Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu južne i jugoisto ne Srbije
Bratimir Neši dipl. inž. zaštite životne sredine

Niš, Decembar 2010.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Sadržaj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Uvod .............................................................................................................................. 3 Zna enje osnovnih izraza u oblasti upravljanja otpadom ..................................... 6 Vrste i klasifikacija otpada .......................................................................................... 9 Analiza postoje(eg stanja i infrastruktura ............................................................... 19 Klju ni principi upravljanja otpadom ..................................................................... 22 Opcije upravljanja otpadom ..................................................................................... 23 Tehni ki aspekti upravljanja otpadom .................................................................... 26 Socijalni aspekti upravljanja otpadom ..................................................................... 28 Odgovornosti institucija i pravni okviri za upravljanje otpadom u Republici Srbiji ...................................................................................... 30 10. Integralni sistem upravljanja otpadom .................................................................. 36 11. Upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji ................................................ 46 12. Postoje(i kapaciteti reciklažne industrije u južnoj i jugoisto noj Srbiji ............ 48 Region Niš ............................................................................................................. 48 Grad Niš ..................................................................................................... 48 Opština Aleksinac ..................................................................................... 52 Opština Svrljig ........................................................................................... 54 Opština Ražanj .......................................................................................... 55 Opština Merošina ...................................................................................... 56 Opština Doljevac ....................................................................................... 57 Opština Gadžin Han ................................................................................ 58 Region Prokuplje .................................................................................................. 64 Grad Prokuplje .......................................................................................... 64 Opština Žitora9a ....................................................................................... 65 Opština Blace ............................................................................................. 66 Opština Kuršumlija ................................................................................... 67 Region Pirot ........................................................................................................... 69 Grad Pirot .................................................................................................. 69 Opština Dimitrovgrad .............................................................................. 71 Opština Bela Palanka ................................................................................ 72 Opština Babušnica .................................................................................... 73 Region Leskovac ................................................................................................... 74 Grad Leskovac ........................................................................................... 74 Opština Medve9a ...................................................................................... 74 Opština Lebane ......................................................................................... 74 Opština Vlasotince ................................................................................... 74 Opština Crna Trava .................................................................................. 75 Opština Vladi in Han ............................................................................... 75 Opština Bojnik ........................................................................................... 77
1

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Region Vranje ........................................................................................................ 78 Grad Vranje ............................................................................................... 78 Opština Surdulica ...................................................................................... 79 Opština Bujanovac .................................................................................... 79 Opština Preševo ........................................................................................ 80 Opština Bosilegrad ................................................................................... 80 Opština Trgovište ..................................................................................... 81 13. Zaklju ak ................................................................................................................... 82 Literatura ................................................................................................................... 83

2

jer se pove(ava potreba za hranom. bez posebne 3 . baštenski otpad. komercijalnih ustanova (uklju uju(i bolnice) i institucija. na ina života. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instva: neopasni otpad iz industrijskih. saglasno prinicipima Arhuske konvencije /2/. /2/. administrativnih ustanova. gra9evinski otpad (šut. Komunalni vrsti otpad po definiciji uklju uje otpad iz doma(instva. Prema poreklu. a cena njegovog rešenja iznosi mnogo milijardi dolara /4/ Primera radi. plastike. i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom. Arhuska konvencija odnosi se na dostupnost informacija. Konvencija je stupila na snagu 30. za rešenje problema komunalnog otpada brinula se sama priroda. /3/. transporta. staklene ambalaže. komercijalni i bezopasni industrijski otpad.000 tona razli itog sme(a /4/. Uporedo sa ovim. zahvaljuju(i tehnološkom napretku i razvoju ekološke svesti. tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada /1/. Koli ina sme(a raste. oktobra 2001. Naša civilizacija proizvodi sve više otpada i ništa ne ukazuje na skore promene ovog trenda. potrošnje i dr. mešoviti otpad sa gradilišta). Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja. održanoj u gradu Arhusu. ostataka hrane. Seljaci su svoje proizvode donosli direktno sa njiva i polja na stolove. Problem komunalnog otpada je izražen u svim gradovima naše planete. UVOD =ovek je jedino bi(e na planeti koje stvara otpad. To je kompleksan zadatak. koji zahteva odgovaraju(e organizacione kapacitete i saradnju izme9u brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru /1/. Sve te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem životnih potreba. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. koji (e nakon upotrebe postati otpad. juna 1998. nezamenljivih za 9ubrenje zemljišta. zanatskih radnji. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog otpada. Prilikom izrade plana upravljanja komunalnim otpadom potrebno je obezbediti aktivno u eš(e javnosti u svim fazama donošenja odluka i u procesu usvajanja dokumenata. pija ni otpad. Ta smeša se sastoji od razli ite starudije. otpad se smatra jednim od najzna ajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Ve(ina zemalja u regionu je potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju /3/. boja i lakova za zaštitu drveta. Za upravljanje vrstim komunalnim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. socijalnog okruženja. u toj smeši se javlja i ve(a koli ina opasnih materija: živa iz baterija. i usvojena je 25. starog papira. Pove(ava se koli ina upakovane robe. životnog standarda. a ambalaža pove(ava koli inu otpada. pi(em i robom za dužu upotrebu. zeleni otpad iz parkova i groblja i ostatke od iš(enja ulica. godine na etvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. Lokalni plan upravljanja otpadom mora biti usaglašen sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije. =ovek je svojim aktivnostima odlu uju(i inilac u promeni životne sredine. reciklaže. Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu. pogodne za dalje koriš(enje. organskih rastvara a. zemlja. Veliki deo potreba je stvoren vešta ki i pitanje je da li nam je potreban toliki broj razli itih proizvoda. borba protiv otpada postaje mnogo uspešnija. pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE). ponovne upotrebe. koja sadrži vredne metale. vrsti otpad se deli na komunalni. ameri ki ekolozi su izneli podatak da samo grad Njujork dnevno izbacuje 24. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države. fosfor-karbonati iz fluorecentnih lampi i toksi ne hemikalije iz sredstava za iš(enje. Pre nagle industrijalizacije. godine.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 1. u eš(e javnosti u donošenju odluka i dostupnost pravosu9a u vezi sa pitanjima koja se ti u životne sredine. Ipak.

od kojih je 66% bilo proizvedeno od aluminijuma /4/. Veliku ekološku opasnost nosi proces koji se primenjuje za dobijanje materijala. a gra9ani Manile – 2. koji se koristi za uvanje “brze” hrane u toplom stanju. Slede(i korak je izrada konzervi u plasti noj ambalaži. njegova primena je neprekidno rasla. Nažalost. Prose ni Amerikanac odbacuje oko 300 kg ambalaže godišnje. godinu u SAD je iznosila 26 milijardi dinara /4/. zna ajno pove(ava otpatke u vidu upotrebljene ambalaže. godine pokazuju da se na abalažu u SAD trošilo više nego što je iznosila ista dobit farmera. Godine 1985. plasti na ambalaža se danas proizvodi nekoliko puta više nego aluminijumska i svih neobojenih metala zajedno. koristili su se kao 9ubrivo za zemljište /4/. iji je rok trajanja kra(i od godinu dana. Od tog vremena. a njena zapremina itavih 50% celokupnog komunalnog otpada /4/. Konzerve gaziranih napitaka ine 5% komunalnog otpada /4/. godine staklena ambalaža u industriji osvežavaju(ih napitaka je preovladavala. Podaci iz 1986. Dvolitarske plasti ne boce. – plasti na /4/. malo je procesa koji omogu(avaju dobijanje više od jedne vrste plastike istovremeno. ustvari postoji 46 razli itih tipova plastike. Razli iti poluproizvodi i gotovi prozvodi sve više istiskuju doma(u kuhinju.5 puta. jaki sun evi zraci ih probijaju. proizvedeno je u SAD više od 70 milijardi konzervi za gazirane napitke. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. U SAD više od polovine svog proizvedenog papira i stakla i oko jedne tre(ine plasti nih masa koristi se proizvode. Jedan od razloga je i što se roba u Njujork dovozi sa udaljenosti i do nekoliko hiljada kilometara. Koli ina sme(a se pove(ava zbog velike koli ine ambalaže i materijala koji se koriste u reklamne svrhe /4/. metal i plastika. 4 . Ako se poredi po masi. U industrijski razvijenim zemljama masa ambalaže ini oko 30%. Tako stalno raste i udeo plastike u komunalnom otpadu. kada su nema ki nau nici osvojili njegovu proizvodnju. zatim slede staklo. reklama i trgova ke mreže. Tako. sa niskim procentom seoskog stanovništva. Do 1975. to više raste potreba za robom koja se direktno doprema u doma(instva. Jedan jedina boca za ke ap sastoji se od 6 vrsta plastike. godine. biljna ulja. Mada neupu(eni ovek može pomisliti da postoji samo jedna vrsta plastike. Danas je teško na(i ove proizvode u klasi noj staklenoj ambalaži. Od 1981. Uvo9enje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. parfimerijski proizvodi danas imaju plasti nu ambalažu. danas ine 22% ukupne prodaje bezalkoholnih pi(a u SAD. Približno polovina tog pakovanja sadrži hlorna jedinjenja. Proizvodnja ovih ambalažnih materijala troši oko 3% ukupnog nacionalnog energetskog budžeta /4/. godine odnos se promenio u korist plasti ne i aluminijumske ambalaže za jednokratnu upotrebu. Za poslednjih 30 godina udvostru ila se upotreba ambalaže. Boce za ke ap.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije prerade i pakovanja. kad je aluminijum upotrebljen za igra ku Napoleonovog sina. Amerikanci oko jedne desetine od cene robe pla(aju za njenu ambalažu. pa je za o uvanje svežine i lepog izgleda robe potrebno koristiti mnogo više i trajnije ambalaže /4/. Što se više žena upošljava u komercijalnim firmama. sa velikom produkcijom roba proizvode i veliku koli inu otpada. Aluminijum je po eo da se primenjuje od 1820. Planirana suma za ambalažu za 1987. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml. Otpaci od vo(a i povr(a. koje imaju razli ite uloge: da daju oblik. moraju biti laka i biološki neaktivna. predstavljene prvi put 1978. Njena prodaja raste po stopi od 5% godišnje. Godine 1983. skloni lakom truljenju. gustinu. a sada se na ove konzerve troši 22% ukupnog aluminijuma koji uvozi SAD. sladoleda i dr. pakovanja supa. elasti nost i hermeti nost. sredstva za iš(enje. Industrijski razvijene zemlje. Njujor ani proizvode 9 puta ve(u koli inu otpada od svoje mase. Papir predstavlja 50% ambalaže. Kada te supstance stignu u gornje slojeva atmosfere. tj. Udeo plastike u proizvodnji ambalaže je po ev od 60-tih godina prošlog veka naglo porastao. A takva ishrana. godine. mnogo ve(u nego nerazvijene zemlje. Napici. bez obzira što smanjuje organske otpatke u doma(instvu.

ali i medicinski otpad iz bolnica i zdravstvenih ustanova. komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad. ta nije vo9enja evidencije o koli inama. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. što je nešto niže nego u zemljama centralne i isto ne Evrope. pošto se sakupljanje otpada u seoskim podru jima ne vrši. Pouzdani podaci o karakteristikama otpada utvr9uju se na osnovu višegodišnjih ispitivanja po utvr9enoj metodologiji uz primenu važe(ih standarda. Sadašnje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teško proceniti. Zapadna Evropa. Oni proizvode tre(inu svetskog komunalnog otpada. Australija) živi sedmina stanovnika sveta. U Njujorku je 1996. tj. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države.4 kg/dan po stanovniku.3 – 1. Japan. U razvijenim zemljama sveta (SAD. naro ito sastava. Prema podacima potvr9enim za 160 opština Srbije (bez Kosova).Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije izbacuju(i atome hlora. godine po stanovniku nastajalo približno 390 kg komunalnog otpada godišnje /6/. koji štiti zemlju od ultraljubi astog zra enja /4/. utvr9ivanja karakteristika. procenjuje se da se u Srbiji na zvani ne deponije odlaže priblžno 6. sprovo9enja kategorizacije otpada. U ovu koli inu je uklju en otpad iz doma(instava. kao i gra9evinski otpad /7/. Prema podacima dobijenim od strukovnog udruženja KOMDEL. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1. godine po stanovniku nastajalo više od 400 kg otpada godišnje /4/. u naprednim tehnologijama upravljanja otpadom (reciklaža i obrada otpada) razvijene države u estvuju sa više od 80% u ukupno recikliranom i obra9enom otpadu.7 kg/dan po stanovniku. i 2. 5 . sakupljanjem otpada od strane komunalaca je obuhva(eno oko 70% stanovnika.000 tona /8/. U Vojvodini prose na godišnja produkcija komunalnog otpada iznosi preko 900. Ali. Razlog je nedostatak podataka o kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi otpada.000 t otpada dnevno. U Srbiji takva ispitivanja nisu vršena /7/. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.2 – 0. a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a.500.200.000 m3/god. a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0. Hlor je u stanju da uništi ozonski omota . Procenjuje se da je masa generisanog komunalnog otpada po stanovniku od 0. a u nekontrolisanom odlaganju svega sa 6% /5/. u kontrolisanom odlaganju gotovo sa 49%. U zemljama zapadne Evrope je 1992.57 kg/dan. oko 5 miliona stanovnika.000 t/god.

EU Direktive – pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima. skladištenje.termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskoriš(enja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termi ki tretman otpada. izvoz i tranzit. Inertni otpad . osim transfer stanica i skladištenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskoriš(enja (period kra(i od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja (period kra(i od jedne godine).). osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad odlaže uklju uju(i: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvo9a odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka). otpad od rušenja i gra9enja (otpad od keramike. Gra3evinski otpad i otpad od rušenja . gvož9a. 6 . elika.gra9evinski otpad uklju uje: zemlju od iskopa. Dozvola . sadrži ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zaga9uju(im materijama.otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. Integralno upravljanje otpadom – uklju uje brojne klju ne elemente i partnere u procesu donošenja odluka. Insineracija (spaljivanje) otpada .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 2. Ambalažni otpad . ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje.baterija ili akumulator koji se ne može ponovo koristiti i predstavlja otpad.svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe. Ko-insineracija (ko-spaljivanje) . izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. papir i karton. stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada. Biorazgradivi otpad – bilo koji otpad koji se može podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom razlaganju. ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM /9/ • • • • • • • • • • • • • • POPs otpad . Anaerobna digestija – proces u kojem se biorazgradivi materijal razgra9uje u odsustvu kiseonika.rešenje nadležnog organa kojim se pravnom ili fizi kom licu odobrava sakupljanje.otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim. ne rastvara se. Istrošena baterija ili akumulator . Deponija . tretman ili odlaganje otpada i utvr9uju uslovi postupanja sa otpadom na na in koji obezbe9uje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda. koriš(enje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom održivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine. kao što je hrana ili baštenski otpad. kao i otpadni asfalt i beton. betona. uvoz. hemijskim ili biološkim promenama.otpad koji se sastoji. ukupno izluživanje i sadržaj zaga9uju(ih materija u otpadu i ekotoksi nost izluženih materija moraju biti u dozvoljenim granicama. transport.termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi ki tretira radi odlaganja. plastika i dr. Industrijski otpad . a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju.

akutna otrovnost. Medicinski otpad . kao i uljni ostaci iz rezervoara. u skladu sa zakonom. zapaljivost. smanjenje koli ine otpada koja se proizvodi. otpadnog ulja. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. autobusa. otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja. lan 5. nakon završetka životnog ciklusa. Ponovna upotreba – upotreba proizvoda koji se mogu koristiti više puta kao što je ambalaža za višekratnu upotrebu. a obuhvata i leševe uginulih životinja. kancelarijskim poslovima. ostala mineralna ili sinteti ka ulja.otpad koji po svom poreklu. namerava ili mora da odbaci. sklonost koroziji. Poljoprivredni otpad .nastaje u klanicama. kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji.).heterogena mešavina komunalnog otpada. kao što su hidrauli na ulja. dezinficijenasa i ambalaže. letelica.otpad koji nastaje u preduze(ima. infektivnog.motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik želi da odloži ili je njihov vlasnik nepoznat. socijalnim i ekološkim ciljevima održivog razvoja.otpadna elektri na i elektronska oprema i ure9aji. u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. direktnog ponovnog koriš(enja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom. infektivnost.voda i emulzije. prehrambene i drvne industrije.otpad koji nema karakteristike opasnog otpada. 7 • • • • • • • • • • • • • . turbinska ulja ili druga maziva. Otpad . Odlaganje otpada – bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogu(nosti regeneracije. Otpadna vozila .gume od motornih vozila (automobila. drugih mašina i ure9aja i ostali sli ni proizvodi. ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimi no bave trgovinom. vu enih mašina.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • Komercijalni otpad .kretanje otpada (istrošenih baterija i akumulatora.sva mineralna ili sinteti ka ulja ili maziva. uslugama. farmaceutskog i laboratorijskog otpada. kamiona. Kompostiranje – tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama. prerade. motorcikala i dr. rekreacijom ili zabavom.otpad iz doma(instava. brodska ulja. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. poljoprivrednih i gra9evinskih mašina. a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na na in koji aktivno doprinosi ekonomskim. sportom.svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje. Opasan otpad . otpadnih guma. Otpadna ulja .). kao i hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija. sklonost oksidaciji. Održivo upravljanje otpadom – efikasno koriš(enje materijalnih resursa. otpada od elektri nih i elektronskih proizvoda. istrošenosti ili drugih razloga. do odlaganja na deponiju. Posebni tokovi otpada . Otpad životinjskog porekla . transporta i tretmana. organski je peroksid. koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog ošte(enja. mešavine ulje. Komunalni otpad . šumarstva. u cilju stvaranja komposta. u smislu ove Strategije. u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima. motorna. Otpadne gume . Neopasan otpad . koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instava. postrojenjima za preradu mesa i objektima za uzgoj i držanje životinja. u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance.otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede. reciklaže. ulja ili te nosti za izolaciju ili prenos toplote. prikolica. kao i ekotoksi ne karakteristike). Otpad od elektri ne i elektronske opreme . patoanatomskog. preko sakupljanja.

u skladu sa sporazumom koji zaklju uju te jedinice lokalne samouprave. kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. transfer stanice.stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. tretmana i odlaganja otpada. Tretman otpada – obuhvata fizi ke. uklju uju(i i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. osim u energetske svrhe. olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uklju uje ponovno iskoriš(enje i reciklažu otpada. preduze(e ili drugo pravno lice. Skladištenje otpada . Regionalni centri za upravljanje otpadom – centri u regionima za upravljanje otpadom koji sadrže: regionalnu deponiju. Proizvo3a otpada – privredno društvo. tretman ili odlaganje otpada. bela tehnika). koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • • Postrojenje za insineraciju – bilo koja stacionarna ili mobilna tehni ka jedinica ili oprema odre9ena za termi ki tretman otpada sa ili bez koriš(enja toplote proizvedene sagorevanjem. Transfer stanica – mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje. mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada. Redukcija otpada – prioritetna akcija za postizanje što je mogu(e ve(eg smanjenja otpada. ijom aktivnoš(u nastaje otpad i/ili ijom aktivnoš(u prethodnog tretmana.prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar. Upravljanje otpadom – sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. Region za upravljanje otpadom – prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne samouprave koje. zajedni ki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom. Transport otpada . termi ke. postrojenje za kompostiranje.privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. skladištenja. Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada – mesto odre9eno odlukom lokalnih samouprava.prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu. koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. • • • • • • • • • • 8 . Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada – tehnološka linija za izdvajanje korisnih reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada Postrojenje za upravljanje otpadom . transporta. na koje gra9ani donose materijal pogodan za reciklažu. hemijske ili biološke procese uklju uju(i i razvrstavanje otpada. baštenski otpad. prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. Sakupljanje otpada – aktivnost sistematskog sakupljanja otpada. postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada. odnosno preduzetnik. Reciklaža . centre za sakupljanje reciklabilnog otpada. razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje. kabaste predmete (nameštaj.

sadržaj zaga9uju(ih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugrožavati zakonom propisani. hidrometalurgija obojenih metala 9 . šumarstva. osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. pulpe. namerava ili mora da odbaci. lepkovi. zaptiva i i štamparska mastila Otpadi iz fotografske industrije Otpadi iz termi kih procesa Otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala. i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. i fizi kog i hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede. Vrste otpada su: komunalni otpad (otpad iz doma(instva). rekreacijom ili zabavom. u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance. infektivnost. pripreme i prerade hrane Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira. za razliku od opasnog otpada. ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje. koje se u celini ili delimi no bave trgovinom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. uslugama. akutna otrovnost. lova i ribolova. kartona. kao i zdravlje životinja. eksplozivnost). Komunalni otpad je otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). pre iš(avanja prirodnog gasa i piroliti kog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje. infektivnost. sklonost oksidaciji. kancelarijskim poslovima. formulacije. sklonost koroziji. zbog svoje koli ine. panela i nameštaja Otpadi iz kožne. Tabela 1. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima. kancerogenost. zapaljivost. akvakulture. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. institucijama i drugim organizacijama. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/ Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje. organski je peroksid. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma. zapaljivost. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje uti u na zdravlje ljudi i životnu sredinu. ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. kao i ekotoksi ne karakteristike). hortikulture. nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. ne rastvara se. lakovi i staklene glazure). Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu. hemijske i biološke prirode. otpad može biti: neopasan. radioaktivnost. hemijskim ili biološkim promenama. Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim. Neopasan otpad je otpad koji. Sažeti prikaz kataloga otpada koji je potpuno usaglašen sa katalogom otpada EU /11/ Indeksni broj 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 Mesto i poreklo nastanka otpada Otpadi koji nastaju od istraživanja. snabdevanja i upotrebe premaza (boje. komercijalni otpad i industrijski otpad. u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. inertan i opasan. koncentracije ili fizi ke. ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hroni na toksi nost. sportom. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. krznarske i tekstilne industrije Otpadi od rafinisanja nafte. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada.

materijalima ili procesima. ali i prema tipu otpada. ako nije druga ije specificirano Otpadi koji nisu druga ije specificirani u katalogu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja (uklju uju(i i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi i životinja i/ili s tim povezanog istraživanja (isklju uju(i otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zaštite) Otpadi iz postrojenja za obradu otpada. U okviru svake podgrupe dat je šestocifreni kôd (indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. U okviru Kataloga. prvenstveno. 12 i 19) Otpadi od organskih rastvara a. otpad tako9e treba da ima i neophodne karakteristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina zna ajnih za dalje pravilno rukovanje. integrisanim (IPPC) dozvolama. nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je uskla9en s Evropskim katalogom otpada (European List of Waste/European Waste Catalog). apsorbenti. 10 . pogona za tretman otpadnih voda van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potrošnju i koriš(enje u industriji Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). U Katalogu otpada je sistematizovano više od 800 vrsta otpada. podeljenih u 20 grupa. U Katalogu otpada odre9uju se indeksni brojevi za svaki opasan i neopasan otpad. materijali za filtriranje i zaštitne tkanine. krpe za brisanje. Katalog otpada se povremeno dopunjava i ažurira. razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. Sve ovde zahtevane informacije su neophodne da omogu(e svim vlasnicima u lancu upravljanja otpadom. Registru izvora zaga9ivanja životne sredine i drugoj zakonskoj regulativi. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i me9unarodne obaveze izveštavanja o otpadu kao što su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike Otpadna ulja i otpadi te nih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05. uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije Otpad se. Svaka od navedenih grupa sadrži podgrupe koje su ozna ene sa etiri cifre. koje se ozna avaju dvocifrenim brojevima. Pored ovog koda i njemu odgovaraju(eg opisa. Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na na in koji omogu(ava sigurno rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom. kao i da bilo koja promena vlasništva otpada bude propra(ena odgovaraju(om dokumentacijom koja obavezno uklju uje indeksni broj otpada. koji je ura9en da stvori jasan sistem za klasifikaciju otpada unutar EU. Vrste otpada u Katalogu otpada ozna ene su isklju ivo šestocifrenim indeksnim brojevima. otpad je sistematizovan. Grupe i podgrupe upu(uju na odgovaraju(u vrstu otpada. prema delatnostima u okviru kojih je generisan. Posebno. podaci prikupljeni na ovaj na in treba da osiguraju da se otpadom upravlja u skladu s uslovima koji se daju u postupku izdavanja dozvola za odre9ene delatnosti upravljanja otpadom. uklju uju(i i opasan otpad i potpuno je usaglašen sa katalogom otpada EU. sredstava za hla9enje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalaže. prema Katalogu otpada. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada.

u toku koje je otpad generisan. jer on daje jasniji i ta niji opis otpada. održavanju šuma i parkova. kao i postupku razvrstavanja. Pri odre9ivanju indeksnog broja otpada uvek treba koristiti onaj indeksni broj iji opis što ta nije prikazuje karakteristike otpada. npr. Primer. Ovo važi i u slu ajevima kada ne postoji nikakvo konkretno upu(ivanje na termin „kora” osim u Grupi 03 Kataloga otpada. a etvorocifreni na podgrupu. na in. Ovaj kôd se ne koristi za otpadnu koru koja nastaje u nekim drugim aktivnostima. 11 . opis otpada. Nazivi grupa i podgrupa u Katalogu otpada vrlo su važni u postupku odre9ivanja ispravnog klju nog broja. jer se identifikacija otpada vrši ISKLjU=IVO na nivou šestocifrenog indeksnog broja. vode(i ra una o grupi i podgrupi. sastav otpada. proces ili aktivnost u toku koje je generisan otpad. podgrupama i indeksnim brojevima /11/ U cilju preciznog izbora odgovaraju(eg indeksnog broja iz Kataloga otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 1. odnosno delatnost. dvocifreni indeksni brojevi naj eš(e ukazuju na grupu. prethodno je potrebno utvrditi: delatnost u toku koje je otpad generisan. U Katalogu otpada. tj. Prikaz kataloga otpada sa grupom. sadržaj opasnih materija u otpadu i opasnosti koje su povezane s otpadom. odnosno proces ili aktivnost u okviru delatnosti. U nekim slu ajevima potrebno je zanemariti naziv grupe i podgrupe kako bi bio odabran optimalan indeksni broj na drugom mestu u Katalogu. Izborom takvog indeksnog broja osigurava se pravilno upravljanje tom vrstom otpada. Indeksni broj 03 01 01 – „Otpadna kora i pluta” upotrebljava se samo za otpadnu koru i plutu koji poti u iz procesa prerade drveta ili proizvodnje plo a i nameštaja.

Važno je napomenuti da se odvojeno sakupljeni ambalažni otpad (uklju uju(i i mešani) uvek klasifikuje u podgrupu 15 01. a grupa 19 otpade koji su nastali kao ostaci iz procesa tretmana otpada i otpadnih voda. Odrediti indeksni broj. prona(i odgovaraju(u podgrupu i ta ne indeksne brojeve u njoj. navedena su otpadna ulja i otpad od te nih goriva. jer je mogu(e da se bolji opisi otpada nalaze na drugom mestu na listi. katalizatore. Neke od indeksnih brojeva je mogu(e primeniti za neku drugu delatnost. potrebno je obratiti pažnju i na to. nije mogu(e na(i u njima baš svaku vrstu proizvedenog otpada. U cilju pravilnog odre9ivanja indeksnog broja za svaku vrstu otpada opisan je postupak sa detaljno razjašnjenim pojedina nim koracima. pre(i na korak br. U grupi 13. proizvodnja automobila. ukoliko je delatnost opisana u grupama 01 . U koraku broj 2. uklju uju(i i komunalni ili sli an otpad. U grupi 20 klasifikovan je komunalni otpad. otpad iz proizvodnje automobila može biti naveden i u grupi 12 (otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike). 1. prona(i opis delatnosti industrijskog procesa. laboratorijske hemikalije i gasove. 4. Grupi 14. se daje prednost kod svakog dugog porekla rastvara a. uz izuzetak koriš(enja indeksnih brojeva koji se završavaju brojem 99. 3. u zavisnosti od procesa/aktivnosti u toku koje je otpad proizveden. Grupa 18 obuhvata indeksne brojeve otpada generisanog pri zaštiti zdravlja ljudi i životinja. U koraku br.12. Potrebno je u grupama 01 do 12. potrebno je utvrditi dodatne podatke. ali samo pod uslovom da se sli an materijal ne pojavljuje konkretno u podgrupama iz grupa 01 – 12. 12 . pre(i na korak br. osim iz komunalnog otpada. oksidativne materije. nekim vrstama komunalnog otpada treba odrediti indeksni broj koji nije u Grupi 20. a u okviru nje odgovaraju(i opis otpada. formulacije. treba odrediti odgovaraju(i šestocifreni indeksni broj otpada. treba odrediti odgovaraju(u grupu (od 01 do 12 ili 17 do 20) prema koraku 1. eksplozive. ili 13 . u zavisnosti od stepena proizvodnje. otpad od elektri ne opreme. U ovoj grupi dat je niz razli itih vrsta otpada uklju uju(i podgrupe za stara vozila. Ako ne postoji odgovaraju(i. a ne 20 01 (pa ak iako je ambalažni otpad izdvojen iz komunalnog i pripada grupi 20). iako je delatnost pravilno opisana. apsorbenti i zaštitne tkanine. 14. Ako postoji. Koriste(i ve( prikupljene informacije o otpadu.. Na primer. Isto tako. filterski materijali. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupama 13. i u grupi 11 (otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala). Na primer. Odrediti indeksni broj. Me9utim. pre(i na korak br. U grupi 14.15. kod rastvara a koja proizlaze iz proizvodnje. jer u Katalogu. kao i pripreme vode namenjene ljudskoj upotrebi i vode za industrijsku upotrebu. kao što je na primer. navedena je ambalaža. treba pregledati ceo Katalog. pored otpada iz njihove proizvodnje i mogu se primeniti na mnogo delatnosti. treba znati da. u grupi 17 navodi se gra9evinski otpad koji se može primeniti na sve delatnosti. potrebno je prvo prona(i odgovaraju(u delatnost u grupama od 01 – 12 ili 17 – 20 u zavisnosti od delatnosti iz kojeg je otpad potekao. Grupu 08. U grupi 15. baterije.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Otpad treba opisati na na in koji omogu(ava sigurno upravljanje istim. npr. treba pogledati kod rastvara a koja se javljaju u bojama i lepkovima. u drugim grupama postoje bolji i detaljniji opisi tog otpada (videti poglavlje o komunalnom otpadu). Ali. Potražite zatim indeksni broj sa poslednjim ciframa 99 u odgovaraju(oj podgrupi i odrediti indeksni broj.. U slu aju složenih industrijskih procesa. aktivnosti mogu biti klasifikovane u više grupa. detaljan opis otpada. Treba znati. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupi 16. navedena su rastvara i. i 15. Isto tako. Otpad i materijali koji nisu direktno vezani s pojedinim procesom nalaze se na drugom mestu u Katalogu. U slu aju nedoumice. 2. vatrostalni otpad i nekoriš(ene i na drugom mestu nenavedene hemikalije. U okviru utvr9ene grupe prona(i odgovaraju(u podgrupu. kao i grupe 08 (otpad iz upotrebe premaza). nabavke i koriš(enja hemikalija najpre treba pogledati grupu 07. U koraku broj 3. U koraku broj 4. Ako ne postoji odgovaraju(i. bez obzira na delatnost u kojoj je nastao. rashladni i potisni gasovi. da grupe 06 – 08 obuhvataju razli ite vrste otpada vezanih za koriš(enje hemikalija i premaza. Odrediti indeksni broj a ako ne postoji odgovaraju(i. otpad od iš(enja rezervoara. Sav ambalažni otpad uvek treba upisati u poglavlje 15.

