n [0, 1] i diferenijE iln n (0, 1)F hokzti d postoji c (0, 1)D tkvo d v%i @QSA xek je funkij f : [a, b] R neprekidn n [a, b] i diferenijE iln n (a, b) i nek je f (a) = aD f (b) = bF hokzti d postoje tqke , (a, b)D tkve d je putstvoX koristei neprekidnostD dokzti d postoji c (a, b) z koje je f (c) = (a + b)/2D ztim primeniti vgrn%evu teoremu n intervle [a, c] i [c, b]F @QTA punkij f : [0, +) R neprekidn n [0, +)D diferenijiln n (0, +)D zdovov uslov f (0) = 0 i en izvod f rsteF hokzti d je rstu funkijF @QUA xek je f : (a, b) R diferenijiln funkij koj zdovov uslov f (x) + (f (x)) 1 z sve x (a, b), i nek je lim f (x) = + i lim f (x) = . hokzti d je b a F @QVA xek je f : R R dvput diferenijiln funkij koj zdovolE jv uslov f (x) + e f (x) = 0 z sve x R. hokzti d z svko T R funkij f ogrniqen n intervlu [t, +)F @QWA xek je f : R R diferenijiln funkij koj im ogrniqen prvi izvod i nek je g(x) = x + f (x)F @A szrqunti g (x) lim g (x) i lim . 1+x @A hokzti d funkij g nije rvnomerno neprekidn n RF
2 xa+0 xb0 x 2 x x 4

f (1) f (0) =

1 (f (c) + f (1 c)). 2

1 1 + = 2. f ( ) f ( )

g (x) =

f ( x) x

IIT

@RHA xek je funkij f definisn u okolini tqke x i nek u toj tqki im drugi izvodF hokzti d je okzti primerom d limes n desnoj strni mo%e d postoji i ko f (x) ne postojiF @RIA xek je f : (, 1 + ) R dvput diferenijiln funkij i nek je f (0) = f (1)F eko je
h0

QF syh pxugsti ievxi ywixsi


f (x + h) + f (x h) 2f (x) . h2

f (x) = lim

dokzti d je

(x (0, 1)) |f (x)| M, M . 2

@RPA xek je f : (a, +) R dvput diferenijiln funkij i nek je z k {0, 1, 2}F hokzti d je M 4M M F hokzti odtle d ko funkij f im ogrniqen drugi izvodD ond v%i implikij
x>a 2 1 0 2

supx(0,1) |f (x)|

sup |f (k) (x)| = Mk < +

@RQA xek je 0 < 1F hokzti d postoji funkij y = f (x) zdt jednqinom y sin y = x i ni en izvodF @RRA @A xek je f : R R diferenijiln funkij koj je periodiqn s periodom T F hokzti d je en izvod f (x) periodiqn funkijD s istim periodom T F @A xek je P polinomF hokzti d je funkij sin (P (x)) periE odiqn ko i smo ko stepen polinom P nije vei od IF @RSA xek su a , a , . . . , a nenegtivni relni rojeviF hokzti nejedE nkosti
1 2 n

x+

lim f (x) = 0

x+

lim f (x) = 0.

@RTA xi
k=1 1

1 n

ax eak

1 , e

1 n

a k a2 xe k=1

4 , e2

ak
k=1

3 e

e3

n k=1

ak

h li se ovj supremum dosti%e u nekoj tqkic @RUA xek su a , a , . . . , a relni rojeviD tkvi d je
x R 2 n

sup

1 1 + . 1 + |x| 1 + |x 1|

xi

a1 < a2 < . . . < an .


n x R

inf

(x ak )2 .
k=1

h li se ovj infimum dosti%e u nekoj tqkic

@RVA xek je f : (a, b) R konveksn diferenijiln funkijF hokE zti d je


(x (a, b)) f (x) = max (f (t) + f (t)(x t)).
t(a,b)

SF ifi

IIU

hti geometrijsku interpretiju ove jednkostiF pormulisti i dokzti nlogno tvree z konkvne funkijeF putstvoX primeniti vgrn%evu teoremu i qieniu d prvi izvod konveksne funkije opdF @RWA zvisnosti od relnog prmetr p odrediti roj rexe sledeih jednqinX @A log x = pxY @A x + 3x px + 5 = 0Y @vA x log x = x pY @gA pe = 1 + x + Y @dA 2x log x + x = 4x pY @A x + sin x + p = 0F @SHA hokzti d funkij f : R R, f (x) = x + sin x im inverznu funkiju f i izrqunti en izvod (f ) F
3 2 3 x 3 2 x2 2 1 1

qvee R

IFIF rimeriF onvjui definiiju limes u eskonqnosti dtu n strF UWD k%emo d niz z kompleksnih rojev im grniqnu vrednost z D ili d konvergira ka z CD ko v%i ( > 0)(n N) n > n |z z | < . @IA tom sluqju pixemo lim z = z ili D z z kd n 4F niz koji nije konvergentn k%emo d je divergentanF xpomen U n strF UWD nrvnoD v%i i z limese nizovF enlogij xpomene T n strF UV je oqigledn qiE eni d konvergenij niz ne zvisi od ponx konqnog roj egovih qlnovF = 0 jer je | 0| = < Primer I. xiz x = je konvergentn i lim z n > [ ]F liqno se pokzuje d je lim = 0F Primer P. lim = 1 jer je | 1| = < z n > [ ]F Primer Q. xiz a = (1) je divergentnF istD pretpostvimo d je lim a = a F xek je 0 < < 2 F sz @IA sledilo i d (n N) n > n |a a | < < 2 F d i z svko n > n v%ilo
n 0 0 n n n n n 1 n 1 1 n n (1)n n n 1 n 1 n 1 n n n n+1 n n n+1 1 n n n 1 0 0 n 1 0

xizovi i redovi IF uonvergenij nizov

xto je kontrdikijF D eoreme o tri limes @eoE Primer R. sz nejednkosti rem IID RD n strF VPA i rimer I sledi lim = 0F Primer S. xek je 0 < < 2 F d r jedn od nizov a = sin n i b = cos(n) divergirF istD ko i o niz konvergirlD prelskom n limes u
1 n sin n n 1 n sin n n n n n

= |(1)2n (1)2n+1 | = |a2n a2n+1 | = |a2n a + a a2n+1 | |a2n a | + |a a2n+1 | < + < 21 + 21 = 1,

doijmo 2a = 2 cos a , 2b = 2 cos b . @PA relskom n limes u cos n + sin n = 1 doijmo a + b = 1F ydtle sledi d je r jedn od rojev a D b rzliqit od nuleD p iz @PA doijmo cos = 1D xto je u suprotnosti s 0 < < 2 F
2 2 2 2

sin n + sin(n 2) = 2 cos sin(n 1), cos n + cos(n 2) = 2 cos cos(n 1)

IIW

IPH

Primer .

T xek je q RF

RF xsys s ihys
|q | < 1 q=1 q>1 q < 1 .

ne postoji, istD nek je |q| < 1 i > 0F d je |q| 1 > 0D p iz fernulijeve nejednkosti i erhimedove ksiome sledi |q| = (1 + (|q| 1)) 1 + n(|q| 1) > z dovono veliko nD tjF |q | < F oD po definiijiD znqi d q 0 kd n F eko je q = 1 immo konstntn niz q 1 koji konvergir k 1F luqj q = 1 je rzmotren u rimeru QF xek je |q | > 1 i M proizE von pozitivn rojF rimenom fernulijeve nejednkosti doijmo |q | = (1 + |q | 1) > 1 + n(|q | 1) > M z dovono veliko M F o definiiji esE konqnog limes to znqi d luqj |q | kd n F eko je pri tome q > 1D immo q kd n F eko je q < 1D ond je q > M D q < M z dovono veliko nD xto znqi d se eskonqno mnogo tqk niz q nlzi vn ilo kog otvorenog podskup u RD rzliqitog od elog RD p lim q ne postoji z q < 1F Primer U. xiz = z u C konvergir ko i smo ko je |z | < 1 ili z = 1F istD ko je z = 1 immo konstntn nizD z |z | < 1 iz rimer T sledi d |z | = |z| 0 kd n D p n osnovu veme II z konvergir k nuliF eko je |z| > 1D iz rimer T sledi d |z | = |z| kd n D p je niz neogrniqenD dkle divergentnF x krjuD nek je |z| = 1 i z = 1D tjF z = cos + i sin z 0 < < 2 F d je z = cos(n) + i sin(n)D p rezultt sledi iz rimer S i veme IH n strF UVF n = 1F istD nek je x = n 1F d je Primer V. lim n n = (1 + x ) = x . @QA k sz vre Q n strF Q sledi d je z n > 1 n > 1 = 1D p je x > 0F ydtle sledi d su svi siri u prethodnoj sumi pozitivniD p je el sum ve od x = enog drugog sirkD tjF x > x F ydtle i iz @QA sledi x < D p x 0D tjF n 1 kd n F Primer W. xiz a = n + 1 n je konvergentnF ist
1 n 1 n 1 1 n n n n n n n 2n 2n+1 n n n n n n n n n n n n
n

0, 1, lim q n = n +,

k n

k=0
n

k=0
n

n k

k n

n 2

2 n

n(n1) 2 n 2

1 n+1

kd n F IFPF xeodreeni oliiF odsetimo se d ksiomm relnih rojev i prvilim z rqune u proxirenom skupu relnih rojev koj smo dli n IUF strni nisu definisni izrzi olik 0 , , 0 , 1 , 0 , , , 0 . @RA 0
0 0

2 2 n+1+ n n+1 n 1 an = ( n + 1 n) = = 0 n+1+ n n+1+ n n+1+ n

itl koji je rexio dtk IQ n UWF strni video je d izrz D ko limesD mo%e d ude jednk ilo kom relnom rojuD ko i F hrugim reE qimD ko a D b D limes niz je neodreenD tjF zvisi od tog kkvi su konkretni nizovi a i b F ssto v%i z ostle izrze @RAD koji se nzivju neodre enim oblicimaF lede teorem omoguv nm d nekd izE rqunmo limese olik F itl e u oj prepoznti D diskretnu4 verziju vopitlovih prvil @strF IHPAF Teorema I. (XtolcovaI teorema) xek je b rstui niz relnih roE RD ond jev tkv d b + kd n F eko postoji lim postoji i lim i
n n an bn n n n n an n bn an+1 an n bn+1 bn

IF uyxiqixgste xsye

IPI

retpostvimo prvo d je lim postoji n ND tkvo d z k n v%i


0

lim

an an+1 an = lim . n bn+1 bn bn =L

an+1 an n bn+1 bn 0

konqnF xek je > 0F d

oxto je niz b rstuiD tjF s b b doijmo


n k+1 k

ak+1 ak < <L+ . 2 bk+1 bk 2 bk+1 bk > 0

D mno%eem prethodne nejednkosti


2
n1

z k n D p je
0

L
n1

(bk+1 bk ) < ak+1 ak < L + (bk+1 bk ) 2 2


n1

z svko n > n F oxto je b b D odtle doijmo


0 n n0

(bk+1 bk ) <
k=n0 k=n0

(ak+1 ak ) < L +

(bk+1 bk )

n1 k=n0 (ak+1

ak ) = an an0

k=n0 n1 k=n0 (bk+1

bk ) =

heeem ovih nejednkosti pozitivnim rojem tjF ydtle doijmo


1

(bn bn0 ) < an an0 < L + (bn bn0 ). 2 2 bn bn 0 an an0 <L+ , L < 2 bn bn 0 2 an an0 L < . bn bn 0 2 an an0 L bn bn 0

doijmo

hrugi sirk n desnoj strni je mi od z F oxto postoji n N tkvo d je prvi sirk n desnoj strni mi od z ydtle sledi a
2

an0 Lbn0 bn an L = + 1 0 bn bn bn

an0 Lbn0 an an0 + L . bn bn bn 0 n > n0 bn n > n1 2

D F

xto znqi d je

n > max{n0 , n1 } =L

Itol @Otto StolzD IVRP{IWHSAD ustrijski mtemtiqr

lim an n bn

bn

L < ,

IPP

luqj lim = + svodi se n prethodniF d jeD z dovono veliko nD a a > b b D p je niz a rstui @poqev od nekog qlnA i doijmo a + kd n F rimenom dokznog tvre n
an+1 an n bn+1 bn n n+1 n+1 n n n bn an

RF xsys s ihys

tjF
a

F Posledica I. (Koxijeva teorema) eko niz a konvergir i D ond konvergir i niz ritmetiqkih sredin
lim an n bn = +
n

lim

bn bn+1 bn = lim = 0, n an+1 an an

lim an =

i v%i lim A = a F hokz sledi iz tolove teoremeF Posledica P. eko niz a konvergir k a D ond konvergir i niz eE govih hrmonijskih sredin
n n n

An =

a1 + a2 + + an n

Hn =
n n

i v%i lim H = a F ledi iz prethodne posledieD primeene n 1/H F Posledica Q. xek je a > 0 i lim a = a F d niz G geometrijskih sredin konvergir i v%i
n n n n n

1 a1

1 a2

n + +

1 an

a1 a2 an

Hn Gn An

hokz sledi iz primene tolove teoreme n log G ili iz nejednkosti i prethodne dve posledieF Primer IH. xek je
n

lim

a1 a2 an = a .

sz tolove teoreme i rimer V sledi F Primer II. xek je x @n = 1, 2, . . .A niz pozitivnih rojev tkv d postoji x
n n

an =

1+

2+

3 + + n n . n lim an = 1

d je niz x konvergentn i
n

lim

xn1

yvo tvree smo ve dokzli u okviru osledie IT n strF IPUD li ono mo%e d se izvede i iz osledie Q primeene n geometrijske sredine qlnov niz gde je x
0

xn = lim n xn . n xn1 n lim

=1

yn =

xn , x n1

Zadatak .

I xek je k NF szrqunti lim

1k +2k ++nk nk

n k+1

IFQF uonvergenij i neprekidnostF ojm neprekidnosti i limes funkije mo%e se svesti n pojm limes nizF Lema I. xek je C tqk ngomilv skup Z CF d postoji niz z Z tkv d je lim z = F xek je B(, ) = {z C | |z | < }F o definiiji tqke ngomilvE D z svko n N skup Z B(, ) je neprznD tjF z svko n postoji tqk z Z B (, )F sz |z | < sledi z kd n F Teorema P. eko je tqk ngomilv skup Z ond je A = lim f (z ) ko i smo ko z svki niz z Z \ {} v%i lim z = lim f (z ) = A. @SA xek je A = lim f (z) i lim z = F xek je > 0F d
n n n 1 n n 1 n n 1 n 1 n 1 n n z n n n n n z n n

IF uyxiqixgste xsye

IPQ

oxto z kd n i z = D (n N)n > n 0 < |z | < F sz ove dve implikije sledi f (z ) A kd n F retpostvimo sd d z svki niz z Z \{} v%i @SA i d A nije limes funkije f u tqki z F d
n n 0 0 n n n 0

( > 0) 0 < |z | < |f (zn ) A| < .

d niz z konvergir k D li f (z ) ne konvergir k D xto je u suprotnosti s @SAF Posledica R. xek je Z CF punkij f : Z C f je neprekidn u tqki Z ko i smo ko z svki niz z Z v%i
n n n

( > 0)(n N)(zn Z ) 0 < |zn | <

1 |f (zn ) A| . n A

hokz sledi iz eoreme W i eoreme PF Zadatak P. xek je x > 0 i lim x = x F hokzti d je


n n n

lim zn = lim f (zn ) = f ( ).

putstvoX posmtrti niz i iskoristiti neprekidnost logritmske i eksponenijlne funkije i tolovu teoremuF Primer IP. hirihleovP funkij
n

lim

x1 x2 . . . xn = x . an = loga n x1 xn

Q : R R,

Q (x) =

je prekidn u svkoj tqkiF istD iz gustine skup Q n relnoj prvoj sledi d z svku tqku x R postoji niz q Q tkv d q x D time (q ) 1D kd n F druge strneD postoji i niz irionlnih rojev koji konvergir k x D jer u svkom intervlu (x , x + ) postoji irionln roj @inqe i Q io neprerojivAF tkv niz v%i ( ) 0 kd n F ydtleD n osnovu eoreme P sledi d hirihleov
0 n n 0 Q n n 0 0 1 n 0 1 n Q

1 0

xQ x /Q

Phirihle @Peter Gustav Lejeune DirichletD IVHS{IVSWAD nemqki mtemtiqr

IPR

funkij nem limes ni u jednoj tqkiD p u svkoj tqki im neotkloiv prekidF Zadatak Q. hokzti d je funkij
f ( x) =

RF xsys s ihys

neprekidn u nuliD prekidn u svim ostlim tqkmF Zadatak R. hokzti d je funkij f : [0, 1] RD definisn s
f (x) =

x, 0,

xQ x /Q

neprekidn u H i I i predkidn u svim tqkm intervl (0, 1)F Zadatak S. hokzti d je funkij
f (x) =

x, x2 ,

xQ x /Q

neprekidn u svim tqkm skup {k | k Z} i prekidn u svim ostlim tqkmF Zadatak T. xek je funkij f : (1, 1) R neprekidn u nuliD tkv d je f (x) = f (x ) z sve x (1, 1)F hokzti d je f konstntn funkijF putstvoX hokzti d je f (x) = f (0) @x 0 kd n AF Zadatak U. sz osledie RD veme I i definiije ztvorenog skup izvesti drugi dokz osledie P s strF TWF IFRF odnizoviF qke ngomilvF odniz niz n z je niz kz D gde je k n(k) neko strogo rstue preslikveF Lema P. eko je lim z = z D ond je lim z = z z svki podniz z F hokz sledi direktno iz definiije konvergenijeF Definicija I. qk C je tqk ngomilv niz z C ko postoji podniz z tkv d je lim z = F Primer IQ. xiz a = (1) + n im dve tqke ngomilvD a 1D a 1 kd n F xiz b = n +(1) (n + n ) im jednu tqku ngomilE vD nuluF xiz z = i + n im qetiri tqke ngomilvF eoremi IR n strF QQ smo videli d se skup rionlnih rojev mo%e poreti u nizY iz eoreme II n PWF strni sledi d tj niz im eskonqno mnogo tqk ngomilvF Lema Q. eko z z kd n D ond je z jedin tqk ngomilv niz z F hokz sledi iz veme PF Teorema Q. (BolcanoVajerxtrasova teorema za nizove) vki ogrE niqen niz kompleksnih rojev im tqku ngomilvF
2 n n n(k) n n k n(k) n(k) n n(k) k n(k) n n 1 2n 2n1 n n n 1 n 1 n n

sin x, 0,

xQ xR\Q

xek je ogrniqen nizD tjF |z | < M F oxto je |z | = D i nizovi D su ogrniqeniD p je dovono dokzti teoremu z relne nizoveF xek je a ogrniqen niz relnih rojevF kup A = {a | n N} je ogrniqenF eko je on konqnD ond postoji r jedn tqk a A tkv d je a = a z eskonqn skup indeks n , n , . . .D p je a , a , . . . konvergentn @tqnijeD konstntnA podniz niz a koji konvergir k aF eko je skup A esE konqnD ond onD po eoremi IW n strF QW im tqku ngomilv aF o definiiji tqke ngomilvD z svko n N postoji a (a , a + )F oxtoD po definiiji tqke ngomilvD u svkoj okolini tqke a im esE konqno mnogo tqk skup AD rojevi k(n) mogu iti izrni tko d je k (n) < k (n + 1)D tjF tko d je a podniz niz a F sz a (a , a + ) sledi d a konvergir k aF vree ornuto tvreu prethodne leme nijeD u opxtem sluqjuD tqnoX tqk 0 je jedin tqk ngomilv niz b iz rimer IQD ovj niz neoE grniqenD p zto i divergentnF Definicija P. xjveu tqku ngomilv niz x R nzivmo eE govim gorim limesom ili limesom superiorom i oznqvmo s limz ili lim sup z F xjmu tqku ngomilv niz x R nzivmo egovim doim limesom ili limesom inferiorom i oznqvmo s limz ili lim inf z F Lema R. xiz a je konvergentn ko i smo ko je lima = lima = lim a F lima = lima = L ko i smo ko svki podniz niz a konvergir k LD xto je ekvivlentno s lim a = LF Definicija Q. xek je C tqk ngomilv skup Z CF Gori f (z ) limes ili limes superior funkije f : Z R u tqki @u ozni lim ili lim sup f (z)A je supremum skup tqk ngomilv svih nizov f (z )D gde Z \ { } z kd n D tjF
zn = xn + iyn |xn |2 + |yn |2 xn yn
n n n n n 1 2 n1 n2 n k(n) 1 n 1 n k(n) n k(n) 1 n 1 n k(n) n n n n n n n n n n n n n n n n n z z n n

IF uyxiqixgste xsye

IPS

Doi limes limz f (z ) f (zn )

ili limes inferior funkije f : Z R u tqki @u ozni ili lim inf f (z)A je infimum skup tqk ngomilv svih nizov D gde Z \ { } z kd n F Lema S. punkij f im grniqnu vrednost u tqki z D(f ) ko i smo ko je
z n 0

lim f (z ) = sup{limf (zn ) | zn Z \ { }, lim zn = }.


n

lim inf f (z ) = lim sup f (z ) = lim f (z ).


z z z

hokz sledi iz veme R i eoreme PF Zadatak V. @A xek je a niz u R i a hokzti d je


n

= supkn an an = inf kn an

liman = lim an = inf an ,


n n N

liman = lim an = sup an


n nN

IPT

>0

@A xek je C tqk ngomilv domen Z C funkije f : Z RD i B(, ) = {z C | |z | < }F hefiniximo


f ( ) := sup f (Z B (, )), f ( ) := inf f (Z B (, )).
0+0 >0

RF xsys s ihys

hokzti d je

limz f (z ) = lim f ( ) = inf f ( ),

@vA xek su f, g : A R dve funkije @ili dv nizD ko je A = NAF hokzti d v%i


>0 a

limz f (z ) = lim f ( ) = sup f ( ).


0+0

lim f (z ) = lima f (z ) = lima f (z ) = lim(f ) = limf, lim(f ) = limf

f g limf limg limf limg limf + limg lim(f + g ) limf + limg, limf + limg lim(f + g ) limf + limg. limf limg lim(f g ) limf limg,

eko je f 0 i g 0 ond je eko je f > 0D ond je

limf limg lim(f g ) limf limg. 1 1 = , f limf 1 1 = . f limf

lim

lim

i 1 a = . @TA 1+a sndukijom se lko pokzuje d je a > 0F relskom n lim u @TA i primenom svojstv iz dtk V @vA doijmo 1 lima = , @UA 1 + lima liqnoD prelskom n lim u @TA doijmo 1 lima = . @VA 1 + lima exvem sistem @UA @VA od dve jednqine s dve nepoznte lima D lima doijmo lima = lima = D p je lim a = F Zadatak W. xek je a niz pozitivnih rojev s osoinom
n 1

putstvoX videti dtk IH n UQF strniF Primer IR. sspitjmo konvergeniju niz a definisnog s a
n+1 n n

=1

51 2

51 2

hokzti d niz a konvergirF @putstvoX primeniti n nejednkost a a + doi limes po kD ztim n novodoijenu nejednkost primeniti gori limes po nFA
n n+k n

( > 0) (n0 ) (n > n0 ) (k ) an+k an + .

Zadatak

IH. xek z niz a v%i


n an n

IF uyxiqixgste xsye
0 am+n am + an .

IPU

hokzti d niz konvergirF Primer IS. szrqunjmo gori i doi limes funkije
f : C \ { 0 } R, f (z ) =

u nuliF relskom n polrni zpis z = rcis doijmo f (rcis ) = 2 sin 2D odkle sledi d je @u oznkm iz dtk VA f () 2D f () 2F sz dtk V sd sledi lim f (z) = 2D lim f (z) = 2F Primer IT. xek je a 0F d je
z 0 z 0 n

z2 z 2 i|z |2

iliD ekvivlentnoD
lim

an+1 an+1 lim lim n an lim n an lim , an an


n+1 n

peijlnoD ko postoji istD nek je lim d je R D p je


an+1 an 0

an+1 < R lim n an < R an


n

lim

an+1 an

i lim aa > r lim a > r. @WA D ond postoji i lim a i v%i


n

lim

an = lim

an+1 an

<R

F d z neko (0, R) postoji n


0 n

an+1 . an

D tkvo D tjF

z n n F ydtle sledi d je (n > n ) a

an+1 an an0 (R )n+1 (R )n (R )n0 C (R )n n n an (R ) C. lim n C = 1

D gde je C =

an0 (R)n0

relskom n lim @i korixeem A doijmo nejednkost @WA z limF xejednkost z lim dokzuje se n isti nqinF IFSF wonotoni nizoviF xiz a relnih rojev zovemo monotonim @rastu im ili opadaju imA ko je preslikve a : (N, ) (R, )D n a monotono @rastu e ili opadaju eA u smislu definiije n strF RS @ili n strF USAF hokz sledee teoreme je nlogn dokzu veme IQ n strF VHF Teorema R. vki monoton i ogrniqen niz je konvergentnF xek je a rstui i ogrniqen nizF d je skup A = {a | n N} ogrniE qenF xek je a = sup AF d a a kd n F istD iz definiije supremum sledi d z svko > 0 postoji n N tkvo d je a < a < aF sz monotonosti niz a sledi d je a < a < a z svko n n D xto znqi d je a = lim a F Lema T. eko je niz a rstui i neogrniqenD ond a + kd n F eko je niz b opdjui i neogrniqenD ond b kd n F
n n n n n 0 n0 n n 0 n n n n n n

xek je M > 0F o pretpostviD niz a nije ogrniqen odozgoD p postoji z koje je a > M F d jeD zog monotonostiD a > M z svko n > n D xtoD po definiiji eskonqnog limes znqi d je lim a = +F x sliqn nqin se dokzuje i lim b = F Primer IU. xek je q > 1F hok%imo d je
n

IPV

RF xsys s ihys

n0 N

n0

@IHA oxto je < 1D z dovono veliko n v%i a < a D tjF niz a jeD poqev od nekog nD opdjuiF oxto je a > 0D niz x je ogrniqen odozdoD p a a kd n F relskom n limes u @IHA doijmo a = q a D odkleD zog q > 1D sledi a = 0F z q 1F Zadatak II. szrqunti lim Primer IV. hok%imo d je z svko z C
an+1 = n+1 an . nq
n n+1 qn 1 q n+1 n n n n 1 n n n q

xek je a

n qn

F d je

lim

n = 0. qn

oxto je |

zn n! |

|z |n n!

zn = 0. n n! lim
n n

lim an = 0 lim |an | = 0 qn =0 n n! lim

D dovono je dokzti d je

@IIA p je a < a poqev od nekog nF oxto je a i ogrniqen odozdo @a > 0AD on im grniqnu vrednost a F relskom n limes u @IIA doijmo a = 0F Primer IW. xiz
an+1 = q an , n+1
n n+1 n n

z svko q 0F xek je a

qn n!

F d je

sn = 1 +

je rstuiD jer je s s = sz k > k(k 1) sledi <


n+1 n 2 1 k2

1 1 1 + 2 + + 2 22 3 n
1 k

1 (n+1)2 > 0 1 1 k(k1) = k1

F hok%imo d je on ogrniqen odozgoF D p je

sn < 1 +

ydtle sledi d je s konvergentnF Primer PH. rimeru S n strF PP smo definisli roj e ko
n

1 1 1 1 1 1 1 1 1 + ++ + = 2 < 2. 1 2 2 3 n2 n1 n1 n n

e := sup

1+

1 n

nN .

om prilikom smo dokzli i d je niz (1 + ) ogrniqenF hok%imo d je on i monotono rstuiF zvijem po inomnoj formuli i uproxvem inomnih koefiijent ko u @IRA n strF PP doijmo
1 n n

IF uyxiqixgste xsye

IPW

1+

1 n

=
k=0 n

1 k! 1 k! 1 k!

k 1

1
j =0 k 1

j n j n+1 j n+1

k=0 n+1

1
j =0 k 1

k=0

ime je dokzno d je niz (1+ ) rstuiD odkle sledi d je on konvergentn i d v%i 1


1 n n n

= 1+

j =0 n+1 1 . n+1

hok%imo d je e irionlnF sz @IRA i @ISA n strF PP sledi


n

e := lim

1+

e
k=0

z svko nF druge strneD iz @IRA sledi d je z svko m n


1+

1 k!

relzei n

1 m lim

=
k=0

D iz @IPA vidimo d je
j =0

1 k!

k 1

j m

k=0

1 k!

k 1

1
j =0

j m

@IPA

ydtle i iz @IRA n strF PP sledi


e = lim 0 < xn+k xn = = < <
1 (n+1)! 1 (n+1)!

e1+

1 1 + + . 1! n! 1 1 + + . 1! n! xn
1 (n+2)(n+3)

yznqimo niz n desnoj strni u @IQA s F d je


n

1+

@IQA
1 (n+2)...(n+k)

+ + 1+

1 (n+m)!

1 n+2

+ +

@u posledem korku koristili smo nejednkost lim doijmo


k

1 1 1 (n+1)! 1 + n+2 + (n+2)2 1 n+2 1 (n+1)! n+1 < n!n

+ +

1 (n+2)k1

n+2 (n+1)2

<

1 n

AF relskom n

tjF

0 < e xn < e=1+

1 , n!n

z neko (0, 1)F ud i ilo posle mno%e s n!nD sledilo (0, 1)F

1 1 + + + 1! n! n!n e= m n m=k+ kN

@IRA z neke ele rojeve m i nD iz @IRA iD z neko D xto je nemogue zog

PI. xek je RF sz rimer PH i neprekidnosti funkije sledi d je lim (1 + ) = e F menom n = m doijmo =e . lim 1 + @ISA n x isti nqin ko u rimeru PH dokzuje se d je niz (1 + ) rstui z svko RD p se limes u @ISA mo%e zmeniti supremumomF Zadatak IP. hokzti d je
Primer y y
m 1 m m n n n n
n

IQH

RF xsys s ihys

putstvoX iskoristiti rimer ITF IFTF uoxijevi nizoviF ojm uoxijevog nizD n koji se odnosi slede definiijD uveo je folnoD z relne nizoveF Definicija R. xiz z kompleksnih rojev je Koxijev ko
n

lim

n! 1 = . n e

Teorema S. (Koxijev kriterijum konvergencije nizova) xiz z C konvergir ko i smo ko je uoxijevF retpostvimo d niz z konvergir k z F xek je > 0F d postoji n N tkvo d v%i n > n |z z | < 2 F d z m, n > n v%i
n n 0 0 n 1 0

( > 0)(n0 N) m, n > n0 |zm zn | < .

xto znqi d je niz z uoxijevF retpostvimo sd d je niz z uoxijevF xek je > 0F d jeD z neko n N |z z | < D tjF |z | < |z | < |z | + @ITA z svko n n F oxto qlnov niz s indeksom mim od n im konqno mnogoD iz @ITA sledi d je niz z ogrniqenD p iz eoreme Q sledi d niz z im konvergentn podniz z F yznqimo limes ovog podniz s z F xek je > 0F d z neko n N v%i n > n |z z | < 2 F oxto je niz uoxijevD z neko n N v%i n > n |z z | < 2 F xek je n = max{n , n }F d z n > n v%i
n n 0 n n0 0 n 0 0 0 n n k(n) 1 1 k ( n) n 1 2 2 k(n) 1 0 1 2 0

|zm zn | = |zm z + z zn | |zm z | + |z zn | < 2

+ 21 = ,

tjF z konvergir k z F omou krkterizije limes preko nizov @eorem P n strF IPQA doE ijmo sledeu poslediu eoreme SF Posledica S. (Koxijev kriterijum egzistencije limesa) xek je X C i tqk ngomilv skup X F d postoji lim f (z ) ko i smo ko ( > 0)( > 0)(z, w X ) |z | < |w | < |f (z ) f (w)| < . @IUA
n z

|zn z | = |zn zk(n) + zk(n) z | |zn zk(n) | + |zk(n) z | < 21 + 21 = ,

xek v%i @IUA i nek je z niz u X koji konvergir k F xek je > 0 proizvono i tkvo d v%i @IUAF oxto z D z dovono veliko n v%i
n n 0

IF uyxiqixgste xsye
n n0 |zn | < ,
n

IQI

p sz @IUA sledi d je niz F (z ) uoxijevF sz eoreme S sledi d on konvergir k nekom A CF xek je w drugi niz koji konvergir k F d niz f (w ) konvergir k nekom B CF sz @IUA lko sledi d je td A = BF istD z proizvono postoji tkvo d v%i @IUAF oxto su z dovono veliko n i z i w u {okolini tqke D iz @IUA sledi d je |f (z ) f (w )| < z sve osim konqno mnogo nF relskom n limes doijmo |A B| D odtleD poxto je proizvonoD A = BF rem eoremi P n strF IPQ to znqi d je lim f (z) = AF yrnutoD nek je lim f (z) = A i > 0F o definiiji limes
n n 1 n n n n 1 1 1 z z

( > 0) |z | < |f (z ) A| <

dD ko su z i w tqke skup X z koje v%i |z | < i |w | < D ond je qime je @IUA dokznoF osledi S se nekd formulixe pomou pojm oscilacije funkcijeF Definicija S. xek je X C i f : X R ogrniqen funkij i A X F froj
(f, A) := sup |f (x1 ) f (x2 )| |f (z ) f (w)| = |f (z ) A + A f (w)| |f (z ) A| + |A f (w)| < ,

. 2

nziv se oscilacijom funkcije f n skupu AF xek je x tqk ngomilv skup X F froj


0

x1 ,x2 A

gde je B(x , ) lopt s entrom x i polupreqnikom D nziv se oscilacijom funkcije f u taqki x F eko je f : X R reln funkij i
0 0 0 0

(f, x0 ) := lim (f, X B (x0 , )),

ond se osilij u tqki x mo%e npisti i u vidu


0 0

M (f, x0 , ) = sup{f (x) | x X, |x x0 | < }, , m(f, x0 , ) = inf {f (x) | x X, |x x0 | < }.

oslediu S sd mo%emo d formulixemo n sledei nqinF Posledica T. punkij f : X C je neprekidn u tqki x ko i smo ko je (f, x ) = 0F Primer PP. xiz a = (1) iz rimer Q nije uoxijevD jer je |a a | = 2 z svko n NF o je jox jedn nqin d se vidi d ovj niz divergirF
0 0 n n n+1 n

(f, x0 ) = lim M (f, x0 , ) m(f, x0 , ) .

IQP
Primer

PQ. xiz

RF xsys s ihys
sn = 1 + 1 1 + + 2 n

divergir jer je
n

p niz s nije uoxijevF Zadatak IQ. olzei od nejednkosti dokzti d je niz


1+ 1 n
n

|s2n sn | =

1 1 1 1 + + >n = , n+1 2n 2n 2

<e<

1+

1 n

n+1

opdjui i pozitivnD p zog tog i konvergentnF qrniqn vrednost ovog niz poznt je ko yjlerov konstntD i oznqv se s c ili F enih prvih nekoliko ifr su xije poznto d li je yjlerov konstn rionln ili irionln rojF Primer PR. xek je I = [a, b] ili I = (, +)F punkij nziv se kontrkijom ko postoji konstnt qD 0 < q < 1D tkv d je z sve , I F kv funkij nziv se kontrkijomF vk kontrkij im jedinstvenu fiksnu ili neprekidnu tqkuD tjF tqku c I tkvu d je F (c) = cF istD nek je x I proizvon tqk i nek je x = F (x ), z n 1. d je |x x | q |x x | . . . q |x x |. ydtle sledi
0 n+1 n n+1 n n n1 n 1 0 n+m1

1+

1 1 + + log n 2 n

= 0, 5772156649015328606065120...

F :II

|F () F ( )| < q | |

|xn xn+m | |xn xn+1 | + + |xn+m1 xn+m | |x1 x0 |

qk .
k=n

uoristei formulu z zir geometrijskog nizD odvde doijmo


|xn xn+m |
n

oxto je 0 < q < 1D q 0D p iz poslede nejednkosti sledi d je niz x uoxijevD dkle konvergentnF eko egovu grniqnu vrednost oznqimo s cD iz rekurentne formule slediD prelskom n limes @primetimo d je svk kontrkij rvnomerno neprekidnAD
n

qn |x1 x 0| 1q

c = F (c).

qk c je jedinstvenD jer iz F (c ) = c i qienie d je F kontrkij sledi


1 1

PF xy wiyh ieee tihxesxe


|c c1 | = |F (c) F (c1 )| q |c c1 |,
1

IQQ

xto jeD zog 0 < q < 1D mogue smo ko je c = c F

xek je f : [a, b] R konveksn funkij s pozitivnim prvim izvodomD tkv d je f (a) < 0D f (b) > 0F o eoremi o meuvrednosti z neprekidne funkijeD postoji c (a, b) tkvo d je f (c) = 0F sz pretpostvke o pozitivnosti prvog izvod sledi d f strogo rsteD p je tkvo c jedinstvenoF utnov metodD ili metod tngenteD nl%e tqke cD odnosno rexE v jednqine f (x) = 0D sstoji se u sledeemF szerimo proizvonu tqku x (a, b)F di odreenostiD pretpostvimo x > 0F tednqin tngente n grfik funkije y = f (x) u tqki (x , f (x )) je
0 0 0 0

PF utnov metod rexv jednqin

yv prv seqe x{osu u tqki


2

y = f (x0 ) + f (x0 )(x x0 ). x1 = x0 (f (x0 ))1 f (x0 ).


