STRATEGIJSKE PROMENE KAO USLOV KONKURENTNOSTI ORGANIZACIJA ZEMALJA U RAZVOJU STRATEGIC CHANGES AS CONDITIONS OF COMPETITIVENESS OF THE COMPANIES IN DEVELOPING

COUNTRIES
Agne Boljevi, Slobodan Mari Ekonomski fakultet Subotica Rezime: Preduzea kao deo nacionalne privrede, a nacionalna privreda kao deo svetskog privrednog ambijenta moraju da uvaavaju vrednosti i promene koje im diktira njihovo okruenje. Prevedeno na na problem znai da zemlje u razvoju (gde spada i YU privreda) ne bi trebale reenje svog problema da trae u zaustavljanju i suprotstavljanju procesima globalizacije. Naprotiv, svoj uspeh da ostvaruju, nalazei svoje mesto u okviru novog svetskog poretka prisustvom na svetskim tritima i obezbeivanjem konkurentnosti na globalnom nivou. Kljune rei: proces globalizacije, strategijske promene, konkurentnost. Abstract:Enterprises as part of the national economy, and the national economy as part of the world economy ambient, have to take into consideration the value and the changes dictated by their environment. Translated to our problem, it means that developing countries (including the Yugoslav economy, too) should not solve the problem stopping and opposing the globalization process.On the contrary, in order to have good chance for success, they must find their places within the new world order by their presence in the world markets and ensuring their competitiveness at the global level. Key words: Globalization process, strategic changes, competitiveness 1. UVOD Vreme u kojem se ivi danas je vreme velikih promena. To se ogleda i u procesu globalizacije svetske privrede te uslova poslovanja koje se naglo ubrzava poslednjih godina. Vanu ulogu u tom procesu globalizacije imaju multinacionalne (transnacionalne) kompanije koje posluju jedinstveno, integralno uz uvaavanje brojnih faktora u svetskim razmerama. Za kreiranje odgovarajue responzivne globalne strategije preduzea neophodno je utvrditi stepen potencijalne globalizacije u grani kojoj pripada to preduzee odnosno organizacija. Za svako preduzee pored potencijala grane kojoj pripada, znaajna je zavisnost stepena globalizacije od konkretnih karakteristika preduzea, te od uslova i potencijala njegovog razvoja. Navedeni elementi bi trebali da unaprede kljune kompetentnosti preduzea u procesu ostvarivanja stvarne, istinske globalne strategije putem partnerstva, otvorene saradnje, alijansi u globalnom, svetskom ekonomskom okruenju. 823

Danas kada je jedini uslov opstanka svih privrednih subjekata neprekidan rast i razvoj, inovativne organizacije, sa svojim bitnim karakteristikama ostvaruju kompetentnost organizacija na globalnom planu. Ovakve organizacije tj. preduzea lake ostvaruju alijanse, poslovne mree, te lake se prilagoavaju ciljevima ostvarenja fleksibilnog, globalnog poslovanja. Da bi organizacije podstakle proces irenja poslovanja izvan nacionalnih granica (internacionalizacija poslovnih aktivnosti) u okviru kojeg se javlja ideja globalizacije, sa aspekta preduzea, osnovni trougao globalizacije ine sledei faktori: (3, str. 82.) 1. podsticajni faktori globalizacije u grani, delatnosti karakteristike trita, trokovi, politika vlade i konkurentnost; 2. potencijali globalizacije same organizacije sagledavanje sposobnosti sprovoenja globalne strategije diverzifikovanih, internacionalizovanih i integrisanih globalizovanih aktivnosti; 3. poluge, mehanizmi globalne strategije. Da bi organizacije ostvarile ciljeve globalizacije poslovanja potrebno je da ostvare odgovarajuu transformaciju koja je; (4, str. 26.) 1. otvorena ka promenama, inovacijama u svim delovima i oblastima funkcionisanja; 2. uspeno upravlja promenama ostvarujui efikasnost na tritu i prednosti u odnosu na konkurente; 3. uspeno apsorbuje promene ostvarujui visok stepen efikasnosti u obavljanju osnovne delatnosti. Meutim, mnogi akteri na putu globalizacije nailaze na mnoge prepreke i ogranienja koja generiu odgovarajue probleme koji ozbiljno doprinose entropiji sistema. Ta ogranienja se ogledaju u opadanju trinih potreba, u intenzitetu konkurencije, zakonskoj regulativi, dok jedna od najozbiljnijih ogranienja odnose se na postojea trita koja su u stagnaciji ili opadanju iz nekoliko razloga. Ti razlozi se odnose na: 1. nove tehnologije koje odbacuju sve vee koliine proizvoda (hiperprodukcija) 2. pad stope rasta nacionalnog dohotka, to ima za posledicu pad kupovne moi potroaa (kretanje stope rasta DBP po stanovniku u razvijenim zemljama bila je 1965. godine 3,8%, 1980. - 1,8%, 1990. 2,7%, a 1995. godine 1%. (1, str. 3.) Ovi razlozi su upravo ukazali da su mnoga trita uglavnom zemalja severne Amerike, zapadne Evrope i Japana postala tesna i nedovoljna, te su kompanije ovih zemalja bile primorane na osvajanje stranih trita, inae bi morale da se pomire sa padom privredne aktivnosti.1 Navedeni problemi su podstakli proces
Dokaz da su trita gore navedenih zemalja bila nedovoljna i pretesna pokazuju podaci da su 1994. godine 40% svetskog izvoza inile ba te vodee zemlje i to: SAD, Nemaka, Japan, Francuska i Velika Britanija.
1