Ovu grupu ine indeksni brojevi koji ozna avaju razli ite vrste komunalnog otpada. što ta nije odražava svojstva otpada. kako bi se spre ilo svako potencijalno zaga9enje životne sredine ili uticaja na zdravlje ljudi koji mogu da se jave zbog neadekvatnog upravljanja neprecizno navedenim vrstama otpada. Ovaj opis treba da osigura pravilno postupanje navedenim otpadom. tako i za sve one koji su uklju eni u transport. I pored ovih izuzetaka. kao i mešanje sa drugim materijalima. Prema definiciji iz Zakona o upravljanju otpadom. Upravljanje ovom vrstom otpada je regulisano lanom 43. kada se u dokumentima pored ovog koda dodaje dodatni. ” Ovaj opis je vrlo zna ajan u propratnim dokumentima i odgovornost je proizvo9a a ovog otpada. jer je na drugom mestu u Katalogu mogu(e na(i indeksni broj koji bolje odražava karakteristike tog otpada. ali se u njemu mogu na(i i manje koli ine opasnog 13 . ambalažni otpad odvojeno prikupljeni iz komunalnog otpada (uklju uju(i smeše otpada od razli itih ambalažnih materijala). uvek se moraju klasifikovati u podgrupu 15 01. Proizvo9a i otpada treba periodi no da izvrše reviziju tokova njihovog otpada u skladu s opštim uputstvima dobre prakse upravljanja otpadom. Pri postupcima izdavanja dozvola za upravljanje otpadom koriš(enje ovih indeksnih brojeva nije mogu(e bez detaljnijeg opisa. tj. opasnih vrsta otpada me9usobno. Katalog otpada sadrži samo jedan indeksni broj za obi ni mešani komunalni otpad: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se može koristiti za otpad iz doma(instava. iako zaista po definiciji mogu biti komunalni otpad. Pored toga. koji treba da što detaljnije opiše mogu(e komponente mešovitog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Indeksni brojevi koji se završavaju cifrom „99” u celom katalogu su opisani kao „otpad koji nisu druga ije specificirani”. kako za proizvo9a e otpada. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. U Katalogu otpada komunalni otpad je prikazan u grupi „20”: Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). Zakonom je zabranjeno mešanje opasnih i neopasnih vrsta otpada. kartona i plasti nih pakovanja) i ostataka od iš(enja podova. mešanje opasnih i neopasnih otpada treba izbegavati svuda gde je to mogu(e. neke vrste otpada. iji detaljni opis. Me9utim. a neki na postupke zbrinjavanja. a ne „20 01 02 – Staklo”– zbog toga što u opisu iz 15 01 stoji opis „ambalaža (uklju uju(i posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu) ”. zanatstva i sli an otpad iz proizvodnih pogona i institucija. propratni opis. Ovi indeksni brojevi se koriste u slu ajevima kada nije mogu(e odrediti indeksni broj primenom koraka od 1 do 3. istog Zakona. Za staklene flaše odvojene iz komunalnog otpada ispravan indeksni broj je „15 01 07 – Staklena ambalaža”. metala. dok je za 20 01 opis opštiji i glasi „odvojeno sakupljene frakcije (osim 15 01)”. da je odobreno i da se vrši u skladu sa zahtevima iz dozvola za upravljanje otpadom. od kojih neki od njih upu(uju na postupke reciklaže. Mešanje je dozvoljeno samo u slu aju da je ono deo procesa prerade. Osnovni princip odre9ivanja indeksnog broja otpada da uvek treba koristiti onaj kôd. važi i za komunalni otpad. uslužnih delatnosti. komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). Kodovi „99” obuhvataju previše širok raspon vrsta otpada da bi se mogli koristiti za nedvosmisleno opisivanje otpada i zato se njihova primena uslovljava obaveznim prate(im detaljnim opisom otpada i njegovih karakteristika koje upu(uju na specifi nosti koje se moraju primeniti za pravilno upravljanje. Mešani komunalni otpad se ne smatra opasnim (u Katalogu „20 03 01 – mešani komunalni otpad” nije ozna en zvezdicom). uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije”. Koriš(enje ovog indeksnog broja je prihvatljivo pri odre9enim uslovima. Na primer: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se generiše u industriji treba da ima propratni pisani opis koji bi može da glasi: „Opšti neopasan otpad iz industrije koji se sastoji isklju ivo od prehrambenog otpada iz restorana (papira. ukoliko je po svojstvima i sastavu sli an onome iz doma(instava. ali i za otpad iz prodavnica. Ova zabrana mešanja važi. zajedno sa utvr9enom grupom i podgrupom. tretman i odlaganje otpada. treba ozna iti indeksnim brojem koji se ne nalazi u grupi 20..

ovaj indeksni broj se ne sme primenjivati ukoliko je opasni otpad namerno pomešan s neopasnim kako bi se sa njime upravljalo dalje kao neopasnim. Pravna lica su prema Zakonu o upravljanju otpadom. osim ako se opasne komponente mogu ponovo odvojiti. Kategorije. a uz neke od njih su dodata i pojašnjenja odnosno uobi ajeni.fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu” i ozna en je zvezdicom kao opasan otpad. odnosno. eli ne. kancelarijski papir. dužna da odvajaju opasne otpade na mestu nastanka i njime upravljaju u skladu sa zakonom. ali ne ambalaža Opis Druga bela tehnika Drugi elektronski otpad Plastika Ode(a i obu(a Ostali tekstil Ulje 20 01 35* / 20 01 36 20 01 35* / 20 01 36 20 01 39 20 01 10 20 01 11 20 01 25 / 20 01 26* 14 Indeksni broj zavisi da li u . mešane konzerve Ostali otpadni metal Aluminijumska folija Frižideri i zamrziva i Indeksni broj 15 01 07 20 01 02 20 01 01 20 01 01 20 01 01 15 01 01 15 01 04 20 01 40 20 01 40 20 01 23* / 20 01 36 Ali ne napuštena vozila Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže odre9ene hlorofluorougljovodonike ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Kutije od valovitog kartona i druga ambalaža Novine. U nastavku se nalazi lista indeksnih brojeva koji se koriste za pojedine vrste komunalnog otpada. odgovaraju(i indeksni broj iz Kataloga otpada je „20 01 21* . otpadu se može dodeliti indeksni broj 20 03 01. indeksni broj 20 03 01 se ne može primeniti. braon ili bezbojnog stakla ili mešane Ravno staklo Papir Mešani papir i karton Knjige Papirna i kartonska ambalaža Aluminijumske. Ako mešani komunalni otpad sadrži fluorescentne cevi u koli ini takvoj da ga to po sastavu ili koli ini ini druga ijim od otpada iz doma(instava. Me9utim.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije otpada. Tada se itav otpad mora smatrati i ozna iti kao opasan. Ako se fluorescentne cevi sakupljaju kao deo aktivnosti održavanja zgrada. Tada se za opasne komponente moraju odrediti posebni indeksni brojevi. indeksni brojevi i opis pojedinih vrsta komunalnog otpada /11/ Kategorija Staklene flaše i tegle od zelenog. svakodnevni nazivi. ukoliko je koli ina dodatog opasnog otpada tolika da opis više nije ta an. on mora po svom sastavu i karakteristikama biti sli an otpadu iz doma(instava. Ako je mala koli ina opasnog otpada iz doma(instava pomešana s drugim mešanim neopasnim otpadom. Ove indeksne brojeve treba koristiti kad god je to mogu(e: Tabela 2. U takvim slu ajevima prihvatljivo je da te male koli ine opasnog otpada ne(e usloviti promenu klasifikacije mešanog komunalnog otpada. Da bi se otpad iz industrijskih i zanatskih pogona mogao smatrati mešanim komunalnim otpadom.

ali se može definisati kao otpad koji predstavlja rizik od infekcije ili telesno ošte(enje i predstavljen je sa nekoliko indeksnih brojeva. Kataloga otpada. Najve(a koli ina otpada iz zdravstvene zaštite nije infektivni otpad. 15 . Ovaj indeksni broj. Gra9evinski šut 17 01 07 Mešani materijali–otpad iz doma(instva i sl. Indeksni brojevi za otpade koji nastaju u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja su navedeni u poglavlju 18. regulisano je lanom 56. jer ve(e koli ine ne mogu biti komunalni otpad. termin koji se esto primenjuje. nije kategorija u Katalogu. podrazumeva isklju ivo otpad iz doma(instava i sli an otpad Ovaj indeksni broj treba izbegavati jer se radi o nespecificiranom otpadu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja 17 01 07 20 03 01 20 03 99 Ostaci od iš(enja ulica Kabasti otpad Obi an mešani otpad iz doma(instva Odba ena vozila Gume Otpad sa pijaca Otpad od iš(enja septi kih jama 20 03 03 20 03 07 20 03 01 16 01 04* / 16 01 06 16 01 03 20 03 02 20 03 04 Prvi indeksni broj koristiti ako vozila još uvek sadrže opasne zaga9uju(e materije Efluent Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita. a drugi ako je na bazi organskih rastvara a Ovaj klju ni broj treba koristiti za mešavine cigle i betona i sl. Zakona o upravljanju otpadom. odnosno medicinskim i veterinarskim otpadom. Za jestiva ulja upotrebiti 20 01 25 Samo zeleni otpad Drugi otpad koji se može kompostirati Drvo Nameštaj 20 02 01 20 02 01 / 20 01 08 20 01 37* / 20 01 38 20 01 38 Radi jasno(e isklju uje se s liste komunalnog otpada (zna i ne bi trebalo koristiti broj 20 02 03). Fluorescentne cevi Akumulatori – automobilski Baterije – ne automobilske Boja 20 03 01 20 01 21* 20 01 33* 20 01 34 20 01 28 / 20 01 27* Prvi indeksni broj koristiti ako je boja na bazi vode. Infektivni ili klini ki otpad.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sebi sadrže opasne materije ili ne.

Sakupljanje i transport otpada su regulisani lanom 35. Treba napomenuti da je Zakonom o upravljanju otpadom. odnosno „20 01 32 . Ukoliko se otpad transportuje jednim vozilom. ali treba da budu dodatno opisani npr. Oni otpadi koji jesu infektivni. transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje. Ukoliko je farmaceutski otpad prikupljen kao frakcija pri prikupljanju komunalnog otpada i predstavlja lekove koje su korisnici odbacili izvan ustanova zdravstvene zaštite se ozna avaju sa kodovima „20 01 31* . kao i mešanje opasnih vrsta otpada prilikom sakupljanja i transporta. bušenje ušiju ili probadanje tela (body piercing). na primer tetoviranje. a transport otpada je prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar. u zasebnim ambalažama (npr. skladištenje. Oni otpadi koji nemaju karakteristike infektivnosti spadaju u neinfektivni medicinski otpad i treba da budu ozna eni kao „18 02 03 . 2. buradima). razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta. Farmaceutski otpad koji nastaje u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja se ozna ava slede(im indeksnim brojevima: 18 01 08* za otpadne lekove za ljudsku upotrebu.otpadi ije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. zabranjeno mešanje opasnog i neopasnog otpada. u odvojenim odeljcima ili 16 . u višekomornim vozilima. Otpadi od ljudske i životinjske higijene ne odnose se na zdravstvenu zaštitu i ne trebaju da budu ozna eni indeksnim brojevima iz poglavlja 18. Treba imati na umu da ukoliko je otpad iz zdravstvene zaštite proglašen opasnim otpadom. Lica koja vrše sakupljanje i/ili transport otpada. on može da se obavi na više na ina: 1. odnosno 18 02 08. kao „18 01 03 * . Sakupljanje otpada predstavlja aktivnost sistematskog sakupljanja. odnosno 18 02 07* za otpadne lekove od le enja životinja ukoliko oni pripadaju grupama citotoksi nih i citostati nih lekova i 18 01 09. preuzimaju otpad od proizvo9a a ili vlasnika i transportuju ga do postrojenja za upravljanje otpadom. otpad od ženske higijene koji ne poti e od zdravstvene zaštite i ne podleže zahtevima vezanim za infektivnost i oštri predmeti koji ne proizilaze iz aktivnosti zdravstvene zaštite. treba da bude ozna en kodom „20 01 99 – ostale frakcije koje nisu druga ije specificirane”. kao što su oni upotrebljeni od strane dijabeti ara su otpad zdravstvene zaštite i treba da budu ozna eni kodovima iz poglavlja 18. sa njim se mora postupati na za to predvi9eni na in. Drugi oštri predmeti. na primer: otpad od ženske higijene iz prodavnica i kancelarija. odnosno do centra za sakupljanje. za druge vrste lekova iz humane i animalne zdravstvene zaštite.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. kao i materije koje se pri tome koriste (koje ne proizilaze iz zdravstvene zaštite) tako9e treba ozna avati sa kodom 20 01 99. u skladu sa zakonom. prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. u skladu sa Zakonom. kao i pse(i izmet iz kanti za prikupljanje. U cilju lakšeg i efikasnijeg tretmana otpada u postrojenju za tretman otpada ili njegovog pravilnog odlaganja sakuplja i i transporteri su dužni da obezbede odvojeni transport pojedinih vrsta otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Ukoliko otpad zahteva specijalizovan tretman ili uklanjanje (uklju uju(i termi ku obradu ili spaljivanje) zbog rizika od infekcije. Životinjski leševi koji proizilaze iz veterinarske delatnosti spadaju u otpad iz zdravstvene zaštite.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. njemu se moraju dodeliti kodovi opasnog otpada.citotoksi ni i citostati ni lekovi”.lekovi druga iji od onih navedenih u 20 01 31”. zbog rizika infekcije treba ozna iti kao „18 02 02* . Zakona o upravljanju otpadom.

Ukoliko se otpad na bilo koji na in tretira na postrojenju za upravljanje otpadom. stabilizacija/solidifikacija/vitrifikacija otpada i procedne vode sa deponija otpada. Ukoliko pri sakupljanju i transportu otpada dolazi i do promene vlasništva otpada na drugo lice ili preduze(e. U svakom slu aju. može se koristiti. odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre njegove predaje sakuplja u ili transporteru. Postrojenje za upravljanje otpadom je stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. Ovo se odnosi i na mešovite otpade gde se neke komponente odvajaju u postrojenju. tako da kôd i opis ostaju isti. kao i odgovaraju(i opis za svaki tovar otpada koji je utovaren na vozilo. Po pravilu. 17 . ali opis mora da sadrži sve opise utovarenog otpada. odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada. rezanje metal (usitnjavanje). moraju da zadrže iste indeksne brojeve i opise kao otpad koji je bio izvorno prikupljen. osim otpada iz doma(instva. Pri prijemu otpada u skladište. anaerobni tretman. akumulatori). U ovom poglavlju obuhva(eni su slede(i otpadi i na ini obrade otpada: spaljivanje ili piroliza. U ovim dokumentima obavezno treba upisati odgovaraju(i indeksni broj. kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. na primer. Proizvo9a . mehani ki tretman. u kojima treba zabeležiti bilo kakve razlike u karakteristikama pojedinih tovara otpada. Svaka od transportovanih vrsta otpada treba da ima svoj poseban indeksni broj iz Kataloga koji je dobio na mestu svog nastanka i koji se unosi zajedno s odgovaraju(im detaljnim opisima pojedinih transportovanih vrsta otpada u navedene dokumente. tretman ili odlaganje otpada. Dokument o kretanju otpada treba da bude popunjen za svakog vlasnika otpada posebno. ali koli ina odvojene frakcije nije dovoljna da promeni prirodu otpada. Lokacija za skladištenje treba da bude adekvatno tehni ki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. Otpadi koji ne podležu bilo kakvom tretmanu ili postupcima koji menjaju osnovna fizi ka ili hemijska svojstva otpada. regeneracija ulja. prerade ili trajnog odlaganja. preuzima se indeksni broj otpada zajedno sa opisom za svaku vrstu i kao takav se uva do novog transporta. Mnoge vrste otpada se dostavljaju u postrojenja za upravljanje otpadom na dalji transfer ili obradu pre njihovog završnog uklanjanja. prera9eni otpad prilikom napuštanja postrojenja treba da bude ozna en odgovaraju(im kodom iz poglavlja 19. u jednokomornim vozilima ako su otpadi sami po sebi odvojene jedinice (npr. kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. remedijacija zemljišta i podzemnih voda. kôd mora da postoji za svaku vrstu otpada posebno. Ako se natovareni otpadi ipak mogu razdvojiti i zasebno prera9ivati ili deponovati. pe( za spaljivanje ili postrojenje za kompostiranje. Skladištenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. jedan kôd se može koristiti. Dokument o kretanju otpada treba da sadrži odgovaraju(i indeksni broj i opis otpada. koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. Ako je otpad potpuno pomešan. u centrima za sakupljanje. opis u Dokumentu o kretanju treba da da detaljne opise svih vrsta otpada koji ine posebne delove višestrukog sakupljanja. U slu aju koriš(enja jednokomornih vozila za transport iste vrste otpada od razli itih vlasnika. aerobni tretman. fizi ko/hemijski tretman. osim zbijenosti.

kao i na osnovu rezultata ispitivanja otpada ovlaš(ene stru ne organizacije za ispitivanje otpada. pisani opis koji je deo dokumenta o kretanju mora da uklju i opis otpada pre obrade. Otpadi koji se tretiraju na mestu nastanka (osim ako to nije posebno postrojenje za upravljanje otpadom) se ne ozna avaju sa kodovima iz poglavlja 19. ve( indeksni broj treba da se odredi primenom šeme date u poglavlju 2. 18 . kao i da sažeto prikaže detalje o izvršenoj obradi. u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom. „19 02 03 prethodno izmešani otpadi koji se sastoje samo od neopasnog otpada”. su po svojoj prirodi vrlo široki. ovog priloga. U takvim slu ajevima. Klasifikacija otpada vrši se odre9ivanjem indeksnog broja na osnovu na ina i po postupku opisanom u ta ki 1. npr. Neki opisi otpada dati u poglavlju 19.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Važno je naglasiti da podpoglavlja poglavlja 19 nemaju nikakvu vezu sa metodama i vrstama obrade materijala klasifikovanih u drugim poglavljima Kataloga otpada.

44%).65%) i metal (1. dok ukupna koli ina kartona iznosi 8. Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada. Sakupljanje je organizovano pretežno u urbanim oblastima. organski otpad (baštenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada.374. zatim slede staklo (5. stanovnik Republike Srbije generiše 0. papir (5.73%. Komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad).443. Najve(i broj lokalnih samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. gradsko stanovništvo ini 57%. me9utim. Na slici 1.7 kg otpada/stanovniku/dan.38%). jer se za sakupljanje koriste razli ite 19 . pelene za jednokratnu upotrebu (3. Na osnovu rezultata tih merenja može se usvojiti da gradsko stanovništvo generiše prose no 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan. dok je 43% seoskog stanovništva. U proseku.374 tona otpada. postoji nedostatak odgovaraju(e opreme. dok seosko stanovništvo prose no generiše 0.23%.2 kg otpada/stanovniku. tekstil (5.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 4. Broj stanovnika od 7. U Beogradu se dnevno generiše 1.183 proizvodi godišnje oko 2. Koli ine komunalnog otpada na godišnjem nivou su prora unate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. Na osnovu popisa. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/ Postoje(e stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakterišu nepouzdani i nepotpuni podaci o koli ini generisanja komunalnog otpada.34%). dat je prikaz morfološkog sastava komunalnog otpada u Srbiji.62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada. pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa 37. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji /12/ Prema morfološkom sastavu otpada. Slika 1. Ukupni otpad od plastike ini ukupno 12.25%).87 kg komunalnog otpada/dan ili 318 kg/godišnje.

deponijskog gasa itd. Osim regionalnih sanitarnih deponija u Leskovcu (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Leskovac i opštine: Lebane. nedostatak odgovaraju(ih vozila za transport otpada. Kapacitet postoje(ih deponija – smetlišta je u ve(ini opština ve( popunjen. U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje. Mada je primarna reciklaža u Srbiji propisana zakonom i predvi9a odvajanje papira. nerešeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata. staklo. Ovakvi regioni (e implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za duži vremenski period. sortiranje i reciklaža otpada. U Republici Srbiji ne postoje postrojenja za insineraciju komunalnog otpada.). U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada ugovorom su povereni privatnom sektoru. neodgovaraju(i raspored posuda. Medve9a. 20 . Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlaže se na 164 zvani no registrovane. Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna preduze(a iji su osniva i lokalne samouprave. =a ku. Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Leskovcu. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti pre iš(avaju i to može ugroziti podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. što može dovesti do požara ili eksplozije.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrste vozila: od vozila za sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodiza a za velike kontejnere. Postoji više registrovanih postrojenja za reciklažu PET-a. godine. U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada može se posebno izdvojiti: neodgovaraju(i broj i struktura posuda za sakupljanje otpada. Vladi in Han i Bojnik) i Jagodini (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Jagodina. odnosno iskoriš(enja otpada je nedovoljan. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu. Postoje(i stepen reciklaže. pa do obi nih kamiona i traktora sa prikolicom. opštinske deponije. dok ve(ina deponija ne zadovoljava ni minimum tehni kih zahteva. kao što je utvr9eno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. gde se pojedine vrste komunalnog otpada sakupljaju u posebnim kontejnerima. Izuzetak ini jedno postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada. Iako je prisutan visok sadržaj organske komponente u komunalnom otpadu. ne mogu se o ekivati bez zna ajnih materijalnih sredstava. i opštine: Smederevska Palanka. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvo9enju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom. Ovakav nekoherentni sistem ne može adekvatno da funkcioniše. Organizacija kretanja vozila kao i raspored kontejnera se pretežno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi. Crna Trava. PET. Suprija. neodgovaraju(a u estalost transporta otpada. procednih voda. u Republici Srbiji još uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju . Ne postoji kontrolisano odvo9enje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji. a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na ina postupanja sa otpadom. stakla i metala u posebno ozna ene kontejnere. namenjenim za sakupljanje razli itih vrsta otpada (metal. Jedino ekonomski opravdano rešenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih (e se otpad sakupljen iz više opština tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama. Vlasotince. frekvenciji punjenja i pražnjenja kontejnera i kapacitetu vozila.smetlište. Ne postoji sistematski monitoring emisija. centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr. ve( prvenstveno zavise od mogu(nosti pojedinih lokalnih samouprava. plastike itd. Beogradu. Rekovac i Para(in). limenke i dr. Odlaganje otpada na deponije je jedini na in organizovanog postupanja sa otpadom. neodgovaraju(e rute kretanja vozila. Novom Sadu i sporadi no u drugim lokalnim samoupravama u Republici Srbiji. papir. metala. reciklaža ne funkcioniše u praksi. ne postoje postrojenja za biološki tretman komunalnog otpada. Zemljište na kojem se deponije nalaze je naj eš(e u svojini Republike Srbije. a ne na odgovaraju(im analizama zasnovanim na broju gravitiraju(eg stanovništva.

Na smetlištima esto dolazi do samopaljenja. Na više deponija mehanizacija se povremeno uslužno iznajmljuje. Do decembra 2009. Deponije-smetlišta sa najve(im rizikom po životnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke. sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. predvi9eno je zatvaranje i rekultivacija postoje(ih smetlišta i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija. godine. odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. kao što su sakupljanje. Takve deponije su naj eš(e nedostupne za uklanjanje. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji još uvek se odnose na obezbe9ivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga. potoka. transport i sanitarno odlaganje otpada. u prvom redu. godine. odlaže se oko 40% generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji. a ima ih 4. ali i loše organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. 21 . van kontrole javnih komunalnih preduze(a. Na divlje deponije. jame i vrta e gde je iš(enje prakti no nemogu(e.481 prema poslednjem izveštaju inspekcije iz 2009. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije. Pored ovih.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Oko 70% svih aktivnih deponija-smetlišta nije predvi9eno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije ura9ena studija o proceni uticaja na životnu sredinu. dok se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. jezera ili akumulacije (25 deponija. od kojih se 14 deponija nalazi na samoj obali vodotoka). pri emu dolazi do emisije zaga9uju(ih materija. Što se ti e mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama. niti potpisale sporazume odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom. divlje deponije se esto formiraju duž saobra(ajnica u putnom pojasu. godine. od kojih je ve(i procenat na kosinama nasipa puteva. Ve(ina lokalnih samouprava još uvek nisu postigle dogovore. U ve(ini slu ajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su. nedostatka sredstava za proširenje sistema sakupljanja otpada. niti imaju potrebne dozvole. naj eš(e se koriste buldožeri. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim slu ajevima druga ije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003.

odgovornost proizvo9a a. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom.minimizacija koriš(enja resursa i smanjenje koli ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada 2. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da odre9ene regije treba da razviju svoje strateške planove za upravljanje otpadom. razvoj novih mera. razumnosti i racionalnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti.Hijerarhija predstavlja redosled prioriteta u upravljanju otpadom: 1. Reciklaža . pove(anu integraciju interesa za životnu sredinu u ostale sektorske politike. prihvatanje ve(e pojedina ne odgovornosti za životnu sredinu i aktivnije u eš(e javnosti u procesima donošenja odluka. ve( interesno povezanu grupu opština koje u zajedni kom pristupu rešavanju problema upravljanja otpadom pronalaze interes dugoro ne saradnje. Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom . odlaganje otpada deponovanjem.iskoriš(enje vrednosti otpada primenom razli itih tehnologija tretmana 5. Princip održivog razvoja . treba koristiti ekonomske instrumente. da bi se izbegao neželjeni uticaj transporta otpada na životnu sredinu. pre nego pravne.Princip zaga9iva pla(a zna i da zaga9iva mora da snosi ukupne troškove nastale ugrožavanjem životne sredine. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. Odlaganje otpada . Koraci ka dostizanju održivog razvoja uklju uju: ja anje postoje(ih mera. Ponovna upotreba . i to: princip održivog razvoja.Princip predostrožnosti zna i da “ukoliko postoji mogu(nost ozbiljne ili nepovratne štete. na bazi politike i principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou uvažavaju(i druge regionalne strategije i planove. Prevencija stvaranja otpada i redukcija . odsustvo pune nau ne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera spre avanja degradacije životne sredine u slu aju mogu(ih ili postoje(ih zna ajnih uticaja na životnu sredinu”. Ostali principi: princip najprakti nijih opcija rešenja za životnu sredinu. 22 . princip zaga9iva pla(a. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomi nosti. princip predostrožnosti. Iskoriš(enje . Princip predostrožnosti .ukoliko ne postoji drugo odgovaraju(e rešenje.ponovno koriš(enje proizvoda za istu ili drugu namenu 3. postizanje i održavanje efektivne ravnoteže izme9u ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. stvaranje otvorenog i fleksibilnog tržišta za usluge upravljanja otpadom i uvek kad je mogu(e. KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Brojni su klju ni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije nacionalne strategije upravljanja otpadom. u cilju iniciranja i podsticanja promena koje su u skladu sa strateškim ciljevima. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje otpada treba poštovati princip blizine. vode(i ra una o ravnoteži izme9u principa blizine i ekonomi nosti. princip primene najprakti nijih opcija za životnu sredinu i princip odgovornosti proizvo9a a.Princip blizine zna i da otpad treba tretirati ili odložiti što je mogu(e bliže ta ki njegovog nastajanja. Pritom se ne misli na region kao administrativnu celinu.Održivi razvoj je uskla9eni sistem tehni ko-tehnoloških.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 5.ponovni tretman otpada radi koriš(enja kao sirovine u proizvodnji istog ili razli itog proizvoda 4. Princip hijerarhije u upravljanju otpadom . Princip zaga3iva pla a . sa ciljem da se sa uva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu(e generacije.

transporta. Uvo9enjem propisa o ambalaži u EU.Kompostiranje se definiše kao brzo. Ukoliko ta mogu(nost ne postoji. Odluka o izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu životnog ciklusa otpada sadrži i karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje. Razlozi za potrebu pove(anog iskoriš(avanja otpada su višestruki: saznanje o ograni enim prirodnim resursima i potrebi racionalnog koriš(enja onoga ime se raspolaže. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda. mlevenje (staklo). Ukoliko se želi održivi sistem upravljanja otpadom. kartona. ali delimi no. minimizacije. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja. tretmana do odlaganja. pakovanja. primena principa naplate stvarnih troškova odlaganja otpada zaga9iva u . otpada od hrane. tj. plastika). Me9utim. otpad se dalje može iskoristiti kroz reciklažu ili kompostiranje. Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada najefektivnije rešenje za životnu sredinu. sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad . redukcija otpada nije opcija koja se može odabrati u nedostatku drugih. postoji podsticaj proizvo9a ima da razmotre primenu ambalaže za višestruku upotrebu.Neki proizvodi su specifi no dizajnirani da budu koriš(eni više puta.primarna reciklaža). razlaganje vlažne. proizvodi se mogu preraditi za iste ili sli ne namene. preko sakupljanja.Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom. tamo gde dalje smanjenje nije prakti no primenljivo. Važni uslovi koji uti u na odluku o iskoriš(avanju ili odlaganju otpada su: pove(ani zahtevi za ekološki bezbednim uklanjanjem otpada što ima za posledicu ve(e troškove odlaganja. institucija. Tipi ne komponente sistema reciklaže otpada u cilju iskoriš(enja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: izdvajanje razli itih komponenti na izvoru nastajanja otpada (iz doma(instva.proizvo9a u otpada. Potroša i tako9e treba da aktivno u estvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaže. s obzirom da se time postiže: smanjenje troškova za proizvo9a e i potroša e. O redukciji se mora razmišljati svaki put kada se donosi odluka o koriš(enju resursa. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovaraju(e rešenje otpad treba odložiti na deponiju. neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. ve( u fazi projektovanja. proizvodi i materijali mogu biti iskoriš(eni ponovo. ekološki i ekonomski efekti. propisi o zaštiti životne sredine definišu strožije uslove za odlaganje otpada. Smanjenje otpada na izvoru . i u jednom i u drugom slu aju ostvaruju izuzetno zna ajni tehni ki. budu(i da se. preko izrade. razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka koriš(enja otpada i ispitivanje tržišta za plasman reciklabilnih proizvoda. baštenskog otpada. radnji. pomo(u aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. do transporta i plasmana proizvoda. presovanje (metal). U drugim slu ajevima. Ponovna upotreba . uštede u energiji i sirovinama i smanjenje troškova odlaganja. ili za dobijanje energije. Redukcija mora biti osmišljena kroz celokupni životni ciklus proizvoda. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. Reciklaža . Svakako najzna ajniji od njih su: drasti no smanjenje koli ina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odložiti na sanitarne deponije.Prakti no je nemogu(e dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaža zna ajnija u domenu industrijuskog ili komunalnog otpada. pa je neophodno da se reciklažom smanji obim otpada koji se odlaže na deponiju. ime se vek koriš(enja deponija produžava i zna ajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija. sli an 23 . izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada. bilo za istu ili drugu namenu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 6. priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir. teško(e pri obezbe9enju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklažu kao jednu od mogu(nosti smanjivanja potreba za novim deponijama. Kao proizvod dobija se koristan materijal. Kompostiranje . papira. vrste organske materije.

Na taj na in je kona ni rezultat fermentacije otpada u ve(ini slu ajeva sli an aerobnom kompostiranju. prvenstveno mora spaljivati u postrojenjima projektovanim za tu namenu. koja treba da rezultira u vra(anju izvesnog dela uloženih sredstava. kontaminacija (posebno od estica stakla. srednjetemperaturna od 500°C do 800°C i visokotemperaturna viša od 800°C. Proizvo9a i opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za spaljivanje ili otpad mogu slati kompaniji koja vrši spaljivanje u ime proizvo9a a otpada. U principu. nastala procesom tretmana. Kvalitet kompostiranog proizvoda je važan ukoliko za njega postoji tržište. uz nadoknadu. Procesom razlaganja nastaju biogas. Infektivni medicinski otpad se. Pove(anjem temperature reakcije pove(ava se i udeo piroliti kog plina u produktima reakcije. Tokom procesa dolazi do termi kog razlaganja organskih materija u otpadu. Tržište za dobijeni proizvod nije uvek osigurano. ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Piroliti ki plin se obi no spaljuje. Anaerobna digestija .Tehnologija spaljivanja otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija sadržanih u otpadu. neophodno je razmotriti mogu(nost kombinovanog dobijanja toplotne i elektri ne energije u cilju pove(anja efikasnosti procesa. metala i plastike) uti e da potencijalni potroša i postaju nevoljni da ga koriste. ponovnu upotrebu i reciklažu. Zato se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju. Spaljivanje se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada. a i skladištenje krajnjeg proizvoda može biti problem za sebe. koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljišta ili kao 9ubrivo. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa deponije može uspešno transformisati u kompost. Spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji zna i redukciju. biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana može se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. Istovremeno se ne isklju uje mogu(nost primene metode autoklaviranja na licu mesta posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju. ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Spaljivanje otpada . Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru. mogu se razlikovati tri varijante pirolize: niskotemperaturna do 500°C.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije humusu. spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih rešenja koja treba razviti u slede(em periodu. To zna i da je spaljivanje zna ajan i koristan na in redukcije otpada. Me9utim. prema propisima EU. Sa druge strane. S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije. 24 . Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektri ne energije.i do 10 puta ve(i. i dugoro no se mogu izbe(i problemi koji prate odlaganje otpada na deponije.Razlaganje organskog. Piroliza . Prednosti su slede(e: krajnji proizvod ima izvesnu tržišnu vrednost. a smanjuje se udeo vrste i te ne faze. generalno mnogo viši od troškova odlaganja otpada na sanitarne deponije komunalnog otpada . kompostiranje je dobilo na zna aju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. ekonomska opravdanost iskoriš(enja energije nije uvek prihvatljiva na prvi pogled. prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. se pre iš(ava i jedan deo može se vratiti u proces. Kada je spaljivanje sa iskoriš(enjem energije najprakti nija opcija za životnu sredinu. U cilju održivog sistema upravljanja otpadom. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju. ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Otpadna voda. pri emu nastaju piroliti ki gas. kompostiranje se sprovodi u dva nivoa: sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i baštenski otpad) za kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (naj eš(e regionalnog tipa) i promocija samostalnog kompostiranja „u svom dvorištu” kroz edukaciju i uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje.Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povišenoj temperaturi i u odsustvu vazduha. a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se može iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili elektri ne energije. kompost i voda. i treba znati da su investicioni i operativni troškovi postrojenja za spaljivanje u skladu sa propisima EU visoki.

jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odložiti. iz razloga što gorivo mora biti relativno homogenog sastava.000°C. Solidifikacija je termin koji se koristi za širok opseg tretmana koji menjaju fizi ko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se u ine pogodnim za odlaganje na deponiju. kao što je plazma proces (energija oslobo9enja elektri nim pražnjenjem u inertnoj atmosferi). utrošene rastvara e. gde visoke temperature i dugo vreme zadržavanja obezbe9uju potpuno sagorevanje otpada. Tipi ni otpad koji se spaljuje u ovim procesima uklju uje komunalni otpad. mineralizaciju. Na deponijama se odlažu odre9eni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih molekula. a koji nema svojstva opasnih materija i ne može se prera9ivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo. tako da se mogu upotrebiti kao dodatak gra9evinskom materijalu ili se mogu bezbedno odložiti. što gotovo u potpunosti eliminiše štetne emisije. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-tehni ki ure9en prostor na kome se odlaže otpad koji kao materijal nastaje na javnim površinama. Ovakav sistem je izuzetno skup i još uvek je vrlo malo u primeni. mesno koštano brašno i dr. Termoelektrane i gradske toplane koje služe za snabdevanje gradova toplotnom energijom tako9e mogu predstavljati zna ajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. Proizvod reakcije je mešavina gasova. Naj eš(i primer je proizvodnja cementa. oksidaciju.Fizi ko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju. jonske izmene. 25 . Otpad kao gorivo . u doma(instvima. Ovim procesom postižu se temperature 5. Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. u procesu proizvodnje. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju sa posebnim tehni kim zahtevima. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. Direktiva EU o spaljivanju otpada tako9e propisuje dozvoljene grani ne vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. deponije za odlaganje inertnog otpada i deponije za odlaganje opasnog otpada. odnosno rada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Gasifikacija . solidifikaciju. reversne osmoze i druge fizi ko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Gas dobijen na ovaj na in se može spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. redukciju. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija.Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju koriš(enje otpada visoke toplotne mo(i umesto konvencionlanog goriva. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju. što zna i da je za komunalni otpad potreban predtretman. Odlaganje otpada na deponije . otpad iz rafinerija.Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada: deponije za odlaganje neopasnog otpada. destilaciju. u prometu ili upotrebi. gume.000°C do 15. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobilišu tako da ne mogu biti izluženi u okolinu. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije šljake nastale u procesu. Plazma proces .Razvijeni su alternativni sistemi tretmana. adsorpciju. Gasifikacija još nije raširen postupak tretmana otpada. Solidifikacija se primenjuje za tretman te nog otpada i muljeva koji sadrže teške metale i opasan otpad.Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Opasan otpad koji se odlaže na ovakvim deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Fizi ko-hemijski tretmani otpada . Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana.

Izdvojeni reciklabilni materijali se melju. Udruživanjem opština radi zajedni kog upravljanja otpadom uspostavi(e se sistem regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad. Regionalnim planovima upravljanja otpadom (e ta no biti definisano upravljanje otpadom u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom. pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada. Projekti deponija moraju biti uskla9eni sa EU direktivom o deponijama. Lokacije za postavljanje centara kojima se obezbe9uje sprovo9enje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice lokalne 26 . Postavlja se tehnološka linija za automatsko i/ili manuelno razvrstavanje otpada. transfer stanice. pripremu i pretovar otpada namenjenog transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. Regionalna deponija. TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Predvi9eno je osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta upravljanja otpadom su racionalno koriš(enje prostora kao resursa i smanjenje troškova upravljanja otpadom. dok (e se kona ne lokacije odabrati nakon obavljenih istražnih radova i sprovo9enja postupka procene uticaja na životnu sredinu. što (e se ta no utvrditi nakon potpisivanja me9uopštinskih sporazuma i donošenja regionalnih planova upravljanja otpadom. postrojenje za selekciju reciklabilnog otpada. Transfer stanice (e biti odre9ene u regionalnim planovima upravljanja otpadom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 7. pored ostalih elemenata. treba ga spaljivati na licu mesta. stabilizovan i nereaktivan. Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje otpada. Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom. gde bi gra9ani sami donosili svoj otpad. kao i postrojenja za kompostiranje. Na deponiju neopasnog otpada može se odložiti samo: komunalni otpad posle separacije. Transport otpada vozilom ve(eg kapaciteta znatno smanjuje troškove transporta na ve(u udaljenost. Ovi centri imaju zna ajnu ulogu u ukupnom sistemu upravljanja otpadom jer služe kao veza izme9u jedinice lokalne samouprave i gra9ana. što ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. U okviru centra može biti izgra9ena i deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. ime se obezbe9uje potpuna zaštita životne sredine. Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda. Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i privremenom skladištenju posebnih vrsta otpada. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. Ukoliko iskoriš(enje gasa nije ekonomi no. ako grani ne vrednosti zaga9uju(ih materija ne prelaze grani ne vrednosti za neopasan otpad. baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja su specijalizovana za reciklažu takvih reciklabilnih materijala. utovaruje u ve(a vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Transfer stanice su mesta za privremeno skladištenje. S obzirom na koncept upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Kao transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postoje(ih deponija komunalnog otpada koje je neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije. ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju smeštenom pored deponije. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije. ovlaš(enih sakuplja a i lica koja vrše tretman. prethodno tretirani opasan otpad. s obzirom da je postoje(i pravilnik zastareo. neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na deponiju za neopasan otpad. kratko zadržava.Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju može obuhvatati kompletan mehani ko-biološki tretman otpada. kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima. Ovim predlogom se ne isklju uju druge varijante udruživanja. Posebno je važno doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom 99/31/ES o deponijama. Poželjno je pretovar vršiti direktno iz vozila za sakupljanje u vozila za transport. tok otpada uklju uje i njegov prolazak kroz transfer stanicu.

000 Ambalaža Biorazgradivi komunalni otpad Opasan komunalni otpad 27 . kao i druga pitanja od zna aja za organizaciju i sprovo9enje upravljanja otpadom.smetlišta koje predstavljaju rizik po životnu sredinu.000 367.000 418. Projektovane koli ine otpada na godišnjem nivou u tonama /12/ Vrsta otpada Komunalni otpad Otpad iz doma instva Komercijalni i otpad iz institucija 2010.000 817. ukoliko im je to zajedni ki interes.000 stanovnika po prethodno izra9enoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo. kojim se ure9uju me9usobna prava i obaveze u obezbe9ivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podru jima tih jedinica lokalne samouprave.000 2.367.778.000 2014. Potrebna je stalna kampanja i edukacija gra9ana o potrebi i zna aju primarne selekcije. Sanacija odlagališta otpada treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglašeni sa zahtevima direktiva EU. dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu zajedni ki upravljati otpadom. jedinica lokalne samouprave dužna je da. Postupak izrade i donošenja regionalnog plana ure9uje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave. Istovremeno.000 2019. u narednom periodu. jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovo9enje. pod uslovima utvr9enim zakonom i sklapanjem sporazuma izme9u skupština jedinica lokalne samouprave. 2.747. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje.000 25.000 693. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalnih samouprava.000 490. udružene jedinice lokalne samouprave su u obavezi da izrade regionalni plan upravljanja otpadom. na in donošenja odluka u slu aju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom.000 607.000 33. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to: jedinica lokalne samouprave je dužna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim (odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji.000 1.049. Regionalni plan upravljanja otpadom definiše zajedni ke ciljeve u upravljanju otpadom i donosi ga skupština dve ili više jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno živi najmanje 200. Sporazum tako9e definišu prava i obaveze komunalnog preduze(a.268.538.451. 3.084. Tabela 3.000 28.785.000 2.000 1. odnosno drugog pravnog ili fizi kog lica u obavljanju gore navedene delatnosti.000 2.000 stanovnika. potrebno je raditi na sanaciji postoje(ih deponija .000 2.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije samouprave. Primarna selekcija otpada (e se postepeno uvoditi. uz saglasnost ministarstva. 2. Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 200.

zdravlje ljudi i sigurnost. u eš(e korisnika u upravljanju otpadom kroz razli ite aktivnosti i socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom. Obuka kadrova . a posebno kod dece i mladih ljudi. Implementacijom Strategije upravljanja otpadom i sprovo9enjem novog zakonskog okvira o upravljanju otpadom. Razvoj ljudskih resursa za odgovaraju(e i održivo upravljanje otpadom se može podeliti u tri glavne oblasti: profesionalna obuka kadrova (uklju uju(i i obuku proizvo9a a otpada). Stru na lica iz oblasti upravljanja otpadom moraju pomo(i uspostavljanju obrazovanja. Javna svest o otpadu i životnoj sredini se mora razvijati. podrška doprinosu korisnika za samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom. generisanje i odlaganje otpada i ostale potrebe i zahteve upravljanja otpadom. Principi socijalnog aspekta su: orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovništva za uslugama. osigurati adekvatnu tehni ku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u institucijama i organizacijama. razvoju politike i nastavnog programa. stepenu do kojeg oni razvrstavaju otpad i stepenu neovlaš(enog odlaganja. Takva kampanja treba. ekonomsko planiranje i budžeti. zaštite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljšanju njihove socioekonomske sigurnosti.Klju no poboljšanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti profesionalaca koji rade u industriji i uvo9enja tehnika i tehnologija u obrazovanje budu(ih profesionalaca u oblasti otpada. priprema tendera. praksa i postupci separacije otpada. što (e doprineti smanjenju siromaštva. da informiše stanovništvo o njihovim odgovornostima kao proizvo9a ima otpada i njihovim pravima u odnosu na usluge upravljanja otpadom. razvijanje javne svesti stanovništva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (pla(anje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada. Neophodna je profesionalna obuka u slede(im oblastima upravljanja otpadom: pravni i zakonodavni okvir. Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje (e: pove(ati nivo svesti najšireg stanovništva o problemima životne sredine. razvoju „zelene ekonomije” i integrisanju u društvo romske populacije koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina. odnosno njihov interes i volju za pla(anjem usluga sakupljanja. zaposlenih u državnim organima na svim nivoima u skladu sa nadležnostima. obrazovanje i razvijanje javne svesti. o ekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje ve(eg broja radnika. njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada. Na njihov odnos se može pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti. 28 . tako9e. Profesionalna obuka bi(e primarni cilj u kratkoro nom periodu radi osiguranja da i osoblje koje radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehni ki kompetentno za svoj položaj. sa odgovornoš(u za upravljanje otpadom i sprovo9enje zakona na svim nivoima. podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga. nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa odnosom ljudi prema otpadu: njihovom na inu koriš(enja materijala i rukovanju otpadom. i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovaraju(eg sakupljanja otpada na zdravlje stanovništva i životnu sredinu i vrednost efektivnog odlaganja. Nastajanje otpada kod stanovništva je primarno funkcija njihove potrošnje a time i njihovih socio-ekonomskih karakteristika. licenciranje i monitoring. ime se stvara podloga za budu(e akcije i održivo upravljanje otpadom. kroz obrazovanje u školama i kroz razne kampanje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 8. finansijski sistem i ra unovodstvo. Njihov stav uti e ne samo na karakteristike nastajanja otpada. U isto vreme. Ovo (e uklju iti zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom i kadrova koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi. ve( tako9e i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada. uklju uju(i i kompanije iz privatnog sektora. SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Socijalni aspekt upravljanja otpadom se odnosi na: na ine koriš(enja materijala. kroz medije.

Sprovo9enje zakonodavstva koje se odnosi na javnost.Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi uklju enja problema životne sredine i otpada je obaveza ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave na svim nivoima. praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz doma(instava. Ova politika zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom u svoje ugovore uklju e i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. Kampanje razvijanja javne svesti podsti u individualne potroša e da pomognu dostizanje održivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada. koristi sveobuhvatne. na po etku kampanje. koristi jednostavne ciljane poruke. ponovna upotreba otpada. kao što je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetlišta je drugi mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije praksa i postupci individualnog kompostiranja. Posebna pažnja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi održivog upravljanja opasnim otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu postrojenja za skladištenje. nego omogu(avanjem opštih informacija. Tu je veoma zna ajna uloga inspektora uz kampanju sa vrstom porukom koja se odnosi na kazne za prekršioce zakona. Suštinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrešnog odlaganja otpada na životnu sredinu i kona no na njihovo zdravlje i dugoro no. Ovo omogu(ava mehanizam za javno oglašavanje loše prakse i ljudi koji su u inili ve(e prekršaje. razdvajanje otpada za reciklažu i u eš(e u lokalnim radionicama o upravljanju otpadom. Gra9ani moraju da imaju pristup informacijama. isti e individualne akcije. 29 . Tako9e je važno da predložena poboljšanja budu razmatrana uz u eš(e javnosti. kroz svakodnevni kontakt sa otpadom. javna svest se više razvija striktnom primenom zakona. stekne poverenje stanovništva. Posebna pažnja mora biti posve(ena školama. kupovinu proizvoda napravljenih od reciklabilnih materijala. Neophodna je jaka povezanost izme9u nadležnih za sprovo9enje zakona i lica za sprovo9enje kampanje. Efikasno obrazovanje i motivacija u osnovnoj školi (e imati dugoro ne efekte na ponašanja pojedinaca. reciklaža ili odlaganje otpada na pouzdan na in ukoliko nema druge mogu(nosti. što je i ozvani eno usvajanjem Zakona o potvr9ivanju konvencije o dostupnosti informacija. Lokalna kampanja treba da: koristi sve oblike medija. bude provokativna. ambalažom od hemikalija itd. ovi pojedinci postaju u esnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju otpadom. Razvijanje javne svesti . tretman i odlaganje. ali jednostavne poruke. praksa i postupci upravljanja medicinskim otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovništvo za prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na održiv na in. kao što je redukcija na izvoru. troškove opštine za remedijaciju (koji se nadokna9uju iz poreza i naplata od gra9ana). u eš(u javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija). Sa druge strane. sa podrškom postoje(ih stru njaka. U ve(ini slu ajeva.). važno je i razvijati poverenje izme9u organa državne uprave i gra9ana. kao i da (e poboljšanja u praksi upravljanja otpadom doneti povra(aj sredstava iz poreza kroz princip zaga9iva pla(a. U kasnijem dobu.

Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike. ekonomske instrumente za sprovo9enje upravljanja otpadom i uti u na razvijanje javne svesti u društvu. Priprema propise i tehni ke standarde. mogu(nosti za lociranje objekata za deponovanje. Nadležni organ autonomne pokrajine. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Dve ili više opština mogu zajeni ki obezbediti i spovoditi upravljanje otpadom ukoliko je to njihov zajedni ki interes. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za autonomnu pokrajinu i prati stanje. preko svojih nadležnih organa: Razvija i donosi lokalni plan upravljanja otpadom. organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim otpadom na svojoj teritoriji. Nadležni organ autonomne pokrajine: Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština na svojoj teritoriji. Vrši i druge poslove utvr9ene posebnim zakonom. Daje mišljenja u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. studije i analize tehni ko tehnoloških mogu(nosti koriš(enja sekundarnih sirovina. Ovlaš(ena laboratorija za ispitivanje otpada. Vo9enje podataka o raspoloživim i potrebnim koli inama sekundarnih sirovina i baze podataka o sekundarnim sirovinama. Jedinica lokalne samouprave. U estvuje u razvijanju i predlaganju Strategije upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. Ministarstvo: Razvija i predlaže Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. U estvuje u donošenju odluka za izgradnju postrojenja za tretman i kona no odlaganje opasnog otpada. obezbe9uje. Izdaje dozvole propisane zakonom i vodi odgovaraju(e registre. iniciraju razgovore zainteresovanih strana u ciju uspostavljanja partnerstva u upravljanu otpadom. Ure9uje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. izvoz i tranzit otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 9. 30 . Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji autonomne pokrajine. Agenicija za zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja otpadom obavlja slede(e poslove: Pra(enje stanja i kontrolu koriš(enja sekundarnih sirovina. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za Republiku i prati stanje. Agencija za zaštitu životne sredine. Nadležni organi i organizacije za upravljanje otpadom su: Ministarstvo. Obezbe9uje programe. Izdaje dozvole za uvoz. Ure9uje. ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA I PRAVNI OKVIRI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI /12/ Vlada i Nacionalna skupština obezbe9uju zakonski okvir za održivo upravljanje otpadom. skladištenje i reciklažu. Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština. Istraživanje tržišta sekundarnih sirovina. Daje mišljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. Vrši funkcije u skladu sa me9unarodnim ugovorima i sporazumima.

smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga9ivanja životne sredine. godine). broj 2/99) obezbe9uje me9unarodno usaglašene mehanizme i instrumente za kontrolu prekograni nog kretanja otpada. opreme. izdvajanje sekundarnih sirovina i koriš(enje otpada kao energenta. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom. spre avanje. broj 135/04) ure9uje odnos politike zaštite životne sredine sa ostalim. 135/04. prostorija i drugih uslova za vršenje ispitivanja Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada („Službeni glasnik RS”. ponovnu upotrebu i reciklažu otpada. izvoz i tranzit otpada. procesa. kao i sa specijalizovanim agencijama. saobra(aja. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom (2009. odnosno spre avanje ili smanjenje nastajanja. broj 60/08). uslovi i instrumenti za održivo upravljanje i o uvanje prirodne ravnoteže. i to: Uredba o upravljanju otpadnim uljima („Službeni glasnik RS”. izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”. Utvr9eni su uslovi. br. godine). sadržina izveštaja o strateškoj 31 . energetike. Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donošenjem seta zakona u oblasti zaštite životne sredine (2004. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bi(a. Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa me9u kojima i propis kojim su utvr9eni uslovi koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova. telekomunikacija. a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. zakon) ure9uje integralni sistem zaštite životne sredine koji ine mere. Osnovni propisi kojima se ure9uje upravljanje otpadom u Republici Srbiji su: 1) Zakon o potvr3ivanju Bazelske konvencije o prekograni nom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju („Službeni list SRJ – Me9unarodni ugovori”. unapre9enje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti. poljoprivrede. upravljanja vodama. broj 60/09). Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojen je Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Karakterizaciju i kategorizaciju otpadaka. na in i postupak vršenja strateške procene uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja. 36/09 – dr. industrije. br. 36/09. o uvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. broj 53/06). 3) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. Ovim zakonima obezbe9uju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja otpadom. Ostvaruje saradnju sa doma(im i me9unarodnim stru njacima i ekspertima. a kojima se uspostavlja okvir za usvajanje budu(ih razvojnih projekata. upravljanja otpadom. lovstva. ribarstva. primenu posebnih pravila ponašanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja. 60/08 i 8/10) i Uredba o na inu i postupcima upravljanja otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS”. turizma. uklju uju(i i nove zakone kojima se ure9uje upravljanje otpadom. Sprovodi edukaciju stanovništva o mogu(nostima i na inu recikliranja otpadaka. uvoz. tehnologije i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu. sektorskim politikama u pripremi i donošenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i urbanisti kog planiranja ili koriš(enja zemljišta. kontrolu. na osnovu Ustava Republike Srbije. Zakona o Vladi. zakon i 72/09 – dr. šumarstva. broj 135/04) doneti su slede(i propisi kojima se ure9uje upravljanje posebnim tokovima otpada. promovisanje i upotrebu proizvoda. Davanje mišljenja o na inu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i komunalni otpad. osnivanje Agencije i Fonda. 2) Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. pristup informacijama i u eš(e javnosti u donošenju odluka. Tako9e. celovitosti.

i uklju ivanje. šumarstva. promenu tehnologije. transporta. postrojenja za odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 50 t/dan i deponije koje primaju više od 10 t otpada/dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25. kao i za projekte koji se planiraju na zašti(enom prirodnom dobru i u zašti(enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. Procena uticaja vrši se za projekte u oblasti industrije. finansiranje upravljanja otpadom. broj 135/04) ure9uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi. poljoprivrede. odnosno pravna i fizi ka lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom. skladištenja. uklju uju(i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. a podrazumeva sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. vodoprivrede. životnu sredinu ili materijalna dobra. nadzor i druga pitanja od zna aja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa. uslove i postupak izdavanja dozvola. planiranje upravljanja otpadom. saobra(aja. dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadležnom za izdavanje dozvola. 6) Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. tretmana i odlaganja otpada. turizma. podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar 2010. 5) Zakon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga3ivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”. a programom mera predvide dinamiku prilago9avanja rada postrojenja uskla9enog sa odredbama ovog zakona za period do 31. a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje ili ponovno iskoriš(enje opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi 10 t/dan. 135/04 i 36/09) ure9uje postupak procene mogu(ih zna ajnih uticaja odre9enih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu. upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti. postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet prelazi 3 t/h. godine – mart 2011. izveštavanje.000 t. Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za uskla9ivanje poslovanja pravnih i fizi kih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvo9a i otpada u postoje(im postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju. 4) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije proceni. vrste aktivnosti i postrojenja. godine. upravljanje posebnim tokovima otpadom. subjekte. br. rudarstva. energetike. godine – decembar 2013. (2) operateri postoje(ih postrojenja za upravljanje otpadom. broj 108/08) koja propisuje. kao i u eš(e javnosti u postupku izrade ili odobravanja tih projekata. nadzor i druga pitanja od zna aja za spre avanje i kontrolu zaga9ivanja životne sredine. njegova verifikacija. a u slu aju da je u tom postrojenju izvršeno privremeno skladištenje otpada. proširenje kapaciteta. ili prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati zna ajan uticaj na životnu sredinu ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju. prekograni no kretanje otpada. u skladu sa ovim zakonom. godine. odnosno u eš(e javnosti u postupku ocene tog izveštaja. izme9u ostalog. godine. sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovaj zakon je usaglašen sa odgovaraju(om direktivom EU. obaveze podnosilaca zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Na osnovu ovog zakona doneta je Uredba o utvr3ivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”. proizvo9a otpada dužan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladištenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. 32 . broj 36/09) ure9uje vrste i klasifikaciju otpada. koji sadrži naro ito mere i dinamiku prilago9avanja rada postoje(eg postrojenja i aktivnosti uskla9enog sa odredbama ovog zakona do 31. da operater postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada sa kapacitetom tretmana ve(im od 10 t/dan. isklju uju(i deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu januar 2013. decembra 2015.

godine. 53/95 i 135/04): Pravilnik o kriterijumima za odre3ivanje lokacije i ure3enje deponija otpadnih materija („Službeni glasnik RS”. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zaga3ivanja životne sredine. reciklaže. ekonomske instrumente. na in sanitarno-tehni kog ure9enja deponija radi zaštite životne sredine. stavlja u promet i sav ambalažni otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Srbije.zakon. primenjiva(e se i propisi doneti na osnovu ranije važe(eg Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da važi Zakon o postupanju sa otpadnim materijama („Službeni glasnik RS”. izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu. decembra 2012. Primenjuje se na uvezenu ambalažu. 53/93-dr. br. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. 48/94dr. do donošenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom. u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. kao i uslove i na in prestanka koriš(enja deponije. merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Službeni glasnik RS”. tj. u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neure9enih deponija. pakera/punioca i isporu ioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalažnog otpada i obezbe9enja prostora za sakupljanje. broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija. broj 36/09) ure9uje uslove zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. (3) jedinica lokalne samouprave dužna je da: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neure9enih deponija na svom podru ju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona. broj 60/94). a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine iz 1991. potrošnje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik odštampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglašene sa propisima EU. broj 55/01) koji propisuje bliže uslove i na in razvrstavanja. a poti u iz tehnoloških procesa proizvodnje. Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu propisani su rokovi od 12 do 18 meseci za prilago9avanje (1) proizvo9a a. (4) proizvo9a i i uvoznici elektri nih i elektronskih proizvoda dužni su da upravljanje otpadom od elektri nih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31.zakon. prerade ili regeneracije otpadnih materija. bez obzira na poreklo. Na osnovu Ustava Republike Srbije. usluga. broj 12/95) koji ure9uje na in postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija. do donošenja novih podzakonskih propisa. 7) Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”. primenjivati Pravilnik o uslovima i na inu razvrstavanja. godine. odnosno preradom. broj 66/91. 26/96 i 101/05). uvoznika. odnosno dekontaminacija ure9aja koji sadrže RSV i odlaganje RSV iz tih ure9aja. prometu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije decembra 2012. 67/93-dr. s tim što (e se. godine doneta je i primenjuje se Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železni kom saobra aju („Službeni glasnik RS”. razvrstavanje i privremeno skladištenje ambalažnog otpada. a druge obaveze bi(e odre9ene posebnim propisom. 83/92. pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina („Službeni glasnik RS”. upotrebi. (5) odlaganje. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija („Službeni glasnik RS”. pakovanja i uvanja otpada – sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti ili doradom.zakon. zaklju enja ugovora sa operaterom za komunalni ambalažni otpad i ambalažni otpad koji nije 33 . prevozu. godine. ambalažu koja se proizvodi. broj 53/02) bliže propisuje uslove i na in obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i železni kom saobra(aju. Tako9e. upotrebu i koriš(eni ambalažni materijal. na in vo9enja evidencija o vrstama i koli inama opasnih materija u proizvodnji. 25/96. kao i druga pitanja od zna aja za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. skladištenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom. izvrši(e se najkasnije do 2015.

Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvo9enjem strogih tehni kih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na životnu sredinu. ponovnu upotrebu i 34 . (2) ambalažu koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog zakona. reciklažu ili odlaganje ambalažnog otpada. vode i zemljišta uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada. Direktivu 89/369/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada i Direktivu 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada) i ima za cilj da postavi standarde za smanjenje zaga9enja vazduha. dostavljaju nadležnim organima na njihov zahtev tražene podatke iz registra. Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definiše kontrolisani na in postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili. ozna avanje podataka na ambalaži koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogu(nost ostavljanja ambalažnog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vra(anja. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju nastajanja otpada od istrošenih vozila tako što stimuliše sakupljanje. i koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalažnim otpadom koji nije komunalni otpad. može da bude u prometu najduže dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Direktiva 2001/42/EEC o proceni uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu. radi spre avanja rizika po ljudsko zdravlje. 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ograni i proizvodnja otpada. kao i na in odlaganja opreme koja je zaga9ena sa PCB. tako što (e zaklju iti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskoriš(enje. Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance uvodi mere za odlaganje i kontrolu odlaganja istrošenih baterija i akumulatora koji sadrže opasne materije u cilju smanjenja zaga9enja teškim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. 91/692/EEC. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zaga9enja. a nije usaglašena sa osnovnim zahtevima koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama 1987/101/EEC. obezbe9enje upravljanja ambalažnim otpadom. Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada (zamenjuje: Direktivu 84/429/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz postoje(ih insineratora komunalnog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom. (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalažu ili ambalažne sirovine za potrebe sopstvene delatnosti. Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i 166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja. 2000/76/EC promoviše sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva ili industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu više koristiti za originalnu upotrebu. Direktivom se definiše da privredni subjekti koji proizvode. a nije izvršena njena dekontaminacija. iskoriš(enja i pravilnog odlaganja opasnog otpada. drže ili uklanjaju opasne otpade. a nema snabdeva a. Zakonodavstvo Evropske Unije u oblasti upravljanja otpadom obuhvata slede e: Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC. Odlaganje primene ovog zakona predvi9eno je za (1) proizvo9a a i uvoznika ambalaže koji su dužni da svoje poslovanje koje se odnosi na ozna avanje ambalaže usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

ulja) u cilju zaštite životne sredine. 83/29/EES i 91/692/EES (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/ES) odnosi se na spre avanje i progresivno smanjenje do uklanjanja. polibromovani bifenoli i polibromovani difenili u elektri noj i elektronskoj opremi moraju biti zamenjeni drugim materijama. olovo. 35 . Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u plasti im gajbama i paletama utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. godine. Direktiva 86/278/EEC o zaštiti životne sredine i posebno zemljišta u slu aju koriš(enja sekundarnih 9ubriva u poljoprivredi definiše upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zaga9enja zemljišta. zaga9enja uzrokovanog otpadom iz industrije titan dioksida. živa. Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalaži i ambalažnom otpadu. Uredba 1013/2006 o prekograni nom kretanju otpada reguliše nadzor i kontrolu prekograni nog kretanja otpada. Uredba 1774/2002 o otpadu životinjskog porekla propisuje tehnološke postupke prerade otpada životinjskog porekla. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu dopunjena Direktivom 2005/20/EC. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dužne su da odrede odgovaraju(e ovlaš(ene organizacije za transport otpada. gume. kadmijum. EN 13430:2000. 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalaže i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalaže. EN 13429:2000. januara 2008. da minimizira uticaje otpada od ambalaže na životnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spre e konkurenciju. vegetacije. reciklaže i iskoriš(enja elektri ne i elektronske opreme u cilju redukcije koli ine otpada. šestovalentni hrom. odnosno promociju ponovne upotrebe. EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Službenom glasniku Evroske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. Direktiva 2002/95/ES o ograni avanju koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektri ne i elektronske opreme imaju za cilj ograni avanje koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi. Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000. ljudi i životinja. akumulator. Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u staklenoj ambalaži utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. dopunjena Direktivama 82/883/EES (dalje dopunjena uredbom 807/2003/ES). 2004/12/EC. Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid. Propisana je obaveza da od 1. uzorkovanje i monitoring otpada pri prekograni nom kretanju. Zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklažu njihovih komponenata (baterije.

Regionalna podela po Nacionalnoj strategiji /13/ 36 . INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM Slika 3.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 10.

Mreža deponija i transfer stanica po Nacionalnoj strategiji /13/ 37 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 4.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 5. Mreža centara za reciklažu po Nacionalnoj strategiji /13/ 38 .

Mreža centara za kompostiranje po Nacionalnoj strategiji /13/ 39 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 6.

40 .javna komunalna preduze(a koja. Mreža centara za insineraciju po Nacionalnoj strategiji /13/ Sve lokalne samouprave obuhva(ene integralnim sistemom upravljanja otpadom imaju svoje lokalne stru ne organizacije . po osnovu zakonske regultative.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 7.

Otpad se u svim opštinama tretira na identi an na in: sakuplja se u razli itim sudovima (kontejnerima ili kantama) i odvozi na smetlišta. gvož9e. Njihova nadležnost odnosi se isklju ivo na komunalni otpad. Slika 8. stari akumulatori itd.kontejnera. zaštitne opreme itd. polaze(i od mogu(nosti za njihovo smanjivanje. Potom sledi koriš(enje i prerada koje bi trebalo pove(ati i time smanjiti kona ni ostatak za zbrinjavanje na deponijama. Integralni sistem zbrinjavanja otpada je zasnovan na analizama. Treba ista(i da se komercijalno interesantne vrste otpada: papir.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrše delatnost upravljanja otpadnim materijama. Koncepcija zbrinjavanja vrstog otpada u integralnom sistemu obuhvata 4 osnovna principa: 1) izbegavati (koliko god je mogu(e). zastarelu mehanizaciju kojoj je odavno istekao rok upotrebe. a njihov dalji tretman je nekontrolisan i kre(e se uglavnom u okviru ’’crnog’’ tržišta. od mesta njegovog nastanka do kona nog. 3) tehni ki preraditi (koliko je potrebno) i deponovati (što je mogu(e manje). neizbežnih otpadaka iz proizvodnje.neškodljivog zbrinjavanja. U seoskim podru jima otpad se naj eš(e odvozi na tzv. dok su sela sasvim nepokrivena bilo kakvim organizovanim odnošenjem otpada. pa se otpad iznosi samo sa gradskog podru ja. Analize su pokazale da efikasno iskoriš(enje otpada može zna ajno smanjiti potrebe za primarnim sirovinama i energentima. sakupljaju uglavnom individualno od strane siromašnijih slojeva stanovništva. uz istovremenu uštedu životnog prostora i zaštitu životne sredine. Sve lokalne samouprave oskudevaju po pitanju opreme. sticajem mnogih okolnosti. obojeni metali. razmatranju i definisanju metoda i postupaka tretmana vrstog otpada. me9utim. Kružni ciklus u integralnom sistemu upravljanja otpadom /15/ 41 . S obzirom na nedovoljne opštinske budžete. ’’divlje deponije’’ ili se nekontrolisano spaljuje. Ni u jednoj nije zabeležen dovoljan broj specijalnih vozila. biranjem optimalnih puteva tretmana vrstog otpada. velike organizacione probleme. po životnu sredinu i zdravlje živih bi(a . Saglasno tome i organizacija odnošenja sme(a je otežana. može se zaklju iti da se rad komunalnih preduze(a odvija u izuzetno teškim uslovima /14/. 2) koristiti (što je više mogu(e). a nema ni dovoljno druge opreme . Polazni princip predstavlja stalno smanjivanje koli ine tzv. tako da se otpad esto odvozi i obi nim kamionima. prinu9eni su da se brinu o celokupnom otpadu koji nastaje na podru ju. Ovo je ujedno i hronološki red postupaka sa otpacima u sistemu.

Kona no odlaganje podrazumeva i eventualnu eksploataciju odloženog otpada (na primer. sakupljanje obuhvata skladištenje. transporta. direktne prerade i ponovnog koriš(enja. Kona no odlaganje je poslednja faza u integralnom sistemu pri emu se može odlagati ostatak od prerade ili po etni otpad. pripreme. Ova faza predstavlja kriti an faktor u integralnom sistemu zbrinjavanja otpada. mesto i frekvenciju sakupljanja i izdvajanje korisnih sirovina.Koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim sirovinama /17/ KORIST Ušteda energije (%) Smanjeno zaga9enje vazduha (%) Smanjeno zaga9enje vode (%) Smanjeno stvaranje kabastog otpada (%) Smanjena potrošnja vode (%) Papir 74 74 35 58 MATERIJALI Staklo 32 20 80 50 &elik 74 85 76 97 40 42 . odlaganja i eventualne prerade (primarno razvrstavanje na mestu nastajanja). sastav i sezonska kolebanja otpadaka odre9uju metode skladištenja. deponijski gas). Generalno posmatrano. Tabela 4. Koristi od uvo9enja sekundarnih sirovina u proizvodnju odnosno koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim date su u tabeli 4. Privremeno odlaganje je faza odbacivanja koriš(enog materijala koja se sastoji od rukovanja. . obrade i kona nog deponovanja. Prerada je faza koja predstavlja najsloženiju operaciju u integralnom sistemu a sastoji se od: sortiranja.Elementi integralnog sistema zbrinjavanja otpada /16/ Nastajanje otpada je faza u kojoj odre9eni materijal prestane da služi svojoj svrsi i postane balast korisniku.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U integralnom sistemu zbrinjavanja otpada mogu(e je prepoznati 6 funkcionalnih elemenata: NASTAJANJE OTPADA PRIVREMENO ODLAGANJE SAKUPLJANJE TRANSFER I TRANSPORT PRERADA I KORIŠ ENJE KONA NO ODLAGANJE Slika 4. . jer koli ina. sakupljanja. Sakupljanje je faza koja predstavlja operaciju u kojoj nadležne službe ili sami gra9ani odnose privremeno odloženi otpad na dalju preradu ili kona no odlaganje.

i Likvidacione postupke ija je svrha eliminisanje celokupne mase otpada. ISKORIŠ ENJE ENERGIJE KORIŠ ENJE TOPLOTE SAGOREVANJA OTPADA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE TRANSFORMACIJA U GORIVO PROCESIMA: PIROLIZE. kompostiranje.).Mogu nosti prerade otpada uz iskoriš enje energije i sirovina /18/ Za ponovno koriš(enje materijala i energije doma(a i me9unarodna stru na javnost koristi naziv Reciklaža ili Recikliranje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sve metode tretmana otpada mogu se podeliti na: Utilizacione postupke. MOGU NOSTI PRERADE OTPADA UZ ISKORIŠ ENJE SIROVINA I ENERGIJE 1. ISKORIŠ ENJE DEPONIJA KORIŠ ENJE DEPONIJSKOG GASA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE OTKOPAVANJE DEPONIJA RADI ISKORIŠ ENJA SEKUNDARNIH SIROVINA Slika 10. Pored toga što zna ajno doprinosi zaštiti životne sredine. termi ka prerada sa iskoriš(enjem toplote itd. ija je svrha maksimalno iskoriš(enje energije i sirovina iz otpada (Kao što je prikazano u tabeli 4. LIKVEFAKCIJE. 43 .. GASIFIKACIJE I FERMENTACIJE 3. . bez iskoriš(enja energije i sirovina. kao što su: ponovno koriš(enje razvrstanih reciklabilnih materijala. ISKORIŠ ENJE PONOVNO KORIŠ ENJE PROIZVODA KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA VRA ANJEM U PROIZVODNI PROCES KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA U DRUGIM PROCESIMA 2.

Sistem sakupljanja kojim se posude za privremeno odlaganje otpada odvoze do mesta za obradu. Kada se koriste manje posude i vre(e za privremeno odlaganje otpada koje se zatim prazne ili utovaruju u posebna vozila za transport. Kompaktorima se otpad sabija u posude ili balira i smešta u posebne posude.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklaža se primenjuje i slu ajevima kada jedan od slede(ih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa: cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i cena uklanjanja otpada u zavisnosti od karaktera otpada. Evropska zajednica je donela zakon o deponijama. Elementi koji moraju biti razmotreni pri izboru posuda su: tip posude koja se koristi. lokacija posude. Na osnovu ovog zakona od 01. Ure9ena deponija predstavlja sanitarno i tehni ki ure9en prostor na kome se vrši kontrolisan prijem otpada. Eksploatacija deponija u tom ciklusu odnosi se na: sakupljeni otpad koji se ne(e iskoriš(avati. plansko odlaganje.01. U velikom broju zemalja proces organizovane reciklaže otpada doveo je do razvoja novih tipova posuda za privremeno odlaganje. utovar. sabijanje i prekrivanje inertnim materijalom. Sistem sakupljanja otpada može biti pokretni i nepokretni. tipa sistema sakupljanja i opšte metodologije sakupljanja otpada. eksploatacionih karakteristika postrojenja i tehni kog stanja ure9aja u okviru postrojenja. a zatim vra(aju na svoju ili drugu lokaciju. mesta i na ina stvaranja kao i propisa vezanih za uklanjanje i uništavanje otpada. izgradnji i eksploataciji ure9aja i postrojenja za uklanjanje i koriš(enje otpada. Troškovi nastali potpunijim postupkom zaštite životne sredine pokrivaju se koriš(enjem izdvojenih reciklabilnih materijala. ostatak posle prerade otpada i materijal koji se više ne može reciklirati. te nih i gasovitih zaga9uju(ih komponenata. na deponijama otpada je dozvoljeno odlagati samo inertni materijal koji se dalje ne reciklira odnosno ne može se reciklirati ni na koji na in. U okviru ovog sistema vozila za sakupljanje kruže od jedne 44 . Sakuplja je odgovoran za prevoz vozila. odlaganje i tretman otpada na izvoru pre sakupljanja je drugi od 6 funkcionalnih elemenata u integralnom sistemu upravljanja otpadom. Rukovanje na mestu nastanka otpada predstavlja iznošenje otpada iz svih vrsta objekata koriš(enjem posuda za otpad i plasti nih vre(a i odlaganje u odgovaraju(e ve(e posude. dalji transfer ili deponovanje. Rukovanje. Na taj na in gra9ani imaju mogu(nost da sami vrše sortiranje pojedinih vrsta otpadaka koji se mogu reciklirati ime se skra(uje put otpada do ponovnog koriš(enja. uz smanjenje troškova naknadnog sortiranja i pove(anja kvaliteta recikliranih materijala i proizvoda. U zavisnosti od vrste posude a zbog smanjenja optere(enja i opasnosti na ovim poslovima treba da bude uposleno više radnika za opsluživanje. Primarni cilj recikliranja je maksimalno mogu(e iskoriš(enje otpadnih materijala. celokupni sistem se naziva nepokretni ili stacionarni sistem sakupljanja otpada. Troškovi proizvodnje i eksploatacije ovakvih posuda su viši u odnosu na konvencionalne ali je ceo sistem sakupljanja isplativiji.2005. razastiranje. esteti nost i bezbednost po životnu sredinu i ljudsko zdravlje i na in odnošenja. Ove posude se koriste za odlaganje otpada pre organizovanog sakupljanja i odnošenja. Posle sortiranja otpada izdvojeni reciklabilni materijali se transportuju do fabrika u kojima se prera9uju. Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije vrstih. Sakupljanje otpada zavisi od: tipa opreme za privremeno odlaganje i sakupljanje. Grani ne vrednosti emisije i imisije postavljaju stroge zahteve pri projektovanju. kontrolisano sakupljanje otpadnih (procednih) voda i njihovo pre iš(avanje pre kona nog ispuštanja u recipijent i kontrolisano usmeravanje i odvo9enje deponijskog gasa. Emisija zaga9uju(ih komponenata zavisi od tehnologije procesa. naziva se pokretni sistem sakupljanja otpada. istovar i pražnjenje na mestu za preradu ili odlaganje. uz maksimalno smanjenje deponija i rekultivaciju zaga9enog zemljišta. Pokretni sistem se naj eš(e koristi u okviru velikih komercijalnih i industrijskih objekata u kojima su predvi9eni veliki kontejneri. Koli ina navedenog inertnog otpada ne sme da pre9e 5% od ukupne koli ine otpada koji se stvara. u sklopu kojih se nalaze i ure9aji za sabijanje otpada (kompaktori).

klani ki. što podrazumeva da se prethodno mora izvršiti detaljna evidencija nastanka otpada u procesima proizvodnje. Otpad se može direktno pretovarivati u ve(e sisteme za dalji transport. privreda (e dobiti izuzetno veliki zamajac a životna sredina (e biti znatno manje ugrožena i bolje zašti(ena. mesta. koja bi u svom sastavu imala posebne odeljke za pojedine komponente otpada. Savremena vozila su opremljena ure9ajima za sabijanje utovarenog otpada. vozila za transport otpada moraju biti tako projektovana da se mogu kretati savremenim saobra(ajnicama (autoputevi itd. zahtevanog kapaciteta pretovara. koje zavisi od tipa pretovara. što podrazumeva i uklju ivanje u svetske privredne. U tom cilju je neophodno uklju ivanje uspešnih kompanija sa višegodišnjim iskustvom i vrhunskim ekspertskim znanjem u oblasti tretmana otpada. odnosno industrijski. U ovom trenutku to se odnosi samo na gradsko podru je opština koje su obuhva(ene sistemom sakupljanja. prihvatljiv istovremeno i sa stanovišta zaštite životne sredine i ekonomije. nakon detaljnog sagledavanja vrste. Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar. Savremene tendencije sortiranja (separacije) na izvoru. prihvatljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i sa ekonomskog stanovišta te da bi se morao uzeti u razmatranje i u našim gradovima. kategorije. nau ne i ekološke tokove. dobi(e se velika masa sirovina. zahtevaju primenu specijalnih vozila. Posebno interesantan na in sakupljanja i odnošenja otpada koji se može reciklirati (reciklabilnog otpada) a posebno opasnog otpada. neophodno je zadovoljiti slede(e zahteve: otpad se mora transportovati uz minimalne troškove. Pri transportu motornim vozilima. Presovanje i briketiranje zna ajno poboljšava karakteristike postoje(ih sistema za uklanjanje otpada. Vrsta vozila za sakupljanje i transport zavisi od karakteristika otpadaka i rastojanja do sabirnog centra. Nakon uspostavljanja sistema separatnog sakupljanja otpada po vrstama podru je delovanja i organizacije automatski (e se proširiti na sve mesne zajednice (gradske i seoske). Veliki broj do sada izgra9enih postrojenja u svetu i planiranje novih ukazuju da je postupak uklanjanja otpadaka. direktan transport vozilima postaje ekonomski neprihvatljiv. Na taj na in (e se u zna ajnoj meri smanji nezaposlenost u periodu tranzicije kroz koji Srbija trenutno prolazi.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije do druge lokacije za sakupljanje po posebno odre9enoj ruti. izbegava se dodatna prerada a otpad se može efikasno sagorevati. Nabavno tržište u pogledu regionalnog sistema sakupljanja otpada podrazumeva oblasti sa kojih se otpad i ina e prikuplja. medicinski. zahteva efikasnije upravljanje otpadom. farmaceutski. Za dalji transport otpada koriste se: motorna vozila (kamioni). odlagati i po potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. otpad mora biti zašti(en tokom transporta. saglasno Zakonu. kao i karakterizacija i kategorija otpada prema zakonskim propisima /18/. stru ne. Potreba za efikasnijim razvojem Srbije. Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i ure9aje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za sakupljanje otpada u velike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu i kona no odlaganje. na ina i uslova nastanka biti precizno definisan njegov dalji tretman. ve( (e. nakon izdvajanja kvalitetnih materijala. železnica kao i re ni transport.). Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja od lokacije nastajanja otpada do lokacije koriš(enja ili trajnog odlaganja. odnosno sva naseljena mesta koja gravitiraju odre9enim opštinama. opasan i drugi otpad ne(e se smeti deponovati na regionalnu deponiju. 45 . Deo ovog otpada sigurno (e na(i svoje mesto u regionalnom sistemu. predstavlja sakupljanje od strane gra9ana. Ovim postupcima se obezbe9uje bolje iskoriš(avanje svih kapaciteta transporta. Po dolasku na zadatu lokaciju posude se prazne u vozila pri emu se razlikuje manuelni i automatizovani sistem pražnjenja. U bliskom narednom periodu kao imperativ se name(e razdvajanje otpada po mestu nastanka. kapacitet ne sme do(i u suprotnost sa dozvoljenom nosivoš(u vozila i postupci koji se koriste za utovar i istovar vozila moraju biti jednostavni i bezbedni. raspoložive opreme i propisa o zaštiti životne sredine.

5. Planirana mreža regionalnih centara za upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji /12/ R/ B 1. 4. Bosilegrad Ukupan broj stanovnika 2002. je napravljena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010. UPRAVLJANJE OTPADOM U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI Slika 11.889 49.968 Tabela 5.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 11. (t/god) 91. 46 . Medve9a. Vladi in Han. Babušnica Lebane. 363. 3.374 18. Merošina Žitora9a. Bujanovac.851 98. Bojnik.018 229. Južna i jugoisto na Srbija /13/ Tabela 5. Crna Trava Preševo. Aleksinac. Svrljig.617 55.044 21. Kuršumlija. Lokalna samouprava nosilac aktivnosti regionalnog centra Niš Prokuplje Pirot Leskovac Vranje Ostale opštine koje ine regionalni centar Gadžin Han. Ražanj. Bela Palanka. Surdulica.133 234. 2.596 Koli ina otpada 2009. Blace Dimitrovgrad. Vlasotince.250 100. Doljevac. godine i predstavlja predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. Trgovište.

222 Prokuplje 47.837 586 833 47 .284 Vladi in Han 22.429 2.385 8.645 1.908 Dimitrovgrad 10.935 5.445 949 1.389 Gadžin Han 9.033 Ražanj 10.855 Žitora9a 17.359 Trgovište 5.874 2.460 Svrljig 16.661 Merošina 14.094 15.163 7.240 1.185 Lebane 24.767 22.028 1.872 2.174 24.348 Doljevac 18.596 68. Koli ine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije 2020.322 1.759 Vlasotince 32.956 Pirotski okrug Babušnica 14.733 Pirot 61.211 Medve9a 10.560 12.220 1.227 1.024 Jablani ki okrug Bojnik 12.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Tabela 6.006 2.107 10.369 1.344 1.616 Vranje 87.811 62.995 1.402 1.588 Kuršumlija 20.156 Surdulica 21.045 1.227 10.427 Leskovac 153.041 205 291 P injski okrug Bosilegrad 8.432 2.) (t) (t) Nišavski okrug Grad Niš 239.578 17.030 Bela Palanka 13.546 3.365 3.492 Aleksinac 55.269 3.238 1.244 1.248 2.281 Bujanovac 45.318 Topli ki okrug Blace 12.964 1.381 2.059 14.485 Crna Trava 2.426 Preševo 38.532 14.647 3.623 25.306 1. samouprava 2002.413 3.172 10. Godine /12/ Koli ina otpada Projekcija koli ina Lokalna Broj stanovnika (popis 2009.222 1.632 2.084 43. otpada 2020.656 97.948 35.973 902 1.

gradska opština Medijana 100%. sanitarne i sli ne aktivnosti • 74700 =iš(enje objekata • 37100 Reciklaža metalnih odpadaka i ostataka • 37200 Reciklaža nemetalnih odpadaka i ostataka Trenuno JKP Mediana redovno vrši sakupljanje i odvoz otpada iz doma(instava (kolektivno i individualno stanovanje) i od preduzetnika iji je ukupan broj 75. telefon. Gornje Me9urovo. Vrelo. Donje Vlase. Suvi Do 70%. Oreovac. Mramorska 10.3% Naselja neobuhva ena sakupljanjem otpada Brenica. razlikuju se dve grupe 48 . Mramor. Cela teritorija grada Niša (gradsko i seosko podru je) je. Medoševac 72%. usvojenim 20. POSTOJE@I KAPACITETI RECIKLAŽNE INDUSTRIJE U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI REGION NIŠ GRAD NIŠ Tabela 7. Ber inac.Toponica 100%. Bubanj selo 84%. gradska opština Crveni krst 100%. Rujnik. Radikina Bara. Podaci o obuhva enosti grada Niša uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Mediana" Niš Adresa. Donja Vrežina. Vele polje. sa aspekta sakupljanja otpada. Me9urovo 50%. U zavisnosti od posuda za odlaganje otpada. Vukmanovo. Supovac. Gabrovac 72%.759 korisnika koji imaju svojstvo pravnog lica. JKP Mediana je kompanija ija je osnovna delatnost održavanje higijene u gradu Nišu i upravljanje vrstim otpadom i gradskom deponijom. Gornja Vrežina. Donja Studena. Krušce. Mezgraja. G. Novo Selo 85%. Jasenovik. Manastir.rs Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Gradska opština Pantelej 100%. Statutom JKP „Mediana“. Pasja a. Brzi Brod 75%. Koritnjak. Rautovo. Cerje. Donji Matejevac. D. Lazarevo selo. Mal a. Prosek i =ukljenik. Donja Toponica. Bancarevo. Vrtište. Niš 018/515-541 cis@jkpmediana. Popovac 64%. Leskovik. Gornja Trnava. e-mail Tvr9ava bb. Pasi Poljana 95%.612 kao i od 1. =amurlija. Paligrace.2009. Kamenica. Gornji Komren 60%. Kunovica. Prva Kutina 34%. Si(evo 0. Kravlje. Trupale. gradska opština Niška Banja 77%. Paljina. Nikola Tesla 94%. Donji Komren 25%. definisane su delatnosti preduze(a i to: • 90000 Odstranjivanje otpadaka i sme(a. Gornji Matejevac. Gornja Studena. =amurlija. Donja Trnava.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12.11. Hum. Miljkovac. Mramorski Potok. =okot 40%. Se anica. Ostrovica. Berbatovo. podeljena na 30 rejona. Ravni do. Lalinac. Jelašnica 85%. gradska opština Palilula 100%.

regranulat PP i PE 2.5 YU KARTON.1 m3 koji se periodicno prazne u skladu sa rejonizacijom i planom JKP-a. Pored ovih sudova JKP Mediana prikuplja otpad i iz 1340 kontejnera zapremine 1.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije rejona: a) rejoni za sakupljanje otpada u kantama i b) rejoni za sakupljanje otpada u kontejnerima. Niš TITEKS D.5 m3.Vre(e 4. U ruralnom delu teritorije koju pokriva JKP Mediana postoji 20 kontejnera zapremine 1.Prijem medicinskog otpada .O.palete . i 54 kontejnera od 5 m3.0 . na pojedinim lokacijama.0-25.PP (polipropilen) . Pored sakupljanja komunalnog otpada.O. trenutno nije uklju eno u sistem sakupljanja otpada.500 kontejnera sa javnih površina i iz netipiziranih sudova iz doma(instava u zonama individualnog stanovanja. Cevi 3.O.0 92 20. Niš . Niš JKP “Medijana”. dok 39 seoskih naselja sa 19. godine) prikuplja otpad iz domacinstava iz urbanog dela Grada Niša putem 37.O.0 710 19.Otpadno gvož9e Vrši prodaju (prihoduje) Godišnje Cena koli ine (din/kg) (t) 2.Folija 3. Uslugama odnošenja otpada je u potpunosti pokrivena teritorija grada Niša. Niš NIVES D.O.Gvož9e . Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena i firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina u Gradu Niš i celom Niškom regionu Naziv firme Vrši otkup Karton Papir pisani i ist Arhiva .1 m3 koji su u vlasništvu pravnih lica na teritoriji Grada Niša.Aluminijum .8 3.0 13.5005. Gadžin Han MIV.000 8. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja.376 stanovnika.O. Izdvajanje sekundarnih sirovina je u za etku i realizuje se na slede(i na in: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina romske nacionalnosti • na deponiji “Bubanj” • Organizovanim radom RJ “Reciklažni centar” u okviru JKP “Medijana” Tabela 8. Niš JKP “Medijana” – RJ “Recikla9žni centar”.PET ambalaža .1 m3. Niške Banje i još 31 naselja.0 282 10.283 1.0 1 80.PS 49 1. Trenutno JKP Mediana (na osnovu evidencije iz marta 2010. sa tendencijom proširenja teritorije prikupljanja.Drvo .0 4. ukupne zapremine 256 m3. postavljeno je 250 tipskih kontejnera za PET ambalažu od 1 m3 odnosno ukupne zapremine 250 m3 i 57 tipskih kontejnera za metalnu ambalažu od po 4. uglavnom u centralnom gradskom podrucju. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3.701 kante zapremine 120 l i 1945 kontejnera zapremine 1.PE (polietilen) . Niš “RESOR” D.

Sve vrste kablova Delinijator 1.000 1.Fiksiri i razvija i .Rabljena ulja (trafo.Industrtijski tekstilni punilo za jastuke otpad 4. Otpadno drvo NEIMAR PROJEKT.PE 2.0 1. motorna) . . Niš masti . Drvo .0-15.Aluminijum .5-50 10. Niš .500 1. Proizvodi od Niš industrijskog otpada – papu e.Otpadne boje i lakovi razre9iva i . Niš .motorno ulje motornog ulja Remol D..500 1.Otpadni antifriz 50 200. Pamu na krpa za sudove 2.O. Prerada otpadnog .O.Elektri ni otpad . Asfalt 3.0005.O.Otpadni automobilski katalizatori .Saobra(ajne baze .PVC 1.Bakar 2. Staklo Jugo-Impex EER. EUROMITEKS.1 7.000 l 105 t 50 t 100 t 500 kg 50 t .000 1. Plastika .500 1.0001.Drveni opiljci 2.Plastika . Niš 2.000 250 m3 50.Elektronski otpad 1. Proizvodnja uljane baze 1.Gra9evinski 1. … . dekorativni jastuci.000 m3 5.Otpad od gvož9a .Otpadno ulje .000 1. Otpadni sun9er 3.Otpadni elektroliti .Elektro kablovi . Leže(i policajci SNG Company.Staklo 3.Otpadno drvo 1.000 20.Industrijska maziva i Jugo-Impex.Bronza i mesing .500 2.300 0.Prohrom elici . Niš materijal 2. Poliestarsko D.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Reciklaža gra9evinskog materijala . Drveni opiljci . Niš . Beton PUT INŽENJERING.O. Bakar . Opekarski proizvod 4.

po proceni kontrolnih lica na deponiji koji su prisutni 24 h dnevno. promet od 80 t PET ambalaže.25 ha. Grubo. Pravno-imovinski odnosi nisu regulisani na oko 50% zaokruženog kompleksa.000 500 18 80 30 ‘”Maksi-Co. na preko 80% otkupljenog dela (gde su rešeni pravno-imovinski odnosi).O. Deponija nije ogradjena.O. Reciklažni centar se nalazi u ulici Ivana Milutinovica u Nišu kao deo kompleksa JKP Mediana. Opština Doljevac i 23.08 ha. ne postoji sistem za otplinjavanje. Na deponiji se nalazi radionica za popravku kontejnera i izradu metlica za cišcenje gradskih površina. Na preostalih 50% kompleksa je formirano telo deponije. metala..O.O. U toku 2003.O. Prostire se na površini od 31. opremljena je potrebnom komunalnom infrastrukturom.O. Tako isplanirani i nabijeni slojevi ine visinu ukupnog sloja od 30 m'.. ru no i delimi no sortiranje otpada i sekundarnih sirovina vrši se na samom telu deponije. godine. vec se otpad registruje u m3. Aleksinac “FEROS” D.Mesing . RJ poseduje balirku (presu) ORWAK 5070 HDC sa radnim pritiskom od 200bara i mlinom za PET maksimalnog kapaciteta 300 kg/h. plastike i metalnog otpada..30 – 0. sakupljene PET ambalaže. je ostvaren promet od 120 t PET ambalaže a 2009. Tokom 2008 god. 6 km od centra Grada.Otpadni aluminijum . Ne postoji vaga za merenje pristiglog otpada. Deponija je u eksploataciji od 1967. Aleksinac “STRATO PLUS” D.Otpadni bakar 80. sada Opština Palilula. Ne postoje kanali za odvod atmosferskih voda .O. DENI PET. godine izvršena je kona na eksproprijacija zauzetog zemljišta deponije. Upravna zgrada koja se nalazi na lokaciji deponije.” D. Lokacija gradske deponije je na lokalitetu Bubanj..Bakar . Svi 51 . Zatvorene površine nisu rekultivisane. ne vrši se prikupljanje i precišcavanje procednih voda.50 m' sa nabijanjem buldožerom. Procene su uglavnom na bazi zapremine vozila za transport otpada ali zapunjenost vozila varira zavisno od vrste i gustine sakupljenog otpada tako da ti podaci se ne mogu smatrati ta nim.Otpadni akumulatori .Otpadno gvož9e . Na deponiji postoji sto na jama za tretman uginulih životinja i mesnih preradjevina. KP ''Bubanj''. podaci su mereni samo u jednoj sezoni što ne daje realnu sliku o prose nim koli inama i sastavu pa se ove vrednosti ne mogu smatrari meritornim. Kabasti otpad se odlaže u posebno odredjenim podru jima. Deponovanje otpada vrši se u slojevima otpada od 0.gvož9e .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije . Tehnologija odlaganja otpada je slojevito razastiranje i delimicno sabijanje slojeva i prekrivnog sloja inertnog materijala (šut i zemlja).000 Gvož9e Aluminijum 1. Ne postoje ta ni podaci o koli inama i sastavu otpada jer se ne vrši merenje odloženog otpada. od ega skoro 8 ha pripada KP ''Curlina''.5 ha.O. Bor DENI KOMERC. koji se nalazi na teritoriji i KO Niš i KO Doljevac. Tako9e.50 m'. preko koga se razastire i sabija sloj inertnog materijala u slojevima od oko 0. Merošina . sa površinom (u državnom vlasništvu) od 5. Aleksinac “Kuzman” D. Opština Niš. gde se vrši odvajanje: papira.PE (polietilen) . Na deponiji se ne vrši mehanizovan predtretman otpada u smislu odvajanja reciklabilnih materijala. izuzev dela tela deponije.PP (polipropilen) PE i PP kese U okviru JKP Mediana posluje i radna jedinica Reciklažni centar koja se bavi prometom sekundarnih sirovina: ambalažnog otpada. što se odvozi van deponije.

66. Skupština Grada je na sednici održanoj 26.348 doma(instava i 633 privredna subjekta sa teritorije grada Aleksinca. Koprivnica. Lipovac. Aleksina ki 18220 Aleksinac rudnik i Vakup 33. Gredetin. godine donošenjem Odluke o dopuni Odluke o komunalnom uredenju. Prekonozi. Katun. Subotinac. otpad može odlagati još veoma kratak period. OPŠTINA ALEKSINAC Tabela 8. Bobovište. godine donela Odluku o pristupanju sanaciji postoje(e gradske deponije u Nišu. Vakup i Žitkovac (celo naselje). Kapacitet deponije u Aleksincu je ograni en pa nije mogu(e pove(ati broj korisnika. Veliki Drenovac. Jakovlje. Moravac. Jasenje. Korman. Prugovac. Gornje Suhotno. Donje Suhotno.net proširenju na Žitkovac i Kraljevo. Kulina. Donji Ljubeš. Stanci. E-mail Naselja koja nisu obuhva ena sakupljanjem otpada 52 . Gornji Ljubeš. Nozrina. u Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Knjaza Miloša 29. Donji Adrovac.2003. Gornji Adrovac. i treba izgraditi novu sanitarnu deponiju. JKP ''Komunalne usluge“ je do 2007. =esta.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije kapaciteti postojece lokacije su gotovo iscrpljeni i na lokaciji se. Donja Peš anica. Radevce. Kamenica. Krušje. Donji Krupac. Vr(enovica. a od 2007. 60.6% 018/804-510 stanovnika opštine. Šuri(. U toku godine se kontinuirano. Drenovac. Rsovac. Dobrujevac. Mozgovo. Deligrad. Dašnica. Belja. što trenutno iznosi oko 6.8%. telefon. uz primenu tehnicko-tehnoloških rešenja. Proširenje teritorije sa koje se prikuplja otpad mogu(e tek kad se formira regionalna deponija. Bovan. naselja Aleksina ki Rudnik i dela naselja Žitkovac.12.2% stanovnika Žitkovac. Podaci o obuhva enosti opštine Aleksinac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komunalne usluge" Aleksina ki Bujmir. Bankovac. Porodin. Pr(ilovica. Rutevac. Loznac. Beli Breg. blizu postoje(e. Delatnost JKP-a obuhvata: održavanje cistoce. Prikupljanje i evakuacija otpada vrši se i sa javnih površina u navedenim naseljima kao i sa obala Bovanskog jezera posebno u toku letnje sezone. Srezovac.4%. Kraljevo. služba za organizovano hvatanje pasa i ma aka lutalica i prikupljanje PET ambalaže. Vitkovac. Golešnica. ne duži od tri godine. naselja Aleksina ki Rudnik. ime bi bilo obuhva(eno 39. Crna Bara. Draževac. sa svim zakonski propisanim merama zaštite životne sredine. Vrelo. Vukašinovac.000 doma(instava i oko 800 privrednih subjekata. Adresa. =ukurovac. Glogovica. Lo(ika. gradskog zelenila. Lužane. Trnjane. fax: 018/804-034 Doneta je odluka o jkpkomusl@neobee. Moravski Bujmir. pijacna usluga i grobarske usluge. Postojecu deponiju treba hitno sanirati i zatvoriti u skladu sa pozitivnim doma(im i EU propisima. teritorija sa koje (e se vršiti evakuacija proširena je na naselja Kraljevo. Greja . Gornji Krupac. Trenutno se evakuacija vrši iz Aleksinca. Aleksinac. naselja Žitkovac i naselja Vakup. Gornja Šeš anica. godine redovno vršilo evakuaciju otpada iz 5. Tešica. Stublina. Si(ina. Ljupten. M. Bradarac. Vukanja.

sprovodi uklanjanje otpada sa divljih deponija.O. Ista je neposredno oslonjena na put R-214.O.Bakar . godine. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3.3 m3.Stakleni krš Neograni ene 1. U pomenutom delu objekta se vrši sortiranje i presovanje PET ambalaže dok se betonski plato od oko 30 m2 koristi za smeštaj balirane ambalaže.Mesing ..500 m3 ili oko 2. Lokacija deponije definisana je Generalnim urbanisti kim planom Aleksinca usvojenim 1987. 4 km severozapadno od grada. Greja Vrši otkup Vrši prodaju (Prihoduje) Godišnje koli ine (t) Cena (din/kg) . sabijanje i prekrivanje slojem zemlje. Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na sledeci nacin: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina uglavnom romske nacionalnosti na smetlištu Tabela 10. u podru ju zvanom „Lutvina esma’’.Gvož9e . Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%.O. iz 23 kontejnera zapremine 5 m3. Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina /20/ Naziv firme “Maksi’Co..O. Ukupna koli ina otpada koja se deponuje u toku godine je oko 7. dok se samo smetlište gde se vrši odlaganje otpada prostire na površini od oko 2 hektara. Deponija vrstog komunalnog otpada ''Lutvina esma'' u blizini naselja Aleksina ki Rudnik prema kategorizaciji lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.O. Otpad se prikuplja oko 250 radnih dana godišnje. 53 . Aleksinac “Kuzman” D.10 hektara.O.500 netipiziranih kanti zapremine do 140 l.D. Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom. a posredno na put E-75 Beograd – Niš. Gradska deponija se nalazi na padini brda Breg.. Generalnim planom Aleksinca (koji je usvojen 2005. godine) predmetna lokacija potvr9ena je kao deponija.O. Navedena deponija je površine 4.. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Na deponiji se buldožerom vrši razastiranje. 21 u Aleksincu. ta nije izme9u autoputa E-75 Beograd – Niš i lokalnog puta za rudnik uglja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obimu koji odgovara mogu(nostima Opštine i JKP.500 tona. Aleksinac “STRATO PLUS” D. 1 kontejnera zapremine 7 m3 i 67 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 67 m3. zatvoriti i rekultivisati). Prema podacima nadležnog JKP-a. prosecna dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju je 25 do 30 m3. decembra br.5-2 JKP '' Komunalne usluge'' Aleksinac takodje poseduje univerzalnu vertikalnu presu balirka ''Tehnix'' UVPB .O.”D. Presa je smeštena u delu prostora (20 m2) bivšeg autoservisa u ulici 22.1 m3 (180 u urbanom delu opstine i 10 u ruralnom delu). Aleksinac “FEROS” D.. iz 190 kontejnera zapremine 1. spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite.10 zapremine 0. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati. Bor “SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU” A.

MZ Željevo. rasejavanje otpada po susednim parcelama. MZ Lukovo. • =uvarska kuca i rampa.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Institut ''Kirilo Savi('' DD Beograd uradio je 1996. MZ Guševac. Podaci o obuhva enosti opštine Svrljig uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKSP "Svrljig" Adresa. MZ Popšica. Od tog broja petoro stalno zaposlenih radnika radi na sakupljanju otpada. MZ Bu um. MZ Šljivovik. Na gradskoj deponiji nalaze se slede(i infrastrukturni objekti: • Elektri ni priklju ak sa rasvetom. mada je poznato da prema nacionalnim propisima i propisim EU nije dozvoljeno zajedni ko odlaganje tih vrsta otpada. telefon. iš(enja javnih površina i stambene delatnosti. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Svrljig i to 100% gradske populacije što trenutno iznosi oko 2. MZ Vlahovo. zdravstvenih ustanova. godine ''Elaborat sanacije i rekultivacije postojeceg smetlišta u Aleksincu'' i ''Prethodnu analizu uticaja sanitarne deponije u Aleksincu''. MZ Radmirovac. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. školskih ustanova. pijezometra za kontrolu kvaliteta otpadnih voda.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko naselje Svrljig 85% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada MZ Beloinje. MZ Slivje. OPŠTINA SVRLJIG Tabela 11. E-mail Radetova br. godine ''Regulacioni plan kompleksa sanitarne deponije vrstog komunalnog otpada za grad Aleksinac'' koji su kao dokumenti prevazi9eni jer je skoro kompletan prostor na kome je predvideno formiranje sanitarne deponije (u produžetku tada postojeceg smetlišta) korišcen za deponovanje otpada. gra9evinski otpad.200 domacinstava i oko 80 privrednih subjekata. MZ \urinac. tako da gradnja sanitarne deponije nije mogu(a. • Telefonski priklju ak. 54 . 27. opasan i bezopasan otpad. Na deponiji je odlagan otpad iz doma(instava. • Hidrant. negativan vizuelni aspekt itd. industrije. što je dovelo do niza propratnih pojava kao što su stvaranje požara i dima. Svrljig 018/821-046 e-mail: jkspsvrljig@ptt. Odlaganje otpada vrši JKP “Komunalne usluge“ Aleksinac svakodnevno prema slobodnom prostoru na deponiji uz razastiranje i prekrivanje zemljom jednom u dve do tri nedelje buldožerom marke TG 90. MZ Izvor. odnosno zajedno organski i neorganski otpad. održavanja groblja i javnog zelenila. Lokalnim ekološkim akcionim planom opštine Aleksinac (usvojen 2006) predvi9ena je izrada projektne dokumentacije za sanaciju i rekultivaciju i proširenje deponije po sanitarnim uslovima za potrebe opštine Aleksinac do po etka rada Regionalne sanitarne deponije. MZ Lozan. MZ Gulijan. pove(anje broja glodara i ptica. Ukupan broj zaposlenih u JKSP Svrljig je 46 stalno zaposlenih i 7 na odre9eno vreme. MZ Prekonoga. Na napred navedenoj lokaciji je u višegodišnjem periodu odlagan otpad mešovitog sastava. U opštini Svrljig postoji samo jedno Javno komunalno-stambeno preduzece „Svrljig“ koje se bavi pružanjem usluga iz oblasti vodovoda i kanalizacije. Ugradena su 3. MZ Burdimo. sakupljanja i transporta otpada. a 1997. • Vodovodni priklju ak. poljoprivrede. Sadašnje stanje ukazuje na to da (e eksploatacija deponije na takav na in biti mogu(a još najviše dve godine. klani ne industrije.

Vitoševac. Skorica. Smilovac. Ograda oko deponije postoji. što se odnosi na mesnu zajednicu Ražanj (obuhva(enost MZ Ražanj 100%). Pardik.8 ha sa mogu(nošcu proširenja na 5. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata svaku ulicu u naselju i to tokom godine jednom nedeljno. U odnosu na površinu iznosi 97%. Šetka. a u sezoni eš(e.) i kontejnera 1. Prema podacima nadležnog JKP-a. Grabovo. deponija “Tijovac” spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. OPŠTINA RAŽANJ Tabela 12. što iznosi 3%. 5 dana nedeljno tokom cele godine tj. JKSP „Svrljig“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKSP-a. Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Svrljig (Glavni projekat sanacije gradske deponije u Opštini Svrljig – PRVA FAZA). U seoskim podru jima ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. Poslon. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. 260 radnih dana godišnje. Nema uvarske službe. Stari Bra in. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad. Ma(ija.000 m3. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati.). Praskov e. Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. zelenih i rekreativnih površina 4. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz grada Svrljiga vrši na lokaciji “TijovacMacka glava”.1 m3 (51 kom. Ure9ivanje gra9evinskog zemljišta 5. u zavisnosti od potreba. Sakupljanje sme(a. Podaci o obuhva enosti opštine Ražanj uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ''Komunalac’' Ražanj Adresa. =ubura. Maletina.77 ha i trenutnom zapreminom otpada od 24. Rujište. Vitoševac. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 8 m3. iz kanti (1. Crni Kao. U odnosu na ukupnu površinu Opštine Ražanj. Na poslovima sakupljanja i transporta otpada trenutno je angažovano 5 radnika.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru JKSP Svrljig. Ma9ere. Ure9ivanje i održavanje parkova. 037/841-116 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Ražanj je organizovanim prikupljanjem komunalnog vrstog otpada obuhva(ena sa 10% od ukupnog stanovništva. Delatnost JKP “Komunalac’’ obuhvata: 1. Podgorac.000 kom. zatvoriti i rekultivisati). Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1980. Pogrebne i prate(e usluge 55 . nakon sanacije. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Varoš. Lipovac. U odnosu na broj stanovnika. mo(i (e se deponovati otpad još 30 godina. Postoji priklju ak na javni put. starih stvari i otpadaka 3. Deponija je površine 1. Pretrkovac. telefon. Jednom mese no traktor guseni ar TG 110 u vlasništvu JKSP-a. Novi Bra in. vrši planiranje po postoje(em sloju otpada na komunalnoj deponiji. iznosi 90%. godine i iz godine u godinu koli ina otpada na godišnjem nivou je sve ve(a. Deponija se nalazi pored regionalnog puta Svrljig – Knjaževac. Proizvodnju i distribuciju vode 2. E-mail Partizanska 68 37215 Ražanj. na postoje(oj deponiji. Cerovo. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone.

sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 8 radnika. Bali evac. Balajnac.0 ha. Deponovanje se uglavnom vrši centralno. Trenutno se organizovana evakuacija otpada vrši samo iz Ražnja. OPŠTINA MEROŠINA Tabela 13.000 m3. 56 .suve doline. Ukupna koli ina otpada odloženog u prethodnom periodu je procenjena na oko 5. Deponija je izduženog oblika. Biljeg. Postoje(a dokumentacija o sanaciji gradske deponije Ražanj sugeriše da upravljanje otpadom u budu(em periodu treba biti okrenuto ka regionalnom udruživanju. Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%. Ukupna pokrivenost stanovnika opštine evakuacijom otpada je 13. Dnevna koli ina otpada koja se generiše kre(e se od 5 do 8 m3. Deponija je formirana u uzvodnom delu jaruge .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Osniva JP Komunalac je Opština Ražanj i u radnom odnosu je 18 stalno zaposlenih radnika. E-mail Cara Lazara 21. deponija opštine Ražanj svrstana je u kategoriju K4. tako da se deponija povremeno ravna. odnosno dolinu jaruge uz lokalni put Ražanj . na lokaciji smetlišta je otkupljeno. 18252 Merošina 018/ 891-400 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Merošina. Dudulajce. 5 dana nedeljno tokom cele godine. odnosno prose no oko 60 m. Donja Rasova a. odnosno 260 radnih dana godišnje. iz 31 kontejnera zapremine 1. Debljina sloja odloženog otpada je razlicita i kre(e se do 4. Kostadinovac.00 m. Svi zaposleni su po potrebi angažovani na administrativnim ili tehni kim poslovima evakuacije i deponovanja otpada. Jugbogdanovac. a materijal se naknadno razastire buldožerom.5 m³. na postoje(oj deponiji. zemljište. Lepaja. moci (e se deponovati otpad u projektnom periodu od još 10 godina. udaljen od Ražnja oko 2 km se za ove potrebe koristi oko desetak godina i veli ine je oko 2. Aleksandrovo 7 %. telefon.5%. Batušinac.Konvaluk.Lipovac. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada.1 m³ i 15 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 16. Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom. Prema podacima nadležnog JP-a. Za potrebe odlaganja komunalnog otpada Javno preduzece "Komunalac" iz Ražnja koristi lokalitet "Lipovac". Otpad se prikuplja po odredjenoj dinamici iz oko 400 netipiziranih kanti zapremine do 140 l. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Azbresnica. Ovaj prostor. Dev a. Jovanovac. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. Obla insko Jezero. Podaci o obuhva enosti opštine Merošina uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Direkcija za izgradnju opštine Merošina Adresa. ali zbog kašnjenja izgradnje regionalne deponije ista se ureduje i svrstava u kategoriju K3. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Ražanj i to oko 90% populacije samog mesta što trenutno iznosi oko 460 doma(instava i oko 40 privrednih subjekata. koja je u periodima obilnih kiša podložna buji nom toku padavinskih voda. Gornja Rasova a. Brest. Prema Nacionalnoj strategiji. JP „Komunalac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. duga ka je oko 300 m. Dešilovo. Gradište. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Bu i(. ime se omogu(ava njeno korišcenje do po etka rada regionalne deponije. površine oko 2 ha. Vlasni ki odnosi nad zemljištem deponije nisu rešeni tj. nakon sanacije. Na poslovima administriranja. Krajkovac. ali još nije oformljena gra9evinska parcela niti izvršena prenamena zemljišta. dok je širina promenljiva i kre(e se od 20 100 m. Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Ražanj. odnosno u periodu do 5 godina. Arbanasce.

U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. deponovanja. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada periodi no po programu. Belotinac. odnosno 156 dana/god. stambenih zgrada u društvenoj i privatnoj svojini. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1970. JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala i nema podatke o tome. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz Merošine vrši na lokaciji koja se nalazi 3 km. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad. Surlina. Aleksandrovo. godine SO Merošina prihvatila je ponudu niškog JKP Mediana o vršenju usluge sakupljanja. 57 . Šainovac. Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na slede(i na in . Rožina.). Knežica. iz kanti zapremine 210 l i iz kontejnera 1. Doljevac. U ve(ini seoskih podru ja ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. =apljinac. Padina. Prema podacima nadležnog JKP-a. OPŠTINA DOLJEVAC Tabela 14.sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a uglavnom romske nacionalnosti sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera i na smetlištu.). drugih otpadaka i fekalija sa javnih površina i dvorišta. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini su pokrivena naselja Merošina. Klisura. U opštini Merošina. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. se bavi pružanjem usluga “iznošenja. deponija u Merošini spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite i koje treba odmah sanirati. zatvoriti i rekultivisati). =ubura. Postoji priklju ak na javni put. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 5 m3. Nema uvarske službe. kao i poslovnih zgrada i prostorija u Merošini i naselju ’’Obla insko jezero“. =e ina. Brest. južno od Merošine. Ko ane. iz nekategorisanih kanti (245 kom. Perutina. Šarlinac. transporta i deponovanja komunalnog otpada na podru ju Opštine Merošina. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ koje je osnovano odlukom Skupštine Opštine Merošina. Orljane. telefon. „25“ Maj 65 %. Podaci o obuhva enosti opštine Doljevac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "DOLjEVAC" Doljevac Adresa.1 m³ (15 kom. Jedinica za iznošenje otpada u okviru JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. Mramorsko brdo 93%. 3 dana nedeljno tokom cele godine. godine. Rusna 35 %. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika kojima su pridružena još 2 radnika po ugovoru. sme(a. Mramorsko brdo i naselje Obla insko jezero gde se trenutno sakuplja otpad od oko 550 domacinstava (manje od 15% stanovništva Opštine) i oko 10 privrednih subjekata. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Obla ina. Deponija je površine 4. Ograda oko deponije ne postoji.300 m2 sa trenutno ispunjenim kapacitetom od 25-30%. 018/810-327 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Pukovac. Mekiš. E-mail Doljevac. A 2009. Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. Ukupan broj zaposlenih u Javnom preduze(u „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ je 35 stalno zaposlenih radnika.

U seoskim podru jima takodje postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine. Taskovi(i. 5 dana nedeljno tokom cele godine. Šebet U oblasti komunalnih delatnosti u Gadžin Hanu posluje Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“. održavanje grobalja. Novo Selo. 58 .1 m³ (93 kom. Krastav e. iš(enje i održavanje ulica i postoje(e kanalizacione mreže. 018/861-274 direkcija@gadynhan.). 018/861-271. koje zapošljava 38 radnika i izme9u ostalih aktivnosti vrši delatnosti iš(enja i održavanja ulica. Miloša Obili(a bb. Jagli je. Prema podacima nadležnog JKP-a. Gornje Vlase. ure9enje slobodnog prostora i zelenih površina. Podaci o obuhva enosti opštine Gadžin Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti opštine Gadžin Han Adresa. Uslugom organizovanog sakupljanja otpada u opštini je pokriveno i oko 150 privrednih subjekata. Mali Vrtop.330 stanovnika što predstavlja oko 89% populacije opštine. Ovsinjinac. Kaletinac. održavanje uli ne rasvete u naseljima. Toponica. =agrovac. Gornje Dragovlje. E-mail Gadžin Han. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. god. osnovano 1993. sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 25 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKP-a.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U oblasti komunalnih delatnosti u Doljevcu posluje Javno komunalno preduze(e Doljevac. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu iz nekategorisanih posuda. Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog komunalnog preduzeca Doljevac. Gadžin Han. Li je. odnosno 260 radnih dana/god.) i kontejnera 1. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Doljevcu i ostalim naseljima u Opštini.300 m³. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Gadžin Hanu. Duga Poljana. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja.3% stanovništva (13 od 16 naselja) što trenutno iznosi oko 4. nadležno JKP vrši na gradskoj deponiji u Nišu. Miljkovac. telefon. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Gare. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Doljevac. Sem e. Pokrivenost naselja i sela je 60%. JKP „Doljevac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. administriranja. Marina Kutina. Gornji Barbeš. Vilandrica. Selija. Sopotnica.1 m3 postavljenih na pojedina nim lokacijama u okolnim naseljima. Donji Dušnik. Dukat. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven je Gadžin Han i još 22 naselja u opštini (od ukupno 34 naselja) sa 9. Koprivnica.880 doma(instava i oko 700 privrednih subjekata. Ravna Duzbrava. Mali Kr imir. OPŠTINA GADŽIN HAN Tabela 15. iz kontejnera 1. kanti (1 000 kom. koje zapošljava cetrdeset radnika i poseduje mehanizaciju za obavljanje delatnosti: održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva za normalno odvijanje saobra(aja. Sklopljene ugovore sa JKP trenutno ima 2500 doma(instava i oko 117 privrednih subjekata. Veliki Kr imir.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Veliki Vrtop. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriveno je 92. Na poslovima organizacije. Prose na godišnja koli ina otpada koja se generiše je oko 14.

Specifi ni ciljevi udruženja su: • Minimizacija otpada: Smanjiti koli ine otpada po stanovniku koje treba odložiti na deponiju. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. promocija recikliranja. razvoj i sprovo9enje mera za ja anje partnerstva izme9u javnih i privatnih preduze(a u sektoru upravljanja otpadom. je dobrovoljno. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. za ljude u i van kompanije. • Obuka: Uspostavljanje i razvoj specijalnih programa obuke i ja anje kapaciteta lanica klastera. godine u Nišu. 5 dana nedeljno tokom cele godine. JUGO-IMPEX d. selekcije i ponovnog koriš(enja. naro ito reciklažom. obrazovanja i pove(anja uticaja javnog mnjenja. • Nadzor i kontrola: Uspostavljanje i razvoj kontinualnog nadgledanja sekundarnih sirovina i posebnih tokova otpada (koli ina i sastav otpada). uz održavanje profitabilnosti kompanije. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Od po etka osnovna delatnost privrednog društva je bio promet obojenim metalima. u odnosu na delatnost kojom se bavi sadrži 3 osnovna 59 . osnovano je 1990. • Ponovno koriš(enje i recikliranje otpada: Podrška u razvijanju tehni kih rešenja i ekonomskih mehanizma za u eš(e svih subjekata u sistemu odvojenog sakupljanja reciklabilnog otpada. u opštini Gadžin Han. nevladino i neprofitno udruženje. Danas.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 6 m3. Misija Udruženja je: razvoj i ja anje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja objedinjavanjem aktivnosti privrednih subjekata koji se bave upravljanjem otpadom. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Gadžin Han. sakupljanja i tretmana otpada i obezbe9enje funkcionalne i ažurirane baze podataka o reciklaži na regionalnom nivou. /21/. zagovaranje zdravstvene i socijalne zaštitu individualnih sakuplja a sekundarnih sirovina.o. godine po inje sa otkupom i recilkiranjem otpadnog materijala.odgovorno poslovanje: uspostavljanja viših standarda življenja. • Javno–Privatno partnerstvo: Definisanje. • Društveno .Klaster ’’RECIKLAŽA JUG’’ – Niš /21/.1 m³. Udruženje . osnovano na neodre9eno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine. • Uticaj na životnu sredinu i društveno okruženje: zaštita i unapre9enje stanja životne sredine iskoriš(avanjem vrednosti otpada kao sekundarne sirovine u procesima upravljanja otpadom koji se baziraju na doma(em zakonodavstvu.o. Od ukupno 175 kontejnera koji su raspore9eni u 23 naselja u opštini 42 se nalaze u Gadžin Hanu. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata 23 naselja u opštini i to dva puta nedeljno iz kontejnera zapremine 1. poboljšanje položaja i zaštita prava marginalizovanih društvenih grupa. ponovnom koriš(enju ili njegovom tretmanu. Prema podacima nadležnog JP-a. 1994. najboljim dostupnim tehnikama i primerima dobre prakse razvijenih zemalja. 260 dana/god. • Razvoj javne svesti: Uspostavljanje i razvoj programa i sistema informisanja. na teritoriji jugoisto ne Srbije. Stvaranje uslova za razvoj mikro i malih preduze(a u ovoj oblasti. nadležno JP vrši na gradskoj deponiji u Nišu.

Sekundarna delatnost preduze(a je prodaja toplo valjanih limova iji je proizvodja eli ana iz Makedonije Maxst steel. Sara9ujemo sa individualnim sakuplja ima. uz najsavremeniju liniju za manuelnu demontažu IT komponenti. Jugo Impex E. koriste(i najsavremeniju tehnologiju i mašine za preradu. Otkup obuhvata sve vrste otpadnog materijala izra9enog od bakra i legura bakra..o. To zna i da smo smo ovlaš(eni da preuzmemo vaš EE otpad i izdamo vam odgovaraju(i knjigovodstveni dokument o upravljanju EE otpadom. separator kapaciteta 500t mese no. Za sve vrste otpadnih elektri nih i elektronskih ure9aja ukupne mase ve(e od 50 kg (odnosi se na ukupni zbir masa svih ure9aja i opreme koje predajete ) možete naru iti besplatan odvoz za koji smo dužni da ga preuzmemo i odvezemo u roku od 14 dana od dana prijema zahteva. Maksi co je jedan od najve(ih izvoznika na jugu Srbije i zaposljava 56 radnika. U sastavu kompanije je kompletno opremljen reciklažni centar u Jagodini na površini od 1ha. gvož9a.E. preduze(ima i lokalnim samoupravama. sa najnovijim linijama za reciklažu rashladnih uredjaja.o. njihova obrada i recikliranje i prodaja dobijenih poluproizvoda i proizvoda. sreder i dve prese za baliranje.o. U sastavu Maksi co su i dva sabirno otkupna centra u Nišu i Negotinu. sve vrste elektronskog otpada uklonimo iz prirode. Reciklažom od plastike SNG proizvodi kompletnu opremu za saobra(ajnu signalizaciju. te najsavremenijom linijom za preradu kompjuterske opreme. Kompletna proizvodnja se odvija u reciklažnom centru u Donjem Adrovcu. efikasan i društveno odgovoran proces. Prednost ovog reciklažnog centra je blizina koridora 10 i sopstveni železni ki kolosek. koji vam omogu(ava da knjigovodstveno otpišete amortizovanu EE opremu. Jugo-Impex d. Od 2007 poseduje sertifikat ISSO 9001.. Jedna od primarnih delatnosti privrednog društva Jugo-Impex d. odnosno skladištenje i tretman vašeg elektronskog otpada. postaje sve ve(i prioritet u svetu i kod nas. i kao takav zauzima zapaženo mesto na doma(em tržištu obojene metalurgije. Mašinski park ine 3 seckalice. Recikliranje kao odgovor na sve ve(i problem u skladištenju i manipulaciji otpada i sve ve(i nedostatak prirodnih nalazišta obojenih metala. aluminijuma. JUGO-IMPEX E.R.o. d. god u Aleksincu. odnosno PVC-a i polietilena. vodeni sistem HERBOL za odvajanje 2 vrste plastike.R je preduze(e licencirano za sakupljanje i transport. kablova i monitora. se bavi reciklažom a posebnu pažnju poklanja zaštiti životne sredine i kao rezultat toga 90% proizvoda proizvodi od recikliranog PVC I PE materijala. je kompanija posve(ena o uvanju sredine u kojoj živimo ve( 20 godina. SNG KOMPANY /21/.. Osnovna delatnost je reciklaža obojenog metala i svih vrsta plastike. MAKSI CO ALEKSINAC /21/. Kompanija u estvuje na sajmovima ekologije i energetike i predstavlja potpuno novu fabriku za reciklažu elektri nog i elektronskog otpada. osnovan je 2003. reciklažu freona i ulja iz rashladnih ure9aja. U pogonu se na jednom mestu od recikliranog mateijala dobija nov 60 .E. Naša misija je da. Kompanija je osnovana 2004 godine u Nišu. Kao preduze(e koje se bavi otkupom i reciklažom sekundarnih sirovina još od 1994. Niš je otkup sekundarnih sirovina. Na vaš poziv dolazimo na nazna enu adresu i uklanjamo sve neispravne ili zastarele ure9aje koji vam više nisu potrebni.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sektora: otkup i reciklaža otpadnog materijala. kroz siguran. televizora i svih vrsta panela. Maksi co je dobio dozvolu za reciklažu automobila u programu staro za novo. klasifikacijom i pripremom otkupljenih sirovina za reciklažu. Osnovna delatnost je prerada otpadnog gvozdja i aluminijuma.o.o. je razvio resurse koji se bave odvajanjem.o. zapošljava 52 radnika.o. Jugo-Impex d. elektrostati ki sistem HAMOS jedan od najsavršenijih sistema za najfinije odvajanje metala od plastike. god. prerada i promet obojenih metala i projektovanje i izvo9enje radova i trgovina opremom za grejanje i klimatizaciju. – Niš /21/. od vlade Republike Srbije. ERECIKLAŽA je fabrika opremljena specijalizovanim ameri kim linijama za reciklažu CRT monitora. U sastavu reciklažnog centra je postrojenje za preradu otpadnih kablova. Usluge uklju uju i besplatan odvoz ure9aja mase ve(e od 30 kg na celom podru ju Republike Srbije.

godine dobija novi softver za upravljanje proizvodnje betona. kao i automatizaciju dozatora cementa. Preduze(e se bavi i transportom.o. postoji od 1992. Fabrika Betona 2005. Pod pojmom „Nives“ podrazumevaju se tri delatnosti iz sveta polimera: 1. pa o ekujemo da 100% kapaciteta kamenoloma proradi do kraja leta. Svoja bogata iskustva o polimerima primenili smo u oblasti reciklaže i želimo da u to uverimo sve naše poslovne saradnike koji na posredan ili neposredan na in sara9uju sa nama. Reciklaža otpadnih sirovina od plasti nih masa. Radi se o kružnom procesu – od sirovine od naizgled neupotrebljivog otpada do hemijski potpuno ispravnog i upotrebljivog poluproizvoda. Za obra9enu sirovinu-regenerat našim korisnicima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i upotrebnim atestima izdatim od institucija nadležnih za oblast reciklaže. Distribucija širokog spektra polimera doma(ih i stranih proizvo9a a. po poslednjim statisti kim podacima. Put inženjering je svakim danom sve ja a i odgovornija kompanija koja je konkurencija i najj im kompanijama u okruženju i može da odgovori skoro na sve uslove i zahteve današnjeg tržišta u gradjevinarstvu. Polazna delatnost bila je distribucija polimera na emu se zasniva i dalji razvoj preduze(a.O.EMS). Betonska baza prerasta u vode(u u gradu i proširuje svoje kapacitete. 61 . tako da kompanija SNG ima potpuno zatvoren krug reciklaze. godine a 1992.o. Poseban akcenat stavljamo na kvalitet proizvoda i usluga. Resor se bavi proizvodnjom i servisiranjem komunalnih i specijalnih vozilla. godine dobija današnje ime.o. Sve proizvode iz našeg proizvodnog programa radimo po sopstvenoj dokumentaciji koja je nastala u projektnom birou Resor-a.o. Naš moto je ZATVORIMO KRUG! Krug može biti zatvoren samo ako smo uspešni u ponovnoj upotrebi reciklirane plastike za proizvode visokog kvaliteta. PUT INŽENJERING-NIŠ /21/. O vrednosti i veli ini ovog privrednog društva govore slede(i podaci: Privredno društvo "Resor" d. Prisutni smo na teritoriji Srbije i u državama iz okruženja. poseduje i sertifikat ISO14001:2004 (Environmental Menagement System . Sve navedeno omogu(ava Resor-u da stalno osvaja nove proizvode i usavršava postoje(e. 3. Sve svoje misaone i radne potencijale usmeravamo u razvijanje prirodnih gra9evinskih materijala i modernih rešenja u gradnji. Dakle. U skladu sa time posedujemo sertifikate: ISO 9001-2001 i TÜV ISO 9001:2000. Gadžin Han nalazi se na teritoriji opštine Gadžin Han. godine otvara se Fabrika Betona u okviru novog kompleksa kompanije. Put inženjering je doneo odluku da radi reciklazu gradjevinskog otpada u svom kamenolomu i za tu namenu je investirao u samohodnu mašinu za preradu gra9evinskog otpada da bi postigao još ve(u konkurentnost u svom poslovanju. frakcija i vode. Kompanija 2000. nabavlja nove miksere i pumpu za beton. Gadžin Han je nastalo 1992.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gotov proizvod. U cilju o uvanja životne sredine i upravljana zaštitom životne sredine "Resor" d. sirovina koja je dobijena obradom otpadne plastike je potpuno bezbedna i upotrebljiva. godine proširuje svoje poslove i kupuje prvu šljunkaru na Južnoj Moravi i zapo inje sa radom separacija 2002.o. uslugama gradjevinske mehanizacije i specijalne opreme. PREDUZE@E NIVES DOO – NIŠ /21/. Za dobijeni poluproizvod-regenerat kakav nudimo našim klijentima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i nizom ovlaš(enja i upotrebnih dozvola od institucija nadležnih za oblast reciklaže. godine.O. Modernizacija i opremanje našeg kamenoloma u Crvenoj Reci kod Bele Palanke nam je u završnoj fazi. /21/. je kompanija osnovana 1966.o. koja spada u jednu od najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji. je privredno društvo za specijalnu nadogradnju komunalnih vozila. Proizvodnja filtera za pre iš(avanje vode (jedinstveni koncept). 2. SNG je spreman da vrši uslužnu proizvodnju po zahtevu klijenata. "Resor" d. godine. RESOR D.

destilat se prebacuje u reaktor za izbeljivanje tretmanom sa 2 % aktivne aluminijumske gline. hidrauli ne te nosti (fluidi).O. Ovaj proces se izvodi pod vakumom koji se postiže vodenom vakuum pumpom 10 HP / 1440 o/min pri emu se postiže vakuum od 650 – 700 mm Hg. Jedno od prihvatljivijih rešenja je postrojenje za destilaciju tankog filma pod visokim vakuumom. brušenje. ulja za podmazivanje). mi smo zainteresovani za formiranje reciklažnog centra u Nišu ili u okolini Niša. tj. proizvo9a ima PET ambalaže. 18 km od Niša. tako da Srbija može kona no da kaže da postoji neko ko je spreman da se bavi recikliranjem tekstilnog otpada.turbinska. pre nekoliko godina po eli smo da se bavimo recikliranjem tekstilnog otpada. U tehnologiji tankog filma rN vrednost utrošene gline je 7. osnovana je po etkom 2010. Ovde se odstranjuje 50 – 60% ugljenih estica ( a9i).O.5 pa se može bezbedno koristiti za ovu primenu. Od prikupljenog ulja planira se dobijanje uljane baze od koje bi se napravilo novo ulje za vozila. ostatak i destilat se sakupljaju u odvojenim tankovima preko odgovaraju(ih prijemnika preko specijalno dizajnirane pumpe sa otvorenim propelerom i dvostrukim mehani kim zaptivanjem. Postupak obuhvata: predobradu. Pre nego se ulje dovede do tankoslojnog upariva a. Nalazi se u Merošini u ulici Industrijska 2. ulja za menja e) i termi ki fluidi.5 tona dnevno. /21/. izolaciona ulja i rashla9iva i (transformatorska ulja. Svrha ovog tretmana je da se poboljša boja dobijenog baznog ulja. presovanje. Na ovaj na i težimo ka smanjenju koli ine otpada na lokalnim deponijama. U skladu sa uspostavljenim parametrima u tankoslojnom upariva u. isparavanje iz tankog sloja. Na 260°C zagrejano ulje se prebacuje u drugi sud sa vakuumom i pritom sprovedeno dva puta kroz mehani ki separator.1 mm Hg.O. KOMPANIJA /21/. godine i njena glavna delatnost je otkup i reciklaža PET ambalaže. on se prvo mora pripremiti cirkulacijom vru(eg ulja na temperaturi 310 – 330°C i pod vakuumom od 0. Uzimaju(i u obzir injenicu da tekstilni otpad jako veliki problem. po isto(i i kvalitetu konkurentno uljima dobijenim iz sirove nafte. zaštiti životne sredine.O. je osnovana 1992. U budu(nosti. pritiskom od od 0. gde se vrši otparavanje vode zagrevanjem na 130 °C. Za takve proizvode. gde bi sav tekstilni otpad iz regiona mogao da se prikuplja i reciklira. Niteks Niš i Diva Divani Vranjska Banja. piva ili vode. /21/. gašenje. Odatle se do tankoslojnog upariva a postavljaju izmenjiva toplote kako bi se grejao dovod ulja. valjanje. 62 . naša kompanija je dobila zvani ni sertifikat od strane instituta "Vunil" iz Leskovca. godine i njena osnovna delatnost je proizvodnja tekstila za ku(nu upotrebu. proizvo9a ima sokova. Uveli smo razne vrste tekstilnog otpada kao repromaterijala za ve(inu naših proizvoda. Otkupljeno rabljeno ulje se skladišti u rezervoare odakle se crpi u sud za predobradu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije KOMPANIJA EUROMITEKS D. Planiramo da uvezemo postrojenje za reciklažu motornog ulja koje bi bilo postavljeno u Merošini. U ovom koraku glina apsorbuje tragove aromati nih jedinjenja i oksidovanog ulja prisutnih u uljanoj bazi. Zatim se dalje radi obrada dok ne postane gotov proizvod. Ovom tehnologijom se može raditi reciklaža slede(ih ulja: lubrikanti (motorna ulja.O. otvorena nova radna mesta i podsticanje inovacija. Zatim se dodaju agensi za koagulaciju a temperatura podiže na 250 – 260 °C kako bi se izdvojile lakše isparive komponente ulja. U prvoj fazi otpad koji primamo je sortiran po sastavu i veli ini. Misija kompanije je da zajedno sa partnerima o isti Srbiju od PET ambalaže koriste(i najmoderniju evropsku reciklažnu tehnologiju. Cene su garantovane ugovorom. i izbeljivanje. REMOL D. Po pozivu kompanija vrši otkup PET ambalaže i to svih raspoloživih koli ina PET ambalaže u Srbiji. ulja za menja e). deponijama ili privatnim sakuplja ima. iz Merošine je u procesu dobijanja dozvola potrebnih za reciklažu ulja.1 mm Hg i temperaturom od 310°C uz dovod ulja od 500 litara na sat. Ako je neophodno. Fabrike iji tekstilni otpad trenutno koristimo su slede(e: Grammer Sistem d.O. Aleksinac.o. ime se ostvaruje ušteda energije. DENIPET D.o. otpadima sekundarnih sirovina. te nosti za obradu metala (se enje. Kompanija se bavi otkupom PET ambalaže i sara9uje sa komunalnim preduze(ima. kapaciteta prerade sirovog ulja 12.

bio-dizel se meša sa regularnim dizelom. u Popovcu. Zakon obavezuje generatore da daju otpadno ulje licenciranim sakuplja ima besplatno. i snabdeva JKP vozila sa 2 tone biodizela mese no na probnoj bazi. Distribucija: Bio King je prvobitno kupio deo opreme za preradu otpadnog ulja. ali postoji odre9eni broj neregistrovanih sakuplja a koji su spremni da ga plate (12-15 RSD/L). za snabdevanje jestivim otpadnim uljem iz južne Srbije. Postavljanje kontejnera u blizini kafi(a. godine. Ukupan zahtev za gradska vozila je 4 ton/mes. Bio King sara9uje sa opštinom Niš. Karlsberg. melje. Coca-Cola). Sakupljanje: Bio King ima sporazum sa Bio Oil Austria. tako9e predstavlja problem ako ne postoje opšte namene kontejnera u blizini. jer ljudi su skloni da bacaju sav otpad u kontejnere. ali se suo avaju sa niskim otkupnim cenama stakla i zbog toga esto ne žele da sakupljaju. Na osnovu dosadašnjih iskustava. Postoje i neki pregovori sa opštinom Niš za obezbe9enje prostora Bio Kingu za sakupljanje ulja u zamenu za bio-dizel. Fabrika sara9uje i sa fabrikama koje proizvode alkoholna i bezalkoholna pi(a a koje recikliraju svoje polomljene boce (Knjaz Miloš. ali je bilo nekih problema usled vandalizma oko kontejnera i bili su prisiljeni da prestanu. s obzirom da obezbe9uje malo podsticaja za bio-dizel. Mnogi generatori jednostavno predaju ulje. Tržišta: srpska fabrika za reciklažu izvozi celokupnu koli inu sakupljenog stakla izvan Srbije jer doma(e tržište ne postoji. tako da Bio King ne pla(a otpadno ulje. Po zakonu EU zemlje moraju dodavati biodizel u sav dizel prodat na tržištu (10%). Greja . ketering kompanije i velike pekare. U Aleksincu je fabrika postavila oko desetak kontejnera za primarnu selekciju staklenog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije BIO KING /22/. Bio King planira da proširi sakupljanje i pokrije otprilike južni deo ili polovinu Srbije. a ponekad i po boji. SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU STAKLA /22/. Tako9e sara9uju sa razli itim kompanijama za reciklažu stakla i planiraju da rade sa firmama specijalizovanim za sakupljanje staklenog otpada. Kontejneri za stakleni otpad su posebni kontejneri (5m3) sa otvorom na dnu za pražnjenje i mogu se podi(i skip-kamionom odnosno auto-podiza em. Tako9e sakuplja i od OMV-a. Fabrika zapošljava 13 radnika i poseduje veliki broj kamiona. partneri su u potrazi za finansijskom asistencijom kako bi instalirali tank od 3-4 tone i pumpu. Fabrika prera9uje samo staklene boce i tegle. transportnih kontejnera utovariva za utovar stakla na liniju za preradu. Bio Oil je ustupio Bio King-u kamion za sakupljanje. Sakupljanje: Fabrika sakuplja staklo uglavnom preko individualnih sakuplja a. Ulje se sakuplja u buradima od 30 i 60 litara koje obezbe9uje Bio King. u blizini Niša je jedini licencirani sakuplja jestivog otpadnog ulja za bio dizel u južnoj Srbiji. Glavni izvori su studentske menze. 2-5 cm). a ne prozorsko ili medicinsko staklo. i to u saradnji sa opštinom.30€/L. i time stvaraju nelegalnu konkurenciju Bio King-u. bolnice.Aleksinac Materijal: staklo Koli ina: 30. a preuzimaju se po potrebi. Srbija nema ovaj zahtev. 2 cm. i manje koli ine iz restorana i hotela. Kompanija trenutno ima potpisana dva ugovora – jedan za sakupljanje i jedan za distribuciju. Fabrika ima problema sa JKP u vezi dozvole za postavljanje kontejnera. i otkupljuje ulje po ceni od 0. a privatizovana u 2004. najefikasnija je saradnja sa pojedina nim sakuplja ima. 63 . obezbedio malu asistenciju u zapo injanju poslovanja. isti i sortira po veli ini staklo (1 cm. Fabrika prikuplja. U jednom trenutku kompanija je imala kontejnere i u Nišu.000 tona / godišnje (kapacitet) Pregled: srpska fabrika za reciklažu (Srpske Fabrike za reciklažu) je osnovana 1987. Bio King filtrira ulje pre isporuke za Austriju.

potencijalni kupac je u obavezi. Velika Plana.”.o. Kruševica. od skoro je kulminirao. jednim torpedom. Gra9ani (e 64 .o. Preduze(e "Porr Werner Weber" ima svoja predstavništva u Nišu. koji su do sada radili u Javnom komunalnom preduze(u "=isto(a" i da uloži novac u opremu i prona9e deponiju na kojoj (e deponovati otpad. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Mesna kancelarija Džigolj. a dešavalo se da jedno ispravno vozilo bude u funkciji 24 sata. i ostala manja sela 45% JKP ''=isto(a'' je snabdevena sa: etiri kamiona sme(ara. Na osnovu prethodno objavljenog konkursa do kraja meseca uslugu izbacivanja sme(a u Prokuplju trebalo bi da preuzme austrijsko privatno preduze(e "Porr Werner Weber" pošto je potpisan ugovor o saradnji. koju je do sada obavljala "=isto(a". a zbog teške finansijske situacije ne postoji mogu(nost da se zamene.prok@nadlanu. Leskovcu i Jagodini. pomo(i (e se da grad bude istiji kao i da se postupanje sa otpadom uskladi sa standardima EU. Mala Plana.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselje Trnova ki put. Carina. Ovaj postupak. Donja Trnava. Potpisana su dva ugovora: o poveravanju iznošenja sme(a sa teritorije opštine Prokuplje u narednih 25 godina i o osnivanju zajedni kog preduze(a ‘‘Porr-Verner i Veber Prokuplje d. Iako je problem izbacivanja sme(a uvek postojao. Zato se esto javljao problem neredovnog izbacivanja. Žitni Potok. jednim kamionom istilicom. jednom cisternom.o.o. Donja Re ica. Pošto ne postoji druga mogu(nost. jer smetlište koje se koristi je pred zatvaranjem. Vozila i oprema su potpuno dotrajali. kako bi se izbacilo svo 9ubre. Gornja Draginja. E-mail Topli ki upravni okrug XXI Srpske Divizije 19 Prokuplje 027/322-673 cisto. motokultivatorom i dva putni ka vozila. Podaci o obuhva enosti grada Prokuplja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "=isto(a" (Porr-Werner-Weber Prokuplje d. Pasja a. a vozila za utovar sme(a su stara preko trideset godina i gotovo neupotrebljiva. Javno komunalno preduze(e "Gradska isto(a" iz Prokuplja i prokupa ka opština kao osniva . koje (e se tim poslom baviti. telefon. izme9u ostalog da u roku od tri meseca obezbedi kompletnu opremu za izbacivanje sme(a i da na nekoj regularnoj deponiji vrši istovar. Osnivanjem zajedni kog preduze(a.) Adresa. Važno je da kupac ove usluge mora da preuzme 60 od 125 radnika JKP „Gradska isto(a“.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PROKUPLJE GRAD PROKUPLJE Tabela 16. ali je ono odavno van upotrebe. jednim kamionom. Gornja Stražava. Donja Draginja 55%. raspisali su konkurs za prodaju usluge iznošenja sme(a. jer Prokuplje nema deponiju i uvek je imalo problem sa izbacivanjem sme(a. odnosno ustupi nekom zainteresovanom preduze(u kojem (e opština Prokuplje kao osniva biti partner. Po uslovima konkursa novi strateški partner prokupa ke opštine mora(e da zadrži 60 radnika. Iznošenje sme(a. Nadležni se nadaju da (e se prodajom ove usluge rešiti problem i opština i preduze(e osloboditi velikih troškova remonta starih vozila. Novo Selo. Donja Stražava. Babin Potok. odvoženje i kona no zbrinjavanje vrši(e se na regionalnoj sanitarnoj deponiji ‘’Željkovac’’ u Leskovcu. tri traktora. Do sada se korstilo smetlište koje je kraj gradskog stadiona. Prema konkursu. Berilje. odnosno prodaja usluge iznošenja sme(a najviše je sprovedena. na kraju se došlo na ideju da se delatnost izbacivanja sme(a proda. Beloljin. Plehane ku(e. buldožerom.