1 0 1 1

onovimo ovj postupk s tqkom x u ulozi x D ztim s doijenom preseqE nom tqkom x tngente u tqki (x , f (x )) s x{osom itdF hrugim reqimD konstruiximo rekurentni niz oxto grfik konveksne funkije le%i iznd tngente u proizvonoj tqkiD sledi d je f (x ) > 0D p iz pretpostvke o pozitivnosti prvog izvod sledi d je niz x opdjuiF yvj niz je ogrniqen odozdo tqkom c @i to zkuqujemo iz qienie d je grfik konveksne funkije iznd tngenteAF ydtle sledi d je x konvergentnF eko egov limes oznqimo s x D iz rekurentne formule sledi x = x (f (x )) f (x ), odnosno f (x ) = 0F sz jedinstvenosti rexe jednqine f (x) = 0 sledi d je x = cF retpostvimo d funkij f im neprekidn i pozitivn prvi izvodF eko umesto posmtrnog niz x posmtrmo niz
n n n 1 n

xn+1 = xn (f (xn ))1 f (xn ).

gde je a I proizvon tqkD govorimo o modifikovnom utnovom metoduD koji se od utnovog rzlikuje po tome xto se u konstrukiji niz a vredE nost prvog izvod izrqunv smo u jednomD u tqki a @xto z funkije s slo%enim izrzom z prvi izvod nekd zntno olkxv konstrukijuAF ieni d niz a konvergir k rexeu jednqine f (x) = x sledi iz rimer PRF istD nek je
0 n 0 n

an+1 = xn (f (a0 ))1 f (an ),

sz vgrn%eve teoreme o sredoj vrednosti sledi d je

F (x) = x (f (a0 ))1 f (x).

|F () F ( )| = |(f (a0 ))1 f ( )| | |

IQR

J I

z neko (, )F sz neprekidnosti prvog izvod sledi d je z neki intervl koji sdr%i tqku a J |(f (a )) f ( )| q < 1, p je F : J J kontrkijF sz rimer PR sledi d F im jedinstvenu fiksnu tqku cF oxto jeD po pretpostviD f (a ) > 0D iz F (c) = c sledi f (c) = 0F Primer PS. xiz
0 0 1 0

RF xsys s ihys

konvergir z svko a RF istD primenom utnovog metod n funkiju zkuqujemo x rimerim IW i PQ smo se susreli s nizovim qiji su qlnovi sumeF ri tome se roj sirk eskonqno uvev kd n F kvi nizovi nzivju se beskonaqnim redovimaD ili smo redovimaF ovom prgrfu zpoqeemo ihovo detnije izuqveF xek je z D n = 0, 1, 2, . . . niz kompleksnih rojevF snduktivno definiE ximo nizove s i p n sledei nqinF s =z , s =s +z , @IVA p =z , p =p z , @IWA tjF s = z D p = z F ovoj glvi izuqvemo pit vezn z konvergeniju ovkvih nizovF QFIF uonvergenij red i proizvodF xizove koji zdovovju @IVA ili @IWA izdvjmo sledeom definiijomF Definicija T. Beskonaqni red @ili smo redA kompleksnih rojev s opxtim qlanom z i parcijalnim sumama s je ureeni pr (z , s ) komE pleksnih nizov z koje v%i @IVAF Beskonaqni proizvod kompleksnih rojev s opxtim qlanom z i parcijalnim proizvodima p je ureeni pr (z , p ) kompleksnih nizov z koje v%i z = 0 i @IWAF slovom z = 0 u definiiji proizvod iskuqili smo trivijlni proE izvodF mesto D red (z , s )4 i D proizvod (z , p )4 govorimo i o D redu z 4 i D proizvodu z 4F Definicija U. feskonqni red (z , s ) konvergira ko konvergir niz s F qrniqnu vrednost lim s nzivmo sumom reda i oznqvmo s z F feskonqni proizvod (z , p ) konvergira ko konvergir niz p i ko je lim p = 0F qrniqnu vrednost lim p oznqvmo s z F eko red @ili proizvodA ne konvergirD k%emo d on divergiraF
n n n 0 0 n+1 n n+1 n 0 n 0 n+1 n n+1 n k n k k=0 k=0 n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n=0 n n n n n n n n n=0

xn+1 =

1 xn + , 2 xn

x0 = a

QF feskonqni redovi i eskonqni proizvodi

kd n D ez ozir n izor poqetnog qln aF

f ( x) = x2 2

rimetimo dD po prethodnoj definiijiD proizvod divergira ne smo ko ne postoji ili je eskonqnD ve i ko je lim p = 0F yvjD n prvi pogled neprirodnD uslov uvodimo d ismo proizvode mogli d tretirmo ko D multipliktivno zpisne4 redoveD xto pojednostvuje formulije i dokze nekih od teorem koje sledeF QFPF ypxti qln i osttk red i proizvodF eko odimo prvih nekoliko qlnov konvergentnog red z doijmo niz
lim pn
n n n

QF fiuyxexs ihys s fiuyxexs ysyhs

IQS

rn :=

zk .
k=n+1

yvj niz nziv se ostatkom reda nzivmo niz


n :=
n

zn

F liqnoD ostatkom proizvoda


zk .
n n

zn

Lema U. eko je r osttk konvergentnog red z D ond je lim r eko je osttk konvergentnog proizvod z D ond je lim = 1F xek je s = z F d je
n n n n n n n=0

k=n+1

=0

odkleD prelskom n limes doijmo s = s + lim r D tjF lim r = 0F hokz drugog tvre je smo multipliktivni zpis dokz prvogX nek je p = z F d je
n n n n n n=0

s = sn + rn ,

p prelskom n limes doijmo p = p lim D tjF lim = 1D jer jeD po definiiji konvergenije proizvod p = 0F Lema V. eko red z konvergirD ond je lim z = 0F eko proizvod z konvergirD ond je lim z = 1F xek su s prijlne sume konvergentnog red z F xek je > 0F sz uoE xijevog kriterijum konvergenije nizov @strF IQHA sledi d postoji tkv roj n N d v%i m, n > n |s s | < F peijlnoD n > n |z | = |s s | < D xto znqi d je lim z = 0F hokz drugog tvre je multipliktivni zpis dokz prvogF Posledica U. eko je x R niz relnih rojev i x konvergentn proizvodD ond je x > 0 z sve n osimD mo%dD ih konqno mnogoF Napomena I. vree ornuto tvreu veme V nije tqno u opxtem sluE qjuX red divergir @rimer PQ n strF IQPAD iko je lim = 0F
n n n n n n n n n n n n 0 0 m n 0 n+1 n+1 n n n n n n 1 n 1 n n

p = pn n ,

IQT

QFQF rimeriF qlvi P smo se ve susreli s nekim primerim redov @rimeri IW i PQD red @IQA n strF IPWAF hemo jox nekoliko primerF Primer PT. sz veme V i rimer S n strF IIW lko sledi d red sin n konvergir ko i smo ko = k z neko k ZF ed cos n divergir z svko RF Primer PU. (Geometrijski red) ed z konvergir ko i smo ko je |z | < 1 i td v%i
n

RF xsys s ihys

zn =

istD iz (1 z)

n=0 n k=0

1 . 1z

z =

(z z k+1 ) = 1 z n+1
n

k=0

sledi

z z = 1F vimes n desnoj strni je jednk ko je |z| < 1 i ne postoji ko je |z| 1D z = 1 @rimer U n strF IPHAF z = 1 je
k=0 1 1z n n

lim

z k = lim

1 zn n 1 z

sn =

zk =
k=1 k=1

1k = n

kd n F
Primer
n

PV. ed
1 k

1 ) ln(1 + n n

divergirD jer
1 (n1) 1 n

sn =
k=1

ln 1 +

(ln(k + 1) ln k ) = ln(n + 1)
k=1

x sliqn nqin se rexv i sledei zdtkF Zadatak IR. hokzti d red z konvergir ko i smo ko je > 0F Primer PW. rimer PV i dtk IR lko se uopxtvju n sledei nE qinF xek je z proizvon niz kompleksnih rojevF d red (z z ) konvergir ko i smo ko konvergir niz z F ri tome v%i
n n n+1 n

kd n F

(zk zk+1 ) = zj lim zn .

hokz sledi iz prelskom n


sn

k=j n

(zk zk+1 ) = zj zn+1 ,

F Primer QH. ed
n

k=j

lim

k=2

1 n2 1

konvergirD jer je
=
1 2 n k=2 1 k 1 1 2

= =

p s

3 4

kd n F

n 1 k=2 k2 1 = n 1 1 k=2 2 k 1

n 1 k=2 (k1)(k+1)

1 k+1 1 n

=
1 n+1

1 k

1 k

1 k+1

1 2

1+

Zadatak IS. sspitti konvergeniju redov @A @A @vA @gA iD u sluqjevim kd su konvergentniD odrediti im sumeF Primer QI. feskonqni proizvod 1 konvergirF istD v%i
1 n(n+1)(n+2) 2n+1 n2 (n+1)2 2n +(1)n 3n 2n n n=2 1 n2 n

QF fiuyxexs ihys s fiuyxexs ysyhs

IQU

kd n F

k=2

1 k2

=
k=2

k2 1 = k2

k=2

1 n+1 (k 1)(k + 1) 1 = , 2 k 2 n 2

QP. feskonqni proizvod ko je |z| < 1 i td v%i


Primer

n=1

1 + z2

konvergir ko i smo

1 + z2
n=1

1 . 1z

istD nek je p

=
k=1

1 + z2

F wno%eem s 1 z doijmo
n

odkleD n osnovu rimer U n strF IPH sledi rezultt tvreF Zadatak IT. hokzti d je cos = D z svko = 0 i izvesti odtle formulu @RQA n strF SPF Primer QQ. ed konvergirF xek je
n=1 2n sin (1)n1 n n

(1 z )pn = (1 z )(1 + z )(1 + z 2 ) . . . (1 + z 2

) = 1 z2 ,

sn =
k=1

(1)k1 . k >0
2n+1 2(n1)+1 (1)2n1 2n

i s s = + < 0D p je podniz s rstuiD podniz s opdjuiF ri tome v%i s > s = s + > s > s D p su o podniz ogrniqenF ydtle sledi d su s i s konvergentniF sz s = s + sledi d je lim s = lim s D p niz s konvergirF
2n

d je s
(1)2n 2n+1 1 n

s2(n1) =
2n

(1) 2n1 2n

2n2

(1)2n1 2n

2n+1

2n+1

1 2n+1

2n

2n

2n+1

2n+1

2n

1 2n+1

2n+1

2n

rimetimo d je jedino svojstvo niz b = koje smo koristili u rimeE ru QQ svojstvo d je on opdjui i d te%i nuliF hrugim reqimD n potpuno isti nqin dokzuje se sledee tvreeF Tvr ee I. (Lajbnicovo pravilo) xek je b opdjui niz relnih rojev i nek je lim b = 0F d red (1) b konvergirF
n 1 n n n n n1 n

IQV

d red divergirD u rimeru QQ d red konvergirF u%emo d tkv red neapsolutno konvergiraF reizirjmo to sledeom definiijomF Definicija V. xek je z niz kompleksnih rojevF u%emo d red z apsolutno konvergira ko konvergir red |z |F eko red |z | divergirD z konvergirD k%emo d on neapsolutno konvergiraF Tvr ee P. vki psolutno konvergentn red je konvergentnY tjF ko red |z | konvergirD ond konvergir i red z F xek je
1 n (1)n1 n n n n n n n n n n

QFRF epsolutn konvergenijF rimeru PQ n strF IQP smo videli

RF xsys s ihys

n =

|zk |,
k=1 n

sn =
k=1

zk .

oxto je red

|zn |

konvergentnD niz je uoxijevF sz


n n

|sn sm | =
k=m+1 n

zk
k=1

|zk | = |n m |

z n > m

sledi d je i niz s uoxijevD dkle konvergentnF rimer QQ i rimer PQ n strF IQP pokzuju d tvree ornuto vreu P nije tqnoF QFSF ire redovF oqnimo s sledeom jednostvnom poslediom eoreme IH s VIF strneF Lema W. xek su z i w konvergentni kompleksni redovi i , CF d red (z + w ) konvergir i v%i
n n n n

(zn + wn ) =
n=1 n=1 n

zn +
n=1

wn . Re zn

peijlnoD red z konvergir ko i smo ko konvergirju redovi i Im z i v%i z = Re z + Im z F o definiiji eskonqne sume v%i
n n n n n=1 n=1 n=1 n

(zn + wn )
n=1

= lim = lim

n k=1 n

(zk + wk )
n n

k=1 n

zk +
k=1

wk
n

= lim =

n k=1 n=1

zk + lim
n=1

n k=1

wk

zn +

wn ,

xto je i trelo dokztiF

Posledica V. xek su z , z , . . . , z kompleksni nizoviD tkvi d reE dovi z konvergirju z svko m {1, 2, . . . , k} i nek su , . . . , komE pleksni rojeviF d red z konvergir i v%i
1n 2n kn mn 1 k k m mn n=1 k m=1 k

QF fiuyxexs ihys s fiuyxexs ysyhs

IQW

m zmn =
n=1 m=1 m=1

m
n=1

zmn .

QFTF opxteni soijtivni zkonF ledee tvree i npomen poE sle eg pokzuju pod kojim uslovim soijtivnost sir mo%emo d uopxtimo n eskonqne sumeF Tvr ee Q. xek je z konvergentn redD n k (n) rstue presliE kveD tkvo d je k(1) = 1D i w = z F d w konvergir i v%i z = w , tjF z = z . uonvergenij niz prijlnih sum red w se svodi n konvergeniju podnizov niz prijlnih sum red z D svki podniz konvergentnog niz je konvergentnF Napomena P. yrnuto nije tqnoX iz rimer PU sledi d red (1) divergirD li (1) (1) = 0 = 0 konvergirF Primer QR. z neke dodtne usloveD u vreu V v%i i ornut impE likijF x primerD nek je a niz pozitivnih relnih rojev i n k(n) strogo rstue preslikveD tkvo d je k(1) = 1F eko je
n k(n+1)1 m=k(n) n n n k(n+1)1 n n n n n=1 n=1 n=1 n=1 m=k(n) n n n n n+1 n k(n+1)1

bn =

ak ,
k=k(n)

ond redovi

i (1) b istovremeno konvergirju ili divergirjuF istD ko je prvi red konvergenE tnD konvergenij drugog sledi iz vre VF retpostvimo d konvergir red (1) b i nek je

(1)k(n)1 an

n1

n=1

n=1

n1

sn =

(1)k(m)1 am ,
m=1

n =

(1)m1 bm .
m=1

svko k N postoji n N tkvo d je k(n) < k k(n + 1)D odkle sledi ydtle sledi
k(n+1) = sk (ak+1 + ak+1 + + ak(n+1) ).

kd k @xto je ekvivlentno s n AD jer (1) b D ko opxti qln konvergentnog redD te%i nuliF
n n+1

|k(n+1) sk | = ak+1 + ak+1 + + ak(n+1) bn+1 0

IRH

RF edovi s pozitivnim qlnovim RFIF wonotonostF eko je a 0 z svko nD red a nzivemo redom sa pozitivnim qlanovima @iko pri tome dozvovmo i a = 0AF tom
n n

RF xsys s ihys

sluqjuD iz

n+1

sn+1 sn =
k=0 n

ak
k=0

ak = an+1 0

sledi d je niz s rstuiD p iz eoreme R i veme T u qlvi P doijmo sledei rezulttF Tvr ee R. ed s pozitivnim qlnovim konvergir ko i smo ko je niz egovih prijlnih sum ogrniqenF divergir jer je Primer QS. ed
1 n n

sn =
k=1

p je niz prijlnih sum neogrniqenF Primer QT. opxtimo rezultte rimer IW n strF IPVD rimer PQ n strF IQP i rimer QSF osmtrjmo red F rimeru PQ n strF IQP smo videli d su prijlne sume red neogrniqeneF eko je p 1D ond je D p je F ydtle sledi d su i prijlne sume red neogrniqeneD tjF tj red divergir z p 1F xek je p > 1F qrupiximo qlnove prijlnih sum red n sledei nqinX
1 kp 1 k n k=1 1 kp n 1 n 1 np k=1 1 k 1 np

1 1 > n = n, n n

s2n = 1 +

oxto je

1 1 1 1 1 1 1 ++ n p . + p + p + p ++ p ++ 2p 3 4 5 8 (2n1 + 1)p (2 ) 1 1 1 1 + + p(k1) < 2k1 k1 p = p1 (2k1 + 1)p (2 ) 2 2


2n k1

,
n

prijlne sume s su me od prijlnih sum geometrijskog red q s q = < 1D dkle ogrniqeneF ydtle i iz monotonosti sledi d su sve prijlne sume s ogrniqeneD tjF red je konvergentn z p > 1F punkij
1 2p1 n 1 np

: (1, +) R,

( x) =

nziv se Rimanovom zeta funkcijomF en kompleksn verzij igr znqE jnu ulogu u teoriji rojevF RFPF oredeni prinipiF uonvergenij ili divergenij red s poE zitivnim qlnovim qesto se ustnovv poreeem s drugim redomD qiju konvergeniju ili divergeniju smo ve ustnoviliF Teorema T. xek je 0 a b F d iz konvergenije red b sledi konvergenij red a D iz divergenije red a sledi divergenij red b F
n n n n n n

1 x n n=1

oxto se rdi o redovim s pozitivnim opxtim qlnovimD ihov konE vergenij je ekvivlentn ogrniqenosti niz ihovih prijlnih sum @vree RAF eko b konvergirD niz egovih prijlnih sum je ogrE niqenD p iz a b sledi d je i niz prijlnih sum red a ogrniqenD p i tj red konvergirF eko red a divergirD ond i red b divergir { suprotn pretE postvk dl i kontrdikiju s uprvo dokznim tvreemF Teorema U. xek su a i b redovi s pozitivnim qlnovimD tkvi d je b = 0 i postoji a
n n n n n n n n n

RF ihys e yssxsw vexyswe

IRI

IF ko je C < + i red b konvergirD ond konvergir i red a D PF ko je C > 0 i red b divergirD ond divergir i red a F xek je C < + i red b konvergirF sz definiije limes sledi d postoji n N tkvo d z n > n v%i < 2C D tjF a < 2Cb F ezultt prvog tvre sd sledi iz eoreme TF retpostvimo d je C > 0 i red b divergirF d je
n n n n n 0 0 an bn n n n

lim

bn

= C [0, +].

p red a divergirD jerD kd i on konvergiroD iz uprvo dokznog tvrE e sledilo i d konvergir i red b F Teorema V. xek su a i b redovi s pozitivnim qlnovimD tkvi d v%i a = 0D b = 0 i b a
n n n n n n n+1

lim

bn = C 1 < +, an

d iz konvergenije red b sledi konvergenij red ije red a sledi divergenij red b F osle mno%e nejednkosti
an bn
n n n

n+1

an

D iz divergenE

i skrivD doijmo D tjF a Cb D gde je C = a b F ydtleD n osnovu eoreme TD sledi dokzF Primer QU. rtimo se jox jednom redu F sz rimer PQ n strF VR sledi d je
an a1 bn b1 n n 1 1 1 1 np

b2 a2 , a1 b1

a3 b3 , a2 b2

an bn an1 bn1

ln 1 +
n

lim

1 n

p iz eoreme U i rimer PV doijmo jox jedn dokz divergenije red F ydtleD iz < z p < 1 i iz eoreme T sledi divergenij red z p < 1F xek je p > 1D tjF p = 1+ z neko > 0F d iz fernulijeve nejednkosti lko sledi 1 1 1 1
1 n 1 np 1 np 1 n

1 n

= 1,

n+1

<

(n 1)

IRP

oxto red konvergir @dtk IRAD iz eoreme T sledi d konvergir z p > 1F c @ydgovorX ne3A Zadatak IU. h li konvergir red Primer QV. oxto je z svko > 0
1 (n1) 1 n 1 np 1 n1+1/n

RF xsys s ihys

red

lim

log n = 0, n

konvergir z sve p > 1D n osnovu poredenog stv s redom D gde je 0 < < 1 pF Zadatak IV. xek je (n) roj ifr prirodnog roj nF sspitti konvergeniju red
1 np

log n np n=1

putstvoX dokzti d je Primer QW. ed

(n) . np log10 n (n) < log10 n + 1

n n2 +1 1

konvergirF istD primenom ejlorove formule s osttkom u enovom oliku doijmo


n=2

n n2 +1 = e n2 +1 1 = 1 +

log n

kd n D p zkuqk sledi iz rimer QV i poredenog prinipF Zadatak IW. sspitti konvergeniju redov @A @A @vA @gA @dA @gA F RFQF ez konvergenije red i proizvodF osledii U smo videli d su svi qlnovi konvergentnog proizvod relnih rojevD sem mo%d ih konqno mnogoD pozitivniF oxto konvergenij proizvod ne zvisi od konE qnog roj egovih qlnovD pri izuqvu konvergenije eskonqnih proizE vod pretpostvemo d su svi egovi qlnovi pozitivniF Q
1 n(n+1) 1 n2 (n+1) n! nn 1 (log n)log n 1 (log log n)log n 1 (log n)log log n

log n log n +o 2 2 n +1 n +1

log n n2

Qyv pretpostvk je prirodn i iz sledeeg rzlogF roizvod je D multipliktivno zpisn red4F hrugim reqimD pojm red u grupi (R, +) odgovr pojmu proizvod u oj izomorfnoj grupi (R , )F tedn izomorfizm ovih struktur je log : (R , ) (R, +)F ko doijmo tvre z proizvode koj su nlogn tvreim z redoveF xprD ko xto
+ +

Lema IH. xek je a > 0F roizvod vergir red ln a F ri tome v%i


n n

RF ihys e yssxsw vexyswe


an

konvergir ko i smo ko konE


.

IRQ

an = e
n=1 n

ln an
n=1

xek je p = a F sz neprekidnosti logritmske i eksponenijlne funkije sledi d niz p konvergir ko i smo ko konvergir niz ln p = ln a F ydtle sledi tvree lemeF Lema II. xek je x > 0F d proizvod (1 + x ) konvergir ko i smo ko konvergir red x F sz veme V sledi d je i z konvergeniju red x i proizvod (1 + x ) neophodn uslov lim x = 0F ydtleD n osnovu rimer PQ n strF VRD sledi
n k k=1 n n n k k=1 n n n n n n n

hokz sd sledi iz eoreme U i veme IHF konvergir ko i smo ko je p > 1F Primer RH. roizvod 1+ Zadatak PH. xek je a rstui neogrniqen niz relnih rojevF hokE zti d red
n 1 np n

lim

ln(1 + xn ) = 1. xn

= FA divergirF @putstvoX 1 Primer RI. kup tqk ngomilv niz


an+1 an an+1 an an+1 n

an+1 an an+1 n=1

zn =
k=1

1+

gde je i = 1 C je kru%niF istD iz


n

i k

|zn | =

1+
k=1 n

i rimer RH sledi d postoji r


n

1 k2

:= lim |zn | 1+ i k

F oxto je
n

Arg (zn ) =
k=1 1 n

Arg

=
k=1

opxti qln konvergentnog red te%i nuli @neutrlu u (R, +)AD tko i opxti qln konE vergentnog proizvod te%i jedinii @neutrlu u (R , )AF opxteD mo%emo d govorimo o D uopxtenim redovim4 u svkoj grupi (G, ) u kojoj im smisl pojm limes @ time i neprekidnostiAF kve grupeD u kojim je grupovn operij neprekidnD nzivju se topoE loxkim grupm @vF 7AF
+

iz divergenije red arctg i konvergenije niz arctg k nuli sledi d je skup tqk z svud gust n kru%nii S = {z C | |z| = r } @zdtk3AF
1 n n

1 arctg , k

RFRF uriterijumi konvergenijeF e smo se upoznli s poredenim kriterijumim konvergenije redov s pozitivim qlnovimF hemo sd jox neke kriterijumeF Tvr ee S. (Koxijeva teorema) xek je a opdjui niz pozitivnih rojevF d red a konvergir ko i smo ko konvergir red 2 a F sz pozitivnosti i monotonosti niz a sledi
n n n 2n n

IRR

RF xsys s ihys

odkle sledi dokz tvreF Primer RP. ezultt rimer QT mo%e se doiti i primenom vre SX red F konvergir ko i smo ko konvergir red 2 = osledi red konvergir ko i smo ko je p < 1 @rimer PUAF rimetimo d ovoD u suxtiniD nije novi pristup ispitivu konvergenije ovog red { metod dokz vre S je uprvo metod iz rimer QTF konvergir ko i smo ko je r > 1F istD Primer RQ. ed z r = 1 red divergir jer divergir red 2 = F r < 1 je > p red divergir n osnovu poredenog prinipF xek je r > 1F d red 2 = konvergir n osnovu eoreme UD jer je
1 np n 1 2pn n 1 2p1 1 n(ln n)r 1 n(ln n)r 1 n ln n n 1 n ln n 1 2n ln 2n 1 ln 2 1 n n 1 2n (ln 2n )r 1 (ln 2)r 1 (n ln n)r

2n k=1 2n k=1

ak < a1 + (a2 + a3 ) + + (a2n + + a2n+1 1 ) < k=1 2k a2k n k ak = a1 + a2 + (a3 + a4 ) + + (a2n1 +1 + + a2n ) > 1 k=1 2 a2k , 2

red konvergir z r > 1F Primer RR. sz prethodnog primerD rimer IV n strF IHQ i prinip poree sledi d red konvergir ko je IF p > 1 PF p = 1 i r > 1D divergir u ostlim sluqjevimF istD nek je p > 1 i nek je p (1, p)F d je
1 nr 1 np (ln n)r 1

1 (n ln n)r 1 n nr

lim

= 0,

i eoreme UF luqj p = 1 je p rezultt sledi iz konvergenije red rzmtrn u rimeru RQF xek je p < 1 i nek je p (p, 1)F d je
1 np 1 1

1 np (ln n)r 1 n np1

lim

= lim

1 = 0, npp1 (ln n)r

p rezultt sledi iz divergenije red i eoreme UF Primer RS. ed konvergir ko je IF t > 0 PF t = 0 i p > 1 QF t = 0D p = 1 i r > 1D divergir u ostlim sluqjevimF istD sluqj t = 0 rzmotren je u rimeru RRD rezultt u sluqjevim t > 0 i t < 0 sledi iz rimer PUD rimer PH n strF IHQ i eoreme UF
1 np 1 1 np (ln n)r etn

1 np (ln n)r lim 1 n np 1

= lim

n = +, n (ln n)r

p 1 p

RFSF uoxijev i hlmerov testF oredeni prinipiD primeeni n geometrijski red q @rimer PUA dju nm slede dv kriterijum konverE genijeF Teorema W. (Koxijev test) xek je a 0 niz nenegtivnih relnih rojevF ed a IF konvergir ko je lima < 1 PF divergir ko je lim a > 1 eko je lim a < 1D ond postoji q (0, 1) tkvo d je a q @tjF a q A z sve n osimD eventulnoD ih konqno mnogoF ydtleD n osnovu eoreme T i konvergenije red q z q < 1 @rimer PUA sledi d red a konvergirF liqnoD ko je lim a > 1D postoji r > 1 tkvo d d neki podniz niz a konvergir k rF d z 1 < q < r v%i a q @tjF a q A eskonqno mnogo prirodnih rojev nD p a ne te%i nuliF ydtleD n osnovu veme VD sledi d red a divergirF Posledica W. xek je z niz kompleksnih rojevF ed z IF psolutno konvergir ko je lim |z | < 1 PF divergir ko je lim |z | > 1. hokz prvog tvre sledi iz vre PF hokz drugog tvre slediD ko u dokzu eoreme WD iz qienie d u tom sluqju |z |D p time ni z D ne te%i nuliF Zadatak PI. hokzti d red
n n n
n

RF ihys e yssxsw vexyswe

IRS

konvergirF Teorema IH. (DalamberovR test) xek je a 0 niz nenegtivnih reE lnih rojevF ed a IF konvergir ko je lim < 1 PF divergir ko je lim > 1. eko je lim < 1D ond postoje q (0, 1) i n N tkvi d je q z n n F ydtle sledi D odnosno
n=2 n n an+1 an an+1 an an+1 an 0 0 an+1 an q
n+1

n1 n+1

n(n1)

an+1 an

qn

z n > n D p je (n > n ) a Cq , gde je C = F ydtleD n osnovu eoreme T i konvergenije red q z 0 < q < 1 sledi d red a konvergirF eko je lim > 1D ond postoje q > 1 i n N tkvi d je q z n n F ydtle sledi d je a qa > a D tjF d je niz a rstuiD poqevxi od a D p ne te%i nuliF sz veme V sledi d a divergirF Posledica IH. xek je z niz kompleksnih rojevF ed z
0 0 n n an0 q n0 n an+1 an n 0 an+1 an 0 n+1 n n n n0 n

an an0 an+1 n n0 q n+1 q q

Rhlmer @Jean le Rond dAlambertD IUIU{IUVQA frnuski mtemtiqr i filosof

IRT

IF psolutno konvergir ko je lim < 1 PF divergir ko je lim > 1. hokz prvog tvre sledi iz vre PF hokz drugog tvre slediD ko u dokzu eoreme IHD iz qienie d u tom sluqju |z |D p time ni z D ne te%i nuliF Zadatak PP. hokzti d red
|zn+1 | |zn | |zn+1 | |zn | n n

RF xsys s ihys

konvergirF
lim

1! + 2! + + n! (2n)! n=1

Napomena .

Q xek je x
n

1 n

Dy

weutimD red x divergirD red y konvergirF ydtle vidimo dD ko je lim a = 1 @ili lim = 1AD uoxijev @ili hlmerovA kriterijum ne dju odgovor o konvergenijiF Napomena R. sz rimer IT n strF IPU sledi d je uoxijev kriterE ijum moniji od hlmerovogX ko konvergeniju @ili divergenijuA red a mo%emo d ustnovimo primenom hlmerovog testD ond mo%emo d je ustnovimo i primenom uoxijevogF h ornuto nije tqno pokzuje sledei primerF Primer RT. osmtrjmo red
n

xn+1 yn+1 = lim =1 n xn n yn


an+1 n an

1 n2

F d je
n

lim

xn = lim

yn = 1.

ovj red je
lim

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 + + + 2 + 3 + 3 + 4 + 4 + 5 + 5 + . 2 3 22 3 2 3 2 3 2 3

p hlmerov kriterijum ne dje nikkv odgovor o egovoj konvergenijiF weutimD


lim n an = lim
2n

an+1 2 = lim n an 3

= 0 < 1,

lim

an+1 3 = lim n an 2

= + > 1,

odkleD n osnovu uoxijevog kriterijum zkuqujemo d red konvergirF Zadatak PQ. sspitti konvergeniju redov @A @A n! D x 0 @vA Dx0 @gA D a 0D lim a = aF
1 (log n)n x n n x n n an n n n n n

1 1 = , n 3 3

lim n an = lim

2n

1 1 = < 1, n 2 2

RFTF eov kriterijumF rimenom poredenih prinip n red @rimer QTA doijmo sledee tvreeF
je
Teorema

RF ihys e yssxsw vexyswe


0

IRU
1 np

II. (RabeovS test) xek je a


konvergirF eko je
n n

F eko postoji q > 1 tkvo d

ond red

an 1 q an+1 an 1 1 an+1

an

ond red a divergirF retpostvimo d postoji q z koje je zdovoen prv nejednkostF xek je p (q, 1)F sz rimer PS n strF VR sledi d je
n

1+

p je z dovono veliko nD
1+

lim

1 n 1 n

1 = p,

ydtle sledi odnosno

1 n 1 n

1 < q,

tjF

1+
p

1 n ,

<1+

q . n

an 1 > 1+ an+1 n an+1 n < an n+1


p

uonvergenij red a sd sledi iz eoreme V i konvergenije red F retpostvimo sd d v%i drug nejednkost iz postvke teoremeF sz e sledi
n 1 np

1 (n+1)p 1 np

p iz eoreme V i divergenije red sledi divergenij red a F Zadatak PR. sspitti konvergeniju redov @A Dx>0 @A D x 0F RFUF uumerov kriterijumF d emo d formulixemo kriterijum koji uopxtv hlmerov i eovD i dje nove kriterijumeF Teorema IP. (KumerovT test) xek je c niz pozitivnih rojevD tkv d red divergirD i nek je a niz pozitivnih rojevF d red a IF konvergir ko z neko > 0 v%i c c PF divergir ko je c c 0F
1 n n n! (x+1)(x+2)...(x+n) n (nx) n! n 1 cn n n an n an+1 an n an+1 n+1 n+1

an+1 n = > an n+1

1 (n+1) 1 n

Se @Joseph Ludwig RaabeD IVHI{IVSWAD xvjrski mtemtiqr Tuumer @Ernst Eduard KummerD IVIH{IVWQAD nemqki mtemtiqr

IRV

xek je c c > 0F wno%eem pozitivnim rojem a doijmo c a c a a > 0F ydtle sledi d je c a opdjui niz pozitivnih rojevD p on konvergirF oxto je
an n an+1 n+1 n+1 n n n+1 n+1 n+1 n n n

RF xsys s ihys

(ck ak ck+1 ak+1 ) = c1 a1 cn+1 an+1 ,

red (c a c a ) konvergirD p n osnovu poredenog prinip konE vergir i red a F eko je c c 0D ond je
k=1 n n n+1 n+1 n an n an+1 n+1

p n osnovu eoreme V sledi d red a divergirF Posledica II. c 1 doijmo hlmerov testF Posledica IP. c = n doijmo eov testF Posledica IQ. (BertranovU test) xek je a > 0F d red a IF konvergir ko je lim ln n n 1 1 > 1 PF divergir ko je lim ln n n 1 1 < 1F hokz sledi iz uumerovog test z c = n ln nF RFVF qusov kriterijumF hok%imo jednu v%nu poslediu do sd rzE mtrnih kriterijumF Teorema IQ. (GausovV kriterijum) xek je a > 0 i
n n n n n n n an an+1 an an+1 n n

an+1 an

1 cn+1 1 cn

gde su i konstnteD ogrniqen nizF d red a konvergir ko je IF > 1 PF = 1 i > 1D divergir u ostlim sluqjevimF luqjevi > 1 i < 1 slede iz hlmerovog kriterijumF luqjevi = 1D > 1 i = 1D < 1 slede iz eovog kriterijumF luqj = 1D = 1 sledi iz fertrnovog kriterijumF Zadatak PS. sspitti konvergeniju red F Zadatak PT. sspitti konvergeniju red
n n (2n1)!! p (2n)!!

an n = + + 2, an+1 n n

u zvisnosti od relnog prmetr aF


n=2

(1 +

1 2

(n + 1)! + a)(2 + + a) (n 1 +
1 3

1 n

+ a)

Ufertrn @Joseph Louis Franois BertrandD IVPP{IWHHAD frnuski mtemtiqr Vqus @Carl Friedrich GaussD IUUU{IVSSAD nemqki mtemtiqr

SF edovi s proizvonim qlnovim SFIF rijlno sumireF xek su a i b dv niz kompleksnih roE jev i nek jeD z 0 < m nD
n n n

SF ihys e ysyxsw vexyswe

IRW

An =

ak
k=m

sz a

= Ak Ak 1
n

sledi d v%i
n k=m n1

A1 = 0.

ak bk =

(Ak Ak1 )bk = Ak bk+1


k=m1 n1

Ak bk
k=m k=m

Ak 1 bk ,

oxto je

k=m n

Ak1 bk =
k=m n

D doijmo

ak bk =
k=m k=m

Ak (bk bk+1 ) + An bn Am1 bm .

yv formul nziv se Abelovom sumacionom formulomF Zadatak PU. rimenom eelove sumione formule izrqunti k i (a + kd)q , 3 z d = 0D q / {0, 1}F SFPF hirihleov i eelov kriterijumF omou eelove sumione formule izvexemo dv kriterijum konvergenije redovF Teorema IR. (Dirihleov test) xek je a niz kompleksnih rojev i b monoton niz relnih rojevF retpostvimo d je IF niz A = a prijlnih sum red a ogrniqen PF lim b = 0F d red a b konvergirF hokzemo d iz formule @PHA sledi d je niz a b uoxijevF xek je > 0F o pretpostvi teoreme niz A je ogrniqenD tjF |A | C z neko C > 0D p je |A (b b )| M |b b |. @PIA wo%emoD ne umujui opxtostD d pretpostvimo d je monoton niz b opE djui @ko b je rstuiD ond je b opdjuiD ko tvree teoreme v%i kd se b zmeni s b D v%ie i z b AF d je M |b b |=M (b b ) = M (b b ). @PPA oxto po pretpostvi niz b konvergirD iz @PPA sledi d i red M |b b | konvergirF ydtleD n osnovu @PIA i poredenog testD sledi d red A (b b ) @psolutnoA konvergirD p je niz egovih prijlnih sum
n 2 n k k k=1 k=1 n n n n k n k=1 n n n n n k k k=1 n n k k k+1 k k+1 n n n n n n n n k k+1 k k+1 0 n+1 k=0 k=0 n k k+1 k k k+1

@PHA

uoxijevF o znqi d je z dovono velike m i n psolutn vrednost sume n desnoj strni u @PHA m od F oxto niz b te%i nuliD niz A je ogrniqenD o sirk n desnoj strni u @PHA te%e nuli kd m, n F ydtle sledi d jeD z dovono velike m i nD svki od ih mi od F irem doijmo d je z dovono velike m i n izrz n desnoj strni u @PHA mi od F Teorema IS. (Abelov test) xek je a niz kompleksnih rojev i b monoton niz relnih rojevF retpostvimo d v%i IF red a konvergir PF postoji lim b F d red a b konvergirF xek je lim b = b Y td je lim b b = 0F rimetimo d je
3 n n 3 n n n n n n n n n n n n n n

ISH

RF xsys s ihys

ak bk =
k=1 k=1 k

ak b +
k=1

ak (bk b ).
k k

ed a konvergir po pretpostviD red a (b b ) konvergir n osE novu eoreme IRF uo poslediuD doijmo jox jedn dokz vre I @strF IQUAF Posledica IR. (Lajbnicovo pravilo) xek je b opdjui niz relnih rojev i nek je lim b = 0F d red (1) b konvergirF hokz sledi iz eoreme IR z a = (1) F Primer RU. ed
n n n n1 n n n1

psolutno konverir z p > 1D nepsolutno konvergir z 0 < p 1 i diE vergir z p 0F istD psolutn konvergenij z p > 1 je ustnoven u rimeru RR @sluqj r = 0AF eko je 0 < p 1D red konvergir po vjniovom prviluF eko je p 0D red divergir jer mu opxti qln ne te%i nuliF Zadatak PV. hokzti d red @gde je [] eo deo relnog rojA psolutno konvergir z p > 1D nepsolutno konvergir z < p 1 i divergir z p F @putstvoX z p > 1 red je psolutno konvergentnD ko i u rimeru RUF xek je
1 2 1 2 n2 +2n

(1)n np n=1

(1)[ np n=1

n]

bn =
k=n2 1 2 n

hokzti d jeD z < p 1D b opdjui niz koji te%i nuli i odtle zkuqiti d (1) b konvergirF rimeniti rimer QR n strF IQWF p niz b ne te%i nuliFA
n n 1 2 n

1 . kp

Zadatak

PW. hokzti d red RV. ed


n2 = (1)n cos n+1

TF yiegsti e ihyswe
(1)[log n] n n=1

ISI

divergirF
Primer

n cos n +1

konvergirF istD
cos
(1)n log2 n

n=2

log2 n . n+1
n+1

konvergirD po vjniovom prviluD niz cos ed ogrniqenD p zkuqk sledi iz eelovog testF Zadatak QH. hokzti d red

n2 n n+1

= (1)n cos

je monoton i

(1)n

konvergirF
Zadatak

n=1

sin2 n n

QI. sspitti konvergeniju red


sin (nx) log n n=2

u zvisnosti od prmetr x RF Zadatak QP. xek je a konvergentn redF hokzti d su redovi


n

konvergentniF

an , log n

n+1 an , n

nan

TF yperije s redovim TFIF hvostruki redoviF osledii V n strF IQV videli smo d konE qn i eskonqn sum komutirjuD tjF d v%i
k k

zmn =
n=1 m=1 m=1 n=1

zmn .

ledei primer pokzuje dD u opxtem sluqjuD dve eskonqne sume ne komuE tirjuF Primer RW. xek je
amn = 0, 1, nm 2 , m < n, n=m m > n.

ISP

oliku eskonqne mtrieD a mo%emo d npixemo ko


mn

RF xsys s ihys
1
1 2 1 4 1 8

(amn ) =

0 1
1 2 1 4

0 0 1
1 2

d jeD z fiksirno nD sum n{te kolone


n1

0 0 0 1

amn =
m=1 m=1

amn + (1) +
m=n+1

amn = 0 + (1) +
m=n+1

2nm = 1 + 1 = 0,

z fiksirno m sum m{te vrste je


m1 m 1

amn =
n=1 n=1

amn + (1) +
n=m+1

amn =
n=1

2nm + (1) + 0 = 2m ,

p je a = 2 = 0 = a F lede teorem dje jedn uslov pod kojim dve eskonqne sume komutiE rjuD tjF uslov pod kojim je dozvoeno izmeniti poredk sumirF xek je dt eskonqn mtri
mn mn n=1 m=1 m=1 n=1

(zmn ) =

teoremi IQ n strF QQ smo videli d se eni elementi mogu poreti u nizF xrvnoD to je mogue uqiniti n vixe nqinD tjF doijeni niz nije jedinstvenF yznqimo s w ilo koji od tih nizovF Teorema IT. eko red |w | konvergirD ond konvergirju i redovi
n n n=1

z11 z21 z31 z41

z12 z22 z32 z42

z13 z23 z33 z43

z14 z24 z34 z44

zmn ,
n=1 m=1

zmn ,
n=1 m=1

zmn ,
m=1 n=1

zmn

i v%i

zmn =
n=1 m=1 m=1 n=1

zmn

xek je C =

|wn |
n=1

F d jeD z svko mD
N

|zmn | C.
n=1

TF yiegsti e ihyswe

ISQ

ydtle sledi d red

zmn
n=1

@psolutnoA konvergirF heD v%i


M

|zmn | C,

odkle sledi d i red z konvergirF x isti nqin se dokzuje d i preostl dv red konvergirjuF xek je W = w F hok%imo d je
m=1 n=1 mn n n=1

m=1 n=1

i xek je > 0F sz konvergenije red postoji k N tkvo d je


zmn = W

m=1 n=1

n=1 m=1 n

@PQA |w | i veme U n strF IQS sledi d


zmn = W.

@PRA dovono velike m , n N elementi w , . . . , w su sdr%ni meu rojevim z z m m D n n F d je z r > m D s > n rzlik
k

wj

|wj | <
k

j =1

j =k+1 1

. 2

mn

zmn
m=1 n=1 j =1 j

wj

jednk sumi qlnov niz w s j > k + 1D p iz @PRA sledi


r s k

zmn

wj <
j =1

ydtleD prelskom n lim D doijmo


s r

m=1 n=1

. 2

zmn

wj
j =1

sz @PRA i @PSA sledi

m=1 n=1

. 2

@PSA

zmn W < ,

m=1 n=1

qime je dokzn prv jednkost u @PQAY n isti nqin se dokzuje i drugF Posledica IS. eko red |z | konvergir z svko m N i ko red |z | konvergirD td red |w | konvergir i v%i
m=1 n=1 mn n=1 mn n n=1

zmn =
m=1 n=1 n=1

wn .

@PTA

ISR

RF xsys s ihys

o pretpostvi je dovono velike r, s

|zmn | = C < +
m=1 n=1 r r s

F xek je k NF d jeD z

|wn |
n=1 n m=1 n=1

|zmn | < C,

odkle sledi d red |w | konvergirF tednkost @PTA sd sledi iz pretE hodne teoremeF Posledica IT. xek je a 0F d je a = a F rimetimo dD pod uslovim eoreme ITD sledi d rezultt dvostrukog sumir ne zvisi od nqin n koji su qlnovi dvostrukog niz z poreni u niz w F tkvom sluqjuD izrz z @tjF a A oznqvmo s z i nzivmo g dvostrukim redomF TFPF opxteni komuttivni zkonF osledi komuttivnog zkon z sire je d z svku nEtorku z , . . . , z kompleksnih rojev i proizvoE nu permutiju : {1, 2, . . . , n} {1, 2, . . . , n} v%i
n=1 mn mn mn m=1 n=1 n=1 m=1 mn n mn mn m=1 n=1 n=1 m=1 mn m,n=1 1 n n n

zk =
k=1 k=1

z ( k ) .

opxtem sluqjuD ovo nije tqno z eskonqne redoveF Teorema IU. (Rimanova teorema) xek je x niz u RD tkv d red x nepsolutno konvergirF d z svko {} R {+} postoji permutij : N ND tkv d je
n n

x(k) = .

xek je R proizvon rojF xek su x i x pozitivni i negtivni deo roj x D definisni formulom @PVA n strF QUF sz
k=1 + n n n

divergenije red i konvergenije red sledi d redovi x i Eti po redu qln niz koji je pozitivnD x divergirjuF xek je q nEti po redu qln niz koji nije pozitivnF yqigledno v%i p x i q x , p je p = + i q = . @PUA r%enu permutiju definixemo induktivnoF xek je (1) = 1F retE postvimo d su x , . . . , x ve definisniF eko je x D definE ixemo x ko prvi od qlnov niz p koji nisu meu x , . . . , x F eko
n + n n n n n n k + k k k k=1 k=1 k=1 n k=1 n k k k=1 k=1 n (1) (n) (n) k=1 (n+1) n (1) (n)

x+ n =

1 (|xn | + xn ), 2 |xn | pn n xn

x n =

1 (|xn | xn ), 2 xn xn

TF yiegsti e ihyswe
n (n) (n+1) n k=1 (1) (n) k=1

ISS

je x > D definixemo x ko prvi od qlnov niz q koji nisu meu x , . . . , x F hok%imo d je x = F xek je > 0F oxto x konvergirD x te%i nuliD p postoji n N tkvo d z n n v%i |x | < F ydtle sledi d postoji n N tkvo d z n n v%i |x | < . @PVA sz @PUA sledi d postoji prirodn roj n n tkv d je < x < + . @PWA istD kd i z svko n n ilo x D po definiiji perE mutije to i znqilo d posle qln x mo%emo d dodjemo qlnove niz p i nikd ne doijemo zir vei od D xto je u suprotnosti s @PUAF liE qno se dokzuje d ne mo%e d se desi d z svko n n v%i x + F d iz @PVA i @PWA sledi
(k ) n n 0 0 n 1 1 ( n) 2 1 n2 (k ) n k=1 1 (k ) k=1 (n1 ) n n 1 (k) k=1 n

<
k=1

x(k) < +

z svko n n D tjF x = F eko je = +D dokz se izvodi n sliqn nqinF xek je niz relnih rojevD tkv d + kd n F r%enu permutiju opet definiE xemo induktivnoD s tom rzlikom xto njpre dodjemo qlnove niz sve dok je x < D ztim qlnove niz q sve dok je x > D posle tog opet qlnove niz p D li sd sve dok je x < D ztim qlnove niz q sve dok je x > itdF luqj = rzmtr se nlognoF Zadatak QQ. xek je x niz u RD tkv d red x nepsolutno konverE girF hokztiD koristei ideju dokz imnove teoremeD d z proizvone , {} R {+} tkve d je postoji permutij : N ND tkv d je lim x = i lim x = F Zadatak QR. xek je z C niz kompleksnih rojevD tkv d red z nepsolutno konvergirF h li z svko C postoji permutij : N ND tkv d je z = c @ydgovorX ne3A Napomena S. %i slede kompleksn nlogij imnove teoreme @viE deti PPAX eko je z nepsolutno konvergentn red s kompleksnim qlnoE vimD ond postoji prv L C tkv d z svko L postoji permutij : N ND tkv d je z = F sz eg sledi imnov teorem ko speijlni sluqj @Im z = 0D L = Re {osAF
2 (k ) k=1 n n n1 n2 (k ) 1 n (k) 1 k=1 n3 k=1 n (k ) 2 n4 k=1 n (k) 2 k=1 n n n n (k) (k) k=1 k=1 n n (k) k=1 n (k) k=1 n

IST

psolutno konvergentne redove v%i slede teoremF Teorema IV. xek je red z psolutno konvergentnF d svk egov permutij konvergir istoj sumiF xek je dt permutij i nek je > 0F oxto z psolutno konverE girD z neko n N v%i
n n 0

RF xsys s ihys

|zk | < .

szerimo roj m ND tkv d je {1, 2, . . . , n z svko n m v%i


k=n0 n

1} { (1), . . . , (m)}

F d @QHA

zk
k=1 k=1

z(k)
k=n0

|zk | < .

oxto je > 0 proizvonoD prelskom n limes u @QHA


n n

lim

z(k) =
k=1 k=1

zk .

