You are on page 1of 19

УВОД

Може се рећи да живимо у свету отпада. Раст популације и продукција све већих
количина отпада чини да депоније постају све бројније и све више деградирају животну средину.
Депоније заузимају велике површине обрадивог земљишта, прерастају у неконтролисана
сметлишта са високим ризиком од удесних ситуација и захтевају огромне трошкове санације и
рекултивације. Огромна количина отпада настаје сваког дана у свету, како у насељима, тако и у
пољопривредним подручјима.
Сваке године у океан доспева око 10 милиона тона нафтних деривата а у реке и мора
преко 500 милијарди тона индустријског отпада. Индустријски погони и саобраћај избаце у
атмосферу око милијарду тона аеросола и исто толико пепела.
На депонијама отпад се скупља годинама. Отпад се скупља како на специјализованим
депонијама, тако и на дивљим сметлиштима.На дивље депоније стиже и до 70 % укупног отпада.
Биохемијски процеси разлагања отпада негативно утичу на животну средину. Депоније
комуналног отпада загађују земљиште и биљке, ваздух, подземне и површинске воде, на њима се
у огромним количинама размножавају пацови, мишеви и инсекти, што доприноси ширењу
инфекција. Настала ситуација представља реалну претњу људском здрављу- како садашњих тако
и будућих генерација. Зато се данас у читавом свету намеће проблем заштите животне средине
путем управљања отпадом.
Састав отпадних материја је веома различит и укључује чврсти комунални отпад,
индустријски, као и пољопривредни, медицински, електронски и друге врсте отпада мешовитог
састава.
Посебан проблем представља опасни отпад (хемијски, биолошки и нуклеарни) са
изразитим загађујућим ефектом и многим негативним последицама по људско здравље и
животну средину.
И док је у земљама у развоју, почетком 90-тих година 20.века, долазило 100-330кг чврстог
отпада по глави становника, у европској унији тај број је износио 414, а у Северној Америци
720кг. У свим земљама света, долази до повећања, како у апсолутној количини произведеног
отпада, тако и у количини отпада по особи.1
Проблем је у томе што се већина отпада не прерађује, већ се одвози на депоније које
заузимају велике површине у околини градова и представљају опасно загађујуће супстанце
ваздуха, воде и земљишта.

1

Преузето: Anntonhy Giddens, Sociology, Polity press, Cambridge, 2001.

1

избора кадрова.ftn. Драгољуб Тодић. признатијих гласи да је еколошки менаџмент “систем управљања заштитом животне средине. 2 . Ауторативна форма вођења фирме – оријентација на апсолутни мониторинг припадника фирме.1.php?act=attach&type=post&id=5558 Преузето: Еколошки менаџменту условима глобализације. вођење и организовање фиеме.3 2 3 Преузето: http://www. Менаџер мора показивати креативне компетенције у погледу примењивања кoleктивних циљева. јер се многи научници баве а поготово данас овом тематиком и значајом екологије за нормалан живот и опстанак најпре човечје па и осталих врста на планети.uns. II ЕКОЛОШКИ МЕНАЏМЕНТ 2.2 Менаџер треба да има предузетничку визију која израста у пословни концепт. Концепција се може реализовати само посредством интерне поделе рада. Уколико постоји имагинација будућности од стране менаџера. Крајем 19.I МЕНАЏМЕНТ И ВОЂСТВО У 19. Наравно. Он не може сам реализовати концепцију. пројектовање циљева шта и како треба да се ради. координацијом између активности припадника фирме. Београд 2008. Појам еколошког менаџмента Постоји више дефиниција еколошког менаџмента. Констатација важи и у обрнутом смислу. његов успех зависи од тога у којој се мери припадници фирме могу прилагођавати концепцији менаџера. Менаџери и руководећи кадрови су битан фактор у формирању циљева организацију примењивању циљева организације.веку је власник капиталистичког предузећа истовремено био и контролор. Успех менаџера зависи од тога у којој мери може посредовати комуникационим каналима концепцију фирме.rs/index. за менаџера се везују и процеси планирања. управљач. Коришћење знања и искуства у организацији. Не може се замислити менаџмент без организације. Једна од најчешће коришћених. тада говоримо о томе да менаџер „примењује“ будућност у односу на садашњост.века раздвајају се функције управљања и функције својине. Организација не може да постоји без имагинације и концепције.forum. с циљем да се у индустрији идргуим гранама успостави систематизован приступ који обезбеђује да се разлози који се тичу животне средине (“екологије”) уграде у бизнис стратегију и праксу”. Постоји тесна веза између менаџера и организације. Партиципативни облик вођенај фирме – менаџер поред себе има групу са којом сарађује. надзорник и предузетник. Мегатренд универзитет.ac. њена комерцијална реорганизација тражи имагинацију. То значи да менаџер мора тумачити циљеве организације у посебним околностима. Концепција је предузетнички инпут.

