You are on page 1of 17

Sadržaj

Sadržaj .................................................................................................... 1

Uvod ....................................................................................................... 2

Pisana dnevna priprema za čas matematike .................................... 5

Pisana dnevna priprema za čas za čovjek i prirode ........................ 10

Literatura ................................................................................................ 17

UVOD

U populaciji djece u osnovnoj školi je 20 do 25% djece sa posebnim odgojnim i
obrazovnim potrebama. Njihove posebne odgojno – obrazovne potrebe su
raspoređene od lakših do jako izražajnih, te od kratkotrajnih do doživotnih. Među

16
djecu sa posebnim odgojno – obrazovnim potrebama ubrajamo djecu sa
poremećajima u mentalnom razvoju, slijepu i slabovidnu djecu, gluhu i nagluhu
djecu, djecu sa poremećajima u govoru, djecu sa poremećajima u kretanju,
dugotrajno bolesnu djecu, djecu sa smetnjama u ponašanju , djecu sa problemima u
učenju, te nadarenu djecu.

U uvodnom delu ukratko ćemo razjansiti ime mentalne retardacije.

Prema Leksikonu stranih reči i izraza od Radomira Jovanovića, nalazimo da je
retardacija latinska riječ i znači oklevanje, usporavanje, zaostajanje, a retardiran je
čovjek koji je zaostao u duševnom i fizičkom razvoju u odnosu na normalno
razvijene osobe. Riječ mentalan, takođe, nam dolazi iz latinskog jezika i ima sledeće
značenje, koji se tiče duha, duše, duhovni. Povezano sa „mentalan“ je i mentalna
zaostalost koja predstavlja oštećenost u razvoju, a postoji i „mentalni poremećaj“ –
svi poremećaji ponašanja i psihičke strukture, koji menjaju univerzalne osobine
ljudske prirode, obuhvataju psihoze i neuroze ).
S obzirom na složenost pojma inteligencije, ne iznenađuje što nijedna definicija
intelektualne defektnosti, mentalne subnormalnosti ili, kako se najčešće zove,
mentalne retardacije ne zadovoljava posve. Većina se stručnjaka slaže da definicija
mentalne retardacije uključuje i činjenicu da je retardacija stanje koje mora nastupiti
prije zrelosti i da određeni poremećaji u ponašanju i drugi simptomi koji se vide kod
mentalno retardiranih isto tako mogu biti prisutni i u ostalih osoba, bilo djece, bilo
odraslih.
Stupnjevi mentalne retardacije jesu :
- Laka mentalna retardacija
- Umjerena mentalna retardacija
- Teža i teška mentalna retardacija.
Više pažnje obratićemo na laku mentalnu retardaciju, jer se tom temom bavi
ovaj seminarski rad.
Govoreći uopšteno o lakoj mentalnoj retardaciji, pojedinci postižu QI od 60/70
do 83/84, a kao odrasli postižu mentalnu dob od 10 do 13 godina. Često ne mogu
postići adekvatnu socijalnu i profesionalnu adaptaciju ako nisu odgovarajuće
osposobljeni i nemaju odgovarajuće uslove za rad. Većina djece na graničnom
stupnju može se stopiti s prosječnom populacijom, iako se kao odrasli obično
zadržavaju na nižem socioekonomskom statusu, što najčešće uslovljava njihovu
deprivirajuću situaciju. Ako se uz granične intelektualne sposobnosti vezuju teške