a cene (emo zadržati na dosadašnjem nivou. oni su se pobunili. 027/362834 Naselja obuhva(ena Naselja neobuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada otpada (%) (%) Žitora9a 30 % Jasenica. me9utim. ii) Slovena ka kompanija je ponudila 10 RSD/kg za neograni ene koli ine. telefon. Iako su opština i grad mali a koli ina sakupljenog otpada je mnogo manja od sakupljenih koli ina u drugim opštinama. i ii) ista i ulica su ukazivali na to da je grad istiji. iii) Aleksandar Plus. Vlahovo. Tada je odlu eno da se. Otkup balirane PET ambalaže iz Žitora9e vršila je kompanija Greentech po ceni od 16 RSD/kg. Re ica. Ovo „rešenje”.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije dobiti nove propisne kante i kontejnere. Asanovac. Držanovac. Dubovo. Sme(e iz Prokuplja prvobitno je odvoženo u atar susednog sela Babin Potok. Badnjevac. U svim reciklažnim kontejnerima. u saradnji sa USAID CRDA programom koji je implementirala organizacija Mercy Corps u južnoj Srbiji. kompanija iz Šapca ponudila je 12 RSD/kg za nesortiranu a 13 RSD/kg za sortiranu PET ambalažu. Samarinovac. nalaze se i porodi ne ku(e i škole. Predstavnici JKP-a su tako9e postavili i poseban kontejner za sortiranje 65 . Podina. Gornje Crnatovo. Na po etku programa je sprovodena medijska kampanja za informisanje javnosti o programu i tražena je saradnja sa romskom populacijom. Volj inac. a da se projektuje nova deponija sa savremenim ure9ajima za selektovanje i reciklažu otpada. Ostale ponude su bile: i) lokalna kompanija koja je radila sa najlonom i tvrdom plastikom ponudila je 8 RSD/kg. predstavnici JKP-a i opštinski zvani nici su primetili prvi pozitivan uticaj: i) radnici JKP-a primetili da ima 6070% manje PET ambalaže u obi nim klasi nim kontejnerima. Prose ne sakupljene koli ine iznose oko 1 t/mese no PET ambalaže. Podaci o obuhva enosti opštine Žitora3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Žitora9 a" Adresa. Stara Božurna. kompaktor i mlin a opština je kasnije finansirala nabavku dodatnih 70 kontejnera. LDPE kese i vre(e i papir i karton. Donje Crnatovovo. U prva dva meseca su sakupili 5-6 tona PET ambalaže. sme(e istovaruje kraj napuštenog korita reke Toplice i da se zatrpava zemljom. a onda kada njegovim žiteljima došlo gotovo do ku(a. Prose na koli ina sakupljenog kartona iznosi 3 t/mese no. Lukomir. trajalo je skoro tri decenije. \ubrište se za to vreme raširilo do samih ku(a a naslage su narasle na više metara. Žitora9a. Zladovac. \akus. Toponica. PET i ostali plasti ni materijali su bili potpuno odvojeni od ostalog sme(a. ak i u slu ajevima gde su samo bili postavljeni reciklažni kontejneri. a nedaleko su i zgrade opštine i policije. Opština Žitora9a je zapo ela svoje aktivnosti na polju reciklaže. Grudaš. Pre ovog programa nisu imali aktivnosti i kredita u oblasti reciklaže sli nih USAID-inicijativi i sjajnoj ideji i inicijativa. mada su koli ine zna ajno ve(e u letnjem periodu – u prva dva meseca sakupljeno je 5-6 tona PET ambalaže. Smrdi(. Pejkovac. Kare. Gornji Drenovac. Jedino (e novi izdatak biti naknada za odvoženje sme(a. E-mail Topli kih Heroja 51. što je ukazivalo na širu ekološku svest gra9ana koja nije bila vezana samo za jednostavno recikliranje. OPŠTINA ŽITORAMA Tabela 17. Oko deponije. Glašinac. Ovo je bilo prvo zapažanje predstavnika JKP-a ali je tako9e bilo primetno da je sortiranje bolje u gradu nego na selu. Studenac 70 % JKP ‘’Žitora9a’’ sakuplja slede(e reciklabilne materijale: PET ambalažu. Konjarnik. privremeno. USAID donacija obezbedila je 50 reciklažnih kontejnera za PET ambalažu.

jer troškovi prevoza prevazilaze prihode od reciklirane plastike. ne koristite ga jer mogu dobiti bolju cenu za balirani PET. Grant USAIDa je obezbedio 50 reciklažnih kontejnera i presu pritiska od 40 tona. Iako imaju mlin. Pridvorica. Draguša. Popova. Lazarevac. tako da je reciklaža potpuno volonterska pošto nema finansijskih podsticaja za stanovništvo na selu – oni prepoznaju zbrinjavanje otpada kao problem i spremni su na saradnju kako bi ga rešili. Njihov program je jedinstven. Grgure. Kasnije je JKP kupila dodatnih 20 kontejnera. Opština Blace je zapo ela sa reciklažnim aktivnostima još 2006. Džepnica. Što se ti e romske populacije (500 pojedinaca. Šiljomana. S po etka su bile prijavljene i periodi ne kra9e PET ambalaže iz kontejnera ali sa obzirom na trenutnu nisku otkupnu cenu. smanjuje se njegova tržišna vrednost. Drešnica. Sibinica. OPŠTINA BLACE Tabela 18. jer tako9e sakupljaju PET ambalažu u selima a pored toga u selima se ne napla(uje mese ni ra un za usluge JKP-a. ovo se ne dešava u poslednje vreme. predstavnici JKP-a su spomenuli mogu(nost pla(anja privatnih sakuplja a za PET. U stvari. \urevac. Blace je jedinstveno po tome što su kontejneri postavljeni u selima i u gradu. Stubal. 66 Operate r JKP "Blace" Adresa. Suvi Do. oni imaju vrlo malo normalnih kontejnera u selima (10-15 ukupno za celu opštinu). Jošanica. Vrbovac.). E-mail Vojvode Putnika bb. =ungula. Pove(anje sakupljanja: U vezi sa idejama za pove(anje sakupljenih koli ina. ili u najgorem slu aju.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije LDPE plasti nih vre(a i kesa. jer oni nisu razdvajali PET po vrsti i boji a seckanjem svog plasti nog otpada zajedno. Trbunje. iako u stvarnosti to verovatno nije slu aj. i sakupljanje se vrši i u gradu i na selu. Opština je organizovala medijsku kampanju na po etku zapo etih aktivnosti a reakcija javnosti je bila veoma pozitivna. Kutlovac. Rašica. Greentech pla(a najvišu cenu.com . Blace poseduje male ži ane kontejnere za selekciju plasti nih reciklabilnih materijala širom gradske teritorije. Tržišta: JKP Žitora9a balira sakupljenu PET ambalažu i prodaje kompaniji Greentech. Prebreza. na uglu u blizini prodavnica. Kaševar. Veruje se da sada oko 90% gra9ana u opštini vrši separaciju plasti nog otpada. Blace 027/371-236(580) jkpblace@nadlanu. Sakupljanje: Žitora9a trenutno ima 120 kontejnera za reciklažu. telefon. (To je i logi no. ine ga neupotrebljivim za mnoga tržišta. Barbatova. pa su zaposleni u prodavnicama i javnost tako9e razdvajali i ovu vrstu reciklabilnog materijala. godine u saradnji sa USAID CRDA programom koji je bio implementiran od strane organizacije Mercy Corps u južnoj Srbiji. oni vrše sakupljanje ali uz niske cene koje su minimalne. Me9uhana. Tipi no. Suvaja 60 %. Gra9ani u ovom malom gradu izgleda da dobrovoljno i marljivo vrše razdvajanje plasti nog otpada. oni bili spremni da neposredno sakupljaju reciklabilne materijale za JKP. Podaci o obuhva enosti opštine Blace uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada sakupljanjem otpada (%) Blace 40 % Alabana. a u nekim selima postoje samo reciklažni kontejneri. Svra e. Pre ovog programa u Blacu nije bilo nikakvih reciklažnih aktivnosti. Višeselo. 8-10% opštine). Možda bi angažovanjem izvesnog broja Roma sa platama i obezbe9ivanjem socijalne koristi. Kompanija Greentech je ponudila ve(u cenu za PET sortiran po boji. Pretrešnja. transport je možda najve(a prepreka. Iako postoje i neki potencijalne lokalni kupci.

Veljkovi(e. Prakti no ne postoji finansijska podrška za reciklažu plastike. ali su u pitanju male koli ine.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sakupljanje: U kontejnerima u gradu. kamionima i samo ga prosipaju pored puta. JKP upošljava 2 radnika na sakupljanju i 3 radnika koji rade jendom nedeljno na presi. 027/381-427 %. prva je ponovo formirana. a nismo mi jedini koji ovde odlažu sme(e. deponija. ima više plastike pa presa više radi. a kad je ne na9u na smetlištu. Kad je loše vreme. frezama. a u JKP "Toplica" kažu da je nemogu(e spre iti gra9ane da masovno odlažu sme(e na nedozvoljenim mestima. sve do ku(a. ne dozvoljavaju(i odlaganje sme(a. traktorima.co Banja. U letnjem periodu. Veljkovi(e 60 Bolni ki Potok. 67 Operate r JKPD "Toplic a" . Odvoze ga kolima. pogotovo što ovde sme(e odlažu i preduze(a "Kopaonik" i "Planinka". Žitelji isti u da imaju velike probleme od kada je 9ubrište u njihovoj blizini. Traženo je da se sme(e odmah zatrpava zemljom. Tražili su da se deponija sanira i preseli na neku drugu lokaciju. Rudare. koje se spaljuju. m Mikuljana 40 %. 7. pa vetar. Teritorija opštine Kuršumlija je ogromna a ovo preduze(e nema dovoljno vozila i zaposlenih da kontroliše o iš(ene deponije. a okolo su privatna imanja. Katastrat. Pošto nisu naišli na razumevanje nadležnih. Sme(e se dovozi u otvorenim kamionima i prosipa se putem.” u Prokuplju. Podaci o obuhva enosti opštine Kuršumlija uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Adresa. Rasadnik 2. sa primarnim benefitom koji poti e od smanjenja deponovanih koli ina otpada na deponiji. onda se 9ubre baca ispred deponije. Karton se prodaje romskoj firmi “Papir Servis. Postoji i projekat da se kompleksu deponije pridoda i postrojenje za selekciju sakupljenog otpada (budžet je odobren i kompanija je izabrana). Planovi u vezi deponije: Predstavnici JKP Blace tvrde da imaju jednu od retkih deponija u Srbiji koja je u skladu sa gra9evinskim i operativnim standardima Evropske Unije. Rasadnik Markovi(e. i onda ne može da se diše od smrada. i da to traje ve( sedam godina. Komunalno preduze(e nema mogu(nost da preseli deponiju. zatim vojska i privatna lica. Ba(oglava. ne obra(aju(i pažnju na upozorenja. U poslednjih godinu dana Javno komunalno preduze(e "Toplica" o istilo je 26 divljih deponija na teritoriji kuršumlijske opštine. Žegrove. onda pustoše žitarice na okolnim njivama. Po njihovom mišljenju. OPŠTINA KURŠUMLIJA Tabela 19. Tržišta: JKP Blace prodaje svoju baliranu plastiku kompaniji Greentech. blato ili sneg. Ovde se bacaju i uginule životinje i ostaci iz mesara a iznad 9ubreta leti veliki broj gavranova traže(i hranu. Bolni ki Potok. ali JKP Toplica nije u mogu(nosti da to obavi. Katastrat. Dovoze se i gume. Smetlište zauzima površinu od oko dva hektara. 2. Kuršmlija Panti(e. Merdare. Vetar. ali su gradjani ponovo na istim mestima po eli da odlažu sme(e. gavranovi i druge životinje raznose sme(e po okolini. okrug 1. Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena E-mail sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) Topli ki upravni Markovi(e. telefon. JKP ‘‘Toplica‘‘ (e morati da na o iš(enim deponijama uvede dežurstvo i da gra9ane kaznama spre i da bacaju sme(e na ovim lokacijama. Panti(e. Okolina je puna kesa koje vetar raznosi i nekoliko kilometara daleko. Gotovo polovina ovih deponije je ponovo formirana. meštani su blokirali prilaz i nisu dozvoljali odlaganje sme(a. Meštani kuršumlijskih sela Ba(oglave. Juli br. Ljudi nesavesno odlažu razno sme(e gde stignu. Radi se o zvani noj deponiji sa slojem gline i organizovanim sakupljanjem deponijskog gasa. ptice i druge životinje raznose sme(e i ugrožavaju zdravlje meštana. nije adekvatno ure9ena. Rasadnik 2. JKP Blace sakuplja samo karton. Selišta i Mirnice su danima blokirali put koji vodi ka gradskoj deponiji. Ra a.Ba(oglava. Prolom jpkdtoplica@gmail. Rasadnik 1. =im se o isti jedna deponija i pre9e se na drugu. separacija je bila odli na.

on je u mogu(nosti da sortira gume u Holcim-u.Prokuplju i Pirotu u narednih 30 meseci. Prokuplje (e biti prvi grad u Srbiji koji (e se uklju iti u taj jedinstveni energetski evropski projekat. fabrike guma su pla(ale 30 €/toni guma za odlaganje. Kako je agenciji Beta izjavio predstavnik te firme Markos Forijani radi se o velikoj investiciji u izgradnju mini pogona za proizvodnju briketa od bioloških materija na bazi biljnog i životinjskog otpada. osnivanja manjih preduze(a. jednu koli inu sakupljenih guma koristi za proizvodnju guma sa novom gaze(om trakom (osnovna delatnost). Budu(i finansijeri izgradnje fabrike za reciklažu biološkog otpada u Prokuplju naglasili su da u tom kraju postoje resursi koji (e omogu(iti proizvodnju bioloških briketa. On obi no organizuje jednu pošiljku nedeljno.servisa. Prema re ima Ane Sajnberg. i sakupljaju(i sve dostupne gume. Firma je locirana u Biznis. ali i za zagrevanje. a zatim proizvodi finalni proizvod od toaletnog papira.Državni fond Vlade Holandije u saradnji sa organizacijom WASTE CONSULTANTS i Društvom za unapre9enje romskih naselja u Prokuplju zapo eli su realizaciju projekta . SARADNJA PROKUPLJA I VLADE HOLANDIJE /22/. Firma sakuplja karton. Osim obezbe9enja posla za Rome. je ugovoreni dobavlja za Ecorec (Holcim) koji pokriva južnu Srbiju. odnosno gra9ane koji (e pla(ati te usluge. URVIS.. sakuplja e otpada i korisnike. PROKUPLJE /22/. 68 . koji pokriva njegove troškove transporta. i interesantan primer koji prikazuje prirodu trgovine sekundarnim materijalima me9u srpskim sakuplja ima i reciklerima. Kompanija Auto-Mirko iz Prokuplja sakuplja otpadne gume za energetsku reciklažu u fabrici cementa Holcim u Popovcu kod Para(ina a bavi se i protektiranjem auto-guma. godine. Mirko sakuplja gume besplatno. preduze(a za prikupljanje otpada i reciklažu. a u zamenu imaju dozvolu za sakupljanje ukupnog ambalažnog otpada koji se generiše u veleprodaji. je mala firma koja upošljava uglavnom hendikepitrana lica. ovaj projekat (e u jedinstvenu celinu objediniti javna komunalna preuze(a. karton daje Umka-Niš-u u zamenu za velike rolne toaletnog papira. Mirko transportuje gume do Holcim-a. i to od vulkanizerskih i auto. Auto Mirko sakuplja od 5-12 tona otpadnih guma nedeljno.Upravljanje vrstim otpadom prema evropskim standardima. u prošlosti. U zamenu. predstavnice organizacije WASTE CONSULTANTS. Što se ti e distribucije. primenjivih u proizvodnji. Kompanija je osnovana još 1974. i uzme neke od njih za svoju osnovnu delatnost. ITALIJANI GRADE FABRIKU ZA RECIKLAŽU BIOLOŠKOG OTPADA /22/ Predstavnici italijanske firme "Mega pelat tim" iz Milana najavili su ju e da (e u Prokuplju graditi pogon za reciklažu biološkog otpada. putuju(i u jedan grad ili region. Projekat podrazumeva pomo( romskoj populaciji koja se i ina e bavi prikupljanjem sekundarnih sirovina i koja (e mo(i da institucionalizuje svoju delatnost kroz osnivanje firmi gde (e ste(i stalno zaposlenje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije AUTO-MIRKO PROKUPLJE /22/. prodavnice guma i auta su onda mogle da dostave gume cementarama i ne pla(aju sakuplja u. ali kada su cementare dobile dozvole da ko-obra9uju gume. oni trguju svojim proizvodima sa lokalnim veleprodajama.inkubator centru u Prokuplju. njihovog pravnog uobli avanja i omogu(avanja dobijanja podsticajnih sredstava i kredita. a ostatak transportuje u Holcim. realizacija ovog projekta sprovodi(e se u dve opštine u Srbiji . osnovanom u saradnji sa USAID-om.

Planinica Krupac. Primenom principa . Osmi semptembar. planirana je jedna regionalna sanitarna deponija. Sre(kovac. Cerova. Topli do. Šurgin. 70 naseljenih mesta. Ragodeš. Držina. Ransica. Pakleštica. Orlja. Rosoma .prito@nadlanu. Tigrovo naselje. =iniglavci.. Bela. Crnoklište. Koprivštica.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Sve gradske i prigradske mesne zajednice. jedan reciklažni centar i jedna transfer stanica. Slavonija. Tanasko Raji(. za podru je Pirotskog okruga. Berilovska kapija. koje obuhvata opštine Pirot. 69 . Osmakovo. \eram. Nišor. Ržana. Podaci o obuhva enosti grada Pirota uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Javno preduze(e "Komunalac" Adresa. G. Dojkinci. Barje iflik. P0etrovac. Kale. Vojnegovac. Zaskovci. Milojkovac. Dobri do. Poljska Ržana. Bazovik. Rsovci. Slavinja. Mirkovci. Veliki Jovanovac. Bela Palanka i Babušnica. Belo polje. telefon. Sukovo. Stani enje. Berovica. Rudinje. Pokrovenik. Izvor. Kumanovo. koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. što iznosi 65% stanovništva: Nova mala. na teritoriji opštine Pirot. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom. Nova bolnica Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sve seoske mesne zajednice. Gostuša. Dimitrovgrad.Držina. Veliko selo. Sinja glava. Berilovac. Vranište. Tija Bara. Vis. Trnjana. E-mail Vojvode Miši(a 50. Cerev del. Oreovica. Beg Baš a. a manju koli inu na ve(u daljinu usvojeno je od strane svih opština u pirotskom okrugu. Gradište. V. Krupac. Jelovica. Kostur. Jalbotina. Prisjan. što iznosi 35% stanovništva: Gnjilan. Sopot. Planinica. 321-181 jpk. Brlog. Ponor. Stanica.ve(u koli inu otpada transportovati na manju daljinu. Kamik. Pirot 010/331-170. Crn evo. Pasja . Blato. Radin Do. Lukanja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PIROT GRAD PIROT Tabela 20. Veliki suvodol. Obrenovac. Temska. da lokacija regionalne sanitarne deponije bude u centru okruga. Gradišnica. Novi zavoj. Vlasi. Mali suvodol. Pr evac. godine zajedno sa programom približavanja Evropskoj Uniji.

186 2. do po etka rada deponije postoji još niz poslova koje treba obaviti. pored potoka. Podaci o stanovništvu u regionu Pirot Broj stanovnika ukupnN Pirot Bela Palanka Babušnica Dimitrovgrad Ukupno 63.295 1. koja je na lokaciji proširenja Industrijskog parka Pirot.800 17. bi(e zamenjeni novim. U toku je izgradnja regionalne deponije. O ekuje se da se me9uopštinski sporazum potpiše do kraja godine. Najpre je neophodno izgraditi odnosno asfaltirati pristupni put do deponije ija je vrednost oko 20 miliona dinara. urbanog gradskog podru ja (oko 13000 doma(instava. JP "Komunalac" programskom obavezom preduze(a u narednih mesec dana pribavi(e 200 kontejnera i 1000 kanti za sme(e. JKP Komunalac je preuzelo klju eve svih objekata na Regionalnoj sanitarnoj deponiji i trenutno tamo radi služba obezbe9enja i održavaju se instalacije. ime se formiraju brojne divlje deponije. U seoskim naseljima ne postoji organizovan na in odvoženja vrstog otpada. koje je dobilo ponudu na tenderu. Me9utim. odvajanja sekundarnih sirovina) i stepen popunjenosti postoje(e deponije. Urgentan problem predstavlja sanacija i stanje (neuslovna lokacija. nepostojanje tretmana i selekcije industrijskog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Transfer stanica je mesto do kojeg se doprema otpad radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na drugo mesto radi tretmana ili odlaganja. Procenat uklanjanja otpada je 100%.781 Broj pravnih subjekata obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 923 235 139 133 1. Naj eš(e se otpad odlaže u jame. Tabela 21. u okviru upravljanja vrstim otpadom pokriva iznošenje sme(a iz užeg gradskog jezgra od 98%. Stari kontejneri koji (e se remontovati i pripremiti za sela.834 Broj domO instava obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 11.430 JKP “Komunalac“ Pirot. a deponija bi po ela sa radom na prole(e 2011. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom za opštinu Dimitrovgrad predvi9ena je izgradnja transfer stanice. dok (e kante za sme(e beslatno biti podeljenje gra9anstvu u naseljima u kojima nema kontejnera.500 2. godine. danas je dostavilo manju koli inu kanti i kontejnera.971 14.381 15.748 105. 70 . To zna i da su završeni svi poslovi koji su bili predvi9eni ugovorom izme9u Evropske delegacije i opštine Pirot sa izvo9a em radova Alpinom. Uporedo sa ovim aktivnostima neophodno je i potpisati me9uopštinski sporazum o upravljanju deponijom a nakon toga i dobiti sve potrebne dozvole. dok su izvan sistema ostala prigradska i seoska naselja. Preduze(e Blok Signal iz Niša. puta ili direktno u reku. U proceduri nabavke je kupovina kompaktora a potrebno je srediti i prostor za rasvrstavanje i sortiranje otpada. 73 ustanove i 220 industrijskih objekata).734 11.

drvna industrija. JKP Komunalac pokriva teritoriju od oko 195 hektara. Verzar.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Dimitrovgrada je obuhva(eno 100%. pa se ono nekontrolisano baca i stvaraju se divlje deponije naj eš(e pored re nih tokova. Kusa Vrana. Planinca. tj. Pored otpada iz doma(instava prikuplja se i komercijalni otpad pre svega otpad iz prodavnica. zemljoradni ka zadruga. Do 2000. vrši uvid i kontrolu rada JKP Komunalac. Vlkovija. na taj na in što je osniva JKP Komunalac. Beleš. I ovde se javlja veliki problem u seoskim naseljima. odvozom i deponovanjem komunalnog sme(a obuhva(eno je oko 90% stanovništva administrativne opštine Dimitrovgrad (ssa 9000) stanovnika. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Naselja: Banski Dol. Pra a. Skrvenica. Paskašija.1 m3. danas one ne rade. hotela. godine otpad se prikupljao i iz privrednih organizacija (gumarska industrija. Javno preduze(e Komunalac je nadležno za obavljanje delatnosti prikupljanja. odvoženje i deponovanje otpada na podru ju opštine Dimitrovgrad. Podaci o obuhva enosti opštine Dimitrovgrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’’ Adresa. telefon. Donja Nevlja. Lukavica. Iskrovci. Trnski Odorovci i Senokos 80% ukupne površine opštine Dimitrovgrad JKP Komunalac vrsti otpad sakuplja vozilima-autosme(arima i odvozi na gradsku deponiju. konfekcija). Navedeni objekti odlažu otpad u kontejnere koji su predvi9eni za otpad iz doma(instava. oko1450 doma(instva. Moinci. Petrlaš. Ba evo. Izatovci. Boljev Dol. Vrap a. Slivinica. Kamenica. Gronji Krivodol.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA DIMITROVGRAD Tabela 22. preko svojih organa i inspekcijskih službi vrši kontrolu i nadzor nad sprovo9enjem zakona i propisa u oblasti postupanja sa otpadom. Gornja Nevlja. benzinskih pumpi. Bilo. Prikupljanjem otpada danas je obuhva(eno oko 7000 stanovnika. ali nema nužne prate(e objekte koji su uslov za o uvanje životne sredine i dalje sanitarno ispravno odlaganje otpada. Organizovano prikupljanje otpada trenutno se sprovodi samo na teritoriji grada Dimitrovgrada. Dragovita. 71 . pa zbirno ovo iznosi 20% ukupne površine opštine Dimitrovgrad. Otpad sa ovog podru ja se sakuplja u kontejnerima i plasti nim kesama itd. banaka. Prtopopinci. Grapa. Poganovo. obavlja i druge poslove radi stvaranja uslova za zadovoljavanje potreba stanovništva opštine Dimitrovgrad u oblasti komunalnih usluga pre svega organizovano sakupljanje. Smilovci. Viso ki Odorovci. Barje. Radejna. Gulenovci. Mazgoš. Opštinska uprava Dimitrovgrada ure9uje i obezbe9uje uslove za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti i ure9uje na in organizovanja poslova u vršenju komunalnih delatnosti na teritoriji opštine Dimitrovgrad. Pražnjenje posuda za prikuljanje otpada vrši se dva puta nedeljno. restorana. dok su naselja Gradinje. jer nemaju organizovano odvoženje sme(a. poslovnih objekata. Brebevnica. U sadašnjem trenutku koristi se 302 metalna kontejnera zapremine po 1. U službi za iznošenje sme(a zaposleno je ukupno 10 radnika (3 voza a i manipulanata). transporta i odlaganja gradskog otpada sa podru ja grada Dimitrovgrada. Bra(evci. udaljenu 3 km severoisto no od grada. Prema zakonskim parametrima lokacija deponije je odgovaraju(a. Sakupljanjem. Donji Krivodol. Željuša i Gojn Dol delimi no obuhva(ena pružanjem komunalne usluge. E-mail Dimitrovgrad Balkanska 30 010/361-689 komdmg@ptt. Peta inci.

zapremine 1100 litara. telefon. 100 kontejnera i 30 specijalnih kontejnera za reciklažu.200 evra Javnom komunalnom preduze(u “Komnis” iz Bele Palanke kao podršku unapre9enju ekoloških usluga nabavkom istilice. Moklište. Insineracija otpada kao na in tretiranja otpada nije zastupljen. pa na taj na in zapremina otpada (u rastresitom stanju) koja se godišnje prikupi na teritoriji grada Dimitrovgrad iznosi oko 7. Na podru ju nema registrovanih preduze(a koja se bave organizovanim sakupljanjem i otkupom sekundarnih sirovina. Ako se usvoji srednji koeficijent iskoriš(enosti kapaciteta vozila od 80%. Kontejneri su locirani na mestima koja su predvi9ena tehni kom dokumentacijom po kojoj je objekat izgra9en. koji su postavljeni na betonskim platoima raspore9enim na ta no utvr9enim i projektovanim lokacijama.Vlada Japana je donirala 69. Podaci o obuhva enosti opštine Bela Palanka uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Adresa. OPŠTINA BELA PALANKA Tabela 23.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Dva puta nedeljno na teren izlaze specijalna vozila (sa ure9ajem za kompaktiranje) zapremine 11 m3 koja imaju jednu turu prikupljanja i odvoženja otpadaka. =iflik. odvoza i deponovanja sme(a Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) JKP "Komnis" Srpskih vladara 51. maksimalni nedeljni kapacitet iznosi oko 176 m³. uz pretpostavku da je stepen kompaktiranja 4. Prema ovom podatku. E-mail Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada 43% .7 miliona evra. nedeljna zapremina otpada iznosi oko 140m³/nedeljno.com Japanska donacija za o uvanje životne sredine opštine Bela Palanka . Tipove ovih sudova odre9uje i nabavlja JKP Komunalac uz saglasnost sa opštinskim organom uprave nadležnim za komunalne delatnosti. Posude za ku(no i uli no sme(e su tipizirane. ukupan iznos japanske pomo(i kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva (POPOS) u Srbiji od 1999. neutralizacija. Sekundarne sirovine zajedno sa sme(em se deponiju na gradsku deponiju ili su odložene na divljim deponijama.Crvena Reka. soldifikacija) nisu zastupljeni. Dolac. naro ito u prole(e i u letnjem periodu prisustvo neorganizovanih sakuplja a sa podru ja susednih opština. ovo preduze(e raspolaže i koristi 302 kontejnera. a u ostalim naseljeima. I ostali na ini za tretiranje otpada (piroliza. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad nije zastupljeno kompostiranje i anaerobna digestija kao na ini tretiranja otpada. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad ne postoji postrojenje za spaljivanje otpada. Prema podacima dobijenim od JKP Komunalac. Registrovano je povremeno prisustvo. Uklju uju(i ovu donaciju. 72 .280 m³/god. koja imaju mali broj stanovnika Gradsko naselje Bela Palanka i rasuta su na 57% nedostupnom terenu. Ukupan iznos japanske pomo(i Srbiji u toku istog perioda je viši od 200 miliona evra. god. ne postoji ekonomska isplativost organizovanog sakupljanja. Na podru ju opštine Dimitrovgrad ne postoji organizovano izdvajanje i sakupljanje sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. 018/855-057 komnisbp@yahoo. je 6. plazma tehnologija.

Od potencijalnih zaga9iva a životne sredine. 686737 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Babušnica 95% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Donji Striževac. što nije dovoljno. Du evac. U taj posao britanski fond bi trebalo da uloži oko 40 miliona evra. Kambelevac. rešava jedan od najve(ih ekoloških problema kako u svetu. a prema prvim procenama. Novom. tako i u našoj zemlji. juli 20 010/685-364. jer (e za dvosmenski rad biti potrebno oko 13. Bratiševac. Donje Krnjino. telefon.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA BABUŠNICA Tabela 24. tako da (e najve(i deo sirovina verovatno biti iz uvoza. kao i saobra(ajnu signalizaciju. Vava. 73 . E-mail 7. korporacija Tigar još jednom potvr9uje visok nivo ekološke svesti. Modra Stena. nedavno osvojenom tehnologijom ne samo da se ide u susret zakonskoj regulativi Evropske Unije u ovoj oblasti. Aleksandrovac. trotoara i peša kih staza. Ljubera9a. Grn ar. što je još važnije. Podaci o obuhva enosti opštine Babušnica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’ Adresa. Draginac. Sto. Gornje Krnjino. "Tigar" i britanski investicioni fond "Greenhous" postigli su inicijalni sporazum o strateškom partnerstvu u programu prerade istrošenih guma. TIGAR PIROT Pripremama za pokretanje savremenog pogona za reciklažu. Sura evo. Gor inci. Zvonce . Veliko Bonjince. Fabrika Tigar Tehni ka guma od gumenog reciklata izra9uje visokokvalitetne podloge za oblaganje sportskih terena i de ijih igrališta. Vojnici.000 tona istrošenih guma. dotrajalih auto-guma za iju je razgradnju u prirodi potrebno više od 150 godina.70%. Fabrika za reciklažu guma i izrada proizvoda smanji(e troškove u "Tigru". Zavidince. reciklažom i daljom preradom reciklata nastaju višenamenski proizvodi. ve( se. Resnik.000 tona. sa doma(eg tržišta bi moglo da se nabavi oko 11. a po etak je planiran za mart naredne godine.