природне ресурсе. тако и од других живих бића. земљиште. минерални елементи). воду. као и жива природа. на оном месту на којем живи”. који долазе како од неживе природе. као и однсое у које животиње долазе према другим животиљама и према биљкама. 3 . који условљавају физичку егзистенцију јединки. 4 Преузето: Еколошки менаџменту условима глобализације. влажности итд. Према томе. фауну. Према економској пословној енциклопедији екологија је “наука о узајамним односима између организма и његове живтоне седине. вода. Појам екологије Једна од првих дефиниција екологије коју је створио Ернест Хекел. давне 1869. године гласи: “екологија је наука која проучава односе животиња према околној органској и неорганској средини. Касније је то проширено и на остали живи свет. популација као и читавих врста живих бића”. 2. Драгољуб Тодић. с тим да се даје и прецизније одређење појма “окружење” кроз константацију да се оно “протеже од оног у оквиру организације до глобалног система”. Дефинисање појма животне средине Према ISO 14001 и ISO 14004 животна средина је дефинисана као “окружење у којем одређена организација ради. због чега се употребљава и термин спољашња средина) одређеног организма. коју чине друга жива бића са којима је у непосредном или посредном контакту. флору. животна средина је и нежива природа. животна средина подразумева “комплекс свих утицаја ван (споља. људе и љихове узајамне односе”. бактерију. одређена условима (температуром. итд).4 Док према енциклопедији “Животна средина и одрживи развој”. животиљу.2.) и расположивим ресурсима (енергија. Београд 2008. те скупно делују на дати организам (биљку. одностно физичко-хемијских услова средине. ” Из ове дефиниције се види да је екологија тада схватана за центрлни предмет изучавања имала односе животиња према исредини и међусобно. Мегатренд универзитет. укључујући ваздух. за сваки појединачни организам околна.2.3.

У новије време се као алтернатива за отворене депоније користи одлагање отпада у утробу Земље. Зато је изградња зграда и других објеката на таквом земљишту непожељна. Биогас се шири хоризонтално и може доспети у подруме зграда и у додиру са отвореним пламеном може се запалити и експлодирати. Ова метода одлагања отпада има своје мане: 1. Закопани отпаци се налазе у средини без кисеоника. У процесу разлагања отпада долази до смањивања његове запремине.5 Постоји неколико врста депонија зависно од начина одлагања отпада и заштитних мера у циљу спречавања аерозагађења и загађивања подземних вода. На тај начин се избегава загађење ваздуха и размножавање непожељних животиња. 2. Загађивање подземних вода. Изградња санитарних депонија предвиђа полагање слојева заштитних материјала у сврху спречавања контакта материја из чврстог отпада са водоносним хоризонтима и атмосферским ваздухом. услед чега долази до њиховог разлагања.III ОДЛАГАЊЕ ЧВРСТОГ ОТПАДА НА ДЕПОНИЈАМА Депоније су места за одлагање чврстог отпада.09. уколико се направи неправилан избор места подземне депоније. Улегање земљишта.wikipedia. 18. 3. . Образује се биогас који се састоји од различитих угљоводоника а највише од метана. Образовање метана и загађење атмосфере. што изазива нестабилност и улегање земљишта.org/wiki/odlagaliste_otpada.2011. 5 Преузето: http://hr. Одлагање отпада на отвореним површинама без заштитних мера загађује атмосферу и хидросферу. – 21:48 4 .