QS. hokzti eoremu IV z psolutno konvergentn relni red n drugi nqinD pixui x = x x i koristei qieniu d je sum red s pozitivnim qlnovim jednk supremumu niz egovih prijlnih sumF TFQF wno%ee redovF lede teorem uopxtv distriutivni zE konF Teorema IW. xek su a i b nizovi kompleksnih rojevD tkvi d IF red a psolutno konvergir i a = AD PF red b konvergir i b = BF xek je c = a b F d red c konvergir i v%i c = A BF xek je
Zadatak xn
n + n n n n n n n=0 n n n=0 n n k nk n n k=0 n=0 n n n

An =

an ,
k=0

Bn =
k=0

bn ,

Cn =
k=0

cn ,

rn = B Bn .

d je
Cn

oxto je

= = = =
n

a0 b0 + (a0 b1 + a1 b0 ) + + (a0 bn + a1 bn1 + + an b0 ) = a0 Bn + a1 Bn1 + + an B0 = a0 (B rn ) + a1 (B rn1 ) + + an (B r0 ) = An B (a0 rn + a1 rn1 + + an r0 ).

lim An B = AB
n

D ostje jox d se dok%e d je

lim (a0 rn + a1 rn1 + + an r0 ) = 0.

@QIA

xek je > 0F oxto red a psolutno konvergirD sum A = |a | je konqnF sz konvergenije red b sledi d postoji n N tkvo d je |r | < (2A ) z n n F d je
n n n 0 n 1 0

UF iixs ihys

ISU

|a0 rn + + an r0 |

@QPA oxto opxti qln a konvergentnog red a te%i nuli kd n D z fiksirno n te%i nuli i posledi qln u @QPAD tjF postoji n N tkvo d z n n v%i |a r + a r | < . @QQA 2 sz @QPA i @QQA sledi @QIAF Napomena T. dokzu eoreme IW videli smo d ko jedn od redov a D b konvergir psolutnoD drugi konvergirD ond konvergir i red c i jednk je ihovom proizvoduF rirodno je postviti sledee piteF retpostvimo d znmo d sv tri red konvergirjuD ez pretpostvke o pE solutnoj konvergenijiF h li je td sum red c jednk proizvodu sum redov a i b c ideemo uskoro d je odgovor n ovo pite potvrdn @osledi IU n strF ITIAF
n n 0 1 1 nn0 n0 n 0 n n n n n n

|a0 rn + + ann0 1 rn0 +1 | + |ann0 rn0 + an r0 | 2 + |ann0 rn0 + an r0 |.

UF tepeni redovi UFIF olupreqnik konvergenijeF xek je c niz kompleksnih rojev i a CF ed


n

je funkij kompleksne promenive z i nziv se stepenim redom s koefiE ijentim c i entrom u aF lede teorem pokzuje d je olst definE isnosti ove funkije disk u kompleksnoj rvni @eventulno ez nekih tqk n grniqnoj kru%niiAF Teorema PH. retpostvimo d red c (z a) konvergir z z = z F xek je := |z a|F d red psolutno konvergir z svko z tkvo d je |z a| < F oxto red c (z a) konvergirD v%i c (z a) < M D p iz
n=0 n n n 0 n=0 0 n 0 n n 0 n n=0

cn (z a)n

sledi |c (z a) | < M q D gde je


n n n n

cn (z a)n = cn (z0 a)n za < 1. z0 a

za z0 a

ydtleD n osnovu poredenog prinip i konvergenije geometrijskog red q z q < 1 sledi dokz teoremeF olupreqnik njveeg disk n kome stepeni red konvergir nziv se eE govim polupreqnikom konvergencijeF lede teorem dje jedn nqin d se on izrqunF

q=

ISV

Tvr ee .

T xek je c niz kompleksnih rojev i


n

RF xsys s ihys
R= 1 lim
n

pri qemu je R = 0 ko je lim |c | = + i R = + ko je lim |c | = 0F d stepeni red c (z a) psolutno konvergir ko je |z a| < RD divergir ko je |z a| > RF hokz sledi iz osledie WF xrvnoD primenom hlmerovog kriterijum @umesto uoxijevogAD poluE preqnik konvergenije mo%emo d izrqunmo ko
n

|cn |

,
n

ukoliko ovj limes postojiF je +D p Primer SH. olupreqnik konvergenije stepenog red tj red psolutno konvergir z sve z CF Primer SI. edovi i su psolutno konvergenE tni z sve z CF Primer SP. olupreqnik konvergenije red je 1F Primer SQ. olupreqnik konvergenije red z je 1F UFPF xeprekidnost stepenog redF lede teorem dje jedno v%no svojstvo stepenog redF Teorema PI. xek je R polupreqnik konvergenije stepenog red c (z a) F d je funkij
n=0 zn n! n=0 (1)n z 2n+1 (2n+1)! n=0 (1)n z 2n (2n)! n=1 (1)n1 z n n n n n=0 n n

R = lim

|cn | , |cn+1 |

f (z ) =
n=0 R

cn (z a)n

neprekidn n skupu D := {z C | |z a| < R}F retpostvimo d je a = 0D xto smo pojednostvuje oznkeD ne me suxtinu dokzF xek je z D D tjF |z | = < RF xek je < < RF eko je |z| < D td v%i
0 R 0 0 0

|f (z ) f (z0 )| =

n n=0 cn (z

n ) z0

n=0

n | |cn ||z n z0

= |z z0 |
n=0

n2 n1 |cn ||z n1 + z n2 z0 + + zz0 + z0 |

|z z0 |
n=0

|cn |nn1 . cn z n

oxto je R polupreqnik konvergenije red < RD v%i

@dkle R =

lim

1 n

|cn |

lim n |cn |nn1 = lim n |cn | =

< 1, R

p iz uoxijevog kriterijum sledi d red |c |n konvergirF yznqimo egovu sumu s SF xek je > 0F dD ko je |z| < i |z z | < S v%i |f (z ) f (z )| < D odkle sledi neprekidnost funkije f u z F x sliqn nqin se dokzuje i slede teoremF Teorema PP. xek je
n n1 0 1 0 0

UF iixs ihys

ISW

f (x) =
n=0

cn (x a)n ,

i nek je R polupreqnik konvergenije stepenog red n desnoj strniF d je funkij f : (a R, a + R) C eskonqno put diferenijiln i v%i

f (k) (x) =
n=0

n(n 1) . . . (n k + 1)cn (x a)nk .

hrugim reqimD stepeni red mo%e d se D diferenir qln po qln4F peijlnoD f (a) = k !c , p je
(k) k

f (x) =

xek je
h(x) =

f (n) (a) n x . n! n=0

ncn (x a)n .
n=0

d je

szrz u zgrdi mo%emo d npixemo ko


xn xn 0 1 nxn = 0 x x0
n1 k+1 xk xn 0 k=0

f ( x) f ( x0 ) xn xn 0 1 g (x0 ) = cn nxn . 0 x x0 x x 0 n=0


n1 1 xn = 0 k=0 k=0 k 0 k n1 k+1 k xn ( x xk 0 ). 0

ydtleD posle jox jednog fktoris izrz x x i prelsk n limes kd x x sledi zkuqk teoremeF Primer SR. hiferenirem oe strne jednkosti
0

xn =

doijmo

n=0

1 1x

(n + 1)xn =
n=0

1 . (1 x)2

ITH
Zadatak

QT. olzei od geometrijskog red

RF xsys s ihys
(1)n x2n =

dokzti d je

n=0

1 1 + x2 x2n+1 2n + 1

arctgx =

(1)n
n=0

i izvesti odtle vjniovu formulu @RSA n strF SPF Zadatak QU. xpisti funkije
f (x) = 1 , 1x g (y ) = 1 , 1 (x 1) g f (x) =

ko sume @geometrijskihA redovF rimenom di frunove formule @PHA n strF IHR u tqki @x = 0A i oqitvem odgovrjuih izvod ko koefiiE jent stepenih redovD dokzti formulu gde je k = k + k + + k i sumire se vrxi po svim k , k , . . . , k tkvim d je k + 2k + 2 + + nk = nF Teorema PQ. (Abelova teorema) xek je c konvergentn red komE pleksnih rojev i nek je h(x) = c x z 1 < x < 1. d je lim h(x) = c F xek je
1 2 n 1 2 n 1 n n n n n=0 x10 n n=0 n

1x 1 ( + 1)x

k! k = (1 + )n1 k1 !k2 ! . . . kn !

sz c = s s slediD sliqno ko u dokzu eelove sumione formule @formul @PHA n IRWF strniA c x = (1 x) s x , @QRA iz oqiglednog identitet x x = 1 sledi s = (1 x) s x . @QSA yduzimem @QRA od @QSA doijmo s c x = (1 x) (s s )x . @QTA xek je > 0F hok%imo d je lev strn u@ QTA po modulu m od F sz s s kd n sledi d postoji m N tkvo d v%i n > m |s s | < /2. @QUA
k=0 n=0 n n n1 n n n n n=0 n=0 n n=0 n+1 n=0 n n=0 n n n n n=0 n=0 n n

sn :=

ck ,

s :=

cn .

xpiximo izrz n desnoj strni u @QTA ko zir


m

UF iixs ihys

ITI
(s sn )xn .

(1 x)
n=0 n

(s sn )xn + (1 x)

sz @QUA i x = 1/(1 x) sledi d je drugi sirk po modulu mi od /2F oxto je sum u prvom sirku konqnD sledi d je z x dovono lizu 1 i prvi sirk po modulu mi od /2F ime je teorem dokznF uo poslediuD ispuvmo oee dto u xpomeni T n ISUF strniF Posledica IU. xek su a i b kompleksni nizovi i
n=m+1 n n n

cn =

ak bnk .
k=0

eko sv tri red

an

bn

cn an

konvergirjuD ond v%i


bn =
n=0 n=0

cn .

xek je
f ( x) =

n=0

@QVA

an xn ,
n=0

f ( x) =
n=0 n n

bn xn ,
n n

f (x) =
n=0 n n

cn x n .

sz vre T sledi d redovi a x D b x D c x psolutno konvergirju z |x| < 1D p iz eoreme IW sledi d je f (x) g(x) = h(x)F ydtleD prelskom n limes kd x (1 0) i primenom eoreme PQ doijmo @QVAF eoremom PQ motivisn je slede definiijF Definicija W. ed c se nziv zirivim po eelu ko postoji c x . @QWA lim eko je red c ziriv po eeluD grniqn vrednost @QWA nziv se eE govom sumom po eeluF sz eoreme PQ sledi d ko je red konvergentnD ond je on ziriv po eelu i egov sum u oiqnom smislu je jednk egovoj sumi po eeluF yrnuto nije tqnoX Primer SS. ed (1) je divergentnD poxto je
n=0 n x10 n n n=0 n=0 n n=0 n

(1)n xn =
n=0 1 2

egov sum po eelu je F yvj primer pokzuje d ornut implikij u eelovoj teoremi ne v%iY meutimD pod odreenim dodtnim uslovim @koji se nzivjuuerovim usloE vimA v%i i ornutoF eoreme tog tip nzivju se uerovim teoremmF tedn od ih je sledeF

1 , 1 + x2

ITP
Teorema

PR. eko z niz c v%i


n n x10

RF xsys s ihys
lim ncn = 0,

ond iz postoj limes sledi konvergenij red


cn

lim

cn xn = A
n=0

i v%i
n=0

cn = A.

xek je
n n0 n0

xiz je opdjuiD iz uslov teoreme sledi d lim v%i


mn

n = sup |mcm |.

n n

=0

F n

cn A =
n=0 n=0

cn (1 xn )
n=n0 +1

cn xn A .

ydtleD uz korixee nejednkosti sledi


n0 n=0 cn

1 xn = (1 x)(1 + x + + xn1 ) n(1 x)


|ncn |xn n=n0 +1 n n0 +1 (n0 +1)(1x)

n0 n=0

|ncn | +

n n=n0 +1 cn x

xek je > 0F szerimo x tko d v%i


n0 +1 2

(1 x)n0 0 +

n n=n0 +1 cn x

A .

d je x proizvono lizu 1 z dovono veliko n F xek je n izrno tko d je < i x dovono lizu 1 d v%i
0 0

(1 x)n0 = .

cn xn A < .

d je

n=n0 +1 n0

odkle sledi tvree teoremeF xvexemo jox jedn metod D sumir divergentnih redov4F Definicija IH. xek su s prijlne sume red c F ed c je zirE iv po ezruW ko konvergir niz ritmetiqkih sredin
n=0 n n n

A (2 + 0 ),

qrniqn vrednost niz nziv se sumom red


n

n :=

Wezro (E. Cesro, 18591906)D itlijnski mtemtiqr

s0 + s1 + + sn . n+1 cn

po ezruF

Zadatak QV. hokzti d je konvergentn red ziriv po ezru i d je egov sum po ezru jednk egovoj sumi u oiqnom smisluF @putstvoX primeniti tolovu teoremuFA Zadatak QW. xi sumu red (1) po ezruF eko je red c ziriv po ezruD ond je c = o(n). @RHA istD iz kd n sledi
n n n n

UF iixs ihys

ITQ

sledi

lim

sn (n + 1)n nn1 = lim =0 n n n

xto je ekvivlentno s @RHAF Zadatak RH. hokzti d je red (1) n ziriv po eeluD li nije po ezruF @putstvoX koristiti @RHAFA wo%e d se dok%e d je svki red koji je ziriv po ezru ziriv i po eeluF sdej dokz se sstoji u sledeemF hvostrukom primenom postupk iz dokz eelove sumione formule @strF IRWA doij se c x = (1 x) (n + 1) x . @RIA sz rimer SR n ISWF strni sledi 1 = (1 x) (n + 1)x . @RPA eko pomno%imo oe strne u @RPA s ezrovom sumom i od doijenog izrz oduzmemo @RIA doijmo
n n n n 2 n n n=0 n=0 2 n n=0

lim

cn sn n 1 sn1 = lim = 0, n n n n n1


n=0

cn xn = (1 x)2

(n + 1)( n )xn .
n=0

szrz n desnoj strni mo%emo d npixemo ko zir dv red @sliqno ko u dokzu eoreme PQA i dok%emo je on po modulu mi od unpred izrnog ko je x dovono lizu 1F hete prepuxtmo qitouF UFQF redstve funkij stepenim redovimF funkiju koj se mo%e predstviti stepenim redom f (z ) = c (z z ) @RQA k%emo d je analitiqka u taqki z F eko je funkij nlitiqk u svkoj tE qki domenD nzivmoIH je analitiqkom funkcijomF ed n desnoj strni u @RQA nzivmo Tejlorovim redom funkcije f F enlitiqke funkije kompleksne promenive su predmet izuqv kompleksne nlizeY mi emo ovde dti primere nekih relnih nlitiqkih funkij relne promeniveF
n 0 n n=0 0

IHejlor @Brook TaylorD ITVS{IUQIAD engleski mtemtiqr

xjjednostvnije nlitiqke funkije su polinomiD z koje je sum @RQA konqnD meu im su njjednostvnije linerne funkijeF lede lem pokzuje kko se one mogu okrkteristi ko rexe jedne funkcionalne jednaqineD tjF jednqine u kojim je nepoznt funkijF punkionln jednqiE n @A u sledeoj lemi nziv se Koxijevom jednaqinomF Lema IP. xek je a RF funkiju f : R R slede dv tvre su ekvivlentnF @A f (x) = ax @A f je neprekidn i zdovov uslove f (x + y) = f (x) + f (y)D f (1) = aF smplikij @A@A je oqiglednF sz sledi f (0) = 0D odtle i iz
a = f (1) = f (1 + 0) = f (1) + f (0) = a + f (0)

ITR

RF xsys s ihys

sledi f (1) = f (1) = aF ydtle seD primenom indukije i uslov @A lko dokzuje d z sve m Z v%i f (m) = maF xek je m ZD n ND q = mn QF d je
1

0 = f (0) = f (1 + (1)) = f (1) + f (1)

tjF f (q) = aq z sve q QF x krjuD z proizvono x R postoji niz q QDtkv d q x kd n F ydtle i iz neprekidnosti funkije f sledi
n n

qa = qf (1) = mn1 f (nn1 ) = mn1 nf (n1 ) = mf (n1 ) = f (mn1 ),

qime je dokzn implikij @A@AF Lema IQ. funkiju g : R R slede tvre su ekvivlentnF @A g(x) = e @A g je neprekidn i zdovov uslove g(x + y) = g(x) g(y)D g(1) = e @ A g ( x) = @A g je diferenijiln i zdovov uslove g (x) = g(x)D g(0) = 1F smplikij @A@A je oqiglednF punkij f (x) = ln g(x) zdovov uslov @A veme IP s a = 1D p je f (x) = xF ydtle sledi g(x) = e D qime je dokzn ekvivlenij @A@AF ed psolutno konvergir z svko x R @rimer SHAF sz eoE reme PID eoreme IW i formule @IQA n strF IPW lko sledi d funkij g definE isn s @A zdovov uslove @AF oxto iz ekvivlenije @A@A sledi d je tkv funkij jedinstvenD time je dokzn ekvivlenij @A@AF smplikij @A@A je oqiglednF retpostvimo d v%i @AF d je
n n x n=0 xn n! x n=0 xn n!

f (x) = lim f (qn ) = lim aqn = ax,

p je g(x)e konstntn funkijF sz g(0) = 1 sledi g(x)e je g(x) = e F ime je dokzn i ekvivlenij @A@AF
x x

d g (x)ex = ex g (x) ex g (x) = 0, dx

= g (0)e0 = 1

D p

Zadatak RI. hokzti d su z funkiju h : R R slede dv tvre ekvivlentnF @A h(x) = ln x @A h je neprekidn i v%i h(x y) = h(x) + h(y)D h(e) = 1F Zadatak RP. xek je p RF hokzti d su z funkiju k : (0, +) (0, +) slede dv tvre ekvivlentnF @A k(x) = x @A k je neprekidn i v%i k(x y) = k(x) k(y)D ln k(e) = pF Zadatak RQ. hokzti d tvre veme IPD veme IQD dtk RI i E dtk RP v%e ko se uslov neprekidnosti u @A zmeni @A uslovom monotonosti @A uslovom ogrniqenosti n nekom intervlu [t , t ] z t < t F vem IQ nm omoguv d definiiju eksponenijlne funkije proxiE rimo i n kompleksne rojeveF Definicija II. xek je z CF
p 0 1 0 1

UF iixs ihys

ITS

ez :=

sz rimer SH sledi d je funkij z e definisn n eloj komplekE snoj rvni CF rimetimo d formul @A u vemi IQ sledi i iz ejlorove formuleF E istD ko u rimeru PP n strF IHU uzmemo osttk u vgrn%ovom olikuD doijmo
z n

zn . n! n=0

ex =

z neko d je

(|x|, |x|)

F ydtleD prelskom n limes i korixeem qienie


k=0 n

xk 1 + en xn+1 k! (n + 1)!

@rimer IV n str IPVA doijmo formulu @ AF x sliqn nqin doijmo

lim

1 e|x| xn+1 = 0 (n + 1)! cos x =


n

sin x =

n=0

x (1)n (2 n+1)! ,

2n+1

n=0

x (1)n (2 n)! , n=1 n

2n

z svko x z koje redovi n desnoj strni konvergirjuF Zadatak RR. ydrediti z koje x ovi redovi konvergirju d je prirodno dti i sledeu definiiju Definicija IP.
n=1

ln(1 + x) =

(1)n1 x n ,

(1 + x) =

xn .

sin z =

n=0

z (1)n (2 n+1)! ,

2n+1

cos z =
n

n=0

z (1)n (2 n)! , n=1 n

2n

z svko z C z koje redovi n desnoj strni konvergirjuF


n=1

ln(1 + z ) =

(1)n1 zn ,

(1 + z ) =

zn.

yqigledno je d se z z R ovom definiijom doijju stndrdne triE gonometrijskeD logritmske i stepene funkije relne promeniveF sz eoE reme PI sledi d su ove funkijeD ko i funkij e D neprekidneF Primer ST. (Ojlerova formula) eko u redovim kojim se predstvE ju funkije e D sin z i cos z stvimo z = ixD uporeivem doijenih izrz doijmo formulu e = cos x + i sin x. yvo je Ojlerova formulaF uoristei yjlerovu formuluD wovrovu formulu @dtk RT n strF SRA mo%emo d npixemo u vidu (e ) = e F yvj zpis mo%emo d shvtimo i ko drugi dokz wovrove formuleD ko prethodno reximo sledei zdtkF Zadatak RS. rimenom eoreme IW dokzti d je e = e e z z , z CF szvesti odtle formulu (e ) = e F Zadatak RT. hokzti d je (e ) = ie n dv nqinX @A koristei yjlerovu formulu @A po definiiji izvodD koristei dtk RS i eoremu PIF Zadatak RU. hokzti d je z z C
z z ix ix n inx z1 +z2 z1 z2 1 2 z n nz ix ix

ITT

RF xsys s ihys

@putstvoX primetiti d jeD z


z 1+ n
n n n

z n n z = x + iy lim 1+
n/2

i d iz |z | |z |D arg(z ) arg(z ) sledi z formuluFA

2 x x2 + y 2 = 1+ + n n2

= ez .

arg 1 +
n

z n

F rimeniti yjlerovu

= n arctg

y/n 1 + x/n

@IA xiz relnih rojev a je zdt s


n

VF e%e

xi a F @PA xiz a je zdt s


1389 n

a1 = a,

a2 = b,

an+2 =

1 + an+1 . an

hokzti d su svi qlnovi ovog niz prirodni rojeviF h li ovj niz konvergirc @QA hokzti d su svi qlnovi niz prirodni rojeviF h li ovj niz konvergirc @RA pionqijevII niz je niz x zdt s
n

a1 = 1,

an+1 = 2an +

3a2 n + 1.

an =

5 5 1 5 10 2

5+ 5 1+ 5 10 2

(Bonacci)

IIveonrdo iz ize (Leonardo Pisano Bigollo, 11701250)D poznt i ko veonrdo fonqi

x0 = 1,

x1 = 1,

xn+2 = xn+1 + xn .

i pionqi (Fibonacci)D itlijnski mtemtiqr

uoristei dtk PI n strF PQ odrediti x u funkiji od nF hoE kzti d je


n

VF ifi

ITU

yvj roj nziv se zltnim presekomIP @SA xiz a niz je dt s


n

xn = n xn+1 lim

51 . 2

gde su > 0D > 0 dti relni rojeviF @A szrqunti a


n

an+2 = an+1 + an ,

@A sspitti konvergeniju red a u zvisnosti od i F @TA xek je f : R R neopdju funkij i a R proizvon rojF hokzti d je niz
an
n 1

lim

n+1

monotonF hti geometrijsku interpretiju ovog tvreF @UA xek funkij f : R R im svojstvo i nek je a
a1 ,
1

a2 = f (a1 ),

a3 = f (a2 ),

...,

an+1 = f (an ),

...

proizvon rojF hokzti d je niz


a3 = f (a2 ), ..., an+1 = f (an ), ...
1

(x) f (x) x

monotonF hti geometrijsku interpretiju ovog tvreF @VA koje relne rojeve , , a je niz @A ogrniqenY @A konvergentnc @WA hokzti d sledei nizovi konvergirju i ni ihove limeseX @A a = D a = 3a 2Y @A a = [0, 1/4]D a = + a Y @vA a = 1D a = 1 Y @gA a = 0D a = Y @dA a = 0D a = D a (1 + a + a )Y putstvoX dokzti d su svi dti nizovi monotoni i ogrniqeniF @IHA hokzti d niz s osoinm 1 0 < a < 1 i a (1 a )> 4 konvergirF @IIA szrqunti n
1 3 2 2 n+1 n 1 1 n+1 1 n+1 1 2 1 2 n+1 1 4an 1 4(1an ) 1 n+1 3 2 n n 3 n1 n n n+1 n

a2 = f (a1 ),

a2 = a1 + ,

...,

an+1 = an + ,

...

lim

. ( n n!)2

IPltni presek je odnos izmeu dve veliqine koje imju svojstvo d je odnos vee od ih prem moj jednk odnosu ihovog zir prem veojY drugim reqimD zltni presek je rexee jednqine (a + A)/A = A/a po A/a

ITV

@IPA hokzti d nizovi i

RF xsys s ihys

1 1 an = 1 + + + 2 n + 1 n 2 1 1 bn = 1 + + + 2 n n 2

konvergirju k istoj grniqnoj vrednostiF @IQA sspitti konvergeniju niz @IRA ydrediti mksimlne qlnove nizov h li ovi nizovi konvergirjuc @ISA szrqunti
n

xn = 1 +

1 1 1 1 + + + + n . 3 2 2 2 2 2 n , 100 + n 100n . n!

an =

bn =

lim

1 n2 +1

1 n2 +2
n 2

+ +

1 n2 +n

@ITA szrqunti a + a + + a , lim gde su a 0F @IUA xek je a niz pozitivnih rojev koji konvergir k a F hokzti d je lim a a a = a . @IVA hokzti d niz x zdt s
n

n 1

n k

1 2

x1 > 0,

xn+1 =

konvergir k aF @IWA xek je x > 0D y > 0 i


1 1

1 a xn + , 2 xn

a>0

hokzti d nizovi x i y konvergirju i d je lim x @PHA xek je a = 1D b = 1 i


n n 1 1

xn+1 =

xn yn ,

yn+1 =

xn + yn . 2

= lim yn

hokzti d ovi nizovi konvergirju i ni ihove grniqne vredE nostiF @PIA hokzti d niz konvergir i ni egovu grniqnu vrednostF @putstvoX niz je dt s 1
2

an+1 =

2 + bn ,

bn+1 =

2an .

1 1 1 2, 2 + , 2 + , 2+ 1 , 2 2+ 1 2 + 2 2+ 1

a1 = 2,

an+1 = 2 +

an

hokzti d ko a konvergirD ond je lim a = 1 + 2F hokzti d z niz = a (1 + 2) v%i | | | |/2 i odtle zkuqiti d je lim = 0FA @PPA sspitti konvergeniju niz
n n n n n+1 n n

VF ifi

ITW

@PQA @A xek je |q| < 1 i a


n

2,

2+

2,

2+
n

2+

kd n F szrqunti
yn = 2an + an1 .
n

2,

2+

2+

2, . . .

@A xek je dt niz a i nek je


n

lim (an + qan1 + q an2 + + q n1 a1 ).


2

hokzti d iz konvergenije niz y sledi konvergenij niz a D d iz konvergenije niz x ne sledi konvergenij niz a F @vA xek a a D b b kd n F hokzti d nizovi x i y definisni s
n n n n n n n

xn = an + an1 ,

konvergirjuF @gA xek je a ogrniqen nizD tkv d je


n

x0 = 1,

an = 2xn + yn ,

bn = xn1 + 2yn

hokzti d a konvergirF putstvoX @A iskoristiti identitet


n

an+2

2 1 an+1 + a. 3 3

an + qan1 + q 2 an2 + + q n1 a1 =

1 q 1n

ak q 1k
k=1

i primeniti tolovu teoremuF @A pokzti d je i odtle zkuqiti d je


an = an = 1 1 1 yn yn1 + (1)n1 n1 a1 2 2 2
n

(1)k
k=0

rimeniti @A i zkuqiti d x a 2x zkuqiti d y (2b


n n n 1 3 n

ynk 2k+1
n

1 3 (2a b ) a )

F tim iz y F @vA primetiti d je


n 2 + 3 an1

i primeniti @AF @gA dokzti d je niz a ogrniqen i rsuivti nlono s @vAF @PRA xek je a niz pozitivnih rojevD tkv d je hokzti d je
n

4xn xn1 = 2an = bn 2a b

monoton i

lim

an+1 = . an n an = .

lim

IUH

uontrprimerom pokzti d ornuto tvree ne v%iF szrqunti limese nizov putstvoX kontrprimer { 1, 1, , , , , . . .F @PSA xek je f : [0, +) R rvnomerno neprekidn funkij i nek je
1 1 1 1 2 2 3 3

RF xsys s ihys
1 n

n! n n e n

1 n

(n!)2 n2n

n3n (n!)3

1 n

n+1

(n + 1)! . n n!

z svko x [0, +)F hokzti d je


x+

lim f (x + n) = 0

lim f (x) = 0.

@PTA xek je f : R R neprekidn funkijD tkv d je z neki niz a pozitivnih rojev koji konvergir k nuliF hokzti d je f konstntn funkijF putstvoX hokzti d je skup {ma | m Z, n N} gust u RF @PUA xi sve neprekidne funkije f : R R z koje v%i
n n

f (x + an ) = f (x)

putstvoX nek je x niz dt s


n

f (x) = f (x2 2x + 2).

hokzti @indukijomA d je ovj niz monoton i ogrniqenD p zog tog i konvergentnF sz rekurentne formule kojom je zdtD sledi d je lim x = 1D p zog
n

x1 (0, 2),

xn+1 = x2 n 2xn + 2.

i neprekidnosti f sledi f (x ) = 1F oxto je x (0, 2) proizvonoD sledi d je f konstntn n [0, 2]F liqnoD posmtrem niz
1 1

f (xn+1 ) = f (xn ) = = f (x1 )

dokzti d je f konstntn n [2, +)F x krjuD iz izvesti zkuqk d je f konstntn n elom RF @PVA xek je f : (a, +) R neprekidn i ogrniqen funkijF hokzE ti d z svki reln roj t postoji niz x tkv d je lim x = + i lim (f (x + t) f (x )) = 0. putstvoX ne umujui opxtostD mo%emo d pretpostvimo d je t > 0F eko je funkij x f (x + t) f (x) stlnog znk n nekom intervlu (b, +)D ond je niz f (b + nt) monoton i ogrniqenD p mo%emo d uzmemo x = b + ntF eko t funkij nije stlnog znk ni n jednom tkvom intervluD ond postoji neogrniqen niz enih nul i tj niz mo%emo d uzmemo z x F
n n n n n n n n

y1 (2, +),

yn+1 = 1

yn 1

x (, 0) x2 2x + 2 (2, +)

@PWA xek je funkij f diferenijiln u tqki a i nek su x , y niE zoviD tkvi d je z sve n N
n n

VF ifi
yn = a,

IUI

i h li postoji

xn = a,

xn = yn

lim xn = lim yn = a.
n

hokzti dD ko sem nvedenih uslov nizovi x i y zdovovju i uslov (n N x < a < y , ond v%i
n n n n n

lim

f (xn ) f (yn ) ? xn yn

putstvoX ez nvedenog dodtnog uslovD limes ne mor d postoji { posmtrti funkiju iz dtk T n strF WS z p > 1 i nizove
n

lim

f (xn ) f (yn ) = f (a). xn yn

xn =

eko je dodtni uslov ispuenD primeniti eoremu o tri limes @eoE rem II n strF VPA n @QHA xek je funkij f diferenijiln u nekoj okolini tqke a i nek je en izvod f neprekidn u tqki aF hokzti d je
n n

2 , (4n + 1)

yn =

2 . (4n + 3)

f (xn ) f (yn ) f (xn ) f (a) xn a f (yn ) f (a) yn a = + . xn yn xn a xn yn yn a xn yn

lim

(f (a + kn2 ) f (a)) =
k=1

putstvoX primeniti vgrn%evu teoremuF @QIA xek je funkij f diferenijiln u tqki a i nek je k NF hokzti d je
n

1 f (a). 2

lim (f (a + n1 ) + f (a + 2n1 ) + + f (a + kn1 ) kf (a)) =

k (k + 1) 2 1 f (a). 2

@QPA xek je a > 0D k, m NF szrqunti limese nizov knY @A @A Y @vA (1 + an )(1 + 2an ) (1 + nan )F @QQA xek je a rstui niz pozitivnih rojev i
n (n+1)m +(n+2)m ++(n+k)m nm1 (a+n1 )n (a+2n1 )n (a+kn1 )n akn 2 2 n 2 n

lim (f (a + n2 ) + f (a + 2n2 ) + + f (a + nn2 ) nf (a)) =

sn =
k=0

ak .

IUP

szrqunti
n

RF xsys s ihys
lim a1 a2 an + + + . s0 s1 s1 s2 sn1 sn

hokzti d redovi 1 2n + 1 i n (n + 1) (a + n)(a + n + 1) (a + n + k ) @k ND a / NA konvergirju i izrqunti ihove sumeF @QRA szrqunti zir red
2 2 n=1 n=1

@putstvoX nek je hokzti d je @QSA hokzti d red

5 7 1 3 + 2 + 3 + 4 + 2 2 2 2

2n 1 1 3 . + 2 + + 2 2 2n sn = 2sn sn = = 6 2n+1 (2n + 3) sn =

FA

divergirF @QTA uoristei rzvoj funkije e u stepeni redD dokzti nejednkosti


n=1 x

(1)n n + (1)n

@QUA xiz a je zdt s


n n

1 + x ex

1 , 1x

1 x2 ex

1 . 1 + x2

sspitti konvergeniju red a F @QVA xek je a konvergentn redF hokzti d su redovi


n

a0 = a1 = 1,

an+1 =

1 , n 1. 1 + an

konvergentniF @QWA sspitti konvergeniju redov

an , log n n=2

1+n an , n n=1

nan

n=1

n1

@RHA ydrediti sve vrednosti relnog prmetr z koje konvergir red a () ko je @A a () = @A a () = n sin F @RIA ydrediti domen funkij (n!) 3 + (2) x i x . f (x) = n (2n)!
n=1 n n n 2n 1+4n n2 n+1 n n 2 n n n=0 n=0

1 , n n n! n=1

n3 ( 2 + (1)n ) . 3n n=1

@RPA sspitti konvergeniju red


n

VF ifi

IUQ

u zvisnosti od relnih prmetr p i qF @RQA xek je a konvergentn redF hokzti d red konvergirF @RRA xi sve x R z koje red
n

p(p + 1) (p + n 1) 1 n! nq n=1

1 + sin an 2

psolutno konvergirF @RSA xek je a niz s periodom QD tjF tkv d je a red konvergir ko i smo ko je
an n

nxn (n + 1)(2x + 1) n=1

n+3

= an

F hokzti d

putstvoX xiz prijlnih sum red a je ogrniqenD p jedn implikij sledi iz hirihleovog testF dokz druge implikije primetimo d prijlne sume
n 3n

a1 + a2 + a3 = 0.

mogu d se npixu ko
k=1 3n

s3n =

ak = a1 k

3n

k=1

1 + a2 3k 2
3n

3n

k=1

1 + a3 3k 1

3n

k=1

1 3k
3n

s3n = a1
k=1 1

gde je a = a + a + a F @RTA sspitti konvergeniju red


2 3 n

1 1 3k 2 3k

+ a2
k=1

1 1 3k 1 3k

+a
k=1

1 , 3k

u zvisnosti od relnih prmetr p i qF @RUA xek je c divergentn red s pozitivnim qlnovim i


n

1 p q n log n log (log n) n=3

sn =
k=1 cn sn

ck .

hokzti d je red divergentnF @putstvoX videti dtk PH n strF IRQFA @RVA xek je a konvergentn red s pozitivnim qlnovimF hokzti d je a + 2a + + na a + 2a + + na lim =0 i = a . n n(n + 1) putstvoX xek je
n 1 2 n 1 2 n n n n=1 n=1

sn = a1 + a2 + + an ,

n = a1 + 2a2 + + nan .

IUR

hokzti d je i

RF xsys s ihys

a1 + 2a2 + + nan s1 + + sn sn = sn + n n n a1 + 2a2 + + nan = n n+1 + an+1 . n(n + 1)


n

@RWA hokzti d je red


n=1 n

nx
k=1

konvergentn z sve x, RF @SHA xek je a nepsolutno konvergentn red relnih rojev i


Pn =

sin2 (k) 1 + x2 + cos2 (k)

prijlne sume egovih pozitivnih i negtivnih qlnovF hokzti d je P


k=1 k=1 n

1 2

(|ak | + ak ),

Nn =

1 2

(|ak | ak )

lim

Nn

= 1.

qvee S

retpostvimo d je izvod funkije y = F (x)D F jednqinom


dy dx

dt dy = f (x), @IA dx gde je f : (a, b) C dt funkijF tednqine ko @IA u kojim je nepozE nt funkij F zdt jednqinom koju zdovovju eni izvodi nziv se diferencijalnom jednaqinomF punkij F : (a, b) C nziv se rexeem diferencijalne jednaqine @IA ko v%i dF (x) = f (x). @PA dx punkiju F : (a, b) C koj zdovov @PA zovemo jox i primitivnom funkcijom funkije f n intervlu (a, b)F Lema I. xek su F i F dve primitivne funkije funkije f n interE vlu (a, b)F d je rzlik F (x) F (x) konstntnF oxto je
: (a, b) C
1 2 2 1

xeodreeni integrl IF rimitivn funkij i neodreeni integrl

dokz sledi iz osledie R n strF WWF Napomena I. slov d su F i F primitivne funkije funkije f na intervalu je suxtinski u vemi IF istD nek su dte funkije z x < 0 F (x) = x i F (x) = x x + 1 z x > 0 n skupu (, 0) (0, +)D koji nije intervalF d je
1 2 2 1 2 2 2

d F2 (x) F1 (x) dx

= f ( x) f ( x) = 0 ,

z svko

dF2 (x) dF1 (x) = 2x = dx dx x (, 0) (0, +)

F weutimD

tko d rzlik F

nije konstntnF Definicija I. pmilij svih primitivnih funkij funkije


2

F2 (1) F1 (1) = 1 = 0 = F2 (1) F1 (1), F1

nziv se neodre enim integralom funkije f i oznqv s


IUS

f : (a, b) C

f (x) dx

IUT

sz veme I sledi d je

SF xiyhiixs sxiqev
f (x) dx = F (x) + C

gde je F ilo koj primitivn funkij funkije f n intervlu (a, b)F Napomena P. vemi I dokzn je jedinstvenost primitivne funkijeF ite egzistenije primitivne funkijeD tjF neodreenog integrl emo rzmotriti u qlvi TF mo emo pokzti d svk neprekidn funkij im primitivnu @eorem P n strF IWSAF weutimD primitivn funkij elemenE trne funkije @vF hefiniijuI n strF TSA nije uvek elementrn funkijF k i integrli nekih jednostvnih funkijD ko ne mogu d se izrze preko elementrnih funkijF sz definiije neodreenog integrl i tlie prvih izvod sledi x dx = x + C z p = 1 x dx = ln x + C a dx = a + C z a > 0D a = 1
p 1 p+1 p+1 1 x 1 x ln a

sin x2 dx,

sin x dx, x

ex dx, x

x dx, log x

ex dx,

1 + x4 dx,

sin x dx = cos x + C cos x dx = sin x + C sec2 x dx = tg x + C cosec 2 x dx = cotg x + C 1 dx = arcsin x + C = arccos x + C 1x2
1 1+x2

Primer .

I oxto je

dx = arctg x + C = arccotg x + C

zkuqujemo d je

d 1 sin 2x dx 2

= cos 2x

i i

d 1 cos 2x dx 2

= sin 2x

1 sin 2x dx = cos 2x + C 2

cos 2x dx =

1 sin 2x + C. 2

Lema P. xek su f : (a, b) C i g : (a, b) C dve funkije koje imju primitivne funkije i , C konstnteF d v%i

hokz sledi iz odgovrjuih osoin izvod i definiije primitivne funkije i neodreenog integrlF Primer P. szrqunjmo x + dxF uvdrirem izrz u zgrdi i primenom veme P doijmo
3 1 2 3 x

f (x) + g (x) dx = f (x) dx + g (x) dx f (x) dx = Re f (x) dx + i Im f (x) dx.

1 x3 + 3 x

dx =

x6 dx +2

x8/3 dx +

x2/3 dx =

x7 6x11/3 + +3x1/3 + C. 7 11

PF yxyxs wiyhs sexeee xiyhiixsr sxiqeve


Zadatak .

I szrqunti

IUU

putstvoX iskoristiti formule i rimer IF d je gde je C = C doijmo


R + iI = R + iI =
1

sin2 x dx

i i
R=

cos2 x dx.

sin2 x =

1 (1 cos 2x) 2

cos2 x =

1 (1 + cos 2x) 2

Primer .

Q xek je
I= ex sin x dx, ex cos x dx. ex eix dx = e(1+i)x dx = 1 (1+i)x e + C. 1+i

ex (cos x + i sin x) dx = + iC2

1 (1+i)x 1+i e

F oxto je

i x ix i x = 1 = 1 2 e e 2 e (cos x + i sin x) 1 x 1 x = 2 e (cos x + sin x) + i 2 e (sin x cos x)

ydtle sledi R = sledi formul

1 x e (cos x + sin x) + C1 2
1 x 2 e (cos x

+i

PF ysnovni metodi izrqunv neodreenih integrl PFIF rijln integrijF sz vjniovog prvil
(u v ) (x) = u (x) v (x) + u(x) v (x) u(x) v (x) = (u v ) (x) dx = u (x) v (x) dx + u(x) v (x) dx

+ sin x) + C1

iI=

1 x e (sin x cos x) + C2 2
1 x 2 e (sin x

cos x) + C2

koj se qesto zpisuje u oliku

i nziv formulom parcijalne integracijeF Primer R. szrqunjmo ln x dxF xek je u = ln xD dv = dxF d je v = xD p primenom formule @QA doijmo
ln x dx = x ln x xd ln x = x ln x x 1 dx = x ln x x Zadatak .

u dv = uv

v du

@QA

dx = x ln x x + C.

P szrqunti
x ln x dx.
1 2 2 3 x

putstvoX primeniti formulu @QA s u = ln xD dv = xdxD tjF v = x F Zadatak Q. szrqunti x e dxF

IUV

Primer .

S @rimer Q n drugi nqinA xek je


I= ex sin x dx.
x x

SF xiyhiixs sxiqev

rimenom prijlne integrije s u = sin xD dv = e dxD tjF v = e doijmo


cos x dv = ex dx

eko n posledi integrl ponovo primenimo prijlnu integrijuD s u = D D doijmo


I = ex sin x ex cos x
x

I = ex sin x

ex cos x dx.

ex sin x dx = ex (sin x cos x) I.


x 1 x 2

ydtle sledi 2I = e (sin x cos x)D tjF e sin x dx = e (sin x cos x) + C F x isti nqin mo%e se izrqunti i e cos x dxF PFPF men promeniveF xek je n intervlu (a, b)
x

i nek je funkij : (, ) (a, b) neprekidno diferenijiln @tjF diferE enijilnD s neprekidnim prvim izvodomA i naF d je f (t) (t) dt = F (t) + C @RA n intervlu (, )F tednkost @RA doij se diferenirem oe strne i primenom prvil z izvod slo%ene funkijeF yn je u osnovi metod izE rqunv integrl smenom promenive koji se sstoji u sledeemF re izrqunti integrl f (t) (t) dtF menom x = (t)D dx = (t)dt doijmo integrl f (x) dx koji mo%e d ude jednostvniji od polznogF Primer T. szrqunjmo dtF rimenom formule @RA i smene x = t + 1 doijmo
t t2 +1 2

f (x) dx = F (x) + C

t2

1 t dt = +1 2

t2

1 (t2 + 1) dt = +1

1 1 dx = ln |x| + C = ln(t2 + 1) + C. x 2 2

Zadatak .

R szrqunti
arctg x dx.

putstvoX iskoristiti formulu prijlne integrije i rimer TF Zadatak S. szrqunti arcsin x dxF wetod smene promenive mo%e d se primeni i u sledeem olikuF re izrqunti integrl f (x) dxF menom x = (t)D dx = (t)dt doijmo inteE grl f (t) (t) dt koji mo%e d ude jednostvniji od polznogF Primer U. szrqunjmo 1 x dxF menom x = sin tD dx = cos tdt doijmo
2

1 x2 dx =

1 sin2 t cos t dt =

cos2 t cos tdt =

cos2 t dt,

qime izrqunve polznog integrl svodimo n dtk IF rimetimo d smoD iko je izostvili psolutnu vrednostD poxto smo promenivu t uveli ko x = sin tD tjF t = arcsin xF oxto vrednost funkije arcsin @ time i tA le%i u intervlu [ , ]D v%ie cos t 0D xto oprvdv izostve psolutne vrednostiF
2 2

QF sxiqevs yfvsue

sink x cosn x dx

IUW

cos2 t = | cos t|,

QF sntegrli olik sin x cos x dx QFIF luqj kd je r jedn od rojev kD n neprnF xek je n = 2s + 1F d je
k n

sink x cosn x dx =

sink x cos2s x cos x dx.


2 2

vedimo smenu t = sin xF d je dt = cos xdx i cos x = 1 t D p posledi integrl postje


sink x cos2s x cos x dx = tk (1 t2 )s dt,

xto je integrl polinomijlne funkijeD koji se lko izrqunvF luqj prnog k se rexv sliqnoD smenom t = cos xF Zadatak T. szrqunti sin x cos x dx QFPF luqj kd su k i n prni rojeviF ovom sluqju mo%emo d iskoristimo identitete 1 1 sin x = (1 cos 2x) i cos x = (1 + cos 2x), 2 2 qime sni%vmo stepene kD n u polznom integrluF o mo%emo d ponoviE mo dovon roj putD sve dok se ne pojvi r jedn neprn stepenD xto omoguv d primenimo jednu od prethodno rzmtrnih smenF yvj metod smo ve susreli u dtku IY ilustrovemo g jox jednim primeromF Primer V. szrqunjmo cos x dxF rimenom drugog od prethodnih identitet doijmo
3 2 2 2 4 2 cos4 x dx = (cos2 x)2 dx = 1 4 (1 + cos 2x) dx 1 2 = 4 (1 + 2 cos 2x + cos 2x) dx 1 =1 4 (1 + 2 cos 2x + 2 (1 + cos 4x)) dx 3 1 1 = 8 x + 4 sin 2x + 32 sin 4x + C.

Zadatak .

U szrqunti Zadatak V. szrqunti

sin4 x cos2 x dx sin6 x dx

IVH

sntegrli olik

RF sntegrli olik

SF xiyhiixs sxiqev
sin ax cos bx dx

mogu d se izrqunju primenom identitet


Primer .

sin ax sin bx dx,

cos ax cos bx dx,

sin ax cos bx dx

W szrqunjmo
1 2

sin ax sin bx = 1 2 (cos (a b)x cos (a + b)x) 1 (cos (a b)x + cos (a + b)x) cos ax cos bx = 2 1 sin ax cos bx = 2 (sin (a b)x + sin (a + b)x). sin 3x cos 5x dx

sin 3x cos 5x dx =

(sin (2x) + sin 8x) dx =

1 1 cos 2x cos 8x + C. 4 16

Zadatak .

W szrqunti Zadatak IH. szrqunti


Primer
dx x2 1

sin 2x sin 3x dx

IH. szrqunjmo integrl

SF sntegrij rionlnih funkij


dx x 2 1

cos 7x cos 4x dx

yvde smo koristili identitet

dx 2 2 = (x1)( x+1) = x1 x+1 dx 1 = 2 (ln (x 1) ln (x + 1)) + C.

ho eg smo mogli d doemo n sledei nqinF xpiximo voeem desne strne n zjedniqki imenil doijmo
A(x + 1) B (x 1) 1 = + , (x 1)(x + 1) (x 1)(x + 1) (x 1)(x + 1) 1 A B = + . (x 1)(x + 1) x1 x+1

1 1 1 = 2 2 . (x 1)(x + 1) x1 x+1

@SA @TA

odkle sledi 1 = A(x + 1) + B(x 1) = (A + B)x + (A B)F oxto su dv polinom jednk ko i smo ko su im koefiijenti uz odgovrjue stepene jednkiD iz posledeg izrz doijmo sistem qije je rexee A = D B = D tko d @SA doijmo iz @TAF rethodni primer je primer primene opxteg metod integrije rioE nlnih funkij koji emo sd d izlo%imoF xek je
1 2 1 2

A + B = 0,

A B = 1,

R(x) =

gde su P i Q polinomiF sntegrl nekoliko korkF

P (x) , Q(x)

R(x) dx

mo%emo d izrqunmo u sledeih

IF uyeuF koliko stepen polinom Q nije vei od stepen polinom P D podelimo polinom P s QF hoijmo
R(x) = h(x) + f ( x) , g (x)
f ( x) g (x)

SF sxiqegste egsyxevxsr pxugste

IVI

gde su f D g i h polinomiD tkvi d je stepen polinom g vei od stepen poliE nom f F sntegrl h(x) dx polinom h je lko izrquntiD tko d je prolem sveden n izrqunve integrl dxF PF uyeuF xpiximo polinom g ko proizvod prostih @u prstenu poliE nom R[x]A fktorD tjF ko prozvod linernih i nerstvivih kvdrtnih polinom s relnim koefiijentimF QF uyeuF vkom linernom fktoru (x) polinom g(x) u proizvodu doijenom u prethodnom korku pridru%imo sumu
m

RF uyeuF vkom nerstvivom kvdrtnom fktoru (ax + bx + c) polinom g(x) u proizvodu doijenom u PF korku pridru%imo sumu
2

Am A2 A1 + + . + 2 x (x ) (x )m

SF uyeuF xpiximo koliqnik ko zir svih sum doijenih u QF i RF korkuF vedimo tj zir n zjedniqki imenil i izjednqimo koefiE ijente uz odgovrjue stepene promenive xF exvem doijenog sistem linernih jednqin doijmo konstnte A D B D C F TF uyeuF ystje jox d se izrqunju integrli svkog od sirk iz QF i RF korkD tjF integrli olik dx +C i (ax Bx dx. @UA (x ) + bx + c) rvi od ih je ln |x | + C ko je j = 1 dx = (x ) (x ) + C ko je j = 1. h ismo izrqunli drugiD kompletirjmo kvdrt u kvdrtnom trinomu ax + bx + cX ax + bx + c = a x + x + c = a x + x + +c @VA =a x+ . + rimetimo d je 4ac b > 0 @jer i u protivnom polinom ax + bx + c imo nuleD xto je u suprotnosti s pretpostvkom d je nerstvivAD p mo%emo d npixemo = F sz @VA sledi d seD posle smene t = x + D izrqunve drugog integrl u @UA svodi n izrqunve integrl t dt dt i . (t + ) (t + ) rvi se lko izrqunv smenom y = t + D tdt = dyD drugi se smenom
f ( x) g (x) j j j j 2 k j 1 j +1 j +1 2 2 2 b a 2 b a b2 4a2 b2 4a b 2 2a 4acb2 4a2 2 2 4acb2 4a2 2 b 2a 2 2 k 2 2 k 2 2 1 2

B1 x + C1 B2 x + C2 Bn x + C n + + + . ax2 + bx + c (ax2 + bx + c)2 (ax2 + bx + c)n

t = tg u t2 + 2 = 2 sec2 u, dt = sec2 udu

IVP

svodi n integrl trigonometrijske funkije rzmtrn u rgrfu Q n strF IUWF Zadatak II. szrqunti putstvoX iz
2x2 + 2x + 13 dx. (x 2)(x2 + 1)2 2x2 + 2x + 13 A B1 x + C1 B2 x + C2 = + + 2 (x 2)(x2 + 1)2 x2 x2 + 1 (x + 1)2 A + B1 = 0 2B1 + C1 = 0 2A + B1 2C1 + B2 = 2 2B1 + C1 2B2 + C2 = 2 A 2C1 2C2 = 13 A = 1 B1 = 1 C1 = 2 B2 = 3 C2 = 4
x x3 +1

SF xiyhiixs sxiqev

doijmo sistem

qije je rexee D D Zadatak IP. szrqunti Zadatak IQ. szrqunti


Zadatak

F
2x)(x2 + 1 2x).

dx.

dx x4 +1 .

x4 + 1 = x4 + 2x2 + 1 2x2 = (x2 + 1)2 ( 2x)2 = (x2 + 1 +


dx x 4 1

putstvoX

. IR. szrqunti Zadatak IS. szrqunti . putstvoX ni nule polinom x + 1 koristei dtk RT n strF SRF xpisti x + 1 ko proizvod linernih fktor s kompleksnim koefiijentim i pomno%iti prove koji odgovrju konjugovnim nulmF F Zadatak IT. szrqunti Zadatak IU. szrqunti dxF
dx x5 +1 5 5 dx x2 (1+x2 )2

xek je R rionln funkijF sntegrl olik R(sin x, cos x) dx mo%e se svesti n integrl rionlne funkije smenom t = tg . istD lko se proverv d td v%i
x 2

TF sntegrli olik
2t , 1 + t2 cos x =
dx 3+sin x

x7 2x6 +4x5 5x4 +4x3 5x2 x (x1)2 (x2 +1)2

R(sin x, cos x) dx

sve doijene funkije su rionlneF Primer II. szrqunjmo F rethodno opisnom smenom t = tg doijmo dx 1 2dt dt
3 + sin x = 3+
2t 1+t2

sin x =

1 t2 , 1 + t2

dx =

2dt , 1 + t2

x 2

osledi integrl se izrqunv metodm integrije rionlnih funkiE jF uo rezulttD doijmo = 2arctg + CF Zadatak IV. szrqunti dxF
dx 3+sin x 3tg x 2 +1 2 sin x sin x+sin 2x

1 + t2

=2

3t2 + 2t + 1

xek je R rionln funkijF okzemo dv nqin d se izrqun integrl R(x, ax + bx + c) dxF UFIF rigonometrijske smeneF rigonometrijski identiteti
2

UF sntegrli olik

UF sxiqevs yfvsue

R(x,

ax2 + bx + c) dx

IVQ

R(x,

ax2 + bx + c) dx

nm omoguvju d integrle
R(x, 2 x2 ) dx,
2 2

1 sin2 t = cos2 t,

1 + tg 2 t = sec2 t,

sec2 t 1 = tg 2 t

izrqunmo n sledei nqinF R(x, x ) dx rexvmo smenom x = sin tF d je


2 x2 = 2 cos2 t, R(x, x2 + 2 ) dx

R(x,

x2 + 2 ) dx

R(x,

x2 2 ) dx

@WA

rexvmo smenom x = tg tF d je rexvmo smenom x = sec tF d je


dx = sec ttg tdt. R1 (sin x, cos x) dx
1

dx = cos tdt.

x + 2 = 2 sec2 t, R(x, x2 2 ) dx
2

dx = sec2 tdt.

ydtle vidimo d u sv tri sluqj doijmo integrle olik z neku rionlnu funkiju R D qije smo izrqunve rzmotrili u rE grfu TF eko %elimo d izrqunmo R(x, ax + bx + c) dxD kompletirem kvE drt ko u @VA n strF IVIA i smenom t = x + egovo izrqunve svodimo n izrqunve jednog od integrl @WAF Zadatak IW. szrqunti dxF dxF Zadatak PH. szrqunti Zadatak PI. szrqunti dxF Zadatak PP. szrqunti dxF dxF Zadatak PQ. szrqunti UFPF yjlerove smeneF ysim trigonometrijskih smenD postoji jox jedn nqin d se izrqunju integrli olik R(x, ax + bx + c) dx. @IHA o je metod yjlerovih smen koji emo sd d rzmotrimoF e ytviye wixeF retpostvimo d je a > 0F vedimo u inteE grl @IHA smenu ax + bx + c = t ax @IIA
2 b 2a x x2 2x+5 (1x) 8+2xx2 (x+1) 2xx2 (x1) x2 4x+3 (x1) x2 4x+4 2 2

x 2 = 2 tg 2 t,

IVR

uvdrirem oe strne i rexvem po x doijmo odkle sledi


ax2 + bx + c =
2

SF xiyhiixs sxiqev
t2 c x= , 2 at + b

ime smo doili xD ax + bx + c i dx ko rionlne funkije po tD p smo integrl @IHA sveli n integrl rionlne funkijeD koji mo%emo d izrE qunmo rnije opisnim metodomF hqe ytviye wixeF eko je c > 0D smenom ax + bx + c = xt + c, @IPA n sliqn nqin ko i smenom @IIAD svodimo izrqunve integrl @IHA n izrqunve integrl rionlne funkijeF ie ytviye wixeF eko je a 0 i c 0D ne mo%emo d priE menimo prve dve yjlerove smeneF eliD td je b 4ac 0D p polinom ax + bx + c im r jednu nuluF eko on im smo jednu nuluD ond je on potpun kvdrtD p je @IHA integrl rionlne funkijeF eko su x D x dve rzliqite nule polinom ax + bx + cD smenom ax + bx + c = t(x x ), @IQA izrqunve integrl @IHA svodi se n izrqunve integrl rionlne funkijeF Zadatak PR. rditi dtke IW{PQ primenom yjlerovih smenF
2 2 2 1 2 2 2 1

at2 + bt + c a , 2 at + b

at2 + bt + c a dt. dx = 2 (2 at + b)2

VF sntegrli olik R(x, y(x)) dx VFIF ionlne kriveF xek je R rionln funkij i nek je jedE nqinom
F (x, y ) = 0

@IRA zdt kriv u koordintnoj rvniF retpostvimo d rexvem jednqiE ne @IRA doijmo funkiju y = y(x) i d %elimo d izrqunmo R(x, y(x)) dxF eko uspemo d nemo prmetrsku jednqinu ove krive u oliku x = r (t), y = r (t), @ISA gde su r i r rionlne funkijeD smenom x = r (t) svexemo integrl R(x, y (x)) dx n integrl
1 2 1 2 1

osledi integrl je integrl rionlne funkijeD z koji znmo metod rE qunF urive koje imju prmetriziju @ISAD gde su r i r rionlne funkije nziv se racionalnom krivomD tkv prmetrizij enom racionalnom parametrizacijomF
1 2

R(r1 (t), r2 (t))r1 (t) dt.

VFPF qeometrijski pristup yjlerovim smenmF vezi s yjlerovim smenm @IIAD @IPA i @IQA mo%emo d postvimo dv prirodn pitX kko smo do tihsmen doxli i zxto one rexvju prolem izrqunv integrl R(x, ax + bx + c) dxF osmtrjmo promenive x i y(x) = ax + bx + cF yne zdovovju jedE nqinu y = ax + bx + c, tjF definixu krivu u koordintnoj rvniF ikspliitn jednqin te krive je F (x, y ) = 0 gde je F (x, y ) = y (ax + bx + c). @ITA okuxjmo d nemo enu rionlnu prmetrizijuF xek je (x , y ) proE izvon tqk n krivoj @ITAF rv y y = t(x x ) @IUA seqe krivu @ITA u tqki (x, y + t(x x ))D gde je x rexee jednqine F (x, y + t(x x )) = 0. @IVA rmetrsku jednqinu krive @ITA emo doiti tko xto emo d opixemo koordinte svih enih tqk ko preseqnih tqk krive @ITA i prve @IUAF xek su A i B koefiijenti uz x i x u kvdrtnoj jednqini @IVAF yqigledno je d su A i B polinomi po tF oxto je (x , y ) Itqk n krivoj F (x, y) = 0D x je jedno rexee jednqine @IVAF sz ijetovih formul sledi d je drugo rexee B x = x . @IWA A ime smo doili x ko rionlnu funkiju po tF menom @IWA u jednqini prve @IUA doijmo i y ko rionlnu funkiju po tF peijlnoD ko je c > 0 mo%emo d uzmemo x = 0D y = c @jer tqk (0, c) le%i n krivoj @ITAAD p jednqin prve @IUA im olik
2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1

VF sxiqevs yfvsue

R(x, y (x)) dx

IVS

xto je hrug yjlerov smenF Zadatak PS. szvesti rvu i reu yjlerovu smenu n ovj nqinF rimetimo d smo u nl%eu rionlne prmetrizije krive @ITA koristili smo qieniu d je F (x, y) polinom drugog stepen po x i yF u qieniu emo d iskoristimo i u sledeem zdtkuF Zadatak PT. uriv je kru%niD dkle kriv zdt jednqinom F (x, y) = 0D gde je F polinom drugog stepen F (x, y) = x + y 1F hokzti d se do smen sin u = D rzmtrnih u rgrfu T n strF IVP mo%e doi tr%eem cos u = rionlne prmetrizije kru%nieD n isti nqin ko i do yjlerovihF
2 2 2t 1+t2 1t2 1+t2

c = tx,

x = cos u,

y = sin u

Iijet @Francois ViteD ISRH{ITHQAD frnuski mtemtiqr

IVT

VFQF sntegrli olik

SF xiyhiixs sxiqev
R x, y=
n

ax+b cx+d

dx

F uriv
=
ax+b cx+d

je rionlnF istD nek je t =


x=
n

ax + b cx + d

ax+b cx+d

D tjF t
ax+b cx+d

F d je

@PHA

xto je rionln prmetrizij krive @PHAF ydtle zkuqujemo d se dx smenom t = svodi n integrl rionlne integrl R x, funkijeF Primer IP. szrqunjmo dxF vedimo smenu t = F d je x = i dx = D p polzni integrl postje dtD xto je integrl rionlne funkijeF VFRF sntegrli olik x (a + bx ) dxF xek su p Dq i r rionlni rojevi rzliqiti od nuleF sntegrl x (a + bx ) dx @PIA u opxtem sluqju nije elementrn funkijF zmotrimo neke speijlne sluqjeveF eko je r ZD ondD svoeem rojev p i q n zjedniqki imenil@p = D q = AD vidimo d je integrl @PIA integrl rionlne funkije po xD koji se lko rexv smenom xF retpostvimo d r nije eo rojF eko uvedemo u @PIA smenu y = x doijmo 1 x (a + bx ) dx = (a + by ) y dy, @PPA q gde je m = 1F eko je m Z i r = ond je @PPA integrl rionlne funkije po promenivim y i a + byD koji se lko izrqunv smenom t = a + by F eko ni m = 1 nije eo rojD npiximo integrl @PPA u vidu a + by y dy. @PQA y eko je r + m Z i r = D integrl @PQA je integrl rionlne funkije po y i izrqunv se smenom t = F i sz prethodnih rzmtr vidimo d se integrl @PIA mo%e izrziti ko elementrn funkij ko je jedn od rojev
ax+b cx+d n 1+x 1x 2 1+x 1x t2 1 t2 +1 4tdt (1+t2 )2 4t2 (1+t2 )2 p q r p q r i k j k
k k

tn d b , a tn c

y = t,

q r

r m

p+1 q

j k

p+1 q

r +m

j k

a+by y

a+by y

r,

eo rojF eixevP je dokzo d u ostlim sluqjevim integrl @PIA nije elementrn funkijF
Peixev @F vF eiyxevD IVPI{IVWRAD ruski mtemtiqr

p+1 , q

p+1 +r q

@PRA gde je R rionln funkijD P polinom stepen veeg od dv u opxtem sluE qju nije elementrn funkijF yvu qieniu dokzli su eel i viuvilQY on sledi i iz spomenutog eixevevog kriterijumF sluqju kd je P polinom stepen tri ili qetiri integrli @PRA nzivju se eliptiqkim @jer se pojvuju u zdtku izrqunv du%ine luk elipseY vF dtk W n strF PHPAD u sluqju kd je stepen polinom P vei od qetiri hipereliptiqkimF wo%e d se dok%e W d se svki eliptiqki integrl mo%e izrziti pomou elementrnih funkij i integrl olik
R(x, P (x)) dx
dx , (1x2 )(1k2 x2 ) (1+hx2 )

PU szrqunti integrle @A @A @vA @gA VFSF iliptiqki integrliF sntegrli olik


Zadatak . x2 3 2 3x dx
dx x 3 1+x5 dx 4 1+x4

WF ifi

IVU
3
1+ 4 x x

dx

x2 dx , (1x2 )(1k2 x2 )

z neke k, h (0, 1)F menom x = cos ovi integrli se svode n integrle


d 1 k2 sin
2

dx (1x2 )(1k2 x2 )

roda

koji seD redomD nzivju F yznke F (k, ) i su uoiqjene oznke z eliptiqke integrle prve i druge vrste redomD koji zdovovju uslove D F szrqunti sledee integrleX IF sin x dx PF sec x tg x dx QF tg x dx RF sin x dx SF sec x dx TF sec x dx UF cos x sin x dx VF cos x dx WF sin x cos x dx IHF IIF IPF IQF IRF ISF 2 x dx ITF x 4x dx IUF IWF dx IVF dx PHF dx PPF dx PQF dx PIF PRF dx PSF x ln x dx PTF x arcsin x dx PUF x arctg x dx PVF e cos bx dx PWF QHF QIF QPF dx QQF (2 x) dx QRF QSF ln(2x + 4) dx QTF QUF x sin(1 x) dx QVF e dx QWF dx RHF RIF sin 1 + x dx RPF RQF x ln(x + x) dx RRF RSF dx RTF RUF RVF ln( x + 1 + x) dx RWF (arcsin x) dx SHF dx
3 4 6 2 3 2/3 5 4 2 4 dx 2x2 x dx x2 2 dx 2xx2 2x+4 (x2 +1)(x1)2 x+4 x3 +3x2 10x ax 1+x 1x dx x(2+ln x) 2x e 4 x e +1 dx sec2 x+tg 2 x dx (x2 +2)2 dx 4x2 +4x+2 dx 2+x2 2 dx x2 2 3 2 x+1 2x2 6x+4 x x 3x+5 x4 2x3 +2x2 2x+1 5
5 4

(1 + h sin ) 1 k 2 sin2 eliptiqkim integralima prvog, drugog i tre eg E (k, ) F (k, 0) = 0 E (k, 0) = 0

1 k 2 sin2 d

d
2

WF e%e

5x3 (x+1)(x3) 2 x +1 (x1)(x2)(x3)

dx 1+cos x 2

dx 2+sin x

x dx 1+ 4 x

2 x 1x x

cos x 1+cos x

dx (ex +ex )2 dx dx (2x+1) x2 +x 3+e 3x 2x x 2 2 e e 3e2x 6ex 1

ex 1+e2x 3

Qviuvil @Joseph LiouvilleD IVHW{IVVPAD frnuski mtemtiqr

qvee T

xek je f : (a, b) R neprekidn funkij i F : (a, b) C en primiE tivn funkijX F (x) = f (x) z sve x (a, b). froj se nziv utnovim integrlom funkije f F yn je doro definisnD tjF nezvisn od izor primitivne funkije F D jer se dve primitivne funkije z istu funkiju f n intervlu rzlikuju z konstntuF xek je f : [a, b] R neprekidn i pozitivn funkijF xek je intervl podeen n n intervl jednkih du%in i nek je = a + k desn grni intervl [a + (k 1) , a + k ]F eliqin
[a, b]
ba n ba n ba n k b a n xb0

ydreeni integrl IF utnov integrl

lim F (x) lim F (x) C


xa+0

PF uoxijev integrl
f (k ) ba n

je povrxin prvougonik s temenim p veliqin


n

(k1 , 0), (k , 0), (k , f (k )), (k1 , f (k )),

Sn :=
k=1

f (k )

proksimir povrxinu izmeu grfik funkije y = f (x) i x{oseF sntuE itivno je jsno d kd n t proksimij postje sve oD p je logiqno veliqinu
n n

ba n

lim

f (k )
k=1

ukoliko ovj limes postojiD uzeti z definiciju povrxine ispod grfik pozE itivne neprekidne funkije f F ovom prgrfu viemo se uopxteem ovih rzmtrF
IVW

ba , n

IWH

PFIF hefiniij uoxijevog integrlF xek je [a, b] ogrniqen zE tvoreni intervl i f : [a, b] C neprekidnI funkijF odelimo intervl [a, b] n n intervl jednkih du%in F xek je = a + k desn grni intervl [a + (k 1) , a + k ]F osmtrjmo niz
ba n b a n ba n k ba n n

TF yhiixs sxiqev

Sn :=
k=1

f (k )

I xiz S konvergirF ok%imo d je niz S uoxijevF to je dovono pretpostviti d je f reln funkijF xek je > 0F sz untorove teoreme @eorem R n strF URA sledi d je funkij f uniformno neprekidn n intervlu [a, b]F sz definiije uniE formne neprekidnosti @strF URA sledi d postoji > 0 tkvo d v%i |x y | < |f (x) f (y )| < (b a) . @IA xek suD z m, n ND rojevi = a + k i = a + j poreni u neopdjui konqn niz x D FFF x i nek je x = aF oxto je
Lema .
n n 1 k 1 m+n ba n 0 j ba m

ba . n

rzliku

ba f (k ) = f (k )(k k1 ) = f (k )(k j ) + f (k )(j k1 ), n Sm Sn

mo%emo d npixemo u oliku


m+n

Sm Sn =
k=1 k j (k ) i(k)

k (f )(xk xk1 ),
i(k) j (k)

gde je (f ) = f ( ) f ( ) z neke i velike m i n | | < . ydtleD n osnovu @IAD sledi d je z dovono veliko m i n
i j

@PA tkve d jeD z dovono

p iz @PA sledi
n

|k (f )| < (b a)1 ,
m+n

|Sm Sn | (b a)1
k=1

(xk xk1 ) = (b a)1 (b a) = .

@QA nziv se Koxijevim integralom neprekidne funkije f n intervlu [a, b]F sko je u smoj definiiji uoxi koristio vrednosti funkij u podeonim tqkm D pri dokzu egzistenije limes @QA onP dokzuje d izorom proizE vone tqke c [ , ] doijmo isti ojektF reiznijeD v%i slede lemF
b n

ydtle sledi d je niz S uoxijevD tjF konvergentnF rethodnom lemom je oprvdn slede definiijF Definicija I. froj
f (x) dx := lim
a n

f (k )

k=1

ba n

k 1

Islov neprekidnosti emo osliti u rgrfu SF PF 6 z diskusiju o istoriji rzvoj konept integrlF

Lema .

P xek su c

PF uysti sxiqev
k

[k1 , k ]
n

proizvone tqkeF d je
ba = n
b

IWI

lim

f (ck )
k=1

f (x) dx.
a

xek je
Sn =

f (k )
k=1

@RA xek je > 0F sz uniformne neprekidnosti sledi d postoji > 0 tko d v%i |x y | < |f (x) f (y )| < (b a) . eko je n dovono velikoD ond je = < D p je |f ( ) f (c )| < (b a) F ydtle i iz @RA sledi |S S | < F relskom n limesD doijmo tvree lemeF Lema Q. xek je f : [a, b] C neprekidn funkijF d je funkij
n

d je

ba n

n c Sn = k=1

f (ck )

ba . n

|Sn

c Sn |

|f (k ) f (ck )|

k=1

ba . n

k 1 c n

1 n

F : [a, b] C,

F (x) =
a

f (t) dt

neprekidnF xek je > 0F sz uniformne neprekidnosti funkije f sledi d postoji > 0 s svojstvom | | < |f ( ) f ( )| < i max |f ()| < 2 2(b a) odelimo svki od intervl [a, x + ] i [a, x] n n intervl jednke du%ineF eko su = a + k i = a + k desni krjevi doijenih intervlD ond je | | D p je
[a,b] k x+ a n k xa n k k n k=1 a f (k ) x+n n n k=1 a f ( k ) x = n

=
k=1

k=1 n

a a a a (f (k ) x+n f (k ) x+n + f (k ) x+n f ( k ) x n ) n |f (k )| n

a |f (k ) f (k )| x+n +

relskom n lim doijmo |F (x + ) F (x)| D qime je dokzn neprekidE nost funkije F F


n

ba < n 2(b a) n +

k=1 n max |f ( )| n <2 [a,b]

= .

x sliqn nqin se dokzuje i neprekidnost funkije x f (x) dxF usE nije emo dokzti i jqe tvree { d su ove funkije diferenijilneF
b x

IWP

td je

Posledica .

I @editivnost po intervlu integrijeA xek je c (a, b)Y


b c b

TF yhiixs sxiqev

f (x) dx =
a a ca b a

f (x) dx +
c

f (x) dx.

retpostvimo d je QD tko d intervl [a, b] mo%emo d podelimo n n intervl jednke du%ine tko d je c jedn od podeonih tqkD reimo c = F d v%i
m n

Sn :=
k=1

f (k )

liqn jednkost v%i z sve qlnove podniz S D jer dim deeem svkog od n podeonih intervl n k delov tqk c ostje podeon tqkF relzei n lim u tom podnizu doijmo
k=1 k=m+1 kn k b c b

ba = n

f ( k )

ba + n

f (k )

ba n

f (x) dx =
a a ca ba

f (x) dx +
c

f (x) dx.

/ QF sz gustine skup Q u R sledi d u proizvonoj retpostvimo sd okolini tqke c postoji tqk c tkv d je QF svku tkvu tqku c smo dokzli tvree teoremeF xek je > 0F sz veme Q sledi d ko tqku c d izeremo dovono lizu tqke c v%i
1 c 1 a ba 1 1 b a

f (x) dx = < < =

oxto je > 0 proizvonoD odtle sledi dokz teoremeF rethodnim tvreem motivisn je slede definiijF Definicija P. eko je funkij f definisn u tqki aD ond je
a

c1 b f (x) dx + c1 f (x) dx a c b f (x) dx + c f (x) dx a c1 b f (x) dx + c1 f (x) dx a b f (x) dx + . a

f (x) dx = 0.

eko je a < b ond je


b b

a a b

f (x) dx =

f (x) dx.
a

osle ove definiijeD formul


c

f (x) dx =
a a

f (x) dx +
c

f (x) dx

v%i ez ozir n to kko su rsporeene tqke aD bD c n relnoj osiF Napomena I. xek je f : [a, b] C neprekidn funkijF uoristei ideju koju smo videli u dokzu osledie I mo%emo d pok%emo d z svko > 0 postoji > 0 s svojstvom d z svkih m tqk x D FFFD x tkvih d je a = x < x < < x = b i := x x < @SA
1 m 1 2 m k k k 1

v%i
a k

PF uysti sxiqev
b m

IWQ

f (x) dx
k=1 k k 1

f (k )k <

z proizvone tqke [x , x ]F istD nek je > 0F sz definiije uoxijevog integrl sledi d postoji n N s svojstvom d z n n v%i ba f (x) dx f ( ) < @TA n 2 z proizvone tqke [a + (k 1) , a + k ]F xek su x D FFFD x tqke koje zdovovju @SA z = F sz neprekidnosti funkije f i gustine skup Q u R lko sledi d mo%emoD ne umujui opxtostD d pretpostvimo d su rojevi rionlniF voeem n zjedniqki imenil doijmo = F sz < = sledi n > n D p z tj zjedniqki imenil v%i @TAF ydtle sledi
0 0 b n k a k=1 k b a n0 ba n b a n 1 m k k k(ba) n k ba n0 0 b m

f (x) dx
a b k=1

f (k )k =
n a f (k ) b n + n a f (k ) b n m

=
a b

f (x) dx
k=1 n

f (k )k
k=1 m

f (x) dx
2 n k=1 k=1

a + f (k ) b n m k=1

k=1 n

k=1

a f (k ) b n

f (k )k
k=1

<

sz uniformne neprekidnosti funkije f sledi d jeD z dovono mlo D i drugi sirk mi od F PFPF vojstv uoxijevog integrlF xeke osoine konqnih sum diE rektno se prenose n integrleD prelskom n limesFQ %i slede lemF Lema R. xek su f : [a, b] C i g : [a, b] C neprekidne funkije i , CF d v%i
2

a f (k ) b n

f (k )k

eko su f i g relneD ond v%i implikij


b

b b b (f (x) + g (x)) dx = a f (x) dx + a g (x) dx a b b b f (x) dx = a Re f (x) dx + i a Im f (x) dx a b b f (x) dx a |f (x)| dx. a

(x)f (x) g (x)


a

f (x) dx
a

g (x) dx.

uoristei ditivnost po intervlu integrije i poslede tvree veE me R mo%emo d dok%emo sledeu lemuF Lema S. eko je f : [a, b] R neprekidn funkij tkv d je x [a, b]f (x) 0 i f (x) dx = 0, ond je f (x) = 0 z sve x [a, b]F
b a

Qs sm simol uveden je ko stilizij poqetnog slov ltinske reqi SummaF

retpostvimo d je f (x ) = A > 0 z neko x [a, b]F sz neprekidnosti funkije f sledi d td postoji > 0 tkvo d v%i
0 0

IWR

TF yhiixs sxiqev

ydtle sledi
b

|x x0 | < f (x) >

A 2
b

x 0

x0 +

f (x) dx
a

=
a

f (x) dx +
x0 x0 + A 2

f (x) dx +
x0 + A 2

f (x) dx

0+
x 0

dx + 0 =
b

2 > 0,

xto je u suprotnosti s pretpostvkom f (x) dx = 0 Primer I. dtku IP n strF WV videli smo kko mo%emo d dok%emo d jednqin a cos x + a cos 2x + + a cos nx = 0 im r jedno rexee n intervlu (0, )D primenom olove teoremeF yvj zdtk mo%e d se rexi i primenom veme RX dovono je primetiti d je
a 1 2 n

(a1 cos x + a2 cos 2x + + an cos nx) dx = 0.

ydtle i iz veme R sledi d podintegrln funkij nije stlnog znkD p iz eoreme o meuvrednosti z neprekidne funkije sledi d mor negde d ude jednk nuliF tednostvn posledi poslede formule u vemi R je slede teoremF Teorema I. (Prva teorema o sredoj vrednosti) xek su f : [a, b] R i g : [a, b] R neprekidne funkije i nek je g(x) 0 z sve x [a, b]F d postoji tqk [a, b] tkv d je
0 b b

f (x)g (x) dx = f ( )
a a

g (x) dx.

D iz g(x) 0 i veme S sledi d je g(x) = 0F d je i f (x)g (x) dx = 0D qime je dokzno tvree teoremeF retpostvimo d je g(x) dx > 0F oxto je f neprekidn funkijD on dosti%e svoj mksimum i minimum n [a, b]F xek je M = max f (x)D m = min f (x)F oxto je g (x) 0 z sve xD v%i
b

eko je

g (x) dx = 0

ydtleD n osnovu veme RD sledi


b

mg (x) f (x)g (x) M g (x).

m
a

g (x) dx
a

f (x)g (x) dx M
a

g (x) dx,

p je

PF uysti sxiqev
m
b a

IWS

f (x)g (x) dx
b a

M.

ydtleD n osnovu eoreme o meuvrednosti z neprekidne funkije @osledE i R n strF UPA sledi d postoji tqk [a, b] tkv d v%i
f ( ) =
b a

g (x) dx

f (x)g (x) dx
b a

xto je i trelo dokztiF ledeom teoremom pokzemo u kkvoj su vezi neodreeni i odreeni integrlD tjF utnov i uoxijev integrlF ime ispuvmo i oee dto u xpomeni P n strF IUTF Teorema P. (Osnovna teorema integralnog raquna) xek je
neprekidn funkij i
f : [a, b] C
x

g (x) dx

d je F (x) = f (x)F sz rve teoreme o sredoj vrednosti @eorem I n strF IWRA sledi
a

F (x) =

f (t) dt.

z neko [x , x + h]F eko h 0 ond i x D p zog neprekidnosti funkije f u tqki x v%i i f () f (x )F Zadatak I. szrqunti izvod funkije (x) = t + 4t dtF Teorema Q. (utnLajbnicova formula) xek je : [a, b] C proE izvon primitivn funkij neprekidne funkije f F d je
x0 0 0 0 0 0 x2 +x x 3 b

1 F (x0 + h) F (x0 ) = h h

x0 +h

f (t) dt = f ( )

f (x) dx = (b) (a).

rethodn formul se zpisuje i ko


a b a

f (x) dx = (x) a ,

gde je (x) := (b) (a)F tedn dokz ove teoreme sledi direktno iz eoreme P i veme I n strF IUSF repuxtmo g qitouF hemo jox jedn dokzF xek je (x) = f (x)F sz vgrn%ove teoreme sledi d postoji c [ , ] tkvo d je
b a k k 1 k

(k ) (k1 ) = (ck )(k k1 ) = f (ck )

ba . n

IWT

ydtle sumirem doijmo


(b) (a) =

TF yhiixs sxiqev
n n

((k ) (k1 )) =
k=1 k=1

f (ck )

relskom n limes i primenom veme P doijmo tvree teoremeF Posledica P. z pretpostvke eoreme Q v%e sledee formuleX IF men promenivihF eko je : [, ] [a, b] neprekidno diferenijE iln funkij tkv d je () = a i () = bD td je
b

ba . n

PF rijln integrijF eko su u i v neprekidno diferenijilne funkije n intervlu [a, b] ond v%i
a b

f (x) dx =

f ((t)) (t) dt.

hokz sledi iz odgovrjuih formul z neodreene integrle i utn{ vjniove formuleF Zadatak P. szrqunti
a a

udv = uv

b a

vdu.

svoeem limes n integrlF Zadatak Q. szrqunti z k, m NF


n

1 7 + 2 7 + + n7 n n8 lim

lim

1 nk+m+1

n1

j k (j + 1)m ,
j =1

Zadatak .

R szrqunti
0

dx . (x + 1) x2 + 1

Zadatak .

S szrqunti integrl
I= log x dx. 1 + x2 0 x = tan t
1 /4

putstvoX okzti d se smenom vesti ztim smenu s = sskoristiti formulu


I=
4 0

D odnosno t = arctan xD doij

i pokzti d je

(1 + log tan t) dt.

/4

I=
0

(1 + log tan (/4 s)) ds.

tan ( + ) =

tan tan 1 + tan tan

i pokzti d je I = log 2 I D odnosno I = log 2F Primer P. (Tejlorova formula) xek je funkij f neprekidn zE jedno s svojih prvih n+1 izvod u okolini tqke a RF sz utn{vjniove formule sledi
4 8 x

PF uysti sxiqev

IWU

eko n integrl n desnoj strni primenimo formulu prijlne integrije s u(t) = f (t)D v(t) = t x doijmo
a x

f (x) = f (a) +

f (t) dt.

d n integrl n desnoj strni mo%emo d primenimo formulu prijlne integrije s u(t) = f (t)D v(t) = F ime doijmo
a (xt)2 2

f (x) = f (a) + f (a)(x a) +

(x t)f (t) dt.

onvem ovog postupk n put doijmo


n

f (x) = f (a) + f (a)(x a) + f (a)

(x a)2 + 2!
x a

x a

(x t)2 f (t) dt. 2!

f ( x) =
k=1

f (k) (a)

yvo je Tejlorova formula sa ostatkom u integralnom oblikuF Primer Q. (Transcendentnost broja e) rimeru PH n strF IPV doE kzno je d je roj e irionlnF prnuski mtemtiqr irmitR dokzo je d v%i i vixe od tog { d je roj e trnsendentn @xto znqiD kko smo ve rnije spomenuliD d nije nul nijednog polinom s elorojnim koefiijentimAF retpostvimo suprotnoD d postoje eli rojevi c , c , . . . , c tkvi d je c + c e + + c e = 0. @UA xek je p prost roj vei od n i |c |F punkij
0 1 n 0 1 n n 0

(x a)k + k!

