You are on page 1of 15

ДНК-генеалогија предака Словена од времена

Лепенског Вира и Винче
Анатолиј А. Кљосов
http://aklyosov.home.comcast.net
Питање прво: ко су Словени и њихови преци? Када и где су живели?
Питање друго: шта о томе говори ДНК-генеалогија?
Питање треће: какво место у томе заузимају Лепенски Вир и Винча?
ПИТАЊЕ ПРВО
Ко су Словени?
На то питање с правом се може одговарати на различите начине:
– Са становишта лингвистике,
– Са културних, или културолошких становишта,
– Са генеалошких становишта, у терминима порекла наших предака.
Са становишта лингвистике Словени као носиоци језика словенске групе настају
средином првог миленијума наше ере. Али то је словенски језик, не сами људи. Ти
људи имали су родитеље, а они – своје родитеље, и тако даље, хиљадама и
десетинама хиљада година уназад. Које критеријуме узети за “почетак Словена”?
Да ли само лингвистичке? А религиозно заједништво? Веровања? Митологија?
Заједништво културе? Осећање заједничке судбине – по чему то није критеријум
народа, етноса, племена, постојане људске популације?
Ето изразитог примера дубине корена заједничке културе, изражене у заједничким
митовима. Најстарије ведске химне приповедају о двојици коњаника-близанаца
који обавештавају о свитању. Један од њих појављивао се пре сунца, други – после,
а дотле се налазио “испод земље”. Ти коњаници били су толико значајни у древној
митологији да им је у Ригведи посвећено 57 химни. У савременој астрономији те
звезде носе имена Кастор и Полукс. Али сада се оне појављују у доба пролећне
равнодневице – пет сати после изласка сунца, тачније, Кастор четири и по сата
касније, а Полукс – још четрдесет минута касније, при чему Сунце излази у
сазвежђу Риба. Питање је: у ком раздобљу су се Кастор и Полукс појављивали
онако како је описано у Ведама? При том је, судећи по Ведама, јасно да Сунце мора
бити у сазвежђу Близанаца.
Дакле, имамо сасвим одређен задатак за астрономе, са четири прилично јасна
1

чији одјеци стижу до наших дана? Исто да рачунамо само од средине првог миленијума наше ере. последњих 1. затим Полукс. Значи да су Аријевци у време свог поласка на Средњеруску равницу већ најмање 2. чак и вез. пронели их читавом Руском равницом. током десетина векова усмених препричавања из поколења у поколење претворили су се у коњанике и у том виду ушли у Веде. у старолитванској – Ašhvieniai.000 година преносили са колена на колено ведске химне. Дакле. која су код Словена од најстаријих времена готово непромењена – обреде. 2 . древне химне старе су око 7.000 година коњи још нису били припитомљени. Испоставља се да су се током чак 4. те зато ни “коњаника” као таквих тада није могло да буде. на Балкану. или пешице.000 година. Па. И сада. знајући да су у то време Аријевци живели на Балкану. премда је то већ играње речима. Тада се приликом изласка Сунца у 6 сати ујутро на ширини Балкана Кастор појављивао на небеском своду у 5:44 ујутро. а Полукс – у 6:11 ујутро. А нас уче да старословенска митологија потиче од “протоиндоевропских религија”. али је НКВД (Народни комесаријат унутрашњих послова) брзо стао томе у крај. можемо да закључимо како су древне Веде – балканског порекла. нека то буду средње ширине. већ стигосмо 7. Па. (б) Кастор и Полукс. Ситна појединост.000 година уназад. друга – после. у сазвежђу Близанаца. Весници су се на небу појављивали или јашући на јарцима (као у древним германским предањима). Узгред. исто о коњаницима у сазвежђу Близанаца. Али то за астрономију чак и није важно. Међутим. Дакле. Овде кажем – “на ширини Балкана” зато што су пре 7. богове.000 година Аријевци живели управо овде. стари Германи. Важно је за нас. Прелазимо на ДНК-генеалогију.500 година у читавој северној полулопти обе звезде у наведене дане појављивале сат и по до два после Сунца. стари Римљани. наравно. шта ћемо онда са седамдесет векова културе. У староиндијској митологији њихово име – коњаници – гласи Ashvins. (г) време – дан пролећне равнодневице. Настављамо даље у прошлост.000 година у прошлост. Пре 7. прво Кастор. откад да рачунамо Словене? Или Прасловене.500 година? Можемо дуго да набрајамо заједничка културна обележја. сличне митове имају и стари Грци. (в) једна звезда од од те две појављује се пре Сунца. Све до другог светског рата руске чипкарке обично су користиле на чипкама древни аријевски символ свастике.параметра: (а) сунце у сазвежђу Близанаца. и тек потом донели у Индију. Услов из Веда испуњен је само ако одемо 7.

3 . Питање је – а шта нам то даје? На то питање има неколико одговора. подложни посебној врсти мутација. у ДНК-генеалогији нема појма “Словени”. Yхромозома. такозваних маркера. Размотримо их по реду. састоји се из десетина показатеља. На пример. Заправо је први хаплотип исувише кратак да би показивао индивидуалност. постигнут је готово јединствен степен разлучивања хаплотипова. На пример. тачније. Сада – често са 67 и 111 одсечака. ево овај хаплотип био је врхунско достигнуће науке још пре 10 година. Према томе. године: 13 25 17 11 11 13 12 12 11 13 11 30 – 15 9 10 11 11 24 14 20 34 13 15 15 16 – 10 13 19 23 16 16 18 19 34 40 14 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13– 32 15 9 15 12 26 27 19 12 12 12 12 10 9 12 11 10 11 11 30 12 13 24 13 9 10 19 15 20 11 23 15 12 15 24 12 23 19 10 15 17 9 11 11 Ето тако се развија наука. Следећа мутација скраћује тај одсечак на 16 понављања.ПИТАЊЕ ДРУГО Шта о Словенима каже ДНК-генеалогија? Строго говорећи. То је хаплотип Србина. Хаплотипски “портрет” човека. године: 13 25 16 11 13 11 30 Ево хаплотипа са 17 маркера Србина (из Војводине) обрасца 2007. Одабир понављања у таквим одсечцима назива се хаплотип. Други хаплотип је тек унеколико индивидуалан. Зато је у хаплотипу са 111 маркера индивидуалност сасвим одређена. године: 13 25 16 11 11 14 10 13 11 30 – 15 14 20 16 11 23 12 Ево хаплотипа са 111 маркера Србина обрасца 2012. и то ћемо показати. Пре десет година радило се са свега 6–7 одсечака. ако се гледа на 7 или 17 одсечака. премда већ има знатно више варијанти промена у поређењу с првим. хаплотип са 7 маркера обрасца 2005. И таквих одсечака у Y-хромозому има много. У ту сврху одабиру се одсечци у Yхромозому. При таквој врсти мутација ти одсечци серијски се понављају. ако је реч о мушкарцима. у овом случају било ког мушкарца чији Y-хромозом ДНК је тестиран. Или га продужава на 18 понављања. Основни материјал којим ДНК-генеалогија оперише чини одабир нуклеотида у ДНК. 17 пута заредом. толиком брзином. И сличност свих 67 или 111 маркера обично постоји само код најближих рођака.

као што ћемо нешто касније видети. То је и најмлађа хаплогрупа. Ирској и Енглеској – до 80–90% чини хаплогрупа R1b. Нажалост. до десетина и стотина. Блиски Исток – у приличној мери хаплогрупе Е и J. Питање је у томе да се сазна историја рода. Носиоци прве. да се унапреди наше знање. хаплогрупе I1. У целини код Словена преовлађују три хаплогрупе – I2. премда је положај Балкана као раскрснице света довео овамо многе хаплогрупе. Финци. Дотле. Али. до 60% чини хаплогрупа R1a. друга – углавном у западној Европи. Монголи и Полинежани – хаплогрупа С. Последња. Сваки род има сопствену изванредну историју. најбројније родове-хаплогрупе чине R1a и I2. кад је реч о Балкану уопште и посебно о Србији. њени носиоци јужно и источно од Балтика говоре на словенским језицима. Хаплогрупа R у Европи такође има два основна нивоа – R1a и R1b. У свету је откривено укупно двадесет главних историјских родова. На Балкану је малтене нема. на пример. Кинези и многи народи југоисточне Азије – хаплогрупа О. то је накарадна поставка питања. на питање “шта то даје”. њена старост у прибалтичким земљама износи свега око 2. те зато није питање у томе чији је род бољи. узгред.000 година. Француској. Хаплотипови све тројице горе наведених Срба спадају у хаплогрупу R1a.Прво – то нам пружа сазнање о томе ком историјскому роду дотичан човек припада. N1c1. Значи. а пре тога – њени преци – из Сибира. и увек постоје варијанте и изузеци у расподели хаплогрупа. у Пољској. у Русији. где до 50% чини хаплогрупа R1a. друге – на југу Европе. на пример. на језику ДНКгенеалогије – хаплогрупа.000 дужих хаплотипова 4 . Прва је углавном у источној Европи. то је јужнобалтичка група. први одговор гласи: то даје сазнање о томе у који историјски род свако од нас спада. у Шпанији. поједини сибирски народи – хаплогрупа N. R1a и N1c1. Европљани – претежно хаплогрупе I и R. сопствена достигнућа и подвиге. као и у Пољској. Успело ми је да пронађем свега 10 дужих хаплотипова хаплогрупе R1a из бивше Југославије – једног Србина. такође већином припадају хаплогрупи Н). у прибалтичким земљама. четворице Хрвата и петорице Словенаца. Стигла је са Урала. Индијци из џунгле – H и L (Роми. Дакле. поготово Балкану. Украјини и Белорусији. које има много на северу Русије. Премда је она – словенска. пошто су се људи у приличној мери помешали. као и о земљама бивше Југославије. Као што видите. Афричке (углавном) хаплогрупе А и В. како смо сви ми рођаци. да се схвати како су сви родови братски. Хаплогрупа I има два основна нивоа – то су I1 и I2. стално понављам “углавном”. Свака хаплогрупа има нивое и поднивое. и овде је готово нећу ни спомињати. у међународним базама података готово да нема дужих хаплотипова Срба – са 67 или 111 маркера. углавном живе на средњим ширинама и северу Европе. често – у заједници са другим родовима. све до појединих генеалошких линија. просто због помањкања времена. Ради поређења – постоји најмање 7. Алтајци.

стотине дужих хаплотипова хаплогрупе R1a тестиране су у Русији. онда у њима скупа једном у 10 година долази – у просеку – до једне мутације. У хаплотиповима са 67 маркера те мутације одигравају се у просеку једном у 208 година.200±250 година пре 2. старог 4. Ако се испише свих тих десет хаплотипова са 67 маркера из Србије. једино нас недовољан број балканских дужих хаплотипова спречава да испунимо те огранке рода R1a и покажемо како старост прасловенског рода на Балкану износи око 5. ако се тестира двадесет хаплотипова са 67 маркера. Ето тако се по броју накупљених мутација израчунава време када је живео заједнички предак дотичне групе хаплотипова. Немачкој и Пољској. хаплогрупа R1a у Европи дели се на 38 огранака. У људским хромозомима долази до мутација.600±300 година пре 3. настао – Средњеевроазијски (Словенија). и те мутације раде как молекуларни сат. Другим речима.000 година.Ираца (хаплогрупе R1b). и та подгрупа настала је пре 4. настао пре 2. или времену миграције. предачког 13 25 16 11 11 14 12 12 10 13 11 30 – 15 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16 – 10 11 19 23 17 16 18 18 35 38 13 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13 Тај предачки хаплотип разликује се за свега пет мутација (означено) у првих 67 маркера од предачког хаплотипа групе Z280. настао – Западноевроазијски (Словенија). Словеније и Хрватске. лако се запажа да се сви они разилазе од једног заједничког хаплотипа. настао – Источнокарпатски (Словенија и Хрватска). Другим речима. сваки је својствен територији.500±400 година пре 4. настао – Балтичко-карпатски (Словенија и Хрватска). такозваног средњеевроазијског хаплотипа (овде наведеног у варијанти са 111 маркера). Међу споменутих 10 хаплотипова бивше Југославије заступљено је пет огранака: – Севернокарпатски (Србија).150±300 година пре 2. Како су израчуната та времена? Прилично просто. или структури хаплотипа. а стигао је овамо углавном са Карпата у разним групама-огранцима и временски различитим миграционим путевима.100±500 година Сви ти хаплотипови припадају истој подгрупи хаплогрупе R1a. Како је недавно показано.900 година: 13 25 16 11 11 14 12 12 10 13 11 30 – 15 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16 – 11 12 19 23 16 16 18 19 35 38 14 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13– 32 15 9 15 12 26 27 19 12 12 12 12 10 9 12 11 10 11 11 30 12 13 24 13 9 10 19 15 20 11 23 15 12 15 24 12 23 19 10 15 17 9 11 11 5 . Та бројка добијена је анализом хиљада хаплотипова.900 година. под индексом Z280.

000–4. Откуд уопште хаплогрупа R1a. истог рода као и српски.000 година. син Аријевца”. Те исправке узимају се из табела објављених у стручној литератури. пре око 20. да су исти као и у Русији и Украјини (пољски R1a углавном припадају другим огранцима хаплогрупе. натраг у своју балканску отаџбину. и тих потомака ондашњих Аријеваца у Индији има на милионе. по свој прилици у Јужном Сибиру. Овде говорим “прасловенски” зато што је то прихваћено у научној литератури. односно 16. Персијанац. велики цар.025±400 година до заједничког претка тих десет југословенских хаплотипова. а они такође родитеље.000 година. Пре ће бити да су се у она времена. Сада њихова група носи индекс L342. а шта је било дубље у прошлост од 5. и даље R1a и R1b. такозваним западнословенским огранцима. дошли смо до тога да су заједнички прасловенски преци стигли на Балкан са североистока.000 година. само ћу рећи да је 0. просечно време за једну мутацију. 6 . Тада хаплогрупе R1a уопште није било. Не знамо како су се тада звали.500–4. имали су мешовиту хаплогрупу NOP. Према томе. премда код њих има много и Z280). као што смо видели. европеидни род. Њихови преци. добро. и то ни издалека први. То даје 130/10/0. то јест истих оних 208 година. Из Р настају родови-хаплогрупе Q и R. Но.000 година? Јер. тачније. док су будући Индо-Аријевци истог рода пре 4. групи M458. Неколико векова касније. ми их тако зовемо.То су блиски рођаци. по хаплотиповима можемо да израчунавамо хронологију живота предака по областима. из R – R1. То је била европеидна хаплогрупа.12 = 8. што значи и да откривамо путеве и времена миграција наших предака. Нећу вам одузимати време прорачунима и њиховим образлагањем. Само што су њихови преци остали на Руској равници. хрватски и словеначки носиоци горе наведенних хаплотипова. ахеменидски цар Дарије I пише на барељефу у Накш-и-Рустаму: “Ја сам Дарије. цар над царевима.500 година.3 поколења.000 година кренули на исток. али су. Дакле. и стрелица показује исправку на такозване повратне мутације. звали Аријевци или. У Индију и на Ирански плато стигли су исти ти носиоци хаплогрупе R1a.12 = 108  121 поколење.000. а потом кренули на запад.12 – константа брзине мутације за хаплотипове са 67 маркера (1/0. стигавши у Индију пре 3. наши преци хаплогрупе R1a исто су имали родитеље. Аријевац. што је већ споменуто). са Карпата и Руске равнице. Свих 10 хаплотипова скупа одступају од тог предачког југословенског (назваћемо га условно тако) хаплотипа за 130 мутација.000 година. која се разишла на родове-хаплогрупе N (неки од потомака постали су јужнобалтички Словени хаплогрупе N1c1). пре око 20. до такве мутације у ДНК тада још није дошло. или 3. себе већ називали Аријевцима. и њихови преци тамо су стигли из Европе пре више од 40. пре 5. где се и када појавила? Опсежним истраживањима установљено је да је хаплогрупа R1a настала у Средњој Азији. син Персијанца. О (источна Азија) и Р (јужни Сибир).

000 година. преко Кавказа у Анадолију и државу Митани. Код хаплотипова рода R1a у Алтајском подручју долази до 0. Може се показати да. протоиндоевропског језика.025±400 година до заједничког претка. Географски круг се затворио.000 година. али је то тако. Други правац био је на југоисток.000 година. Хајде да видимо структуру становништва садашње Војводине. покривају практично све европске хаплогрупе.000 година до заједничког претка. Враћамо се на Балкан. најстарији род у Европи.639 мутација по маркеру. камо су стигли пре око 3.000 година у прошлост. ако по маркеру у просеку долази до 0. у вашим крајевима. онда до заједничког претка има око 5. и у Заураљу.000 година. Отад међу Арапима Арабијског полуострва има до 9% хаплогрупе R1a. хаплотипа за 130 мутација. Схватам ја да у Војводини има много потомака Мађара. Лингвисти су у Анадолији открили трагове древног. У свакој од њих приметан удео чине преци садашњих Словена. и пре око 6.500 година. Две мешовите хаплогрупе. Трећи правац – на исток. све до Алтаја и северне Кине.600 година..000 година (зависност је овде нелинеарна). Сада видимо колико су древни наши преци. и даље се разишли у неколико праваца. Мађари умногоме имају исте претке..194 мутације. и датовали га око 10.Хајде да видимо откуда се појавио датум пре 20. То даје. Ако има 0.000 година отишли су на исток. Али при том не треба заборављати да је хаплогрупа I2 на Балкану ништа мање древна. IJK и NOP.. Носиоци те хаплогрупе прошли су у дугој миграцији од Алтаја и северне Кине преко Тибета. Број мутација по маркеру – то је мерило древности заједничког претка разматране популације.. пре тога – мешовита хаплогрупа IJK. Са Балкана су се раселили по Европи. а можда и око 40. Хаплогрупа I – то је.300 мутација. 7 . Нешто раније соопштили смо: 10 хаплотипова одступају од тог предачког. Ако има 0. Ирана и Анадолије до Балкана пре око 15.000 година. То су највероватније били носиоци хаплогрупе R1a. То је унеколико необична поставка питања.. у Сирију и на Арабијско полуострво. с датовањем пре 3.800–3.000 година – према подацима лингвиста – њихов језик почео је да се разилази на огранке индоевропских језика. пре око 3. у Иран и Индију. има најмање 30. северне Индије.500 мутација – то је око 10. и у кинеском Синкјангу. и ничег лошег у томе нема.000– 10. на Руску равницу.400 година. као пример савременог састава Срба у погледу њихових предака по мушкој линији. у Србију и суседна подручја.. како ћемо сада видети.400 мутација – то је 7. али у наше време многи су се суседи измешали. Један је био на југ. То је око 20. камо су стигли у исто време. 3. преци нашег рода R1a. Фосилни R1a проналазе се и у Андроновској археолошкој култури. по свој прилици. с датовањима пре око 3. на Урал и у Заураље. Пре око 5. Другим речима. Узгред. у том случају по маркеру долази до 130/10/67 = 0.000 година.150 година. Пре тога то је била мешовита хаплогрупа IJ.

Међутим. Али искуство стотина и хиљада таквих стабала показује да се. било за десетине. Просто је за хиљаде хаплотипова опсег грешке мањи. тамо где је имамо – по правилу испада исто. премда су хаплотипови прикупљани насумично. боље је имати стотине хаплотипова него десетине. лако схватљиву логику. и колико је то статистички поуздано. Наравно. добија сасвим разумна и поновљива слика. То јест. то је генеалошки програм. али засад још ретко кад имамо такву раскош. На крају се добија портрет популације на примеру прикупљених хаплотипова. Свака линија-цртица на стаблу – то је хаплотип. Репрезентативност зависи од тога колико је хаплотипова прикупљено.Проучавање популације олакшано је коришћењем такозваних стабала хаплотипова. али имају сопствену. Испрва је њихов изглед неуобичајен. Посебан програм сортира те хаплотипове на огранке по принципу сличности и динамике порекла једних хаплотипова од других. а хиљаде хаплотипова боље него стотине. 8 . било за хиљаде хаплотипова.

Хаплотипови су тестирани у раду Veselinovic et al. 2008 (Forensic Science International). 2% 22% I2. 9 . хаплогрупа Е отприлике подједнако је заступљена са две различите подгрупе). врло мало азијске Q (4 хаплотипа од 185). а свега један “угро-фински” хаплотип N1c. 10% J2. и поред приметне мађарске компоненте у популацији Војводине. даље следе хаплогрупе J2 и Е (24% и 22%. 28% E N1c R1b. али тамо стабло није прављено. даље – хаплогрупе R1a и R1b (10% сваке). На стаблу је 185 хаплотипова које је програм расподелио по огранцима. Провера је показала да ти огранци готово тачно одговарају родовима-хаплогрупама. 24% R1a. али са различитом заступљеношћу. 10% Стабло хаплотипова са 17 маркера за српску Војводину. за које се у Војводини испоставило да их има седам. Највећа група је хаплогрупа I2 (28% свих).E Q.

Старост првог подогранка (0. старији је.000 до 1. У свих 18 хаплотипова имамо 82 мутације од оног предачког. и почеле су да се обнављају (по свој прилици. Размотрени огранци за хаплогрупе R1b показују да је она двострука. То очигледно показује како је талас хаплогрупе R1b крајем 4. Зато има релативно мало хаплогрупе R1a.500 година. или “базног” хаплотипа (0.000–4. на Блиском Истоку старост R1b износи од 6. Управо тада је хаплогрупа R1а побегла из Европе на Руску равницу.900 година. Погледајмо летимице старост тих хаплогрупа које сада насељавају Војводину.500 година.258 мутација по маркеру). као култура звонастих пехара. То је типично за Источну Европу и Балкан. како је не једном показано.268 мутација по маркеру). пре око 5.350 година. то је најезда културе звонастих пехара са запада. од малог броја преживелих) тек десет векова касније. до пре 4. Тако да у Војводини опет налазимо средњеевроазијски хаплотип заједничког претка. То показује миграциони пут хаплотипова групе R1a. захватио Европу у клешта. миленијума пне. Али се сâмо поновно насељавање Европе на исток углавном одвијало у првом миленијуму пре наше ере и у првој половини првог миленијума наше ере. заједнички предак десет југословенских хаплотипова групе R1a живео је пре 3.875 година. Млађи огранак (0. јамна култура. то су заједнички преци на Кавказу или чак раније. на Руској равници.000 година.11 --. за 18 хаплотипова већ стижемо до пре 3. пре око 3. За десетине или стотине хаплотипова стићи ћемо.353 мутација по маркеру) износи 5.16---.23 Пошто је у овом случају тестирано свега 17 а не 67 маркера.700 година. Хаплогрупа R1b углавном представља резултат древних миграција “Ербина” (носилаца хаплогрупе R1b) из правца Прицрноморја и Блиског Истока пре око 5. средњеевроазијске групе R1a. то јест у распону од пре 3.13 --. Чак и на толико малом огранку. Наравно да се предачки хаплотипови обају огранака разликују. Даље у прошлост од тог времена постоје само фосилни хаплотипови. то јест 3. који су до Балкана стигли са истока и запада у различито време. те зато добијамо 82/18/0. И заиста. и са истока. а други нижи. То је чак пре Ербина на Блиском Истоку. 3.500 година. – почетком 3.000 до 5. свега 19 хаплотипова. то је заједнички предак групе Z280.425 година. блискоисточне и средоземне по пореклу. млађи. када су Ербини насељавали Европу у два главна таласа – са Пиренеја. 10 . или у сваком случају нестале. древни индекс групе R1b–M269*. види се да је један подогранак виши.025±400 година.Занимљиво је да је у поређењу са другим подручјима бивше Југославије у Војводини необично висок удео хаплогрупе J2. са истока и запада. уместо осталих стоји Х или су изостављени.034 = 134  155 поколења. Хаплогрупа R1a – њихов заједнички предак по хаплотипу исти је као и горе наведени за групу Z280: 13 25 16 11 11 14 Х Х 10 13 11 30 – 15 Х Х Х Х Х 14 20 ----. Како је већ наведено. У Европи су хаплогрупе G и I1 готово сасвим истребљене.000 година.875±580 година до заједничког претка. и одражава два таласа Ербина. и њихов заједнички предак живео је пре око 6. то је најезда Ербина са истока.

по свој прилици. има преко 20. колико успевамо да досегнемо у дубину миленијума у погледу тих хаплотипова.000 година у прошлост. Обратите пажњу колико је млада хаплогрупа I2 на Балкану. а родитељске хаплогрупе J – 38. који има свега 1. И још – обратите пажњу како се разликују стари и млади огранак: између њихових хаплотипова има 19 мутација. Ево како изгледају предачки хаплотипови старог (10. 11 .421 мутација по маркеру.088 мутација по маркеру).625 година.000–30. Тај древни огранак остао је и на Британским острвима. Прорачуни су показали да млади огранак (0. Ту имамо сложену комбинацију огранака.775±360 година.000 година). што између њихових заједничкких предака ставља 17.425 и 6. са старошћу 2. Белорусиији. Погледајмо средоземно-блискоисточну хаплогрупу J2.000 година у прошлост.650±320 година) огранка I2 у Русији.775±360 година. То је највероватније Блиски Исток. Старији огранак – то је опет почетак 1.Прелазимо на хаплогрупу I2. На Балкан се они. Али су предачки хаплотипови врло слични: 13 24 16 11 14 15 13 13 11 31 – 18 15 19 11 15 10 23 13 24 16 11 14 15 13 13 11 31 – 17 15 19 11 15 10 23 Разлика је само у једној мутацији. У једном има свега 10 хаплотипова.000 година.800 година.000 година.200 мутација по маркеру). Украјини. нису вратили.650±320 и 2. њихови преци живели су пре 7. има два подогранака.461 и 0. у границама прорачунске грешке. почетак хаплогрупе J2 (свеукупни доступни подаци почетак хаплогрупе J2 смештају 20. а у другом – 42 хаплотипа. а то је најстарија хаплогрупа Европе.800 година) и младог (2. у потпунијем формату са 25 маркера: 13 23 15 10 15 15 11 13 11 13 12 29 – 16 8 9 11 11 24 14 20 27 12 14 15 16 13 24 16 11 14 15 11 13 13 13 11 31 – 17 8 10 11 11 25 15 20 32 12 14 15 15 Доњи је исти као и у Србији. миленијума пре наше ере.600 година. 2. Литванији и Естонији постоји огранак те хаплогрупе I2 старости 10. Заправо смо за I2 досегли 20. али два основна огранка дају 0. смештајући заједничког претка хаплогрупе I2 у Европи 15. најраширенију у Војводини. остаци су поново бежали на Руску равницу. и старост је иста. Ето тако изгледа историја хаплогрупе I2. века наше ере. Види се да је огранак на стаблу ситан.150 година.000 година у прошлост. тако да у Русији. Већ се види да су огранци врло стари. и заиста. али скупа са другим подацима. представља кћерински огранак старијег (0. то је око 9. Тих древних I2 на Балкану готово да није преостало после истих оних тешких времена када су се Ербини насељавали у Европи. и уопште у земљама бивше Југославије. то јест братске хаплогрупе R1a и I2 истовремено су насељавале Балкан. а ЊИХОВ заједнички предак – пре најмање 18.

дотле најстарији хаплотипови тамо имају 13: 13 25 15 11 13 14 12 12 10 14 13 31 – 16 9 10 10 11 25 14 19 31 12 15 15 15 – 10 11 19 23 16 16 17 19 36 38 11 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 12 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 13 23 22 12 12 11 13 11 11 12 12 12 . који је припремила Маријана Перичић из Хрватске 2005. Али зато на J2 отпада само 8% [у Војводини – 24%]. вид. Хаплотипови хаплогрупе R1a у Србији (по хаплотиповима Перичићеве) имају исти предачки хаплотип који је већ показан (то јест средњеевроазијске групе Z280). што даје 4. Погледајмо други узорак за Србију. старост заједничког претка четворице из хаплогрупе Q – око 6.157 мутација по маркеру. достигла је свега 5%. изведенице предачког хаплотипа групе Z280 13 25 16 11 11 14 12 12 10 13 11 30 – 15 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16 – 11 12 19 23 16 16 18 19 35 38 14 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13 имају алел 11 (означено). могуће.000 година.850 година. Хаплогрупа I1. Дакле. на пример. коју сам већ спомињао као незнатну по броју на Балкану. на другом месту је хаплогрупа Е (21%) [у Војводини – 22%]. горе]. па макар и малобројне. видимо да за разне узорке. између осталог на Балкану? Најстарији хаплотипови у Европи имају изразиту особеност. то јест почетком наше ере.670 година до заједничког претка 18 српских хаплотипова. а заједнички предак обају српских хаплотипова живео је пре око 5. с индексом L23. на трећем месту је R1a (16%). године. и имају 0. трагови најезде Хуна. Следеће питање: откуд су се појавили подаци о старости хаплогрупе R1a у Европи.000 година. добијамо у целини поновљиве податке.Укратко о преостале две хаплогрупаме – старост хаплогрупе Е у Војводини (или на полазном месту миграције у Војводину) према подацима стабла хаплотипова износи 16. Та слика даље се прецизира и разјашњава упоредо с прикупљањем података и њиховим поређењем са подацима археологије и лингвистике. а на четвртом R1b (11%). док је друга млађа. Од 113 српских хаплотипова (са 9 маркера) највећи удео опет има хаплогрупа I2 (29%) [у Војводини је 28%. Док савремени хаплотипи. То показује да они очито нису блиски рођаци. Хаплогрупа R1b у Србији (по хаплотиповима Перичићеве) опет је заступљена двема групама: једна води порекло с Руске равнице или Урала. То су. који омогућавају сагледавање историјске слике. са заједничким претком који је живео пре око 1.000 година.

ПИТАЊЕ ТРЕЋЕ Какво место у томе заузимају Лепенски Вир и Винча? Заправо се основно питање ДНК-генеалогије у овој етапи и овом контексту састоји у следећем: ко је тај горе приказани човек. из бивше Југославије. И овде је прави тренутак да пређемо на треће питање. и смешта заједничког претка свих трију хаплотипова најмање 9. са предачким хаплотипом 13 25 15 10 12 12 12 13 12 13 13 33 – 16 9 9 11 11 25 16 21 34 13 16 16 16 – 11 11 19 23 15 15 17 17 35 38 12 11 – 11 8 15 17 8 11 10 8 12 10 12 22 22 17 10 12 12 15 8 12 22 23 13 12 11 14 10 11 12 12 који се разликује од двеју горњих за 48.000 година у прошлост. То раздваја њихове заједничке претке за 16. Постоји још једна стара линија хаплотипова. односно 44 мутације. Али то ни издалека није све. што њиховог заједничког претка смешта 6. Међу носиоцима тих старих линија има и Балканаца.Између тих двају предачких хаплотипова има 23 мутације.150 и 14.700 година у прошлост. коју хаплогрупу има? Одговор на то питање са своје стране одмах даје одговор – одакле су дошли творци Лепенског 13 .200 година.

и зашто је ишчезла Винчанска култура. Имамо неколико варијанти претпоставке ко би могли бити ти људи. која је на Балкан пристигла са Средоземног мора. 14 .500–5. Истраживачи Лепенског Вира не искључују могућност да су историјски прво становништво тамо чинили кромањонци. изузев G. То су. на Руску равницу. како је већ речено. понављам. После тога у Европи почињу да се насељавају Ербини (носиоци хаплогрупе R1b). Временски се и то уклапа. тешко да има озбиљних аргумената против тога. који су. и то ће дотичну археолошку културу уградити у општу схему порекла и еволуције човека. ако су управо они били на изворишту Лепенского Вира. Једно запажање – све хаплогрупе вратиле су се у своја пређашња боравишта. историју. пре него што су је Ербини населили. захватили Европу у клешта са истока и запада.000 година.500–6. J2. То би могли бити носиоци хаплогрупа R1a.800 година.300–6. и то путем преко Анадолије. Према подацима Перичићеве.500 година) и Винчанске (пре 6. I2. На чему се заснива претпоставка да су то могли бити R1a? Они су стигли на Балкан најкасније пре 9.200 година) културе. како и претпостављају истраживачи Лепенског Вира. и отишли на исток. на Балкану хаплогрупе G има мало или готово да је нема – тек делови постотка.000 година. са своје стране. међу 650 хаплотипова бивше Југославије има само четири хаплотипа хаплогрупе G. једне од најстаријих хаплогрупа у Европи. Можда су они који су их потиснули и били носиоци хаплогрупе R1a. То су били европеиди који су говорили на праиндоевропском језику. укључујући лингвистику. E1b. G2a. “одокативне” варијанте. насеобина је активно насељена у доба пре 8. Али то је сада. управо на крају Винчанске културе. етнографију.000 година – још увек не знамо.000 година. Засад немамо одговор на питање ко су били ти људи. Као што смо видели.Вира. Истина. Проборавили су у Европи 4. Знамо да се почетак насеобине Лепенски Вир по разним подацима датује око 9. које су затим потиснули (или се помешали са њима) они који су стигли на Балкан преко Анадолије. Слика расподеле древних хаплогрупа у Европи још увек је исувише фрагментарна да бисмо ишта могли основано да претпоставимо. Истраживачи Лепенског Вира износе претпоставке да су тамошњи жители могли управо одатле да стигну. а шта је било на тој територији пре 8.000 година у прошлост. и култура достиже врхунац развоја пре 7. пре око 5. То ће опет. То су могли бити носиоци хаплогрупе I2.900 година. Хаплогрупу G2a (и друге подгрупе хаплогрупе G) треба споменути само зато што су биле прилично раширене у старој Европи. Можда су управо они били кромањонци.250–7. и није искључено да је то било и крај Винче. низ хаплогрупа нестао је из Европе. то је једна од најстарих хаплогрупа. Некако не делује нарочито вероватно. То су могли бити носиоци хаплогрупе J2. разјаснити место у тој схеми Старчевачке (пре 7.

Блискоисточна-северноафричка хаплогрупа Е1b? Није искључено. Винче. колико ми је познато. засад не постоји. Са руског превела Сава Росић 15 . Старчева. али он мора бити решив. Надајмо се да ће бити створена. премда засад немамо нарочитог основа да њу истичемо. Други пут решења представља узимање ДНК из костију древних житеља Лепенског Вира. То није једноставан задатак. већ да налазе приписују културама одређених хаплогрупа. средоземни тип”. Захваљујем на пажњи. која у Србији. Излаз из те вишепланске ситуације је у томе да ДНК-генеалози раде заједно с археолозима. То је тешко и скупо. и непосредна анализа ДНК с идентификовањем хаплогрупа и хаплотипова. и да не пореде налазе на ступњу “могуће. Имам у виду школу проучавања фосилних ДНК. али тако се ствара научна школа.