да би се распростирање штетних материја у околну средину. Хемија и заштита животне средине.техничке активности стварају неколико стотина врста отпада али за поновну употребу се користи неколико врста: метал. пластичне масе. Београд 2010. Отпад се складишти на земљишту које има одговарајуће особине и способност самопречишћавања. У том случају земљиште представља једину баријеру за загађујуће супстанце. др Лариса Коломеицева – Јовановић. Стратегије за изградњу и контролу депонија При изградњи депонија постоје три стратегије6: 1. стакло. тако да задовољи одређене биолошке и хемијске критеријуме (нпр.састоји се у максималном ограничавању инфилтрације загађујућих супстанци са депоније у земљиште на неки од следећих начина: • Покривањем депоније материјалом који не пропушта воду. • Дренажни систем сакупља воду која је прошла кроз горњи покривач. гранулометријски састав). тако што се формира контролисан хемијски реактор. глина. Савремени прилаз се састоји у задржавању идеје о ограничавању. 6 Преузето: Проф. папир. Та вода се поново прочишћава или се поново враћа у депонију.3. али на контролисан начин. 3. 2. Поново коришћење материјала решава читав низ питања из области заштите животне средине: смањује се потреба за примарним сировинама.1. Стратегија ограничавања. IV УПРАВЉАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИМ ОТПАДОМ Технолошко. Најсавременија концепција разматра депонију као својеврстан хемијски реактор. 5 . • Постављањем на дно депоније изолационог слоја да би се спречило продирање воде. смањује се загађење воде и земљишта. Зато земљиште треба бирати на одговарајући начин. да би се минимизирало продирање атмосферских и површинских вода и доношење загађујућих супстанци у земљиште.

са око 60% целокупног индустријског опасног отпада. са око 20%. безотпадних и комплетних технологија.2011. реактиван или токсичан.• • • • Индустријски отпад се дели на: метални отпад. Ради смањивања количине отпада у основној производњи целисходно је развијање и увођење малоотпадних. V УПРАВЉАЊЕ ОПАСНИМ ОТПАДОМ Према дефиницији Америчке Агенције за заштиту животне средине опасан отпад је било који отпад који је запаљив. • домаћинства и • мала предузећа. • прераду производног и употребног отпада у нове производе. отпад пластичних маса и других материјала.rs/?p=1254. – 22:00 6 . • коришћење затворених система индустријског водоснабдевања.7 Безотпадна технологија треба да обезбеди: • развој и производња нових артикала узимајући у обзир могућност њиховог поновног коришћења. 18. 7 Преузето: http://staklenozvono. • фармацеутска индустрија. • клинички центри. Истраживања су показала да су главни извори ове врсте отпада: • хемијска индустрија. корозиван. • војна индустрија. Опасан отпад данас се може наћи на сваком кораку. отпад дрвета. • металопрерађивачка индустрија. индустријско смеће.09.