E-mail Sime Poga arevi(a 3. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Podaci o obuhva enosti opštine Medve3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d.o.com Naselja koja nisu Naselja obuhva(ena obuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada (%) otpada Opština Medve9a 38% Opština Medve9a 62% OPŠTINA LEBANE Tabela 27. telefon.o. 16000 Leskovac 016/245-302.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Grad Leskovac 62% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Grad Leskovac 38% OPŠTINA MEDVEMA Tabela 26. 16000 Leskovac 016/245-302. Podaci o obuhva enosti grada Leskovca uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. telefon. Podaci o obuhva enosti opštine Lebane uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Lebane 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Lebane 66% OPŠTINA VLASOTINCE Tabela 28. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.o. Podaci o obuhva enosti opštine Vlasotince uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerAdresa.o. Adresa. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Adresa. telefon. telefon.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION LESKOVAC GRAD LESKOVAC Tabela 25.o.o. E-mail Sime Poga arevi(a 3. 16000 Leskovac 74 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vlasotince 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vlasotince 66% . 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. 16000 Leskovac 016/245-302. Adresa.

Jedemo povr(e sa njiva pored kojih su deponije. što je redovna pojava me9u gra9anima koji žive pored deponija..o.o. 16000 Leskovac 016/245-302.co m OPŠTINA CRNA TRAVA Tabela 29.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vladi in Han 21% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vladi in Han 79% Grad Leskovac sa okolnim opštinama (Lebane. Sanacija i rekultivacija „divljih deponija“ komunalnog vrstog otpada je jedan od najviših prioriteta grada Leskovca i kompanije PWW Leskovac. 016/245-302.o. na inu postupanja i 75 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Weber Leskovac d. Sa oko 200 . E-mail Sime Poga arevi(a 3. dolazi do zaga9enja atmosfere. telefon. E-mail Sime Poga arevi(a 3. obradivog zemljišta. Leskova ka sela su tek nedavno dobila kontejnere i uslugu odvoženja sme(a. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. Lakše im je da bace u njivu nego u kontejner. a ne zna se da li je prljaviji grad ili selo.o. kao na primer žutica.o. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.o. stare navike se teško menjaju pa i dalje nemilosrdno bacaju sme(e u reke i potoke a omote od pesticida deponuju u susednu njivu. Medve9a. Otpad na „divljim deponijama“ ima sve predispozicije za pojavu zaraznih bolesti. grad Leskovac je rekorder u Republici Srbiji.divljih deponija’’. Zbog velike brige da ne izbije neka zaraza. Podaci o obuhva enosti opštine Vladi in Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Me9utim. Crna Trava i Vladi in Han) /15/ je prvi imao hrabrosti da po ne sa prakti nom primenom Nacionalne strategije upravljanja otpadom tako što je inicirao potpisivanje prvog me9uopštinskog sporazuma koji je bio uvod u formiranje prvog regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji. zemljišta i podzemnih voda i smanjenja i ugrožavanja plodnog. Vlasotince. Adresa. Tako9e. 16000 Leskovac 016/245-302. lokalna samouprava i kompanija PWW Leskovac su se zalagale i zalažu se za spre avanje stvaranja divljih deponija. Tako9e se planira i realizacija programa obavezne edukacije stanovništva o otpadu (posebno opasnom). Podaci o obuhva enosti opštine Crna Trava uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. na teritoriji grada Leskovca je izgra9en i pušten u rad prvi centar za reciklažu otpada. Divljih deponija je bilo bukvalno na svakom (ošku.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Crna Trava 13% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Crna Trava 87% OPŠTINA VLADI&IN HAN Tabela 30. Sve ne isto(e upija zemlja a mi pijemo vodu iz podzemnih bunara. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. telefon. Adresa. na svojoj teritoriji. Svako selo ima jednu ili više deponija. ’’Željkovac’’ je prva regionalna sanitarna deponija u Republici Srbiji koja je izgra9ena i puštena u rad a nalazi se na teritoriji grada Leskovca.

sanitarnom deponijom. PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. Samo u 2006. godini kompanija je ostvarila promet u visini od 2. sanitarnih deponija. u skladu sa odlukama opštinskih skupština i potpisanim ugovorima sakuplja i odvozi komunalni vrsti i neopasni industrijski otpad u svim opštinama jablani kog okruga. uklju ivanje svih zainteresovanih opština iz jablani kog i p injskog okruga u integralni sistem upravljanja otpadom. formiranje katastra komunalnog vrstog otpada u opštini Leskovac. mostova. plasti ni otpad – reciklaža ili baliranje i prodaja. tunela. raspodelu i postavljanje dodatnih sudova i kontejnera za odlaganje i sakupljanje sortiranih otpadaka. metalni otpad – baliranje ili pakovanje i prodaja. godine i poverena joj je delatnost sakupljanja.O. moderno zbrinjavanje sakupljenog otpada u reciklažnom centru: papir/karton – energetska reciklaža ili baliranje i prodaja.O. zbrinjavanje otpada i komunalne usluge.O.5 milijardi eura a ima oko 10. vozila i radnu snagu. godine potpisan je ugovor izme9u Skupštine opštine Leskovac i austrijskog konzorcijuma PORR-WERNER&WEBER a u oktobru iste godine osnovana je firma PORRWERNER&WEBER Leskovac D.O. Osnovne delatnosti kompanije PORR AG su: niskogradnja. U ovom trenutku firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. 76 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obavezi razvrstavanja otpada na mestu nastanka i uspostavljanje jasno definisanog sistema kaznenih mera za generatore otpada u slu aju neadekvatnog postupanja. Radi ostvarenja postavljenih ciljeva firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. redovno informisanje javnosti preko elektronskih i štampanih medija o postignutim rezultatima. projektovanje i izgradnja autoputeva. planiranim akcijama i predlozima za poboljšanje tehnologije zbrinjavanja sakupljenih otpadaka. infrastrukture. Ova firma je aktivirana po etkom oktobra 2007.000 motivisanih upošljenika. Kompanija WERNER & WEBER predstavlja jednog od najve(ih evropskih proizvo9a a komunalne opreme. je od prvog dana krenula sa ulaganjem velikih sredstava u neophodnu opremu. linija za sortiranje otpada i opreme za reciklažne centre i transfer stanica.O. Od strane Skupštine Grada Leskovca kompaniji PWW Leskovac je poverena komunalna delatnost sakupljanja i odvoženja komunalnog otpada na osnovu Ugovora o obavljanju komunalnih delatnosti kao i izgradnji i eksploataciji regionalne sanitarne deponije i reciklažnog centra i Odluke o održavanju isto(e Grada Leskovca. i priprema projekte za izgradnju transfer stanica i ostalih prate(ih objekata i postrojenja neophodnih za savremeno zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada u Republici Srbiji. visokogradnja. Tako9e se vrši raspodela besplatnih kanti zapremine 140 litara i kontejnera zapremine 1100 litara fizi kim licima.O. odvoženja i prerade vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada.Be u. Obe kompanije imaju sedište u glavnom gradu Austrije . Konzorcijum PORR-WERNER&WEBER u skladu sa svim važe(im propisima i standardima Evropske Unije i Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Vlade Republike Srbije upravlja reciklažnim centrom. Prate(e aktivnosti koje su sastavni deo napred navedenog projekta obuhvataju: edukaciju fizi kih i pravnih lica za sortiranje otpada.O. presa. Avgusta 2006.O. Naši ciljevi su da zajedno sa našim partnerima u jablani kom okrugu uspostavimo evropske standarde u zaštiti životne sredine tako što (emo na najsavremeniji na in i sa vrhunskom opremom vršiti zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada. PORR-WERNER&WEBER predstavlja konzorcijum austrijskih kompanija PORR AG i WERNER & WEBER. biološki otpad – materijalna/energetska reciklaža i prodaja. je srpsko-austrijsko joint venture društvo odnosno društvo sa zajedni kim ulaganjima.

uvo9enje me9unarodnih standarda ISO 14000 i ISO 18000. saradnja sa Upravom za zaštitu životne sredine opštine Leskovac.baliranje i prodaja. elektronski otpad – pakovanje i prodaja. stakleni otpad . saradnja sa svim zainteresovanim pravnim i fizi kim licima. saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Leskovcu. telefon. saradnja sa Regionalnom privrednom komorom. saradnja sa Centrom za razvoj jablani kog i p injskog okruga. E-mail 11. brigade BB. 016/821-298 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Bojnik i Dragovac 60% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Kosan i(. \in9uša. Pridvorica. saradnja sa republi kom i opštinskom ekološkom inspekcijom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gra9evinski otpad – reciklaža i prodaja. OPŠTINA BOJNIK Tabela 31.. Podaci o obuhva enosti opštine Bojnik uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP . reciklaža postoje(ih opštinskih i divljih deponija. gumeni otpad – pakovanje i prodaja za energetsku reciklažu. Lapotince 40% 77 . tekstilni otpad . saradnja sa UNDP u Leskovcu. reciklažna dvorišta za otkup sekundarnih sirovina.reciklaža i prodaja.Jedinstvo‘‘ Adresa.

za zamenu uništenih kontejnera i uve(anje broja kontejnera tamo gde ih ima). Ima i 4 kamionadizalice.000 kanti od po 120 l za potrebe grada Vranja. 1. telefon. U gradu Vranju postavili su nešto kontejnera za prikupljanje PET boca: 2 kom. Nemaju planove za pokrivanje seoskog stanovništva (25. E-mail Sime Poga arevi(a 97 017/421-811 jkpkomrad@ptt. a ostali izmedju 23 i 36. Deponija Meteris ima oblogu na dnu sa zaštitnim geomembranama. Samo 90% gradskog i prigradskog stanovništva (oko 60. na opštini Vranje radi nova gradska sanitarna deponija na lokaciji Meteris. Procedne vode se skupljaju i tretiraju sedimentacijom i aeracijom. Nedostaje kolska vaga tako da nema preciznih podataka o otpadu. od kojih 10 aktivnih.000 gradskog i prigradskog stanovništva) je pokriveno uslugama prikupljanja otpada. Sada se na Meterisu odlaže otpad iz Vranja a predvi9en životni vek deponije je do 2014.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Vranje i Vranjska banja 67% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva sela okoline Vranja i pojedini delovi grada(obod grada) gde nema izgra9ene infrastukture.1 m3. JKP “KOMRAD” izražava potrebu za dodatnih 30 velikih kontejnera od po 7 m3 za gradsko i prigradsko podru je grada Vranja. Tako9e izražavaju potrebu za dodatnih pet kamiona za prikupljanje sme(a.000). Oko 80% pokrivenog stanovništva stvarno pla(a usluge za odlaganje otpada JKP “KOMRAD”. pokrivaju(i skoro 1.. a pre iš(ena voda ponovo ubrizgava u deponiju. dva kamiona-dizalice kao i tri traktora. u posedu JKP. Talog se deponuje. kao i 10. Samo tri od njih su novijeg datuma.000 od ukupno 67.1 m3 za pokrivanje 100% gradskog i prigradskog podru ja (za postavljanje tamo gde nema kontejnera. JKP poseduje opremu na gradskoj deponiji Meteris: jedan novi kompaktor i jedan novi kašikar/skip. Od septembra 2002.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION VRANJE GRAD VRANJE Tabela 32. Nema sredstava iz budžeta za rešavanje ovih nedostataka. i 7 kontejnera od po 7 m3. što ini 65% ukupnog stanovništva na opštini.5 hektar. Otpad se sabija. Podaci o obuhva enosti grada Vranja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komrad" Adresa. Druge opštine odlažu svoj otpad na ilegalna smetlišta koja nisu u skladu sa ekološkim standardima. Prekrivanje slojem zemlje se vrši u redovnim intervalima. od po 2 m3. Sa ovom dodatnom opremom nameravaju da unaprede postoje(i sistem prikupljanja otpada i da uve(aju stopu prikupljanja otpada na 100% gradske i prigradske populacije (67. Svi ostali su 18 do 27 godina starosti.200 kontejnera od po 1.000). 1-2 rezervnih. Prime(eno je da je površina deponije popunjena za nekih 40-45%. nekih 6 km od centra grada. Ova smetlišta predstavljaju opasnost za životnu sredinu. Takodje prikupljaju otpad iz kanti doma(e izrade ili boksova iz doma(instava ili samo vre(e sa sme(em /23/. 78 . JKP je postavio 320 kontejnera od po 1. Nisu izrazili potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju. 23% Vranje: ima oko 11 kamiona za prikupljanje sme(a. ukupno 73%. tj. kao i jednu hidrauli ku presu za sabijanje i baliranje plastike i papira. od kojih je jedan u upotrebi 7 godina.

Polje. B. plus oko 2. E-mail Srpskih Vladara 67 017/815-148 kalifer2@gmail. Podaci o obuhva enosti opštine Surdulica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Kalabovce. Surkovica 70% Tabela 34. pozajmljuju jedan otvoreni kamion od 4 m3 i jedan kašikar/skip iz drugih odseka JKP. "Vodovod Drum. JKP “Vodovod” nije izrazio potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju /23/. za razgrtanje otpada na postoje(oj gradskoj deponiji.000 seoskih stanovnika od ukupno 31. Izražavaju potrebu za novih 5.500 seoskih stanovnika 2008. za postavljanje u selima. Danjino selo. telefon.1 m3. Takodje im je potrebno 10 novih kontejnera od po 5 m3. Draince. Binovce. od ega 50 kom. Masurica. 28 komada za industriju/privredu. Dikava. Izražavaju potrebu za dva nova komunalna vozila od po 6 m3 sa vibracionom plo om. VlasinaStojkovi(a.com Bujanovac: JKP “Komunalac” ima 4 komunalna vozila i 1 kamion-dizalicu. Leskova Bara. Piskavica. Postavili su 146 kontejnera od po 1. i uve(anje pokrivenosti uslugama sa 61% na 70%. Operater OPŠTINA BUJANOVAC Adresa. godine. Božica. kao i 4.1 m3. Takodje. Sa ovom opremom (e uve(ati prikupljanje otpada u selima sa sadašnjih 0% na 64% (oko 20. Suhi Dol. za javne organizacije. Klisura. Podaci o obuhva enosti opštine Bujanovac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP "Komunalac" Adresa. Kijevac. =etvrto komunalno vozilo je suviše staro i nije u upotrebi. što ini 61% ukupnog stanovništva. kao i 21 kontejner od 5 m3. tj. za potrebe izmeštanja otpada na gradsku deponiju. Vlasina i Klisura. za zamenu 50 od ukupno 146 postoje(ih starih kontejnera. Dugojnica. uklju uju(i dodatnih oko 2. Tri od etiri komunalna vozila su donacije novijeg datuma (oko 250.914). Zagužanje. Vlasina. 28% opštine. Masurica. a 50 kom. za industriju/privredu a 5 kom. Kostroševci. 100 novih kontejnera od po 1. JKP “Komunalac” prikuplja papir i želi da prikuplja plastiku. i drugo. Sa ovom opremom pokrivaju urbanu zonu 100%.500 seoskog u selima Alakince. telefon.000 kanti od po 120 l za zamenu svih starih i dela kanti doma(e izrade. Sa ovom opremom. " Suvojnica. u posedu industrijskog/privrednog sektora. E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva seoska naselja 60% Kara9or9a Petrovi(a bb Opština Bujanovac Bujanovac 40% 017/651-000 lelica1209@yahoo. od ega 16 kom. Imaju jedan buldožer na postoje(oj deponiji/smetlištu za sabijanje i razgrtanje otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA SURDULICA Tabela 33.1 m3. Alakince. Topli Dol.000 kanti od po 120 l u posedu doma(instava (neke od njih su doma(e izrade). Božica. od ega 106 komada za doma(instva. JKP je postavilo 87 kontejnera od po 1.000 eura) kao i kamion-dizalica. u posedu javnih organizacija. Vu edolce 30% 3 Surdulica: u upotrebi su 3 komunalna vozila od po 9 m . i 26 kontejnera od po 1. 12 komada za javne organizacije. Palja. Donje Romanovce. Izražavaju potrebu za 30 kontejnera od po 1 m3 za primarnu selekciju /23/. Koriste jedan buldožer na bazi ugovora. PET. Jelašnica.1 m3. 79 .300).co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Surdulica. Ma katica(reka-rudnik). JKP “Vodovod” pokriva 100% gradskog stanovništva (10.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA PREŠEVO

Tabela 35. Podaci o obuhva enosti opštine Preševo uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) JKP Ul. 15 novembar, =.Šehu, Oraovica, Crnotince, Raince, “Moravica” S.Kova evi(, I.Seferi, Miratovac, Žuince, Buštranje, Kumanovska, Omladinaska, Strezovce, Reljane Gilanska, K-Zozi 65% 35% Preševo: JKP “Moravica” ima dva komunalna vozila sa vibracionom plo om i dva traktora za prikupljanje vrstog otpada. Postavili su 55 kontejnera od po 1,1 m3, od ega 1 kom za industriju, 7 kom. za javne organizacije, 47 kom. za doma(instva (delimi no u gradu Preševu a delimi no u okolnim selima). Za ukupno 2.500 doma(instava u gradu Preševu postavili su 1500 kanti od po 80 l, 800 kom. metalnih buradi, 180 kom. ostalih boksova. Izražavaju potrebu za 1.000 novih kanti od po 80 l za doma(instva i 50 kontejnera od po 1,1 m3 za industriju/javne organizacije, samo radi unapredjenja postoje(eg sistema prikupljanja otpada u gradu Preševu koji je pokriven 100% (15.000 stanovnika). Seosko podru je sa ukupno 34.000 stanovnika je trenutno pokriveno oko 12% (4.000 stanovnika). Izražavaju potrebu za dodatnih 1.000 kanti od po 80 l i 80 kontejnera od po 1,1 m3 da bi uve(ali prikupljanje sme(a u seoskom podru ju sa 12% na 50% (oko 17.000). Za potrebe ovog uve(anja, takodje su im potrebna dva dodatna komunalna vozila od po 8 m3. Nemaju opremu za primarnu selekciju i nemaju nikakve planove s tim u vezi. Jednom u svaka tri meseca iznajmljuju jedan buldožer za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada na postoje(oj deponiji/smetlištu /23/. Operater OPŠTINA BOSILEGRAD Adresa, telefon, E-mail Omladinska 50/G 017/668-343

Tabela 36. Podaci o obuhva enosti opštine Bosilegrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Operater JP "Usluga" Adresa, telefon, E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Dobri Dol, Radi(evci, Rogljinci 35%

Dobrodolski potok bb Bosilegrad i selo Raj ilovci 017/877-226, 65% 063/409031 jpusluga@ptt.rs Bosilegrad: Postoji jedan (delimi no polomljen) traktor za prikupljanje otpada. Kada on ne radi, što se esto dešava, pozajmljuju otvoreni kamion iz drugog odseka JKP “Usluga”. Prikupljaju otpad iz 35 boksova doma(e izrade (ili vre(a) postavljenih za industriju/privredu, i 15 boksova doma(e izrade (vre(a) u javnim organizacijama. Takodje prikupljaju otpad iz 800 kom. kanti i boksova doma(e izrade, u posedu doma(instava. Sa ovom opremom pokrivaju ukupno gradsko stanovništvo (100 % od 2.702) i 400 od ukupnog broja seoskog stanovništva (6 % od 7.229). O ekuju da dobiju jedno komunalno vozilo od 5-10 m3 kao donaciju 2008. Sa ovim novim komunalnim vozilom, kao i novih 1.400 kanti od po 120 l i novih 120 kontejnera od po 1,1 m3, uve(anje prikupljanje otpada na seoskom podru ju sa 6 % na 28 % (2.000 od 7.229), tj. Ukupno 47%. Za razgrtanje otpada i nasipanje zemljom imaju jedan skip na deponiji/smetlištu. Takodje, za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada pozajmljuju jedan buldožer iz drugih odseka JKP s vremena na vreme. Nemaju planove za primarnu selekciju /23/.

80

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA TRGOVIŠTE

Tabela 37. Podaci o obuhva enosti opštine Trgovište uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Vodeni ište, Donja Trnica, "Komunalac" Šajince, Novo Selo, Donji Stajevac 55% Opština Trgovište je takodje dobila podršku od istih GTZ Projekata upravljanja komunalnim otpadom 2006. godine. U to vreme se organizovano prikupljanje komunalnog otpada vršilo samo u naselju Trgovište (1.864 stanovnika, tj.. 29% od ukupnog stanovništva u opštini), a ne i u drugim naseljima, uprkos postoje(im potrebama. Same usluge javnog komunalnog preduze(a su bile na vrlo niskom nivou, uprkos postojanju kamiona za sme(e koji nisu dovoljno koriš(eni. Zbog nedostatka kontejnera, otpad se odlagao na ilegalnim smetlištima, što je uticalo na rad javnog komunalnog preduze(a. O ekivalo se da (e nabavka novih 30 kontejnera od po 1,1 m3 u oktobru 2006. rezultirati smanjenjem ilegalnog odlaganja sme(a na smetlišta i olakšati rad javnog komunalnog preduze(a. Kontejneri su postavljeni u Trgovištu i drugim centrima: Radovnica, Donji Stajevac, Šajince i Novo Selo. Direktni korisnici su stanovnici navedenih naselja, tj. približno 3.000 osoba, što ini oko 47% opštinskog stanovništva. Takodje je u upotrebi 14 kontejnera od po 1,1 m3, koji treba da se zamene. JKP “Komunalac” ima jedno komunalno vozilo od 5 m3. Izražavaju potrebu za dodatnih 40 kontejnera od po 1,1 m3, 60 kanti od po 120 l, i još jednim komunalnim vozilom od 5 m3. Tako (e uve(ati pokrivenost uslugama prikupljanja sme(a sa sadašnjih 47 % (3.000 stanovnika) na 79% (5.000 stanovnika u svih pet naselja). Nemaju opremu na postoje(oj deponiji ili za potrebe primarne selekcije. Takodje izražavaju potrebu za 10 kontejnera od po 1 m3 za prikupljanje PET boca /23/. Operater EKOPLAST - Privatna kompanija “EkoPlast“ iz opštine Vladi in Han (na putu Vladi in Han – Surdulica u selu Žitora9e zapo ela je separatno prikupljanje PET, papira/kartona i folija u gradu Vladi in Han i nekim naseljima duž puta Vladi in Han – Surdulica, u gradu Surdulici i gradu Vranju. EkoPlast je postavio oko 22 kontejnera od po 1 m3 za PET u Vladi inom Hanu, 33 kontejnera od po 1,1 m3 u Vranju. Oni su postavljeni u aprilu 2007. godine. U selima Alakince i Belo Polje u opštini Surdulica, Eko Plast je postavio oko 25-30 boksova za prikupljanje PET. EkoPlast ima ugovore sa kompanijama “Rosa”, selo Vlasina (opština Surdulica), “Heba”, opština Bujanovac, i “Knauf“ iz sela Belo Polje (opština Surdulica) da prikuplja njihovu otpadnu plastiku, foliju i PET. Na njihovom dvorištu za reciklažu radi hidrauli ka presa od 15 t. PET se izdvaja po boji /23/. Adresa, telefon, E-mail Kralja Petra I Kara9or9evi(a 4 064/3455618 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Trgovište, \ekarce, Kozji Dol i Radovnica 45%

81

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

13. ZAKLJU&AK
Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom /24/. Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog vrstog otpada. Koli ina sme(a raste, jer se pove(ava potreba za hranom, pi(em i robom za dužu upotrebu. Pove(ava se koli ina upakovane robe, a ambalaža pove(ava koli inu otpada. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0,2 – 0,7 kg/dan po stanovniku. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god., odnosno 2.200.000 t/god., a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. Uticaj vrstog komunalnog otpada na životnu sredinu je višestruko negativan, a primarni razlozi za to u Srbiji su: nedovoljna pokrivenost opštine uslugama JKP-a, što uslovljava formiranje divljih deponija, neure9enost glavnih deponija, kao i niska svest gra9ana o o uvanju životne sredine. Samim tim, na teritoriji opština se stvaraju divlje deponije koje se nekontrolisano šire, javlja se prenatrpanost glavne deponije otpadom, a sve je to izvor potencijalnih zaraznih bolesti stanovništva i zaga9enosti svih sektora životne sredine: vazduha, zemljišta i vode. Sa problemima komunalnog otpada ovek se sre(e još od anti kih vremena. U srednjem veku je sa razvojem gradova nastala prava kriza sme(a. Rešenje ove krize je na9eno u odre9ivanju posebnih mesta za bacanje sme(a van gradskih zidina. Kada su se zbog velikog broja deponija smanjile slobodne površine oko gradova za njihov dalji rast, a neprijatni mirisi su postali nepodnošljivi, prešlo se na skladiranje sme(a u jame, a kasnije na spaljivanje otpada. Danas je u potpunosti preovladala ideja da otpad ne treba uništavati, ve( ga treba koristiti. Spaljivanje otpada je ekološki štetno, a ekonomski neisplativo, pošto se radi o sirovini koja sadrži niz korisnih komponenti. Saglasno Evropskom zakonodavstvu, savremeni pristup problemu otpada podrazumeva sistem upravljanja, koji se sastoji u smanjivanju (izbegavanju, minimiziranju), iskoriš(enju (reciklaži), ponovnoj upotrebi, obradi i odlaganju otpada na na in bezbedan po okolinu. Sistem upravljanja otpadom tako9e podrazumeva održivi razvoj, predostrožnost, na elo blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom, odgovornost proizvo9a a opreme i da svako moralno i materijalno odgovara za otpad koji proizvodi (princip: “zaga9iva pla(a”). Upravljanje komunalnim vrstim otpadom se danas, dakle, sastoji u sakupljanju, transportu, reciklaži, ponovnoj upotrebi, tretmanu i trajnom odlaganju na sanitarnim deponijama dela komunalnog vrstog otpada koji se ne može iskoristiti niti dalje tretirati.

82

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

LITERATURA
1. M. Ili(, M. Trumi(, Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 2. Z. Isoski, D. Todi(, D. Dodi(, Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 3. B.V. Sano kin, Problema tverdeh betoveh othodov v gorodah: puti rešenif, pravovoe regulirovanie, Ekaterinburg 2000, http://www.poluchi5.ru/013711-1.html 4. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“, http://www.ekomrezabih.net.pdf 5. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom, http://www.recyu.org 6. Analiza postoje(e prakse u upravljanju komunalnim otpadom uklju uju(i lokacije za odlaganje otpada, http://www.recyu.org.yu.pdf 7. Neši( Bratimir, Osnovni model (koncept) regionalnog upravljanja komunalnim otpadom u regionu Prokuplje, PWW Srbija, Niš 2010. 8. Neši( Bratimir, Detaljni opis tehni ko-tehnološkog rešenja (sa aspekta zaštite životne sredine) za integralni sistem upravljanja otpadom na teritoriji regionalnog centra Smederevo (grad Smederevo i opština Kovin), PWW Srbija, Niš 2010. 9. Na in i postupak klasifikacije otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 10. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 11. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. 12. Neši( Bratimir, Plan integralnog upravljanja otpadom u proširenom regionu Jagodina, PWW Srbija, Niš 2010. 13. Neši( Bratimir, Generalna prezentacija kompanije PWW Srbija, PWW Srbija, Niš 2010. 14. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Leskovac, PWW Srbija, Niš, 2007. 15. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Jagodina, PWW Srbija, Niš 2007. 16. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji opštine Smederevska Palanka, PWW Srbija, Niš 2010. 17. Podaci o obuhva(enosti gradova i opština u Republici Srbiji uslugama sakupljanja i transporta otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 18. Lokalni ekološki akcioni plan opštine Aleksinac, SO Aleksinac, Aleksinac 2006. 19. Regionalni plan upravljanja otpadom za grad Niš i nišavski okrug, gradska uprava Niš, Niš, 2010. 20. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010, NGO Tree House, Krusevac, 2010. 21. Studija izvodljivosti regionalnog upravljanja otpadom u P injskom okrugu, Centar za razvoj Jablani kog i P injskog okruga, Leskovac, 2008. 22. Markovi( Nikola, Upravljanje komunalnim vrstim otpadom, Tehni ki fakultet, Bor 2007. 23. Internet www.eko.vojvodina.sr.gov.yu.htm www.netnovinar.org/netnovinar/dsp_page.cfm?articleid=988&specialsection=ART_FULL&pag eid=502&PSID=4255

83

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Priprema i dizajn: TPC Kal a BI-43 Obrenovi(eva bb 18000 Niš Srbija Tel/fax: +381 (0)18 522 788 514 360 514 361 Email: centar@protecta.rs Tiraž: 200 primeraka 84 .org.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful