Napravite dobru šljivovicu Uspeh u proizvodnji šljivovice najboljeg kvaliteta usko je vezan za sortiment šljive, kvalitet plodova, vreme

i način berbe, pripremu plodova, način fermentacije komine, svojstva uređaja za destilaciju i buradi, način dozrevanja i starenja pića. "Osnovni problem sa proizvodnjom šljivovice oduvek je bio u nepostojanju tipske, opšte usvojene tehnologije. Kvalitet šljivovice se razlikovao zavisno od proizvođača, zato što je korišćen veći broj sorti šljiva od kojih mnoge i nisu najpogodnije za preradu u rakiju." (Dr S. Jović, Priručnik za spravljanje rakije). Uspeh u proizvodnji šljivovice najboljeg kvaliteta usko je vezan za sortiment, kvalitet plodova, vreme i način berbe, pripremu plodova, način fermentacije komine, svojstva uređaja za destilaciju i buradi, način dozrevanja i starenja pića. Decenijama je najzastupljenija sorta za proizvodnju šljivovice bila požegača (madžarka), a na vidiku ne postoji ni jedna sorta približnih rakijskih kvaliteta. Međutim, zbog dobro poznatog problema propadanja ove sorte uslovljene virusom šarke šljive novi zasadi se sve više podižu sa Čačanskom Rodnom, Čačanskom Lepoticom, Valjevkom, Stenlejom i drugim sortama. Ove sorte su ipak pogodnije za druge vidove prerade. Pri planiranju podizanja voćnjaka trebalo bi da on bude na što sunčanijoj ekspoziciji a zemljište da bude dobrog fizičkog i hemijskog sastava. Takođe, treba koristiti zdrav sadni materijal i primenjivati sve agrotehničke i pomotehničke mere. U tom slučaju imamo kvalitetnu sirovinu za proizvodnju šljivovice. Šljivu za proizvodnju rakije treba brati u tehnološkoj zrelosti kada su plodovi nakupili maksimalnu količinu šećera i aromatičnih materija. To je momenat kada meso oko koštice počinje da tamni, a plodovi oko peteljke počinju da smežuravaju. Postepeno i povremeno protresanje stabala je dobar način berbe pošto šljiva sazreva u etapama. Individualni proizvođači često stavljaju cele plodove u sud za vrenje. Alkoholna fermentacija celih plodova šljive je usporena naročito ako su plodovi čvršći. U ovakvim slučajevima vrenje može da potraje i nekoliko meseci, a to rezultuje manjom količinom alkohola i znatno višim sadržajem isparljivih kiselina. Ukoliko se plodovi šljive izmuljaju , alkoholna fermentacija započinje ranije i traje kraće. Ako postoje uslovi koštice treba odvojiti iz kljuka. Ako ih, pak, ne odvojimo onda treba paziti da pri muljanju ne polomimo više od 5% koštica, jer će u tom slučaju rakija imati više cijanovodonične kiseline koja daje ukus i miris na košticu, a u ekstremnijim slučajevima i neprijatno gorak ukus, pa čak može da bude i opasna po zdravlje ljudi. Posude za fermentaciju voćnog kljuka treba puniti do 80 % zapremine, i ako je moguće najlonom, poklopcima i vranjevima odvojiti od spoljne atmosfere. Ovim sprečavamo da se formirani klobuk na vrhu kace ukiseli i uplenivi i kao takav prenese zarazu na tečni deo kljuka unutar kace. Dobro je fermentaciju pomoći voćnim kvascima. Momenat završetka vrenja može se odrediti vizuelno na osnovu izgleda kljuka. Kada se vrenje završi, prestaje stvaranje ugljen-dioksida i uzdignuti klobuk od čvrstih delova polako počinje da tone. Ne čuje se šuštanje ugljen dioksida, niti se stvara pena. Tečni deo kljuka je na ukusu kiselkast i ne oseća se slast. Ovo su pouzdani znaci da je vreje završeno i da možemo početi sa destilacijom. U slučaju da dođe do naglog pada spoljne temperature u toku fermentacije ona može biti na kratko prekinuta. Destilaciju ne treba odlagati.

da bi onda bila pretakana u staklene ili ređe keramičke posude). a da je rakija dobra znaćemo ako sklizne. jer zbog izvetravanja alkohola nećemo osetiti pravu aromu. Šljiva se skuplja za zemlje a one zaostale na krošnjama lagano se potresu motkom. pa se hvata srednja frakcija. Kada se vrenje zavrsi prestaje izdvajanje ugljen-dioksida nema vise mehurica a uzdignuti klobuk od cvrstih delova polako pocinje da pada. Ako se gustina ne smanji za nekoliko dana znaci da vrenja vise nema a ukoliko Ekslov siromer pokazuje vrednosti od 6-10 znaci da je vrenje zavrseno. U protivnom treba paziti da polomljenih koštica ne bude vise od 2. Zajedno sa šljivama u sudove za vrenje dospeva I spontana miklofora koja se brzo razmnožava na sobnoj temperatri. ne treba je piti odmah iz čaše. Šljive treba brati u njihovoj tehnološkoj zrelostio dnosno kada imaju maksimalnu količinu šećera I aromatičnih materija I kada se postigne skladan odnos arome šećera.5% jer će u tom slučaju rakija imati više cijavodonicne kiseline koja koštici daje miris. kiselina. a u ustima ne stvara osećaj nelagodnosti. Kada se šljiva bere posle kiše ili se preradjuju natruli plodovi treba dodati kvasac u kolicini 25g/l. JABUKOVAČA Za pravljenje jabukovace koriste se sve sorte jabuka mada se najbolji kvalitet dobija od onih . Alkoholna fermentacija celih plodova je nepotpuna I usporena naročito ukoliko su plodovi čvrsti.Tokom vrenja izdvaja se ugljen-dioksid koji podiže čvrste delove šljive na površinu usled čega se formira klobuk. pa se vrši destilacija.U ovoj fazi zrelosti veza izmedju peteljke I ploda počinje da slabi pa je tako olakšano I branje. ako je zrela. Momenat zavrsetka alkoholne fermentacijemoze se odrediti vizuelno na osnovu izgleda kljuka. nego pustiti malo da izvetri. U optimalnim uslovima vrenje traje oko tri nedelje ili 21 dan. Šljivovica se uvek pije posle ili neposredno pre jela. Srednja frakcija se stavlja u burad na odležavanje (šljivovica se čuva u hrastovim buradima od šest meseci do godinu dana.Muljanje se obavlja muljacom može I racvastom motkom ili u industrijskim uslovima pasivkama I rotative.To je momenat kada delovi oko koštice postaju tamni a plodovi oko peteljke počinju da se smezuravaju.Ne cuje se sustanje niti se stvara pena a tecni deo kljuka je kiselastog ukusa. Sudove sa šljivama treba puniti oko 80% zapremine. Bolje je da šljive budu izmuljane a ako [postoje uslovi koštice treba odvojiti. a zatim se do iscrpljenja alkohola hvata poslednja frakcija "patoka". Dobar kvalitet daju sorte Čačanska rodna I Valjevka posebno ako se pomešaju sa Požegačom. zagrevanje je lagano i dobija se "meka" rakija sa koncentracijom alkohola od 25 do 30 stepeni. puno rakija puno i recepata ŠLJIVOVICA Šljivovica se proizvodi od različitih sorti ali je najkvalitetnija od sorte Požegača I crvena ranka. Obavezno je izdvajanje frakcija prvog dela (prvenca) od jedan do tri odsto zapremine meke rakije koja se stavlja u kazan.Kada se destiliše prevreli kljuk. Najpogodnija jačina (koncentracija alkohola) je od 40 do 45 stepeni. Venac (mehurići na vrhu pune čaše ili flaše) označava jačinu. u proseku oko 65 stepeni. zagreje stomak. Kvasac treba ravnomerno raspodeliti po celoj vrionoj masi. Da bismo sprečili formiranje klobuka na vrhu kace ukiseli i uplesnivi sudovi se prekrivaju najlonom plastičnom folijom ili poklopcem. "Prvenac" i "patoka" se dodaju kljuku šljive ili mekoj rakiji. isključivo gutljaj po gutljaj. Ako je rakija odležala. Posle berbe u sudove za vrenje stavljaju se izmuljani plodovi . Kraj vrenja se odredjuje merenjem gustineprofiltrirane tecnosti pomocu Ekslovog siromera. a ne kvalitet rakije. U ovakvim slučajevima vrenje moze da potraje I nekoliko meseci .

Da bi izdvojeni CO2 mogao nesmetano da odlazi u atmosferu treba koristiti tzv.Obicno se ostavi oko 20% slobodnog prostora.Tiho vrenje protice sporije.Jabuke za proizvodnju rakije imaju 7-14% secera 48g/kg kiselina i povecan sadrzaj pektinskih materija.koje su najbogatije secerom koje imaju ***** aromu i dovoljnu kolicinu ukupnih kiselina. Natrule i prljave jabuke treba ocistiti i oprati vodom. *****čnom aromom i ukupnim kiselinama. burno i tiho vrenje. Alkoholna fermentacija kljuka tece u tri faze pocetak vrenja . Nakon pranja sledi seckanje plodova da bi se vrenje brze odvijalo i seceri iz plodova transformisali u alkohol.U principu zna se koliku gustinu treba da pokazuje filtrat prevrelog kljuka pojedinih vocnih vrsta.U pocetnoj fazi kvasac pocinje da se razmnozava i tom prilikom oslobadja se mala kolicina ugljen-dioksida. Vazno je pravilno odrediti vreme zavrsetka alkoholne fermentacije. Kljuk u sudu treba izmesati uzeti 0.Pored secera u ekstratu se nalaze i mineralne materije neisparljive organske kiseline glicerol i druge neisparljive materije koje zaostaju u kljuku i nakon njegovog vrenja doprinose njegovoj gustini. koje alkoholno vrenje mogu da usmere u . Muljanje se moze odvijati specijalnim muljacima sa valjcima mada je jednostavnije pomocu drvenog mulja. Tako filtrat kljuka jabuka treba da pokaze vrednost od 4-12 stepeni.Pecenje rakije obavlja se najkasnije od 5-7 dana nakon zavrsetka vrenja. U protivnom dolazi do veceg gubitka alkohola povecava se sadrzaj kiselina a postoi opasnost od razvoja plesni na povrsini komine. Otvoreni sudovi napune se kljukom do rha kako bi se istisnuo vazduh preko njega se stavi lisce ili slama i oblozi se ilovacom. Muljanje se moze vrsiti i pomocu specijalnih seckalica ili nozem. Ako je dobijeni kljuk isuvise suv moze se dodati hladna ili mlaka voda.5 lit i profiltrirati. Ako kljuk nije u potpunosti prevreo u alkohol dobijamo manju kolicinu alkohola u destilatu. Sadrzaj kiseina varira u zavisnosti od sorte. Dobijen kljuk se stavlja u posude u kojima ce previrati. Sadrzaj ekstrata se odredjuje u tecnom delu. Mala kolicina secera koja se jos nalazi u kljuku tiho previre usled cega se oslobadjaju i manje kolicine ugljen-dioksida. dovoljno aromatičnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih očistiti od truleži i dobro oprati. Filtriranjem se odvajaju cvrsti delovi kljuka i grube cestice mutnoce od tecnog dela. a takve sorte su na primer: Delišes i Jonatan Za pečenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera.Pranjem se odstranjuju i stetni mikroorganizmi bakterije i divlji kvasci koji mogu lose da uticu na alkoholno vrenje.. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi. Rakija od jabuka Za rakiju se koriste gotovo sve sorte jabuka. Jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku vise od 10% secera dovoljno aromaticnih materija i ukupnih kiselina. Zatim se filtrat polako sipa u staklenu menzuru od 500ml. Stvara se i alkohol u maloj velicini.Vrenje jabucastog kljuka na temperaturi od 15 do 20 stepeni traje od 2 do 3 nedelje na nesto visim temperaturama desetak dana. najbolji kvalitet dobija se od onih koje su bogatije šećerom.a zatim se stavi Ekslov siromer u narodu poznat kao grad.Sudovi se nesmeju potpuno napuniti jer bi tokom alkoholnog vrenja kljuk mogao da iskipi. Vazno je da kljuk sto ranije provri kako bi se spreciolo upadanje sitnih mikroorganizama.Najpre je potrebno dobijeni filtrat prevrelog vocnog kljuka dobro homogenizovati kako bi se oslobodio ugljen-dioksid. međutim. perforirani poklopac. Da bismo odredili da li je sav secer u kljuku prevreo u alkohol moramo na ispravan nacin uzeti uzorak za analizu. Za vreme burnog vrenja alkoholom se stvara u znatnoj meri a ugljen-dioksid se intezivno oslobadja pri cemu se izdizu cvrsi delovi kljuka i cesto se stvara pena. bakterije i divlji kvasci. Veoma je vazno spreciti kontakt sircetnih musica sa kljukom a to se postize prekrivanjem najlonom i sl. Ukoliko ne postigne ovu vrednost vrenje nije izvedeno do kraja i treba ga jos destilisati.

uz izdvajanje nepoželjnih sastojaka (metanola i patoke) dobija prečišćen. ili 500 grama gašenog kreča. ili usitniti seckalicama za voće. Iz istog razloga kljuku se dodaje i 20 grama selekcisanog kvasca kao i 20 amonijum-sulfata ili fosfata na 100 litara kljuka kao hranivo za kvasce. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju. a pri nešto višim temperaturama desetak dana. Ona se može neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata. U ovom periodu kruske potpuno omeksaju tako da ih nije potrebno mulati. trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. a krajnje rešenje je ručno seckanje. Zato se oni obavezno skladiste u pogodne prostorije na dozrevanje (10-15) dana kako bi se poslednje kolicine skroba pretvorile u secer a ***** aroma dosla do izrazaja. KRUSKOVACA Viljamovka i Boskova bocica najpogodnije su sort za proizvodnju rakije kruskovace. . Ona se dodaje tokom muljanja ili punjenja vreonog suda. od sto kilograma kljuka može da se dobije od 8 do 10 litara rakije jačine 50 odsto alkohola.25-0. Plodovi krusaka imaju nizak sadrzaj i zato je neophodno dodati 50-60ml koncetrovane sumporne kiseline na 100 litara kluka. Alkoholno vrenje kljuka od kruske narocite viljamovke koja poseduje prefinjenu aromu treba da bude sto sporije na temperaturi 17-18 stepeni . U prvoj fazi vrenja poželjno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. pojačan destilat. koji treba da pokaže vrednost do pet stepeni. jer zbog većih sadržaja suvih materijja može lako da zagori. Procenjivanje da li je kljuk prevreo do kraja obavlja se na isti nacin ka i kod jabuke. a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati.50% pektina. Jabuka bi trebalo da odleži u hrastovim buradima. posebno ako je hladnije vreme. ili hladne itke vode. Komini od jabuka. Plodovi kruske dostizu maksimalan sadrzaj secera 10-15 dana nakon berbe. koja može da prekine vrenje. a redestilacijom (prepekom). Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol..neželjenom pravcu. Veće količine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljačama. a služi se rashlađena. Ukoliko se to ipak ucini potrebnim treba pripaziti da se ne osteti seme koje sadrzi nepozeljnu cijavodonicnu kiselinukoja menja i ukus i miris rakiji. ili još bolje pomoću Ekslovog širomera. površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetički zatvoriti. Manje količine mogu se drobiti tučkom. Jabuke. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. pa treba voditi računa da temperatura pri vrenju ne pređe 20 stepeni. čija se konačna jačina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U ovoj fazi osnovna boja pokozicemenja se od zelenozute u slamastozutu. Kod loše vođenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline. 3-6kg kiselina i 0. U suprotnom gubi se priatan miris i dobija rakija znatno slabije arome. Za preradu rakiju plodove viljamovke treba brati kad dostignu optimalnu velicinu i zelenkastozutu boju.pranje plodova. Ako je dobijena količina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake. na temperaturi od 18 do 20°C. vrione sudove treba dopuniti. Kruska ima 712% secera. zatim. Ako se pečenje rakije ipak kraće odlaže. Završetak vrenja utvrđuje se vizuelno. Plodovi boskove bocice dostizu punu zrelost sredinom septembra. traje dve do tri nedelje. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno. Vrenje komine od jabuke. koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. U zavisnosti od sorti jabuka. treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brže odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Prerada ploda kruske imala bi sledeci tok.

. Zato je potrebno jednom do dva puta dnevno mesati kljuk kako bi se sprecio rad aerobnih mikroorganizama i ubrzalo izdvajanje pozeljnih sastojaka iz vocne mase. Kostice se obavezno odvajaju posebno kod breskve. Odmah po zavrsetku vrenja kominu treba destilirati. Na pocetku alkoholnog vrenja na povrsini kljuka stvara se pogaca od cvrstih sastojaka dunje.6-1. Uz dobro mesanje kljuka treba dodati 25 grama selekcionisanog kvasca i 80 do 100 grama sumporne kiseline na 100kg kljuka. Na taj nacin cijanovodonicna kiselina ne dospeva u kljuk. Radi brzeg vrenja dobijenu vocnu masu obavezno treba naliti vrucom vodom . Posto kruska ima malo kiselina 3-6kg/l dozvoljena je korekcija pH do 3. Sazrevanjem u drvenim sudovima ova rakija dobija na kvalitetu. Manje kvalitetna sorta je Vranjanska dunja koja ima vise nepozeljnih kamenih celija i pektinskih materija. KAJSIJEVACA I BRESKOVACA Kajsije i breskve za preradu u rakiju treba obrati kada su potpuno zrele a cesto i u fazi prezrelosti.mirisno anemicna prevrela komina``. Kostica kajsije se lakse odvaja i sama je vredna.Zato je najbolje da dunja sazreli na stablu. Pre otpocinjanja vrenja pozeljno je je dodati neki selekcionisani kvasac 5% u aktivnom stanju odmah posle pasiranja. Zagrevanjem kljuka do temperature 70C sprecava se rad stetnih mikroorganizama i omogucava bolje iskoriscavanje aromaticnog potencijala dunje..9%. Kod nekih sorti bresaka kostice se lakse odvajaju a kod nekih teze(cepace i gloduse).Plodovi se beru zdravi tehnoloski zreli i cisti.Optimalna temperatura tokom vrenja jeste 16-18 stepeni.5% kiselina a breskve0. U zavisnosti od kolicine secera i udela kostice od 100kg kajsija moze se dobiti od 10-16 lit breskovace sa 45%. Odmah posle berbe zrele plodove treba dobro usitniti pazeci da se ne ostete semenke koje bi rakiji dale gorak ukus zbog prisustva cijanovodonicne kiseline. Posle hladjenja do 25c kljuku se dodaje selekcionisani kvasac a zatim se u sud za vrenje lako poklopi da bi ugljen-dioksid nesmetano izlazio.5-0. Nezreli plodovi osim nedostatka secera imaju i slabiju aromu. Udeo kostice kod kajsije je 7-10% a kod breskve 4-14%.nNa kraju vrenja se dobija . Kostice je najbolje odstraniti rucno pazeci da ne dodje do njihovog lomljenja.5-13.0 da bi vrenjebilo ravnomernije prelazi u destilat. U suprotnom preti opasnost od kvarenja koje se moze zapaziti na povrsini kljuka vec posle nekoliko dana. Treba naglasiti da da destilati kajsije dobijaju u kvalitetu ako sazrevaju u hrastovim buradima. Sorte koje kasnije sazrevaju imaju vecu kolicinu secera od ranih. Zato se ona lageruje u staklenim ili inox posudama.5% a kod breskve od 5-13%. Prefinjena aroma koju poseduje viljamovka moze se ocuvati jedino brzom preradom.dezintegracija ili mlevenje na mlinu za jabucasto vocep pa pasiranje i izvodjenje fermentacijei destilacija. Ako destilacija mora privremeno odloziti treba polvinilskom folijom izolovati kljuk od kiseonika koji omogucava razmnozavanje sircetnih bakterija i prevodjenje alkohola u sircetnu kiselinu ili ga konzervisati dodatkom natrijum-benzoata. Kace treba pokriti najlonom a temperaturu vrenja odrzavati u rasponu od 16-20 stepeni. Takodje treba znati da se kvalitet rakije dobija ako se na vrenje stave razlicite sorte bresaka ili kupazira nekoliko mono-destilatabreskovace.Zbog nadimanja vocnog kljuka pri vrenju na visokim temperaturama u sudovima se ostavlja od 3040% praznog prostora. Kod kajsije u zavisnosti od sorte sadrzaj secera krece se od 6. Kajsije imaju .Po zavrsenom vrenju pristupa se destilaciji prevrele .. DUNJEVACA Za proizvodnju dobre Dunjevace najbolja je sorta Leskovacka. Na nizim temperatrama vrenje moze stati a na visim dolazi do veceg izdvajanja CO2 i gubljenja mirisnih materija. Pre stavljanja na vrenje meki plodovi se izmuljaju ili ispasiraju.

KOMOVICA Komova rakija proizvodi se od destilacijom prevrele komine grozdja. Od sorti muskant hambyrg..komovicasta lozovaca``. Da bismo sprecili razvoj bakterija sircetne kiseline i plesni prilikom vrenja kominu moramo zasititi od prisustva vazduha (uz pomoc poklopca ili najlonompreko koje se stavlja tanji sloj zemlje ili peska). Prilikom spravljanja travarice vazno je obratiti paznju na vreme berbe pojedinih delova lekovitog bilja na na njihovo pravilno susenje i cuvanje. Odredjena kolicina mesavine odredjenih trava (0. Proizvodnja lozovace sastoji se iz sledecih operacija: berba muljanje vrenje kljuka destilacija prevrelog kljuka redestilacija sirove meke lozovace i na kraju sazrevanje lozovace u hrastovim buradima ili u staklenim sudovima. Na taj nacin se dobija aromaticna i lekovita travarica. muskat otonel mogu se dobiti lozove rakije prefinjenog ukusa i mirisa. Dobijeni destilat dunje treba da odlezava sazreva u hrastovom buretu jer dobija u kvalitetu. zupljanka.Ekstrahovanje aromaticnih i lekovitih sastojaka bice uspesnije ukoliko je rakija u kojoj je potopljeno jaca. Preostala komina prilikom proizvodnje vina moze sadrzati izvesnu kolicinu neprevelog secera. Na taj nacin posle dve nedelje prevrela komina se moze destilirati na vec dobro poznat nacin. Sudovi za vrenje pune se kljukom oko 70% zapremine. Drugi pogodniji nacin jeste dodavanje pripremljenog ekstrakta lekovitog bilja ili delova biljaka lisca plodova cistoj lozovaci ili komovici. Zato je treba ostaviti nekoliko danada prevri u sudovima za vrenje a zatim je destilisati. Komina se sabija drvenim maljevima ili gazenjem.. Tada se ekstrakcija lekovitih sastojaka obavlja pri destilaciji i dobijanju prepecenice.Mogu da se pripremaju na dva nacina. Optimalna jacina za konzumiranje dunjevace jeste oko 45%vol.komine. Posle odvajanja rakijskog ekstrakta od delova lekovitog bilja preostaje da se on po zelji pomesa sa odredjenom kolicinom ciste lozovace ili komovice i ostavi da odlezi od jednog do tri meseca.Duzina renja zavisi od temperature vrenja kao i od sadrzaja secera u grozdju. Poseban postupak dobijanja ekstrakta naziva se maceracija.5-5kg na 100l rakije) moze da se stavi u kazan pri prepekumeke rakije. zeljast priukus . LOZOVACA Za pravljenje Lozovace najbolje je koristiti muskatne sorte grozdja sa visokim sadrzajem ukupnih kiselina. U protivnom lozovaca dobija tzv. TRAVARICE Za proizvodnju rakije travarice na nasim prostorima kao osnovna sirovina koristi se lozovaca i komovica kojima se dodaju ekstrakti lekovitog bija.. Nakon berbe grozdje se odmah mulja pomocu muljaca sa valjcima. Najpogodnije je da ubrane biljke nisu . Kao i u prethodnim slucajevima kraj vrenja odredjuje ase uz pomoc Ekslovog grada ili rucnog refaktometra. Ukoliko se prevreli kljuk odmah ne destiluje postoji opasnost od kvarenja. Prava lozovaca proizvodi se od celokupnog necedjenog kljuka grozdja. Ne treba dozvoliti da ekstrakt suvise potamni. Kada ekstrakt poprimi zelenkasto zutu boju maceraciju treba privesti kraju. Preporucljivo je mesanje delimicno ili potpuno prevrele komine dobijene pri spravljanju ruzicastih i crvenih vina sa slatkom kominom koja ostaje pri spravljanju belih vina. Maceracijom se odredjena kolicina lekovitog bilja u staklenoj ili plasticnoj sa vakuum zatvaracem potopi u manju kolicinu rakije u kojoj odlezi izvesno vreme.Slatku kominu treba dobro sabiti u sudovima za vrenje kako bi se istisnuo vazduh. Peteljke je pozeljno odstraniti.

KISEO UKUS RAKIJE nastaje usled aktivnosti bakterija i sircetnog vrenja. . Kod jace zagorelosti rakiju treba pomesati sa deset puta vecom kolicinom komine ostavi da stoji jedan dan a zatim predestilise.starije od nekoliko meseci. Na 100 l rakije doda se pola litra obarenog mleka u tankom mlazu uz jako mesanje. Zato je neophodno detaljno pranje svih unutrasnjih delova. MRKA BOJA RAKIJE nastaje nepropisnim ovijanjem drvenih buradi koju mozemo odstraniti na sledeci nacin. Uzeglost se javlja kao posledica. miris na drvo i naftu na prvenac i patoku i miris na kosticu. Uzeglost nastaje usled skupljanja sapuna i prljavstine u delovima kazana za pecenje rakije. Ove nepozeljne promene nastaju kao posledica niza manjkavostiprilikom preradeili usled nestrucno oabvljene destilacije. Komina mora biti od iste vrste voca. uzeglost.6-1g/l. zagorelost. Imajuci ovo u vidu vrsi se proracun za celokupnu kolicinu kisele rakije. Takodje vise masne kiseline koje se nalazi u ovim naslagama u dodiru sa bakrom grade sapune. MIRIS I UKUS NA KOSTICU nastaje usled lomljenja kostica prilikom muljanja plodova. Rakija se zatim prolitrira i koristi za dalju upotrebu..10. BUDJAVOST I UZEGLOST se javljaju kao posledica neodgovarajucih higijenskih uslova prilikom prerade prljavi i plesnivi sudovi kao i natruli plodovi voca. Kisela rakija se tretira kao CaCO3. Aldehidi i estri uticu na pojavu ostrog mirisa na lak ili OHO lepak a visi alkoholi na pojavu bljutavog teskog i vodnikavog ukusa. Uz intezivno mesanje dodaje se preostaloj kolicini. U slucaju manje zagorelosti rakiju treba tretirati aktivnim ugljem. MIRIS I UKUS NA PRVENAC I PATOKU javlja se kada se pri destilaciji ne odvoji adekvatna kolicina prvenca i patoke. Posle dodatka odredjene kolicine Ca CO3 dolazi do formiranja belog taloga kalcijum acetata. U tom slucaju rakija se svede na sadrzaj alkohola ispod 50% a zatim doda 4-10 aktivnog ulja koji je prethodno razmucen u malo rakije.1 g treba dodati od 0.0. Kolicina eponita tacno se odredjuje prethodnom probom. MIRIS NA ZAGORELO dok nastali produkti zagorevanjadaju destilatu gorko paleci ukus koji tesko moze da se ukloni. Njihovim radom dolazi do povecanja kolicine kiselina pa destilat poprima kiseo ukus. Takvu rakiju treba razblaziti do 35-40% alkohola i ponovo destilisati uz odvajanje potrebne kolicine prvenca i patoke.20 CaCO3 na litar destilata. Posle duze upotrebe prljavih aparata za destilaciju narocito u unutrasnjosti bakarne lule koja spaja kazan sa tabarkom nakupljaju se masne naslage. budavost. MANE RAKIJA I KAKO IH UKLONITI Desava se da rakije poseduju odredjene mane koje se mogu vizuelno zapaziti ili osetiti na mirisu i ukusu. Najcesce mane domacih rakija jesu kiselost. Oksidacijom vise masnih kiselina nastaju neprijatni miris i ukus. Da bi se smanjila aktivna kiselinaza 0. destilacije rakije u prljavim kazanima. Biljke starije od dve godine nisu pogodne za za dodavanje rakijama jer im se vremenom menja ukus i gube u lekovitim svojstvima. Dejstvo uglja je relativno brzo ali se zbog sporog talozenja dodaje i zelatin asto bistrilo koje ubrzava talozenje. Posle dva tri dana rakiju pretociti profiltrirati. Optimalna kiselost rakije je u intervalu od 0. Kontakt rakije sa aktivnim ugljem traje 2-3 dana nakon cega sledi filtracija. Kada rakija mirise na naftu treba je razrediti vodom u odnosu 1:3 i naliti u svez kljuk ostaviti 2-3 dana zatim istociti a kljuk isprati vodom nekoliko puta a kasnije destilisati.

Alkohol ne treba da popuni sve praznine oko poslaganog voca zato sto ono ispusta velike kolicine soka. kruske. rakija. Tako osnovni sastojci likera esu etanol. voda. visnje. breskve dinje. U napunjenu flasu doda se 80g secera koji se muckanjem flase rasporedjuje izmedju suvih komadica krusaka. Kupaziranjem ovako popravljene rakije sa moguce je skoro potpuno ukloniti ovu manu. Za potpuno uklanjanje ove rakije koristi se na 100l rakije 10 g srebronitrata. Zeleni orasi stave se u flasu sa rakijom i tome se dodaju secer i vanila.. Flasu dobro . U gustom spilovanom secer naliva se rakija sa ruzinim ekstraktom pomesa sa secerom i pusti da prokljuca i skloni sa vatre. Nakon toga sadrzaj se profiltrira kako bi se iz rakije uklonile latice. Posle svake vocne vrste stavljene u kacu dodaje se secer(na cetiri kg voca stavi se kilogram secera) i jaca rakija u istoj razmeri. U destilovanoj vodi skuva se kilogram secera. Iz kosticavog voca vade se kostice a krupniji vocni plodovi se seku. jabuke. Mogu se stavit jagode. Za neutralisanje mirisa 100l rakije tretira se sa 50ml 5%tne sumporasyte kiseline. ribizle. LIKER OD MALINA U sastav ovog likera ulazi jedan litar rakije prepecenice 2 kg malina i secer i malo cimeta. LIKER OD MESANOG VOCA Za ovaj liker kako samo ime kaze koristi se sezonsko voce. Rakija sa orasima desetak dana stoji dok ne poprimi zelenu boju.. Suve kriske seku se na jos sitnije komade da bi mogle da udju u flasu od litre..Moze se ublaziti ili ukloniti upotrebom sumporaste kiseline ili srebronitrata. LIKER OD SUVIH KRUSAKA za pravljenje ovog likera sveze kruske najpre treba osusiti. Flasa se zatim popuni do vrha komovicom zatvori i ostavi na toplom mestu. Posle svakog sloja vocaka i secera i alkohola kacu treba dobro zatvoriti da bi se onemogucio pristup vazduha. Kada dobije boju i aromu maline tecnost se procedi u ciste flase. LIKER OD ZELENIH ORAHA Za pravljenje ovog likera otrebno je 1 litar prepecene rakije 15 zelenih oraha kilogram secera i dve sipke vanile. Duzim stajanjem liker postaje ukusiji. Potom se procedi i sipa u bocu.Flase ili tegle treba hermeticki zatvoriti i drzati na suncu najmanje sest nedelja. Iseku se na kriske pokriju gazom da bi se zastitile od insekata i prasine i suse na suncu. LIKERI Pored definisanog etanola destilata poljoprivrednog porekla secera i vode za pravljenje likera koristi se plodovi vocaka ili lisce i cvetovi aromaticnih biljaka. Za to reme sadrzaj tegle povremeno vise puta protresti. Oprane maline secer i ciment preliti rakijom u vecoj flasi zatvoriti i ostaviti na suncanom mestu dve do tri nedelje. Nakon mesec dana dobija se liker narandaste boje vrlo prijatnog ukusa i mirisa. LIKER OD RUZE Najpre se ociste latice visih ruza zatim stave u flasu i naliju rakijom. Ono se slaze u kacu za vrenje onim redom kojim sazreva. Susenje traje dve-tri nedelje. Napunjena kaca ostavi se do zime u podrumu. Sadrzaj se kasnije procedi kroz filter vrecu i sipa u staklene flase. tresje. LIKER OD VISANJA Kilogram dobro opranih visanja iscediti i sok ipati u flasu. sljive. vocni plodovi kao i delovi aromaticnih trava vocni sokovi biljni ekstrati itd. Sve to preliti litrom rakije. kajsije. secer. Moze se odmah upotrebiti ali stajanjem liker dobija na kvalitetu. Pre upotrebe liker filtrirati. Dodati mu 20g kostica od tresanja a zatim kilogram secera. Ohladjeni liker sipa se u flasu i do upotrebe ostavi na hladnom mestu. Ukoliko se u potpunosti ne ukloni ukus na kosticu kvalitet rakije se znatno popravlja. lubenice i dunje.

Tome se doda 700 grama secera i dobro zatvoreno ostavi da odlezi sest meseci. 1 kilogram secera u kocke i puna saka sveze i suve kamilice. U lozovacu staviti kamilicu i secer. VISKI je žitnia rakija *****čnog mirisa i ukusa dobijena ošećerenjem. Moze se konzumirati nakon sto se procedi. Ostaviti da odstoji cetrdesetak dana dobro zatvoren. ANISONKA je specijalna rakija grozdja i voca ili mesavine ovih rakija destilacijom ili maceracijom uz prisustvo aromaticnog semena ili dodavanja zacina odnosno ekstrakta zacina. obicnog arisa ili drugog lekovitog bilja koje sadrzi iste zacinske materije stim da miris i ukus arisa mora da preovladjuje. KORN I DOPELKORN su takođe žitne rakije dobijene destilacijom ošećerenih i fermentisanih komina od žita sa sadržajem etanola najmanje 32%a dopelkorn mora da sadryi etanola najmanje 37. BRANDY je rakija od grozdja proizvedena mesanjem sirovog vinskog etanola sa vinskim destilatom. LIKER OD KAMILICE za ovaj lekoviti liker potrebni su sledeci sastojci: 1 litar lozovace. Za kilogram kajsija potrebno je kiogram secera. Sve to preliti litrom rakije i ostaviti da stoji na tolom mesec da. Svake nedelje smesu dobro promesati. RAKIJA OD SUVOG GROZDJA je rakija od grozdja dobijena fermentacijom i destilacijom vodom i ekstrahovanog suvog grozdja. KIMOVAČA je specijalna rakija dobijena od rakija voća i grožđa ili njihovih mešavina kojima se pri destilaciji dodaje kim. Nakon cetrdeset dana liker je spreman za pice. Pogodan je odmah za pice. RAKIJE OD ŽITARICA su alkoholna pića od žitnog ili sladnog destilatai stavljaju se u promet kao viski. ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA RAKIJE DROŽDENKA je rakija dobijena destilacijom vinskog taloga. fermentacijom ječmenog slada.zatvoriti i ostaviti na suncu tri nedelje. grozdja mesavine ili mesavine rakija od voca i grozdja kojima se pri destilaciji dodaje smola mastike bora kao i seme anisa morača i drugih začina i aromatičnih plodova voća. Pogodan je za probavu i smirenje. RUM je rakija dobijena isključivo alkoholnom fermentacijom i destilacijom melase šećerne trske i destilacija do sadržaja etanolanajviše do 96% vol. Moze se dugo cuvati na prohladnom mestu. LIKER OD KAJSIJA Kilogram kajsija se opere oljusti i oslobodi kostica a zatim redja u siri su. Sveza kamilica mora biti tek ubrana a njeni cvetovi napola otvoreni.. žita i destilacijom po postupku svojstvenom proizvodnje viskija. Svaki red kajsija posipa se secerom. CHERRY BRANDY za pravljenje seri brendija potrebno je tri kilograma visanja i tri i po litra rakije. MASTIKA je specijalna rakija dobijena od voca. sa specifičnim ***** ya rum. Nakon mesec dana liker se procedi i sipa u flase. Zatim se procedi i sipa u flase..5%.. ..

Tri nedelje drzati na tamnom mestu dobro zatvoreno. RAKIJA KAO LEK U narodnoj medicini rakija je nekada zauzimala znacajno mesto. kao što su grožđe voće. Procedi se i pije tri puta dnevno po 20 kapi sa kasikom secera. DOMAĆI RUM je žestoko alkoholno piće dobijeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla arome ***** sa sadržajem etanola najmanje 37% vol. sok palme. Osam dana drzi se zatvoreno u tegli uz povremeno mesanje. DŽIN je žestoko alkoholno piće dobijeno aromatizovanjem (bobicama kleke) rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla na način da ukus kleke preovlađuje. Ovoj mesavini treba dodati 50 grama meda. žito. Nakon toga mesavinu procediti i piti jednu casicu pre jela. šećerne trske i drugo po specifičnom tehnološkom postupku.Pije se tri puta dnevno po casica sat vremena pre jela.ARAK je alkoholno piće koje se dobija od edne ili više sirovina. Smesa se zatvori i drzi sedam dana uz cesto muckanje. PROTIV GRIPA Rakija sa biberom: u cetvrtinu rakije prepecenice stavi se kastica istucanog bibera dobro zatvori i drzi nekoliko dana. PROTIV GRCENJA MMISICA Rakija sa ruzmarinom kantarionom i nevenom: u litarsku flasu stave se tri kasike isitnjenog lista ruzmarina lista i cveta kantariona i cveta nevena i naliju komovicom. Nakon toga rakija se procedi i pije tri puta dnevno pre jela. PROTIV GLAVOBOLJE Komovica sa hajduckom travom: 20 grama iseckanog korena haducke trave prelije se sa 100 ml rakije komovice. Misici se . ZA POBOLJSANJE APETITA rakija sa ruzmarinom: 10 grama ruzmarinom i 5 grama lista nane dobro isitniti pomesati i preliti litrom rakije. I danas se dosta upotrebljava kao lek narocito u kombinaciji sa lekovitim biljkama celim ili samo pojedinim njihovim delovima korenom listom cvetom plodom i semenom PROTIV BOLOVA U STOMAKU Rakija sa lincurom: protiv bolova u stomaku koristi se 100 gram lincure prelivene litrom rakije. VODKA je žestoko alkoholno piće dobijeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla uz filtraciju preko aktivnog uglja ili drugim ekvaletnim postupkom kojim se postiže selektivno smanjivanje sezonskih ***** upotrebljenih sirovina. Nakon toga pije se nekoliko puta dnevno po casica. TEKILA je alkoholno piće dobijeno od destilata posebnih vrsta kaktusa agave i specifičnim tehnološkim postupkom. Flasa se zatvori i drzi u toplom tri nedelje uz cesce muckanje. PROTIV BOLESTI ORGANA ZA VARENJE Rakija sa cimetom: 100 grama dobro isitnjene cimetove kore prelije se litrom dobre rakije dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji 7 dana . DOMAĆI BRENDI je žestoko alkoholno piće dobijeno mešanjem rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla i vinskog destilata.

% RUBIN Vinjak V.masiraju tri puta dnevno po 15 minuta dok se ne oseti peckanje.% . Sadržaj alkohola 40 vol. Masirano mesto oprati mlakom vodom maslinovim uljem i umotati vunenom tkaninom pa drzati sat vremena. Preporučuje se kao aperitiv ili dižistiv.S. RUBIN Vinjak XO Prirodno alkoholno piće proizvedeno mešanjem vinskih destilata odležalih najmanje 8 godina u hrastovoj buradi zapremine 500 l.P.O.S. Sadržaj alkohola 40 vol. Prirodno alkoholno piće proizvedeno mešanjem vinskih destilata odležalih u hrastovoj buradi zapremine 500 l. Preporučuje se kao dižistiv. Prirodno alkoholno piće proizvedeno mešanjem vinskih destilata odležalih najmanje 3 godine u hrastovoj buradi zapremine 500 l. Preporučuje se kao aperitiv.% RUBIN Vinjak V. Sadržaj alkohola 40 vol.