UDK 94(497.11) „1804/1813“:355.

216

Vladimir Stojan~evi}

U^E[]E USTANIKA I DOBROVOQACA IZ NEOSLOBO\ENIH KRAJEVA SRBIJE U ODBRANI TEKOVINA PRVOG SRPSKOG USTANKA
SA@ETAK: Te`i{te izlagawa u ovom radu autor stavqa na {irewe Srpskog ustanka na rubne granice Beogradskog pa{aluka i preko wih, posebno u jugoisto~noj Srbiji, ~iji su nosioci bile vojvode „drugog reda“ i wihovi saborci-dobrovoqci iz krajeva u kojima je srpski narod stewao pod terorom Turaka i ~eznuo za slobodom koju su ustanici ostvarivali u Beogradskom pa{aluku, odnosno, Kara|or|evoj Srbiji. Autor je ocrtao likove tvoraca Deligrada i drugih utvr|ewa, ulogu wihovih branilaca, ~etovawe u turskoj pozadini, odbranu klanaca i kqu~nih polo`aja ustani~ke vojske, po~ev{i od 1805. do kraja Prvog ustanka 1813. godine. Prikupio je rasute, naizgled sporadi~ne podatke o ve}em broju mawe poznatih vojvoda i preko wih razmakao okvire za prou~avawe Ustanka kao op{tesrpskog poduhvata u kojem su oni dali zna~ajan doprinos i podneli velike li~ne `rtve, pa i svoje `ivote. KQU^NE RE^I: Srpski ustanici i dobrovoqci, Deligrad, Vu~a @iki}, Streqa, Mita i Marinko Petrovi}, Momir Stojanovi}, Mandrda, Belki}

I Pogibijom dahija i isterivawem krxalija tokom leta i jeseni 1804. godine, ustanak Srba u Beogradskom pa{aluku nije bio zavr{en. Razvojem op{tih prilika u odnosima srpskih ustanika i Porte do{lo je do daqeg pogor{awa situacije, po{to je Porta odbila da prihvati srpske zahteve za garancijom austrijskog i ruskog dvora, a Srbi nisu hteli da bez wih polo`e oru`je i dopuste ulazak novih kontingenata turske vojske u garnizone tvr|ava na Savi i Dunavu, na ve} oslobo|enoj teritoriji Beogradskog pa{aluka. To pogor{awe srpsko-turskih odnosa dovelo je do pohoda carske (turske) vojske, do bitke na Ivankovcu 1805. godine, do turskog poraza i pogibije wenog komandanta ni{kog Hafiz pa{e, {to je bio psiholo{ki i moralni efekat ove pobede Srba nad sultanovom vojskom. Bezuslovni podani~ki status bio je prekinut i srpski ustanak u{ao je u slede}u etapu svog razvitka, do fakti~kog raskida sa Portinom vla{}u.

knezovi beratlije u Semberiji. i posle velike pogibije Pazvanogluove najamni~ke vojske na Xivxibarama 1806. izme|u ostalih. zatim nahijski knezovi Kujunxi}i u Novopazarskoj nahiji. Znepoqu. godine. i 2) da se Srpski ustanak pro{iri u svim pravcima u dubinu turske teritorije. ukidawe postoje}ih oblika – u ve}oj ili mawoj meri – lokalne. Bilo je javno proklamovano: 1) da se u Srbiju primaju izbeglice iz Turske i da se vojna snaga ustanika poja~a prihvatawem dobrovoqaca iz Austrije i Vla{ke. po dvema odlukama vojno-politi~ke prirode. naro~ito posle velikih oru`anih sukoba srpskog stanovni{tva u Novopazarskom kraju krajem 1805. skoro polovina teritorije severnog dela Kru{eva~kog . koxoba{ama i ba{knezovima beratlijama. Ibarskom Kola{inu. i podsticajno delovale pridru`ivawu srpskim ustanicima u oslobo|enom delu Srbije. dokle je to mogu}e. i ubistava. Kraj 1805. na ~elu sa narodnim kmetovima. Najaktivniji u borbenom pogledu i u uspe{nim akcijama protiv turske uprave bili su ustanici u Kru{eva~kom sanxaku. Zagorju i Polimqu. Kosovsko-Metohijskih i Ju`nomoravskih pa{aluka. seoske. i po~etkom 1806. nahijske ili oblasne samouprave. gde se ukidala lokalna seoska i nahijska samouprava i. naro~ito u susednim turskim kadilucima Bosanskog Podriwa i Semberije. zna~ajan i preloman momenat bio je u vezi sa odlukama Skup{tine ustani~kih vo|a u Smederevu. i da se – po mogu}stvu – pridru`i borbi srpskih ustanika u Beogradskom pa{aluku. Leskovcu. godine i to. godine ozna~avala je i karakterisala ova nova situacija. umesto we uvodio ~itlu~ki re`im sli~no dahijskoj upravi u Beogradskom pa{aluku (1799–1804) i u Vidinskom posle uzurpacije Portine vlasti od carskog odmetnika Pazvanoglua. decembra 1805. Krajinski Karapanxi}i. Uzrok tome bilo je raspadawe starog timarsko-spahijskog sistema i u vezi s tim velike promene u agrarno-pravnim odnosima. godine i u nahijama Kru{eva~kog (Alaxa-Hisarskog) sanxaka u januaru 1806. Starog Vlaha. poma`u}i pritom i razne oblike latentnog narodnog otpora i otvorenih lokalnih buna i ustani~kih poku{aja. nepostojawe javne i li~ne bezbednosti. ~iji je ciq bio odbrana ve} oslobo|ene teritorije. kontraofanzivu. Kako je poznato u istoriografiji. posebno zbog pojave lokalnih aramija i krxalijskih ba{ibozu~kih odreda samo su doprineli `eqama i nadawima stanovni{tva da se oslobodi krajwe bede. posebno u predelima Ni{kog sanxaka i Vidinskog pa{aluka. Kulskoj i Lompalana~koj nahiji. posebno u Belograd~i~koj. i po~etak 1806.38 U ovom smislu u~vr{}ewa i daqeg razvitka Srpskog ustanka posle bitke na Ivankovcu. Pojava ~itlu~ewa i nestanak javne bezbednosti. kao {to su bili starovla{ki nasledni ba{knezovi Ra{kovi}i. Odluke Smederevske skup{tine su samo poja~ale ovo {iroko rasprostraweno nezadovoqstvo hri{}ana (posebno seqa~kog stanovni{tva). gde je narodno nezadovoqstvo turskom upravom bilo veoma veliko. Te dve odluke odnosile su se na predupre|ewe turske invazije i prelazak na kontranapade.

