FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS NOVI SAD Konsultativni centar Odžaci

DRUGA PREDISPITNA OBAVEZA IZ PREDMETA MEĐUNARODNE FINANSIJE

SEMINARSKI RAD TEMA: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE OSNOVA ANALIZE USPEŠNOSTI POSLOVANJA KOMPANIJE

Datum: 14.april 2006.godine

NEVENKA STOKUĆA

Broj indeksa: 01622/05

SADRŽAJ Strana UVOD ..............................................................................................................................3 FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE OSNOVA ANALIZE USPEŠNOSTI POSLOVANJA KOMPANIJE....................................................................................................................4 1. Finansijska analiza stanja.....................................................................................5 2. Bilansna analiza uspeha.......................................................................................6 3. Finansijski izveštaji na bazi veličine toka (Chash flow i Fund flow)......................8 4. Izveštaji o promenama na kapitalu....................................................... ...............8 5. Izveštaji o tokovima gotovine................................................................................8 6. Finansijsko izveštavanje kroz prizmu ciljnih veličina uspeha................................9 7. Klasifikacija racio brojeva uspešnosti poslovanja novih oblika organizovanja preduzeća............................................................................................................10 8. Analiza uspešnosti poslovanja - na osnovu originalnog primera jedne kompanije.............................................................................................................15 Zaključak.........................................................................................................................23 Literatura........................................................................................................................ 24

2

sa druge strane. što analizu finansijskih izveštaja čini neizbežđnim instrumentom upravljanja.informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzeća za uspostavljanje trajnih dužničko-poverilačkih odnosa na osnovu isporuka i kupovine roba i usluga. a eksterni korisnici zaštitili svoje interese. a što se konačno prelama kroz bilans preduzeća. izveden iz različitih instrumenata kontrole i analize. Da bi se preduzeće održalo i optimalno razvijalo. .informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja. . za eventualne savetnike i korespodente banke. Politika bilansa određena je zahtevima korisnika bilansnih informacija vezanih za informacije o finansijskoj situaciji preduzeća. ima za cilj da poveća njihovu iskaznu moć. tj. tako i zavisnih preduzeća i pojedinih pogona ili filijala. solventnosti i izgledima na uspeh tražioca zajma. informacije o finansijskoj i zarađivačkoj snazi koje su neophodne za razvijanje strategije preduzeća u uslovima tržišne konkurencije (potrebe odlučivanja). a pre svega Bilans stanja. . izvedene iz finansijskih izveštaja.UVOD Ako se pođe od činjenice da opstanak i razvoj preduzeća zavise od dobitka. finansijsko izveštavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe za informacijama. veličina. Analiza finansijskog izveštavanja treba da odgovori da li je menadžment preduzeća u posmatranom periodu ostvario merljivu korisnu vrednost.informacije za potrebe kreditora o finansijskom položaju. 3 . jer je odobravanje zajmova nastavljeno na finansijske pokazatelje. usled čega on postaje najefikasnije sredstvo za polaganje računa menadžmenta preduzeća. kao i za zaključivanje radnih ugovora.analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godišnjih zaključaka obezbeđuje prikazivanje i razjašnjavanje ekonomskog položaja preduzeća. onda se nameće nužnost maksimiranja dobitka kao vrhunskog cilja svakog preduzeća. sa zadatkom merenja uspeha i likvidnosti preduzeća. kao i otkrivanje uzroka eventualnih negativnih pomeranja u finansijskom položaju i rentabilnosti. Realizacija ciljeva preduzeća ostvaruje se putem politike preduzeća. da omogući što precizniju procenu ciljnih veličina i prognoza njihovog daljeg razvoja i konačno da omogući uspešno upravljanje preduzećem. koga izražava bilans uspeha. . Interni korisnici bilansa su zainteresovani za maksimalno realno sagledavanje finansijskog položaja i rentabilnosti. što podrazumeva sistematsko ispitivanjegodišnjih zaključaka odnosnih preduzeća. predstavljaju informacionu podlogu za finansijsku analizu. i to: . a zatim i preduzimanje mera za njihovo saniranje. s jedne strane. Finansijski izveštaji.informacije vezane za ulaganje sopstvenog kapitala (investitori) u neku od formi preduzetničkog učešća ili špekulativnog sticanja akcija i udela. što je značajan izvor informacija za samo preduzeće. Izvođenje zaključaka od strane korisnika finansijskih izveštaja na osnovu analize finansijskih izveštaja o finansijskim učincima. kao i da li će se takva vrednost ostvariti i u perspektivi. kako preduzeća u celini. Za merenje postignutog cilja koristi se čitav niz uporednih brojeva. koju prezentuje bilans stanja i finansijskom rezultatu. Bilans uspeha i Izveštaji o tokovima gotovine i kapitala. jer ono treba da im omogući kritičku ocenu uspešnosti realizacije ciljeva politike preduzeća.

derivativni izveštaji o tokovima gotovine i kapitala kao što su : • Izveštaj o izvorima i upotrebi finansijskih sredstava i • Izveštaj o novčanim ( gotovinskim ) tokovima (Cash flow izveštaji). Bilans uspeha predstavlja dinamičku strukturu. Informativnu podlogu za finansijsku analizu predstavljaju osnovni finansijski izveštaji koji proizilaze iz računskog okvira dvojnog knjigovodstva. valuta u kojoj se izveštava. Prema zahtevima Međunarodnih računovodstvenih standarda . Finansijska analiza u užem smislu obuhvata područje analize bilansa. matični broj. svojinski oblik preduzeća. spajanja ili pripajanja preduzeća. informaciju o tome da li se finansijski izveštaji odnose na jedno preduzeće ili obuhvataju grupu preduzeća. sa tzv. Finansijski izveštaji se sačinjavaju sa stanjem na dan 31. s tim da takvi podaci nisu uporedivi sa podacima iz finansijskog izveštaja za prethodnu godinu. a to je izveštaj o dobiti koji pokazuje finansijske efekte bilansa ( prihode i rashode preduzeća) za jednu godinu. obično na kraju godine. a to su: • Bilans stanja i • Bilans uspeha. Finansijski izveštaji treba da sadrže sledeće informacije: naziv preduzeća i druge identifikacione podatke o preduzeću o kome se izveštava (delatnost. promeni svojine. Prezentacija finansijskih izveštaja. odnosno gašenja preduzeća. Finansijska analiza u širem smislu. tj. zasnovane na Cash flow izveštaju ili na Funds flow izveštaju. Izveštaj o tokovima gotovine. čija je osnovna funkcija da internim i eksternim korisnicima posluže za prosuđivanje o poslovanju preduzeća i donošenje poslovnih odluka. mogu se izvesti posebni izveštaji. tzv. finansijskom analizom bilansa i bilansnom analizom uspeha. decembra i obuhvataju period od jedne kalendarske godine.MRS 1. obaveza i vlasničke glavnice preduzeća (vrednost i strukturu sredstava i izvora njihovog finansiranja) u vremenskom trenutku. odnosno na dan bilansiranja. datum bilansiranja ili period obuhvaćen finansijskim izveštajima. U takvim slučajevima se jasno mora naznačiti obuhvaćeni period bilansiranja i razlog za takvo sastavljanje finansijskih izveštaja. nivo korišćene preciznosti u unošenju numeričkih stavki ( u hiljadama. finansijski izveštaji se sastavljaju na dan statusne promene. obuhvata područje dinamičke analize likvidnosti. sedište). Bilans uspeha. U slučaju statusnih promena. kompletan set finansijskih izveštaja čine: Bilans stanja. Izveštaj o promenama na kapitalu. čiji je zadatak merenje uspeha i razjašnjenje položaja likvidnosti.). PIB. Na osnovu navedena dva osnovna finansijska izveštaja.FINANSIJSKO OSNOVA ANALIZE USPEŠNOSTI POSLOVANJA KOMPANIJE IZVEŠTAVANJE Finansijska analiza pretpostavlja korišćenje različitih finansijskih izveštaja. milionima. 4 . puni brojevi i sl. Bilans stanja ima zadatak da pruži statičku sliku imovine.

koja će upozoriti na popravljanje ili kvarenje finansijske strukture. kao i za obezbeđenje sigurnosti.investiciona analiza. za ocenu strukture imovine i ocenu podobnosti finansiranja na osnovu čega se izvode zaključci o adekvatnosti upotrebe kapitala. 1. Upoređenje finansijske strukture preduzeća iz iste privredne oblasti ili industrijske grane. . . 5 . učešća u kapitalu. porezu na dobitak. pruža informacije o: .stalna ili dugoročna sredstva ( osnovna sredstva.obrtna ili kratkoročna sredstva ( gotovina i gotovinski ekvivalenti. potraživanja od kupaca. dividendama. dati avansi. Ako dospevaju u roku do 12 meseci od datuma bilansa stanja) i dugoročne obaveze ( kamatonosne obaveze preuzete na dugoročnoj osnovi za finansiranje poslovnog ciklusa).- Računovodstvene politike i Napomene uz finansijske izveštaje. Izvedene zaključke je neophodno dopuniti posmatranjem razvoja u vremenu bilansnih relacija. a na strani pasive. Poređenje planiranih i ostvarenih veličina bilansa stanja predstavlja meru kontrole.analiza likvidnosti. obaveze prema zaposlenima.likvidnosti i solventnosti (ročna struktura imovine i obaveza).kapitalnoj osnovi (učešće kapitala u ukupnoj pasivi) i sl. Bilans stanja.analiza finansiranja i . Finansijska analiza stanja Opšti cilj analize bilansa stanja jeste ispitivanje uslova finansijske ravnoteže preduzeća. dugoročne investicije. i to: . . Za vlasnike i akcionare matičnih društava od posebnog značaja je upoređenja između preduzeća pod zajedničkom upravom koncerna ili holdinga jer mogu da ukažu na nejednake promene finansijske strukture. Stepen finansijske ravnoteže odražava adekvatnost upotrebe kapitala. i sl. zalihe) i . Svaki od ovih tipova analize stanja zahteva adekvatno rasčlanjivanje aktive i pasive. finansiranja i usaglašavanja između potencijala i obaveza za plaćanje na kreditnu sposobnost. Obaveze se u bilansu stanja sistematizuju prema rokovima dospeća na: tekuće ili kratkoročne obaveze se smatraju kada se očekuje da će biti izmirene u normalnom toku operativnog ciklusa ili ako dospevaju u roku od 12 meseci od dana bilansiranja ( obaveze prema dobavljačima. drugi dugoročni plasmani). tj. Sredstva u bilansu stanja se sistematizuju prema roku naplativosti na: . uslovljene odlukama top menadžmenta. obaveze po kamatama. kratkoročne HOV. u kome se na strani aktive iskazuje imovina. nematerijalna ulaganja. o podobnosti finansiranja sa procenom rizika finansiranja i o stepenu saglasnosti između potencijala i obaveza za plaćanje.obaveze iz poslovanja i sopstveni kapital. zatim strukturu kapitala prema kriterijumu vlasništva (sigurnost) i dospelosti i nivo saglasnosti između potencijala za plaćanje (aktiva) i obaveza za plaćanje (pasiva). treba da ukaže na uticaj različitih politika investiranja. sposobnosti plaćanja. kao i na sposobnost zarađivanja (rentabilnost).snazi preduzeća (bilansna suma). U finansijskoj analizi stanja razlikuju se tri tipa analize. obzirom da će oni poslužiti za utvrđivanje daljeg pravca promene finansijske strukture. s obzirom da finansijska ravnoteža predstavlja osnovni uslov za održavanje likvidnosti.

manjnski interes. Analiza uspeha ima zadatak. do nivoa koji obezbeđuje potpunost informacije o nekoj bilansnoj veličini ili pojavi. učešća u kapitalu drugih preduzeća i kapitalu banaka. pravima po akcijama. je dobijanje informacija za procenu prinosne snage preduzeća. o otkupljenim sopstvenim akcijama i sl. kupac. koje prate dopunske finansijske izveštaje. U vezi sa kapitalom preduzeće prezentira u bilansu stanja ili u napomenama: iznos akcionarskog kapitala. postrojenja i oprema. racionalno da zaključuje o stanju subjekta i da donosi racionalne ekonomske odluke. podatke o akcijama u opticaju po vrstama. na osnovu koje se vrši otkrivanje čišćenje i čišćenje uspeha od latentnih rezervi i 6 . prema dinamičkom shvatanju cilja bilansa. a istovremeno ima dvojaku funkciju: . Stavke na prvoj strani Bilansa stanja je potrebno rasčlanjivati na pripadajuće pozicije kada to zahteva značaj i funkcija pojedinih pozicija ili veličina preduzeća.funkcija utvrđivanja ostvarenog uspeha u prošlosti. prezentiraju se: nekretnine. Zbog svega navedenog. materijal. bilo da se rasčlanjavanje prikazuje u bilansu stanja ili u napomenama uz bilans stanja. obaveze/potraživanja za poreze. obaveze po dividendama. pod kojom se podrazumeva sposobnost preduzeća da u perspektivi posluje sa uspehom. preko bilansne analize uspeha. Ukoliko preduzeće ima velike količine i vrednosti zaliha. Izveštaj treba i može da sadrži mnoštvo dopunskih informacija numeričke ili opisne prirode. proizvodnja u toku i gotovi proizvodi). zalihe. uspehu i aneks ne obezbeđuju informacije koje su orijentisane na budućnost. Bilansna analiza uspeha Glavni cilj bilansne analize uspeha. procena rezultata u budućnost. potraživanju od kupaca i ostala potraživanja.kreditor. rezervisanja. istraživanje ostvarenog uspeha i analiza uzroka podbacivanja ili premašaja ciljnog uspeha. obaveze po dugoročnim kreditima. a proizilaze iz prirode delatnosti preduzeća. gotovina i gotovinski ekvivalenti. njih je takođe potrebno iskazati po vrstama ( trgovačka roba. dugoročni finansijski plasmani. dobavljači i druge obaveze. o akcijama u emisiji. zasniva se na izveštaju o uspehu iz prošlosti. upisani kapital i rezerve. Kako finansijski izveštaji o stanju. akcionar ili država) moći. na osnovu čega će korisnik ( dobavljač. ostala finansijska potraživanja. rezerve po prirodi i namenama. nematerijalna ulaganja. 2.Na prvoj strani Bilansu stanja kao minimum zasebnih stavki koje on treba da obuhvati.. neophodno je da se aktom preduzeća propiše minimum dopunskih informacija.

. Pri utvrđivanju prinosne snage treba voditi računa o raznim uticajima na periodični rezultat. uslovljenim okruženjem. neophodno koristiti informacije iz izveštaja o poslovanju. sposobnosti preduzeća da ostvari uspeh u budućnosti. uticaj latentnih rezervi.neto dobitak ili gubitak za obračunski period.vanredne stavke. .u skladu sa prirodom rashoda (iskazivanje ukupnih rashoda po vrstama i na nivou preduzeća ) ili . . zajedno sa bilansom stanja daje korisnicima finansijskih izveštaja najvažnije informacije za ocenu poslovanja preduzeća. Bilans uspeha kao prikaz svih prihoda i rashoda konkretnog obračunskog perioda i rezultata preduzeća u tom periodu. preko dva uzročno povezana faktora. kao i informacija o snazi i slabostima preduzeća u odnosu na relevantne konkurente. za utvrđivanje potencijala uspeha je. a standard sugeriše da se u izboru metoda pođe od kriterijuma kvalitetnijeg prikaza.manjinski interesi.strukture rashoda i analize rentabilnosti). 7 . uticaj porekla uspeha i sl.u skladu sa njihovom funkcionalnom pripadnošću (iskazivanje po mestima i nosiocima troškova: troškovi prodaje. tj. .dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. Izbor metoda razvrstavanja rashoda zavisi i od prirode konkretnog preduzeća. .poreske rashode. .produktivnost troškova plata (odnos ukupnog učinka-prihoda i troškova plata). U bilansu uspeha ili u napomenama uz bilans uspeha preduzeće prikazuje vrste rashoda svrstane: .rashode poslovnih aktivnosti.učešće dobitka i gubitka pridruženih preduzeća i efekte zajedničkih ulaganja. koja se bazira na proceni razvoja svih aspekata rentabilnosti uz neophodnost uporedne analize. zahteva dinamičku analizu rentabilnosti. .funkcija tumačenja (preko analize porekla rezultata. kao što je: uticaj mera politike bilansa. Da bi se došlo do potrebniuh informacija o rizicima i šansama.prihode poslovnih aktivnosti. koji pruža informacije od posebnog značaja za budući razvoj. . i to: . Merenje i ocena uspešnosti u funkciji procene rentabilnog poslovanja.. a u procesu sastavljanja finansijskih izveštaja treba ih posmatrati kao neraskidivu celinu. troškovi ostalih operativnih aktivnosti i troškovi uprave). pored bilansa uspeha.produktivnost troškova materijala (odnos ukupnog učinka-prihoda i troškova materijala) i . Visok stepen iskazne moći analize rentabilnosti će obezbediti otkrivanje i eliminisanje potencijalnih latentnih rezervi. troškovi transporta. čiji je zadatak istraživanje i analiza ciljnog uspeha. Analiza strukture rashoda utiče na prikazivanje primarnih faktora produktivnosti. Bilans uspeha. treba da obuhvati minimum sledeće pozicije: .finansijske prihode i rashode.

kao i o njihovom poreklu. čija veličina se izvlači iz bilansa uspeha. isplata po osnovu dividendi. Vremenska analiza toka plaćanja i njihov obim pružaju adekvatnu osnovu za procenu razvoja likvidnosti. 4. pa je u stanju i dati odgovor o tome koji finansijski događaji su pokrenuli tokove kapitala. tj. definisanja i eventualnog popravljanja finansijske strukture iz interne snage. kao posledica dobitka ili gubitka nastalih iz poslovanja. dugoročnih rezervisanja i dobitka nakon oporezivanja. a Izveštaj na promenama na kapitalu treba da sadrži: neto dobitak ili gubitak za period. za efikasno upravljanje finansijama neophodno je konstantno upoređivanje izveštaja o ostvarenim tokovima kapitala u prošlosti sa projektovanim tokovima za naredni period. statičke analize likvidnosti (racio brojevi. kao i kumulativni efekat promena u računovodstvenoj politici. što u suštini povećava likvidnost. neto obrtni fond. zbog čega se likvidnost posmatra kao tok.Finansijski izveštaji na bazi veličine toka (Cash flow i Fund flow) Polazeći od konstatacije da likvidnost podrazumeva sposobnost izmirenja dospelih obaveza i to sadašnjih ali i budućih. kapitala.3. a osnovni cilj jeste da se iz promena izvedu zaključci o obimu i ročnosti pojedinih sredstava. nameće potrebu da se na bazi tokova plaćanja u prošlosti po analogiji izvode zaključci o mogućnostima plaćanja u budućnosti. neto obrtna sredstva ili stanje gotovine. Izveštaj o promenama u kapitalu Promene na kapitalu mogu da uslede po osnovu uplata vlasnika kapitala. u saglasnosti sa MRS 8. dobitka i gubitka koji se direktno priznaje kapitalu. Funds flow otklanja slabosti Cash flow izveštaja. 5. što upućuje na razvoj likvidnosti u perspektivi. svaku poziciju prihoda rashoda. a po obimu odgovara zbiru amortizacije. odnosno mogućnost održavanja sposobnosti plaćanja u perspektivi. Ove promene trebaju biti obuhvaćene prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka. Ovaj izveštaj obezbeđuje informacije na samo o poreklu već i o upotrebi sredstava u posmatranom periodu. tj. što je dovelo do razvoja izveštaja o tokovima gotovine. bez dokapitalizacije i zaduživanja. Održavanje finansijske ravnoteže i sposobnosti plaćanja na dugi rok. Ograničena iskazna moć finansijske analize na bazi stanja sredstava plaćanja i obaveza u prošlosti. Cash flow veličina indicira da je u poslovnom procesu ostvaren višak primanja. tj. račun pokrića) nisu dovoljne za ocenu i prognozu likvidnosti. U tu svrhu služi Cash flow izveštaj. a projektovanje ove veličine za naredne poslovne periode otkriva mogućnost investiranja. Ovaj izveštaj ukazuje na uzroke promene neto obrtnog fonda ili fonda gotovine. Izveštaj o tokovima gotovine 8 .