(x t)n (n+1) f (t) dt. n!

je polinom stepen m = (n + 1)p 1 p je en izvod red m + 1 jednk nuliF ydtle sledi dD primeujui prijlnu integriju (n + 1)p put doijmo
k k

1 f ( x) = xp1 (x 1)p (x 2)p . . . (x n)p (p 1)!

f (x)ex dx = ex f (x) + f (x) + + f (m1) (x)

.
0

ydtle sledi
0

@VA gde je (x) = f (x) + f (x) + + f (x)F wno%eem oe strne u @VA s c i sumirem doijmoD imjui u vidu @UAD c (k ) + c e f (x)e dx = 0. @WA
k

(k ) + ek

f (x)ex dx = ek (0),

0 (m1)

k=1

k=1

Rirmit @Charles HermiteD IVPP{IWHIAD frnuski mtemtiqr

oxto je proizvod p uzstopnih prirodnih rojev deiv s p! @vF dtk IP n strF PIAD izvodi f (x) funkije f red j p su polinomi s elorojnim koefiijentimD deivim s pF ydtle sledi d je z svki eo roj k i j p roj f (k) eo roj deiv s pF oxto su u tqkm x = 1, 2, . . . , n polinom f i egovih prvih p 1 izvod jednki nuliD odtle sledi d su (1), (2), . . . , (n) eli rojevi deivi s pF tqki x = 0 polinom f i egovih prvih p 2 izvod su jednki nuliD p je
(j ) (j )

IWV

TF yhiixs sxiqev

vi siri sem prvog su eli rojevi deivi s pD f (0) = (1) n! nije deiv s p poxto je p prost roj vei od nF ydtle sledi d je (0) eo roj koji nije deiv s pD p je i prv sum u @WA eo roj koji nije deiv s pF mim timD t sum je rzliqit od nuleF sz nejednkosti n |f (x)| < i e 1 z x [0, n] (p 1)! sledi
(p1) pn (n+1)p1 x k

(0) = f (p1) (0) + f (p) (0) + + f (m1) (0).

p je oxto je

f (x)ex dx <
0 n

n(n+1)p1 k, (p 1)!

ck ek
k=1 0

f (x)ex dx < (|c0 | + |c1 | + + |cn |)en

n(n+1)p1 . (p 1)!

@rimer IV n strF IPVAD z dovono veliko psolutn vrednost druge sume u @WA ie m od prveD p ihov zir ne mo%e d ude jednk nuliF ime smo pretpostvku @UA doveli do kontrdikije i dokzli d je e trnsendentn rojF Zadatak T. hokzti d je z k = 2n sin x dx = cos x dx = z k = 2n + 1. uoristei nejednkosti sin x sin x sin x z 0 x 2 dokzti nejednkosti
/2 /2 k k 0 0 (2n1)!! (2n)!! 2 (2n)!! (2n+1)!! 2n+1 2n 2n1

n(n+1)p1 (n(n+1) )p1 = nn lim =0 p (p 1)! p (p 1)! p lim

i izvesti odtle lisovu formulu @formul @RRA n strF SPAF


= lim n 2

(2n)!! (2n 1)!! (2n 2)!! (2n + 1)!! (2n)!! 2 (2n 1)!!
2

(2n)!! (2n + 1)!!

1 2n + 1

Lema T. xek je f : [a, b] R neprekidnD h : [a, b] R neprekidno diferenijilnD nenegtivn i opdju funkijF d postoji tqk [a, b] tkv d v%i
b

QF swixi sxiqeve

IWW

f (x)h(x) dx = h(a)

f (x) dx.
a

xek je F (x) = integrije sledi


b a

a x a

f (t) dt

Y td je dF (x) = f (x)dxF sz formule prijlne


b

f (x)h(x) dx =
a

h(x) dF (x) = F (x)h(x)


b a

b a

F (x) dh(x).

oxto je F (a) = 0 i F (b) =


b a

f (x) dx

D odtle sledi
b b

f (x)h(x) dx = h(b)
a

f (x) dx
a

F (x)h (x) dx

xek je M = max F D m = min F F oxto je h(x) 0 i h (x) 0D iz poslede jednkosti sledi


b b b

mh(b) m
a

h (x) dx
a b

f (x)h(x) dx M h(b) M
a

h (x) dx,

odtleD poxto je

h (x) dx = h(b) h(a)


a

b a

oxto je funkij F neprekidnD postoji [a, b] tkvo d je


b a

f (x)h(x) dx M. h(a)

xto je i trelo dokztiF Teorema R. (Druga teorema o sredoj vrednosti) xek je f : [a, b] R neprekidnD g : [a, b] R neprekidno diferenijiln i monoton funkijF d postoji tqk [a, b] tkv d v%i
a b b

f (x)h(x) dx = F ( ) = h(a)

f (x) dx,

f (x)g (x) dx = g (a)


a a

f (x) dx + g (b)

f (x) dx.

retpostvimoD ne umujui opxtostD d je g neopdju funkij @u protivnom posmtrjmo umesto e funkiju g (x) = g(x)AF hokz sledi priE menom veme T n funkiju h(x) = g(b) g(x)F
1

QF rimene integrl QFIF ovrxine rvnih likovF xek su f : [a, b] R i g : [a, b] R neprekidne funkije tkve d je g(x) f (x) z svko x [a, b]F ovrxinu
del rvni ogrniqenog krivm y = f (x) i y = g(x)D a x bD tjF skup
S = {(x, y ) [a, b] R | g (x) y f (x)}

PHH

mo%emo d proksimirmo zirom povrxin prvougonik s temenim gde su , . . . , D ko i u prethodnom prgrfuD desne tqke podele intervl [a, b] n n jednkih delovF ovrxin svkog od ovih prvougonik je (f ( ) g ( )) F ko doijmo izrz z povrxinu figure S
1 n k k ba n n

TF yhiixs sxiqev
(k1 , g (k )),

(k1 , f (k )),

(k , f (k )),

(k , g (k )),

A(S ) = lim Zadatak .

U hokzti d je povrxin olsti ogrniqene elipsom


k=1

(f (k ) g (k ))

ba = n

(f (x) g (x)) dx.


a

jednk abF peijlnoD z doijmo povrxinu krugF QFPF premin telF xek je telo K u 0xyz{koordintnom sistemu ogE rniqeno dvem prlelnim rvnim ortogonlnim n x{osu u tqkm x = a i x = b i nek je A( ) povrxin presek tel K i rvni ortogonlne n x{osu u tqki x = F xek je V zpremin del tel K ogrniqenog rvnim x = D x = F d je
k k 1 k

y2 x2 + 2 =1 2 a b a=b=r

z ukupnu zpremin V (K ) =
n

[k1 ,k ]

min

A( )

ba ba Vk max A( ) , n n [k1 ,k ]
n k=1

Vk

v%i
n k=1

ydtleD prelskom n
k=1

[k1 ,k ]

min

A( )

lim

D doijmo
V (K ) =

ba V n

[k1 ,k ]

max

A( )

ba n

A(x) dx.
a

pormul @IHA poznt je pod imenom uvlijerijevogS prinipF osenoD ko je telo K doijeno rotijom krive y = f (x)D a x b oko x{ oseD povrxin A(x) popreqnog presek je povrxin krug polupreqnik f (x)D p je zpremin doijenog tel
b

@IHA

liqnoD ko je telo L doijeno rotijom krive y = f (x)D a x b oko y{ose i ko funkij f : [a, b] [, ] im inverznu funkiju g = f : [, ] [a, b]D zpremin doijenog tel je
a 1

V (K ) =

f (x)

dx.

retpostvimo d f : [a, b] [0, +) neprekidn funkij i nek je telo doijeno rotijom olsti

V (L) =

g (y )

dy.

S = {(x, y ) R R | a x b, 0 y f (x)}

Suvlijeri (Bonaventura Cavalieri, 15981647)D itlijnski mtemtiqr

oko y{oseF d zpreminu doijenog tel mo%emo d izrqunmo n sledeE i nqinF odelimo intervl [a, b] n n intervl jednke du%ineY nek su , . . . , desni krjevi tih intervlF preminu V tel doijenog rotijom olsti S = {(x, y ) R R | x , 0 y f (x)} oko y{ose mo%emo d proksimirmo rzlikom zpremin dv vkD s poluE preqniim z i i on zdovov ( ) min f ( ) V ( ) max f ( ). @IIA eko sumirmo @IIA po k i npixemo
1 n k k k 1 k k k 1 2 k 2 k 1 [k1 ,k ] k 2 k 2 k1 [k1 ,k ]

QF swixi sxiqeve

PHI

doijmo d je zpremin V (M ) izmeu ba s = 2c min f ( ) i n


n n k k=1 [k1 ,k ] k (k +k1 ) 2 k 1 k

2 2 k k 1 = (k + k1 )(k k1 ) = 2

(k + k1 ) b a , 2 n

Sn =
k=1

2ck

[k1 ,k ]

max

f ( )
b

ba , n

gde je c = [ , ]F oxto je doijmo formulu z zpreminu tel M


b

lim sn = lim Sn =
n a

2xf (x) dx

V (M ) =
a

2xf (x) dx.

Zadatak .

V szrqunti zpreminu tel koje se doij rotijom krive


x = t sin t, y = 1 cos t, 0 t 2

oko x{oseF QFQF hu%in kriveF xek je f : [a, b] R neprekidno diferenijE iln funkijF hu%inu L krive y = f (x) mo%emo d izrqunmo ko limes du%in izlomenih linijF odelimoD ko i rnijeD intervl [a, b] n n intervl jednke du%ine i oznqimo desne krjeve doijenih intervl s , . . . , F stoje izmeu tqk ( , f ( )) i ( , f ( )) je
1 k k1 k 1 k k

p je

dk = L = lim = lim = lim

(k k1 )2 + (f (k ) f (k1 ))2 ,
n k=1 n k=1 n k=1

(k k1 )2 + (f (k ) f (k1 ))2 1+
f (k )f (k1 ) 2 (k k k1 2 b a n .

n n

k 1 )

posledem korku primeen je vgrn%ov teoremF ko doijmo forE mulu z du%inu krive
b

1 + f (ck )

L=
a

1 + f ( x)

dx.

PHP

Zadatak .

W xpisti integrl kojim se izrqunv du%in luk elipse


x2 y2 + =1 a2 b2

TF yhiixs sxiqev

i pokzti d seD u opxtem sluqjuD doijju eliptiqki integrli rzmtrni n strF IVUF Zadatak IH. szrqunti du%inu krive
x= 1 2 1 y log y, 4 2 1 y e.

QFRF ovrxin ortnih telF xek je f : [a, b] R neprekidno diferE enijiln funkijF ovrxinu povrxi S doijene rotijom krive y = f (x) oko x{ose mo%emo d izrqunmo n sledei nqinF odelimo intervl [a, b] n n intervl [ , ]D 1 k nD jednke du%ineF ovrxinu tel doijenog rotijom krive y = f (x) z x oko x{ose mo%emo d proksimirmo zirom povrxin zruenih kup qije su izvodnie
k 1 k k 1 k

polupreqnii osnov r = f ( ) i R = f ( )F sz formule z povrxinu zruene kupe A = (R + r )s sledi d se povrxin povrxi S proksimir s
k k 1 k k k k k k n

sk =

(k k1 )2 + (f (k ) f (k1 ))2 ,

A( S )
k=1

(f (k ) + f (k1 ))

(k k1 )2 + (f (k ) f (k1 ))2 .
k1 k k 1

sz vgrn%eve teoreme sledi d je f ( ) = f ( ) + ( sledi dD ko je f neprekidno diferenijilnD v%i


n

k )f (sk )

F ydtle

A( S )
k=1 n

2f (k ) 1 +
k=1

f (k )f (k1 ) 2 (k k k 1

k 1 )

posledem korku je korixen vgrn%ov teoremF ydtleD prelskom n lim D doijmo @IPA A(S ) = 2f (x) 1 + f (x) dx Napomena P. rirodno je postviti pite zog qeg smo u izrqunvu povrxine vrxili proksimije povrxinm zruenih kupD ne @jednosE tvnijeA povrxinm ilindrD ko xto smo rdili u sluqju zpremineF rimetimo pre sveg d je nemogue d o metod dju tqn rezulttF ximeD uporedimo A 2y x, xto i se doilo proksimijom ilindrimD s
n b 2 a

a 2f (k ) 1 + (f (ck ))2 b n

A 2y

(x)2 + (y )2 ,

xto je proksimij zruenim kupmD vidimo d je koliqnik ove dve veliE qine
1+

QF swixi sxiqeve
y x
2

PHQ

.
dy dx

osledi izrz ne te%i I kd x 0 @sem ko je = 0F o znqi d ove dve proksimije dju rzliqite rezultte u opxtem sluqjuF ud ismo dosledno sproveli postupk proksimije ilindrimD doili ismo sledeu pogrexnu formulu z povrxinuX pogrexn formulX A = 2f (x) dx. @IQA itou ostvmo d rzmotri mogunost d se zpremin izrqunv proE ksimijom zruenim kupmD umesto ilindrimF ledei zdtk pokzuje d se primenom formule @IQA ve u sluqju njE jednostvnijih povrxi doij pogrexn rezulttF Zadatak II. szrqunti povrxinu kupe doijene rotijom du%i
b a

oko x{ose primenom formule @IPAF porediti tj rezultt s pozntom forE mulom z povrxinu kupeF t se doije ko se primeni formul @IQAc Napomena Q. ledei vrovT primer pokzuje d povrxin povrxi ne mo%e d se definixe ko limes povrxin upisnih poliedr @ko xto se du%in krive definixe ko limes du%in upisnih du%iAF xek je C ilindr polupreqnik r i visine hF odelimo ilindr n podudrne me ilindreD rvnim prlelnim osnovmF xek je tko formirno m mih ilindrD xto znqi d rvni seku povrx ilindr po (m + 1) krugovF odelimo sd svki od tih (m+1) krugov n n lukovD tko d su tqke podele njvixeg krug iznd sredin podeonih lukov krug ispod egD podeone tqke drugog krug odozgo su iznd sredin podeonih lukov krug ispod eg itdF usedne tqke ovih podel formirju trougloveF ilementrno se proverv d je povrxin poliedr qije su posni ti trouglovi ud m, n D dijmetri podeonih trouglov te%e nuli @xto mo%e d se smE tr nlogijom zhtev u definiiji du%ine krive d du%ine podeonih du%i te%e nuliAF weutimD ko pri tome i n /m te%i nuliD povrxin poliedr te%i +D ko m/n cD ond je limes povrxine poliedr
2 2

y = x/ 3,

0x

P = 2r sin

r2 m2 (1 cos (/n))2 + h2 .

ydtle sledi d limes povrxin tko upisnih poliedr ne postojiF smjui u vidu ovj primerD s prvom se postv pite { kko se definE ixe povrxin povrxic sd emo smo rei d u ovom momentu z definiE ije povrxine rotione povrxi uzimmo limes povrxin zruenih kup @xto je intuitivnim rzmtrim u ovom prgrfuD ko i prethodnom nE pomenom i zdtkomD oprvdnoAF opxtiju definiiju sqekemo sledei kurs enlizeD u kome emo govoriti o tzvF povrxinskim integrlimF
Tvr @Karl Hermann Amandus SchwarzD IVRQ{IWPIAD nemqki mtemtiqr

2r

c2 r2 4 /4 + h2 .

PHR
Zadatak

IP. kiirti krivu

TF yhiixs sxiqev
x3 + y3
2 2

i izrqunti povrxinu povrxi koj se doij enim rotirem oko x{oseF

RF xesvojstveni integrl RFIF hefiniij i osoineF uoxijev integrl smo definisli z neE prekidne funkije definisne n ztvorenom intervluF retpostvimo sd
b a b b a

d je dt neprekidn funkij f : [a, ) CD pri qemu je tqk reln roj vei od a ili +F dD z svko b [a, ) postoji uoxijev integrl f (x) dxF koliko postoji limes lim f (x) dxD nzivmo g nesvojstvenim integralom i pixemo f (x) dx := lim f (x) dx. @IRA qk se nziv singularnom taqkom ili singularitetom nesvojstvenog integrl @IRAF eko je < +D iz veme Q n strF IWI sledi d jeD u sluqju d funkij f im levi limes u tqki @tjF ko mo%e d se neprekidno produ%i u AD limes u @IRA jednk integrlu f (x) dxF ime je oprvdn upotre oznke u @IRA i pokzno d je nesvojstveni integrl uopxtee uoxijevogF liqno se definixe nesvojstveni integrl f (x) dxX f (x) dx := lim f (x) dx. @ISA eko limes u @IRA @ili @ISAA postojiD k%emo d nesvojstveni integrl konvergiraY u suprotnom k%emo d on divergiraF konvergir ko i smo ko je p > 1D inteE Primer R. sntegrl grl konvergir ko i smo ko je p < 1F istD iz dx z p = 1 x = ln x x z p = 1 sledi d lim postoji ko i smo ko je p > 1D iz dx x z p = 1 = ln x x z p = 1 sledi d lim postoji ko i smo ko je p < 1F ysoine nesvojstvenog integrl nvedene u sledeoj lemi se dokzuju prelskom n limes u odgovrjuim formulm dokznim z uoxijev inE tegrlF
b a b a a a a a a c c 1 dx 0 xp + dx xp 1 b 1 p 1p 1 1p b 1
b 1

dx p b+ 1 x

1p 1 1p 1 a

dx p a0+0 a x

Lema U. xek su f : [a, ) C i g : [a, ) C neprekidne funkije i D kompleksni rojeviF d je IF f (x) + g(x) dx = f (x) dx + g(x) dxF PF f (x) dx = f (x) dx + f (x) dx z svko c [a, )F QF eko je : [s, ) [a, ) neprekidno diferenijiln ijekijD ond je
a a a a c a c

RF xiytixs sxiqev

PHS

f (x) dx =
a s

f (t) (t) dt.

RF eko su funkije f i g neprekidno diferenijilneD ond je

f (x) dg (x) = f (x)g (x)

gde je f (x)g(x) := lim f (x)g(x) F Primer S. sntegrl


a b b a /2

g (x) df (x),

J=
0

log sin x dx

je nesvojstvenD poxto je sin 0 = 0F yvj integrl nziv se yjlerovim inteE grlom i mo%e d se izrqun pomou n prvi pogled neoiqne smene x = 2tX
/4

J =2
0

log sin(2t) dt =

eko u posledem integrlu uvedemo smenu t =


0 /4 /2

log 2 + 2 2

/4

/4

log sin t dt + 2
2

log cos t dt.


0

D doijmo

log cos t dt =

log sin t dt,


/4

p zkuqujemo d je
2

odnosno J = log 2F RFPF uriterijumi konvergenijeF sz uoxijevog kriterijum z egzisE teniju limes @osledi S n strF IQHA izvodi se sledei kriterijum konE vergenije nesvojstvenih integrlF Lema V. (Koxijev kriterijum konvergencije integrala) sntegrl f (x) dx konvergir ko i smo ko
a b2

J=

log 2 + 2J, 2

( > 0)(B (a, )) b1 > B b2 > B


b1

f (x) dx <

hokz se izvodi primenom definiije konvergenije integrl i oslediE e S n strF IQH n funkiju F (b) = f (x) dxF
b a

PHT
a

TF yhiixs sxiqev

u%emo d integrl f (x) dx apsolutno konvergira ko konvergir inE tegrl |f (x)| dxF oxto je
a b2 b2

f (x) dx
b1 b1

|f (x)| dx,

iz veme V sledi d je svki psolutno konvergentn integrl konvergentnF yrnuto nije tqnoD xto emo videti ksnijeD u rimeru VF ite psolutne konvergenije integrl se svodi n ispitive konE vergenije integrl pozitivne funkijeF hjemo nekoliko kriterijum konE vergenije tkvih integrlF Lema W. xek je f : [a, ) R neprekidn funkijD tkv d je f (x) 0 z svko x [a, )F d integrl f (x) dx konvergir ko i smo ko je funkij F (b) = f (x) dx ogrniqen n [a, )F sz pozitivnosti funkije f sledi d je funkij F rstuD p jeD n osnovu veme IQ n strF VHD lim F (b) = sup F (b)F Posledica Q. (Integralni test konvergencije redova) xek je f : [1, +) R neprekidn i nerstu funkij i nek je f (x) 0 z svko x [a, +)F d integrl f (x) dx konvergir ko i smo ko konvergir red f (n)F oxto je funkij f neopdjuD v%i
a b a b + 1 n=1 k+1

odkle sumirem doijmo


n k=1

f (k + 1)
k

f (x) dx f (k ),

n+1

f (k + 1)
1

f (x) dx
k=1 b

f (k ).

ydtle sledi d je rstu funkij F (b) = f (x) dx ogrniqen ko i smo ko je ogrniqen rstui niz s = f (k)F Primer T. nije smo videli d red konvergir ko i smo ko je p > 1F yvo tvree sd mo%emo d izvedemo iz osledie Q i rimer RF Zadatak IQ. xek je a neogrniqen rstui niz pozitivnih rojevF hokzti d je red
n n k=1 a 1 np n

konvergentn z p > 0 @z p = 0 videti dtk PH n strF IRQAF

an+1 an +1 ap n+1 n=1

Zadatak IR. xek je c niz rojev koji pripdju intervlu [a, +)D tkv d jeD z neko > 0D c c F xek je
n n+1 n

RF xiytixs sxiqev
f : [a, +) [0, +)
x

PHU

nerstu funkijF hokzti d ko postoji ond red


x+

lim

f (t) dt,
a

@ITA @IUA

konvergirF hokzti dD ko niz c ispuv dodtni uslov


n=1 n

f (cn )

sup(cn cn1 ) < +,

ond iz konvergenije red @IUA sledi egzistenij limes @ITAF Lema IH. (Poredbeni princip) xek su f : [a, ) R i g : [a, ) R neprekidne funkije tkve d je
0 f (x) g (x)

n2

z svko x [a, )F eko integrl g(x) dx konvergir ond konvergir i inteE grl f (x) dxF eko integrl f (x) dx divergirD ond divergir i integrl g (x) dxF hokz sledi iz
a a a a b2 b2

f (x) dx

g (x) dx
b1

i veme VF

b1

Primer .

U sz

cos x x2

1 x2

dx

i rimer R sledi d integrl


+

cos x dx x2

psolutno konvergirF Primer V. sntegrl dx je konvergentnD li nije psolutno konE vergentnF istD prijlnom integrijom doijmo
+
2

sin x x

posledi integrl konvergirF weutim


+
2

sin x cos x dx = x x
+

+
2

cos x dx = x2
+
2

cos x dx, x2 cos 2x dx. x

sin x dx x

sin2 x 1 dx = x 2

dx 1 x 2

+
2

PHV

rvi integrl n desnoj strni divergirD drugi konvergirD p


+

TF yhiixs sxiqev
sin x dx x

divergirF oko x{ose je

Primer .

W premin tel doijenog rotijom krive


y=
+

1 , x

1 x < +
2

dok je povrxin tko doijene povrxi


1 +

V =

1 x

dx =

1 x
2

= ,
1

A=
1 1 x 1 2 x2 1 x

1 x

1+

1 x2

dx = +,

jer je 1 + > D integrl divergirF hkleD doijeno telo im konqnu zpreminu i eskonqnu povrxinuD tjF ono je D posud koj mo%e d s npuni ojomD li ne mo%e d se ooji4F Primer IH. sntegrl
+ 1 dx x +

konvergirF istD
0 x2

ex dx
0 + 1 0 + 1

rvi integrl n desnoj strni nije nesvojstvenD drugi konvergirD jer n [1, +) v%i e e D integrl
x + + 1

ex dx =

ex dx +

ex dx.

konvergirF xvodimo sd dv kriterijum z konvergeniju integrl funkij koje nisu ovezno nenegtivneF Lema II. (Abelov i Dirihleov test) xek je f : [a, ) R neprekidnD g : [a, ) R neprekidno diferenijiln monoton funkijF eko v%i (A1) integrl f (x) dx konvergir i (A2) funkij g je ogrniqen ili (D1) funkij F (b) = f (x) dx je ogrniqen i
1 a b a

ex dx = ex

=e

(D2) lim g (x) = 0

ond integrl

f (x)g (x) dx
a

konvergirF

sz hruge teoreme o sredoj vrednosti @strF IWWA sledi


b2 b2

RF xiytixs sxiqev

PHW
f (x) dx.

f (x)g (x) dx = g (b1 )


b1 b1

f (x) dx + g (b2 )

ydtle dokz sledi uz pomo veme VF Zadatak IS. sspitti konvergeniju integrl sin x x cos e dx. dx i x putstvoX u drugom integrlu uvesti smenu e = tF RFQF xesvojstveni integrli s vixe singulritetF xek je dt neprekidn funkij f : (, ) CF d jeD po definiijiD f (x) dx, @IVA f (x) dx + f (x) dx := gde je c proizvon tqk izmeu i F o definiijiD integrl f (x) dx konvergir ko o integrl n desnoj strni u @IVA konvergirjuF Primer II. sntegrl
+ + 2 x 0 0 x c c +

konvergirD jer konvergirju integrli e dx i @vF rimer IHAF Primer IP. xeodreeni integrl
0 x 2 +

ex dx

+ 0

ex dx

nije elementrn funkijD li odreeni integrl


I=

ex dx

ex dx,

poznt ko usonov integrlD mo%e d se izrqunF tedn od nqin je sledeiF osmtrjmo povrx yv povrx se doij rotijom krive z = e oko z{oseD nlzi se iznd xy{ rvni i izgled ko eskonqno zvono s vrhom u tqki (0, 0, 1)F szrqunjmo zpreminu ovog telF resek s ove povrxi s horizontlnom rvni n visini z je krug qiji je polupreqnik r = log z @logritm je negtivn n interE vlu (0, 1)AD p je povrxin popreqnog presek log zF sz uvlijerijevog prinip sledi d je zpremin tel
x 2 1

z = e(x

+y 2 )

V =
0

log z dz = .

szrqunjmo sd V pomou presek s vertiklnim rvnim y = constF fiksirno yD presek s rvni kroz (0, y, 0) koj je normln n y osu im povrE xinu
+

PIH

TF yhiixs sxiqev

sz uvlijerijevog prinip sd sledi d je


+ +

A(y ) =

e(x

+y 2 )

dx = ey

ex dx.
+

V =

A(y ) dy =

ey dy

ex dx = I 2 .

ydtle sledi d je I = F Primer IQ. sntegrl


+

ex dx =

ex dx +
0

ex dx

divergirD jer prvi integrl n desnoj strni divergirF rimetimo dD po definiijiD integrl n levoj strni u @IVA konvergir ko postoje lim f (x) dx i lim f (x) dx. xije dovono d postoji lim f (x) dxF Primer IR. sko postoji
c b a a b c 0+0 + +b

integrl

b+ +

lim

x dx = lim
b 0

x2 b+ 2
+

+b

= 0,
b

x dx =

x dx +
0

x dx

divergirD jer divergirju o integrl n desnoj strniF vimes


ko su D konqne singulrne tqkeD iliD u sluqju = D = +D


0+0 + + T

v.p.

f (x) dx := lim

f (x) dx,

v.p.
+

f (x) dx := lim

nziv se glavnom vrednox u nesvojstvenog integrlF ko jeD u rimeru IRD v.p. x dx = 0F retpostvimo sd d je dt neprekidn funkij
T

T +

f (x) dx,

d jeD
a

f : [a, ) (, b] C.
b b

f (x) dx =
a

f (x) dx +

f (x) dx

iD po definiijiD integrl n levoj strni konvergir ko konvergirju o integrl n desnojF vimes


b b

RF xiytixs sxiqev

PII

v.p
a

f (x) dx := lim

nziv se glavnom vrednox u nesvojstvenog integrl f (x) dxF Primer IS. sntegrl divergirD dok je v.p. = 0F Zadatak IT. sspitti konvergeniju sledeih integrl @A arctg x dx @A e dx @vA @gA dxF Zadatak IU. xek je f : [0, +) R neprekidn pozitivn funkijF hokzti primerom d iz konvergenije integrl
b a 1 1 dx x 1 1 dx x
2

0+0

f (x) dx +
a +

f (x) dx

xex

+ 0

dx x4 +x

+ 0

sin x xp

d je lim f (x) = 0. h li iz konvergenije ovog nesvojstvenog integrl sledi d je funkij f ogrniqenc rethodni zdtk pokzuje d z nesvojstvene integrle ne v%i nlogij s neophodnim uslovom konvergenije red a konvergir lim a = 0. tim u vezi su i sledei zdiF Zadatak IV. xek je f : R C neprekidno diferenijiln funkijF hokzti d iz konvergenije integrl
0

f (x) dx

ne sledi

x+

|f (x)| dx

sledi d postoji d iz konvergenije integrl


+

x+

lim f (x),

f (x) dx

sledi d je putstvoX primeniti

|f (x)| dx

x+

lim f (x) = 0.
+ +

i uoxijev uslov egzistenije limesF

|f (x1 ) f (x2 )|

f (x) dx

|f (x)| dx

PIP

grl

Zadatak

IW. xek je f : [a, +) R monoton funkijD tkv d inteE


+

TF yhiixs sxiqev

konvergirF hokzti d je
x+

f (x) dx
a

i lim xf (x) = 0. putstvoX sz uoxijevog uslov z konvergeniju integrl sledi


lim f (x) = 0
x+ x

z opdjuu funkiju f : [a, +) [0, +) je


x

x+

lim

f (t) dt = 0,
x/2

f (t) dt
x/2

z x > aF Zadatak PH. xek je f : (0, 1] R monoton funkijD tkv d z neko p R konvergir integrl
1

1 xf (x). 2

@A hokzti d je
1 n n lim
n

xp f (x) dx.
0

@A hokzti dD ko funkij f zdovov nvedeni uslov z p = 0D v%i


1

x0+

lim f (x) = 0.

f (k/n) =
k=1 0

f (x) dx.

@vA hokzti d je

n
n

qime doijmo drugo rexee dtk IP n strF IQHF putstvoX eko je f pozitivn i opdjuD ond je
k/n

lim

n! 1 = , n e

f (x) dx
(k1)/n

z 2 k n 1F ydtle sledi d z n > 2 v%i dokz jednkosti @vA uzeti f (x) = log xF
1 f (1/n) + n
1

1 f (k/n) n
n

(k+1)/n

f (x) dx
k/n

f (x) dx
1/n

1 n

f (k/n)
k=1 1/n

f (x) dx +

1 f (1). n

ovom prgrfu emo uopxtiti uoxijev integrlD oslujui uslov neprekidnosti funkijeF

SF imnov integrl

SFIF hefiniij imnovog integrlF xek je [a, b] ogrniqen i zE tvoren intervlF uonqn skup tqk P = {x , . . . , x }D tkvih d je a = x < x < < x <x =b nziv se podelom intervl [a, b]F qke x , . . . , x nzivju se podeonim taqkamaD intervli [x , x ] podeonim intervalima podele P F odel P je finija od podele P ko je P P D tjF ko je svk podeon tqk podele P istovremeno i podeon tqk podele P F xek je dt podel P = {x , . . . , x } i nek jeD z 1 k nD = x x du%in intervl [x , x ]F xek je f : [a, b] R ogrniqen funkij i nek je
0 n 0 1 n1 1 n n k 1 l 1 2 2 1 2 1 0 n k k k 1 k 1 k

SF swexy sxiqev

PIQ

ume

mk =

x[xk1 ,xk ] n

inf

f (x),

Mk =

sup
n

f (x).

x[xk1 ,xk ]

s(f, P ) =
k=1

nzivmo doom i gorom Darbuovom sumom funkije f po podeli P F Lema IP. xek je podel P finij od podele P F d je s(f, P ) s(f, P ) i S (f, P ) S (f, P ). retpostvimo prvo d je P = {x , . . . , x }, P = {x , . . . , x , , x , . . . , x }. d tvree veme sledi iz oqiglednih nejednkosti
k=1 1 2 2 1 1 2 2 0 n 1 0 j j +1 n x[xj , ] x[xj , ]

mk k

S (f, P ) =

M k k

inf

f (x)( xj ) +

x[,xj +1 ]

inf

f (x)(xj +1 ) f (x)(xj +1 )

x[xj ,xj +1 ]

inf

f (x)(xj +1 xj ), f (x)(xj +1 xj ).
2

sup f (x)( xj ) +
1

sup
x[,xj +1 ]

sup
x[xj ,xj +1 ]

oxto se podel P doij dodvem konqno mnogo tqk podeli P D priE menom prethodnog zkuqiv konqn roj put dokzujemo d v%i tvree vemeF Posledica R. xek su P i P proizvone podele intervl [a, b]F d je s(f, P ) S(f, P )F xek je P unij podel P i P D tjF podel qije su podeone tqke sve podeone tqke podel P i P F odel P je finij od podel P i P D p iz prethodne leme sledi s(f, P ) s(f, P ) i S (f, P ) S (f, P ). hokz sd sledi iz oqigledne nejednkosti s(f, P ) S(f, P )F sz prethodne posledie sledi d je skup {s(f, P ) | P podel intervl [a, b]} ogrniqen odozgo ilo kojom gorom hruovom sumom pD n osnovu eksiome supremumD im supremumF liqnoD skup {S (f, P ) | P podel intervl [a, b]} je ogrniqen odozdo ilo kojom doom hruovom sumomD p im infimumF eliqine f (x) dx := sup s(f, P ) i f (x) dx := inf S (f, P ).
1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 b a P b a P

nzivju se gorim i doim Darbuovim integralom funkije f F Definicija Q. ygrniqen funkij f : [a, b] R je integrabilna po Rimanu ko je
b b

PIR

TF yhiixs sxiqev

tom sluqjuD zjedniqku vrednost goreg i doeg hruovog integrl nziE vmo Rimanovim integralom funkije f i oznqvmo s f (x) dxF kompleksnu funkiju f : [a, b] C k%emo d je integriln po iE mnu ko su tkve funkije Re f i Im f Y u tom sluqjuD en imnov integrl je f (x) dx = Re f (x) dx + i Im f (x) dx. @IWA lede teorem pokzuje d je oprvdn upotre istog simol z uoxijev i imnov integrlF Teorema S. neprekidnu funkiju f D uoxijev integrl jednk je iE mnovomF sz @IWA vidimo d mo%emoD rzmtrjui odvojeno relni i imginrni deoD d se ogrniqimo n sluqj relne funkijeF osmtrjmo proizvon niz podel P F xek je P = P D P = P P D FFFD P = P P D z svko k F sz veme IP sledi d su nizovi s(f, P ) i S (f, P ) monotoniD p je lim s(f, P ) = sup s(f, P ) inf S (f, P ) = lim S (f, P ). @PHA eko je funkij f neprekidnD xpomene I sledi d je en uoxijev integrl jednk ilo kom od limes u @PHAD p iz definiije imnovog integrl i nejednkosti @PHA sledi d je on jednk i imnovomF Zadatak PI. szrqunti doi i gori hruov integrl (x) dx i (x) dx hirihleove funkije 1 z x Q (x) := 0 z x /Q i izvesti zkuqk d on nije integriln po imnuF Teorema T. (Darbuov kriterijum integrabilnosti) ygrniqen fuE nkij f : [a, b] R je integriln po imnu ko i smo ko z svko > 0 postoji podel P intervl [a, b] tkv d je
a a b a b b b a a a b a n 1 1 2 1 2 k+1 k k+1 n n n n n n n n n n b b Q Q a a Q

f (x) dx =

f (x) dx.

retpostvimo prvo d je f : [a, b] R integriln po imnuF d je


b

S (f, P ) s(f, P ) < .

sup s(f, P ) = inf S (f, P ) =


P P a

f (x) dx.

xek je > 0F d postoje podele P i P tkve d je f (x) dx s(f, P ) < i S(f, P ) f (x) dx < 2 , 2 p je S(f, P ) s(f, P ) = S(f, P ) f (x) dx + f (x) dx s(f, P ) < F xek je P unij podel P i P F sz veme IP sledi S(f, P ) s(f, P ) < F retpostvimo sd d z svko > 0 postoji podel P intervl [a, b] tkv d je S(f, P ) s(f, P ) < F d je
1 2 b b 1 2 a a 2 1 2 b a b a 1 1 2 b b

SF swexy sxiqev

PIS

f (x) dx
a a

f (x) dx < S (f, P ) s(f, P ) < .

oxto je proizvonoD odtle sledi d je gori hruov integrl jednk doemF rimetimo d iz eoreme T slediD nezvisno od eoreme SD d je neprekidE n funkij integriln po imnuF istD nek je f : [a, b] R neprekidn funkij i nek je > 0F sz untorove teoreme @strF URA sledi d je f uniE formno neprekidnD p
( > 0) |x y | < |f (x) f (y )| <

d z proizvonu podelu P : a = x < x < < x < z svko k v%i M m < D p je


k k k 0 ba 1 n

. ba

n1

< xn = b

tkvu d je

S (f, P ) s(f, P ) =

(Mk mk )k <
k=1

xtoD prem eoremi TD znqi d je f integriln po imnuF lede posledE i uopxtv ovo tvree i pokzuje d imnov integrl zist uopxtv uoxijevF Posledica S. xek je f : [a, b] C ogrniqen funkij koj im konqno mnogo tqk prekidF d je f integriln po imnuF sz @IWA sledi d mo%emoD rzmtrjui odvojeno relni i imginrni deoD d se ogrniqimo n sluqj relne funkijeF xek je > 0F xek su [x , y ]D FFFD [x , y ] intervli koji sdr%e tqke prekidD tkvi d je
1 1 m m m

ba

k =
k=1

(b a) = , ba

(yk xk ) <
k=1

. 4 max |f (x)|
x[a,b]

sz untorove teoreme sledi d je funkij f uniformno neprekidn n skupu A = [a, x ] [y , x ] [y , x ] [y , b], @PIA p
1 1 2 m 1 m m

( > 0)(x, y A) |x y | < |f (x) f (y )| <

odelimo svki od intervl u @PIA n podintervle du%ine me od Y oznE qimo podeone tqke s z D FFFD z F xek je P podel intervl [a, b] sstven
1 n

2(b a)

PIT

od tqk z D FFFD z D x D FFF x D y D FFFD y F d je


1 n 1 m 1 m n

TF yhiixs sxiqev
x[zk ,zk1 ]

S (f, P ) s(f, P ) =
m k=1 x[yk ,xk ] n k=1

max

f (x)

x[zk ,zk1 ]

min

f (x) (zk zk1 )+

+
k=1

max f (x)

x[yk ,xk ]

min

f (x) (yk xk )
m

<

hokz sd sledi iz eoreme TF Posledica T. xek je f : [a, b] R monoton funkijF d je f inteE griln po imnuF xek je > 0F xek je P = {x , x , . . . , x } podel intervl [a, b] z koju v%i < z sve kF sz monotonosti funkije f sledi d z sve x, y [a, b] v%i M m = |f (x ) f (x )| i
k=1 0 1 n k |f (b)f (a)| k n k k k1 n

2(ba)

(yk yk1 ) + 2 max |f (x)|


x[a,b]

(yk xk ) <

= .

f (xk ) f (xk1 ) =

f (xk ) f (xk1 ) ,
k=1

p je

k=1 n

S (f, P ) s(f, P )

=
k=1

(Mk mk )k
|f (b)f (a)| |f (b)f (a)| n

< <

f (xk ) f (xk1 )
k=1 n

f (xk ) f (xk1 )
k=1

p dokz sledi iz eoreme TF podeonim tqkm eliqin

|f (b)f (a)| (|f (b)

f (a)|) = ,

SFPF vimes u prostoru podelF xek je P podel intervl [a, b] s


a = x0 < x1 < < xn = b. (P ) := max |xj xj 1 |
1j n

nziv se prmetrom podele P F xek je = ( , , ) n{tork tqk koje zdovovju r (P, ) nziv se podelom s istknutim tqkmF xek je
1 n n

[xj 1 , xj ]

(f, P, ) :=

f (j )(xj xj 1 ).
j =1

u%emo d je

ko z svko > 0 postoji tkvo > 0D d z svku podelu s istknutim tqkm (P, ) qiji je prmetr (P ) < v%i |J (f, P, )| < F yqigledno v%i s(f, P ) (f, P, ) S (f, P ). @PPA
(P )0

J=

lim (f, P, )

@PQA uoristei @PPA i @PQA dokzti d je funkij f integriln n [a, b] ko i smo ko postoji lim (f, P, )F sz prethodnog zdtk doijmo ekvivlentnu definiiju imnovog inE tegrlX f (x) dx = lim (f, P, ). @PRA rimetimo d ov definiij im smisl i z funkije s vrednostim u skupu CF SFQF kupovi mere nulF sntegrilnostF kup S R je skup Lebegove mere nula ko z svko > 0 postoji njvixe prerojiv fmilij otvorenih intervl (a , b ) tkv d je S (b a ) < . (a , b ) i Primer IT. uonqn skup je skup veegove mere nulF istD ko je S = {s , . . . , s } i > 0D ond fmilij intervl I = (s 2 , s +2 )D 1 j k pokriv S F xek je |I | du%in intervl I D td je |I | = <
s(f, P ) = inf (f, P, ) S (f, P ) = sup (f, P, ).
(P )0 b a (P )0 n n nN n n n n n N n=1 1 k j 1 j 1 1 j 1 2j j j j j j

Zadatak

PP. hokzti d v%i

SF swexy sxiqev

PIU

IQ. rerojiv unij skupov veegove mere nul je skup mere nulF xek je S } prerojiv fmilij skupov mere nul i > 0F oE xto je svki od skupov S veegove mere nulD z svko k postoji prerojiv fmilij intervl I } tkv d je S I i |I | < 2 , gde je |I | du%in intervl I F d je
Lema
k kN k k j N j k k j k j k j N k j j =1 k j