824

irenja poslovne aktivnosti izvan nacionalnih granica, u okviru kojeg se javila ideja globalizacije i globalnog trita kao reenje problema razvijenih zemalja, a pogotovo multinacionalnih i transnacionalnih kompanija. 2. PROCES GLOBALIZACIJE I KONKURENTNOST PRIVREDE (ODNOSNO ORGANIZACIJE) ZEMALJA U RAZVOJU 2.1. Analiza eksternih faktora Posmatrajui preduzee kao deo nacionalne privrede, a nacionalnu privredu kao deo svetskog privrednog ambijenta, i preduzee pa tako i nacionalna privreda moraju da uvaavaju vrednosti i promene koje im diktira njihovo okruenje i u skladu sa tim iniocima definiu svoje razvojne ciljeve i prilagode ponaanje. Samo takvim jednim odnosom prema okruenjima mogu se stvoriti idealni uslovi za realizaciju postavljenih ciljeva. Prevedeno na na problem znai da zemlje u razvoju nebi trebale reenje svog problema da trae u zaustavljanju i suprotstavljanju procesima globalizacije, jer je to sredstvo borbe vodeih konkurenata na koje razvijene zemlje sveta imaju pravo (do odreene granice). Jednim aktivnim odnosom prema okruenju zemlja se osposobljava da blagovremeno reaguje na anse i opasnosti koje su glavni produkt eksternog okruenja, i koje u ovom sluaju proizvodi globalno trite, dok bi ignorisanjem svih tih promena jedna drava bila suoena sa propadanjem. Pored uticaja globalnog okruenja na nacionalnu privredu postoji i obrnuti uticaj svih privrednih aktera na okruenje. Jaina uticaja jedne zemlje na globalno trite zavisi od njene veliine i moi, ukoliko je dovoljno jaka tada jedna zemlja je u stanju da dinamizira okruenje, u obrnutom sluaju okruenje dinamiziraju vodei konkurenti, dok manje razvijene zemlje moraju da se adaptiraju trenutnim uslovima koji vae na svetskom tritu a sve u cilju da iskoriste anse koje se ukazuju u okruenju i efikasno se zatite od opasnosti. Prilikom analize okruenja po njegovim segmentima, neophodno je ukazati na njegovu podeljenost, jer je veoma uoljiva linija razgranienja izmeu zemalja u razvoju i razvijenih zemalja, to nam omoguava dobijanje realnih informacija o trenutnoj slici globalnog privrednog ambijenta. Jednim aktivnim odnosom nacionalne privrede bilo koje zemlje prema okruenju stvaraju se uslovi za iskoriavanje ansi, odstranjivanje opasnosti to dovodi do poboljanja pozicije jedne zemlje u globalnom okruenju.
TEHNOLOGIJA Tehnoloka zavisnost Opasnost U razvijenim zemljama je osnovni pokreta promena i privrednog razvoja koja je na veoma visokom nivou, akcenat se stavlja na informacionu i telekomunikacionu tehnologiju. Koliko je znaajna tehnologija u ovim zemljama govori podatak da je 9/10 rasta DBP po stanovniku u SAD u periodu od 1909 1949. ostvareno zahvaljujui tehnolokom napretku. (1. str. 25) U zemljama u razvoju tehnologija je na veoma niskom nivou,(napr. prosena starost tehnoloke opreme u naoj privredi iznosi 40 godina to iznosi 5 - 7 tehnoloka ciklusa) Zemlje u razvoju predstavljaju trite za zastarelu tehnologiju iz razvijenih zemalja ime se poveava tehnoloka zavisnost. Novim tritem razvijene zemlje produavaju ivotni ciklus svojim tehnologijama.