pre svega. U novooslobo|enim krajevima na jugu Srbije. nedovoqno istra`eno u srpskoj istoriografiji: kakav je bio pravno-politi~ki i agrarno-pravni polo`aj tamo{weg stanovni{tva u posledwe vreme turske vlasti. Vuk Karaxi}. naro~ito posle bitke na Deligradu u leto 1806. II U vezi sa oslobo|enim krajevima Kara|or|eve Srbije na dva vojno-politi~ka va`na strate{ka pravca ju`nog i isto~nog fronta srpsko-turskog ratovawa u Prvom ustanku. Milo{ Milisavqevi}. godine. U vezi sa tim postavqa se zna~ajno pitawe. odnosno kraja Prvog srpskog ustanka 1813. kao i mawi delovi Ni{kog kadiluka (Aleksina~ka nahija) i Novopazarskog pa{aluka sa kne`inama Podgor. Konstantin Nenadovi} i drugi savremenici ustani~kog vremena. uz obave{tewa o vojno-politi~kim doga|ajima iz istorije oslobo|ewa pomenutih krajeva. istoriografi doga|aja tog vremena Vuk Karaxi} i Lazar Arsenijevi} Batalaka dali su najvi{e podataka o ovim pitawima. teritoriju od neposredne Portine vlasti pa do vremena sklapawa Bukure{tanskog ugovora 1812. . dao je prvi ta~ne podatke o geografiji i naseqima. a zatim i predstavnici dr`avne vlasti obnovqene srpske dr`ave. a Lazar Arsenijevi} Batalaka o glavnim li~nostima koje su se istakle u oslobo|ewu ovih krajeva i posle toga bili i slu`beno od Kara|or|a i Praviteqstvuju{~eg sovjeta priznati za glavne predstavnike svojih jo{ neoslobo|enih krajeva. Ibar. postavqa se tako|e va`no pitawe – ko su bili nosioci narodne oslobodila~ke borbe pre wihovog oslobo|ewa. i na istoku – u Negotinskoj i Timo~koj Krajini posle turskih poraza na Malajnici i [tubiku u prole}e 1807. Toma Milinovi} Moriwanin. prema Ni{u i Vidinu. kao znameniti Petar Joki}. U ovom radu su u pitawu i neoslobo|eni predeli Srbije zahva}eni doga|ajima Prvog srpskog ustanka i ko su bili glavni predstavnici oslobodila~ke borbe koji su delovali u oslobo|enoj Srbiji posle definitivnog uspostavqawa granice izme|u Srbije i ostalih turskih provincija. godine. Savremenici ovog razdobqa Prvog ustanka. kada je Porta prvi put u jednom me|unarodnom ugovoru sa Rusijom priznala oslobo|enu teritoriju Srbije kao odelitu. osamostaqenu de facto. godine. Mili}evi}.39 sanxaka i (zapadnog dela) Vidinskog sanxaka – i ju`no i isto~no od me|a Beogradskog pa{aluka – bila je oslobo|ena po~etkom 1805. pa se na wih treba osvrnuti sa ve}om pa`wom no {to je to dosad bilo poznato. kao i pitawe kakav je bio karakter nacionalne srpske vlasti i ko su bili nosioci nacionalne uprave posle prestanka turske vlasti u wihovim podru~jima. sve do wene propasti 1813. O ovim qudima zaslu`nim za ustani~ku Srbiju pisali su osim Vuka i Sime tako|e Milan \. kakve su se zatekle u periodu od primirja u Sloboziji 1807. ~ak i sa zvawem titularnih vojvoda. godine ovi krajevi ulaze u sastav obnovqene srpske dr`ave.