Sk

k Ij kN j N

i
k N k

k N

k |Ij |< k=1 j =1 k=1

xto znqi d je S skup veegove mere nulF peijlnoD iz veme IQ i rimer IT sledi d je svki prerojiv skup mere nulF sledeem primeru opisujemo jedn neprerojiv skup veegove mere nulF

= , 2k

Primer IU. rimeru W n strF RP smo konstruisli untorov skupD ko presek skupov C doijenih odstrivem D sredih trein4 intervlD rimetimo d je svki od skupov C unij 2 ztvorenih intervl od kojih je svki du%ine ( ) D tko d je zir du%in svih intervl qij je unij C jednk ( ) F oxto ( ) 0 kd n D sledi d je untorov C skup mere nulF sko to znqi d je C znemriv u smislu mereD setimo se d je C D veliki4 u smislu krdinlnosti @vF dtk RI n strF RPAF Primer IV. sntervl [a, b] nije skup veegove mere nulF istD z proizvonu prerojivu fmiliju (a , b ) intervl koj pokriv [a, b] v%i (b a ) b aF Lema IR. xek je [a, b] ogrniqen intervl i S [a, b] ztvoren skupF d je S skup veegove mere nul ko i smo ko z svko > 0 postoji konqn fmilij intervl (a , b )D FFFD (a , b ) tkv d je S (a , b ) (a , b ) i (b a ) < . sz definiije skup veegove mere nul sledi d postoji prerojiv fmilE ij intervl {I } koj pokriv skup S i qij je ukupn du%in m od F oxto je S ztvorenD egov komplement [a, b] \ S je otvorenD p seD po definiE iji otvorenog skup @hefiniij IU n strF RHAD mo%e predstviti ko unij otvorenih intervl {J } F sntervli {I } D {J } orzuju otvoreno pokrive intervl [a, b]F sz forel{veegove teoreme @strFQVA sledi d se iz eg mo%e izdvojiti konqno potpokriveF sntervli I koji ulze u to potpokrive orzuju konqno pokrive skup S i ukupn du%in im je m od F osledii S smo videli d je ogrniqen funkij koj im konqno mnogo tqk prekid integriln po imnuD u osledii T d i funkij s eskonqno mnogo prekid mo%e d ude integriln po imnuF etimo seD meutimD d monotone funkijeD o kojim je req u osledii TD imju njE vixe prerojivo mnogo tqk prekid @eorem S n strF USAF rimeru PI videli smo primer funkije kojoj je svk tqk tqk prekid @vF tkoe rimer IP n strF IPQA i koj nije integriln po imnuF d emo preiznije formulisti vezu izmeu neprekidnosti i integrE ilnosti po imnuF Teorema U. (Lebegova teorema o integrabilnosti) ygrniqen funE kij f : [a, b] C je integriln po imnu ko i smo ko je skup enih prekid skup veegove mere nulF oxto je unij dv skup veegove mere nul skup veegove mere nul @vem IQAD iz @IWA sledi d ko teorem v%i z relni i imginrni deo kompleksne funkijeD on v%i i z smu funkijuF ygrniqimo se zto n sluqj relne funkijeF xek je S skup prekid funkije f : [a, b] RF retpostvimo prvo d je f integriln i dok%imo d je S veegove mere nulF sz osledie T n strF IQI sledi d je S skup tqk x [a, b] u
n n n 2 n 3 1 n 3 n 2 n 3 n n n n n 1 1 m m m 1 1 m m k k k=1 n nN n n N k

PIV

TF yhiixs sxiqev

kojim je osilij (f, x) funkije f ve od nuleF redstvimo S ko uniju

SF swexy sxiqev
S=
n=1

PIW

Sn ,

gde je S = {x [a, b] | (f, x) }F sz veme IQ sledi d je dovono dokzti d je svki od skupov S veegove mere nulF osmtrjmo skup S F xek je > 0F oxto je f integrilnD iz hruovog kriterijum integrilnosti @eorem TA sledi d postoji podel P = {x , x , . . . , x } intervl [a, b] tkv d je
n 1 n n n0 0 1 m

xek je z oznke z k K v%i odkle sledi ydtle doijmo


1 n0

S (f, P ) s(f, P ) <

. n0

K := {k N | (xk1 , xk ) Sn0 = }. Mk = sup


x[xk1 ,xk ]

f (x), mk =

x[xk1 ,xk ]

inf

f (x),

Mk mk

1 , n0 . n0

(xk xk1 )
k K k K

(Mk mk )(xk xk1 ) < S (f, P ) s(f, P ) <

@PSA rimetimo d intervli {(x , x )} pokrivju skup V = S \ T D gde je T skup tqk iz S koje su podeone tqke podele P F sz @PSA sledi d je skup V veegove mere nulF oxto je oqigledno d je i T skup veegove mere nulD sledi d je i S V T skup veegove mere nulF retpostvimo sd d je S skup veegove mere nulF kup
(xk xk1 ) < .
k k K k K k 1 n0 n0 n0

S = {x [a, b] | (f, x)
2(ba)

je ztvoren podskup intervl [a, b]F istD ko je x (f, x ) < D p postoji > 0 tkvo d je
0 0 0

} 2(b a)

[a, b] \ S , 2(b a)

D ond je

sup{f (x) | |x x0 | < } inf {f (x) | |x x0 | < } <

p je (x , x + ) [a, b] \ S F ydtle sledi d je [a, b] \ S otvorenD p je S ztvorenF sz S S sledi d je S skup veegove mere nul pD n osnovu veme IRD postoji konqn fmilij (a , b )D FFFD (a , b ) otvorenih intervl tkv d je S (a , b ) i (b a ) < . @PTA 4 sup |f (x)|
1 1 k k k k j j j j j =1 j =1 x[a,b]

PPH

oxto je z t [a, b] \ z svko t [a, b] \

TF yhiixs sxiqev
k j =1 (aj , bj )

(f, t) <
k j =1 (aj , bj )

sup f (x) inf f (x) <

oxto je skup [a, b] \ v

x It k j =1

@PUA (a , b ) ztvoren podskup intervl [a, b]D iz pokriE


x It

postoji intervl I tkv d je t I i


t t

, 2(b a)

. 2(b a)

J = It | t [a, b] \

(aj , bj )
j =1 t1 tr

mo%emo d izdvojimo konqno potpokrive I D FFFD I @vF dokz veme IRAF xek je P podel intervl [a, b] qije su podeone tqke tqke a D b D FFFD a D b i grniqne tqke intervl I D FFFD I F ovu podelu v%ie S (f, P ) s(f, P ) < . @PVA istD rzdvjjui sumu S(f, P )s(f, P ) = (M m )(x x ) n dve sumeD od kojih prv odgovr podeonim intervlim (a , b ) drug intervlim I D i primeujui @PTA n prvu i @PUA n drugu doijmo @PVAF rem eoremi T to znqi d je funkij f integriln po imnuF rimetimo d se osledie S i T mogu doiti i ko posledi prethodne teoremeF SFRF ordnov merF sntegrij po proizvonom skupuF xek je [a, b] R ogrniqen intervlF o definiiji imnovog integrl je
1 1 k k t1 tr j j j j 1 j j tj b n

1 dx = sup

1 k = b a,
k=1

du%in intervl [a, b] = 1 dx. @PWA wotivisni timeD meree du%ine intervl mo%emo d uopxtimo n sledei nqinF xek je S R i nek je 1 z x S (x) := 0 z x /S krkteristiqn funkij skup SF punkij je prekidn u svkoj tqki ru S skup S @vF hefiniiju IT n strF QVA i neprekidn u svim ostlim tqkmF istD pretpostvimo d je
b a S S

tjF

dD po definiiji ztvore skup @hefiniij IT n strF QVAD u svkoj {okolini tqke x postoje tqke x S i x R \ S F oxto je td
1 2

x S = S (R \ S ).

S (x1 ) S (x2 ) = 1,

funkij ne zdovov uoxijev uslov u tqki xD p je prekidn u toj tqkiF yrnutoD nek v%i
S

SF swexy sxiqev
x / S = S (R \ S ).

PPI

sz definiije ztvore skup sledi d postoji > 0 tkvo d je (x, x+) S ili (x , x + ) R \ S F prvom sluqju je 1 n (x , x + )D u drugom 0 n (x , x + )F o sluqj funkij je neprekidn u tqki xF xek je [a, b] intervl koji sdr%i skup SF sz eoreme U sledi d je integriln po imnu n [a, b] ko i smo ko je ru S skup veegove mere nulF tom sluqjuD skup S nziv se merivim u ordanovom smisluD roj (S ) := (x) dx @QHA nziv se ordanovom merom skup SF ho sd smo govorili o integrlu funkije definisne n intervluF xek je sd S R proizvon ogrniqen skup i f : S C ogrniqeE n funkijF sntegrl funkije f po skupu S definisemo ko integrl funkije koj je jednk funkiji f n skupu S i jednk nuli vn skup SF reiznijeD nek je f (x) dx := f (x) (x) dx, @QIA gde je [a, b] ilo koji intervl tkv d je S [a, b]F koliko integrl n desnoj strni u @QIA postojiD nzivmo g integralom funkcije f po skupu SF z ovu definiijuD ordnov mer @QHA skup mo%e d se izrzi ko
S S S S b S a b S S a

(S ) =
S

1 dx,

xtoD zjedno s @PWAD pokzuje d je ordnov mer intervl egovdu%inF lede lem pokzuje d su ove definiije doreD tjF d ne zvise od izor intervl [a, b] koji sdr%i skup SF Lema IS. xek je S [a , b ] i S [a , b ] i nek je f : S C ogrniqeE n funkijF d je funkij f integriln po imnu n intervlu [a , b ] ko i smo ko je integriln n intervlu [a , b ] i v%i
1 1 2 2 S 1 1 2 2 b1 b2

f (x)S (c) dx =
a1 a2 S

f (x)S (c) dx.

punkij f mo%e d ude prekidn u tqkm prekid funkije f i u tqkm skup SF ydtleD n osnovu veegove teoreme o integrilnostiD sledi d je funkij f integriln po imnu n intervlu [a , b ] ko i smo ko je integriln n intervlu [a , b ]F xek su P i P podele intervl [a , b ] i [a , b ]F xek je P podel interE vl [a , b ] koj sdr%i sve tqke podele P i tqke podele P koje pripdju skupu [a , b ] [a , b ]F x sliqn nqin konstruiximo podelu P intervl [a , b ]D dodvem tqk podele P koje pripdju skupu [a , b ][a , b ] podeli P F punkij f je jednk nuli vn intervl [a , b ] [a , b ]D ie
S 1 1 2 2 1 2 1 1 2 2 1 1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 2 1 1 1 2 2 2 S 1 1 2 2

S (f S , P1 ) = S (f S , P2 ).

PPP

odel P je finij od podele P D podel P je finij od podele P F oxto je ov konstrukij mogu z proizvone podele P i P D dokz veme sledi iz veme IP i definiije imnovog integrlF Zadatak PQ. @A hokzti d je ordnov mer skup S [a, b] jednk nuli ko i smo ko z svko > 0 postoji konqn fmilij intervl (a , b )D FFFD (a , b ) tkv d je S (a , b ) (a , b ) i (b a ) < . @putstvoX ko je integrl @QHA jednk nuliD postoji podel intervl [a, b] tkv d z goru hruov sumu funkije v%i M ) < FA @A xek je skup S ordnove mere nulF hokzti d je S veegove mere nulF @vA hokzti d je Q [a, b] skup veegove mere nulD li d nije meriv u ordnovom smisluF @putstvoX dokzti d je Q = RFA SFSF vojstv imnovog integrlF sz eoreme S sledi d se sv svoE jstv uoxijevog integrl prenose n imnov integrl neprekidne funkijeF xvexemo sd nek svojstv imnovog integrl koj v%e z proizvone funkije integrilne po imnuF Lema IT. xek je S R ogrniqen skup i nek su funkije f : S C i g : S R integrilne po imnuF d v%i
1 1 2 2 1 2 1 1 n n n 1 1 n n k k k=1 S k k

TF yhiixs sxiqev

f (x) dx
S S

f (x) dx.

eko je i f reln i ko je f (x) g(x) z svko x [a, b] ond je


f (x) dx
S S

g (x) dx.

sz definiije integrl po proizvonom skupu sledi d mo%emo d pretE postvimo d je S = [a, b]F hokz sd sledi iz odgovrjuih svojstv z konqne sumeF Lema IU. xek je S R ogrniqen skupD nek su funkije f : S C i g : S C integrilne po imnu i nek je CF d je
f (x) + g (x) dx =
S S

f (x) dx +
S

g (x) dx,
S

f (x) dx =
S

f (x) dx.

sz definiije integrl po proizvonom skupu sledi d mo%emo d se ogE rniqimo n sluqj S = [a, b]D iz @IWA d mo%emo d pretpostvimo d su f i g relne funkijeF oxto su f i g integrilne funkijeD z svko > 0 postoji podel P intervl [a, b] tkv d je
b

s(f, P ) >
a b

f (x) dx 2 , g (x) dx 2 ,

S (f, P ) <
a b

f (x) dx + 2 ,

s(g, P ) >
a

S (g, P ) <
a

g (x) dx +

sz sup(f + g) sup f + sup g, inf(f + g) inf f + inf g sledi


b b

SF swexy sxiqev

PPQ

s(f + g, P ) s(f, P ) + s(g, P ) >


a

f (x) dx +
a b

g (x) dx ,
b

S (f + g, P ) S (f, P ) + S (g, P ) <

f (x) dx +
a a

g (x) dx + ,

p je
b b b

f (x) dx +
a a

g (x) dx <
a

f (x) + g (x) dx <


a

f (x) dx +
a

g (x) dx + .

oxto je proizvonoD time je dokzn prv jednkostF liqno se dokzuje i drugF Lema IV. xek je funkij f : [a, b] R integriln po imnuF d v%i
b c b

f (x) dx =

f (x) dx +
a c

f (x) dx

z svko c [a, b]F oxto je f (x) = f (x)(


b

[a,c] (x) b

+ (c,b] (x))

D iz svojstv QF veme IU sledi


b

f (x) dx
a

=
a b

(f (x)[a,c] (x) + f (x)(c,b] (x)) dx f (x)[a,c] (x) dx +


a a

= =

f (x)(c,b] (x)) dx

f (x) dx +
[a,c] c (c,b] b

f (x) dx f (x) dx.

=
a

f (x) dx +
c

posledem korku smo koristili jednkost f (x) dx = f (x) dx koj lko sledi iz definiije imnovog integrlF eoremi P n IWSF strni smo videli kko se diferenir integrl neprekidne funkije po goroj grniiF ssti rezultt v%i i z inteE grilne funkijeD ko se diferenire vrxi u tqkm u kojim su one neprekidneF reiznijeD v%i slede teoremF Teorema V. xek je f : [a, b] C integriln funkijF d je funE kij
(c,b] [c,b] x

F (x) =
a

f (t) dt
0

neprekidn n [a, b]F eko je funkij f neprekidn u tqki x D ond je F diferenijiln u toj tqki i v%i F (x ) = f (x )F
0 0

PPR

M (0, +)

oxto je f integrilnD on je ogrniqenD tjF v%i |f (x)| M z neko D p je


x+h

TF yhiixs sxiqev

|F (x + h) F (x)| =
a x+h

f (t) dt

x a

x+h

f (t) dt =
x

f (t) dt

|f (t)| dt M |h|,

odkle sledi d je F neprekidnF xek je funkij f neprekidn u tqki x F d je


0 F (x0 +h)F (x0 ) h

f ( x)

= =

1 h 1 h 1 h

x0 +h

f (t) dt
x0 x0 +h x0 x0 +h

1 h

x0 +h

f (x0 ) dt
x0

f (t) f (x0 ) dt |f (t) f (x0 )| dt


x0

sup
t[x0 ,x0 +h] 0

|f (t) f (x0 )|.

oxto je funkij f neprekidn u tqki x D posledi izrz te%i nuli kd h 0F lede teorem je uopxtee osledie P n strF IWTF Teorema W. xek je : [, ] [a, b] neprekidno diferenijiln ijekE ijD () = aD () = b i nek je f : [a, b] C integriln funkijF d je i funkij f ((t)) (t) integriln n [, ] i v%i
b

f (x) dx =
a

f ((t)) (t) dt.

oxto je funkij f integrilnD iz veegove teoreme o integrilnosti sledi d je skup enih tqk prekid mere nulF oxto je neprekidno diferenijilnD sledi d je i skup prekid funkije f ((t)) (t) mere nulD p jeD opet po veegovoj teoremiD i on integrilnF oxto je ijekijD dkle monotonD z svku podelu P : = t < t < . . . < t = b tqke x = (t ) definixu podelu intervl [a, b]F yznqimo ovu podelu s P F sz rvnomerne neprekidnosti funkij i sledi
0 1 n j j 1

gde je () prmetr podele @vF rgrf SFP n strF PITAF rimenom vE grn%ove teoreme n sirke integrlne (f, P, ) doijmo pri qemu su tqke izrne tko d je = ( )D gde je tqk doijen primenom vgrn%ove teoreme n funkiju n intervlu [t , t ]F ydtle sledi tr%en jednkost integrlD prelskom n limes kd (P ) 0 @vF formulu @PRA n strF PIUAF
j j j j j j 1

(P ) 0 (P ) 0,

f (j )|xj xj 1 | =

f (j )|xj xj 1 | =

f (j ) (j )|tj tj 1 |,

SFTF xesvojstveni imnov integrlF imnov integrl smo definE isli z ogrniqene funkije koje su integrilne po imnu n ogrniqenom intervlu [a, b]F xesvojstveni imnov integrl se odnosi n neogrniqene intervle ili neogrniqene funkijeF eko je funkij f : [a, ) C inteE griln po imnu i ogrniqen n svkom intervlu [a, b] [a, )D limes f (x) dx := lim f (x) dx @QPA nzivmo nesvojstvenim Rimanovim integralom funkije f F ri tome se dopuxt i mogunost = ili lim |f (x)| = +F koliko limes @QPA posE toji k%emo d integrl @QPA konvergirD u protivnom k%emo d divergirF xesvojstveni imnov integrl s unutrxom singulrnom tqkomD nesvoE jstveni imnov integrl s vixe singulritet i glvn vrednost nesvoE jstvenog imnovog integrl definixu se n potpuno isti nqin ko u sluE qju uoxijevog integrlF enlizom dokz veme V i veme IH zkuqujemo d uoxijev kriterijum konvergenije integrl i oredeni prinip v%e i z nesvojstveni imnov integrlF
b a b a x

TF swex{svtiy sxiqev

PPS

TF imn{tiltjesov integrl TFIF hefiniij imn{tiltjesovog integrlF tedno od uopxteE imnovog integrl je imn{tiltjesovU integrlD koji se definixe n
sledei nqinF xek je : [a, b] R rstuD f : [a, b] R ogrniqen funkijF podelu P = {x , x , . . . , x } podel intervl [a, b] definixemo
0 1 n

i
s(f, , P ) =

k := (xk ) (xk1 )
n n

mk k ,
k=1

S (f, , P ) =
k=1

Mk k ,

gde je m

:=
b

x[xk1 ,xk ]

inf

f (x) Mk :=

sup
x[xk1 ,xk ]

f (x)
b

F vedimo oznke
P

f (x) d(x) := sup s(f, , P )


a

Definicija .

R eko je
b a b

i
a

f (x) d(x) := inf S (f, , P ).


a

f (x) d =

f (x) d.

ovu vrednost nzivmo RimanStiltjesovim integralom funkije f po funE kiji i oznqvmo f (x) d(x) ili f dF ud zog mogunosti zune postoji potre d se nglsi d se rdi o imn{tiltjesovomD ne iE mnovomD integrluD koristimo oznku (S) f (x) d(x)F
b a a b a

Utiltjes @T. J. StieltjesD IVST{IVWRAD holndski mtemtiqr

eko je f : [a, b] C ogrniqen kompleksn funkijD en imn{tilE tjesov integrl po monotonoj funkiji : [a, b] R je
b b b

PPT

TF yhiixs sxiqev

ukoliko integrli n desnoj strni postojeF Napomena R. @y uslovu monotonosti funkije A sz monotonosti funkije sledi en ogrniqenostX (x [a, b]) (a) (x) (b)F woE gue je definisti imn{tiltjesov i u opxtijem sluqjuD z ograniqene funkije f i D ez uslov monotonosti z F d je ulog funkij f i u definiiji D simetriqn4X ko postoji f d ond postoji i df i v%i D formul prijlne integrije4
a a a b a b a b b

f d :=

Re f d + i

Im f d,

@videti dtk PR ni%eAF weutimD poxto se glvne teoreme o egzisteniji imn{tiltjesovog integrl odnose n monotone funkije @iliD opxtijeD n funkije ogrniqene vrijijeAD mi emo se zdr%ti n imF xrvnoD imnov integrl je speijlni sluqj imn{tiltjesovogD z funkiju (x) = xF uo i imnov integrlD imn{tiltjesov integrl mo%e d se definiE xe ko limes u prostoru podelF yv definiij je nlogn definiiji @PRA n PIUF strniX f (x) d = lim (f, , P, ), @QQA ukoliko je ispuen jedn od slede dv uslovX f je neprekidnD ili je neprekidn i postoji f dF hete @definiiju (f, , P, ) i ekvivleniju @QQA i hefiniije RA qitl e lko izvesti smD po uzoru n nlogne dete kod imnovog integrlF Zadatak PR. uoristei @QQA dokzti D formulu prijlne integrije4 iz xpomene RF @putstvoX ko je P = {x , . . . , x } i = ( , . . . , )D dokzti d je (, f, P, ) = f (x)(x)| (f, , Q, ), gde je Q = {a, , . . . , , b}D = (x , x , . . . , x ) i d (P ) 0 (Q) 0Y dokzti d odtle sledi formul iz xpomene RFA s slede teorem se dokzuje n isti nqin ko eorem T n PIRF strniF Teorema IH. @hruov kriterijum integrilnostiA imn{tilE tjesov integrl
a a b a (P )0 0 n 1 n b a 1 n 0 1 n b

f d +

df = f (b)(b) f (a)(a)

f (x) d(x),

gde je f : [a, b] R ogrniqen i : [a, b] R monoton funkijD postoji ko i smo ko z svko > 0 postoji podel P intervl [a, b] tkv d je
a

S (f, , P ) s(f, , P ) < .

Posledica U. eko je f : [a, b] R neprekidnD : [a, b] R rstu funkijD ond postoji f dF xek je > 0F d postoji h > 0 tkvo d je ((b) (a))h < F oxto je f rvnomerno neprekidn n [a, b] @po untorovoj teoremiAD postoji > 0 tkvo d |x y | < |f (x) f (y )| < . ydtle sledi d z svku podelu P z koju je (P ) < v%i M m < hD p je
b a k k n n

TF swex{svtiy sxiqev

PPU

S (f, , P ) s(f, , P ) =

(Mk mk )k h
k=1 k=1 b a

k = h((b) (a)) < .

ydtleD n osnovu eoreme IHD sledi d postoji f dF Posledica V. eko je f : [a, b] R monotonD : [a, b] R rstu i neprekidn funkijD ond postoji f dF (f (b) f (a)) < F sz neprekidE xek je > 0 i n N tkvo d v%i nosti funkije sledi d postoji podel P tkv d je = F retpostvimo @ne umujui opxtostA d je f rstu funkijF d je M = f (x ) i m = f (x )D p je
b a (b)(a) n k (b)(a) n k k k k 1

S (f, , P ) s(f, , P )

(b)(a) n

(f (xk ) f (xk1 )) f (a)) < .

oD n osnovu eoreme IHD znqi d postoji f dF Posledica W. xek je f : [a, b] [A, B ] ogrniqen i : [a, b] R rstu funkijF eko postoji f dD ond z svku neprekidnu funkiju : [A, B ] R postoji f dF xek je > 0F sz rvnomerne neprekidnosti funkije n [A, B] sledi d postoji > 0 tkvo d v%i
b a b a b a

k=1 (b)(a) (f (b) n

i d je > F oxto postoji f dD iz eoreme IH sledi d postoji podel P = {x , . . . , x } intervl [a, b] tkv d je S (f, , P ) s(f, , P ) < . @QRA xek je
b a 0 n 2

|x y | < | (x) (y )| <

mk := m k :=

x[xk1 ,xk ]

min

f (x),

Mk :=
Mk

x[xk1 ,xk ]

max

f (x),

xek je S := {k | M sz @QRA sledi

x[xk1 ,xk ]

min

f (x),

:=

x[xk1 ,xk ]

max

f (x).

mk < },

T := {k | Mk mk }.

k
k T

(Mk mk )k 2 ,

k T

PPV

p je

TF yhiixs sxiqev
=
kS (Mk m k )k + kT ( Mk m k )k

S ( f, , P ) s( f, , P )

kuqk sd sledi iz eoreme IHF


b a

((b) (a)) + 2 sup | (y )| < (((b) (a)) + 2 sup | (y )|).

TFPF vojstv imn{tiltjesovog integrlF xek su : [a, b] R i : [a, b] R rstueD f : [a, b] C i g : [a, b] C ogrniqene funkijeF @IA eko je C i ko postoje f d i g dD td postoje i (f + g) d i (f ) d i v%i
b a b a b a b b b b b

(f + g ) d =
a a

f d +
a

g d,
a

(f ) d =
a

f d.
b a

@PA eko su f i g relne i (x [a, b]) f (x) g(x)D i ko postoje g dD ond je


b a b b

f d

f d

g d.
a b a

@QA eko je a < c < b i ko postoje


a b c

f d

D
b c

c a

f d

b c

f d

ond je

f d =
a a

f d +

f d.
b a

@RA eko je (x [a, b]) |f (x)| M i ko postoji


b

f d

D ond je i v%i i

f d M ((b) (a)).

@SA eko postoje @TA eko postoji @UA eko postoje @VA eko postoji
Zadatak

a b a

f d
b

b a

f d

D ond postoji i
b b

b a

f d( + )

f d( + ) =
a b a a

f d +
a

f d.
b a

f d

i ko je c > 0D ond postoji i


b b

f d(c)

f d(c) = c
a a b f d a b f d a b a

f d.
b a

i g dD ond postoji i (f g) dF D ond postoji i |f | d i v%i


b a b b

f d

|f | d.
a

PS. xek je 0, z x [1, 0] f (x) = 1, z x (0, 1],

(x) =

0, 1,

z x [1, 0) z x [0, 1].

@QSA iz svojstv @QA ne v%iD poxto f d = 0 = f d = 0D f d ne postojiF @putstvoX integrli n desnoj strni u @QSA mogu d se izrqunju po definiijiY nepostoje integrl n levoj strni sledi iz eoreme IH { z svku podelu P tkvu d 0 / P je S (f, , P ) s(f, , P ) = 1FA TFQF voee imn{tiltjesovog integrl n imnovF ideli smo d je imn{tiltjesov integrl uopxtee imnovogD n koji se svodi z (x) = xF lede teorem dje jox jedn primer svoe imn{tiltjesovog integrl n imnovF Teorema II. xek je funkij f : [a, b] C integriln po imnu i : [a, b] R rstu diferenijiln funkijD tkv d je integriln po imnuF d postoji f d i v%i
1 0 1

hokzti d jednkost

TF swex{svtiy sxiqev
f d = f d + f d
1 0

PPW

0 1

1 1

b a

d dx

f d =
a a

rimenom vgrn%eve teoreme n funkiju doijmo


f (j )((xj ) (xj 1 )) =
j j

d dx. dx

f (j ) (cj )(xj xj 1 ) f (j ) (j )(xj xj 1 )+


j

= +
j

f (j )( (ci ) (j ))(xj xj 1 ).

punkij f je ogrniqenD integrilnD xto nm omoguv d izorom dovono fine podele posledi sirk nprvimo proizvono mlimF hokz sledi prelskom n limes u prostoru podelF Napomena S. eporem II i dtk PR dju nm jox jedn dokz formule prijlne integrije z imnov integrlF rimetimo d se tj dokz ne poziv n utn{vjniovu formuluD tjF n vezu neodreenog i odreenog @imnovogA integrlF Teorema IP. (Prva teorema o sredoj vrednosti za RimanStiltjesov integral) xek je f : [a, b] R neprekidnD : [a, b] R rstu funkijF d postoji tqk c [a, b]D tkv d je
b

f d = f (x)((b) (a)).

xek je M = sup ydtle sledi d je

[a,b]

f m = inf [a,b] f
b

F d je
f d M ((b) (a)).

m((b) (a))
a b

f d = ((b) (a))
a

PQH

z neko [m, M ]F sz neprekidnosti funkije f sledi d je f (c) = z neko c [a, b]F Teorema IQ. (Druga teorema o sredoj vrednosti za RimanStiltjesov integral) xek su f, : [a, b] R monotone funkije i nek je neprekidnF d postoji tqk c [a, b]D tkv d je
b

TF yhiixs sxiqev

sz rve teoreme o sredoj vrednosti i formule prijlne integrije @dtk PRA sledi
a b b

f d = f (a)[(c) (a)] + f (b)[(b) (c)].

f d = f (b)(b) f (a)(a)
a a

df

z neko c [a, b]D odkle seD jednostvnim sreivemD doij tr%en formulF Zadatak PT. szvesti teoreme o sredoj vrednosti z imnov integrl iz teorem o sredoj vrednosti z imn{tiltjesovF Zadatak PU. uoristei definiiju imn{tiltjesovog integrl ko limes u prostoru podelD dokzti sledee uopxtee teoreme o smeni promenE ive u imnovom integrluF xek su f, : [a, b] R neprekidne funkijeF xek je uz to strogo rstuD i nek je = en inverzn funkijF d je
1 b (b)

= f (b)(b) f (a)(a) (c)(f (b) f (a))

gde je n levoj strni imnovD n desnoj imn{tiltjesov integrlF hokE zti ovo tvreeF rimetimo d d n desnoj strni predstv oznkuD i d nismo pretpostvili d je diferenijilnF koliko je diferenijE ilnD ovo tvree djeD ko speijlni sluqjD eoremu o smeni promenive u imnovom integrluF TFRF punkije ogrniqene vrijijeF xek je f : [a, b] K definE isn n intervlu [a, b] R s vrednostim u pou K {R, C}F eko je P : a = t < t < < t = b podel intervl I D oj mo%emo d pridru%imo roj
a (a) 0 1 n n b Va (f ; P )

f (x) dx =

f ( (t)) d (t),

= |f (t0 )| +
k=1

|f (tk ) f (tk1 |.

otln vrijij funkije f n intervlu [a, b] je roj

koliko je ovj roj konqnD funkiju f nzivmo funkijom ogrniqene vrE ijijeF eko je K = RD svk funkij ogrniqene vrijije f : [a, b] R je rzlik dve monotone funkijeX
P

b Varb a (f ) := sup Va (f ; P ).

f (t) =

Vart Vart t0 (f ) + f (t) t0 (f ) f (t) . 2 2

%i i ornutoD ko je f = f f z monotone funkije f i f D ond je f funkij ogrniqene vrijijeF yvo op%e nm omoguv d definiije i tvre vezn z imn{ tiltjesov integrl i monotone funkijeD proxirimo n funkije ogrniqene vrijije s vrednostim u CF Zadatak PV. h li je
1 2 1 2 x

TF swex{svtiy sxiqev

PQI

funkij ogrniqene vrijijec Zadatak PW. xek je f : [0, 2 ] R funkij ogrniqene vrijije koj zdovov f (0) = d(2)F hokzti d je
0 2

F : [0, +) R,

F (x) =

sin t dt t

f (x) cos(nx) dx
0

1 Var2 0 f. n

QH kiirti grfik funkije ko je @A D D Y @A D D F Zadatak QI. szrqunti xd([x] x)F Zadatak QP. xek je g : [a, b] R funkij ogrniqene vrijijeD neE prekidn u tqki [a, b]D i nek je f : [a, b] R funkij definisn s f ( ) = 1 i f (x) = 0 z x = F @A h li postoji tiltjesov integrl f dgc eko postojiD izrqunti gF @A h li se odgovor u @A me ko izostvimo uslov neprekidnosti funkije g u tqki c Zadatak QQ. hte su funkije
Zadatak . x Varx af 2 3 f : [2, 2] R f (x) = 3x 2x a = 2 f : [0, 2] R f (x) = [x] x a = 0
5 0 b a

(x) =

1, 0,

x0 (x) = x < 0,

1, 0,

xek je f : [1, 1] R ogrniqen funkijF @A hokzti d tiltjesov integrl f d postoji ko i smo ko je f neprekidn s desne strne u nuli i izrqunti g u tom sluqjuF @A hokzti d tiltjesov integrl f d postoji ko i smo ko je f neprekidn s leve strne u nuli i izrqunti g u tom sluqjuF @vA hokzti d tiltjesov integrl f d postoji ko i smo ko je f neprekidn u nuli i izrqunti g u tom sluqjuF @gA xek je { } niz u (0, 1)D { } niz pozitivinih rojevD tkv d red konvergir i g(x) = (x )F hokzti d z svku neprekidnu funkiju : [0, 1] R v%i
1 1 1 1 1 1 n n=1 n=1 n n n=1 n=1 n n 1

x>0 (x) = 1 x 0, 2

1, 0,

x>0

x = 0, x < 0.

dg =
0 n=1

n (n ).

PQP

osled jednkost pokzuje d tiltjesov integrl uopxtv reE doveF Zadatak QR. xek su f, g : [a, b] R ogrniqene funkijeF @A xek je r jedn od funkij f, g neprekidn u tqki c (a, b)F hokzti d iz egzistenije integrl f dg i f dg sledi egzistenij integrl
c b a c b

TF yhiixs sxiqev

f dg.

@A h li @A v%i i ko su oe funkije prekidne u tqki cc


a

@IA szrqunti
0 1 2 n

UF e%e

@PA xek su a , a , . . . , a rzliqiti pozitivni rojeviF hokzti d je mtri nedegenerisnF putstvoX hokzti d je
n 1

sin3 x cos x dx 1 + cos2 x

1 1 + aj + ak

1j,kn

xk xj
j,k=1 0

tak +aj =
0 i=1

xi sai

ds > 0
1 2 n

i zkuqiti d z proizvone relne rojeve x , x , . . . , x rzliqite od nule v%i nejednkost


n

@QA xek je f : [a, a] C prn funkijF hokzti d je


a

j,k=1

xj xk > 0. 1 + aj + ak

@RA xek je f : [0, +) R neprekidn funkijD tkv d je (x 0) 0 < f (x + 1) < f (x) i lim f (x) = 0. xek je
a 0 x+ n+1

f (x) dx = 1 + ex

f (x) dx.

hokzti d red konvergirF

an =
n

f (x) dx.

(1)n an
n=0

@SA xek je
In =
0

UF ifi
/2

PQQ

@A hokzti d je I = /2D I = 1F @A uoristei prijlnu integriju dokzti d je


0 1

cosn x dx.

@vA sndukijom dokzti d je @gA hokzti d je


I2n I2n+1 =

In =

n1 In2 . n

1 . 2n + 2 2 m Im m1

i odtleD uz primenu @vAD d je


n

Im Im1 Im2 =

@TA uoristei e%u @QTA n strF IUP dokzti d je


1 1

lim

nI2n =

. 2

szvesti odtle zkuqk d je


0 0

(1 x2 )n dx

enx dx
0

dx . (1 + x2 )n

gde je I integrl iz e%e@ SAF rimenom rezultt iz dtk S dokzti d je


0 +

nI2n+1

et dt

nI2n2 ,

yvo je jox jedn nqin d se izrqun usonov integrl iz rimeE r IP n strF PHWF @UA sspitti konvergeniju red
0

et dt =

. 2

@VA xek je f : [1/2, 3/2] C neprekidno diferenijiln funkijF hokzti d red


3/2

1 (1)n n n=1

n 0

ex dx.

f (x) sin (nx) dx

konvergirF @WA szrqunti @IHA szrqunti


lim
n

n=1

1 /2

lim

2 + 4 + 6 + + 2n . n2

1 1 1 + + + . n+1 n+2 2n

PQR

@IIA hokzti d je

TF yhiixs sxiqev
< 6
1 0

@IPA sspitti funkiju

dx 2 < . 8 4 x2 x3 1 arctan 2 x

f (x) = x

i nrtti en grfikF hokzti d postoji inverzn funkij f i izrqunti


4

@IQA xek je f : [0, 1] R strogo rstu funkijD tkv d je f (0) = 0D i nek je f en inverzn funkijF hokzti d je
0 1 x f (x)

f 1 (y ) dy.

@IRA hokzti d je
x 0

(x [0, 1])
0

f (t) dt +
0

f 1 (s) ds = xf (x).

f (t) dt ds =
0 0

(x s)f (s) ds.

@ISA punkij y = f (x) dt je impliitno s


y

hokzti @ez izrqunv integrlA d je drugi izvod f proporE ionln funkiji f i ni konstntu proporionlnostiF ydtle ni ekspliitn izrz z f (x)F @ITA xek je f : [0, +) [0, +) neprekidn funkijD tkv d je povrE xin izmeu enog grfik i x{ose n intervlu [0, c] jednk
0

x=

dt . 1 + 4 t2

z svko c > 0F xi F @IUA kiirti krivu zdtu prmetrskim jednqinm i izrqunti du%inu del te krive koji le%i u tri 0 x 3F @IVA xi du%inu krive
x

c c2 + sin c + cos c, 2 2 2 f (/2) t3 t, 3

x = t2 ,

y=

tR

@IWA hokzti nejednkost


0 a 0

y=

cos (2t) dt,

0x

. 4

@PHA hokzti d je povrxin izmeu krive y = 1/x i x{ose n intervlu [1, 2] ist ko i n intervlu [10, 20]F ypxtijeX dokzti d je povrE xin izmeu te krive i x{ose n intervlu [a, b] @z 0 < a < bA ist ko i n intervlu [ha, hb]D z sve h > 0F

1 + cos2 t dt >

a2 + sin2 a

@PIA koje vrednosti prmetr p integrl


+ 1

UF ifi

PQS

konvergirc szrqunti integrl z te vrednosti pF @PPA szrqunti


n

px 1 1 + x2 2x

dx

@PQA szrqunti @PRA szrqunti

lim

1+

k=1

k . n

1 n

lim

ntn1 dt. 1+t dx . 1 + x2


n

n+1 n

@PSA sspitti konvergeniju nizov 1 dx a = i n x @PTA hokzti d je


n=0 n n 0 1

bn =
0

dx . xp

opdjui niz koji konvergir k nuliF @PUA xek je


0 1

In =

log (1 + xn ) dx

szrqunti

In =
0

xn arctan x dx.

@PVA yjlerov qm{funkij definisn je s


n +

lim n( 4(n + 1)In ).

(x) =
0

tx1 et dt.

hokzti d je ov funkij definisn z x > 0F hokzti d je F @PWA xek je


(n + 1) = n!
x

@A sspitti funkiju f i nrtti en grfikF @A xek je A = [0, +)F ydrediti skup B = f (A) i dokzti d restrikij f | : A B im neprekidno inverzno preslikve g : B AF @vA szrqunti g (y ) lim i lim g(y) . y
0 A 1/y y + y +

f (x) =

arctan

1 dt. t

PQT

@gA sspitti konvergeniju red

TF yhiixs sxiqev
g (n)xn .

@QHA xek je
In =
0

n=0

/4

@A hokzti d je niz I monotonF @A hokzti d je


n

tann x dx,

n N.

@vA sspitti konvergeniju red


p In logq n=1

1 1 < In < 2(n + 1) 2(n 1)

n > 1.

u zvisnosti od relnih prmetr p i qF @QIA xek je


1 1

n+1 n

sspitti konvergeniju redov I i J F @QPA xek je f : [0, 1] C neprekidn funkijF hokzti d je f (sin x) dx. f (sin x) dx = f (cos x) dx i xf (sin x) dx = 2 @QQA xek je c neopdjui niz relnih rojevD f : [a, +) [0, +) nerstu funkijF hokzti d red
0 0 n n
2 2

In =

xn sin (x) dx,

Jn =

xn e

dx

f (cn )(cn cn1 )

konvergir ko postoji konqn


n=2 x

red divergir ko je

x+

lim

f (t) dt,
a

f (cn1 )(cn cn1 )


n=2

x x+

lim

f (t) dt = +.
a

@QRA xek je f : [0, 1] [0, +) nenegtivn neprekidn funkijD tkv d je


x

z svko x [0, 1]F hokzti d je f 0F


0

f (t) dt f (x)

@QSA xek je f : [a, b] R neprekidn funkijD tkv d je


b

UF ifi

PQU

f (x) dx = 0.

hokzti d postoji c (a, b) tkvo d je


a c

f (c) =
a

f (x) dx.

@QTA xek je f : [0, 1] R opdju funkijF hokzti d je


a 1

f (x) dx a
0 0

f (x) dx

z svko a [0, 1]F @QUA xek je f : [0, 1] R neprekidn funkij z koju je xf (x) dx = 0. f (x) dx = 0 i hokzti d f im r dve nuleF @QVA hokzti d ne postoji neprekidn nenegtivn funkij f : [0, 1] [0, +) tkv d je
1 1 0 0 1 1 1

f (x) dx = 1,
0 0

xf (x) dx = a,
0

x2 f (x) dx = a2 .

@QWA xek je f : [0, +) R diferenijiln funkijD tkv d je |f (x)| 1 i f (x) dx = 0. hokzti d je 1 tf (t) dt i f (x) lex + 2 f (4) = 4 z sve x 4F @RHA xek je f : [0, 1] [0, +) nenegtivn neprekidn konkvn funkiE jD tkv d je f (0) = 1F hokzti d je
4 0 4 0 1

xf (x) dx
0

putstvoX uvesti smenu t = x u integrl


0 x

2 3

f (x) dx

F (x) =
0

f (t) dt

iD koristei konkvnost i f (0) = 1 dokzti d je ydtleD uz pomo prijlne integrijeD zkuqiti d je


1

F ( x)

x (1 + f (x)). 2 1 1 4 2

xf (x) dx F (1)
0

xf (x) dx.
0

PQV

@RIA sspitti konvergeniju integrl


1

TF yhiixs sxiqev
log
0

@RPA hokzti d integrl

1+x dx. x dx xp + xq

+ 0

konvergir ko i smo ko je min{p, q} < 1 < max{p, q}F @RQA hokzti d integrl
+

konvergir i d egov vrednost ne zvisi od pF @RRA hokzti d integrl


0 1 0

dx (1 + x2 )(1 + xp )

konvergir ko i smo ko je p > min{1, q}F @RSA sspitti psolutnu i uslovnu konvergeniju red c ko je @A c = x cos (nx) dx @A c = (1) x arctan (x/n) dxD @vA c = (1) (1 + x ) arctan x dxD @gA c = (1) (x + n) dxD @dA c = (1 + x ) dxF @RTA xek je f : [1, +) [0, +) dvput diferenijiln funkij tkv d je (x > 1) f (x) 0 f (x). hokzti d je
n n n 1 0 n n n n n
2

xp dx 1 + xq sin x

1 n 0 n n+1 n1 n 2n 5 n 4 1 n

3 1

1/2

n+1

f (x) dx
n=1 n

putstvoX uoristei konkvnost funkije f dokzti d je i f (x) f (n + 1) + f (n + 1)(x n 1)F sskoristiti nejednkost
n

f (n) + f (n + 1) 2
n+1

f (2) f (1) . 2

f (n) + f (n + 1) 2

f (x) dx

koj sledi iz ejlorove formule i pretpostvke o drugom izvodu funkijeF @RUA xek su f, g : R R relne funkijeD tkve d integrli (f (x)) dx i (g (x)) dx konvergirjuF hokzti d integrl
+ + 2 2 +

f (k + 2) f (k + 1) f (k + 1) =

1 f (k ) 0, 2

f (x)g (x) dx

psolutno konvergirF @RVA xek je f : R R dvput diferenijiln funkij s neprekidE nim drugim izvodomD tkv d integrli
+

UF ifi

PQW

konvergirjuF hokzti d je
+

(f (n) (x))2 dx,

n = 0, 1, 2

(f )(x))2 dx +

f (x)f (x) dx = 0.

@RWA xek je f : [a, +) R dvput diferenijln funkij tkv d integrli (f (x)) dx (f (x)) dx i konvergirju i z koju v%i (M ) (x a) |f (x)f (x)| M. hokzti d integrl
+ + 2 2 a a +

konvergirF @SHA xi sve neprekidne funkije f : [0, +) (0, +) koje zdovoE vju uslov
a x

(f (x))2 dx

(x > 0) 2x
0

f (t) dt = f (x).

qvee U

IFIF itF
n +

it i zdi IF rvi semestr

@IA h li postoji funkij f C (R) @tjF tkv d postoji n{ti izvod D f (x) z sve x R i sve n NA tkv d je f (x) > 0 z x ]0, 1[ i f (x) = 0 z x / ]0, 1[c @PA h li postoji neprekidn funkij f :]0, 1[ R z koju je f (x) = x i f (x) = 2x z sve x ]0, 1[c @QA xek je (F, +, , 0, 1) poe i S F \ {0} podskup koji je ztvoren u odnosu n operije po i z koji je S (S) = D F = (S) {0} SF x < y x y S je definisn relij totlnog poretk n SD tkv d je F = S @dokzti3AF eko je (F, +, , , 0, 1) totlno ureeno poeD d li je relij poretk n emu definisn nekim skupom S n prethodno opisn nqinc h li je tj skup jedinstvenc @RA xek je F skup svih rionlnih funkij n RD tjF skup funkij olik p(x)/q(x) gde su p, q : R R polinomi koji nemju zjedniqku nulu @u CAD pri qemu q nije identiqki jednk nuliF xek je S F skup svih rionlnih funkij olik p(x)/q(x) tkvih d njstriE ji koefiijenti @koefiijenti uz x s njveim stepenomA polinom p i q imju isti znk @ovj skup zdovov uslove it QAF h li je poe s relijom poretk definisnom podskupom S rhimedskoc @SA h li svko totlno ureeno poe sdr%i potpoe rionlnih roE jev @preiznijeX ureeno potpoe izomorfno pou rionlnih roE jevAc h li postoji totlno ureeno poe u kome poe rionlnih rojev nije gustoc @TA xek su a i b rionlni rojevi i [a, b] := {q Q | a q b}F h li z proizvonu neprekidnu funkiju f : [a, b] R v%i neko od sledeih tvreX @A f je ogrniqenY @A f je rvnomerno neprekidnY @vA ko je f (a)f (b) < 0 ond je f (c) = 0 z neko c ]a, b[Y @gA f im minimum i mksimumc @dA h li @gA v%i ko je f rvnomerno neprekidnc @UA xek su a, b i [a, b] ko u itu TF punkij f : [a, b] C je diferenijiln u tqki q ]a, b[Q ko postoji roj z C z koji v%i f (q + h) f (q ) = z h + o(h) kd Q h 0F h li z tkvu funkiju v%i neko od sledeih tvreX @A ko je f (x) 0 ond je f constY @A ko je f ([a, b] ) R i f (a) = f (b) ond je f (c) = 0 z neko c ]a, b[c
+ Q Q Q Q 0 0 0 0 0 Q

PRI

PRP

@VA xek je S C ztvoren skupF h li postoji funkij f : C C koj je prekidn u svim tqkm skup S i neprekidn n C \ Sc @WA h li z niz a iz lim |a a | = 0 z sve p N sledi d a konvergirc @IHA h li postoji skup X i niz A P (X ) egovih podskupov z koji istovremeno v%i lim inf A = lim sup A = i lim Card (A ) = c @IIA h li postoji funkij f : R R qiji je izvod u nekoj tqki strogo pozitivnD on nije monoton ni u jednoj okolini te tqkec @IPA h li postoji monoton funkij f : R R z koju v%i f C (R) i lim f (x) = 0D li ne i lim f (x) = 0c @IQA h li iz neprekidnosti funkije f n [a, b] sledi neprekidnost funE kije g(x) = sup{f (t) | a t x}c @IRA h li iz diferenijilnosti funkije f n ]a, b[ sledi difereniE jilnost funkije g(x) = sup{f (t) | a < t x}c @ISA h li iz diferenijilnosti funkije f n ]a, b[ sledi d funkij g (x) = sup{f (t) | a < t x} im levi i desni izvod n ]a, b[c @ITA h li postoji polinom treeg stepen qiji grfik prolzi kroz tqke (1, 0)D (0, 0)D (1, 0)D tkv d tngent n grfik u (0, 0) orzuje s pozitivnim delom x{ose ugo /4c eko postojiD d li je jedinstvenc @IUA xek je A CD f : A C neprekidn funkij i z A uoxijev nizF h li odtle sledi d je niz f (z ) uoxijevc @IVA xek je B CD f : B C rvnomerno neprekidn funkij i z B uoxijev nizF h li odtle sledi d je niz f (z ) uoxijevc @IWA xek su a < b < a < b < < a < b relni rojeviF h li polinom p(x) = (x + a ) + 2 (x + b ) im kompleksnu nuluc @PHA h li je izvod diferenijilne prne funkije neprn funkijc h li je izvod diferenijilne neprne funkije prn funkijc @PIA h li je izvod diferenijilne periodiqne funkije periodiqn funkijc @PPA h li nekonstntn diferenijiln periodiqn funkij im nE jmi pozitivni periodc @PQA h li proizvon nekonstntn periodiqn funkij im njmi pozitivni periodc @PRA h li funkij f : R R mo%e d im strogi loklni ekstremum u neprerojivo mnogo tqkc @PSA h li postoji neprekidn funkij f : R R tkv d z svko y R skup f (y) im @A dv elementY @A tri elementc @PTA h li postoji neprekidn ijekij @A relne prve R n intervl [0, 1]Y @A relne prve R n krug S = {z C | |z| = 1}c @PUA xek je b(C) skup ogrniqenih kompleksnih nizov i c (C) skup komE pleksnih nizov koji konvergirju k 0 i nek je relij ekvivE lenije n b(C) definisn s c (C)F h li je (b(C)/ , +, ) poec
n n n+p n n n n n n n x+ x+ n n n n 0 0 1 n k=0 1 k n n k=0 n k 1 1 0 n n n n 0

UF see s ehegs

@PVA eko polinom p : R R im smo relne koreneD d li isto v%i z polinom pc @PWA h li nekonstntn periodiqn funkij f : R R im lim f (x)c @QHA h li iz (a R) lim f (a/n) = 0 sledi lim f (x) = 0c IFPF ydgovoriF @IA hF @PA xeF @QA hF @RA xeF @SA hF @TA xeF @UA xeF @VA hF @WA xeF @IHA hF @IIA hF @IPA hF @IQA hF @IRA xeF @ISA hF @ITA hF @IUA xeF @IVA hF @IWA xeF @PHA hF @PIA hF @PPA hF @PQA xeF @PRA xeF @PSA @A xeF @A hF @PTA xeF @PUA xeF @PVA hF @PWA xeF @QHA xeF IFQF diF @IA kiirti skup {z C | min{|z 1 i|, |z + 1 i|, |z + i|} 2} u kompleksnoj rvni CF @PA hokzti d postoji reln funkij f relne promeniveD tkv d je kriv z : R \ {1, 1} CD z (t) = t(1 t ) + i(t 2t )(1 t ) en grfik u R = CF sspitti funkiju f i nrtti en grfikF @QA flon se pee vertiklno rzinom RH cm/sF trenutku kd je lon n visini PH m kroz tqku ispod eg prolzi iiklist koji se kree rzinom S m/sF uojom rzinom se tri sekunde ksnije povev rstoje izmeu iikliste i lonc @RA hekrtovom x0y{koordintnom sistemu skiirti krivu zdtu u polrnim koordintm (r, A jednqinom r sin 2 = 2a D gde je a > 0F xek je P proizvon tqkF hokzti d je trougo koji orzuju tngent n u P D prv OP i x{os jednkokrkiF @SA kiirti grfike sledeih funkijX @A f (x) = lim 1 + x + (1 x) D x 0Y @A f (x) = lim 1 + (x/2) + (1/x) D x > 0Y @vA f (x) = lim cos x + sin xD x RY @gA f (x) = lim Dx0 D x RF @dA f (x) = lim @TA ydrediti domene i ispitti neprekidnost sledeih funkij relne promenive xX @A f (x) = lim x @A g(x) = lim k 2 @vA h(x) = sup{n 2 | n N}F @UA xek je A(a , , a ) ritmetiqkD G(a , , a ) geometrijsk sreE din pozitivnih rojev a , . . . , a F hokzti d funkij
d dx x+ n0 x 0 2 1 3 2 1 2 2 2 1 2
n

IF s iwie

PRQ

2n

n n

2n

2n

2n

2n

2n

log (e +x ) n x2 enx +x enx +1

n 1

n x k k=1 x n n

im minimum u tqki koj je ritmetiqk sredin rojev a , . . . , a F @VA xek je = a + ib tqk u kompleksnoj rvni i L prv kroz koj seqe relnu i imginrnu osu u tqkm x i iy F hokzti nejednkosti @A |x + iy | (|a| + |b| ) @A |x | + |y | ( |a| + |b|) @vA |x y | 4|ab|F
1 n1 0 0 0 0 2/3 2/3 3/2 2 0 0 0 0

f :]0, +[ R,

f (x) :=

A(a1 , , an1 , x) G(a1 , , an1 , x)

PRR

@WA xek je z niz u CF @A hokzti ili opovrgnuti tvreeX niz z konvergir ko i smo ko konvergir svki egov podnizF @vA hokzti ili opovrgnuti tvreeX niz z im podniz koji konE vergir ili podniz koji je neogrniqenF @A xek je z niz koji ne konvergir k CF hokzti ili opoE vrgnuti tvreeX postoji podniz z s svojstvom d nijedn egov podniz ne konvergir k F @IHA xi sve monotone funkije f : R R tkve d z sve x, y R v%i f (x + y ) = e f (x) + e f (y )F @IIA xi limes superior i limes inferior niz x R definisnog s
n n n n (n) y x n

UF see s ehegs

@IPA xek je f : [a, b] R neprekidn funkij koj im levi izvod f (x) u svkoj tqki x ]a, b[F @A hokzti d ko f nije monoton ond postoji c ]a, b[ z koje je f (c) = 0F @A hokzti d ko je f (a) = f (b)D ond je

x0 = 0,

x2n

x2n1 , = 2

x2n+1

1 = + x2n . 2

@vA hokzti d je
a<x<b

a<x<b

inf f (x) 0 sup f (x).


a<x<b

@IQA punkij f :]a, b[ C im neprekidn desni izvod f (x) u svkoj tqki x ]a, b[F hokzti d je f diferenijiln n ]a, b[F @IRA xek je f :]0, +[ R dvput diferenijiln funkij i nek je M := sup |D f (x)| z j {0, 1, 2}F hokzti d je M 4M M F @ISA xek je f :]0, +[ R dvput diferenijiln funkij s ogrE niqenim drugim izvodomD tkv d je lim f (x) = 0F hokzti d je lim f (x) = 0F okzti kontrprimerom d tvree ne v%i ko se izostvi uslov ogrniqenosti drugog izvodF @ITA xek su f, g : R R diferenijilne funkijeF hokzti d je funkij h(x) = max{f (x), g(x)} diferenijiln u tqkm x u kojim je f (x) = g(x) i u onim u kojim je f (x) = g(x) i f (x) = g (x)F emu je jednk izvod h (x) u tim tqkmc t je s ostlim tqkmc @IUA xek je f : R R neprekidn funkij i nek je lim f (x) = D lim f (x) = +F hokzti d je funkij g (x) = sup{t | f (t) < x} neprekidn ko i smo ko je f strogo rstuF @IVA xek je f : [0, +[ R neprekidn funkij koj zdovov simpE totsku reliju f (x) = o(x) kd x +F hokzti d z funkiju g (x) := sup f (t) v%i g (x) = o(x) kd x +F @IWA hokzti d je funkij f : [a, b] R konveksn ko i smo ko z x < x < x v%i
+ j x>0 j 2 1 0 2 x+ x+ x x+ 0tx 3 1 2

inf f (x)

f (b) f (a) sup f (x). ba a<x<b

1 1 1 x1 x2 x3 f (x1 ) f (x2 ) f (x3 )

i d je strogo konveksn ko i smo ko v%i strog nejednkostF @PHA xiz a je zdt s a = a z a RD a = a + a F h li lim a neprekidno zvisi od ac @PIA punkije f i g su diferenijilne u tqki aF szrqunti
n 0 n+1 n n xa

IF s iwie

PRS
n

@PPA hokzti d je ogrniqen konveksn funkij f : R R konstntnF @PQA xek je E skup svih nizov a : Z R tkvih d postoji k Z @koje mo%e d ude rzliqito z rzliqite aA s svojstvom a = 0 z sve n < k F skupu E definisne su operije sir i mno%e pomou
n n

lim

f (x)g (a) f (a)g (x) . xa

(a + b)n = an + bn ,

(a b)n =
j =0

a j bn j .

@A hokzti d je (E, +, ) s ovko definisnim operijm poeF @yvo poe se nziv poem formlnih redov a T Y definE isne operije uopxtvju prvilo mno%e koefiijent poE linomY req formlnih znqi d ne postvmo pite konverE genije prethodne sumeD ko ni domen promenive T D ve je koE ristimo smo ko drugu oznku z niz aD rdi lkxeg pme i izvoe definisnih operij poFA @A hokzti d leksikogrfski poredk
nZ n n

definixe reliju poretk a b (a = b a < b) i d je (E, +, , ) totlno ureeno poeF @vA hokzti d u pou (E, +, , ) ne v%i erhimedov ksiomF @PRA xek je f : I R funkij definisn n intervlu I RF ve%nE drovom trnsformijom funkije f nziv se funkij
L L L L

a <L b amin{n|an =bn } < bmin{n|an =bn }

f (t) = sup(tx f (x)).

xek je I domen funkije f D tjF I = {t R | f (t) = }F hokztiX @A kup I je ili prznD ili jedn tqkD ili intervlF @A eko je funkij f konveksnD ond je I = i (f ) = f @tjF ve%ndrov trnsformij je involutivnAF @vA hokzti d z sve (x, t) I I v%i nejednkost

x I

@gA szvesti iz @vA dokz nejednkosti 1 1 xt x + t z 1/p + 1/q = 1 p q i nejednkosti


p q

xt f (x) + f (t).

@dA eko je f diferenijiln i konveksnD dokzti d je


f (t) = tx(t) f (x(t)),

xt ex + t log(t/e).

PRT

gde je x(t) rexee jednqine t = f (x) po x @djui pri tome rgument zxto t jednqin im rexeeAF ukv geometrijsk interpretij ve%ndrove trnsformije se mo%e dti n osE novu togc @PSA xek je f : R R konveksn funkij i nek je hokzti d je f 0F @PTA hokzti d z svku konveksnu funkiju f : R R postoji @konqn ili eskonqnA lim F @PUA xek su f, g : R R diferenijilne funkije koje zdovovju f (x) = g (x)D f (x) = f (x) z sve x i nek je h(x) = (f (x)) + (g (x)) F eko je h(0) = 5D ni h(10)F @PVA punkij f : A R se nziv poluneprekidnom odozgo u tqki a A ko je
x f (x) x 2 2 x

UF see s ehegs

lim

f ( x) f ( x) = 0 = lim . x+ x x

lim sup f (x) f (a),

poluneprekidnom odozdo ko je
lim inf f (x) f (a).

xa

@A hokzti d je funkij neprekidn u tqki a ko i smo ko je poluneprekidn i odozdo i odozgo u toj tqkiF @A hokzti d je krkteristiqn funkij otvorenog skup polE uneprekidn odozdoD krkteristiqn funkij ztvorenog skuE p poluneprekidn odozgoF @vA sspitti poluneprekidnost funkije , ko je x = neskrtiv, m Z, n N, (1) f (x) = 0, z x / Q. @gA hokzti d je imnov funkij , ko je x = neskrtiv, m Z, n N, R(x) = 0, z x / Q. poluneprekidn odozgo u svkoj tqkiD d je skup enih prekid gust u RF @dA hokzti d je supremum fmilije funkij poluneprekidnih odozdo poluneprekidn odozdoF pormulisti i dokzti dulno tvree z infimumF @PWA hu%ine ktet prvouglog trougl su a i 1D du%in hipotenuze je cF go izmeu ktete du%ine I i hipotenuze je s rdijnF szrqunti limese sledeih izrz kd s /2X @A c a @A c a @vA c a F @QHA sspitti funkiju f (x) = |x + 2|e i nrtti en grfikF
n n n+1 m n 1 n m n 2 2 3 3 1/x

xa

PFIF diF
@IA xek je

PF hrugi semestr
n

PF hqs iwie

PRU

pn =

xi grniqnu vrednost niz @PA szrqunti


k=1 4

k2 . n2 xn = n p n 1+

@QA szrqunti @RA szrqunti


0 1 k n

|x 1 | dx. |x 2| + |x 3|

cos x dx. 1 + ex

@SA xek su a , . . . , a pozitivni relni rojeviF hokzti d je


lim
n

x sin2012 x dx. sin x + cos2012 x


2012

xek je f : [0, 1] [0, +[ neprekidn funkijF hokzti d je


1 n

n an 1 + + ak = max aj . 1j k

sspitti konvergeniju red


0 1 n=0 0

lim

f (t)

1 n

dt

= max f (t).
0t1

xn enx dx.

@TA xek je f : [0, 1] C funkij integriln po imnuF hokzti d red konvergir i izrqunti egov zirF @UA hokzti d z x, y R v%i formul
1

1 n 2 n=1

f (2n x) dx

gde su sinh, cosh hiperoliqki sinus i kosinusD i = 1F @VA xek je z nepsolutno konvergentn red kompleksnih rojevF hokzti d z svki roj C postoji niz S = {z C | |z| = 1} tkv d je
n=0 n n 1

cos(x + iy ) = cos x cosh y i sin x sinh y,

n zn = .

@WA xek je (n) roj delite prirodnog roj nF hokzti d z |z| < 1 v%i
n=0

zn = (n)z n . n 1 z n=1 n=1

PRV

hokzti d je ukupn roj nenegtivnih rexe nezvisnih hiofnE tovih jednqinI


x + 2 y = n 1, 2x + 3y = n 3, 3x + 4y = n 5,

UF see s ehegs

jednk n + 2 (n + 2)F @IHA hokzti d su funkije 1 z x = 0 0 z x /Q , g ( x) = f (x) = 0 z x = 0 z x = , m Z, n N, m, n neskrtivi integrilne po imnu n svkom intervlu [a, b]D li d ihov kompoziij f g nije ni n jednomF @IIA xek je a nepsolutno konvergentn red u R i s = |a | + + |a |F xi grniqnu vrednost niz
1 n m n n=0 n n 0 n

h li red a b konvergirc @IPA sspitti konvergeniju red


n=0 n n n=1 n

sign(an ) . bn = 1 + sn

@IQA uonvoluij nizov a i b kompleksnih rojev je niz


k=1 n n

1 n

sin

2k n

an bn :=
k=0 n

ak bnk .
n=0 bn

eko niz a konvergir k a i red dokzti d je


n

psolutno konvergirD
n=0 n

lim an bn = a
n=0 n 1/2 n

bn .
n

@IRA xek je a = (1) (n + 1) i c = a a F hokzti d red a konvergirD red c divergirF yvj primer pokzuje d je mogue d se formlnim uoxijevim mno%eem dv konvergentn red doije divergentn redF @ISA xek je a = 2D b = 1 i a = 2 D b = 1 z n 1F hokzti d redovi a i b divergirjuD d red (a b ) konverE girF yvj primer pokzuje d je mogue d se formlnim uoxijevim mno%eem dv divergentn red doije konvergentn redF @ITA xek je f : [1, +] R neprekidn funkij tkv d
n n n=0 n 0 n=0 0 n n=0 n n n1 n n=0 n n +

f (x) dx

ItjF roj rexe x, y N {0} prve jednqine + roj rexe x, y N {0} druge + F

konvergirF hokzti d postoji neogrniqen rstui niz a tkv d je


n +

PF hqs iwie

PRW

f (x) dx =
0 n=1

@IUA xi sve neprekidne funkije f : R C z koje je


x

f (an ).

z sve x RF @IVA xi sve integrilne funkije f [0, 1] C z koje je


0

et f (x t) dt = sin x

z sve x [0, 1] i f (1/) = 1F @IWA xek je f : [0, +[ C neprekidn funkijD tkv d niz
3
1

f (x) =

x 3

+f

x+1 3

+f

x+2 3

konvergir k z F hokzti d niz


0 1

zn =

f (n + t) dt

konvergir i ni egovu grniqnu vrednostF @PHA xek je f : [a, b] C neprekidn funkijF retpostvimo d v%i
0 b

n =

f (nt) dt

z svku neprekidnu funkiju g : [a, b] CF hokzti d je f 0F PFPF itF @IA h li tvree u zdtku @PHA v%i ko se pretpostvk u emu zmeni slijom pretpostvkom
a b

f (t)g (t) dt = 0

z svku neprekidnu funkiju g : [a, b] C tkvu d je g(a) = g(b) = 0c @PA xek je a niz relnih rojevD tkv d red a konvergirF h li konvergir red a c @QA h li postoji niz relnih rojev a D tkv d red a konverE girD red a divergirc @RA h li postoji neprekidn pozitivn funkij f : [1, +[]0, +[ tkv d red f (n) konvergirD integrl f (x) dx diverE girc @SA h li postoji neprekidn pozitivn funkij f : [1, +[]0, +[ tkv d red f (n) divergirD integrl f (x) dx konverE girc @TA h li postoji neprekidn pozitivn funkij f : [1, +[]0, +[ tkv d integrl f (x) dx konvergirD f (x) ne te%i nuli kd x + c
a n n=0 4 n n=0 2 n n=0 n 3 n n=0 n n=1 + 1 n=1 + 1 + 1

f (t)g (t) dt = 0

PSH

@UA h li postoji neprekidn pozitivn funkij f : [1, +[]0, +[ koj je neogrniqen n svkom intervlu [a, +[D a > 0D integrl f (x) dx konvergirc @VA xek a nepsolutno konvergentn redF h li postoji niz b koji konvergir k nuliD tkv d red a b divergirc @WA h li postoji stepeni red c z koji konvergir u smo jednoj tqki z Cc @IHA h li postoji funkij f : R R qiji weklorenov red x konvergir z sve x RD li jednkost f (x) = x v%i smo u tqki x = 0c @IIA xek je x niz pozitivnih rojevD tkv d je lim inf x = 0F h li postoji niz pozitivnih rojev a koji konvergir k nuliD tkv d a divergir i d je lim inf a /x = 0c h li postoji niz pozitivnih relnih rojev b tkv d red b konvergir i d je lim sup b /x = 0c h li postoje nizovi pozitivnih relnih rojev d divergir i c konvergirD red c i d tkvi d red c /d = x c @IPA xek su a i b konvergentni redovi s pozitivnim qlE novimF h li red
+ 0 n=0 n n n=0 n n=0 n n n n n n=0 n n n n n n=0 n n n n n n=0 n n=0 n n n n n=0 n n=0 n

UF see s ehegs

f (n) (0) n n=0 n! f (n) (0) n n=0 n!

max{an , bn }

konvergirc @IQA h li postoje opdjui nizovi pozitivnih relnih rojev a i b tkvi d redovi a i b divergirjuD red
n=0 n=0 n n=0 n n

min{an , bn }

konvergirc @IRA xek je funkij f : [0, 1] C integriln po imnuF h li je funkij x f (|x|) integriln po imnu n intervlu [1, 1]c @ISA xek funkij f : [a, b] C im konqn limes u svkoj tqkiF h li je f integriln po imnuc @ITA xek je funkij f : [a, b] R ogrniqenF h li je funkij h(x) = inf {f (t) | t [a, x]} integriln po imnuc @IUA xek su funkije f, g : [a, b] R integrilne po imnuF h li je funkij h(x) = max{f (x), g(x)} integriln po imnuc @IVA xek je f : [a, b] C neprekidn funkij klse C F h li konverE gir niz
n=0 1 b

@IWA xek je f (z) = e = z . t je f (C)c @PHA xek je g(z) = cos z = z . t je g (C)c PFQF ydgovoriX hF C \ {0}F CF
z 1 n n=0 n! (1)n 2n n=0 (2n)! a

zn =

f (t) sin2 (nt) dt?

hyheeu I

opoloxke osnove nlize


gentrlni pojmovi u prethodnim poglvim su pojmovi neprekidnosti i grniqne vrednosti relnih i kompleksnih funkij i konvergenije relE nih i kompleksnih nizovF yvi pojmovi su definisni n strF TTD UU i IIW pomou pojm rstoj izmeu tqk relne prve ili kompleksne rvniD definisnog s d(a, b) = |b a|, z a, b R ili C, iliD opxtijeD pomou pojm okolin tqkeF d emo te pojmove rzmtrti u opxtijim strukturmF
Definicija I. pilterom n skupu X nziv se fmilij F podskupov skup X koj im slede svojstvX

IF uonvergenij po filterim
1 2

pHX /F pIX B F B AAF pPX A , A F A A F F


1 2 1 2

filter ko

Definicija .

Definicija Q. xek je B z filter n skupu X i f : X C funkij n X F qk C nziv se limesom funkije f po zi B i oznqv

fHX /B fIX B , B B (B B ) B B B F
1 2

P xeprzn fmilij B podskupov skup X nziv se zom

ko z svku okolinu U tqke postoji element B B ze tkv d je F Primer I. @fz prouxenih okolin tqke A xek je X CD X i nek je B fmilij skupov olik
B

= lim f

f (B ) U

z sve > 0F d je

B := {z X | 0 < |z | < } lim f = lim f (z ).


B z

Primer P. @fz okolin tqke +A xek je X R i nek je B fmilij skupov olik BR := {x X | |x| > R}

PSI

PSP

z sve R > 0F d je

IF yyvyui yxyi exevsi


lim f = lim f (x).
B x+

Primer Q. @fz okolin tqke A xek je X C i nek je B fmilij skupov olik B := {z X | |z | < } z sve > 0F d lim f postoji ko i smo ko je funkij f neprekidn u tqki F Primer R. @prexeov filterAI xek je X = N i nek je B fmilij skupov olik B := {k N | k > n} z sve n NF d jeD z niz z : N C
B n

lim z = lim zn .
B n

Primer S. @imnov integrl ko limes u prostoru podelA rgrfu SFP n PITF strni uveli smo pojm podele intervl [a, b] s isE tknutim tqkmD i emu pridru%ene pojmove prmetr podele (P ) i inteE grlne sume (f, P, )F xek je P skup svih podel intervl [a, b] s istknuE tim tqkm i nek je B fmilij skupov

punkij f : [a, b] C je integriln po imnu ko i smo ko postoji limes funkije P (f, P, ) po zi B i td je


b

Bd := {P P | (P ) < d}.

lim (f, P, ) =
B a

f (x) dx.

@wIA d(x, y) 0 @wPA d(x, y) = 0 x = y @wQA d(x, y) = d(y, x) @simetriqnostA @wRA d(x, y) d(x, z) + d(z, y) @nejednkost trouglAF xeprzn skup M n kome je definisn metrik nzivmo metriqkim prostoromF onekd metriqkim prostorom nzivmo i ureeni pr (M, d)F xek je M metriqki prostor s metrikom d i M M F yqigledno je d restrikij metrike d n sukp M M definixe metriku n skupu M F kup M s ovom metrikom nzivmo potprostorom metriqkog prostor M F Primer T. kup R s rstojem d(x, y ) = |x y | je metriqki prostor @vF hefiniiju IR n strF QU i diskusiju posle eAF
0 0 0 0 0

PF xeprekidnost i grniqn vrednost u metriqkim prostorim PFIF hefiniije i primeriF Metrika ili rastojae n skupu M je preslikve d : M M R z koje v%i

Iprexe @M. FrchetD IVUV{IWUQAD frnuski mtemtiqr

Primer U. kup C s rstojem d(z, w) = |z w| je metriqki prostor @vF hefiniiju PR n strF SH i diskusiju posle eAF Napomena I. udie emoD kd god govorimo o relnoj prvoj ili komE pleksnoj rvni ko o metriqkom prostoruD podrzumevti d se rdi o metE riqkim prostorim s stndrdnim metrikm iz rimer T i UD sem ko ekE spliitno ne npomenemo drugqijeF ledei zdtk dje jednu nestndrdnu metriku n relnoj prvojF Zadatak I. hokzti d je s d(x, y ) = arctan |y x| definisn Dmetrik n RF putstvoX diferenirem dokzti d je funkij f (t) = arctan t + s arctan tarctan s je opdjuY odtle i iz f (0) = 0 izvesti nejednkost trouglF Zadatak P. hokzti d su ksiome metrike nezvisne @tjF d ni jedn od ih ne sledi iz ostlihAF putstvoX posmtrti preslikv d , d , d : R R R
1 2 3

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PSQ

d1 (x, y ) = |x y |,

d2 (x, y ) = 2|y x| + y x,

d3 (x, y ) = (y x)2 .

Primer V. (Euklidski prostori) opxtimo prethodn dv primerF x skupu R = {x = (x , . . . , x ) | x R z 1 j k } definisne su operije sir i mno%e sklrom n sledei nqinF xek je x = (x , . . . , x )D y = (y , . . . , y ) i RF d je
k 1 k j 1 k 1 k

ime je skup R sndeven strukturom vektorskog prostorF xpomenimo d je neutrl z sire vektor 0 = (0, . . . , 0)F hefiniximo skalarni proizvod vektor x i y i normu vektor x s @IA x y i x = x x = x . xy = xorm vektor im slede svojstvX @x1A x 0 @x2A x = 0 x = 0 @x3A x = || x z sklr @x4A x + y x + y istD prv tri svojstv su oqiglednF sz vrove nejednkosti @eoE rem PR n strF SUA sledi x y x y z sve x, y R D odtle
k k k j j 2 j
1 2

x + y = (x1 + y1 , . . . , xk + yk ),

x = (x1 , . . . , xk ).

j =1

j =1

x+y

odkle sledi @x4AF ypxtijeD vektorski prostor V @nd poem R ili CA n kome je definisn funkij : V R s svojstvim @x1A{@x4A nziv se normiranim vektorskim prostoromF vko se vidi d je n normirnom vektorskom prostoru s
d(x, y) = y x

= (x + y) (x + y) = x x + 2x y + y y x 2 + 2 x y + y 2 = ( x + y )2 ,

PSR

je definisn metrikF wetriku n R definisnu pomou norme @IA nziE vmo euklidskom metrikomF Zadatak Q. hokzti d je x = max |x | norm n R F Zadatak R. hokzti d je s d(x, y ) = |x y | definisn jedn metrik n skupu RF putstvoX z nejednkost trougl iskoristiti dtk RP n strF RQF Zadatak S. h li je s d(x, y ) = |x y | definisn metrik n Rc Zadatak T. hokzti d je s d(x, y ) = | arctan x arctan y | definisn metrik n RF Zadatak U. hokzti d je s
k 1j k j k 2

IF yyvyui yxyi exevsi

d(x, y ) =

|x y |

definisn metrik n RF putstvoX osmtrti trougo s temenim A = (0, 1)D B = (x, 0)D C = (y, 0) u R F xek je ugo kod temen AF hokzti d je d(x, y ) = 2 sin i dokzti nejednkost sin ( + ) sin + sin F Primer W. (Diskretna metrika) xek je M neprzn skup i d : M M R preslikve definisno s 1 z x = y d(x, y ) = 0 z x = y. vko je videti d je d metrikY nzivmo je diskretnom metrikomD M diskretnim metriqkim prostoromF Zadatak V. xek je (M, d) metriqki prostorF hokzti d su s d(x, y ) i d (x, y) = min{1, d(x, y)} d (x, y ) = 1 + d(x, y ) definisne metrike n M F Zadatak W. hokzti d niz x R konvergir u odnosu n metriku definisnu normom iz dtk Q ko i smo ko konvergirju svi nizovi eE govih projekij n koordintne oseF Primer IH. xek je B (X ) skup ogrniqenih funkij f : X C deE finisnih n skupu X F kup B(X ) im strukturu kompleksnog vektorskog prostor u odnosu n operije definisne u @IA n strF TQF f = sup |f (x)| i d(f, g) = g f definisne su norm i metrik n B(X )F Zadatak IH. xek je I R ogrniqen intervl i C (I ) skup neprekidnih funkij f : I CF hokzti d je z p 1 s
2 1 2 1 2 1 2 n k x X

(1 + x2 )(1 + y )2

definisn norm n C (I )F

f :=
I

|f (t)| dt

1 p

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PSS


Zadatak

II. xek su f, g : [0, 5] R funkije dte s


f (x) = 3x 6, g (x) = x2 4.

szrqunti d(f, g) ko je @A d metrik iz rimer IHY @A d metrik iz dtk IHF


b a

Primer II. kup BV [a, b] svih funkij ogrniqene vrijije n inE tervlu [a, b] s vrednostim u C je normirni vektorski prostorD s normom f = Var (f ). Zadatak IP. xek jeD l (C) skup svih kompleksnih nizov c z koje red
p n

|cn |p

konvergir i nek je l

(C)

skup svih kompleksnih nizov c z koje je


n=1 n

@A hokzti d je z 1 p < + s
n N

sup |cn | < +.

{cn } :=

|cn |
n=1

1 p

definisn norm n l (C)F @A hokzti d je s


p

definisn norm n l (C)F @vA xek je c(C) skup svih konvergentnih kompleksnih nizov i c (C) skup svih kompleksnih nizov koji konvergirju k HF hokzti d je
nN 0

{cn } := sup |cn |

i d su sve ove inkluzije strogeF @gA hokzti d je z 1 p < q i d je ov inkluzij strogF


Zadatak d({an }, {bn }) =
n=1

l1 (C) c0 (C) c(C) l (C)

lp (C) lq (C)

IQ. hokzti d je n skupu svih kompleksnih nizov s

2n

definisn metrikF putstvoX dokzti d z nenegtivne relne rojeve a, b, c v%i impE likij b c a i odtle izvesti nejednkost trouglF
ab+c 1+a 1+b + 1+c

|bn an | 1 + |bn an |

PFPF xeprekidnost i grniqn vrednostF ojmovi konvergenijeD liE mes i neprekidnosti definisne u C prenose se n proizvoni metriqki prostor M F Definicija R. xiz x M konvergir k x ko i smo ko
n

PST

IF yyvyui yxyi exevsi

ikvivlentnoD lim x = x lim d(x , x ) = 0D gde je posledi limes rnije definisn limes niz u RF Lema I. qrniqn vrednost niz je jedinstvenF retpostvimo d niz x im dve grniqne vrednosti x i x F xek je > 0 d je z dovono veliko n d(x , x ) i d(x , x )
n n n n n n 2 n 2

( > 0)(n0 N) n n0 d(xn , x ) < .

oxto je proizvonoD sledi d je d(x , x ) = 0D tjF x = x F Zadatak IR. ypisti konvergentne nizove u diskretnom metriqkom prosE toru @videti rimer WAF Definicija S. xek su M D M metriqki prostori s metrikm d D d F xek je a M F u%emo d je A M graniqna vrednost preslikv f : M M u tqki a M ko z svki niz x M \ {a} v%i
1 2 1 2 1 2 1 2 1 n 1

d(x , x ) d(x , xn ) + d(xn , x ) < .

ikvivlentnoD lim f (x) = A ko i smo ko


x a 1 2 1 2 n 1

lim xn = a lim f (xn ) = f (a).


n

Definicija T. xek su M D M metriqki prostori s metrikm d D d F reslikve f : M M je neprekidno u tqki a M ko z svki niz x M v%i
1 2 1

( > 0)( > 0) 0 < d1 (x, a) < d2 (f (x), A) < .

ikvivlentnoD f je neprekidno u a ko i smo ko v%i lim f (x) = f (a)D xto je ekvivlentno s


xa

lim xn = a lim f (xn ) = f (a).


n

reslikve je neprekidno ko je neprekidno u svkoj tqki domenF Primer IP. (Neprekidnost metrike) xek je M metriqki prostor s metrikom d i c M F reslikve d(, c) : M R, x d(x, c) @PA je neprekidno @podrzumev se d je metrik n R stndrdnD definisn pomou psolutne vrednostiAF istD nek je a M D x a i > 0F dD n osnovu definiije konvergenijeD postoji n N tkvo d v%i n n d(x , a) < . @QA sz d(x , c) d(x , a) + d(a, c) i d(a, c) d(x , a) + d(x , c) sledi
n 0 0 n n n n n

( > 0)( > 0) d1 (x, a) < d2 (f (x), f (a)) < .

d(xn , a) d(xn , c) d(a, c) d(xn , a),

tjF |d(x , c) d(a, c)| d(x , a), p jeD n osnovu @QAD |d(x , c) d(a, c)| < z n n F o znqi d je
n n n 0 n

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PSU

tjF d je preslikve @PA neprekidnoF Zadatak IS. xek je (V, ) normirni vektorski prostorF hokzti d je norm : V R neprekidno preslikveF Zadatak IT. xek je C [0, 1] prostor neprekidnih funkij f : [0, 1] CF hokzti d je C [0, 1] B[0, 1]D gde je B[0, 1] prostor definisn u rimeru IHF sspitti neprekidnost funkije f : C [0, 1] C [0, 1] u odnosu n metriku iz tog primer ko je @A f (x)(t) = e sin (x(s)) dsY @A f (x)(t) = sin (1 + tx(s)) dsY x(n ts) dsF @vA f (x)(t) = PFQF ytvoreni i ztvoreni skupoviF xek je M metriqki prostor s metrikom d i x M F xek je r pozitivn reln rojF kupovi B (x , r) := {x M | d(x, x ) < r} i B [x , r] := {x M | d(x, x ) r} nzivju se otvorenom i zatvorenom loptom s entrom x i polupreqnikom rF kup S (x , r) := {x M | d(x, x ) = r} nziv se sferom s entrom x i polupreqnikom rF Primer IQ. ytvorene lopte u metriqkom prostoru R s stndrdnom metrikom d(x, y) = |y x| su otvoreni intervliD ztvorene lopte ztvoreni intervliF fer s entrom x R i polupreqnikom r je dvoqlni skup {x r, x + r}F Primer IR. ytvorene i ztvorene lopte u metriqkom prostoru C s meE trikom d(z, w) = |w z| su otvoreni i ztvoreni diskovi @vF hefiniiju PT n strF SHAD sfere su kru%nieF Primer IS. xek je (M, d) diskretn metriqki prostor i r > 0F d je {x } ko je r 1 B[x , r] = {x } ko je r < 1 B (x , r) = M ko je r > 1, M ko je r 1 i ko je r = 1 S (x , r ) = M \ {x } ko je r = 1 z svko x M F opxtvem pojm otvorenih i ztvorenih skupov u R i C @vF strF RH i SHA dolzimo do sledee definiijeF Definicija U. xek je M metriqki prostorF odskup U M nzivmo otvorenim ko z svko x U postoji > 0 tkvo d je B (x, ) U F odskup F M nzivmo zatvorenim ko je egov komplement F := M \ F otvorenF
t st 0 1 0 1 n=1 n! 1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 c

lim d(xn , c) = d(a, c),

PSV

v%i

@RA xek je F ztvorenD tjF M \ F otvorenF xek je x F niz koji konvergir k x F retpostvimo d x / F F oxto je M \ F otvorenD postoji lopt B (x , ) M \ F F ydtle sledi d(x , x ) D xto je u suprotnosti s lim x = x F retpostvimo sd d z svki niz x F v%i @RAF hok%imo d je F ztvorenD tjF d je M \ F otvorenF xek je a M \ F F retpostvimo d ni z jedno n N lopt B(a, n ) nije sdr%n u M \ F D tjF d z svko n N postoji x F B(a, n )F d je d(x , a) < n D p x a kd n F ydtle iD n osnovu @RAD sledilo a F D xto je u suprotnosti s izorom a M \ FF Definicija V. qk x M se nziv taqkom nagomilavaa skup A M ko svk otvoren lopt B (x , ) sdr%i eskonqno mnogo tqk skup AF kup svih tqk ngomilv oznqvemo s A F kup A := AA nziv se zatvoreem skup AF eko je B A i B = A k%emo d je skup B gust @ili svuda gustA u AF qk a A koj nije tqk ngomilv nziv se izolovanom taqkom skup AF kup A := A M \ A nziv se rubom skupa AF qk a je unutraxa taqka skup A ko je z neko > 0 B (a , ) AF kup svih unutrxih tqk skup A nziv se unutrxnoxu skup eD i oznqv s Int AF Zadatak IU. ydrediti A D AD A i Int A z skup A u metriqkom prostoru (M, d) ko je @A A = [0, 1) {2}D M = RD d(x, y) = |x y|Y @A A = QD M = RD d(x, y) = |x y|Y @vA A = {(x, y) | x + y < 1} M = R RD d euklidsko rstoje u rvniF @gA A = {(x, y) | y = x } M = R RD d euklidsko rstoje u rvniF Zadatak IV. xek je A skup u metriqkom prostoru (M, d)F hokzti d su slede tvre ekvivlentnX @A A je gust u M F @A A im neprzn presek s svkom otvorenom loptomF @vA svku tqku x M postoji niz a tqk skup A tkv d je x = lim a F Zadatak IW. xek je (M, d) metriqki prostorF hokzti d je krkterE istiqn funkij podskup A M
n

Lema .

P odskup F M je ztvoren ko i smo ko z svki niz x


lim xn = x x F.
n

IF yyvyui yxyi exevsi

: M R,

A (x) =

prekidn u tqkm ru A i neprekidn u ostlim tqkmF Zadatak PH. xek je x niz u metriqkom prostoru koji konnvergir k x F hokzti d je skup A = {x | n N} {x } ztvorenF
n n

1, 0,

xA x /A

Zadatak PI. xek su (M, d)D (M, d ) i (M, d ) metriqki prostori iz E dtk V i A M F hokzti d su slede tvre ekvivlentn @A A je ztvoren u (M, d)Y @A A je ztvoren u (M, d )Y @vA A je ztvoren u (M, d )F Lema Q. A je njmi ztvoren skup koji srd%i AF yqigledno je d v%i A AF hok%imo d je skup A ztvorenF xek je a niz u A i a a kd n F eko niz a nije konstntn poqevxi od nekog nD ond je a tqk ngomilv skup AD p je a AF eko je niz a konstntn poqevxi od nekog nD ond je a = a z veliko nD p je a AD smim tim a AF ime je dokzno d je skup A ztvorenF retpostvimo d je F ztvoren skup i d je A F F xek je x A \ AF d je x tqk ngomilv skup AD p postoji niz a A koji konvergir k xF oxto je td x F D skup F je ztvorenD sledi x F F ime je dokzno d je A F D xto znqi d je A njmi ztvoren skup koji srd%i AF Posledica I. kup F je ztvoren ko i smo ko je F = F F Teorema I. xek je fmilij svih otvorenih podskupov u metriqkom prostoru M F d v%iX @IA M D @PA ko je {U } fmilij skupov iz D ond je U @QA U , U U U F vojstvo @IA je oqiglednoF xek je {U } fmilij skupov iz i x U F d je x U z neko F oxto je U otvorenD z neko > 0 v%i B(x, ) U D p je i B(x, ) U F ime je dokzno d je U otvoren skupD tjF svojstvo @PAF hok%imo @QAF xek su U i U otvoreni i x U U F sz otvorenosti skup U i x U sledi postoji > 0 tkvo d je B(x, ) U F liqnoD B(x, ) U z neko > 0F xek je = min{ , }F d je B(x, ) U U D xto dokzuje d je U U otvorenF Posledica P. xek je fmilij svih ztvorenih podskupov u metE riqkom prostoru M F d v%iX @1A M D @2A F , F F F @3A ko je {F } fmilij skupov iz D ond je F F hokz sledi iz de worgnovihP zkon
1 2 1 2 n n n n n n n M M M M M M 1 2 1 2 M M 0 0 0 0 1 2 1 2 1 1 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 1 2 M M M 1 2 M 1 2 M M M c c

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PSW

Ac ,

Ac

i prethodne teoremeF Definicija W. pmiliju svih otvorenih podskupov metriqkog prostor nzivmo topologijom tog prostorF
Phe worgn @Augustus de MorganD IVHT{IVUIAD xkotski mtemtiqr

xeprekidnost mo%emo d opixemo smo u terminim topologije E v%i slede teoremF Teorema P. xek su M D M metriqki prostoriF preslikve f : M M slede tvre su ekvivlentnX @A f je neprekidno preslikve @A z svki otvoren skup V M skup f (V ) je otvoren @vA z svki ztvoren skup F M skup f (F ) je ztvoren @gA z svki skup A M v%i f (A) f (A)F retpostvimo d v%i @AF xek je V M otvoren podskupD a f (V )F hok%imo d je nek kugl s entrom u a sdr%n u f (V )D qime emo dokzti d je skup f (V ) otvorenF xek je b = f (a)F oxto je skup V otvorenD z neko > 0 je B(b, ) V F sz neprekidnosti preslikv f u tqki a sledi d postoji > 0 tkvo d v%i
1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 1 1 1

PTH

IF yyvyui yxyi exevsi

tjF f (B(a, )) B(b, ) V F ydtle sledi B(a, ) f (V )F ime je dokzn implikij @A @AF retpostvimo d v%i @AF xek je F M ztvoren skupF d je M \ F otvorenF sz @A i f (M \ F ) = M \ f (F ) sledi d je skup M \ f (F ) otvorenD xto znqi d je skup f (F ) ztvorenF ime je dokzn implikij @A @vAF retpostvimo d v%i @vAF xek je A M F kup f (A) je ztvorenD p iz @vA sledi d je skup f (A) ztvoren i v%i
1 2 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1

d(x, a) < d(f (x), b) < ,

oxto je A njmi ztvoren skup koji sdr%i AD sledi d je A f (f (A))D tjF f (A) f (A)F ime je dokzn implikij @vA @gAF retpostvimo d v%i @gAF xek je x M D y = f (a) i > 0F hok%imo d postoji > 0 tkvo d je f (B(x , )) B(y , )D qime emo dokzti neE prekidnost preslikv f u tqki x F xek je A = f (M \ B(y , )) = M \ f (B (y , ))F d v%i x / AF istD kd i ilo x AD iz @gA i sledilo
1 0 1 0 0 0 0 1 2 0 1 1 0 0 0

A f 1 (f (A)) f 1 (f (A)).

tjF y / B (y , )D xto je kontrdikijF hkleD x pripd otvorenom skupu M \ AD p postoji > 0 tkvo d je B (x , ) M \ AF ydtle i iz definiije skup A sledi d je f (B(x , )) B(y , )D xto znqi d je preslikve f neprekidno u x F ime je dokzn implikij @gA @AF PFRF uoxijevi nizoviF uompletni prostoriF o nlogiji s sluqE jem kompleksnih nizovD niz x u metriqkom prostoru M nzivmo Koxijevim nizom ko v%i ( > 0)(n N) m, n > n d(x , x ) < . @SA %i slede lemF Lema R. vki konvergentn niz je uoxijevF
0 0 0 1 0 1 0 0 0 n 0 0 m n

y0 = f (x0 ) f (A) f (A) = f (f 1 (M2 \ B (y0 , )) M2 \ B (y0 , ),

xek je x niz koji konvergir k x F xek je > 0F sz definiije konvergenije niz u metriqkom prostoru sledi d postoji n N tkvo d v%i n > n d(x , x ) < 2 F d z m, n > n v%i
n 0 0 n 1 0

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PTI

xto znqi d je niz x uoxijevF yrnuto ne mor d v%iD xto pokzuje sledei primerF Primer IT. xek je M = (0, 1) metriqki prostor s metrikom d(x, y ) = uoxijevD li nije konvergentnD tjF ne postoji |y x|F d je niz x = tqk x (0, 1) tkv d je lim =x F wetriqke prostore u kojim je svki uoxijev niz konvergentn izdvjmo sledeom definiijomF Definicija IH. wetriqki prostor je kompletan ko svki uoxijev niz x M konvergirF wetriqki prostor iz rimer IT nije kompletnF eln prv R i komE pleksn rvn C s stndrdnim metrikm su kompletni prostori @eorem S n strF IQHAF funkiju koj im vrednosti u kompletnom metriqkom prostoru v%i uoxijev kriterijum z egzisteniju limesX Lema S. xek je (N, d ) proizvonD (M, d ) kompletn metriqki prostorF xek je X N D f : X M funkij definisn n X i X F d postoji lim f (x) ko i smo ko z svko > 0 postoji > 0 s svojstvom
n n 1 n 1 n n n N M x

d(xm , xn ) d(xm , x ) + d(x , xn ) < 21 + 21 = ,

hokz je nlogn dokzu osledie S n strF IQHF Teorema Q. otprostor S M kompletnog metriqkog prostor M je kompletn ko i smo ko je ztvorenF retpostvimo d je S ztvorenF xek je x S uoxijev niz u SF sz kompletnosti prostor M sledi d x konvergir k x M F oxto je S ztvorenD v%ie x SD xto znqi d x konvergir u SD p je S kompletnF retpostvimo sd d je S kompletn i nek je x S niz u S koji konvergir k x M F sz veme R sledi d je x uoxijev nizD p iz komE pletnosti prostor S sledi d on konvergir k nekoj tqki prostor SF sz jedinstvenosti grniqne vrednosti @vem IA sledi d je t tqk uprvo x D p je x SD xto znqi d je S ztvorenF PFSF uompktni prostoriF wetriqki prostor M nzivmo kompaktnim ko svki niz x M im konvergentn podnizF Primer IU. sz eoreme Q n strF IPR sledi d je intervl [0, 1] kompktnF sntervl (0, 1] nije kompktnX niz (0, 1] nem podniz koji konvergir k nekom x (0, 1]F eln prv R i kompleksn rvn C nisu kompktni prostoriX niz x = n nem konvergentn podnizF Teorema R. vki kompktn metriqki prostor je kompletnF
n n n n n n 1 n n

(x1 , x2 X ) dN (x1 , ) < dN (x2 , ) < dM (f (x1 ), f (x2 )) < .

hokz je doslovn kopij drugog del dokz eoreme S n strF IQHF xek je M kompktn metriqki prostor i x M uoxijev nizF sz kompktnosti sledi d postoji podniz x F yznqimo limes ovog podniz s x F xek je > 0F d z neko n N v%i n > n d(x , x ) < 2 F oxto je niz uoxijevD z neko n N v%i n > n d(x , x ) < 2 F xek je n = max{n , n }F d z n > n v%i
n k(n) 1 1 k(n) n 1 2 2 k(n) 1 0 1 2 0

PTP

IF yyvyui yxyi exevsi

tjF x konvergir k x F Lema T. eko je M proizvon metriqki prostor i S M egov komE pktn potprostorD ond je S ogrniqenF retpostvimo d S nije ogrniqenF o znqi d z s S nijedn lopt B (s, n) ne sdr%i eo skup S D p z svko n postoji x S \ B (s, n)F eko i niz x imo podniz x koji konvergir k x D vzilo i d(s, x ) d(s, x ) + d(x , x ) < d(s, x ) + @TA z dovono veliko nF weutimD iz x / B (s, n) i k (n) kd n sledi d lev strn u @TA te%i k kd n D xto je nemogue jer desn strn ne zvisi od nF ydtle sledi d x nem konvergentn podnizD xto je u suprotnosti s pretpostvkom d je S kompktnF Teorema S. otprostor S M kompktnog metriqkog prostor M je kompktn ko i smo ko je ogrniqen i ztvorenF xek je S kompktn i x S niz u SF og kompktnosti prostor M niz x im podniz x koji konvergir k nekoj tqki x M F sz ztvorenosti prostor S sledi d je x SD p podniz x konvergir u SD xto znqi d je S kompktnF retpostvimo sd d je S kompktnF xek je x S niz u S koji konE vergir k x M F sz kompktnosti prostor S sledi d niz x im podniz koji konvergir k nekoj tqki iz SD poxto svki podniz konvergentnog niz x konvergir k x sledi d je x S F o dokzuje d je S ztvorenF ygrE niqenost sledi iz veme TF Posledica Q. odskup relne prve R ili kompleksne rvni C je komE pktn ko i smo ko je ogrniqen i ztvorenF oxto svki ogrniqen niz u C im konvergentn podnizD skup B(0, r) = {z C | |z | r} je kompktnF eko je S C ogrniqen i ztvorenD ond je S B (0, r) z neko rD p dokz sledi is prethodne teoremeF yrnutoD ko je S kompktnD iz veme T sledi d je on ogrniqenD p je S B (0, r) z neko r i dokz sledi is prethodne teoremeF Teorema T. xek je M kompktn i N proizvon metriqki prostor i f : M N neprekidno preslikveF d je potprostor f (M ) N kompkE tnF xek je y = f (x ) niz u f (M )F sz kompktnosti prostor M sledi d posE toji podniz x koji konvergir k x M D p iz neprekidnosti funkije f sledi d podniz y = f (x ) konvergir k f (x ) f (M )F
n n n k(n) k ( n) k(n) n n n n k ( n) k(n) n n n n n k(n) k(n) k(n)

d(xn , x ) = d(xn , xk(n) ) + d(xk(n) , x ) < 21 ,

Posledica R. xek je M kompktn metriqki prostor i f : M R neprekidn funkijF d postoje tqke x , x M tkve d je
1 2

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PTQ


f (x1 ) = max f (x),
xM

sz prethodne teoreme sledi d je skup f (M ) R kompktnD p iz osleE die Q sledi d je f (M ) ogrniqen i ztvorenF ydtleD n osnovu eksiome supremumD sledi d postoje sup f (M ) i inf f (M )F sz definiije supremum sledi d z svko n N postoji tqk x M tkv d je 1 1 f (x ) < sup f (M ) < f (x ) + . @UA n n oxto je M kompktnD niz x im podniz koji konvergir k x D p iz @UA sledi d je f (x ) = sup f (M )F liqno se dokzuje postoje tqke u kojoj f dosti%e infimumF Zadatak PP. xek su A, B R ztvoreni podskupoviD pri qemu je A ogrniqenF hefiniximo d(A, B ) := inf {d(a, b) | a A, b B }, gde je d(a, b) stndrdno euklidsko rstoje izmeu tqk a i bF hokzti d se ovj infimum dosti%eD tjF d postoje tqke a A i b B tkve d je d(A, B ) = d(a , b )F Zadatak PQ. xek su M i N metriqki prostori i nek je M kompktnF hokzti d je z svku neprekidnu ijekiju f : M N inverzno preslikE ve f : N M neprekidnoF Definicija II. wetriqki prostor M je separabilan ko im njvixe prerojiv gust podskupD tjF ko postoji njvixe prerojiv podskup S M tkv d je S = M F Primer IV. kup R je seprilnD jer je Q = RF Teorema U. eko je metriqki prostor M kompktnD ond je on seprE ilnF hok%imo prvo d z svko n N postoji konqn skup S tkv d v%i 1 (x M )(s S ) d(x, s) < . @VA n retpostvimo suprotnoD d z neko n N i z svki konqn podskup S M v%i 1 (x M )(s S ) d(x, s) . @WA n xek je x M F oxto je skup {x } konqnD iz @WA sledi d postoji tqk x M z koju v%i d(x , x ) F onovimo ovj postupkX pretpostvimo d smo ime izdvojili konqn skup tqk {x , . . . , x } tkv d je d(x , x ) F d iz @WA sledi d postoji tqk x M tkv d je d(x , x ) z svko j < k F ime smo konstruisli niz x , x , . . . tkv d v%i 1 d(x , x ) z i = j. @IHA n sz @IHA sledi d niz x , x , . . . nem uoxijev podniz pD n osnovu veme RD nem ni konvergentn podnizF o je u suprotnosti s pretpostvkom d je M
n n n n n 0 0 0 0 1 n n 0 0 1 1 2 1 2 1 n0 1 k k+1 1 k j i j 1 n0 1 n0 2 i j 0 1 2

f (x2 ) = min f (x).


xM

kompktnF ime je dokzno d z svko n N postoji konqn skup S tkv d v%i @VAF xek je
n

PTR

IF yyvyui yxyi exevsi

S=
n=1

Sn .

kup S je prerojiv unij konqnih skupovD p je prerojivF xek je x M proizvon tqkF sz @VA sledi d z svko n N postoji tqk s S z koju v%i d(x, s ) < F ime smo dokzli d postoji niz s S koji konvergir k xF ydtle sledi d je S = M F ime je dokzno d je prostor M seprilnF Definicija IP. pmilij U otvorenih skupov se nziv otvorenim pokrivaem skup A ko je A U F Potpokrivae pokriv U skup A je fmilij U U koj je i sm pokrive skup AF okrive nzivmo konaqnim ko se fmilij U sstoji od konqnog roj skupovF Teorema V. (BorelLebegova teorema) wetriqki prostor M je komE pktn ko i smo ko svko egovo otvoreno pokrive U im konqno potE pokriveF retpostvimo prvo d svko otvoreno pokrive prostor M im konqno potpokrive i dok%imo d je M kompktnF retpostvimo suprotno { d M nije kompktnF d postoji niz x M koji nem konvergentn podnizF hok%imo d su skupovi
n n 1 n n U U 0 n

otvoreniF xek je y U F istD pretpostvimo suprotnoX d svko m N skup B(y, ) sdr%i neku tqku x (m) {x | n k}F d x (m) y kd m D xto je u suprotnosti s pretpostvkom d niz x nem konvergentn podnizF hkleD z svku tqku y U postoji lopt B(y, ) U D tjF skup U je otvorenF hok%imo sd d je fmilij {U } pokrive prostor M D tjF d svk tqk p M pripd nekom od skupov U F eko p nije jedn od tqk niz x to je oqiglednoD jer je td p U z svko kF eko je p = x D ond je pU F ime je dokzno d je fmilij {U } otvoreno pokrive prostor M D pD po pretpostviD on im konqno potpokrive U , . . . , U F xek je m = max{k , . . . , k } + 1F d iz definiije skupov U sledi x / U U D xto znqi d fmilij U , . . . , U ne pokriv eo prostor M D xto je kontrdikijF ime je jedn smer teoreme dokznF retpostvimo sd d je prostor M kompktnF xek je U egovo otvoreno pokriveF hok%imo d ono im konqno potpokriveF sz eoreme U sledi d postoji prerojiv skup S M tkv d je S = M F yderimoD z svki pr (s, n) S N proizvon skup U U tkv d je B (s, ) U F pmilij
k 1 m k n k k n 1 m k k k kN k n k j j +1 k k N k1 kn 1 n k m k1 kn k1 kn s,n 1 n s,n

U k = M \ { xn | n k }

je prerojiv potfmilij fmilije U F hok%imo d on pokriv skup M F xek je p M F d je p U z neko U U F oxto je U otvorenD z neko n N v%i B (p, ) U F sz S = M sledi d postoji tqk s S tkv d je
(s,n)S N 2 n

Us,n

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PTS


1 s B (p, n )

D p iz

sledi d je x U F yvime smo dokzli d svko pokrive im prerojivo potpokriveF ystje jox d dok%emo d svko prerojivo pokriveF retpostvimo suprotnoX d postoji prerojivo pokrive V koje nem konqno potpokriveF d z svko n N postoji tqk x M tkv d v%i x / V V . d niz x nem konvergentn podnizF istD nek je p proizvon tqk prostor M F d je p V z neko kF oxto se svi qlnovi niz x osim mo%d prvih k nlze vn skup V D nijedn egov podniz ne konvergir k pF o je u kontrdikiji s pretpostvkom o kompktnosti prostor M F Definicija IQ. xek su (M, d ) i (N, d ) metriqki prostoriF resliE kve f : M N nziv se uniformno @ili ravnomernoA neprekidnim ko v%i ( > 0)( > 0)(x M )(y M ) d (x, y ) < d (f (x), f (y )) < . @IIA sz definiije neprekidnosti i uniformne neprekidnosti lko sledi d je svko uniformno neprekidno preslikve neprekidno @vF dokz veme T n strF URAF sluqju kd je prostor M kompktnD v%i i ornutoF reiznijeD v%i sledee uopxtee eoreme R n strF URF Zadatak PR. sspitti uniformnu neprekidnost funkij iz dtk ITF Teorema W. (Kantorova teorema) xek je (M, d ) kompktnD (N, d ) proizvon metriqki prostorF reslikve f : M N je neprekidno ko i smo ko je uniformno neprekidnoF retpostvimo suprotnoX d je f : M N neprekidno preslikve koje nije uniformno neprekidnoF d
s,n n nN n n 1 n n k n k M N M N M N

B p,

1 n

B p,

2 n

oxto je prostor M kompktnD niz x im konvergentn podniz istog rzlog niz y im konvergentn podniz F xek je lim x =x i lim y = y. sz d (x , y ) < i neprekidnosti metrike sledi
n j (n) n k(n) n k(n) M n n 1 n

(0 > 0)(n N)(xn , yn M ) dM (xn , yn ) <

1 dN (f (xn ), f (yn )) 0 . n xj (n) yk(n)

F sz

p je x = yF oxto je d i metrike sledi xto je kontrdikijF

d(x, y ) = lim dM (xk(n) , yk(n) ) lim


n N (f (xk(n) ), f (yk(n ))

D iz neprekidnosti funkije f

1 = 0, n

d(f (x), f (x)) = lim dN (f (xk(n) ), f (yk(n )) 0 ,


n

PFTF ovezni prostoriF sntuitivno govoreiD metriqki prostor koji se sstoji iz vixe D odvojenih delov4 je nepoveznF yvu intuitivnu predstvu mo%emo d formlizujemo n dv neekvivalentna nqinF Definicija IR. wetriqki prostor M je nepovezan ko i smo ko postoje otvoreni i neprzni podskupovi U, V M tkvi d je U V = M i U V = F suprotnomD prostor M je povezan. Definicija IS. wetriqki prostor M je putno povezan ko z svke dve tqke x , x M postoji neprekidno preslikve : [0, 1] M @DDput u w4AD tkvo d je (0) = x D (1) = x F osmtrjmo dvoqlni skup {0, 1} ko metriqki prostor s diskretnom metrikom d(x, y) = 1 x = yD d(x, x) = 0F %i slede lemF Lema U. wetriqki prostor M je nepovezn ko i smo ko postoji nepE rekidno preslikve : M {0, 1} koje je xeF xek je M nepoveznF d postoje neprzni otvoreni podskupovi U, V M tkvi d je U V = M i U V = F reslikve 1 z x U : M {0, 1}, f (x) = 0 z x V je xeF hok%imo d je ono neprekidnoF xek je a U i nek je x niz koji konvergir k aF oxto je U otvoren okolin grniqne vrednosti a niz x D postoji prirodn roj n tkv d je x U z n n F d jeD po definiiji funkije D (x ) = 1 z n n D p je lim (x ) = 1 = (a)F ime je dokzn neprekidnost funkije u tqki a U F x isti nqin se dokzuje neprekidnost u proizvonoj tqki skup V F retpostvimo sd d postoji neprekidno preslikve : M {0, 1} koje je xeF 1 1
0 1 0 1 n n 0 n 0 n 0 n

PTT

IF yyvyui yxyi exevsi

gde su (B(1, )) i otvorene lopte polupreqnik f rac12 u prostoru {0, 1}D s entrim u tqkm i F tsno je d je M = U V F oxton je preslikve xeD skupovi i su neprzniF sz neprekidnosti preslikE v i eoreme P sledi d su skupovi U i V otvoreniF ime je dokzno d je prostor M nepoveznF Lema V. utno povezn prostor je poveznF retpostvimo suprotnoD d je M putno poveznD li d nije poveznF sz veme U sledi d postoji neprekidno preslikve : M {0, 1} koje je xeF xek su x , x M tqke prostor M tkve d je (x ) = 0D (x ) = 1F oxto je M putno poveznD postoji neprekidno preslikve : [0, 1] M tkvo d je (x ) = 0D (x ) = 1F d je preslikve : [0, 1] R neprekidno preE slikve intervl n {0, 1}F o je kontrdikijD jer je neprekidn slik intervl intervl @osledi S n strF UPAF Zadatak PS. hokzti d je skup
1 2 0 1 0 1 0 1

U = 1 (B (1, )), 2 (B (0, 1 )) 2 1 0 U V

V = 1 (B (0, )), 2

poveznD li d nije putno poveznF

S = (x, y ) R R | y = sin

1 (0, y ) R R | 1 y 1 x

Teorema IH. otprostor relne prve R je povezn ko i smo ko je intervlF yqigledno je d je intervl putno poveznD p je poveznF xek je skup M R poveznF retpostvimo d M nije intervlF d postoje tqke p, q M i a R \ M tkve d je p < a < qF osmtrjmo skupove U = {x M | x < a} i V = {x M | x > a} yqigledno je d je U V = i U V = M F eko je x U D ond je x < aD p postoji je ax ax
0 0

PF xiiushxy s qexsxe ihxy wisusw yyswe PTU

pU q V

xto znqi d je U otvorenF liqno se dokzuje i d je V otvorenF oxto je D D skupovi U i V su neprzniF ydtle sledi d je M nepovezn skupD xto je kontrdikijF ime je dokzno d je svki povezn podskup relne prve intervlF Teorema II. xek je M povezn i N proizvon metriqki prostor i f : M N neprekidno preslikveF d je potprostor f (M ) N poveznF retpostvimo d je N nepoveznF sz veme U sledi d postoji preslikve : N {0, 1} koje je neprekidno i xeF d je i preslikve f : M {0, 1} neprekidno i xeF sz veme U td i sledilo d je M nepoveznD xto je u suprotnosti s pretpostvkom teoremeF Napomena P. peijlnoD iz prethodne teoreme sledi teorem o meuE vrednosti z relne funkije n UIF strniX ko je f : [a, b] R neprekidn funkijD ond je f ([a, b]) intervlF Teorema IP. xek je {A } fmilij poveznih podskupov metriqkog prostor M D tkv d z neko v%i
2 2
0

B x0 ,

= x M | d(x0 , x) <

U,

d je skup

( ) A0 A = . A=

poveznF xek je : A {0, 1, } neprekidno preslikveF oxto su skupovi A povezniD n svkom od ihD n osnovu veme UD preslikve je konstntnoF retpostvimoD ne umujui opxtostD d je 1 n A F oxto je z svko skup A A neprznD mor d v%i (x) 1 n svkom A D tjF n elom AF ime je dokzno d je svko neprekidno preslikve : A {0, 1} konstntnoF ydtleD n osnovu veme UD sledi d je A poveznF PFUF roizvod metriqkih prostorF xek su (M, d ) i (N, d ) metriE qki prostoriF ostoji vixe prirodnih nqin d se n skupu M N defiE nixe metrikF wi emo pod proizvodom metriqkih prostor podrzumevti metriqki prostor M N s metrikom d (x , x ) + d (y , y ) . @IPA d((x , y ), (x , y )) :=
0 0 M N 2 2 1 1 2 2 M 1 2 N 1 2

sz uoxi{vrove nejednkosti sledi nejednkost trougl z metriku dD dok se ostl svojstv metrike provervju lkoF yvkv izor metrike n M N uopxtv definiiju euklidske metrike n R F Lema W. xiz (x , y ) u M N konvergir k (x , y ) ko i smo ko niz x M konvergir k x i niz y N konvergir k y F hokz sledi iz nejednkosti
n n n n n

PTV

IF yyvyui yxyi exevsi

dM (xn , x ) dN (yn , y )

dM (xn , x ) dM (xn , x )

2 2

+ dN (yn , y ) ,
2

+ dN (yn , y ) .

lede posledi uopxtv oslediu I n strF TWF Posledica S. rojekije : M N M, (x, y ) = x i : M N N, (x, y ) = y su neprekidn preslikvF hokz sledi iz veme W i definiije neprekidnosti pomou nizovF uo poslediuD doijmo sledee uopxtee veme P n strF TVF Posledica T. xek su X D M i N metriqki prostoriF reslikve f : X M N D f (x) = (f (x), f (x)) je neprekidno ko i smo ko su neprekidn preslikv f : X M i f : X N F oxto je f = f i f = f D dokz sledi iz osledie SF Primer IW. (Neprekidnost metrike) wetrik
M M M N M N M N M M N N

je neprekidno preslikveF istD nek je (x , y ) niz u M M tkv d (x , y ) (x , y ) kd n F x osnovu veme W sledi d td x x i y y F sz nejednkosti trougl sledi
n n n n n n

d:M M R

ydtle sledi
n n

d(x, y ) d(x, x ) + d(x , y ) + d(y , y ) d(x , y ) d(x, x ) + d(x, y ) + d(y , y ). d(xn , yn ) d(x , y ) d(xn , x ) + d(y , yn ) d(x , y ) d(xn , yn ) d(xn , x ) + d(y , yn ),
n n

tjF |d(x , y ) d(x , y )| d(x , x ) + d(y , y )F sz rimer IP @strF PSTA sledi d lev strn te%i nuli kd n F Zadatak PT. xek je (V, ) normirni vektorski prostorF hokzti d je preslikve : V V R, (x, y ) = y x neprekidnoF Teorema IQ. xek su (M, d ) i (N, d ) metriqki prostoriF wetriqki prostor M N im neko od sledeih svojstv IF ogrniqenost
M N

PF seprilnost QF kompletnost RF kompktnost SF poveznost ko i smo ko to svojstvo im svki od metriqkih prostor (M, d ) i (N, d )F hokz z prv qetiri svojstv sledi direktno iz definiije metrike @IPA i definiij ogrniqenostiD seprilnostiD kompletnosti i kompktnostiF hok%imo jox d je M N povezn ko i smo ko su M i N povezniF xek je M N poveznF oxto su projekije neprekidn preslikv @osledE i SAD iz eoreme II sledi d su M i N povezniF retpostvimo sd d su M i N povezniF svko x M i y N preslikv M M {y }, x (x, y ) i N {x } N, y (x , y ) su izometrijeD p su skupovi {x } N i M {y} povezniF oxto je M = {x } N M {y } i {x } N M {y } = {(x , y } = , iz eoreme IP sledi d je M N poveznF
M N 0 0 0 0 0 0 0 y N

QF xiiushxy s qexsxe ihxy yyvyusw yyswe PTW

sz eoreme P sledi d se neprekidnost mo%e opisti smo u terminim topologijeF to je prirodno rzmtrti strukture n kojim je definisn smo pojm otvorenog skupD ne i pojm metrikeF wotivisni eoremom ID ovkve strukture uvodimo sledeom definiijomF Definicija IT. r (X, )D gde je X skupD fmilij egovih podE skupov z koju v%i @IA X D @PA ko je {U } fmilij skupov iz D ond je U @QA U , U U U F nzivmo topoloxkim prostoromD fmiliju topologijom na X F ileE mente fmilije nzivmo otvorenim skupovimaF odskup F X nzivmo zatvorenim ko je skup X \ F otvorenF tvoreni skupovi imju slede svojstvF Lema IH. xek je fmilij svih ztvorenih podskupov u metriqkom prostoru M F d v%iX @1A M D @2A F , F F F @3A ko je {F } fmilij skupov iz D ond je F hokz je nlogn dokzu osledie PF Definicija IU. xek su (X, ) i (Y, ) topoloxki prostoriF resE likve f : X Y je neprekidno u tqki a X ko z svki otvoren skup V koji sdr%i tqku f (a) postoji otvoren skup U koji sdr%i tqku
X X X X X X X 1 2 1 2 X X X M M M 1 2 M 1 2 M M M X Y Y X

QF xeprekidnost i grniqn vrednost u topoloxkim prostorim

PUH
a

tkv d je f (U ) V F reslikve je neprekidno n skupu A X ko je neprekidno u svkoj tqku a AF peijlnoD preslikve f je neprekidno ko je neprekidno n elom prostoru X F Zadatak PU. hokzti d eorem P n strni PTH v%i i u topoloxkim prostorim @s nezntnom modifikijom dokzAF

IF yyvyui yxyi exevsi

vitertur
I hF edneviD F udelurgD wtemtiqk nliz ID wtemtiqki fkultet u feogrduD PHHRF P eF#F horogovevD wtemtiqeski& nliz { sornik zdqD iw xkolD uievD IWVUF Q F eF oriqD wtemtiqeski& nlizD xukD woskvD IWVIF R eFxF uolmogorovD F pominD ilementy teorii funki& i funkionl~nogo nlizD xukD woskvD IWTVF S fF ekiD fesniloD IWVQF T sFxF esinD zvitie pon1ti1 integrlD xukD woskvD IWTTF U vF F ontr1ginD xepreryvnye grupyD xukD woskvD IWVRF V F imiD e%e iz enlize IWVW{WHD sveske W qFwF pihtengol~D uurs differenil~nogo i integrl~nogo isqisleni1D psweE qsD woskvD IWTPF IH hF tF trojkD urtk pregled istorije mtemtikeD vod z uenike i nstvn sredstvD feogrdD IWVUF II S. AljaniD Uvod u realnu i funkcionalnu analizuD 2. izdanje, Gradjevinska knjiga, BeogradD IWURF IP C.B. Boyer, U.C. MezerbachD A History of MathematicsD 2nd ed, John Wiley and Sons, 1989. IQ N. BourbakiD lments de mathmatique: Livre III. Topologie gnraleD Herman, Paris, 1958 1961. IR R. Courant, H. RobbinsD What is Mathematics?D Oxford University Press, 1941. IS J. DieudonnD Linearna algebra i elementarna geometrijaD kolska knjiga, Zagreb, 1977. IT J. DieudonnD Foundations of Modern AnalysisD Academic Press, New York, 1960. IU T.P. JamesonD The Probability Integral by Volume of RevolutionD Mathematical Gazette 78 (1994), 339340 IV S.G. Krantz, H.R. ParksD A primer of real analysis and functionsD Birkhuser, 1992, 2002. IW S. MardeiD Matematika analizaD kolska knjiga, Zagreb, 1979. PH M. MarjanoviD Matematika analiza 1D PF izdeD xuqn kigD feogrdD IWVQF PI M. Mrevi, Dj. DugoijaD Zbirka reenih zadataka iz Matematike analize ID qrevinsk kigD feogrdD IWUVF PP G. Plya, G. SzegD Aufgaben und Lehrztze aus der AnalysisD SpringerVerlag, 1964. PQ W. RudinD Principles of Mathematical AnalysisD 2nd ed., McGraw-Hill, New York, 1964. PR I. ShafarevichD Basic Notions of AlgebraD 2nd ed., SpringerVerlag, Berlin, Heidelberg, 1997. PS Tomasova matematika biblija Vetina raunanjaD qrevinsk kigD feogrdD PHHUF

PUI

sndeks
D IU D SQ D IU D SP D PP eelD IH eksiom erhimedovD VD PU hedekindovD IT untorovD IQD PU neprekidnosti @potpunostiAD IT supremumD IR eksiome enoveD IW rionlnih rojevD U relnih rojevD UD IR elgoritm iuklidovD PS epsolutn vrednost kompleksnog rojD RW relnog rojD QT ergument kompleksnog rojD SP erhimedD V eristotelD IP esimptotske relijeD VR esimptot horizontlnD VS kosD VS vertiklnD VS fz filterD PSI fernxtjnD QP fernuliD PP fertrnD IRV finrni zpis relnog rojD PW folnoD QW forelD QV froj lgerskiD SP dijdskiD QH krdinlniD Card(A)D QI vudolfovD SP
R+ cis R e

PUQ

yjlerovD IQP prostD PR trnsendentnD SP frojevi dijdskiD QHD QW uzjmno prostiD PR geo deo relnog rojD PW eixevD THD IVT ezroD ITP onsD SP hlmerD IRS hruD IHI de worgnD PSW heimlni zpis relnog rojD PW hedekindD IT hedekindov presekD IT hekrtD RV di frunoD IHR hiferenijilnostD WI hiferenijlD WU hirihleD IPQ hu%in lukD SI ekstremum loklniD WV {okolinD QUD SH irmitD IWU iuklidD PS pktorijelD PI permD WU pionqiD ITT pilterD PSI pormul eelovD IRW inomnD PI uopxtenD IHU weklorenovD IHT wovrovD SR yjlerovD ITT ejlorovD IHRD IHTD IWU prexeD PSP punkij

PUR

sxhiu

nlitiqkD ITQ diferenijilnD WI neprekidnoD IUV elementrnD TS qmD PQS konkvnD IHV konveksnD IHV neprnD SQ neprekidnD TTD PST uniformnoD URD PTS ogrniqenD UH prnD SQ punkije ogrniqene vrijijeD PQH qlilejD IP qusD IRV qenertor grupeD SS qeometrijsk progresijD PI qrn funkijeD TR qrniqn vrednost funkijeD UUD PST nizD IIWD PST qrupD IH eelovD IH erhimedskD II ikliqnD SS euklidskD SH ortogonlnD SH speijln ortogonlnD SS topoloxkD IRQ relderD III romeomorfizmD VP smginrn jediniD RV smginrni deo kompleksnog rojD RV snfimumD inf D V funkijeD UP sntegrij prijlnD IUU sntegrl hruovD PIR eliptiqkiD IVU gori i doiD PIR hipereliptiqkiD IVU uoxijevD IVW neodreeniD IUS nesvojstveniD PHRD PPS utnovD IVW odreeniD IVW po skupuD PPI usonovD PHWD PQQ imn{tiltjesovD PPS imnovD PIP tiltjesovD PPS szometrijD SH szomorfizmD RS poD RS

ureenihD RS szvod funkijeD WI desni i leviD WT drugiD IHR vixeg redD IHR tngD IIH tednqin diferenijlnD IUS funkionlnD ITR uoxijevD ITR linern diferennD PQ tensenD IHW untorD PU uvlijeriD PHH uoefiijenti inomniD PI uominijeD QP uompleksn rvnD RV uonjugovni kompleksni rojD RW uongruenij po moduluD SS uonstnt yjlerovD IQP uontrkijD IQP uonvergenij nizD UW proizvodD IQR redD IQR psolutnD IQV uoordinte polrneD SQ uosinus cosD SQ hiperoliqkiD ch D TS uriv rionlnD IVR uumerD IRU uvdrntiD RV uvdrtur krugD SP vgrn%D WW vjniD SP vmertD SP vnduD VS veegD QV vimes funkijeD lim D UU gori i doiD lim, lim funkijeD IPS nizD IPS nizD lim D IIW superior i inferiorD lim sup, lim inf funkijeD IPS nizD IPS vindemnD SP vopitlD IHP vopt
xx0 n

sxhiu

PUS

otvorenD PSU ztvorenD PSU vudolfD SP wjorntD V wksimumD max funkijeD UP skupD W weklorenD IHT wer ordnovD PPI wetrikD PSP diskretnD PSR euklidskD PSR winimumD min funkijeD UP skupD W winkovskiD III winorntD V wno%ee redovD IST wovrD SR wodul kompleksnog rojD RW neprekidnosti funkijeD VH relnog rojD QT wonotonostD RS worfizmD RS poD RS urenihD RS xejednkost fernulijevD PP eixevevD TH relderovD III tensenovD IHW winkovskogD III xeprekidnostD TT xiz divergentnD IIW konvergentnD IIW uoxijevD IQHD PTH monotonD IPU niz pionqijevD ITT yjlerD PP ysilij funkijeD IQI ysttk proizvodD IQS redD IQS rmetr podeleD PIT rmetrizij rionlnD IVR enoD IW ekiD forislvD IP ermutijeD QI itgorD IP itgorejiD IP

odel intervlD PIQ finijD PIQ odgrupD PR oenkreD IP okrive otvorenoD QVD PTR oeD II lgerski ztvorenoD RV erhimedskoD II kompleksnih rojevD CD RV rionlnih rojevD QD PU relnih rojevD RD IR ureenoD II olupreqnik konvergenijeD ISU otpokriveD QVD PTR otpoeD PU rinip uvlijerijevD PHH roizvod eskonqniD IQR hekrtovD RV konvergentnD IQR roxireni skup relnih rojevD RD IU rostor euklidskiD PSQ metriqkiD PSP diskretnD PSR kompktnD PTI kompletnD PTI poveznD PTT seprilnD PTQ normirniD PSQ rstenD IH komuttivniD II s deeemD II s jediniomD IH eD IRU zlomi neprekidni @veri%niAD PT zlomeni deo relnog rojD PW elni deo kompleksnog rojD RV ed eskonqniD IQR divergentnD IQR dvostrukiD ISR geometrijskiD IQT konvergentnD IQR stepeniD ISU ejlorovD ITQ elij poretkD V eln prvD II imnD UV imnov zet funkijD IRH olD WV u skupD QVD SID PSV tolD IPI

PUT

sxhiu

imoli vnduoviD o, OD VS inus sinD SQ hiperoliqkiD sh D TS kup @esAkonqnD QI @neAprerojivD QQ diskretnD QV gustD QVD PSV untorovD RPD PIV meriv po ordnuD PPI njvixe prerojivD QQ nigde gustD RP ogrniqenD VD SI otvorenD SID PSU prtitivniD W ureenD V potpunoD IR totlnoD V ztvorenD QVD SHD PSU mene yjleroveD IVQ redin ritmetiqkD SVD IIH geometrijskD SVD IIH hrmonijskD SVD IIH kvdrtnD SVD IIH red tD IIH tv ysnovni stv lgereD RV tiltjesD PPS um hruovD PIQ upremumD sup funkijeD UP skupD V qk fiksnD UPD IQP izolovnD QVD SID PSV ngomilvD QVD SHD PSV nepokretnD UPD IQP prevojnD IHV unutrxD PSV uerD ITI ejlorD IHTD ITQ ejlorov polinomD IHT eloD II eorem eelovD ITH folnoEjerxtrsovD QW forelEveegovD QV hruovD IHI permovD WU untorEfernxtjnovD QP untorovD UR uoxijevD WV

vgrn%ovD WW vopitlovD IHP o meuvrednostiD UP o sredoj vrednostiD WU imnovD ISR olovD WV tolovD IPI uerovD ITI jerxtrsovD UQ opologijD PSW reltivnD TW rnsformij izometrijskD SH go D SP izmeu poluprvihD SI polrniD SP prvD SP nutrxost skupD PSV jerxtrsD QW lisD SP rijije ez ponvD QI s ponvemD QI ijetD SPD IVS ordnD IIR tvoree skupD QVD SHD PSV ltni presekD ITU