825

KONKURENCIJA OPASNOST

U razvijenim zemljama konkurencija je izuzetno velika koju zemlje u razvoju nisu u stanju da prate. Razvijene zemlje su u velikoj prednosti po svim elementima konkurencije (trokovima, kvalitetu....). Prihvatanjem ovakve konkurencije zemlje u razvoju bi ostale bez nacionalne privrede. U razvijenim zemljama sa visokom kupovnom moi (prosean drutveni bruto proizvod po stanovniku oko 23000$ (1, str. 1) predstavljaju veoma ozbiljno trite od oko 700 miliona stanovnika; dobro organizovani i zatieni. U zemljama u razvoju ivi najvei deo svetskog stanovnitva, koji takoe imaju potroake elje ali sa veoma malom platenom sposobnosu (proseni drutveni bruto proizvod po stanovniku 2200$) (1, str. 1). Treba napomenuti da u ovim zemljama ivi najvei deo svetskog stanovnitva (80%) ali zbog pozicije u kojoj se nalaze iskljuivo su orijentisani na kupovinu domaih proizvoda koji su niskog kvaliteta ali su pristupani po ceni. U razvijenim zemljama egzistira kapitalizam i privatna svojina, precizno definisano vlasnitvo nad imovinom, precizno definisani zakoni i pravila poslovanja to podstie privrednu aktivnost. U zemljama u razvoju prisutan je dug period tranzicije, nedovoljna zatita i neprecizno definisano vlasnitvo, nedosledna primena zakona to sve ugroava privredu. U razvijenim zemljama stabilna politika situacija podstie privrednu aktivnost. Dok u zemljama u razvoju nestabilna politika situacija doprinosi produbljavanju ekonomske krize, odlae investiranje i oteava priliv stranog kapitala.

POTROAI Za zemlje u razvoju formiranje zajednikog trita ANSA DRUTVENI SISTEM Dug period transformacije OPASNOST POLITIKI SISTEM Nestabilno okruenje OPASNOST

2.2. Analiza internih mogunosti Analizom internog okruenja zemalja u razvoju, odnosno njihovih sopstvenih mogunosti odreuje se domet privredne aktivnosti za budui vremenski period. Interno okruenje predstavlja jedno od osnovnih izvora konkurentskih prednosti koje jedna zemlja treba da prepozna, iskoristi u odnosu sa konkurencijom kako bi obezbedila razvoj i poboljala poziciju na svetskom tritu. Pored toga to interno okruenje generie prednosti ono takoe ispoljava i svoje slabosti, kao podruja nacionalne privrede koja su manje razvijena nego kod drugih zemalja i na taj nain predstavljaju potekoe u odnosima sa konkurencijom. Prednosti i slabosti jedne zemlje proizilaze iz prirodnih i drutvenih resursa koje jedna zemlja poseduje ili oskudeva u njima.
PRIRODNI RESURSI Sopstveni potencijali PREDNOST EKOLOGIJA Proizvodnja zdrave hrane PREDNOST Kada se govori o prirodnim resursima po emu su zemlje u razvoju najbogatije, treba rei da su oni nedovoljno iskorieni, a i proizvodnja je neracionalna. Najvea proizvodnja nafte je u zemljama u razvoju a najvea potronja u razvijenim zemljama. Zemlje u razvoju ih izvoze kako bi plaale uvoz robe iroke potronje. Najvea prostranstva netaknute prirode nalaze se na podruju zemalja u razvoju, neto to danas ima svoju vrednost u okruenju u kojem je naruena privredna ravnotea, Ogromni potencijali za proizvodnju ekoloki zdrave hrane.

826

STANOVNITVO Proizvodna snaga rada PREDNOST FINANSIJSKA SNAGA Nedovoljna za privredni razvoj SLABOST ISTRAIVANJE I RAZVOJ Na veoma niskom nivou SLABOST

Najvei deo svetskog stanovnitva naseljen je u zemljama u razvoju negde oko 80%. Imaju visoku stopu prirodnog prirataja to je jedan od razloga za smanjenje blagostanja u zemljama u razvoju. Sa druge strane ove zemlje raspolau sa ogromnim izvorima proizvodne snage rada. Veoma je mala u zemljama u razvoju, kapital je neto u emu oskudevaju zemlje u razvoju kao osnovnom pokretau privrednog razvoja. Pad privredne aktivnosti uslovio je pad akumulacije na nivou zemalja i pad ponude kapitala potrebnog za investiranje. Padu ponude kapitala doprinela je visoka inflacija koja je u zemljama u razvoju unitila bankarski sistem i kreditiranje. Istraivako razvojna aktivnost u zemljama u razvoju je, zbog oskudice za finansijskim sredstvima zanemarena, te jo vie oteava postojeu kriznu situaciju i poveava zavisnost prema razvijenim zemljama kada je u pitanju pribavljanje neophodnih tehnolokih reenja. Koliko je znaajna ova aktivnost govori i podatak da vrednost novih proizvoda sadri samo 2% sirovina a ostalo je znanje(5, str. 537). Osnovna razvojna strategija Japana za budunost je ulaganje i istraivanje i razvoj. Kau Japanci: "to im proizvodi budu imali krai ivotni ciklus to e Japan biti jo jai i profitabilniji" (2, str. 162). Najvei deo svetskih izuma patentirani su u razvijenim zemljama. Zemlje u razvoju na globalnom tritu imaju veoma lou konkurentsku poziciju, te svoj razvoj moraju obezbediti za sada orjentacijom prema sopstvenom tritu dok ne budu dovoljno jaki da se mogu suprotstaviti globalnoj konkurenciji. Neke zemlje u razvoju imaju ogromne neiskoritene zastarele kapacitete, kao posledica pada kupovne moi na domaim tritima (pad tranje) i ulaska inostrane konkurencije. Oni se veoma uspeno mogu iskoristiti za proizvodnju proizvoda koji e po ceni i kvalitetu odgovarati kupovnoj moi zemalja u razvoju.

KONKURENTSKA POZICIJA Slaba SLABOST PROIZVODNI KAPACITET Potencijal usmeriti na proizvodnju za zemlje u razvoju PREDNOST

Imati prednosti za obezbeivanje privrednog razvoja ne znai imati privredni razvoj, ne znai reenje problema, ak se one kroz odreeni vremenski period mogu pretvoriti u slabosti ako se blagovremeno ne iskoriste. 2.3. Projektovanje razvojnih ciljeva Jo jedan korak koji je potrebno uiniti na ovom razvojnom putu jeste da se projektuju razvojni ciljevi, i da se da odgovor na pitanje: gde elimo da idemo, a sve u konstalaciji sa ansama i prednostima, opasnostima i slabostima.
Pretnje
- tehnoloka zavisnost - slobodna konkurencija - dug period tranzicije - politika nestabilnost

anse

- ogromno trite zemalja u razvoju

W S
- nedostatak kapitala - slabo istraivanje i razvoj - slaba konkurentska pozicija - prirodni resursi - jeftina radna snaga - ogromni proizvodni kapaciteti - proizvodnja zdrave hrane

Slabosti

Prednosti

Slika 1: TOWS matrica 827

Stavljanjem u odnos sa jedne strane anse i opasnosti a sa druge prednosti i slabosti dobijamo TOWS matricu. TOWS matrica predstavlja konceptualni okvir za analizu pretnji i ansi i njihovo usaglaavanje sa jakim i slabim stranama. Cilj ovog koncepta jeste da se usmeri nacionalna privreda (preduzea) da maksimalno koristi anse i prednosti a da minimalizira pretnje i slabosti. U ovom pravcu treba ii pri definisanju razvojnih ciljeva zemalja u razvoju, jer je to razvojni put koji se sam iskristalizovao prethodnom analizom eksternog i internog okruenja. Ciljevi zemalja u razvoju mogli bi se prikazati u obliku jednog niza.
Ekonomska integracija Povoljan kapital Pokretanje proizvodnje Trite Akumulacija Investiranje Vraanje duga Privredni razvoj

Politika stabilnost, monetarna stabilnost, zakonska regulativa, stabilnost bankarskog sistema

Poveanje ivotnog standarda i blagostanja

Slika 2: Razvojni ciljevi zemalja u razvoju 2.4. Konkurentska strategija Stvaranje strategijskih opcija, koje sainjavaju strategijsku fleksibilnost kompanija odnosno organizacija kao odgovor na mogunosti ali i pretnje u budunosti, jedini je mogui odgovor organizacija razvijenih zemalja, a i zemalja u razvoju na neizvesnost to ih eka u dinaminom buduem okruenju. KAPITAL
prvi i osnovni uslov koji treba ispuniti za pokretanje privrednog razvoja jeste obezbeenje sveeg kapitala za upoljavanje neiskorienih kapaciteta i pokretanje proizvodnog ciklusa i to iz sledeih izvora: 1. tednja zemalja u razvoju - najjeftiniji izvor finansiranja jestu sopstvena sredstva - pre drugog Svetskog rata Japan je imao najniu stopu tednje. Danas stopa tednje u Japanu je dvostruko vea od Amerike, a vea je i u odnosu na sve druge razvijene zemlje sveta. Iz ovako visoke tednje finansirao se razvoj japanske privrede i izvozna kampanja - ovo je jedna od tajni japanskog uspeha. (2, str. 66) 2. Formiranje regionalnih finansijskih institucija od strane zemalja u razvoju koje treba da se osnivaju po modelu i sa istim ciljem kao i u razvijenim zemljama sveta. Ove regionalne banke zemljama lanicama podstiu privredni razvoj odobravanjem zajmova po povoljnijim uslovima nego to se mogu nai na meunarodnom tritu kapitala, pruaju tehniku pomo, podstiu privatne investicije i sarauju sa ostalim meunarodnim finansijskim institucijama (Azijska banka za razvoj). 3. Sve povlastice, zajmove od meunarodnih finansijskih institucija za unapreenje privredne transformacije treba koristiti za investiranje.

PROIZVODNJA
- sva prikupljena sredstva zemlje u razvoju treba da racionalno iskoriste za pokretanje proizvodnje i u funkciji proizvodnje, jer u proizvodnji se stvara vrednost a na tritu se realizuje i predstavlja odskonu dasku da se stigne do konanog cilja.

828

TRITE
- obezbeivanje trita za proizvode zemlje u razvoju predstavlja kljunu taku ove strategije, jer osnovni cilj proizvodnje nije proizvodnja sama po sebi nego prodaja radi profita. Najbolje trite za proizvode zemalja u razvoju jesu upravo te zemlje u kojima ivi oko 80% svetskog stanovnitva ija platena sposobnost odgovara upravo proizvodima kakvi su u zemljama u razvoju. Ono to treba da uine ove zemlje jeste da organizuju sopstveno trite, da ga zatite, da obezbede povlastice u meusobnoj spoljno trgovinskoj razmeni formirajui za poetak poetni nivo ekonomske integracije, a integrisanost zemalja u razvoju podizati stalno na vii nivo kako jaa konkurencija na globalnom tritu, jer vei nivo integracije obezbeuje vei nivo zatite. Zemlje u razvoju ne mogu raunati na poboljanje poloaja u svetskoj privredi i trgovini i obezbeivanje privrednog razvoja u uslovima slobodne trgovine. U takvim uslovima zemljama u razvoju samo preostaje proizvodnja sirovina, proizvoda niih stepena obrade i nekih proizvoda za ishranu. Na modelu slobodne trgovine nisu se razvile ni sadanje razvijene zemlje, a zagovaranje regionalne integracije zemalja u razvoju je samo model koji su uspeno iskoristile razvijene zemlje.

Proces integracije zemalja u razvoju trebao bi da se kree u sledeem pravcu: po modelu identinom razvijenim zemljama kako nebi nekim novim standardima u poslovanju odstranili trite razvijenih zemalja koje moe biti interesantno za zemlje u razvoju u cilju obezbeivanja zajednikog trita koje bi uposlilo sve proizvodne kapacitete zemalja u razvoju - OSNOVA RAZVOJA ove integracije treba da podravaju regionalne finansijske institucije zemalja u razvoju obezbeivanje visoke saradnje sa ostalim ekonomskim integracijama i meunarodnim institucijama. Prednosti ekonomskih integracija bi bile: - saradnja u oblasti meunarodne trgovine - saradnja u oblasti meunarodnog plaanja - saradnja u oblasti meunarodnog finansiranja - tehnika - nauna saradnja - ubrzan privredni razvoj Potreba za integracijom organizacija u zemljama u razvoju je iz istih razloga kao i kod razvijenih zemalja a to je efikasnije suprotstavljanje globalnoj konkurenciji, bri privredni razvoj, vea priverdna mo. I dok razvijene zemlje prihvataju globalna pravila igre u okviru svojih integracija one ista ta pravila zemljama u razvoju nameu pojedinano uslovljavajui ih lanstvom u meunarodnim institucijama. Najvei deo privrednog razvoja ove e zemlje morati da iznesu na sopstvenim pleima, ono to je sada trenutno potrebno da uine jeste da se globalizacija povremeno "ogranii" na razvijene zemlje, a da tee u budunosti da globalizacija to pre postane potreba i zemalja u razvoju i samo tada e anse i 829

opasnosti koje nosi sa sobom proces globalizacije biti jednako dostupan svima. Ukoliko tome ne tee sve prednosti i anse pripadat e i dalje razvijenima a slabosti i opasnosti koje sa sobom nosi ovaj koncept bie rezervisan za zemlje u razvoju. Umesto zakljuka Izlazak privrede zemalja u razvoju na svetsko trite nije mogu bez njegovog razumevanja, prihvatanja novih standarda i filozofije kvaliteta, visoke poslovnosti i poslovne i strune osposobljenosti. Zemlje u razvoju, gde spada i naa privreda treba da shvate da takav proces zahteva dosta rada, ulaganja i vremena. Da bi se "lake" realizovalo ukljuivanje u meunarodne privredne tokove, proces globalizacije i integracije treba prihvatiti kao neminovnost. Potrebno je prihvatiti nove procese transformacije organizacija karakteristinih u industrijski najrazvijenijim zemljama tkz. virtuelne korporacije odnosno organizacije i prilagoditi ih organizacijama zemalja u razvoju. Pod uticajem novih informatikih tehnologija, virtuelne korporacije postaju mnogo dinaminije nego pre, a proizvodni sistem mnogo fleksibilniji. Virtuelne korporacije mogu proizvoditi proizvode u bilo koje vreme, na bilo kojem mestu. Sutina ovakve korporacije jeste zajedniki rad svih zainteresovanih u firmi odnosno organizaciji i van nje (kupci, dobavljai) na razvoju novog proizvoda. Ko hoe da opstane na svetskom tritu mora da nudi kupcu vrednost brzo, kvalitetno i jeftino. Da bi se prihvatile brze promene u tehnologiji, proizveli izuzetno specifini, prilagodljivi proizvodi prema zahtevima kupaca, potrebna je saradnja unutar organizacije i izmeu njih, (jer ni jedno preduzee ne moe da ima sva znanja iz svih potrebnih oblasti) a to omoguuju virtuelne korporacije odnosno organizacije koje brzo i efikasno zadovoljavaju specifine potrebe kupaca i trita (ak iako su geografski razdvojeni jer im to omoguuje informaciona tehnologija) 3. LITERATURA [1] Acin, ., "Meunarodni ekonomski odnosi", Novi Sad, 2000. [2] Drucker, P., "Menadment za budunost", Beograd, 1995. [3] YIP, G. S., "Total Global Strategy", Prentice Hall, New Jersey, 1995. [4] Petrovi, P., "Strategijske promene i konkurentnost preduzea", Poslovna politika, Beograd, br. 2/2000. [5] Todorovi, J., Janoevi, S., uriin, D., "Strategijski menadment", Beograd, 2000.

830