znali su i vojno-obave{tajni krugovi iz Austrije. Ti dobrovoqci u~esnici u izgradwi Deligrada bili su i wegova prva stalna posada i branioci – sve do pogibije wegovog osniva~a Vu~e @iki}a neposredno po wegovoj zavr{enoj izgradwi. Posle @iki}eve pogibije. godine. godine) postavio za stare{ine: Strequ. i brane}i ga kao junak iza|e na glas. veoma slo`ene fortifikacijske opreme i na vojno-strate{kom veoma va`nom punktu izme|u Aleksinca i Ra`wa – kuda je prolazio Carigradski drum. kad je kapetan @iki} 1806. koji je dobro i sistematski istra`ivao izvore i literaturu o Prvom ustanku i dobro izu~io mnoge strane ustani~ke problematike. kao i o wegovom zna~aju u potowem srpsko-turskom ratovawu. rodom iz Mavrova – kako je Vuk Karaxi} pisao – u „Staroj Srbiji“. i Xidu od Leskovca.. kao Vuk Karaxi}. Petar Joki}. O osnivawu Deligrada. zabele`io je „. zajedno sa svojim bratom Jovanom i mnogobrojnim dobrovoqcima iz ju`nih srpskih krajeva pod turskom vla{}u. Francuske i Rusije. posle Ivankova~ke bitke. obavio sa velikim vojni~kim znawem i za neverovatno kratko vreme. navodno. Ma}edonije i [opluka. i za slobodu svojih krajeva. Ali. @iki} je ovaj svoj posao. godine. o osnivawu Deligrada kazivao je kako „Do|e neki Xika iz Ma}edonije. Lazar Arsenijevi} Batalaka. da se na tlu oslobo|ene Srbije bore protiv Turaka. Mili}evi} i drugi koje }emo kasnije navesti. u prole}e 1806. Per{u. ili ispravili. i drugi savremenici i istori~ari Prvog srpskog ustanka. godine. po~etkom 1806. izvan Beogradskog pa{aluka. i Kara|or|e ga postavi za vojvodu i nazivao svojim pobratimom“. tako|e. ostao je u svetloj uspomeni na mnoge ratnike.40 III „Deligrad je ozna~avao jedno od najzna~ajnijih mesta u istoriji novovekovne srpske dr`ave. Milan \. Ovim be}arima on osna`i i utvrdi Deligrad i tu pogibe“. Sima Milutinovi}. Konstantin Nenadovi}. Nikolu i Xidu iz Leskovca“ i posle toga je „Streqa ostao dugo u Deligradu. u prole}e 1806.. Svi se savremeni izvori sla`u da je osniva~ Deligrada bio Vl~a-Vu~a @iki}. a (verovatno) odlukom Skup{tine (decembra 1805) ustani~kih stare{ina u Smederevu prilikom oslobo|ewa nekoliko nahija severnog dela Kru{eva~kog . dovede nekoliko be}ara. godine utvrdio Deligrad – da je tada: on prikupio nekoliko stotine be}ara da ga ~uvaju“. koji su poticali iz Stare Srbije. na~ini {anac koji se prozove Deligrad i pokupi jo{ be}ara i postavi im stare{ine: postavi Per{u buqukba{om nad be}arima. Ove Joki}eve podatke dopunili su. On je tako|e. borce i dobrovoqce u srpskoj vojsci. nad posadom – be}arima i izbeglicama iz susednih neoslobo|enih krajeva pod turskom vla{}u (do kraja 1805. Ovaj fakat treba posebno ista}i i o tome izneti neke karakteristi~ne detaqe i primere“. Nikolu buqukba{u pred be}arima ni{eva~kim i Streju (Strequ) opet pred ni{eva~kim be}arima. Kara|or|ev buquba{a i jedan od najupu}enijih wegovih najbli`ih saradnika.

41 sanxaka. i da u isto vreme potpoma`e u odbrani i po dva i po tri druga utvr|ewa“. mo`e se videti iz stru~nih studijskih izu~avawa Deligradskih utvr|ewa. Od kolikog zna~aja je bilo osnivawe Deligrada. godine glavnu komandu nad Deligradom i celim ju`nim frontom prema Ni{u. kada je bilo obznaweno da se Srpski ustanak pro{iri na sve susedne turske oblasti i da se me|u ustanike primaju izbeglice iz Turske. Drenova~kog potoka i Belog potoka. nastawen u selu Jasika. kada se saznalo da serasker kre}e ogromnu tursku vojsku na Srbiju. Naposletku. ju`nih krajeva. pomiwe da je Ilija Streqa. a sam redut bio je opasan prepre~nim sredstvima: kurja~kim rupama s koqem. i iz Ni{kog pa{aluka iz Poni{avqa i susednih krajeva. sna`no i uporno. kad je bilo napadnuto. uop{te. Jovana Mi{kovi}a i Koste Proti}a. J. kosi izme|u G. na levoj obali Velike Morave utvr|ewe Topoqak branio je deo qudstva iz Kru{eva~ke nahije me|u kojima se nalazilo i dosta izbeglih Topli~ana i Leskov~ana. leve obale J. u ciqu da se zadr`i nadirawe Turaka iz Ni{a ka ]upriji. Redut na Deligradu i onaj na Topoqaku bili su vezani pravom prugom koju je presecala Morava“. Tako se kasnije. po Petru Pe{i}u: „Jo{ u prole}e 1806. moglo da brani sebe samo. u januaru 1806. Kosta Proti} je pisao kako je kapetan @iki} „sva srpska utvr|ewa na Deligradu tako rasporedio da je svako od wih. Morave. od vojnih stru~waka (kasnijih) srpskih generala Petra Pe{i}a. najstariji. ~iji je glavni nosilac bio bez sumwe Vu~a @iki}. godine. desnom obalom J. Morave. godine. Bilo je prirodno da se tek oko osvojenog Pore~a na Dunavu i prema Kqu~u i Krajini skupqaju dobrovoqni ratnici sa teritorije Vidinskog pa{aluka i iz Vla{ke. dobila je – izvesno je – svoju potvrdu na Skup{tini ustani~kih stare{ina u Smederevu krajem 1895. pak. sa svojim podru~jem ina~e su – tokom 1805. Za odbranu. Pred Deligradsku bitku u leto 1806. Sa svoje strane. tako|e tek oslobo|enih krajeva Kru{eva~kog sanxaka okupqaju okolni ustanici i dobeglice iz. Qube{a i Vitkovca. imao du`inu vatrene linije 1. „be}ari“ i drugi dobrovoqci. 1810.160 koraka“. preuzeo je Petar Dobrwac. pre svega iz delova neoslobo|enih predela Kru{eva~kog sanxaka u dolini Toplice i Ju`ne Morave. godine. Leskovac i Pirot. u ciqu ure|ewa polo`aja. be}ari koji su dotada osiguravali Deligrad bili su oja~ani qudstvom iz Para}inske i Ra`awske nahije (SKZ 23) a zatim i Resavcima sa Stevanom Sin|eli}em. Prokupqe. drqa~ama i zasekama. Ideja o osnivawu Deligrada. godine kapetan @iki} je podigao jedno utvr|ewe na kosi izme|u J. kapetan @iki} je podigao jedan redut na Topoqaku (Zapisu). kao {to se iz. Mi{kovi} je opisivao „sedam starih {anaca od kojih je prvi. kao i wegova neprocewiva uloga u odbrani ne samo ju`nog fronta srpsko-turskog ratovawa nego – u velikoj meri – i za celu Srbiju u Ustanku. godine – bili u latentnom ili . Nasuprot Deligradu. podignuto je oko reduta na Deligradu i nekoliko opkopa. Tako. branio prelaz Turcima preko Zapadne Morave. Morave.

i Konstantin Nenadovi} pomiwe „vojvode II reda“ – Strequ kao vojvodu leskova~kog. koji je za svagda ostao vojvodom bez komande ali sa velikim uva`avawem i priznawem za wegove zasluge. a prema zapadu vezivao se za Carigradski drum. Ristu i Ne{ka kao vojvode prokupa~ke.. Dakle. Mili}evi}) Po memoaristi Anti Proti}u. s ispravkom da – prema istorijskim izvorima – titulisani leskova~ki vojvoda Momir nije bio u tom svojstvu. (Milan \.. Lazar Arsenijevi} Batalaka je. po svoj prilici. Vrawskog (i Pri{tinskog pa{e). vojvoda prokupa~ki. budu}i da su oni svi . Spomiwani Nikola Per{a bio je „iz nahije aleksina~ke“. donev{i (uz izvesne ispravke) i wihova imena.... Momir Stojanovi}. kojeg je pogubio leskova~ki [a{it ([ehsuvar) pa{a po svoj prilici prilikom ustani~kog osvajawa Kru{evca. odnosno ustanku.. Rista Isajlovi}. Para}ina i Ra`wa. vicinalnom putu koji je od Bele Palanke i Pirota preko mosta izlazio u dolinu gorweg Timoka na severnom pravcu. Kru{e- . derven vi{e Leskovca ka Vrawu Babuna. Kao {to smo naveli. boravili u Gurgusovcu. nego se titulisao kao knez naseobina izbeglica iz severnih predela Leskova~ke nahije (i kao sin naslednog beratlije svog oca Stojana. nikako nisu Srbiji pripadali.. Nikolu Ni{liju ali kao vojvodu Bawskog.42 otvorenom pokretu. vojvode ni{eva~ke. Po Batalaki „. no se je o tome radilo da se i oni uzdignu. Ovakvih titularnih vojvoda sa mawim i ve}im zaslugama i prizrenijama. ~uvaju}i prohod zvani Sveti Nikola kod sela Studeno Bu~je na komunikaciji Vidin-Belograd~ik-Ni{.. potvrdio navedeno kazivawe Petra Joki}a o glavnim qudima iz tih krajeva koji su pri{li ustanicima iz Beogradskog pa{aluka.“. On navodi vo`dove re~i: „Vi{e Ni{a. od kojih su ove vojvode zvani~no nosili.. godine obrazuje front prema vojsci Sofijskog. U tu svrhu. derven (klisura) da se mo`e uvatiti i tamo u Crvenoj reki drugi Deligrad postaviti i Turcima prekratiti put za u Ni{.. imade dobar .. kao izbeglice. IV Za psiholo{ko stawe i borbenu spremnost be}ara i dobrovoqaca prebeglih iz susednih neoslobo|enih krajeva Srbije u Ni{kom. bilo je i vi{e wih. vojvoda leskova~ki. osim Stanoja Glava{a. koj vodi kroz planinu 10 sati. A drugi . Kara|or|e je nameravao da za posadu Crvene Reke upotrebi qudstvo iz Poni{avqa ukqu~uju}i tu i pirotske titularne vojvode Mitu i Marinka Petrovi}a koji su tada. navedena su ~etiri imena iz tri nahije. zvawu. bez obzira {to tada nisu mogli biti i oslobo|eni. I tamo bi se mogao postaviti {anac da bi bili sa te strane osigurani“. Petko i Nikola Popovi}i. iz svog saznawa. Predeli ovi. Kara|or|e je mislio da 1807. na prelazu Ni{ave iznad Bele Palanke i predela Crvene Reke.. iz isti predela bili. leskova~kog „ba{kneza“.

