VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Tema : Predmet :

POSLOVNE KOMUNIKACIJE I ETIKA

POSLOVNE KOMUNIKACIJE

PROFESOR: ANDON KOSTADINOVIC

STUDENT: KOSTIC IVANA 313-/09

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

SADRAJ:

1 UVOD...................................................................................3
1.1 Komuniciranje kao sadraj i forma drutvenih aktivnosti.............4

2 POSLOVNO KOMUNICIRANJE...................................................5
2.1 Sredstva komuniciranja........................................................10 2.2 Elementi sistema komuniciranja...............................................11 2.3 Kanali komuniciranja...............................................................12 2.4 Osnovne karakteristike procesa komuniciranja.........................12 2.5 Smetnje u komuniciranju.........................................................13

3 POSLOVNA ETIKA.................................................................14 4 ZAKLJUAK KOMUNICIRANJE U BUDUNOSTI.......................15 5 LITERATURA........................................................................16

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

1 UVOD
Komuniciranje je sustinski element i osnov covekovog sporazumevanja,kooperativnog i ukupnog delovanja u : nauci, obrazovanju, kulturi i umetnosti, privredi, drustvenoj suprastrukturi, a svakako i u porodici i u celom drustvu. Komuniciranje je temeljni ekonomski i socijalni proces, koji se odvija na mnogim nivoima i na razne nacine. Sto vise, upravo komuniciranje stvara uslove za nastanak, funkcionisanje i razvoj razlicitih materijalnih i duhovnih tvorevina koje su odlika odredjene civilizacije. Re komuiniciranje potie od latinskog glagola comumunicare, sto znaci razgovarati, dogovarati se, raspravljati, izlagati nesto ili savetovati nekoga. Ovaj izraz povezan i sa latinskom reci: communitas, koja oznacava zajednicu, prijateljstvo i pravicnost u odnosima medju ljudima Kako kae poznati slovenaki komunikolog France Vreg : Komuniciranje je oblik sporazumevanja izmedju zivih bica, zato u pojam komuniciranja ne mozemo ukljucivati prenos informacija izmedju nezivih bica (recimo,prenos podataka u racunarskim sistemima).Ljudsko komuniciranje je sporazumevanje pomocu simbola (to ga razlikuje od komuniciranja zivotinja).1

Mladen Radivojevic Poslovna korespodencija, Banja Luka 2005, str 15.

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Komuniciranje ima svakako i svoju personalnu i drustvenu dimenziju. Komuniciranje je visestruko regulisan licni i drustveni odnos i socijalno-psiholoska sprega, koja se u aktuelnom misaonom procesu uspostavlja izmedju dva ili vise lica. Pod komuniciranjem se takodje podrazumeva i mehanizam medjusobne razmene poruka izmedju razlicitih osoba, pomocu koga ljudski odnosi (poslovni, drustveni, licni i dr.) egzistiraju i razvijaju se. Sama

komunikacija se definise kao svesni odnos medju jedinkama, pri cemu se veza medju njima uspostavlja verbalnim, vizuelnim,taktilnim ili nekim drugim znakovima.

1.1 Komuniciranje kao sadraj i forma drutvenih aktivnosti

Komunikacije su veoma vazan aspekt drustvenih aktivnosti ljudi. Upravo, zahvaljujuci komunikacijama, u dugom hodu istorije, stvorili su se uslovi za izvanredan civilizacijski napredak. Veliki drustveni sistem u kome svi egzistiramo je sastavljen iz vise podsistema ljudskih odnosa, kao sto su: ekonomski, pravni, ideoloski, komunikacisko-informativni i drugi. Svaki od ovih sistema ima i svoj sistem komuniciranja, koji i pored slicnosti sa drugima ima i svoje specificnosti. U okviru toga komunikativna infrastruktura i komunikativna praksa se mogu smatrati vidovima elementarne nadgradnje na kojima egzistira antropokosmos i savremeno drustvo. Komunikativna aktivnost u tom smislu funkcionise kao mehanizam razlicitih licnih i drustvenih akcija, koje su najcesce determisane odredjenim ciljem, pa se na osnovu toga i oblici ponasanja u privredi i drustvu mogu tretirati posebno kao privredni ( proizvodni, trgovinski),politicki, kulturni, moralni i drugi. Komunikacija se na taj nacin javlja u funkciji ekonomskog, kulturoloskog, i socijalnog mehanizma, koji preko direktne interpersonalne komunikativne veze ili preko masovne difuzije informacija u prostoru i vremenu, omugucava funkcionisanje drustva na savremenim osnovama. Tehnoloski posmatrano, kroz proces komuniciranja dovode se u vezu subjekti komunikacionih cinova ( pojedinci ili grupe) sa ciljem komuniciranja.

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Sistem komuniciranja i samo komuniciranje mogu se posmatrati u dve ravni: a) dinamicki, kao ukupnost ljudskih aktivnosti i odnosa i b) staticki, kao sitem organizovanih institucionalnih infrasrukturom, preko koje se komuniciranje i vrsi. formi sa pripadajucom

Kodifikacijom i standardizacijom odredjenih komunikacionih aktivnosti omuguceno je da ljudski odnos zasnovan na komunikaciji postane masovno-posredovani (preko medija) ili intrpesonalni akt, koji ima svoju vrednosnu dimenziju u strukturi ljudskih odnosa in a ekonomskom i na sirem drustvenom planu. Modelski posmatrano osnovni subjekt komunikativnog cina su komunikator (posiljalac poruke) i recepijent (primalac poruke). Jasno je da je u procesu neizmenicne razmene poruka komunikator postaje recepijent i obrnuto, za razliku od informisanja, na primer, koje je jednostran proces usmeren samo od komunikatora ka recepijentu. Znatan deo komunikacionih aktivnosti zasnovan je i na simbolickim ritualima, koji komuniciranje drustveno kodifikuju i daju mu odgovarajucu vrednosnu dimenziju (identitet) bitnu u kulturnom, ekonomskom i drustvenom svetu u kome zivimo. Komunikoloski univerzum ljudi obuhvata vrlo sirok krug realnih i simbolickih sadrzaja, gde pored ostalog spadaju: obicajne norme, socijalna iskustva, standardi ponasanja, lingvisticke(jezicke) forme izrazavanja (likovne, muzicke, knjizevne) forme izrazavanja imanentne nauci (matematici, elektronici) mitoloski i religiozno-ritualni simboli, i drugo.

Na sitem komuniciranja neposredno uticu i zvucne, vizuelne i stamparske tehnike, sredstva i mediji, i sve drugo sto omogucava masovno posredovanu ili interpersonalnu razmenu simbolicki enkodiranih ideja, iskustava i inicijativa.

2 POSLOVNO KOMUNICIRANJE
Poslovno komuniciranje je posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja koje se sprovodi radi obavljanja poslovnih aktivnosti, a koje se moze ostvariti u uzem i sirem smislu. Ukoliko je ekonomski aspect primaran i jedini u obavljanju odredjenog posla, govori se o poslovnom komuniciranju u uzem (privrednom) smislu. Ako se pak druge vrste komuniciranja, npr.politicko, religisko, umetnicko, kulturno, zabavnorekreativno ili drugo, pojave u funkciji obavlanja poslovnih aktivnosti, rec je o poslovnom komuniciranju u sirem ( drustvenom ) smislu.2
2

G. Buba: Biljeke iz Poslovnog komuniciranja Uvod u poslovno komuniciranje; Komunikacijska kompetencija; Prezentacijska komunikacija; Komunikacija u prodaji; Principi i tehnike pregovaranja; Uvod u poslovne sastanke; Intervjuiranje, 2004, str 56.

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Mada se u poslovnom komuniciranju koriste ista ili slicna tehnicka sredstva i metode kao i u drugim vrstama komuniciranja, ono ima i svoje specificnosti izrazene kao u cilju, tako i u efektima samog komuniciranja. Cilj poslovnog komuniciranja sastoji se u tome da se uspostavi optimalna komunikacijska interakcija izmedju poslovnih partnera u svrhu uspesnog obavljanja odredjenog posla. Efekti poslovnog komuniciranja identifikuju se sa efektima samog posla, radi koga se uspostavlja komunikacijska interakcija, a mogu se izraziti kroz ostvarenu dobit, postignuti poslovni ugled, osvajanje novih ili konsolidaciju postojecih trzista i drugo. Kao i vecina ostalih, poslovna komunikacija moze biti: MASOVNA (javno posredovana preko medija), gde komunikator (pojedinac ili organizacija) istovremeno komunicira sa vecom grupom ili vise razlicitih grupa recepijenata,tj. Primalaca poruke, INTERPERSONALNA gde se komuniciranje obavlja neposredno izmedju dva ili nekoliko lica, koja se nalaze u poziciji poslovnih partnera ( pregovaraca, saugovaraca is l), koji kroz to komuniciranje treba da ostvare neki svoj postavljeni poslovni cilj odnosno inters.

Americki komunikolog Harold D. Lasvel/Harold D. Lasswell/ je jos pre nekoliko decenija ukazao na cinjenicu da adekvatan model komuniciranja ustvari, oznacava medjusobni sistem informisanja, koji treba da odgovori na pitanja: (1) (2) (3) (4) (5) ko informise, sta informise, kojim kanalom, koga informise i sa kakvim ucinkom

Komunikacija se definise kao process pomocu koga ljudi pokusavaju da se sporazumeju,prenosenjem kodiranih simbolickih poruka. Kvalitetan sistem komuniciranja podrazumeva ispunjenje nekoliko bazicnih uslova: Prvo: da postoje ljudi komunikatori i recepijenti kod kojih postoji interes za komuniciranje. Drugo: da izmedju tih ljudi postoji osnov za sporazumevanje, sto znaci da ljudi koje zele uspesno da komuniciraju moraju da usaglase poslovne i komunikacijske simbole odredjene gestove, reci, znake, mirise, dodire i druge simbole, sa kojima se predstavljaju i prenose ideje ideje i informacije od jednih ka drugima. Komunikacija koja se odvija izmedju ljudi u privredi i drustvu moze pritom biti: FORMALNO NEFORMALNO

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Formalno komuniciranje je ono koje se koristi za prenos zvanicnih poruka. Formalni komunikacioni kanali odredjeni su organizacionom shemom biznisa, kojom su definisani autoritet i odgovornost menadzera na pojedinim hijerarhiskim nivoima biznisa.Menadzer vlasnik koristi silazne tokove poruke i informacije nadredjenima o stanju i problemima radnog procesa i ostvarenim radnim rezultatima. U svakom biznisu mora postojati system formalnog komuniciranja izmedju radnika, poslodavaca, menadzera i saradnika. Au okviru formalnog komuniciranja moraju se precizno definisati komunikacione linije, prava i odgovornosti svakog clana biznisa. Svako formalno komuniciranje mora biti potvrdjeno. Svaki clan biznisa mora nekoga izvestavati o ostvarenim radnim rezultatima. Formalno komuniciranje u biznisu moze se manifestovati u dva razlicita oblika. Ono moze biti: Jednosmerno ili dvosmerno Vertikalno ili horizontalno.

Jednosmerno komuniciranje nema povratnu spregu povratne poruke. Ucesnici u jednosmernom komuniciranju ne reaguju na sadrzaj poruke. Ovaj oblik komuniciranja se koristi kada se insistira na brzom prenosu poruka i kada se zeli istaci moc ili skratiti komunikacioni process. Jednosmerno komuniciranje u biznisu moze biti: komuniciranje na dole komuniciranje na gore

Komuniciranje na dole sledi organizacionu shemu autoriteta. Ono obuhvata kanale za naredjivanje, instrukcije i informisanje radnika. Komunikacije na dole se najbolje ostvaruju sa susednim menadzerskim ili nemenadzerskim nivoima. Najvisi nivo menadzmenta, cesto, ne obezbedjuje dobru komunikaciju sa nizim organizacionim nivoima. Mnoge poruke se ne razumeju ili distorziraju u procesu prenosenja. Tesko je obezbediti efikasnu povratnu spregu sa nizim organizacionim nivoima u biznisu. Komuniciranje najviseg nivoa menadzmenta sa odredjenom grupom radnika ili pojedincima, preko vise organizacionih nivoa, moze biti sporo i neefikasno.Zbog toga vlasnici menadzeri cesto, pribegavaju direktnom komuniciranju(direktno slanje poruka, informacija ili dopisa). Silazni tokovi(komuniciranje prema dole) usmereni su. Dakle, od vrha biznisa prema dole, kroz organizacionu liniju autoriteta. Kroz ove tokove se upucuju: direktive i instrukcije: kako i kada nesto da se uradi, informacije za razumevanje pojedinih zadataka informacije o politic ii ciljevima biznisa, informacije o potrebnim radnim rezultatima i karakteristikama proizvoda ili usluga

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Direktive i instrukcije akciju, informisu pojedince o njihovim zadacima i aktivnostima.Komuniciranje od viseg nivoa mora biti prihvaceno.Ono ce biti prihvaceno samo ako osoba podredjeni: moze ili hoce da razume poruku, ako veruje poruci, ako je mantalno i fizicki sposoban da prihvati poruku, ako veruje da je poruka u skladu sa njegovim interesima ili interesima biznisa Komuniciranje prema gore ukljucuje slanje ili povratak odredjenih vrsta informacija sa nizih prema visim nivoima menadzmenta biznisa. Komuniciranje prema gore koristi se za razjasnjavanje naredbi, politike i procedura u biznisu. Ovaj oblik komuniciranja predstavlja deo povratne sprege komunikacionog sistema biznisa. On se koristi za kontrolu, planiranje i usmeravanje radnika i radnih rezultata. To je sistem pregovora, zalbi, sugestija, ostvarenih ili neostvarenih radnih rezultata. To je system prigovora, zalbi, sugestija, ostvarenih ili neostvarenih radnih rezultata. Mnoge uspesne firme insistiraju na ovom obliku komuniciranja. One uvode praksu otvorenih vrata za stalnu komunikaciju radnika i rukovodioca. Dobro organizovan povratak informacija moze povecati efikasnost menadzerske kontrole i odlucivanja u biznisu. Iako ovaj oblik komuniciranja ima veliki znacaj za upravljanje biznisom, njega cesto usporavaju sami menadzeri. Oni cesto zadrzavaju informacije koje primaju od podredjenih, narocito, ako su one nepovoljne za njih. Oni vrse selekciju filtriranje informacija i svojim nadredjenim prenose, najcesce, povoljne informacije in a taj nacin stvaraju, kod visih nivoa menadzmenta biznisa, nerealnu sliku o stanju u biznisu ili o njegovom okruzenju. Ulazni tokovi ( komuniciranje prema gore ) koriste se, dakle, za razjasnjavanje : naredbi, politike ili procedura. To je znacajan deo povratne sprege komunikacionog sistema biznisa. Ovim tokovima su obuhvaceni : informacije o radnim sposobnostima radnika, procene radnika: sta i kako treba nesto da se uradi, stavovi i misljenja, primedbe, zalbe i zahtevi radnika

Najrasprostranjeniji oblik formalnog komuniciranja u biznisu predstavlja tzv. horizontalno komuniciranje. Ovaj oblik komuniciranja srecemo u zvanicnim i nezvanicnim razgovorima, na raznim sastancima, konferencijama is l. Horizontalno komuniciranje se ostvaruje u okviru biznisa ili kod povezivanja biznisa sa njegovim okruzenjem ( na primer komuniciranje izmedju rukovodioca prodaje i rukovodioca proizvodjne ili rukovodilac prodaje nase firme moze da komunicira sa svojim kolegom rukovodiocem prodaje u drugoj firmi). Sistem horizontalnog komuniciranja nije ukljucen u organizacionu shemu biznisa. Ovaj oblik komuniciranja obuhvata oblike uskladjivanja aktivnosti jedne organizacione jedinice sa drugom, bez ukljucivanja visih ili nizih organizacionih nivoa. Horizontalno komuniciranje utice na efikasnost koordinacije izmedju nekoliko odeljenja, sektora in a poboljsanje tokova rada. Na primer, koordinacija izmedju

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

nekoliko odeljenja, koja ucestvuju u proizvodnji odredjenog proizvoda, obavlja se neposredno izmedju rukovodilaca odelenja, a visi organizacioni nivoi ukljucuju se samo u slucaju zastoja u radu ili nepovoljnih izvestaja o radnim rezultatima. Drugi oblik komuniciranja u biznisu, koji nije obuhvacen vazecom organizacionom shemom naziva se neformalno komuniciranje ili nezvanicna mreza komuniciranja. Za ovaj oblik komuniciranja, cesto, se koristi izraz sirenje neistina is l. Menadzeri treba da budu,veoma, oprezni sa neformalnom mrezom komuniciranja. Neformalno komuniciranje je potencijalno opasno i stetno za biznis, narocito, ako se koristi za sirenje poluistina ili glasina. Rezultati neformalnog komuniciranja mogu doneti nenadoknadive stete reputaciji pojedinih menadzera ili radnika ili celom biznisu. Neformalno komuniciranje nema razvijen sistem za proveru autenticnosti poruka i njihovog znacaja, sto moze uticati na prenos pogresnih ili nepreciznih poruka. Medjutim, neformalno komuniciranje je prirodni deo komunikacionog sistema biznisa. U svakodnevnom zivotu nezvanicne aktivnosti se reflektuju na ljudske potrebe da razgovaraju o njihovom poslu, o rukovodiocima, vlasniku ili drugim radnicima. Menadzer je u poziciji da se ukljucuje u neformalnu mrezu poruka, da uocava njenu stetnost i rasipanje energije i da je koristi za dogradnju formalnih odnosa u biznisu. On mora da razume prirodu neformalnog komuniciranja i da tezi da koriguje njegove iskrivljene oblike. Menadzer vlasnik ne sme da unistava neformalne tokove komuniciranje, nego da traga za nacinom kako da se najbolje iskoriste za povecanje radne efikasnosti biznisa i njegove mreze formalnog komuniciranja. Ovaj oblik komuniciranja moze pozitivno uticati i na system formalnog komuniciranja. On moze posluziti za odrzavanje informisanosti radnika, utvrdjivanje socijalnog ili grupnog identiteta, za brzi prenos informacija, kao i za dopunjavanje formalne mreze komuniciranja. Neformalno komuniciranje je potencijalno opasno i stetno za biznis, narocito, ako se koristi za sirenje polistina ili glasina. Rezultati neformalnog komuniciranja mogu doneti nenadoknadive stete reputaciji pojedinih menadzera ili radnika ili celom biznisu. Neformalno komuniciranje nema razvijen sistem za proveru autenticnosti poruka i njihovog znacaja, sto moze uticati na prenos pogresnih ili nepreciznih poruka. Medjutim, neformalno komuniciranje je prirodni deo komunikacionog sistema biznisa. U svakodnevnom zivotu nezvanicne aktivnosti se reflektuju na ljudske potrebe da razgovaraju o njihovom poslu, o rukovodiocima, vlasniku ili drugim radnicima. Menadzer je u poziciji da se ukljucuje u neformalnu mrezu poruka, da uocava njenu stetnost i rasipanje energije i da je koristi za dogradnju formalnih odnosa u biznisu. On mora da razume prirodu neformalnog komuniciranja i da tezi da koriguje njegove iskrivljene oblike. Ovaj oblik komuniciranja moze pozitivno uticati na sistem formalnog komuniciranja. On moze posluziti za odrzavanje informisanosti radnika, utvrdjivanje socijalnog ili grupnog identiteta, za brzi prenos informacija, kao i za dopunjavanje formalne mreze komuniciranja.

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Znacajan element efikasnog komunikacionog sistema je povratno reagovanje ili povratna sprega. Veliki broj poruka, koje salju menadzeri-vlasnici, traze razjasnjenje i postvljanje pitanja da bi se poruka razjasnila. Povratne sprega predstavlja osnov komunikacione razmene u biznisu. To je oblik dvosmernekomunikacije, kojom se obezbedjuje veca povezanost i koordinacija medju delovima komunikacionog sistema biznisa.

2.1

Sredstva komuniciranja

Komunikacija se moze realizovati: pismeno, usmeno i neverbalno: Pismena komunikacija se najcesce koristi u praksi menadzmenta biznisa. Ovaj oblik komuniciranja ostavlja trag o slanju ili razmeni poruka. Rezultati pismenog komuniciranja mogu se kasnije proveravati ili koristiti za druge oblike komuniciranja. Slabosti ovog oblika komunikacije su sto zahteva odredjene troskove, dodatan rad i vreme da se pokrene ovaj oblik komuniciranja, kao i da se sacuvaju ili uskladiste pismene poruke. Pismenom porukom mozemo komunicirati sa sirom publikom.Ovaj oblik komuniciranja moze, cesto da ima manje troskove nego direktno verbalno komuniciranje. Pismeno komunicaranje je specifican oblik slanja poruka.3 Usmena komunikacija predstavlja najveci deo ukupne komunikacije u biznisu. Usmeno mogu kontiktirati dve osobe, pojedinci sa grupom i grupa sa grupom. Ovaj oblik komuniciranja moze biti formalan ili neformalan. Njegova osnovna prednost je direktna povratna sprega. Neposredan licni kontakt sa nekom osobom omogucava da se odmah: salju poruke, prate reakcije i dobijaju osgovori. Osnovni element usmenog verbalnog komuniciranja su reci. Reci mogu imati razlicita sa znacenja. Mnoge reci imaju relevantno,a ne apsolutno znacenje. Usmeno komuniciranje zahteva dosta vremena i cesto pomeranje jedne ili obe strane u komunikacionom procesu. Ako je pismeno komuniciranje, uvek, formalno, usmeno komuniciranje moze imati i neformalni oblik. Neverbalno komuniciranje predstavlja znacajan oblik svakodnevnog komuniciranja u biznisu. Ono sto se ne moze postici verbalno ili pismenom komunikacijom, moze se postici gestovima, pokretima ruku ili izrazima lica. Ovaj oblik komuniciranja, cesto podrzava i pojacava verbalnu komunikaciju. Ako se neverbalno komuniciranje obavlja istovremeno sa verbalnim, ono moze da deluje negativno na verbalno komuniciranje. Efekat reci moze umanjititi menadzer vlasnik cije ekstremno ponasanje ili gestovi znacajno odudaraju od ustaljenih pravila ponasanja. Danas preduzeca koriste razlicite elektronske uredjaje za komunikaciju, kao sto su racunari, elektronska posta i mobilni telefoni, internet prezentacije, kompijuterizovane rezervacije, prodaja i narucivanje putem racunara i sl. Kompijuter ima uticaj na sve faze preduzetnickog biznisa
3

Bezi, S.: Pisano poslovno komuniciranje, Veleuilite u Splitu, Split, 2003, str 89.

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Komunikacioni sistem u biznisu moze biti centralizovan ili decentralizovan. Centralizovan komunikacioni sistem naglasava znacaj jednog centra, kroz koji se krecu svi tokovi poruka i manje je pouzdan. Decentralizovan komunikacioni sistem ima vise dvosmernih komunikacionih tokova i postize vece zadovoljstvo ucesnika, sto omogucava resavanje slozenijih zadataka biznisa. Najveci problem poslovnog komuniciranja predstavlja prekid komunikacije. Do prekida komunikacije moze doci zbog: lose organizacione structure, neefikasne podele rada, nedefinisane odgovornosti i prava radnika.Problemi u komuniciranju mogu nastati kod posiljaoca, primaoca ili u procesu prenosenja poruka. U svim oblicima poslovnog komuniciranja covek predstavlja osnovnu komponentu.Covek poseduje specificne sposobnosti potrebne za realizaciju procesa komuniciranja, kao sto su : percepcija i dekodiranje poruka, spoznaja i pamcenje poruka i reagovanje, odnosno povratno komuniciranje. Komuniciranje izmrdju dve osobe moze se realizovati emitovanjem: govora, reci, pokreta ili akcije.

2.2 Elementi sistema komuniciranja

U teoriji je poznato nekoliko klasifikacija elemenata sisstema komuniciranja. Klasifikacija Filipa Kotlera sa devet elemenata koja je izuzetno precizna i sadrzajna obuhvata sledece komponente komunikacionog sistema i komunikacijskog procesa: I STRANE u komuniciranju: 1. komunikator (posiljalac informacije) 2. recepijent (primalac informacije) II INSTRUMENTI komuniciranja: 3. informacija (poruka) 4. komunikacijski kanal (mediji) III FUNKCIJE komuniciranja: 5. kodiranje (kreiranje poruke) 6. enkodiranje (upucivanje poruke) 7. dekodiranje (prijem i tumacenje poruke) 8. reenkodiranje (odgovaranje) 9. povratna sprega (proces komunikacijske interakcije)

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Mada u praksi su uglavnom poznati osnovni elementi komunikacionog sistema, a to su: posiljaoc poruke (koder-sender), komunikacioni kanal, primalac poruke( decoder) i povratno reagovanje, odnosno povratna sprega. Posiljaoc ideju svoje porkuke kodira ( sifrira ) u pismenom, usmenom ili vizuelnom obliku. Sifrirana poruka se salje primaocu kroz odabrani komunikacioni kanal. Primalac dekodira(razjasnjava) sadrzaj poruke da bi shvatio sta posiljaoc zeli da saopsti i organizuje: akciju, povratnu reakciju ili cuvanje poruke. On desifruje poruku da bi ideje posiljaoca dobile, za njega, razumljiv znacaj.

2.3 Kanali komuniciranja

Kanali komuniciranja predstavljaju sredstvo kojim se prenose informacije. Mogu se podeliti na formalne i neformalne. Formalni kanali komuniciranja su oni kanali koji su ofecijelno uspostavljeni u preduzecu. Sve instrukcije i informacije odvijaju se preko ovih kanala, a informacije teku odozdo navies. Informacije se takodje prenose u preduzecu nasuprot formalnim kanalima. Neki od mnogobrojnih kanala sposobni da prenose informacije su: a) lanac komandovanja b) tabla sa slikama i biltenom c) kucne novine Pored ovih kanala komuniciranja treba spomenuti jos i sledece: pisma i placeni inserti radnicki prirucnici pamfleti godisnji izvestaji sistem sugestija upitnici zalbene procedure

2.4 Osnovne karakteristike procesa komuniciranja

Process komuniciranja se zasniva na slanju i prijemu poruka i privatnom reagovanju-povratnoj sprezi

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Poruka se salje kroz odabrani-selektovani kanal u obliku: govora, slike, ponasanja ili akcije Akcije primaoca poruka vode povratnoj sprezi, odnosno kruznom elementu komuniciranja Povratna spega je osnova komunikacione razmene i elemenat dvosmernog komuniciranja. Koncept povratne sprege odnosi se na povratak poruke onome ko ju je prvobitno poslao.

Nacionalana asocijacija proizvodjaca (The National Association of Manufactures) sugerisala je da predmet komuniciranja treba da budu informacije o : Kompaniji njene operacije, prozvodi i izgled Politici kompanije i praksi koja se odnosi na personal i njegov posao, odmor, staresinstvo i system placanja posebnim situacijama koje se javljaju u kompaniji ekonomskom sistemu u kojem kompanija i njeni radnici rade Radnici zele da znaju sledece: njihov status u odnosu na upravljacku strukturu njihov status u odnosu na neformalnu organizaciju i respektom na svoj individualni status buduce dogadjaje i ekonomsku sigurnost kompanije operativne informacije koje ce moci da razvijaju ponos u radu

2.5 Smetnje u komuniciranju

Barijere okruzenja u komuniciranju odnose se na tehnicke smetnje. Odredjivanje vremena, preopterecenost (nagomilanost) informacija i kulturne razlike tri su takve barijere. a) Timing (izbor trenutka, tempiranje). b) Prekomernost informacija c) Kulturne razlike Postoje i jezicke barijere: a) recnik APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

b) semantika Kao i psiholoske barijere: a) filtriranje (ciscenje) informacija b) gubitak poverenja i otvorenosti c) ljubomora d) predrasude e) mi cujemo ono sto hocemo da cujemo f) opazanje seta razlika

3 POSLOVNA ETIKA
Etika je nauka o moralu; (filozofija morala), koja istrauje smisao i ciljeve moralnih normi, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje, kao i uopte zasnovanost i izvor morala. Etika prije svega pripada filozofiji koja prouava ljudsko ponaanje koje je prihvaeno pod odreenim moralnim aspektom. Ona je normativna nauka, a norme odluuju o specifinom karakteru etike i tako ju razlikuju od drugih nauka. Etika pita za opravdanje delovanja u okviru neke teorije principa; u njoj razmiljaju svoj sopstveni moralni in da bismo videli ta je sa naom moralnou uopte i kako se ona uklapa u nae ivotne stavove; to je norma uopte, to je princip, to je dobro delovanje . Poslovna etika se odnosi na istinitost i pravednost oekivanja drutva, potene konkurencije, oglaavanja, drutvenih odgovornosti, odnosa sa javnou, ponaanja preduzea u zemlji i inostranstvu.4 Poslovnu etiku se moe definisati kao primenu opteprihvaenih etikih principa u procesu poslovanja pojedinaca i preduzea. Znaajni subjekti poslovne etike su: ovek organizacija drutvo

U okviru poslovne etike etiki kodeks se odnosi na skupove formalnih i neformalnih pravila, ema, propisa i dobrih obiaja u poslovnom ponaanju. Etiki kodeks slui kao okvir u kojem bi se trebali kretati i na taj nain formalno olakava poslovanje u sve kompliciranijim uslovima na tritu.
4

Drutvena odgovornost preduzea

Bebek B., Kolumbi A., Poslovna etika, Sinergija, Zagreb, 2000, str 33.

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

Odnos preduzea sa potroaima Ekologija i razvoj

Razlozi interesa za Poslovnu etiku moda; to trae kupci i javnost; poslovna etika traena od nekog drugog unutranji razlozi (potrebe i uvjerenja pojedinaca i javnosti); odnos prema vrednosti; potreba za novom orijentacijom; etika moe u tome pomoi vanost privrede-orijentaciju mu moe da da samo etika; nosioci privrede su pojedina preduzea (u njima se mogu dogaati neetiki postupci - pranje novca, neispravan odnos prema radnicima

4 ZAKLJUAK KOMUNICIRANJE U BUDUNOSTI

Nauno i funkcionalno stvaralastvo u oblasti komunikologije ispoljava se kao kreacija novih koridora ljudskih prodora u do sada neosvojene sfere intelektualnih saznanja i delovanja. Implikacije koje iz toga nastaju nisu iskljucivo informacijske i komunikoloske. Protezu se paralelno in a oblast ideologije i politike, drustvenog zivota, ekonomije, prava, religije, culture i umetnosti, psiholpgije i psihijatrije i brojnih drugih naucnih i prakticnih disciplina i drustvenih i individualnih aktivnosti. Komunikoloska dostignuca u interpersonalnom i masovnom mdijski posredovanom komuniciranju, ne predstavljaju samo poboljsanje informacijskih i komunikacijskih funkcija u privredi i drustvu. Predstavljaju stvaranje nove privrede i drustva nove civilizacije. U civilizaciji koja se stvara, pod dejstvom naucno tehnicke revolucije, koja je upravo i najvise informacijska i komunikacijska, cvrsto se utemeljuje i nova informacijsko-komunikacijska infrastruktura, na osnovu koje se artikulisu i cvrsto utemeljuju: nove ideologije nove politike nove privredne structure novi pravni i administrativni sistemi nove culture nova umetnost nove religije nova pojedinacna i masovna mentalna dozivljenja

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09

5 LITERATURA
1) 2) 3) 4) Bebek B., Kolumbi A., Poslovna etika, Sinergija, Zagreb, 2000. Bezi, S.: Pisano poslovno komuniciranje, Veleuilite u Splitu, Split, 2003. Dragoslav Joki, Marketing komunikacije,2001 G. Buba: Biljeke iz Poslovnog komuniciranja Uvod u poslovno komuniciranje; Komunikacijska kompetencija; Prezentacijska komunikacija; Komunikacija u prodaji; Principi i tehnike pregovaranja; Uvod u poslovne sastanke; Intervjuiranje, 2004. 5) Mladen Radivojevic Poslovna korespodencija, Banja Luka 2005 6) Prof. dr Dragan Suboti i Tea Kondic, Poslovna etika u preduzetnikom biznisu,2000. 7) Prof. dr Mirko Petrovi , Menadment malog biznisa, 2000

APRIL 2011 KOSTIC IVANA 313-/09