16
socioekonomske prilike, smetnje u razvoju ličnosti, cerebralna ili neka druga
oštećenja, u interesu je djeteta da se ono uključi u skupinu hendikepiranih osoba.
Roditelji mentalno retardirane djece također mogu biti mentalno retardirane
osobe ili osobe kojima je na drugi način oštećen duševni razvoj. Oni od najranijeg
djetinjstva ne pružaju djetetu adekvatnu njegu, pa djeca često pobolijevaju. Prehrana
takve djece nedostatna je, nestručna, pa su često pothranjena. Uz to, higijena je slaba,
što pridonosi morbiditetu mentalno retardirane djece. Mentalno nedovoljno razvijena
ili duševno bolesna majka nije sposobna pružiti djetetu svu potrebnu nježnost.
Nerijetko su njezini postupci grubi, pokreti nezgrapni, a emocionalnih reakcija
nema, ili su nepotrebno prenaglašene. U takvoj se atmosferi emocionalni razvoj
djeteta odvija usporeno.
I ako roditelji nisu mentalno retardirani ili duševno bolesne osobe, psihički
razvoj mentalno nedovoljno razvijenog ili invalidnog djeteta može ipak biti
poremećen. Fizički izgled oštećenog djeteta ne stimulira roditelje. Takvim se djetetom
očevi nešto manje bave. Invalidnost djeteta poneki roditelji smatraju sramotom te
dijete isključuju iz kontakta sa svojim znancima, čime se za dijete sužava krug
usvajanja novih znanja i stjecanja novih emocionalnih iskustava.
Mentalno nedovoljno razvijena djeca teško usvajaju nova znanja, a uz to ne
primjenjuju već stečeno znanje i iskustvo. Događa se da se roditelj povuče, prestane
dijete učiti nove riječi, ili se obeshrabri pa to čini rijetko, ponestane mu entuzijazma i
ustrajnosti pri navikavanju mentalno nedovoljno razvijenog djeteta na samostalnost
u prehrani i higijeni. Uz to, mentalno nedovoljno razvijeno dijete ne daje roditeljima
dovoljno poticaja da se njime bave. Zapostavljanje djeteta uzrok je sve većeg
zaostajanja njegova emocionalnog, intelektualnog i motornog razvoja.
Pojedini roditelji zapostavljaju mentalno nedovoljno razvijeno dijete na račun
zdrave djece u obitelji. Zdravo dijete preferiraju u prehrani, oblačenju, školovanju i sl.
Time hendikepirano dijete biva i emocionalno uskraćeno, pa razvoj njegova karaktera
može biti pogrešno usmjeren. To je razlog netrpeljivosti hendikepiranog djeteta
prema zdravoj djeci i sestrama. Hendikepirano dijete osjeća da je suvišno i
nepoželjno, postaje nepovjerljivo, povlači se u sebe ili postaje podmuklo i lukavošću
pokušava pribaviti ono što želi. U takvoj situaciji, protrahirane enureze1,
enkompreze2 ili drugi psihogeni fenomeni i bolesti mogu biti sredstvo kojim

1
Eneureza ( grčki–en – u, urou – mokraća ),med. nesposobnost zadržavanja mokraće zbog slabosti mokraćnog
mehura; i psih. nesvesno pražnjenje mokraćnog mehura kod dece, najčešće noćno noćno mokrenje, uzroci su
najčešće psihogene prirode. - ( Veliki leksikon stranih reči i izraza – Radomir Jovanović – Beograd 2006 )
2
Nekontrolisano ispuštanje fekalija kod dece; pošto deca, uglavnom do druge godine, uče regulaciju stolice, o
eukomprezi se može govoriti tek posle treće godine života. - ( Veliki leksikon stranih reči i izraza – Radomir
Jovanović – Beograd 2006 )

16
hendikepirano dijete i nesvjesno prisiljava majku da i za njega odvoji vremena, malo
pažnje i ljubavi.

U radu sa mentalno retardiranom djecom treba imati na umu:
1. Rad sa mentalno retardiranom djecom traži veliko strpljenje i ljubav ( mali
koraci – veliki uspeh ),
2. Uvek u nastavi koristiti individualan rad prema sposobnostima učenika
( grupni ili frontalni rad sa ovom decom ne daje rezultate ),
3. Mišljenje je konkretno,
4. Pažnja je kratkotrajna,
5. Koncentracija slaba,
6. Volja za rad ( učenje, pisanje idr. ) slaba,
7. Emocija postaje ( žele se identificirati s normalnom decom ),
8. Motorika – usporena ( u kretnji ) ili hiperaktivni

PISANA DNEVNA PRIPREMA ZA ČAS MATEMATIKE

16
TEMA: Merenje i mere
JEDINICA: Merenje vremena

Student: Mentor
Admir Idrizi prof. Mr sc Đana Baftiri

Prizren 2007
PODACI O ČASU:

Redni broj pripreme : 1

Datum: 10.oktobar.2007.godine

Razred i odeljenje: III

Nastavni predmet: Matematika

16
Nastavna tema: Merenje i mere

Nastavna jedinica: Merenje vremena

Ime i prezime nastavnika: prof. Mr sc Đana Baftiri

Ime i prezime kandidata: Admir Idrizi

Tip nastavnog časa: obrada novih nastavnih sadržaja,utvrđivanje

Cilj časa:

Opšti ciljevi časa: - osposobljavanje učenika za uočavanje uzajamnih

odnosa vremenskih jedinica,

- osposobljavanje učenika za orjentaciju u vremenu

Razvijanje logičkog mišljenja.

Specifični ciljevi časa: - obnavljanje i proširivanje stečenog znanja o

merenju vremena i jedinicama za vreme – minut,

čas, dan, sedmica; uočavanje odnosa među njima

- merenje vremena u odnosu na sadašnjost –

prošlost i budućnost.

- vežbanje u korišćenju časovnika

- vežbanje u snalaženju na kalendaru;

- razvijanje sposobnosti uočavanja vremenskih

jedinica i njihovog međusobnog odnosa;

- upoznavanje osnovnih informacionih i

komunikacionih sredstava;

- razvijanje preciznosti, tačnosti i urednosti;

- razvijanje radoznalosti, interesovanja i

sposobnosti za aktivno upoznavanje

prirodnog i društvenog okruženja;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i

okruženju i uvažavanje drugih;

- razvijanje kolektivnog i takmičarskog duha;

16
- osposobljavanje za samostalno učenje i

pronalaženje informacija

Osnovni zadatak ove teme je da se učenici osposobe

da primenjuju stečena znanja o vremenskim

jedinicama.

Specifični zadaci časova: - upoznati učenike na nov i originalan način sa

karakteristikama svih vremenskih jedinica;

- uočiti njihov uzajamni odnos;

- primeniti znanja o vremenskim jedinicama u

zadacima;

- primenjivati pravila pristojnog ponašanja u

komunikaciji sa vršnjacima u grupi;

- razviti interesovanje za samostalno učenje i

pronalaženje informacija;

- istraživati (kroz aktivnosti na času i u okviru

domaćih zadataka);

- razviti radoznalost kod učenika

prikupljati materijala za lentu vremena

Nastavne metode: Dijaloška, heuristička, demonstrativno –

ilustrativna, analitičko – sintetička,

Oblici rada: individualni.

Nastavna sredstva: Potrebni nastavni materijali za časove su: modeli

mehaničkih časovnika, kartice (modeli digitalnih

časovnika), džepni kalendari, nastavni listići,

planirani aktivnost aktivnost planirano metode i način očekivani
sadržaj rada nastavnika učenika vreme u oblik rada praćenja efekti
minutima rada
učenika

Prvi čas

16
motivacija slušanje, 10 dijaloška, kroz razgovor motivacija,
Uvodni učenika, posmatranje, heuristi- čka, proširivanje
deo postavljanje upoređivanje, demonstra- znanja o
pitanja aktivno tivno- časovniku
učestvovanje u ilustrati-
-Podsticajna komunikaci ji, vna;fronta-
poruka lni
-Časovnik
nekad i sad

motivacija slušanje, 20 dijaloška, kroz razgovor, obnavljanje
Glavni učenika, posmatranje, heuristi- čka, vrednovanjem uzajamnih
deo postavljanje upoređivanje, demonstra- aktivnosti odnosa
- Da se pitanja, aktivno tivno- učenika, između
podsetimo (čas postavljanje učestvovanje u ilustrati-vna, provera jedinica za
i minut) zadataka komunikaci- analitičko- merenje
- Podesi ji,rešavanje sintetička; vremena – čas,
časovnik! zadataka fronta-lni, minut, dan,
- Vreme: pre individu- sedmica,
podne, posle alni, rad u primena
podne paru znanja
- Da se
podsetimo
(dan i sedmica)

Završni upravljanje
prezentacijom,
posmatranje,
upoređivanje,
15 ilustrati-vna,
demonstra-
vrednovanjem
aktivnosti
osposobljenost
za praktičnu
deo davanje vrednovanje, tivna, učenika primenu
Igra instrukcija za komunikacija nalitičko- znanja,
igru, davanje sintetička; opuštanje i
domaćeg individualni zadovo-ljstvo
zadatka

Drugi čas

16
podela kartica, izvlačenje 15 dijaloška, kroz razgovor, shvatanje
Uvodni motivacija kartica, heuristi-čka, vrednovanjem uzajamnog
deo učenika, posmatranje, demonstra- aktivnosti odnosa
-Igra, postavljanje upoređivanje, tivno- učenika, između
-Određivanje pitanja, slušanje, ilustrati-vna, provera jedinica za
broja dana u postavljanje aktivno alitičko- merenje
mesecu zadataka, učestvovanje u sintetička; vremena –
pomoću demonstriranje komunikaci-ji, frontalni, sedmice i
stisnute šake određivanja određivanje grupni, meseca,
broja dana u broja dana u individualni primena
mesecu mesecu znanja
pomoću
stisnute šake,
rešavanje
zadatka

Glavni postavljanje
pitanja,
slušanje,
posmatranje,
20 heuristi-čka,
demonstra-
kroz razgovor,
vrednovanjem
usvajanje
novih
deo postavljanje upoređivanje, tivno- aktivnosti pojmova ,
Sticanje i zadataka aktivno ilustrati-vna, učenika, shvatanje
primena znanja učestvovanje u nalitičko- provera uzajamnih
o novim komunikaci-ji, sintetička; odnosa
vremenskim rešavanje frontalni, između
jedinicama zadataka, grupni, jedinica za
- godina pisanje, individu- merenje
- korišćenje korišćenje alni, rad u vremena,
kalendara kalendara, paru primena
- decenija, vek odgonetanje, znanja
i milenijum rad u grupi

Završni postavljanje
pitanja, davanje
slušanje,
posmatranje,
10 heuristi-čka,
demonstra-
kroz razgovor razumevanje
pojmova
deo domaćeg upoređivanje, tivno- – prošlost,
- Merenje zadatka aktivno ilustrati-vna, sadašnjost i
vremena u učestvovanje u analitičko- budućnost i
odnosu na komunikaciji sintetička; njihova
sadašnjost frontalni primena u
- prošlost i domaćem
budućnost zadatku
- Domaći
zadatak:
1. Istraživa- čki
zadatak
2. Ja pre, ja
sada, ja posle,
(crtanje)

16
PISANA DNEVNA PRIPREMA ZA ČAS ČOVJEK I
PRIRODE

TEMA: Lična higijena
JEDINICA: Čistoća je pola zdravlja

Slika

Student: Mentor
Admir Idrizi prof. Mr sc Đana Baftiri

Prizren 2007

16
PODACI O ČASU:

Redni broj pripreme : 1

Datum: 10.oktobar.2007.godine

Razred i odeljenje: III

Nastavni predmet: Čovjek i priroda

Nastavna tema: Lična higijena

Nastavna jedinica: Čistoća je pola zdravlja

Ime i prezime nastavnika: prof. Mr sc Đana Baftiri

Ime i prezime kandidata: Admir Idrizi

Tip nastavnog časa: obrada novih nastavnih sadržaja,

Cilj časa:

Obrazovni : Usvajanje sistema znanja, veština i navika

Funkcionalni : Stečena znanja primeniti u svakodnevnom životu

u savremenoj društvenoj zajednici i pri obavljanju

mnogih profesija,

Vaspitni : Razvijati kod učenika tačnost i preciznost u radu

svesnu i voljnu koncentraciju pažnje, odlučnost,

istrajnost, strpljenje, istinoljubivost, samokritičnost

ili samokritičan odnos prema svome radu

Nastavne metode: Dijaloška, heuristička, demonstrativno –

ilustrativna, analitičko – sintetička,

Oblici rada: individualni.

Nastavna sredstva: Potrebni nastavni materijali za časove su: udžbenik,

higijenska sredstva ( pasta za zube, četkica za zube),

slike, nastavni listići,

Organizacija nastavnog časa :

16
Uvodni deo časa ( 10 minuta )
Glavni deo časa ( 20 minuta )
Završni deo časa ( 10 minuta ).

UVODNI DEO ČASA ( 10 minuta )

16
„ Čistoća je pola zdravlja “, kaže se u narodu. Bez čistoće i higijene

ne može biti ni zdravlja. Ko redovno ne održava ličnu higijenu može da

oboli od oboljenja kože, zuba, unutrašnjih organa, udova itd. Na primer,

ne čiste neoprane ruke mogu da izazovu razne infekcije i druge opasne

bolesti po život čoveka. Šuga je samo posledica neredovnog kupanja i

pranja veša. Zato redovno i uredno treba prati ruke, zube, umivati se,

rezati nokte i tako dalje. Najmanje jedanput nedeljno treba se okupati.

Presvlaka treba uvek da bude čista.

GLAVNI DEO ČASA ( 20 minuta )

ZAŠTITA TELA

Čovekovo zdravlje zavisi i od raznih klimatskih i prirodnih uslova.

Telo se štiti obučom i odječom, pravilnom ishranom i rekreacijom.

Odeća može da bude topla zimska i laka letnja. U delove tople

odeće spadaju : zimski kaput, bunda, topli sako, džemper, zimske

čarape, čizme, zimske cipele, šal, kapa i drugo. Ova odeća nosi se u

poznu jesen, zimi i rano s početka proleća. U proleće i u jesen nose se

mantili, laganije čizme za blato, kišobran itd.

Leti se obično nose košulje, podvrnutih ili kratkih rukava, sandale,

kratke ili tanke pantalone, bluze i drugo.

16
Ishrana ima veliki značaj za ljudsko zdravlje. Hrana treba da bude

raznovrsna, uredna i čista. Hranom se obezbeđuje utrošena energija koja

je neophodna za snagu, rast i razvoj. Jednolična ishrana je veoma opasna

i može da prouzrokuje razne poremećaje i oboljenja u organizmu.

Raznovrsna ishrana, pored dovoljnih količina belančevina i ugljenih

16
hidrata, treba da sadrži dosta voća i povrća jer se na taj način čovečjem

organizmu obezbeđuju neophodni vitamini.

Ishrana umnogome zavisi i od načina spremanja. Prvo, hrana treba

da bude čista, da se pažljivo pripremi i ne smemo da uništavamo

hranljive sastojke u njoj.

Deca u toku dana treba da imaju do pet obroka hrane. Prvi obrok

treba da bude između 7 i 8 sati, doručak od 9 do 10, ručak od 12 – 14,

užina od 16 – 17, i večera između 19 i 20.

Hranu treba jesti polako, dobro je sažvakati i tek onda gutati. Hleb,

meso, jaja, mleko, prerađevine od mleka i mesa uz neophodne minerale i

vitamine obezbeđuju normalan rast i razvoj i daju snagu za izvršavanje

poslova. Voće i povrće učvršćuju naš organizam, zube i poboljšavaju vid.

Zato ih treba svakodnevno upotrebljavati. Pre upotrebe svako voće i

povrće treba dobro očistiti i oprati, a po potrebi i oljuštiti.

16
ZAVRŠNI DEO ČASA ( 10 minuta )

Pitanja :

1. Kako treba prati zube?

2. Šta je to lična higijena?

3. Kada sve treba prati ruke?

4. Zašto se ljudi zaraze?

5. Koju odjeću treba da nosimo zimi?

6. Kako hrana utiče na zaštitu i čuvanje organizama?

7. Koliko dnevnih obroka treba da ima dete?

8. Kakvu ulogu igraju voće i povrće u čuvanju tela?

16
LITERATURA

1. Čovjek i priroda za III razred osnovne škole, Rasim Bejtullahu

( Priština 2007 )

2. Matematika za III razred osnovne škole, Ramadan Zejnullahu

( Priština 2007 )

3. Matematika za III razred, Velimir Sotirović ( Beograd 2003 )

4. Veliki leksikon stranih reči i izraza – Radomir Jovanović

( Beograd 2006 )

5. Enciklopedija BRITANIKA – sažeta izdanja

( Politika Beograd 2002 )

6. Internet ( google.com, yahoo.com, wikipedia.org )

16