pa je došlo do usvajanja druge merne veličine uspeha preduzetnika. Primarni zadatak je utvrđivanje ne samo stanja (imovine i kapitala). tj. što predstavlja posledicu ranijih odluka menadžmenta preduzeća. potencijal-uspeh. Sve do današnjih dana. ostali su kamen temeljac finansijskog izveštavanja. 6. državi po osnovu poreskih obaveza. odnosno da je za dugoročni opstanak preduzeća neophodno uključiti i treću ciljnu veličinu tj. koje se manifestuju kroz zahtev maksimalne rentabilnosti uz nesmetano izmirenje svih dospelih obaveza. priključi princip sigurnost (imovinska sigurnost. kao i novčanih sredstava obezbeđenih iz aktivnosti finansiranja. tj. kao nadređenom. već i ocena međusobnog uticaja likvidnosti i rentabilnosti. i to po osnovu poslovne. Uspešnost preduzeća meri se sposobnošću da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente. na osnovu čega se može oceniti i upravljanje gotovinskim tokovima u preduzeću. istovremeni zahtevi za likvidnost i rentabilnost. tako i po osnovu investicionih i finansijskih aktivnosti. Finansijsko izveštavanje kroz prizmu ciljnih veličina uspeha Uspešno upravljanje biznisom podrazumeva uspešno upravljanje rastom i razvojem preduzeća što omogućuju analize finansijskih izveštaja. ključnim ciljem poslovne politike smatra se obezbeđenje novčanih sredstava za finansiranje redovnih poslovnih aktivnosti. tako da ova merna veličina uspeha zadovoljava kako potrebe vlasnika. da omoguće tačniju procenu ciljnih veličina i prognozu njihovog daljeg razvoja. ali nisu u stanju da pruže informacije o stvaranju gotovine i gotovinskih ekvivalenata i o iznosu novčanih sredstava. kao razlici prihoda i rashoda. Ciljne veličine likvidnosti i rentabilnosti su primerene kratkoročnoj i srednjoročnoj perspektivi preduzeća. odnosno aktivnosti investiranja. na određeni dan u prošlosti.Bilans stanja i Bilans uspeha pružaju sliku o finansijskom položaju i ostvarenom rezultatu. 9 . dokapitalizacije ili pozajmljivanja. koja se ogleda u periodičnom rezultatu. tj. Ove informacije pruža Izveštaj o tokovima gotovine. Izveštaji o tokovima gotovine pružaju eksternim korisnicima ocenu sposobnosti preduzeća da u narednom poslovnom periodu bude platežno sposobno da izmiruje obaveze prema dobavljačima. Kreditori su insistirali da se pri davanju kredita. tj kao merilu realizacije cilja preduzeća. sačinjen prema zahtevima MRS 7. Primarni cilj finansijskog izveštavanja u prvom razvojnom periodu kapitalizma bio je likvidnost trgovca ili preduzeća. Pomenute informacije su istovremeno neophodne za pripremanje budućih odluka rukovodstva. je imala ogroman značaj i za kreditore. Zadatak finansijskog izveštavanja tumače navedene tri ciljne velčičine. Veći rentabilitet povećava sigurnost i olakšava likvidnost. prikazuje promene u gotovini i gotovinskim ekvivalentima tokom perioda. U drugoj polovini XIX veka. uspeh-likvidnost. merne veličine uspeha kroz primanja i izdavanja nisu mogla da zadovolje interese korisnika. stanje imovine). odnosno održavanje sposobnosti plaćanja je bilo merilo i za ekonomski uspeh. uspeh ili zarađivački potencijal. uz proširenje te aktivnosti ili smanjenje obaveza. principu likvidnosti. industrijalizacijom i razvojem akcionarskog društva kao pravne forme preduzeća. tako i poverilaca i kreditora. Izveštaji o tokovima gotovine.finansijskim poveriocima. a u cilju osiguranja od rizika. investitorima po ulozima i hartijama od vrednosti. Likvidnost. koje imaju za mcilj da povećaju njihovu iskaznu moć. merena odnosom primanja i izdavanja.

Veliki broj preduzeća iz zapadnih zemalja u svojim godišnjim finansijskim izveštajima. finansijsko izveštavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe za informacijama.informacije vezane za ulaganje sopstvenog kapitala (investitori) u neku od formi preduzetničkog učešća ili špekulativnog sticanja akcija i udela. kako preduzeća u celini. što analizu finansijskih izveštaja čini neizbežđnim instrumentom upravljanja. grana privrede i grupacija. a što će suštinski uticati ne samo na izgled finansijske strukture novih preduzeća. tako i zavisnih preduzeća i pojedinih pogona ili filijala. Značaj pojedinih racio brojeva treba vrednovati u svetlu očekivanja da će inostrani i investicioni partneri pre donošenja odluke o učešću u zajedničkim ulaganjima sa domaćim preduzećima. jer je odobravanje zajmova nastavljeno na finansijske pokazatelje. tako i inostranih. a profesionalne organizacije se bave i pribavljanjem komparativnih podataka određenih preduzeća. što je značajan izvor informacija za samo preduzeće. objavljuje odgovarajuće racio brojeve. Pregled svrstavanja racio brojeva u sledećih sedam kategorija indikatora.informacije za potrebe kreditora o finansijskom položaju. pri čemu njihova namena služi kao glavni kriterijum za navedenu klasifikaciju. U analizi finansijaskih izveštaja koristi se više pojedinačnih racio brojeva. kao i za zaključivanje radnih ugovora.analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godišnjih zaključaka obezbeđuje prikazivanje i razjašnjavanje ekonomskog položaja preduzeća. izvedene iz finansijskih izveštaja. U okviru finansijskog izveštavanja.Da bi se preduzeće održalo i optimalno razvijalo. Klasifikacija racio brojeva uspešnosti poslovanja novih oblika organizovanja preduzeća Donošenjem Zakona o privrednim društvima uvode se novi oblici organizovanja preduzeća u naš privredni ambijent. kako domaćih. što podrazumeva sistematsko ispitivanjegodišnjih zaključaka odnosnih preduzeća. . 7.informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja. pri čemu će koristiti i pojedine racio brojeve. na osnovu čega će sagledati finansijski položaj i stepen rentabiliteta konkretnog preduzeća. . koji su bili irelevantni u analizi imovinskog. i to: 10 . na osnovu kojih utvrđuju relevantne pojedinačne i prosečne granske racio brojeve i preko publikacija ih čine dostupnim zainteresovanoj javnosti.informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzeća za uspostavljanje trajnih dužničko-poverilačkih odnosa na osnovu isporuka i kupovine roba i usluga. informacije o finansijskoj i zarađivačkoj snazi koje su neophodne za razvijanje strategije preduzeća u uslovima tržišne konkurencije (potrebe odlučivanja). racio analiza dobija posebno na značaju u uslovima novih oblika organizovanja preduzeća. u takvim preduzećima će se utvrđivati i analizirati odgovarajući racio brojevi. Primenom određenih finansijskih racio brojeva omogućiće preduzećima da konkretne indikatore kompariraju sa istoimenim indikatorima drugih preduzeća. za eventualne savetnike i korespodente banke. a eksterni korisnici zaštitili svoje interese. . koji se mogu klasifikovati na različite načine. . već i na metodologiju merenja uspešnosti njihovog poslovanja. i to: . izvršiti temeljnu finansijsku analizu. finansijskog i prinosnog položaja naših dosadašnjih preduzeća. pored ostalog. Prilikom analize finansijskih izveštaja. solventnosti i izgledima na uspeh tražioca zajuma.

Tekuće obaveze 9. 2. najčešće korišćene racio brojeve klasifikuje u sledeće kategorije: 1.Zalihe Brzi koeficijent = ——————————— x 100 Tekuće obaveze Obrtni kapital = Tekuća sredstva . koeficijenti profitabilnosti. 7. 3. 3. 11 . 6. Gaughan.1. sastav kapitala. 4. Vrsta indikatora Odnos tipičnih korelativnih veličina I KOEFICIJENT LIKVIDNOSTI 1. Patrick A. indikatori finansijske snage. Prosečan period naplate potraživanja = Potraživanja / (godišnja prodaja na kredit / 360) Prodaja Obrt zaliha = ———— Zalihe Prodaja Obrt osnovnih sredstava = —————————— Neto osnovna sredstva Prodaja Obrt ukupnih sredstava = ———————— Ukupna sredstva 4. br. 2. koeficijenti finansijskog opterećenja (leveridža). koeficijenti likvidnosti. 3. indikatori finansijske strukture. 4. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH RACIO BROJEVA Red. indikatori uspeha prodaje i indikatori prinosne snage. struktura imovine. Tekuća sredstva Tekući koeficijent = ———————— x 100 Tekuće obaveze Tekuća sredstva . 2. koeficijenti aktivnosti. 5. 3. II KOEFICIJENTI AKTIVNOSTI 1. Postoje i drugi načini svrstavanja finansijskih racio brojeva. indikatori likvidnosti.

1. pokazatelji likvidnosti. Pokazatelji likvidnosti U ovu grupu pokazatelja spadaju svi odnosi koji se upotrebljavaju za merenje sposobnosti preduzeća da podmiri kratkoročne novčane obaveze. Prinosw na uloženi kapital = —————————— Ukupna imovina Zarada nakon podmirenja obaveza 5. Prinos na akcije = ———————————————— Akcionarski dug Da bi se ocenilo finansijsko stanje i uspešnost preduzeća. 12 . Oni upoređuju tekuće (kratkoročne) obaveze sa tekućim (kratkoročnim) izvorima raspoloživim za podmirenje tih obaveza. finansijska analiza se bavi sagledavanjem i utvrđivanjem kvantitativnih relacija finansijskih odnosa između bilansnih pozicija (stanja i uspeha) koje se nalaze u neposrednoj korelacionoj vezi. IV KOEFICIJENTI PROFITABILNOSTI Prodaja . Ekonomska teorija i praksa poznaju brojne finansijske odnose koje možemo podeliti u nekoliko srodnih grupa finansijskih pokazatelja: 1. 5. III KJOEFICIJENTI FINANSIJSKOG LEVERIDŽA Ukupna dugovanja Koeficijent zaduženosti = —————————— Ukupna imovina Dugoročni dug Koeficijent duga prema kapitalu = ———————— Kapital 2. 4. pokazatelji zaduženosti. Zarada nakon poreza Marža neto profita = —————————— Prodaja Zarada nakon poreza 4. Marža bruto profita =—————————————— = —————— Prodaja Prodaja Operativni dobitak 2. 3.troškovi prodate robe Bruto profit 1. pokazatelji aktivnosti i pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti).1. 2. 7. Operativna marža profita = ———————— Prodaja 3. pokazatelji pokrića.

Dva su osnovna pokazatelja : 1. . Pokazatelji zaduženosti Pokazatelji zaduženosti govore o tome do koje se granice preduzeće finansira zaduživanjem. tj.disciplina plaćanja obaveza prema poveriocima. a uključuju dugovanja.Strukturu tekućih sredstava čini gotovina plus imovina koja se može pretvoriti u gotovinu u toku jedne godine kao što su kratkoročne utužive hartije od vrednosti. i ovde treba biti krajnje oprezan. preduzeće ima veću sposobnost da plati svoje račune-obaveze.kreditni uslovi nabavke inputa. Ovde nije uzeta u obzir likvidnost pojedinih komponenti tekuće imovine (novac. tj. Međutim. kratkoročne obaveze i tekuće obaveze po dugoročnim dugovanjima.2. tuđim sredstvima i sposobnost firme da servisira dug. potraživanja i robne zalihe. Najvažniji pokazatelji su: • • tekući odnos ili opšta likvidnost i brzi test. novac. odnos duga i glavnice i 2. Tekuća imovina . Njegovo izračunavanje pretpostavlja da se iz brojioca isključe zalihe kao najmanje likvidni segment tekuće imovine. Odnos primarno naglašava najlikvidniji deo tekuće imovine. kratkoročne plasmane u hartije od vrednosti i potraživanja od kupaca. zalihe) i to nameće strožiji test likvidnosti. odnos duga i ukupne imovine.zalihe Brzi test = —————————————— tekuće (kratkoročne) obaveze Ovaj indikator služi kao dodatak tekućem odnosu u analizi likvidnosti.efikasnost naplate potraživanja i . tekuća imovina (obrtna sredstva) = ——————————————— tekuće (kratkoročne) obaveze Tekući odnos (opšta likvidnos) Teoretski : što je veći stepen likvidnosti.vremensko vezivanje tekućih sredstava. s obzirom na izvestan uticaj više relevantnih faktora kao što su : . . ukupan dug (kratkoročan + dugoročan dug) Odnos duga i glavnice = ———————————————————— ukupan sopstveni kapital 13 . .veličina i delatnost preduzeća. nedospela potraživanja. prema tekućim obavezama.stepen poslovne aktivnosti. 7. . Tekuće obaveze sastoje se iz svih finansijskih obaveza koje moraju da se pokriju u toku jedne godine.

Koeficijenti aktivnosti imaju smisla samo u odnosu na politiku naplate firme.kamate (finansijski rashodi) Kada je odnos veći. Koeficijent obrta zaliha govori o učestalosti obrta zaliha u toku godine.U načelu. jer je tim putem ostvarena veća zaštita njihovog kapitala (za slučaj pojave gubitka vrednosti kapitala). ugrožena je sposobnost preduzeća da uzima nove kredite. Tako na primer. čijem obračunu će se posvetiti veća pažnja ukoliko je poslovanje sezonskog karaktera. Odnos pokrića poslovni dobitak = —————————————— trošk. što je odnos manji. firma će imati vrlo visok stepen obrta zaliha. Nizak obrt zaliha je loš pokazatelj za kompaniju jer može da ukazuje na nelikvidne i neaktivne zalihe. obrt osnovnih sredstava i 4. prosečan period naplate potraživanja. Osnovni pokazatelji aktivnosti su: 1. Pokazatelji pokrića Da bi smo ocenili sposobnost preduzeća da podmiri ili pokrije svoje finansijske troškove možemo upotrebiti pokazatelje pokrića. veća je verovatnoća da će preduzeće biti u stanju da lakše pokrije svoje troškove kamate i obrnuto. rizik je veći. Evidentno je da je postignuta veća zaštita za poverioce preduzeća. ili kao odraz politike kreditiranja koju sprovodi kompanija. odnosno zaduživanjem preduzeća (kroz % imovine koja je nabavljena zaduživanjem).4. obrt zaliha. tako što će držati manje zaliha od uobičajenih ili usled nedovoljne snabdevenosti tržišta u odnosu na uobičajeno. u pojedinim slućajevima nivo zaliha firme treba posmatrati kroz prizmu prosečnih nivoa zaliha i proseka za određenu oblast industrije.3. Prosečan period naplate potraživanja označava broj dana za koji neki račun ostaje nenaplaćen. 14 . što je veći % kapitala obezbeđen iz sopstvenih izvora. ukupan dug Odnos duga i ukupne imovine = ——————— ukupna aktiva Naglašava relativni značaj finansiranja tuđim kapitalom. Mada. investitori žele da je taj odnos što je moguće niži. odnosno. poverioci. 7. obrt ukupnih sredstava. Jedan od najčešće korišćenih odnosa pokrića. odnosno. 7. 3. 2. predstavlja odnos pokrića kamate. Pokazatelji aktivnosti Važan dodatak koeficijentima likvidnosti su koeficijenti aktivnosti koji ukazuju na brzinu kojom se razna potraživanja konvertuju u gotovinu.

solventnosti i investicionom potencijalu. operativna marža profita. daje podatke o profitabilnosti. . marža neto profita. efikasnosti upravljanja aktivom.analiza dodate vrednosti (Value Added Analysis). prinos na akcije.pomaže menadžerima u definisanju optimalnih odluka o izboru strategije poslovanja u budućnosti. za koji važe isti principi kao i za obrt osnovnih sredstava. pri čemu je važno da se uzmu u obzir industrijske norme koje se odnose na jaz između investicije i prodaje.5.analiza profitabilnosti. 4. Pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti) Profitabilnost preduzeća rezultat je celokupne poslovne politike preduzeća. kao i čitavog niza odluka kojima se obezbeđuje provođenje određene poslovne politike. Strukturu analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u računu dobitka i gubitka sačinjava: . kontrolu i donošenje odluka.pomaže u definisanju indikatora uspešnosti. 3.analiza investicionog potencijala. .Koeficijent obrta osnovnih sredstava odražava nivo do kog kompanija koristi osnovna sredstva u inicijaciju prodaje. .analiza solventnosti i likvidnosti.analiza obrta aktive (imovine). marža bruto profita. omogućava uporedivost indikatora uspešnosti preduzeća sa preduzećima iz srodne grane . 7.NA OSNOVU PRIMERA JEDNE KOMPANIJE Pozitivne karakteristike analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u računu dobitka i gubitka (Ratio Analysis) mogle bi se sistematizovati na sledeći način: menadžerima služi za planiranje. ANALIZA USPEŠNOSTI POSLOVANJA .sumira ključne odnose i rezultate koji govore o finansijskim performansama preduzeća. 8. Osnovni pokazatelji profitabilnosti su: 1. 5. . prinos na uloženi kapital. 2. . 15 . .izračunavanje ukupnog izraza uspešnosti (Zeta Score) i . Obrt ili efikasnost korišćenja ukupnih sredstava pokazuje koeficijenat obrta ukupnih sredstava. .

556 SOPSTVENI KAPITAL: Deoničarski kapital-obične deonice (100 EU/kom.035 21.) 1.000 (1.2004.850 7.godine ( u 000 EU) AKTIVA TEKUĆA AKTIVA: Brza aktiva (QUICK Assets): Potraživanja od kupaca 3.350 5.950) 13.000 11.d.156 960 585 795 2.156 Ukupno sopstveni kapital PASIVA ukupno 15.Svi navedeni indikatori uspešnosti biće analizirani na primeru preduzeća koje se bavi proizvodnjom kozmetičkih proizvoda i originalnih bilansa stanja i računa dobitka i gubitka.) 8.210 27.556 Dugoročne obaveze: Dugoročni krediti (banke) Ukupno dugoročne obaveze Ukupno obaveze: 6. BILANS STANJA na dan 31.500) 14.985 (1.606 Zalihe (Stocks): Sirovine i materijal Nedovršena proizvodnja Gotovi proizvodi Ukupno zalihe: Ukupno tekuća aktiva: DUGOTRAJNA AKTIVA: Goodwill Patenti Amortizacija Ukupno patenti: Zemljište i zgrade Depresijacija Ukupno zemljište i zgrade: Oprema Depresijacija Ukupno oprema: Ukupno dugotrajna aktiva: AKTIVA ukupno 150 600 (75) 525 9. ''NENCY COSMETICS'' d.500 Ukupni dobitak 16 .946 PASIVA OBAVEZE: Tekuće obaveze: Kratkoročni krediti 1.500 Zadržani dobitak-preneseni 4.340 5.250 Deoničarski kapital-povlašćene Deonice 10%(1.650 Obaveze prema dobavljačima 900 Primljeni avansi 2.600 27.075 Novac u banci i blagajni 531 Ukupna brza aktiva: 3.000 6.12.472 Poreske obaveze 534 Tekuće obaveze ukupno: 5.500 Dobitak tekuće godine 1.000 EU/kom.

1.godine ( u 000 EU) PRIHODI OD PRODAJE (POSLOVNI PRIHODI) TROŠKOVI ZA PRODATO (POSLOVNI RASHODI) Direktni materijal Direktni rad Proizvodna režija BRUTO DOBITAK (POSLOVNA DOBIT) TROŠKOVI UPRAVE I PRODAJE: Troškovi uprave i ostali opšti troškovi Troškovi prodaje i distribucije OPERATIVNI DOBITAK TROŠKOVI FINANSIRANJA: Kamate na kratkoročne kredite Kamate na dugoročne kredite DOBITAK PRE OPOREZIVANJA Porez na dobitak DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA Dividende na povlašćene deonice (10%) Dividende na obične deonice Zadržani dobitak tekuće godine 150 450 736 1.12. a dva najvažnija pokazatelja su: 17 . RAČUN DOBITKA I GUBITKA na dan 31.830 3.420 2. Najvažnijom analizom odnosa smatra se analiza profitabilnosti.779 915 7.075 3.884 548 1.276 19.2004.''NENCY COSMETICS'' d.998 1.425 8.175 6.336 Analiza profitabilnosti 450 465 1.500 13.336 1.278 2.d.

koja se dobija iz odnosa između dobitka (profita) i prihoda od prodaje. U zavisnosti od toga koja se kategorija dobitka i prihoda primenjuje.500 0. U menadžerskoj praksi se najviše upotrebljavana mera profitabilnosti je indikator marže dobitka ili profitne marže. naročito troškova uprave i prodaje. Bruto dobitak 2.3115 U posmatranom primeru.500 0. preduzeću od bruto profitne marže od 31. o Profitna marža pre oporezivanja. Odnos između dobitka nakon oporezivanja i prihoda od prodaje Red.br. Prihod od prodaje 3. tj.0966 Nakon podmirenja svih troškova. O P I S 1.35% pokazuje da preduzeću po podmirenju svih troškova (izuzev troškova finansiranja). Takođe indicira na mogućnost racionalizacije ukupnih troškova. O P I S 1. Bruto profitna marža pokazuje koliko prostora u prihodu ostaje za pokriće poslovne nadgradnje. Prihod od prodaje 3. bez uzimanja kredita. Prihod od prodaje 3. O P I S 1.35% prihoda za pokriće troškova finansiranja i dobitak.500 0.884 19. Odnos između operativnog dobitka i prihoda od prodaje Red.br. O P I S 1.. nakon pokrića proizvodnih troškova ostaje 31.799 19. ostaje 14. Operativni dobitak 2. Prihod od prodaje 3.br. odnosno za ostvarenje dobitka (profita). Profitna marža pre oporezivanja (u 000 EU) Iznos 1. razlikuju se: o Bruto profitna marža. Dobitak nakon oporezivanja 2...336 19.0685 18 . Dobitak pre oporezivanja 2. Operativna profitna marža menadžerima pruža informacije o tome koliko bi dobitka pre oporezivanja ostvarili ako bi se njihovo preduzeće finansiralo iz sopstvenih izvora. o Neto profitna marža i o Marža neto preostalog profita. Odnos između bruto dobitka i prihoda od prodaje Red.500 0. Bruto profitna marža (u 000 EU) Iznos 6. nakon prodaje proizvoda na tržištu. Operativna profitna marža (u 000 EU) Iznos 2. preduzeću ostaje 9.15%.br. Odnos između dobitka pre oporezivanja i prihoda od prodaje Red.15% prihoda za pokriće troškova uprave i prodaje i troškova finansiranja.- Profitna marža (marža dobitka) i Povrat na investirano (ROI).1435 Operativna marža od 14.66% prihoda za dobitak koji će tek biti oporezovan u skladu sa odredbama Zakona o por5ezu na dobitak.. Neto profitna marža (u 000 EU) Iznos 1.075 19. Dobitak Profitna marža = ———————— Prihod od prodaje Profitna marža pokazuje procenat ostvarenog dobitka (profita) u odnosu na vrednost celokupnog urađenog posla.

Kapital je po pravilu oskudan resurs preduzeća. Prihod Dobitak Povrat na investirano = ———— x ———— Inv..125 20% Deoničari su ostvarili za 20% veći profit investiranjem u preduzeće. Dobitak nakon oporezivanja Marža neto preostalog profita = ————————————— .Stopa neto profitna marže indicira da preduzeću od ukupnog prihoda od realizacije ostaje 6.9% prihoda od prodaje odnosi se na veće efekte ulaganja u poslovanje preduzeća u odnosu na investiranje u neki drugi posao.br.stopa na pozajm. Da bi procena profitabilnosti bila kompletna u analizu je neophodno uvesti i indikator koji ukazuje na isplativost ulaganja deonočara ili vlasnika u odnosu na zaradu koja je mogla biti ostvarena investiranjem u alternativni posao. Tržišna cena kapitala 3.Tržišna cena uloženog kapitala Tržišna cena uloženog kapitala = Ulož.kapital Odnos između neto preostalog profita i prihoda od prodaje Red. Neto preostali profit = Dobitak . Povrat na investirano se sastoji od dva indikatora i to: o Koeficijent obrta investicije = Prihod / Investirani kapital. Povrat na investirano (ROI). Prihod od prodaje 3. Prethodno izračunavanje profitabilnosti je bilo isključivo internog karaktera.350 1. a prilikom izračunavanja marže neto preostalog profita neophodno je uvesti tržišnu cenu kapitala. nego što bi ga ostvarili da su ulagali kapital po postojećoj tržišnoj ceni kapitala. I o Indikator profitne marže = Dobitak / Prihod.br. x Trž. Prihod 19 . Dobitak nakon oporezivanja 2. Ovim delom prihoda preduzeće raspolaže po slobodnoj volji. Marža neto preostalog profita indicira na procentualni odnos ostvarenog profita prema profitu koji bi bio ostvaren da je kapital uložen na osnovu jednostavne pozajmice po postojećoj tržišnoj ceni. tj.. Neto preostali profit 2. Marža neto preostalog profita (u 000 Iznos 1. Marža neto preostalog profita se smatra pokazateljem uspešnosti investiranja. Neto profitna marža je najpreciznija informacija o konačnim efektima od realizovanog posla. Iznos neto preostalog profita predstavlja razliku između dobitka (profita) i tržišne cene sopstvenog kapitala.85% dobitka. može isplatiti vlasnicima ili deoničarima u celosti (nakon eventualnog odbitka obaveznih rezervi) ili jedan deo može ostaviti u bilansu kao zadržani dobitak.500 3.9% 3. O P I S 1. podatak eksternog karaktera. % učešća neto preostalog profita u prihodu od prodaje (u 000 EU) Iznos 759 19.sops. ili povrat na korišćeni kapital je druga po značaju mera profitabilnosti i vrlo značajan faktor uspešnosti.kap.1 Tržišna cena kapitala Odnos između dobitka nakon oporezivanja i tržišne cene kapitala EU) Red. O P I S 1. tj.kapit. te je važno utvrditi sa kojim stepenom efikasnosti će biti korišćen.

kako bi se na što jednostavniji i uporediv način došlo do potrebnih informacija. kao i šansi i mogućnosti. a posebno u uslovima u kojima egzistiraju novi oblici organizovanja preduzeća.156 0.br. ali ista nisu zadovoljila u potpunosti. 2.500 27. koji će suštinski uticati na strukturu ali i na metodologiju merenja uspešnosti poslovanja odnosnih preduzeća. radi stvaranja konkurentske prednosti. finansijskog i prinosnog položaja dosadašnjih preduzeća. konkurentskih preduzeća.946 3.2 Analiza obrta aktive (imovine) Analiza obrta ukupne imovine predstavlja analizu odnosa između prihoda i aktive. Odnos između prihoda od prodaje i ukupne aktive OPIS Prihod od prodaje Ukupna aktiva Koeficijent obrta aktive ( u 000 EU) Iznos 19. Red. Služeći se indikatorima koje pruža racio analiza. te su kao posledica tog izučavanja pronađena određena rešenja. do danas nisu urodili uspehom. Posebno mesto zauzima analiza odnosa između bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u računu dobitka i gubitka. zahtevati temeljnu finansijsku analizu. a naročito u iznalaženju jedinstvenog indikatora uspešnosti poslovanja. s tim da ga treba dovesti u vezu sa nekom uporedivom veličinom. Red. a stručnim krugovima izazov za dalje napore u ovom pravcu. a može se izračunati i za svaki pojedinačni deo aktive.718 Jedna novčana jedinica aktive pokazuje ostvarenje 0. a u cilju sagledavanja snaga i slabosti. Svi pokušaji u ovom pravcu.br.. 8. tzv. 3. utvrđuju i analiziraju odgovarajući racio brojevi. te je ovaj problem ostao i dalje enigma. Ratio Analysis. Najčešće se koristi analiza indikatora po pojedinim područjima kao što su podaci iz finansijskih izveštaja konkretnog preduzeća koje je predmet analize. koji su do sada bili zanemarljivi u analizi imovinskog. potom iskustveni podaci kao i eksterni podaci iz drugih preduzeća iz srodne grupacije ili grane kojoj pripada i analizirano preduzeće. Inostrani investitori će prilikom donošenja odluke o ulaganju u naša preduzeća. Koeficijent obrta ukupne imovine indicira koliko jedna novčana jedinica ukupne imovine (aktive) stvara novčanih jedinica prihoda.72 jedinica prihoda na tržištu..Veliko interesovanje ekonomista u teorijskom i praktičnom smislu izaziva analiza uspešnosti poslovanja preduzeča. Veliki broj ekonomista je pomoću empirijskih istraživanja utvrđivao ključne indikatore uspešnosti poslovanja i njihov uticaj na ukupnu efektivnost preduzeća. 1. Ove sistemske novine će nametati potrebu da se prilikom analize finansijskih izveštaja. Odnos između prihoda od prodaje i tekuće aktive OPIS Prihod od prodaje Tekuća aktiva Koeficijent obrta tekuće aktive (1/2) Odnos između prihoda od prodaje i fiksne aktive (imovine) ( u 000 EU) Iznos 19. Sledeća korist od upotrebe racio analize je da preduzećima omogući da konkretne indikatore kompariraju sa istoimenim indikatorima drugih. 2.28 ( u 000 EU) 20 . što nameće obavezu ozbiljnog pristupa ovoj problematici. na osnovu koje će sagledati finansijski položaj i stepen rentabiliteta konkretnog preduzeća. 3. menadžeri vrše planiranje. kontrolu i donošenje odluka o izboru strategije poslovanja u budućnosti.500 5. 1.

kratkoročne obaveze i tekuće obaveze po dugoročnim dugovanjima. tako i za ocenu kreditne sposobnosti zajmotraćioca.97 8. Najvažniji pokazatelji su: • tekući odnos ili opšta likvidnost i • brzi test. ili u kojoj meri radno raspoloćivi kapital daje garancije da će sve tekuće obaveze biti 21 . Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da u predviđenom roku podmiri svoje dugoročne obaveze. a uključuju dugovanja. Pokazatelji likvidnosti su interesantni za praćenje u kojoj meri je preduzeće sposobno da izmiruje svoje kratkoročne obaveze. i to: kratkoročne obaveze prema dobavljačima. 1. Analiza likvidnosti i solventnosti Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u predviđenom roku podmiri sve svoje tekuće obaveze.br.br. 3. Tekuća imovina (obrtna sredstva) Tekući odnos (opšta likvidnos) = —————————————————— Tekuće (kratkoročne) obaveze Tekuću aktivu čine: novac u banci i blagajni. 2. 1. obaveze za isplatu dividendi.. i sl. Tekuća pasiva podrazumeva pozicije koje će u toku godine biti plaćene gotovinom. Strukturu tekućih sredstava čini gotovina plus imovina koja se može pretvoriti u gotovinu u toku jedne godine kao što su kratkoročne utužive hartije od vrednosti. 1.500 2. Red.3. kao i pozicije koje će u toku godine biti transformisane u novac. 2.500 21.500 2.210 0. 3.Obaveze ka dobavljačima Koeficijent obrta neto potraživanja (1/2) ( u 000 EU) Iznos 19. Tekući odnos pokazuje u kojoj meri je tekuća aktiva dovoljna za pokriće pasive.92 Iznos 19.175 8..br. potraživanja i robne zalihe. obaveze prema porezima. Tekuće obaveze sastoje se iz svih finansijskih obaveza koje moraju da se pokriju u toku jedne godine.33 Red. U ovu grupu pokazatelja spadaju svi odnosi koji se upotrebljavaju za merenje sposobnosti preduzeća da podmiri kratkoročne novčane obaveze. Oni upoređuju tekuće (kratkoročne) obaveze sa tekućim (kratkoročnim) izvorima raspoloživim za podmirenje tih obaveza.obaveze prema kratkoročnim kreditima. OPIS Prihod od prodaje Fiksna aktiva Koeficijent obrta fiksne aktive (1/2) Odnos između prihoda od prodaje i zaliha OPIS Prihod od prodaje Zalihe Koeficijent unovčljivosti zaliha (1/2) ( u 000 EU) Iznos 19.Red. unovčive HOV i sl.340 8. zalihe. Odnos između prihoda od prodaje i neto potraživanja OPIS Prihod od prodaje Potraživanja od kupaca .). i to: kratkoročna potraživanja od kupaca. 2. 3..

međutim odnos 2.556 1. tj. tj.0(1. Tekuća pasiva 3. menadžment preduzeća mora hitno da preduzme aktivnosti koje će dovesti do poboljšanja kratkoročne finansijske situacije preduzeća. zalihe) i to nameće strožiji test likvidnosti.556 0. Tekući odnos (1/2) ( u 000 EU) Iznos 5.65 Posmatrani indikator ukazuje na sposobnost preduzeća da u vrlo kratkom roku obezbedi određenu količinu novca. vremensko vezivanje tekućih sredstava. što je veći stepen likvidnosti. 22 .07 Tekući odnos od 1. mogu se očekivati teškoće u izmirivanju tekućih obaveza. Da ne bi došlo do očekivanih teškoća.07:1). što je od posebne važnosti u iznenadnim situacijama u kojima preduzeće ima nužnu potrebu za gotovim novcem.07 je blago ispod normale(1. jer je za njihovu transformaciju u gotovinu potrebno relativno duže vreme. i to u zavisnosti od kategorije zaliha.br. Tekuća aktiva 2.946 5.8):1.606 5.. efikasnost naplate potraživanja i disciplina plaćanja obaveza prema poveriocima. stepen poslovne aktivnosti. Koeficijent brze likvidnosti je prihvatljiv u relacijama 1:1 ili u formi minimalnog zahteva 0. Ovde nije uzeta u obzir likvidnost pojedinih komponenti tekuće imovine (novac. preduzeće ima veću sposobnost da plati svoje račune-obaveze. Radno raspoloživi kapital će biti dovoljan za pokriće tekućih obaveza. Brza aktiva 2.br. Teoretski. i ovde treba biti krajnje oprezan.. od 1:1. s obzirom na izvestan uticaj više relevantnih faktora kao što su :veličina i delatnost preduzeća. pruža menadžmentu preduzeća i potencijalnim kreditorima relativnu sigurnost da je preduzeće relativno stabilno s gledišta izmirenja kratkoročnih obaveza. Iz indikatora su izuzete zalihe. novac. O P I S 1. Brzi odnos (1/2) (u 000 EU) Iznos 3. ako je tekući odnos veći od 1. Ovaj indikator služi kao dodatak tekućem odnosu u analizi likvidnosti. Međutim. Između tekuće aktive i tekuće pasive ne postoji idealan odnos.8:1. O P I S 1. Odnos primarno naglašava najlikvidniji deo tekuće imovine. nedospela potraživanja. prema tekućim obavezama.izmirene. Unovčive Potra\ivanja Tekuća imovina – Zalihe Novac + HOV + od kupaca -Zalihe Brzi test = —————————————— = ————————————————————— Tekuće (kratkoročne) obaveze Tekuće obavezae Odnos između brze aktive i tekućih obaveza Red. kreditni uslovi nabavke inputa. kratkoročne plasmane u hartije od vrednosti i potraživanja od kupaca. Njegovo izračunavanje pretpostavlja da se iz brojioca isključe zalihe kao najmanje likvidni segment tekuće imovine. Odnos između tekuće aktive i tekuće pasive Red. Tekuće obaveze 3.

Najčešće se koristi analiza indikatora po pojedinim područjima kao što su podaci iz finansijskih izveštaja konkretnog preduzeća koje je predmet analize. Inostrani investitori će prilikom donošenja odluke o ulaganju u naša preduzeća. Ove sistemske novine će nametati potrebu da se prilikom analize finansijskih izveštaja. Veliki broj ekonomista je pomoću empirijskih istraživanja utvrđivao ključne indikatore uspešnosti poslovanja i njihov uticaj na ukupnu efektivnost preduzeća. radi stvaranja konkurentske prednosti. a naročito u iznalaženju jedinstvenog indikatora uspešnosti poslovanja. do danas nisu urodili uspehom. a posebno u uslovima u kojima egzistiraju novi oblici organizovanja preduzeća. 23 . a u cilju sagledavanja snaga i slabosti. ali ista nisu zadovoljila u potpunosti. utvrđuju i analiziraju odgovarajući racio brojevi. kontrolu i donošenje odluka o izboru strategije poslovanja u budućnosti. a stručnim krugovima izazov za dalje napore u ovom pravcu. te su kao posledica tog izučavanja pronađena određena rešenja. menadžeri vrše planiranje. koji će suštinski uticati na strukturu ali i na metodologiju merenja uspešnosti poslovanja odnosnih preduzeća. Ratio Analysis. Posebno mesto zauzima analiza odnosa između bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u računu dobitka i gubitka. zahtevati temeljnu finansijsku analizu. Sledeća korist od upotrebe racio analize je da preduzećima omogući da konkretne indikatore kompariraju sa istoimenim indikatorima drugih. Svi pokušaji u ovom pravcu. koji su do sada bili zanemarljivi u analizi imovinskog. kao i šansi i mogućnosti. potom iskustveni podaci kao i eksterni podaci iz drugih preduzeća iz srodne grupacije ili grane kojoj pripada i analizirano preduzeće. konkurentskih preduzeća. finansijskog i prinosnog položaja dosadašnjih preduzeća. što nameće obavezu ozbiljnog pristupa ovoj problematici. Služeći se indikatorima koje pruža racio analiza.ZAKLJUČAK Veliko interesovanje ekonomista u teorijskom i praktičnom smislu izaziva analiza uspešnosti poslovanja preduzeča. tzv. te je ovaj problem ostao i dalje enigma. kako bi se na što jednostavniji i uporediv način došlo do potrebnih informacija. na osnovu koje će sagledati finansijski položaj i stepen rentabiliteta konkretnog preduzeća.

Novi Sad 2005.. Vidaković dr S. Finansijsko izveštavanje. 24 . Fakultet za uslužni biznis.godine.LITERATURA 1.