шприцеви. опрема. 7. 2.09. Патоанатомски отпад. течне или гасне хемикалије које се употребљавају у медицинским или експерименталним поступцима. раствори. отпад са хемодијализе. материјал и прибор који је дошао у додир са крвљу инфективних болесника или је употребљен при хируршким захватима. олова.dominomagazin. Инфективни отпад. особине и порекло. У установама ветеринарске медицине отпад настаје у следећим објектима: • ветеринарским клиникама 8 Преузето: www. анатомски делови животиња. амбалаже. отпад заражених експерименталних животиња. лекова и другог фармацеутског и хемијског отпада. Хемијски отпад.5. чишћењу или дезинфекцију. лешеви експерименталних животиња. Оштри предмети. рукавице. То је хетерогена мешавина комуналног смећа. 5. арсена као и термометри. 4.8 Опасни медицински отпад који чини 14% укупне количине медицинског отпада састоји се од следећих група отпада: 1.1.игле. Радиоактивни отпад. 6.делови људског тела (ткива. скалпели и други предмети који могу изазвати убод или посекотину. Фармацеутски отпад. 3. 17.2011.одбачене чврсте.прибор из микробиолошке лабораторије.контаминиран материјал. – 00:20 7 .com .лекови и хемикалије који су враћени са одељења где су примљени или им је истекао рок важења. органи одстрањени у току хируршких захвата). Отпад са садржајем тешких метала је отпад са присутним једињењима живе. инфективног и лабораторијског отпада. Опасни медицинско-ветеринарски отпад Под медицинско-ветеринарским отпадом подразумева се сав отпад настао у здравственим и ветеринарским установама. без обзира на његов састав. огледне животиње. апарати за мерење крвног притиска.

прераде и складиштење опасног отпада. 18.medijskestudije. • Праћење и безбедно складиштење опасног отпада. • Надгледање места одлагања опасног отпада. ветеринарским станицама.org. • Руковање опасним отпадом у складу са прописима. • Контролу производње.2011. Владе држава такође истичу спречавање загађивања као кључни принцип у борби за смањење опасног отпада. VI СПРЕЧАВАЊЕ ЗАГАЂЕЊА И СМАЊЕЊЕ КОЛИЧИНЕ ОПАСНОГ ОТПАДА Заштита од загађења је срж управљања опасним отпадом.9 Просечно домаћинство у свакодневном животу користи хемикалије које постају опасан отпад и то у количинама које су забрињавајуће и које могу постати велики проблем. • Смањење коришћења опасних материја • Усавршавање места за одлагање опасног отпада. 9 Преузето: http://krize. – 17:55 8 .09. Огромне количине неразврстаног отпада одлажу се на депоније.• • • • истраживачким лабораторијама института. Немачка и САД су знатно испред свих осталих земаља на пољу управљања опасним отпадом. За решавање проблема опасног отпада неопходне су следеће мере: • Налажење замене за материјале који касније кроз процес производње постају опасан отпад. То је условило низ проблема и компликација у покушају враћања таквих материја у поступак производње.Тешки метали и органска једињења су најчешћи састоји опасног отпада. • Прерада опасног отпада. ветеринарским амбулантама. бројним фармама за узгој крупне и ситне стоке. транспорта.

9 .

Бактерије обављају процес фиксације азота. Врло је битно присуство бактерија и других компоненета биоте. Захваљујући њиховој огромној делатности ослобађа се огромна количина кисеоника. што обезбеђује живот на Земљи.2011. Основни ''испоручиоци'' отпада органског порекла су предузећа прехрамбене и преређивачке индустрије. Бактерије по количини и разноврсности знатно премашују друге групе микроорганизама. од чега зависе биолошка активност и плодност земљишта. као и смањење депонијских површина прерадом комуналног отпада. • сахрањивањем лешева домаћих животиња. пошто су њени крајњи производи оргнска ђубрива. пољопривредни произвођачи као и неке установе.VII БИОРАЗГРАДЊА ОТПАДА Биоразградња или компостирање има велику перспективу за прераду органске компоненте комуналног отпада. Увођење технике биоразградње омогућава решавање проблема отпада. Технологија биолошке разградње органског отпада Микроорганизми представљају неодвојиву компоненту еколошог система биосфере. Данас је човек научио да управља овим процесом. Предност биоразградње је еколошка чистоћа. Преузето: www. Значајан део чврстог комуналног отпада чине остаци хране. биогас(енергент) и вода која се може користит у привреди и домаћинству.10 Прерада једне тоне органског отпада може дати 500м3 биогаса.rs/casopis. Они имају велику густину и влажност. Биоразградња отпада може се реализовати у градовима средње величине и у сеоским срединама.org. који садржи до 70% метана и угљен-диоксида с топлотним капацитетом до 24000кЈ/м3. 20.09. • спаљивањем отпада на дивљим депонијама индустријских и пољпоривредних предузећа. Метода биоразградње широко се примењује у привредној пракси многих земаља за енергентске потребе и добијање квалитетног органског ђубрива. пре свега на мањим фармама и у пластеницима. – 18:19 10 . Током векова одигравала се биолошка разградња органског отпада под дејством микроба.1. у цилју заштите обрадивог земљишта и биодиверзитета.htm. Искоришћавање остатака хране и индустријског отпада биљног и животињског порекла обавља се на следећи начин: • одлагањем на депониу чврстог отпада са осталим комуналим и индустријским отпадом. 7.ecologija. 10 • коришћењем органског отпада као ђубрива на пољопривредним површинама. Та структура се мења у зависности од састава прехрамбених производа из којих настаје отпад. Да би се обавила микробиолошка разградња отпада биљног и животињског порекла неопходно је знати хемијску структуру његових саставних делова. синтетишући посебне групе микроорганизама.

• испуштање производног отпада у канализациони систем града. Метода биоразградње органског отпада користи се у Норвешкој и Канади. Основне методе обраде су спаљивање и пресовање отпада и његово одлагање на депонијама чврстог отпада. Биоразградња се широко примењује у привредној пракси европских земаља. Може се закључити да је метода биоразградње економски ефективна. Многе западноевропске фарме задовољавају своје потребе за енергијом и органским ђубривима применом ове методе. које представлја вредан производ. Увођењем технологоје биоразградње омогућава се решавање ових проблема. како у домаћинствима тако и у индустрији. 11 . У Кини је такође распрострањена. Не постоје увек еколошки и економски ефективне методе прераде отпада. • одлагањем отпада на дивље депоније. То се односи и на комуналан отпад чији је удео у укупној маси чврстог отпада доста висок. Њеном применом се може остварити добит продајом ђубрива. што није оправдано ни еколошки ни економски.

11 Укључује сакупљање. • Заштита животне средине (отпадни материјаи деградирају.): Рециклажа као битан елемент одрживог развоја I – ISO14000. Без увођења рециклаже у свакодневи живот немогуће је замислити целовит систем управљања отпадом. па се рециклажом штити животна средина). што ствара потребу за радним местима). иако би стакло могло поново да се користи. 12 . 11 • Штедња енергије ( нема трошења енергије у примарним процесима. • Отварање нових радних места ( процеси у рециклажи материјала подразумевају улагање знања и рада. иѕдвајање. (2000. У рециклирање спада све штосе може поново искористити а да се не баци. док код нас таквих центара још нема. Преузето: Јовановић Л. прераду и израду нових производа из искоришћених ствари или материјала.VIII РЕЦИКЛАЖА Рециклажа је издвајање материјала из отпад и његово поново коришћење. У Србији такође не постоји центар за рециклирање стакла и годишње се баци на стотине хиљада флаша. Рециклажом се постижу следећи стратешки циљеви: • Штедња сирових ресурса ( сви материјали потичу из природе и има их у ограниченим количинама). Аранђеловац 2000. а добија се додатна енергија сагоревањем материјала који се не рециклирају). У свету постоје центри за рециклажу који искоришћавају материјал од старих ствари да би направили нове. као ни у транспорту који те процесе прати. Постоје ретки центри Папир сервиса где може да се однесе стари папир и у замену за њега да се добије ситан новац.

Карактеристика пластичних материја је да се оне веома тешко разлажу у природи. Хемија и заштита животне средине. Технолошки процес се састоји из седам фаза: 1. Инвазија производа од пластике донела је са собом проблем депоновања њених остатака. рециклажа може • • бити: Примарна ( рециклажа којом се после одговарајуће припреме материјала исти користи за добијање производа). Материјали за рециклажу У погледу могућности поновог искоришћавања. Сакупљање отпада 2. материјали могу бити12: • Рециклабилни ( могу се искористити поновним враћањем у процес производње после рециклаже) • Нерециклабилни ( не могу се вратити у производни процес и користе се за добијање енергије. Секундарна ( рециклажа у којој се конвенцијално нерециклабилни материјал прерађује коришћењем нових технологија до максимално могућег искоришћења). Идентификација и селекција 12 Преузето: Проф. 8.1.спаљивањем или се на еколошки безбедан начин складиште на депонијама) • Опасни ( материјали који су штетни за човека и животну средину) • Безопасни (материјали који нису штетни за човека и животну средину) 8. мада се у суштини сви своде на исте операције. штедњи извора сировине. 13 . Врсте рециклаже По начину враћања материјала у процес поновног коришћења. Београд 2010. Постоји више начина рециклаже пластичних маса. штедњи енергије. Рециклажа пластичног отпада Поново коришћење амбалажног отпада доприноси смањењу количине отпада и загађивања животне средине. др Лариса Коломеицева – Јовановић.3.2.8.

фартија. То су такозване биоразградљиве пластичне масе. Пластични отпад у Србији прерађује се у недовољној мери. Рециклажа акумулатора 14 . Од 2000. То је остатак који се не може прерадити. што представља 80% годишњег обима пластичног отпада. Центрифугирање 6. и ако су потенцијали велики. Млевење 4. Испирање 5.3. Овај проблем се покушава решити разврставањем отпада по контејнерима у зависности од врсте ( стакло. У Немачкој се рециклира око 800 хиљада тона пластике. Капацитети којима се врши прерада такође су веома скромни. Сваки Американац годишње употреби 86 кг пластике од чега је 27 кг амбалажа. Складиштење Пластични отпад из домаћинства се ставља у исти кош са осталим отпадом који доводи до његовог оштећења.4. пластика. Ради се о преради отпада познатог састава и порекла. Велика Британија рециклира око 200 хиљада тона пластике што је веома мало у односу на укупну количину.. Због проблема одлагања овог отпада. Године прерада пластичног отпада је повећана. У већини земаља Европске Уније овакав начин прикупљања и примарног сортирања увелико је у пракси. а самим тим и ошијег квалитета. У првој деценији 21. Сушење материјала 7. Не могу се сви производи од пластике заменти биоразградљивом пластиком. Велика пажња се посвећује стварању пластићних маса које ће моћи да се разлажу под дејством микроорганизама.. Века у САД се накупило око 30 милиона тона пластичног отпада.). поново коришћење заузима све значајније место. с тим да се један део пластике враћена на депоније. 8.

киселинама и осталим неорганским материјама из акумулатора. при чему је врло тешко извршити селекцију. прерада старих акумулатора није нарочито популарна технологија. 13 14 Преузето: http://www. којих код нас има у великом броју. Веома мали број предузећа се бави овим послом и због отежаних услова сакупљања старих акумулатора на дивљим депонијама. др Лариса Коломеицева – Јовановић.14 Процес рециклаже аутомобила је сложен због великог броја различитих материјала који улазе у састав аутомобила. Хемија и заштита животне средине.in. Београд 2010. Процес рециклаше старих акумулатора подразумева иѕдвајање и прераду одређених компоненти и безбедно одлагање отпада који се јавља као остатак након рециклаже. И поред велике економске оправданости и значајног утицаја на очување животне средине. 8. 15 . У садашњим постројењима за рециклажу могуће је рециклирати око 80% од масе аутомобила. Рециклажа возила при крају животног циклуса Аутомобил је производ високе сложености.5. а подразумевају таложење свих врста отпадних мтерија. Једна од најзначајнијих сировина која се добија рециклажом старих акумулатора је олово.Огромне количине неселектираног отпада таложе се на депоније. 13 Стари акумулатори су током година одлагани на депоније без икакве припреме земљишта. При томе је долазило до значајног загађења земљишта оловом. Делови аутомобила се производе од различитих материјала али је доминантна заступљеност ливеног гвожђа и челика.rs Преузето: Проф.reciklaza. Статистика показује да се у Србији баци ¼ од укупног броја акумулатора.

Са овим деловима аутомобила треба поступати са великом пажњом и посебно третирати. Флуиди у аутомобилима (гориво. због свог хемијског састава и своје токсичности. додатак асфалту).Гума. док друга технологија користи комбинацију више метода (уситњавање. Прва технологија заснива се на оптичкој сепарацији. гравитацијске и специјалне методе сепарације). због свог сложеног хемијског састава. различите врсте уља и расхладне течности) чине 2% од масе аутомобила. Ови флуиди у процесу рециклаже аутомобила значајно компликују сам процес.Стакло које чини 3% од масе аутомобила. одлази даље на индустријску прераду и нашла је примену за добијање различитих производа (подне облоге. Делови аутомобила који представљају велику опасност по животну средину су: акумулатори. 16 . већ се уситњено користи у грађевинарству као додатак бетону. које се разликују у самом начину сортирања материјала који сачињавају аутомобил. тренутно се не прерађује у погонима за производњу стакла. заштитне ограде. која чини 5% од укупне масе аутомобила. прекидач на бази живе и различите врсте филтера. Тренутно се примењују две технологије рециклаже аутомобила.

• Оснивање националног тела одговорног за развој образовних програма и обуке у домену управљања отпадом. • Стицање и унапређивање образовања и обуке лица која управљају отпадом. развој навика сортирања отпада код становништва. 15 Преузето: http://www. Управљање отпадом је систем делатности и активности који подразумева превенцију настајања отпада путем редуковања амбалажних материјала. Инспекција свих облика делатности. Бројне опасности и ризици различитог карактера у индустрији прераде чврстог комуналног отпада. упућују на значајно и стратешки оправдано место образовања као једне од основних превентивних мера у систему управљања отпадом. транспорт. као што је стицање знања у области управљања отпадом.2011. У индустрији отпада постоје многи негативни чиниоци и ризици. квалитет прерађених сировина бољи а број учесника у процесу рециклаже већи што води заштити животне средине. • размену и продају отпадног материјала. смањење количине отпада. повезаних са рециклажом отпада и безбедним одлагањем на санитарним депонијама постоје главни облик минимизације ризика и негативних утицаја депонија на животну средину и људско здравље. – 18:25 17 . складиштење и третман отпада носе са собом бројне ризике по безбедност и здравље запослених у индустрији отпада. • оптимизацију система сакупљања и сортирање отпада.IX СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ Сакупљање.09. • компјутеризоване системе управљања отпадом. где је неопходна санитарна и еколошка инспекција са одређивањем утицаја депонија на животну средину и здравље становништва. Постоје начини да искоришћење отпада буде што обимније.15 Стратегија управљања отпадом Републике Србије предвиђа следеће активности: • Увођење формално-правног механизма. Неопходно је трајно одржавати и реновирати постројења за третман отпада и успоставити систем праћења на депонијама. Рециклажа и безбедно збрињавање отпада је растући индустријски сектор у коме се запослени суочавају са новим здравственим и безбедоносним ризицима.org. • смањење екстерних трошкова поновне употребе отпада.cpc-serbia. Већина земаља света прихвата стратегију европске уније која се односи на: • истраживање и развој нових технологија за рециклажу. 20.

повећање киселости животне средине уз појаву киселих киша и пратеће појаве глобалних еколошких проблема: уништавање шума. преко поновог коришћења секундарних сировина. