You are on page 1of 14

Eliot predavanja

Drutvena uloga poezije: dunost pesnika se samo indirektno vezuje za njegov narod; direktno se vezuje za jezik, i to: 1. Da bi ga sauvao 2. Da bi ga proirio i razvio Izraavajui misli i oseanja drugih ljudi, pesnik menja izvesno oseanje tako to ga ini svesnijim ljudi bolje uoavaju ono to oseaju, i na taj nain ue poneto o sebi samima saznajna funkcija poezije. Eliot opravdava prava pesnika da se ne sloi sa postojeim poretkom, ali ne i sa nesvesnim tokom kulture u velikom broju eseja hvali elizabetance jer su svoje doba prihvatili nekritiki. Oni su uspela da se fokusiraju na zajedniki karakter humaniteta u svim vremenima, a ne na njihove razlike. Nedostatak oseanja za istoriju i kritiku ceni se samo sa stanovita univerzalne umetnosti klasine umetnosti. Ova bezvremenost, venost predstavlja bedu svog vremena i prema reima Veleka to je ono to Eliot shvata pod pojmom klasicizma, i na izvestan nain pod pojmom tradicije. Eliot ima dvostruko shvatanje vremena: 1. Nunost procene umetnilkog dela prema stepenu njegovog doprinosa razvoju jezika i poezije 2. Potvruje postojanje jednog univerzalnog standarda U eseju Tradicija i individualni taletat pokazuje meusobni odnos i delovanje. Tradicija na prvom mestu obuhvata oseanje istorije, ono ukljuuje... (pogledati u tekstu). Oseanje istorije prisiljava oveka da ne pie do sri proet samo svojom generacijom, , ve sa oseanjem d aitava evropska kultura i, u okviru nje, itava literatura njegove sopstvene zemlje istovremeno egzistiraju; takav istorijski smisao za vanvremensko i vremensko zajedno jeste ono to pisca ini tradicionalnim, a to je u isti mah i ono to kod pisca budi snanu svest o njegovom mestu u vremenu. - tumaenje: Eliot ne poseduje oseaj za istorjisko, njega ne zanima istorijska kauzalnost, ve se moe rei da on univerzalne vrednosti shvata... ransom je pogreio kada je Eliota nazvao istorijskim kritiarem; Eliot: kritiar treba da vidi knjievnost tako da to vienje ne utie samo na njegovo vreme; treba da vidi istim oima dela svog vremena, kao i ona od pre 250 godina. Umetniko delo je zamiljeno kao delo koje je UVEK PRISUTNO; Tradicija i individualni talenat: Postojei spomenici obrazuju meu sobom jedan idealni poredak koji se modifikuje uvoenjem novog umetnikog dela, i svako ko se sloi s ovom idejom o poretku i formi evropske odnosno engleske literature, nee smatrati neopravdanim da sadanjost menja prolost koliko prolost upravlja sadanjou. Uvek je u pitanju jedan simultani poredak. History is the pattern of timeless moments. (to zovemo poetkom esto jeste kraj. Svaka pesma je epigraf, a svaki deo nje korak ka gubilitu. Umiremo sa umiruima, raamo se sa mrtvima.- simultani poredak Narod bez istorije ne iskupljuje se od vremena, jer Istorija je raspored bezvremenih magnovenja.- umetnika dela Tako dok vetar... itd.) Posledice Eliotovog shvatanja poezije su delimino negativne nepoverenje prema linom, personalnom. Pesma koja je u potpunosti nova je istovremeno u potpunosti loa. obeshrabren je pokuaj svake revolucije i individualistike novine. Pozitivne osobine: preporuljiv stav da pesnik treba da bude naitan, obrazovan i da poznaje istoriju poezije. Prava originalnost je prosto razvoj. Biti kreativan ne znai izmisliti neto potpuno novo, ve onome to ve postoji dati novu formu, sadraj, smisao... Eliot je sebe nazivao klasicistom, rojalistom i anglikancem; u predgovoru Lang. Endrusu 1928. Eliot e ovu izjavi prokomentarisati kao alosnu i nepromiljenu; nije je se odrekao, ali se protivio tumaenju, kada stoje jedna pored druge nisu toliko povezane. 1

Eliotov klasicizam nije jo jedan forma francuskog neoklsicizma, jer on nije cenio francusko zlatno doba jedini iz 17. veka za koga je Eliot zainteresovan je Paskal. Njegovo divljenje grkoj i rimskoj klasici je uoptenog karaktera. Drame: upoznao se sa klasinom tragedijom. Simptomatino: posveuje mnogo panje Vergiliju koji je mnogo civilizovaniji, dostojanstveniji i ureeniji. Kako smatra da je Vergilijeva priroda hrianska vie od bilo kog drugog grkog ili rimskog pesnika ne bi bilo ispravno rei da Vergilije poseduje hriansku duu: nije bio mistik i nedostajala mu je ljubav u Danteovom smislu. Antika se potcenjuje kao prethodni stadijum hrianstva. ta je klasik? iste teme i uenje kao u jednom eseju Sent-Beva, iako je Eliot poricao da je itao taj esej. Koncept, shvatanje koje je preovladavalo u Nemakoj da je Rim razliit od Grke, i da zato treba posegnuti za Grkom, ovde je odbaen. Eliot: Rim je neohodna veza u lancu tradicije. On u prvom broju nekog tamo asopisa identifikuje klasinu i hriansku (tj. katoliku) tradiciju. Kulturno jedinstvo Evrope a ono moe da izraste samo na starim korenima: hrianska vera i klasini jezici. Nemaka kultura se samo povremeno ukljuuje u evropsku kulturu. Ne smatra Getea univerzalnim klasikom, ima u njemu neega provincijalnog, bavio se povrno i filozofijom i poezijom; ni u jednoj ni u drugoj nije dostigao vei uspeh. Eliotovo odbacivanje Getea kago porgeno doivljava kao naturalistikog paganina, naglaava da on nikad nije uvideo mogunost da se klasino moe suprotstaviti hrianskoj tradiciji i da samo seanje na grku ili rimsku demokratiju priziva sliku koja stoji nasuprot autoriteta tradicije. Kasnije e ga uvrstiti u evropske klaskike, uz Dantea i ekspira. Zakljuak: pod terminom mudrost (WISDOM) podrazumeva novo jedinstvo forme i sadraja, oseanja i misli (jedinstvo senzibiliteta), filozofije i poezije; meutim, neki smatraju da je Eliotova magilna formula nejasna onoliko koliko je nejasan i sam pojam velike poezije. Velek: Eliotova poezija treba da se shvati kao srednjovekovno-barokno-simbolika; ova tri stila daju Eliotovom stvaralatvu... Mora se istai da je simbolika crta najvie uticala na Eliota: 1. Dante je najvei psenik za Eliota, mada ga vidi oima Ezre Paunda; njegov stav o Danteu nije jednostran, ali se mogu uoiti koncepcije Eliotove knjievne teorije; vizuelna imaginacija, govorni jezik, skelet ve prihvaenih stavova, pitanje verovanja, emocionalna struktura koja se transformie u apstraktne ideje; 2. Termin barokni Velek upotrebljava da oznai svu umetnost koja je ragovala na renesansno shvatanje lepote i prethodila postavkama neoklasicizma; Eliota ne zanima renesansa kao takva npr. Od ekspira ga zanimaju samo kasni komadi kao npr. Antonije i Kleopatra, a iznenaenje je i stav da mu je ... najvee umetniko dostignue; Jakobinske dramatiare ceni zbog upotrebe blankversa i bliskosti sa svakodnevnim govorom; Elizabetinske dramatiare osuuje ne zbog konvencija, ve nedostatka istine; zato najvie ceni Dona i metafizike pesnike; ono to ceni kod Dona je senzualno nasluivanje (rekreiranje) misli; kod metafizikih pesnika ceni duhovitost WIT to je balans izmeu intelektualnih i emotivnih vrednosti; Ovi pesnici su se u svojim najboljim nastojanjima trudili da pronau verbalni ekvivalent za izvesna stanja duha i oseanja iz eseja Metafiziki pesnici; Zakljuak: kako nije opisao metafizilku poeziju na nov nain (Kolrid ceni Dona, a sam ideja prooseanje misli i ujedinjenog senzibiliteta je ve postojala), Eliot je stvorio mesto intelektualnoj poeziji kao niko pre njega: pesnici nae civilizacija kakva je danas, moraju biti teki; pesnik mora da postane sve obuhvatniji, neuhvatljiviji, indirektniji, da bi nasilno podeavao i lomio jezik prema onome to hoe da kae; tako dobijamo postupak neobino slian postupku metafizikih pesnika, po upotrebi opskurnih rei i jednostavnog fraziranja. Velek istie da je Eliot prvi pronaao izrazitu vezu izmeu metafizikih pesnika i francuskih simbolista. 3. U Eliotovoj ranoj poeziji vidljiv je uticaj dva stila: metafizilkih pesnika i francuskih simbolista; Nije kao kritiar pisao o La Forgu, niti se njegova teorija moe uporediti sa teorijom francuskih simbolista nije muzikalnost... Oigledno je da nije shvatao pesnika kao onog koji treba da deifruje hijeroglife prirode; on ceni Bodlera kao jednog od najveih francuskih simbolista, ali odbacuje njegove prositutke, mulatkinje, make, leeve kao romantiki odliv, ali simpatina mu je Bodlerova okupiranost zlom; Bodler je prema Eliotu bio hrianin koji je bio svestan ovekovog pada i iskupljenja; 2

Eliot hvali Valerija zbog teorije impersonalnosti, ali kritikuje ga zbog opsesije konstrukcijom dela koja ga je vie zanimala. Velek zakljuuje da je Eliot tradiciju shvatao veoma selektivno, i da se to njegovo shvatanje u jednoj taki spojillo sa njegovom pesnikom praksom. Osobine Eliotove pesnike prakse (kako ih je izveo Velek u 6 taaka): 1. bistra, vizuelna imaginacija Danteovog tipa; 2. govorni jezik kasnog ekspira, Dona i Drajdena; 3. dramski lirizam Dona, Brauninga i Paunda; 4. otroumnost (wit) kao i pojam ujedinjenog senzibiliteta metafizikih pesnika; 5. ironija La Forga; 6. Impersonalnost Malarmea i Valerija; Eliot je proirio delatnost kritiara i dao mu vea prava, kad je u pitanju potreba kritiara da definie svoj ... proirio je praksu pesnika, omoguio mu je da prolost vidi kao svoju prednost; Sopstvena shvatanja o knjievnosti izneo je i u teorijskom vidu, a njegova teorija dala je ubedljiv opis poetskih procesa i sugestivnu analizu dela. Velek, iako zamera Eliotu na shvatanju tradicije gde je potrebno testirati usaglaanost sa ve fiksiranim formama i dogmama, navodi da je Eliotov uticaj i kriticizam sjajan.

PORTRET JEDNE LEJDI


Zadatak: da li moemo da primenimo naratoloki metod u analizi jedne lirske pesme, i da vidimo da li e nam to pomoi da sagledamo strukturu Puste zemlje. Naratoloka analiza lirske poezije Struktura: centralni deo + posebne jedinice dogaanja Postoji neto geometrijsko; struktura pesme strukturalizam i naratologija (pria Rolana Barta strukturalna analiza); Znaenje ne zavisi samo od hronologije i kauzalnosti, ve i od toga na kom mestu se nalazi data jedinica; Osnovna ideja: odnos izmeu jedinica Preuzeto iz jezika: paradigma i sintagma; Jedinica dobija znaenje ne sama po sebi, ve samo u odnosu na drugu jedinicu; Postoje jezgra mesta koja su bitna, kljuna; i postoje sateliti oni mogu da dobiju status jezgra u zvisnosti od toga gde se nalaze; (ima neke veze sa odnosom OZNAITELJ OZNAENO) SVE OVO: suvie ematski, apstraktno, univerzalno; Poststrukturalizam Derida: str.? Moramo sauvati kao san da neto saznamo; (whatever) Strukturalizam pada kada mi ne uspemo da pojmimo strulturalnost kao takvu; - veina strukturalnih tekstova polazi od toga da samim rasporedom jedinica dolazimo do znaenja; Elementi (jedinice) su u sastavu neke celine u toj meri znaajne da svojim mestom i odnosom odreuju znaenje; U naratolokoj analizi u zavisnosti od fokalizacije zavisi i pria: Ko pria priu? od toga zavisi i samo tumaenje; Osim rasporeda, odnosa (koji tu ima znaenje centra), postoji jo jedan vaan zajedniki element: dogaaj; Lirski delovi jedan glas; narativni delovi mnogoglasje; Identitet = statinost povezano je sa centrom, mestom Identitet: Ledi treba da odgovori na pitanje: Ko sam ja?; Pria ima karakter ukoliko postoje dogaaji koji mogu da se poveu; do sada je vaio odnos kauzaliteta; ak i kad nije tako bitna je informativna vrednost koju te jedinice imaju. Niz dogaaja koji smo izdvojili = jedna celina => CENTAR jedne strukture; ako predstavimo sebe to je identitet (u prozi to je lik, u poeziji lirski subjekt); 3

ALI: ako menjamo raspored, onda dovodimo u pitanje pojam identiteta kao stabilnog entiteta; nestabilnost=> nesigurnost (haotinost); Ako to poveemo sa centrom i identitetom jedne stabilne strukture, onda moemo da se podsetimo jednog stiha iz Puste zemlje: ako mogu da napravim svezu, dobiu znaenje, a ako ne mogu nesigurnost; pitanje nemoi = pitanje starosti; Pusta zemlja III deo: itav deo je narativan, mnogoglasje, ena pria svoju priu: glagoli, mnogo dogaaja, ali ona kae da njoj nije jasno: mogu da poveem nita s niim to u prevodu znai: ne mogu da poveem nita ni sa im, a to znai: ta god da uradim ne dobijam znaenje, ne funkcionie binarna opozicija ILI-ILI, kao i u teoriji dekonstrukcije; znaenje se ne dobija isticanjem neke razlike, jer one vie nisu suprotstavljene; fini prelazi, nijanse; dolazi do bliskog odnosa izmeu metafore i metonimije; u metafori dva predmeta se udaljavaju, ne moe odmah da se uoi asocijacija; ona je svesna ta se dogodilo, ali ne moe tome da da nikakav smisao; Kada doe do veze, stie se utisak da bie vlada svojim stanjem: uvam svoje spokojstvo. Vladam svojim stanjem to se odnosi na ideju centrirane statine figure; dinamika izaziva uznemirenost; Sam jezik je stalni prenos, stalno prevoenje! U Portretu jedne lejdi ON prepriava ta ONA kae; ali u stihu uvam svoje spokojstvo, nismo sigurni ko to govori; a vano je da znamo KO govori, jer taj koji govori on i povezuje! METAJEZIK pria u prii dolazimo do jo sloenije situacije: njegovo vienje nje kroz prepriavanje njene prie istovremeno je izraz za njegovu priu; KOMUNIKACIJA on i ona se ne razumeju; METAPRIA aluzivnost i povezivanje stihova koje mi kao itaoci inimo, jer prepoznajemo da smo negde kod Eliota ve proitali te stihove: italac u tekstu! povezujemo simbole iz drugih pesama; npr. VERGL i OTRCANA MUZIKA su simboli kojima se opisuje grad: Prufrokovo bdenje A kad je zora konano svanula I osvrnula se sa oseajem munine da vidi ta je pokrenula Oi i stopala oveka Oteturao sam se do prozora da okusim svet I da ujem svoje Ludilo kako peva sedei na ivinjeku (slepi starac pijan pevui i mrmlja U izmama izlizanih peta to prole su mnoge kaljuge... grad i nestabilnost oveka; Pesma Prva rasprava izmeu mene i moje due: slepi starac to pljuje i tetura se po slivnicima slika modernog oveka u gradu; Ispitivanje odnosa misli i oseanja, senzacija prevedena u misao; Ovom slikom je predstavljena ideja samospoznaje, i uz to ide ideja: ne vladam svojim stanjem, ne mogu da naem smisao; prikazano kroz slike grada, vruine, prljavtine, ulice, slivnika, otuenosti... Stalno postavljanje pitanja smisla prikazano simbolima, slikama; Prvi kaprio: Prvi kaprio Prufrok - Opet uline orgulje, ukasto vee --- ta uta magla; Prufrok: deca koja jecaju, niz bordela, ene u preuskim korsetima cela atmosfera: poetak Prvog kapria; Osim ulinih orgulja letnja sparna veer u gradu, prljave ulice... itd. Postoji jo jedan motiv koji se ponavlja i koji nasluujemo u Portretu: motiv svesti i samospoznaje u obliku postavljanja bezbrojnih pitanja i u liku starca izlizanih peta, pijanog starca pijano stanje, dovodi se u vezu sa ludilom = slika unutranjeg stanja oveka koji postavlja sebi sutinska pitanja; Jesu li tane ili pogrene ove ideje? ON postavlja ovo pitanje; Prufrok: Nemogue je rei naprosto ta mislim nemogunost smisla, nemogunost komunikacije; -Motiv koji je moda najvaniji u Portretu je motiv LJUBAVI; (stalna veza izmeu struktura koje se porede, u toj razmeni stvara se novo znaenje) preobraaj motiva! Cvee i razgovor o ljubavi: dok ona govori o svojim oseanjma (koja su upuena mukarcu), mada to lini na posredan nain, oni sae nalaze u sobi punoj jorgovana i ona prstima savija cvee atmosfera uznemirene, uzbuene ene; 4

ZUMBUL Pusta zemlja, Sahranjivanje mrtvih ljubavna scena koju on priziva u Portretu; ... nisam bio ni iv ni mrtav, nisam znao nita ovde je On subjekt ljubavi, on poklanja cvee; Moe se postaviti pitanje da li je ljubav idealno stanje u kom se ne postavljaju pitanja; oseanje prema drugom je tako snano da sam u miru sa sobom i drugima i ne postavljam pitanja; kada je ovek zagledan u sunce svetlosti tiina; Takoe pitanje vremena: fiktivno vreme u poeziji: seanje na miris zumbula; Prva rasprava... : Ne odustajemo dok se ivot ne pretvori u osmeh, jednostavan i mudar to se osea, ali dok se ne doe do razumevanja mora se proi koz interpretaciju pri emu tekst prua otpor; to oseanje mira (mudar osmeh) je najbolje opisano u poslednjim stihovima Puste zemlje; mir koji prevazilazi svaki razum korienje citatnosti i aluzivnosti, a u vezi sa preobraajm motiva u njegovoj sopstvenoj poeziji citat je iz Upaniada: kultura = tradicija, jezik kako individua koristi to naslee; indijska kultura i filozofija: pomirenje suprotnih sila tri gune: 1. bes, afekt 2. tuga, melanholija 3. pomirenje SATVA guna kod nas = skladnost sa sobom i drugima, duevni mir; Eliot koristi indijaku filozofiju da bi oslikao te odnose nesklada; suprotnost: nemogunost pronalaenja odgovora, uznemirenost, anksioznost, napor; oseanje je sutinko u egzistencijalnoj problematici, postavljanje pitanja je NUNO! to bolje ovek savlada otpor i prevazie napor, blii je harmoniji, a ljubav je simbol i nain da se izrazi ovaj sklad, smao to ima razliitih oblika ljubavi, naina na koji se voli svega toga ima u Eliotovoj poeziji potrebno je da volimo lepo; Identitet se gradi na osnovu skladne strukture dogaaja oni predstavljaju emu i pravila; JA naspram sveta romantizam JA manje od sveta Homer JA = svet moderne poezija, nova lirsko-epska forma: JA menjam svet, dajem mu smisao; bitna je fokalizacija ko posmatra, vidi? Portret sukobljavaju se njena i njegova taka gledita, sa koje svako pria svoju priu; Odnos harmonije identiteta pitanja komunikacije; pitanje: da li se ovaj mukarac i ena razumeju, jer su uslovljeni takom gledita; Opta narativna struktura pesme Na nain na koji funkcionie pria, funkcionie i marketing iz oblasti svakodnevnog ivota; postmodernizam: granica izmeu umetnilkih i svakodnevnih pria gotovo da ne postoji narativnost postoji i u neumetnikom obliku; Narativni anrovi: JA vezuje pojedinano oseanje u lirici, a dogaaje u prozi (narativu); Dogaaj: glagol in radnja dinamika; + oseanje Narativ: 1. kao takav dogaaj, 2. pria opisuje dogaaj, 3. narativni diskurs nain na koji su dogaaji vezani; Za postmodernizam je vano da je narativ nain sutinske forme ljudskog saznanja; razlika izmeu prie i diskursa je u tome to priu ne vidimo direktno; metaproza ne funkcionie samo na proznoj ravni to je direktan aktivni odnos sa drugima i mi uestvujemo u prii; ... Portret jedne lejdi dve prie i njihovi govornici, pripovedai nisu suprotstavljeni jedno drugom na istom nivou, ve postoji izvesna hijerarhija znaenja: sa narativne take gledita izmeu dijegetikog i hipodijegetikog nivoa; (Peter Hynt); - pria u prii; govor: mladi gospodin ima funkciju naratora van glavne prie: ekstradijegetiki narator, tako da su njih dvoje karakteri unutar njegovog dijegetikog narativa u njemu dama je takoe govornik, ali intradijegetiki = njeno predstavljanje hipodijegetikog narativa koji se tie njihovog odnosa dato je u vidu direktnog govora; obe prie su istovremeno i autodijegetike, jer narator dovodi u vezu sa glavnom priom sopstvenu priu; ova asimetrina postavka znai da je njegova pria primarna, a njena 5

sekundarna; nasuprot tome, na nivou tematike: ON gradi svoju priu kao odgovor na odreenje njenog odnosa sa njim u njenoj rpii (narativu); OBA karaktera kombinuju praktine i narativne akcije; akcija + pripovedanje, utiu na to da njihova akcije imaju takvo dejstvo da njihove prie napreduju, i istovremeno dovode te pire u vezu; Oni pripovedaju istovremeno, ali njihove prie su upuene razliitim primaocima: ONA upuuje svoj narativ direktno njemu; ON upuuje svoj narativ samome sebi; u oba sluaja naracija utie na razvoj prie, ali na razliit nain, jer su ukljueni razliiti primaoci i razlike u fokalizaciji; TEMATIKA: situacija ona pokazuje njemu da je emotivno zainteresovana za njega; on ne deli njena oseanja, okree se protiv njene prie, i nesposoban je da joj saopti svoj stav; Ove dve prie na razliit nain otkrivaju tenziju: kada ona pokua da nametne svoju priu nailazi na psiholoki otpor koji kod njega izaziva i podstie odgovor u obliku pisanja svoje sopstvene prie koja je odbrambena; iako on pie samom sebi, sklanja se iza formalne uglaenosti i ljubaznosti u tom spoljanjem ponaanju, ali dama je ipka sposobna da iz tog stava koji je rezervisan ispria da njene nade nisu naile na pozitivan odgovor i da njena pria nije izazvala eljeni efekat; Diskrepancija izmeu dve prie nije na isti nain jasna njoj i njemu, nije im podjednako oigledna; ta razlika u svesti moe se opisati pojmom fokalizacije; on ima unutranju fokalizaciju sopstvenih recepcija, ali i zapaanja koja pripadaju njoj, i to zato to ona dovodi i jedne i druge u vezu; nasuprot tome: njoj je uskraen uvid u njegovu svest; obe prie sadra ista dva karaktera, iako se razlikuju u akcijama i isjustvu koje pripisuju jedno drugom; Predstavljanje obe prie je strukturirano na paralelan nain: u odnosu na redosled izabranih inova; ovaj raspored oblikuje i odreuje poetak i kraj njegovog odnosa, od kojih oba sainjavaju po jedan odeljak u pesmi: prvi i trei; DOGAAJ MESTO VREME Susreti na ajankama oba lika ih posmatraju kao priu budui da su protqagonisti sopstvenih autodijegetikih narativa; poto je njena pria ukljuena u njegovu, treba prvo ispriati njenu verziju o razvoju odnosa; NARATIV DAMA Okvir atmosfera prefinjenog drutvenog ivota, popodnevnih ajanki, koja se moa opisati lakom povrnou koju takav ivot nosi sa sobom predstavlja okvir opisanim dogaajima; okvir = poloaj i okolnosti dogaaja; u tom kontekstu rei gospoe (govor) koji je dat u prvom licu jednine (I have saved...) oblikuje njene susrete sa njim izotopinim sredstvima (bliske teme); to su: intimnost i ekskluzivnost. Na jezikom nivou, intimnost se prepoznaje u reima intimate i soul (I, 10), a ekskluzivnost se vidi u (I, 3, 27): I have saved for You, to say this to You; Osim toga, ona oblikuje svoj odnos i okvirom prijateljstva koji ukljuuje blizak emotivni, ali ne i erotini odnos; re je o prijateljima koji se na jezikom nivou pojavljuju u I, 11, 19, 24; bitna sintagma: nai prijatelja; osim tog odnosa tu je i jedno neposredno razumevanje koje se stvara izmeu srodnih dua (I, 22, 23); uz pomo izotopa i ovog okvira u kom se uspostavlja emotivni odnos srodnih dua, ona pokuava delimino indirektno a delimino direktno da odredi status i kvalitet svog odnosa prema njemu, i tada, ali i u budunosti, i da mu taj odnos nametne time to mu se obraa; takoe, naglaava i motivaciju koja se krije iza njene elje za takvim odnosom meu prijateljima: potraga za znaenjem, koherencijom, ispunjenjem nasuprot fragmentarne i bezoseajne prirode moderne egzistencije (I, 28); Scenario iza narativa dame moe se opisati kao razvoj jednog platonskog prijateljstva, odnos intiman na poseban nain, i koji bi stajao pored stihova u kojima je deerotizovana ljubavna pria sa funkcijom da obezbedi centralni izvor znaenja na kom e se zasnovati neiji ivot, tj. re je o potrazi za prijateljstvom, ljubavlju koja bi dala smisao ivotu; QUEST traganje za smislom (teksta, ivota...) Pusta zemlja potraga za Svetim gralom ta bi taj simbol sve mogao da znai; moe se preneti na mnogo vie tekstova; Simbol potrage povlai jo jednu simboliku: A ta kad naem Sveti gral? Dobijam sutinu; ali, ta potraga esto nije ostvarena; mitovi, simboli iz drugih diskursa prenosi se smisao; U Eliotovoj ranoj poeziji kao itaoci tragamo za jednim lirskim glasom, jednom sveu koja bi ujedinila sve motive i u drugim pesmama ranog i kasnog Eliota; Instanca radnje dela kao potraga mora imati razreenje: ta dama dobija radnja mora da se zavri; 6

Moe se porediti sa teorijom V. Propa uticao na strukturalistiki pristup knjievnosti utvrdio znaaj otkrivanja najmanje jedinice u analizi teksta. Ovde je re o jedinici pripovedanja koja u sebi nosi kompleks motiva; Prop pria mora da ide napred; on govori o funkcijama koje su n epromenljive, ali je nain njihovog rasporeivanja promenljiv. QUEST najmanja jedinica pripovedanja. Za radnju je bitno i mesto koje ona ima za itav tok; Bart: radi se o slinosti knjievnosti i jezika, jer jezik prati priu time to u njoj razapinje ogledalo svoje vlastite strukture; - znaenje se uvek stvara samo iz odnosa; funkcija (najmanja pripovedna jedinica) junak u nevolji i spreavanje da se akcija odvije, prepreke; (funkcije su podlone imenovanju jer imaju celovitost); POTRAGA data je u obliku tenje za prijateljsko-ljubavnim odnosom, da se putem tog odnosa doe do smisla; Jezgro sekvenca U prii funkcionie narativno a ne hronoloko, subjektivno vreme i drugo vreme; nisu sve funkcije od iste vanosti; Momenti izbora rizika akcija, potrebno ja de se otvori ili zakljui jedna neizvesnost; nagovetena je logika, ali u zavisnosti od izbora imam smer; u lirici: u zavisnoti od lirskog glasa imam smer, od njega zavisi smisao prie; KATALIZE zone sigurnosti u odnosu na jezgra kao alternativne take, koje podstiu semantiku napetost govora njihova funkcija = odraavanje kontakta izmeu pirpovedaa i prie; Postmodernizam: manipulacija samim knjievnim tekstom; QUEST: dama daje jedan nart, pripoveda o razvoju odnosa koji eli da uspostavi, i to u formi narativne sukcesije: ELJA i POTRAGA; pronalaenje prijatelja i uspostavljanje smisla (I, 27) to je za nju smisao ivota; oekivanje prolaenja smisaone take oko koje e orijentisaqti njen ivot, odnosno dama propoveda priu o prijateljstvu da bi odredila sopstvenu egzistenciju i identitet; i to tako to koristi mukarca kao sopstvenu referencijalnu taku, dakle: odreuje sebe na osnovu drugog svako poseduje predstavu o sebi, sopstveni stav i identitet, ali tek kada od drutva, od drugog dobijemo potvrdu za svoj identitet, on je odreen i uspostavljen je smisao. Tim modelovanjem inova narator ne samo da uspostavlja poetak smisaonog i koherentnog niza (sekvence), ve identifikuje njenu sopstvenu egzistenciju kao smisaonu i koherentnu; Ako prva scena u I odeljku obeleava poetak, dve scene u drugom odeljku predstavljaju faze i promene ovog odnosa; slaganje sa prvim odeljkom uspostavljeno je povratkom izotopa intiknosti i ekskluzivnosti (II, 62-63), izotop okvira prijateljstva (II, 44) i direktnou razumevanja (II, 58-63), egzistencijalnog znaaja (II, 45), (II, 5355) ona ponavlja slino svoju priu o tome kako e razviti svoje platonsko prijateljstvo, ali to ini moleivo (II, 58-60). Meutim, istovremeno ona ukazuje na prisustvo faktora koji prete da narue razvoj i kontinuitet tog odnosa jer dovodi u pitanje njegovu pretpostavljenu sposobnost da funkcionie kao izbpr znaenja: njena sumnja puna prekora u njegovu spremnost i sposobnost da pokae razumevanja prema njoj u samom delu koji je za nju egzistencijalno znaajan: pitanje ivota (II, 44-45; 47-49); Ove sumnje i prekori su naglaeni sa razliitim stepenom direktnosti sredstvima ponavljanja (II, 44, 47, 64), sarkastinim i ironinim dvostrukim znaenjima (II, 63) i jednom prekornom skromnou i samoobezvreivanjem (II, 65), poniznost; naglaavanjem prijateljstva i simpatije kao jedinih darova koje ona ima za njega, ukazuje na to da on to nema, nedostaje mu, i zbog toga ga prekorava svojom priom, govorom, itd; uvia svesno da on to nema; Poslednje zamerke: ona trai saaljenje upuivanjem na svoju blisku smrt (II, 67), to je i ukazivanje na neuspeh da pronae stabilnost i svrhu u svojoj prii o prijateljstvu i to ima optuujui ton i bolnu refleksiju o problemima tog odnosa; Oprotajna scena u treem odeljku oznaava kraj odnosa u realnosti, ne moe se nastaviti, jer se pria njegovog razvoja prostorno razilazi od njene prie on putuje u inostranstvo. ona se okree pisanoj korespodenciji kao nainu odravanja nade da e prijateljstvo ipak ostati ivo uprkos prostornoj odvojenosti, ali, oigledno, to je samo iluzija koja potcrtava njen neuspeh; Oprotajna scena jo i: damina spoznaja i prepoznavanje da zajednika pria o prijateljstvu nikada nije postojala u realnosti (III, 96-98), injenica neuspeha jenaglaena referencama i ponovo se kree od prekornog tona (III, 104) do verovatnog uspeha koji je poetna situacija nagovetavala; KRAJ: u njenoj poslednjoj reenici (III, 107, II, 68) dama na snaan i efektan nain prikazuje sebe u pasivnom stanju, kao nekoga kome je potrebno spasenje i ko eka na to bez mognosti da ga pronae; to je jo jedna 7

ilustracija motivacije koja se nalazi iza prie koju ona eli; ova pria o prijateljstvu poela je ... ali se pokazala neuspenom, a uzrok neuspeha je lik mladog gospodina; Ona je predstavljena kao hipodijegetiki narator sa take gledita dame, tako d aje s anaratoloke prespektive ona obeleena sve veom tenzijom koja nastaje izmeu dva narativna nivoa. Tenzija raste izmeu idealnog modela i realnog deavanja, elje za uzajamnim prijateljstvom koje treba da se razvije i neuspeha da se to ostvari (naratoloka + tematska analiza); ona ponavlja svoje pripovedanje o razvijanju prijateljstva na svoj nain i svojim reima; svojim govorom koji mu upuuje i kojim pokuava da mu se nametne; [dovesti u vezu identitet koji se izraava govorom, i govorna izraajna sredstva jednog ... ?] Neuspeh uspostavljanja prijateljstva oblikovan je in actu performativno, kao narativni niz koji je dat u seriji izjava koje ona ini prilikom njihova 4 susreta, i naravno poveano je stepenom razilaenja, raspadanja tog prijateljstva (ovde moemo dovesti u vezu pojam identiteta koji se formira putem izbora dogaaja i nainom predoavanja, i zatim govorom kojim se to saoptava; ukoliko je re o performativu, onda je u pitanju delatnost u samom jeziku je iskazan in i to: obeavam, zaklinjem se a ne konstativ kojim se samo opisuje radnja: itam knjigu; dogaaj i govor jedan sloen odnos u kom nam je predstavljen jo jedan pododnos: PERFORMATIV / KONSTATIV

transformacija / deskripcija (delovanje) (kako stvari stoje, injenno stanje) dinaminost / statinost Ovaj odnos se oslanja na teoriju govornih inova; Performativ: time to govorimo inimo neto, akt je u samom iskazu; primeri performativa: obeanje, pretnja, izjave ljubavi i objave rata [deklaracija nezavisnosti SAD je primer performativa]; performativ menja stvari postavlja pitanje i zahteva odgovor; performativni in zahteva akciju i odgovor na akciju; npr. ako jedna drava objavi rat drugoj, ona menja stanje kakvo je bilo i zahteva odgovor; DELATNOST DOGAAJ Ostin, Govorni inovi: izgovoriti jednu reenicu nije samo opisati radnju, to je sam in radnje; ako to prebacimo na nain itanja teksta: paljivim itanjem mi tekst zapravo opisujemo; ali ga istovremeno naim tumaenjem menjamo, delatni smo; jer menjamo nain na koji je napisano; Tekst (znaenje) je uvek negde drugde; dobar pisac transformie nain na koji smo navikli da razmiljamo o tekstovima koji su do sada napisani; to je istovremeno i sutina kreativnossi, jer pisac nije kreativan samo u smiljanju novog u tom smislu: da li postoji ita sutinski novo? ako se uzme u obzir injenica da smo sve to znamo preuzeli od drugih; ve menjamo ono to znamo dodajui stvari ... blabla ... dajui nov status, nov centar, prihvatajui da postoji mnogo centara, a ne samo jedan; Time dolazimo do ideje: dogaaj postoji kao injenica tek kao rezultat interpretacije, ne pre nje, samo kroz jezik; jezik je i sam nestabilan, dogaaj postoji tek kada ga neko iskae subjektivnost u vezi sa tim se i poimanje istorije dovodi u pitanje! Dogaaj se obrazuje tek kroz govor tj. postavlja se pitanje ta jedan sluaj (in) ini da postane dogaaj mesto, vreme, oblici, pravila; ali znaaj tom dogaaju daje onaj koji ga pria, prenosi, to on ini govorom; a govor nikada nije indiferentan prema dogaaju; in actu smisao (ideja) dogaaja (dogaajnost) eventfulness je odreena jednom pretpostavljenom intimnou i razumevanjem koje bi se razvijalo sa jedne strane, a sa druge strane krenje tog oekivanja koje je izazvano ponaanjem mladog gospodina; Paradoksalno: dogaaji i oseaj da postoje dogaaji smanjuju se kako pokuaji dame da ih povea rastu; ak se moe rei da njen pokuaj utie na njihovo smanjivanje; tematika: ona prihvata da neuspeh da se prijateljstvo razvije nije mogao da se predvidi (I, 97); Ove rei smanjuju novi dogaaja na dva naina: 1. ponavljanjem rei NIKAD (neto to se ne moe dogoditi), upuuje na napredvidivost; 2. time to pojaavaju izvorno znaenje koje Eliot preuzima od Dona Denhama, O razboritosti; mladost oveka pokazuje kakav e mu biti kraj dovodi do pretpostavke da je tok ljudskog ivota koherentan i predvidiv i stoga je nivo dogaaja mali, ovek nije delatan; 8

uprkos onome to dama tvrdi, njenim eljama i govoru, poetna situacija je obeleena scenom sa Julijinim grobom (I, 6) ironina distanca izmeu njih dvoje, to poreenje je izvedeno ironinim tonom; ovo jasno ukazuje na kraj prie, iako dama to ne moe znati; to postaje jedino iz spoljanje perspektive gospodina; jedino tako i retrospektivno karakteristina logika kojom se ova pria odvija moe postati oigledna; obrazac te logike moe se tumaiti ovako: ne njegovo ponaanje prema njoj utie nalin na koji se ona ponaa, i to znai da ona osuuje sopstvenu priu na nauspeh od samog poetka, i stoga se ne moe ni oekivati visok nivo dogaaja; znaaj poetka prie za njen kraj je takoe oigledan i znaaj na koji on koordinira (bez znanja dame) sa odeljcima u kojima se pomenje vreme radnja poinje u decembru, traje kroz april i avgust do oktobra; dakle, poinje na kraju jedne godine i zavrava se kako se pribliava kraj druge ne samo tematika, ve i simbolika; NARATIV GOSPODIN: kada dama - intradijegetiki narator povee svoj hipodijegetiki i autodijegetiki narativ sa ekstradijegetikim ON dobije jednu strukturu sa osloncem na kom konstituie sopstvenu autodijegetiku priu; ona pokuava da nametne svoje i realizuje svoju priu kroz njegovo odbijanje; On komunicira samo sa sobom njene rei su prenesene u direktnom govoru; injenica da on zamilja svoj govor kao da je upuen razliitim pojedincima treba posmatrati kao nain odbijanja tvrdnji koje ona pokuava da mu namente o njihovom prijateljstvu; motivacija njegove prie lei u izbegavanju emocija koje ona pokuava da podstakne; Njegov identitet: brani se, pria mu pomae da se odvoji od tog platonskog prijateljstva; usterman: konflikt izmeu suprotstavljenih formi umetnosti nasuprot sadraja; vetina nad diskursom dve vrste razliitog ponaanja sva tumaenja su konflikti Dejvid Muni: konflikt izmeu poveane nasuprot oslabljene oseajnosti; Mejs: jukstapozicija izmeu dva glasa i psiholokih pozicija; Opozicioni karakter njegove prie se moe uoiti time to narator povezuje sluajeve koje pominje njegove teme su suprotne njenima; Prva pria nalazi se u okviru svesnosti da je u pitanju igranje igre, okolnostima koje su kreirane za tu svrhu (I, 27); ovo obezvreuje moralne tvrdnje (ironian je), detronizuje i njenu elju i zahteve koje ona postavlja; njegova pria je suprotna njegovoj zbog dominantnih semantikih faktora u osnovi (izotopi sline teme); - (I, 6; I, 15-16) died and death - Nedostatak vitalnosti (I, 15-16) najnii stepen elje velleities I jedna i druga tema su suprotne njenom odnosu prema ivotu, upuivanju na ivot; Te negativne reakcije prema njenoj prii su pretpostavljene nainom na koji je njeno ponaanje opisano; on opisuje njeno ponaanje i time samim opisom nje odbija njen odnos da je sutina u prijateljstvu; Moemo dodati i ta on odbija ono to ona istie: ekskluzivnost i kulturnu ... koju ona prieljkuje, i to odbijanje je izraeno i psiholoki, u formi disonantnih muzikih slika postmodernistiki pristup: meanje muzike i poezije; formulie odbijanje u formi muzike (I, 32; I, 35) i fiziki: u obliku izlaska na otvoren prostor i sve vazduh (I, 36), javen atmosfere (I, 39), i jedno nerafinisano ponaanje (nasuprot onome kako je inae) (I, 40) izraeno u neto uoptenijim terminima: beg se trai u alternativnom drutvu; priroda tog drutva nije specifikovana, ali on ga formulie u svom umu; ona je iskljuena iz njegovih misli, jasno i upadljivo time to nje nema on formulie svoj stav; autor insistira na zamenici OUR kome je OUR upueno? koga podrazumeva? tumaenje: binarna opozicija: muzika kao preludijum, fina / muzika kao tupa buka tam-tama civilizacija, drutvo, bostonske ajanke / divljatvo, priroda stiemo na dve poetoloke ravni: 1. simbolina, citatna, aluzivna, kulturoloka (naslov: Portret jedne lejdi) 2. naturalistika, prirodna, bioloka obe funkcioniu u svesti poetskog lika on ima i jedno i drugo, i u ravni strukture dela po tome je ova pesma ema kako moemo posmatrati Pustu zemlju kao i Eliotovo delo u celini; poetak njegovog narativa i damine prie je obeleen odnosom ili parom pojmova: zavisnost i reakcija (pria o nainu na koji se druga pria odbacuje); i kao jedna defanzivna strategija jednom povuenou i zatvorenou ogleda se u tome to je narativ sakriven od protagoniste prie na koji on reaguje i to ba zato to je direktno 9

njemu upuen. To ukazuje na injenicu da ona poinje sa sopstvenim scenarijem, a on poinje svoju priu kao pokuaj suprotstavljanja njenoj prii; to moe biti znak njegove praznine i slabosti (na tematskom nivou); a na jezikom nivou ogleda se u njegovoj nesposobnosti da ispria da on ne eli tu mogunost koju ona prua; ZAKLJUAK: njegova udnja koja postoji postignuta je senzualnim impresijama muzika i miris cvea (II, 7982) ukazuje na psiholoku bliskost sa njom, jer i ona ima sline asocijacija (open i jorgovan); Srodnost nije produbljena, ve je izraena u jednoj kompenzativnoj empatiji (I, 82) Podsea na ono za im udeli su ljudi ta empatija je simbol slabosti u ivotu i izraava je psiholoki u ekstremnom povlaenju; ZAKLJUAK: da su dva smisaona obrasca (prie) ili pak ema suprotstavljeni jedan drugom i izraeni u tome to se elja za autonomijom ON izraava odbacivanjem njene prie; dok istovremeno znaci emotivne bliskosti (afiniteta) na jasan nain podrivaju ovaj odbrambeni stav taj afinitet je iskazan kada se on pita ta bi bilo ako ona umre (III, 113); Rezultat = jedna uoptena nesigurnost koja se ogleda u tome na koji nain on posmatra svoju poziciju (II, 83) zakljuak: pred nama su dva suprotstavljena stava iskazana i jednoj prii, u jednom stavu. Nivo dogaaja Kada se govor odvoji od dame on sebe nalazi u poloaju moralne inferiornosti, a to istovremeno predstavlja idealnu mogunost poveanja njegove nezavisnosti; Ovde moemo da govorimo o recepciji dogaaja tako to italac moe da vidi ta protagonista ne vidi, a to je paradoksalni neuspeh potrage za samostalnou, u samom trenutku kad postaje nezavistan u odnosu na damu i oslobaa se njenog uticaja.

Osnovni pojmovi postmodernistikih poetika POSTMODERNIZAM


Umberto Eko Jedna sasvim pariska epizoda; pokuati dati odgovor na pitanja o metaprozi, na primeru e se videti ta je metaproza. Teko je govoriti o postmodernizmu kao pojavi, poev od imena do naina i mesta gde se pojavljuje; obuhvata mnogo razliitih oblasti i odnosi se na mnogo njih; moe se govoriti o postmodernizmu u knjievnosti, filmu, fotografiji, slikarstvu, arhitekturi... itd; kulturi uopte; govoriemo o osobinama koje se vezuju za postmodernistiko delo, osobinama koje su postojale i ranije u umetnosti uopte, ali su sada dole do najintenzivnijeg oblika; mozda je arhitektura, u kojoj se u pocetku najvie i govorilo o postmodernizmu, najbolji primer: kao vidljiva umetnost ona na najbolji nain oslikava ono o emu emo govoriti; osnovna osobina postmodernizma je DVOSTRUKA KODIRANOST to je opta osobina postmodernizma. Pod tim moemo podrazumevati razliite stvari i pojmove, ali je pre svega re o relaciji izmeu dva elementa, koda, i zatim o strukturaciji stvaranja tih kodova enkodiranju, dekodiranju (itanje i razumevanje) i tumaenju prekodiranju; odnosno transformaciji dela i daljoj produkciji znaenja MOJE tumaenje, polivalentnost -> bezbroj moguih enkodiranja i dekodiranja, jer u samom tekstu postoji dvostruka kodiranost; o relaciji dva elementa i znaenju koje proizlazi iz te relacije govorili smo u strukturalizmu; u postmodernizmu veza je uvek REVERZIBILNA (hipertekstualni, mreni sistemi); najvanija osobina = INTERTEKSTUALNOST izmeu dva teksta; 10

pojam: STRUKTURACIJA = vezuje se za poststrukturalizam; nije re o uoavanju apstraktne hipotetike strukture koja se moe primeniti na svako delo; re je o stalnom stvaranju znaenja (centra, strukture); znaenje zavisi od konteksta, spoja dva teksta i znaenja koja oni nose; u tome kljunu ulogu ima CITALAC on uoava veze i stvara znaenje; STRUKTURACIJA produkcija znaenja poststrukturalno STRUKTURA apstraktno

arls Dems (Delo, br. 2-3) govori o spoju razliitih elemenata kao dvostrukoj kodiranosti; pri emu dvostruka kodiranost moe biti: 1. SPOJ RAZNORODNOG 2. Odnos izmeu prolosti i sadanjosti 3. ZNANJE 4. OTVORENA STRUKTURA 5. DISTANCA 6. INTERTEKSTUALNA IRONIJA 7. PROVOKACIJA 8. TRANSFORMACIJA 9. FIKCIJA / STVARNOST 1 Spoj raznorodnog 2 odnos izmeu prolosti i sadanjosti izmeu elemenata koji pripadaju savremenoj kulturi i prolosti, u jednom delu imamo jedan stil (npr. viktorijanski) a istovremeno i savremeni trenutak, jer se lina kao autor pojavljuje u delu, iako razvija viktorijanski stil (npr. u arhitekturi kolonada, ali napravljena od per-ploe ili kartona: savremeni materijal); tekst na fotografiji DVA KODA; u knjievnosti: dvostruka kodiranost intertekstualnost; takav spoj moe izgledati hibridno, neprirodno, izazivati uznemirenost kod posmatraa, jer ne moe da uoi veze u tom spoju, odnosno ne moe da pronae znaenje to je avangardno i postmodernistiko OK! okirati primaoca, tera ga na aktivno razmiljanje, da naui taj kod; autor uvek ima na umu svoju publiku; eklekticizam koji se zamera postmodernistikim delima nije eklekticizam u klasilnom znaenju te rei kao skup raznorodnih elemenata, ve je re o metodu koji se tek naknadnim posmatranjem moe uoiti; 3 ZNANJE potrebno je posedovati znanje, obrazovanje, da bi se uoia ta veza; - to znai da je estetsko obrazovanje generiko pravilo kad su u pitanju postmodernistika dela; generiko pravilo (ili naelo) je odgovor na sva pitanja o ... jer posmatra koji to ne uoi nee uoiti osnovu postmodernog kao takvog; - spoj raznorodnog je postojao i ranije, ali nije predstavljao ok; - iz dvostruke kodiranosti proizlazi jo i: spoj raznorodnog + prolost i sadanjost 4 OTVORENA STRUKTURA delo se ne zavrava (pr. iz prolosti: Tristram endi), ali otvoreno je i u smislu tumaenja, otvorenost = nain na koji JA spajam kodove; arls Dejms: Kartonsku arhitekturu arlsa ... analiziram i zakljuujem: iako je umetnik koristio tradicionalne forme baroka, on ih je izradio u per-ploi i tuki, ime je omoguio nove naine povezivanja tankih povrina koje izbegavaju razliite oblike kako bi se stvorio efekat jedne tene reenice ili homogene i trajne strukture; kljuno: on je izrazio sklonost ka jednoj nedovrenoj figuri; u knjievnosti = tekst, koji nije zavren; hipertekst ima mogunost novog dodavanja; hipertekst = pravi primer forme postmodernistikog dela, odnos pisac italac je naruen, jer italac svojim prisustvom menja i unosi znaenje; internet itaocu se daje mogunost da dopie gubi se statiki odnos pisac delo italac; gubi se originalnost, pojam to je moje i pojam autorskog prava;

11

Upravo na taj nain naglaavanjem ve postojeeg u spajanju neega iz prolosti i neega novog, ili u pokazivanju neega prolog osvetljenog iz perspektive sadanjosti, Dejms smatra da arhitektura moe rei neto novo, odgovoriti na potrebe svog doba, koje su isto tako raznovrsne; Meutim, da bi neki klasini trenutak osvetlio sadanjost potrebna je svest o tom klasinom trenutku; ta (samo)svest se vezuje za osobinu znanja i to je posebna odlika postmodernistikih dela; svest o kontrastu koji postoji, svest o znaenju elemenata prenetih iz prolosti, o njihovim kontekstima i svest o kontekstima koji su sadanji, i o stalnoj promeni tih odnosa; Eko: moda je lake kada je u pitanju arhitektura, jer posmatra moe i da ne ui da je kolonada koju posmatra uticaj ili poigravanje sa antikom arhitekturom, ali e ipak uivati u harmoniji pluraliteta i spoju arhitektonskih stilova; Meutim, kada je re o knjievnosti italac koji ne nae spoj, ne prepozna ta se nalazi iza nekog stila ili ta je preuzeto od njegovih elemenata, nee uoiti na izvestan nain osnovu dela i ono za njega nee imati taj znaaj to je generiko naelo: uvideti zato je neto spojeno na nain na koji je spojeno; odnos: sa jedne strane svesni odnos prema prolosti, sa druge strane sreemo se sa pojmom igre, poigravanja sa prolim formama koje su dobile svoju vrednost, sa kojima se ne moe igrati, a da se ne izazove negodovanje; svesni odnos prema prolosti: ne klasino na nain od pre 2000 godina, nego klasino sada, vieno oima nekoga ko ivi u svom vremenu (Eliotovo shvatanje tradicije) Paund u nekim pesmama; [modernizam i postmodernizam kritiki elementi koje je Paund uveo u modernu poeziju; shvatanje ljubavi iz doba trubadura, u savremeno shvatanje ljubavi] KRITINO KREATIVNO tradicija individualni talenat ne ili jedno ili drugo, ve i jedno i drugo; Derida i dan i no; Eliot paralelno insistira i na jednom i na drugom; postmodernizam: samo kritiko! Paund. 5 DISTANCA ako posmatramo prolost sa distance moemo da uoimo i ta je prolo i ta je sadanje + da prepoznamo sudare dva interteksta, i te spojeve vidimo u svetlu intertekstualne ironije; 6 INTERTEKSTUALNA IRONIJA to je specifina odlika intertekstualnosti kao takve, a lei u dvostrukoj kodiranosti; kada govorimo o spoju raznorodnih elemenata: arls Dejms pojmovi koje je uoio: disharmonini sklad = bezbroj formalnih paradoksa: asimetrilna simetrija, nedovrena celina, neskladno jedinstvo; oksimoron ili kratki paradoks = tipina stilska figura postmodernistike umetnosti i disharmonini sklad e se javiti u njenoj poetici kao to se organska celina javlja u estetici klasicizma i modernizma; pluralizam je takoe poetiko pravilo postmodernizma i kulturno i politiki on takoe opravdava disharmonini sklad; preovladavajui aspekt postmodernizma je dvoznanost: upotreba ironije, kontradikcije; Dejms prihvata da su ironija i ... kljuni pojmovi ... naglaava da ih postmodernizam koristi u veem intenzitetu; suprotni principi mogu se nai na jednom mestu i obrazuju kvalitet po sebi, tj. ... nasuprot Dejmsu koji vidi pozitivne osobine, Frederik Dejmson vidi negativnu stranu u tim osobinama; eklekticizam Dejms = odgovor na zahteve vremena u kom umetnost ivi; Dejmson upravo vidi pasti; tehnologija se prihvata kao stvarnost, a ne mora da se afirmie. slino u knjievnosti; pasti pomrauje parodiju: jer nema dominantne norme koja bi bila parodirana; on uoava dvostruku kodiranost, ali je ne odobrava; nestanak individualnog subjekta i linog stila dovodi do pastia; - kao i parodija, pasti je imitacija jedne maske, ali ... ona je prazna; [Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma, Postmoderna: nova epoha ili zabluda; Dejms: Vrednosti postmodernizma] dvostrukost kodova se moe primeniti na j jedan odnos: kod visoke i popularne kulture u jednom delu kontrast je snaan, to je odlika postmodernizma; dvostrukost kodova se proiruje: popularno upotreba tehnolokih sredstava; visoka umetnost kultura koja se poziva na klasina dela svetske knjievnosti; 12

u postmodernistikom delu se obrauje tradicionalni zaplet (ono to je poznato publici) ali se koriste stilistika sredstva poznata samo obrazovanima; tehnike koje nisu prijemive masi unutranji monolog, smena prvog i treeg lica, poremeaj kauzalnosti, sam metatekstualni komentar (Milorad Pavi); ovu liniju je povukao Umberto Eko Ime rue = pria o ubistvu popularno; skriveni rukopis opisi srednjeg veka; Linda Haison, Brajan Me... oznaili Ime rue kao postmodernistiku prozu, uoili osobine kao to su kvaliteti metaproze, dijalogema u Bahtinovom smislu, dvostruka kodiranost, intertekstualna ironija; Eko smatra da postmodernistika proza moe da privue veliki broj italaca na dva naina: 1 zapletom tako italac uspeva da prebrodi stilistike tekoe; 2 ??? kada je u pitanju spoj popularnog i visikog moe se desiti da italac odbije da proita to delo; obe pojave se vezuju za postmodernistiko prihvatanje i neprihvatanje; tekoe: italac moe da se osea kao kod kue, da uiva, da savlada smenjivanje lakih i tekih elemenata; s druge strane: prihvata delo u celini li olako prelazi preko teih stilistikih delova, i iako e uivati u delu, otii e u polje pogrenog itanja i tumaenja; upravo o tome govori Eko analizirajui intertekstualnu ironiju kao deo postmodernistike proze; [Eko: O knjievnosti esej, Narodna knjiga; naravno, rukopis] italac: naivan semantiki neobrazovan kritiki semiotiki obrazovan kritiki Eliot: otvorio je vrata intertekstualnom prouavanju proze; catch Eliot nije mogao da zamisli naivnog itaoca koji bi uivao u delu, a promaio te reference; [Pusta zemlja ako ne prizovemo Bodlera i Dantea ne moemo da poveemo slike grad = pakao] moramo da poveemo te dve slike KOD ELIOTA i eto postmodernistikog pristupa; dakle, ista intertekstualnost se nalazi i u modernizmu, jer je itaocu omogueno da ita na taj nain; !!! zakljuak koji se namee: dvostruka kodiranost je obuhvatniji pojam od intertekstualne ironije ona uvodi dvostruko itanje koje ne ukljuuje sve itaoce, ve samo one koji vide ironiju; obrazovani litalac uiva u ironiji itanje postaje razgovor izmeu dva obrazovana oveka to mesto susreta je TEKST!; u samom tekstu je re o komunikaciji = preneti poruku; u postmodernistilkom narativu savez izmeu pisca i itaoca + pisac se poigrava sa itaocem kada intertekstualni deo ini tee uoljivim; - naroito kod metaproznih osobina; postmodernistiko delo je uvek upueno nekome; model itaoca postavlja se pitanje da li postmodernistika dela uopte ele svoj model itaoca; Eliot: kome su upueni komentar i pesma, da li je on zamiljao odreenog itaoca? da li je postmodernom narativu potreban izofreni italac? Bodler: Ti, dvolini itaoe nalik meni brate menja se nain itanja: kroz vie itanja italac menja uloge, prolazi kroz naivne i kritike faze; obrazovanje i igra; - stalno novo tumaenje, novo znaenje; - primalac mora da bude svestan igre; 7 PROVOKACIJA upuena itaocu, koja je istovremeno pozivnica naivnom itaocu da se ukljui u proces transformacije u kom moe doi do statusa kritikog itaoca; moe osetiti prisustvo drugih tekstova koji su obrazovali prostor u kom se italac nalazi dok ita; 8 TRANSFORMACIJA METAPROZA 9 FIKCIJA / STVARNOST metaproza kljuno za postmodernistika dela pria koja govori o svojim pravilima, o tome kako je nastala; to je opet dvostruka kodiranost; knjievnost, drama, film, fotografija primer: glumca proslavi neka uloga, on je onda prenosi i u druge uloge, i na taj nain podsea gledaoce na svoju LINOST!!! to je intertekst! sudar [npr. Don Travolta u Groznici subotnje veeri u svim drugim filmovima mi vidimo njega u toj ulozi, a na taj nain se podseamo ko je Don Travolta, a ne lik iz tog filma!]

13

Brajan Mekhejl, Patria Vo Patria Vo: metaproza je termin kojim se oznaava proza koja je samosvesna i sistematski ukazuje na svoj status ljudske tvorevine kako bi pokrenula pitanja o odnosu izmeu fikcije i stvarnosti. Nudei kritiku svojih sopstvenih stvaralakih metoda, ovakva dela ne samo da preispituju temeljne strukture narativa da je delo sutinski fiktivno ve se bave i moguim fiktivnim karakterom sveta koji se nalazi izvan knjievnog sveta. metaproza postavlja pitanje da li mi sami oblikujemo stvarnost; nae znanje i o fiktivnom i o stvarnom svetu je posredovano jezikom; Brajan Mekhejl: iznosi tvrdnju da su takve suprotnosti ontolokog karaktera, jer postavljaju pitanja o prirodi i stvarnosti, i po tome su karakteristino postmodernistike; - modernistike su izrazito epistemoloke, jer se odnose na pitanje kako moemo saznati stvarnost ije je postojanje nesumnjivo; Linda Haion: ona smatra da je postmodernizam kao bog Janus = jedno lice okrenuto prema dominantnoj kulturi istoriografska metaproza; Smatra da je postmodernistilka proza oblik u kom se samosvesno problematizuje stvaranje proze i istorije; postmodernistika proza otkriva prolost koja je ideoloka i diskurzivno konstruisana; tj. jezikom nema dogaaja pre mog iskaza o tom dogaaju; - proza okrenuta i ka spolja i ka unutra; svesna svog poloaja, ali i toga da je zasnovana na injenicama koje se mogu proveriti.

14