Prose~enica „zatvorena. Mili}evi} je o vojvodi Iliji Petrovi}u pored ostalog napisao: „Streqa Ilija. do|e i odmetne Vlasotince. Iako je pohod u po~etku bio uspe{an.43 va~kom (Toplica sa Prokupqem i prostranom Leskova~kom kazom) i Vrawskom pa{aluku.. Mili}evi}u – „Streqa pre|e Ni{avu. odnosno oslobodila~kim pokretom stanovni{tva jugoisto~ne Srbije. ako uspe. posebno o Streqi Petrovi}u (iz Vlasotina~kog predela) i Nikoli Mandrdi (iz Toplice u Vrawskom podru~ju). Kozare. narodna tradicija zabele`ila je i druge qude. Boqare. U svom delu o znamenitim li~nostima „srpskog naroda“ M. ~uv{i da su Srbi ustanici ve} do{li do Aleksinca. koja je u ovakvoj istorijskoj situaciji i ovakvom ustani~kom revolucionarnom raspolo`ewu naj{irih narodnih slojeva. na~initi „vojvodom od Leskovca“. koji je koordinirao aktivnost na ovom podru~ju sa operacijama kojima je rukovodio Ilija Streqa. Uz pomo} Save iz Dedine Bare „i jo{ drugih be}ara do 450 druga „ skupqenih u jednom od pograni~nih logora prema Ni{u – prema M. do Masurice. \. Ora{je. Druga zna~ajna li~nost u doga|ajima ovog predela bio je Nikola Mandrda. utoliko pre {to je za wihovo anga`ovawe u Prvom (ali i u Drugom) srpskom ustanku bila vezana istorija oslobodila~kog pokreta i {to su vojno-politi~ka orijentacija i planovi Kara|or|a i Praviteqstvuju{~eg sovjeta u znatnoj meri bili usredsre|eni upravo na ovu oblast. Jastrebac. Mili}evi}a. \. Kru{evicu Brezovicu. u pomesnim i lokalnim ustani~kim pokretima. Gradi{te. [i{avu. Kara|or|e. udari preko Zaplawa. Dedinac. bila oslobo|ena velika teritorija u slivu reke Jablanice. jedno vreme. Inogo{ta i Poqanice u severnim krajevima Vrawskog pa{aluka ipak nije se mogao dugo odr`ati. godine – sam Kara|or|e mu je odobrio da mo`e zatvoriti Prese~enicu (u Mominoj Klisuri)“ kako bi „presekao“ put vrawskom pa{i obe}av{i mu da }e ga. pokreta~e narodne bune i ustanka protiv Turaka u Vrawskom pa{aluku. svedo~ewa Milana \. Tu ga. Sam vo`d Prvog ustanka. rodio se u selu Gradi{tu. Mili}evi} je za Nikolu Mandrdu zapisao da se „rodio u nahiji vrawskoj“ . Pored ovih li~nosti.. karakteristi~na su. godine zajedni~kim snagama ustani~ke Srbije i ustanika. kapetan @ika. postavi ga za stare{inu be}arima iz nahije leskova~ke“. po{to se je u bojevima dobro pokazao. istoriji Prvog srpskog ustanka dala i nekoliko vojvoda. Na{to kasnije – zapravo po~etkom 1807. i da su se utvrdili ispod sela Vuka{inovca. koje je mislio osvojiti jo{ 1807. pobegne u Deligrad. pored ve} istaknutog Nikole Mandrde. verodostojna i slikovita. Tada je u Leskova~kom kraju. gde je glavni ustani~ki zapovednik bio Cvetko Vranova~ki. zapazio je nekoliko izuzetno va`nih strate{kih tradicija na terenu Ni{kog i Vrawskog pa{aluka – u istoriografiji zapisani u Crvenoj Reci (na izlasku iz Si}eva~ke klisure) i u Grdeli~koj klisuri. Grdelicu i Dedinu Baru“. Streqa . pore~je Veternice i Klisure. i ustanak prenet daqe u pravcu Crne Trave. \. M. vi{e Vlasotinaca.

On daqe navodi da je „ovaj Poqan~anin bio pismen ~ovek. na pr. iako na posredan na~in. u narodnoj tradiciji „Zna~ajna pa`wa se pridaje i organizacijama i vo|ama ustanka u ju`nim krajevima. iz kojih se sagledava {iroka osnova oslobodila~kog i ustani~kog pokreta u oblasti (tada) neoslobo|ene Ju`ne Srbije.. Blizu vlasotina~kog sela Jastrebac wegovi borci vodili su odsudnu bitku 1809. Pantelija-Panta Sre}kovi} u svom prou~avawu u~e{}a Nikole Mandrde i wegove uloge u oslobodila~koj borbi protiv Turaka. ro|en u selu Vlasu. pre{av{i iz svog zavi~aja u Poqanici. i kako je. na Deligradu. Wegova dru`ina je prodrla u Grdeli~ku klisuru (Derven) i turskoj vojsci zadala te{ke udarce. I istori~ar oslobodila~kog pokreta u Ju`nomoravskim predelima za vreme Prvog srpskog ustanka. Pri~alo se da se opismenio u nekom manastiru na Kosovu i da su on. ali i uspomene savremenih u~esnika iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka. poznati Poqana~ki hajduk. Tu je poginuo i ovaj neustra{ivi Crnotravac. u Beogradskom pa{aluku. (sic) godine je Nikola Belki}. Tako „Vo|a ustani~ke jedinice u Crnoj Travi od 1804. godine. za vreme Prvog ustanka. Li~no ga je uva`avao vo`d Kara|or|e Petrovi}“. Po M. najpre u svojoj postojbini bio odmetnuo u hajduke. ~esto je sa svojom hrabrom ~etom prelazio u vrawsku nahiju i tamanio Turke. a u Drugom ustanku 1815. I poznati profesor Velike {kole u Beogradu.44 i da se „od zla turskoga . Nikola Belki}. Svakako. godine stekao je velike zasluge za poraz prethodnice turske vojske na planini Juhor. besumwe igrao izvesnu ulogu i u leskova~kom ustanku – 1807. delio je Sre}kovi}evo mi{qewe da je Nikola Mandrda. Sergije Dimitrijevi}. doneo je vi{e novih podataka o ovoj zna~ajnoj problematici. i makoliko i kako da su `eleli Turci da ga uhvate. . Vi{e pisaca druge polovine 19. Zlatanovi}u. Bogdan Poqani~ki. Nikola Stojanovi} Mandrda i Ilija Petrovi} Streqa bili glavne li~nosti Prvog srpskog ustanka“. on je u~estvovao u Prvom ustanku – zbog ~ega je ostao u se}awu narodnog predawa i u Temni}u i u svom starom zavi~aju (ro|en je u selu Vlase u Vrawskom predelu Poqanice). Jedan vis u blizini Dowe Lopu{we nosi topografski naziv „Belki}ev grob“. prinudio Mara{li-Ali-pa{u na pregovore sa knezom Milo{em. iguman Simeun iz Kacapuna i drugi. Mom~ilo Zlatanovi}. to im nikad nije po{lo za rukom“.. „sa svojom ~etom kao dobrovoqac sudelovao u prvom srpskom ustanku. veka zabele`ilo je narodno predawe. ~ime je onemogu}io weno daqe prodirawe u Beogradski pa{aluk i. godine. i nastani se u selu Pajkovcu. do 1809. Najvi{e se bavio u planinama i brdima Leskova~ke nahije. i sa po~etka 20. Svojim juna{tvom zadivio je ustanike [umadince. Profesor Mom~ilo Zlatanovi} iznosi svoje mi{qewe kako „Mandrda u~estvuje u mnogim bitkama u Prvom srpskom ustanku. kako ga „turski zulum nagna u hajduke“. Me|u wima se isti~u Ilija Petrovi} Streqa. u nahiji jagodinskoj“. do|e u Srbiju. „Za vreme prvoga ustanka. posle. u nahiju Jagodinsku. Poznat u nauci savremeni istra`iva~ perioda Prvog ustanka sa teritorije Vrawskog pa{aluka.

Za vreme Prvog srpskog ustanka u~estvovao je u bici na Deligradu 1806. zatim znepoqski haramba{a Apostol iz Znepoqa. o brojnosti ustanika. isticala tri sve{tenika: Janko. u selima Grdeli~ke klisure „serbezi“-dobrovoqci. On je bio taj koji je u Grdeli~koj klisuri ubio ~uvenog vrawskog zulum}ara i ~itluk-sajbiju Abdul ]erima. u kome je zapovedao“. godine. koji je 1805. Neposrednom oru`anom akcijom na terenu ovih krajeva. pod nazivom „More vr}aj kowa. kao i o zajedni~kom pohodu ni{kog i leskova~kog pa{e. do danas. bilo u pozadini turske vojske na podru~ju sliva Ju`ne Morave – isticao se kao borac za slobodu u narodnoj pesmi tih krajeva \or|e Batam „koji se pridru`io Kara|or|evim be}arima“. Prebeglica i u~esnik u doga|ajima Prvog ustanka bio je i Poqan~anin Sava. godine. kao organizatori narodnog ustanka. Znepoqe i daqe prema severu podru~je Stare Planine sa gorwim tokom Trgovi{kog Timoka – posebno predele Visok i Buxak (u Gurgusova~koj nahiji). Zdravko i Krsta iz Velikog Kr~imira. predelu Koritnica i delu Lu`nice. kako se pri~a. „koji je zbog izdajstva opkoqen od Turaka kod Eminove Kutine. Prvi srpski ustanak zahvatio je i predele sredweg i gorweg pribre`ja Ni{ave: Zaplawe. Romana blizu Deligrada. Od drugih li~nosti – pokreta~a i u~esnika narodnog ustanka isticali su se. po tradiciji. Bio je i pisar u {tabu stare{ina koji su zapovedali ovim ~uvenim ustani~kim utvr|ewem.45 Me|u ovim drugim istaknutijim hajducima. obuhvatao i deo Pirotske nahije prema Beloj Palanci. Abdul ]erim ago. a u vlasotina~ko-zaplawskim selima. (Ova pesma je veoma popularna u narodu. Iz ove oblasti poznate su „titularne“ pirotske vojvode Piro}anaca. posebno o ustani~kim vezama sa vlastima u oslobo|enoj Srbiji. u kasnijim doga|ajima ranio vrawskog Husein-pa{u na Qubi}u 1815. Marinko Petrovi} i Mita Petrovi}. i do danas peva. Epilog je bio – kako je jo{ geograf-istori~ar Kosta . pi{man }e da bude{“). vi{e od mesec dana i o tome su sigurno znale i austrijske vlasti. ili delovawem zama{nog delom izbeglog stanovni{tva iz Poni{avqa na ve} oslobo|enoj teritoriji Srbije u Svrqigu i izvornom delu Timoka. ustanicima i u~esnicima u Srpskom ustanku – bilo na srpsko-turskom frontu ratovawa izme|u Deligrada i Ni{a. godine iz Vrawa oti{ao u Ni{ da bi u~estvovao u borbi protiv srpskih ustanika. buquba{a Ran~a (kojeg je opevala. narodna pesma). Po jednoj verziji pamti se ustanak Ilije iz Oslara kod Bujanovca koji je. po narodnom predawu. Jo{ po~etkom 1805. „delije“ – tako|e dobrovoqci. ustanak je dugo trajao. Do duboko u 19. Pirotsko poqe. kasnije iguman manastira Sv. veku pomiwe se zaplawski ustani~ki vo|a Cvetko Deki}. kao i o velikom boju u kojem je (kao u Dedabarskom hanu) izginulo nekoliko stotina Turaka i ustanika. Belu Palanku. Tako|e. prema nekim kazivawima narodne tradicije. koji je. kao da je ustanak stanovni{tva Vrawskog podru~ja na{ao odjeka u okolini Bujanovca. U Zaplawu su se. iz sela Barbatovo. ovi krajevi su bili ukqu~eni u oslobodila~ku borbu Prvog srpskog ustanka.

qudi iz neoslobo|enih predela Srbije. a iz kojih su se regrutovali borci Srbije Prvog ustanka. u stalnom oslobodila~kom pokretu. proiza{ao je. Porta je tra`ila ekstradiciju Mite Pirotskog). . za Ni{ki vojvode Nikola i Petko Popovi}i. V Kako se iz izlagawa vidi. godine na prostoru od Kopaonika do Morave. odakle su srpski ustanici preduzimali prepade na Carigradski put i prekidali tako|e. profesor Pirotske gimnazije utvrdio – da je sedam sve{tenika sa ustani~kog podru~ja bilo izve{ano u Pirotu.46 Kosti}. Iz redova ovih svojevoqnih dobrovoqaca. mawe ili vi{e. Svi zna~ajniji obli`wi nahijski centri iz neoslobo|enih krajeva jugoisto~ne Srbije imali su svoje ugledne predstavnike u vojsci i dr`avnoj upravi Srbije – Praviteqstvuju{~em sovjetu. ustanika i prebeglica sa celokupnog podru~ja sliva Ju`ne Morave i wenih pritoka popuwavane su formacije Kara|or|eve ustani~ke vojske na celom ju`nom frontu od Jastrepca i Deligrada do Stare Planine i Gurgusova~ke nahije iz redova ustanika neoslobo|enog dela jugoisto~ne Srbije i preseqenika-izbeglica u severni deo Srbije. za Leskova~ki vojvoda Ilija Petrovi} Streqa i knez (u zvawu vojvode) Momir Stojanovi}. zajedno sa kru{eva~kim vojvodama. bio izabran i uvr{ten u vojne i civilno-upravne ustanove obnovqene srpske dr`ave pove}i broj qudi – narodnih predstavnika iz krajeva koji su bili ostali pod turskom vla{}u. vezu Ni{a sa Vidinom i Belogradi~kom na podru~ju klanca Sv. mawim ili ve}im `estokim sukobima i borbama sa Turcima. Deligrad i Topoqak. za Pirotski vojvoda Mita (Petrovi}) i knez Marinko (u zvawu vojvode) Petrovi}. (Po slomu Srbije. Da je u~e{}e stanovni{tva iz neoslobo|enih krajeva (geografsko) Srbije u Prvom ustanku bilo srazmerno veliko – moglo se ceniti i po broju sela koja su bila naseqena po {umadijskim nahijama. Te su vojvode bile: za Prokupa~ki predeo vojvoda Rista Isajlovi} i knez Ne{ko. i branili ih. Sli~na je situacija bila i u predelu Si}eva~ke klisure. a da su po istom poslu na granicama Gurgusova~ke i Crnore~ke nahije bili – pored nekoliko drugih – i Pirotske vojvode Mita i Marinko. a taj broj nije bio neznatan. skoro sva teritorija dana{we jugoisto~ne Srbije bila je. bili su glavni logori u kojima su boravili. Nikola i sela Studeno Bu~je. na suprotnoj obali Ju`ne Morave. velikim prebegavawem stanovni{tva ugro`enih podru~ja na teritoriju oslobo|enog dela severne Srbije. U vojnom pogledu. Za ugled (i kao dokaz) vojni~ke sposobnosti pomenutih vojvoda zna~ajno je da su leskova~ki vojvoda Streqa i prokupa~ki Rista i Ne{ko odre|eni da brane granice Srbije 1813.

I. Rista N i k o l i }. juna 2004. Srbija za vreme posledweg austrijsko-turskog rata (1788 do 1791). Pomenik znamenitih qudi u srpskog naroda novijega doba. Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije 1877–1878. I. SEZ. Bele{ke o narodnoj srpskoj poeziji. Istorija grada Pirota. III. Svetislav P e t r o v i }. Pirot 1968. Aleksinac 1996. S i m i }. Vladimir S t o j a n ~ e v i }. Izve{taj Pirotske gimnazije. Dragoqub M. Na{e stvarawe. Prvi srpski ustanak i Leskova~ki kraj. M i l i } e v i }. Beograd 1910. P a v l o v i }. Leskovac 1977. Ka istoriji grada Vrawa i wegove okoline.) Istorija Ni{a I. Serdar Nikola Mandrda pobedilac Turaka kod Debelog drveta 1815. Da li je Leskovac imao knezove beratlije i kne`insku samoupravu u periodu Prvog ustanka. antropogeografska prou~avawa. 1899. Poqanica i Klisura. Svetosavski govor. Leskov~ani u Prvom srpskom ustanku (Istorija i predawa). SEZ. Istorija Srpskog ustanka. Vladimir S t o j a n ~ e v i }. Poni{avqe i susedni krajevi za vreme Prvog srpskog ustanka. Godi{wica Nikole ^upi}a. Gradina 7–8. III. II. Milan \. Slobodna re~. Svetislav St. Ni{ 1900. Leskovac 1954. Mom~ilo Z l a t a n o v i }. Leskova~ki Zbornik. Vlasina i Kraji{te. Pirot 1996. Kosta K o s t i }. Srpski etnografski Zbornik (SEZ). VIII. Glasnik Srpskog u~enog dru{tva Vladimir S t o j a n ~ e v i }. Leskovac i Leskova~ka nahija u XIX veku (1804–1878). Vrawe 2004. Izve{taj Vrawske gimnazije za {kolsku 1905–1906. Beograd 1896. godinu. Srpska Kraqevska Akademija (SKA). Beograd 1888. Beograd 1912. . Pirot 1909. Stanoje M i j a t o v i }. Vrawe (~etvrtak. Manastir Sveti Prohor P~iwski. Fototipsko izdawe. I. Oko u~e{}a Piro}anaca u Prvom srpskom ustanku 1805. Beograd 1905. Od Deligrada do Deligrada 1806–1876. Leskovac 1987. Ni{ 1965. Svetislav P e t r o v i }. Temni}. Mita R a k i }. Deligrad u istoriji Prvog srpskog ustanka i wegov zna~aj u odbrani Srbije. Istorija Pirota) Borislava L i l i }. Beograd 1905. Leskovac 1961. Pantelija S. II. Naseqa srpskih zemaqa. Pirot 1994. Beograd 1906. Leskova~ki Zbornik. Prvi srpski ustanak i Ju`no Pomoravqe. Bogdan Poqan~anin.47 Popis va`nijih istoriografskih dela Lazar A r s e n i j e v i } B a t a l a k a. Ni{ 1983. 10. Naseqa. Beograd 1898. Rista N i k o l i }. Bele{ke iz Zaplawa. Mom~ilo Z l a t a n o v i }. Naseqa. Prvi srpski ustanak na jugu Srbije u istoriji i tradiciji. Kosta K o s t i }. Studije i ~lanci. Petar G a g u l i }. 1. Leskovac 1962. Vidosava N i k o l i }. Pirotski Zbornik. Leskovac 1975. (Pre{tampano u kwizi. Iz pro{losti Leskovca i okoline. Iz Nove Srbije. Vladimir S t o j a n ~ e v i }. Leskovac 1978. S r e } k o v i }. Leskovac 1955. Jovan H a x i V a s i q e v i }. godine. XVI. Sergije D i m i t r i j e v i }. 3–4. Svetislav M a r i }. Dragoqub T r a j k o v i }. Istorija Pirota i okoline 1804–1878. Vladimir S t o j a n ~ e v i }. S t r e q a.

. the defence of the gorges and key positions of the rebels’ army. seemingly sporadic data about a larger number of less-known military leaders and thus extended the framework for the study of the Uprising as an allSerbian enterprise. He collected the scattered.48 PARTICIPATION OF THE REBELS AND VOLUNTEERS FROM THE NON-LIBERATED PARTS OF SERBIA IN THE DEFENCE OF THE ACHIEVEMENTS OF THE FIRST SERBIAN UPRISING by Vladimir Stojan~evi} Summary In his presentation in this paper. giving even their lives. The author outlined the characters of the creators of Deligrad and other fortresses. the role of their defenders. and those who gave a significant contribution to it also suffered great personal sacrifices. specially to the south-east Serbia. the author focuses on the spreading of the Serbian Uprising to the bordering areas of the Belgrade pashalik and beyond them. activities of units behind the Turkish lines. starting from 1805 till the end of the First Uprising in 1813. that is Karadjordje’s Serbia. whose proponents were the „second-rate“ leaders and their cofighters-volunteers from the regions in which the Serbian people still suffered the Turkish violence and yearned for freedom which the rebels realized in the Belgrade pashalik.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful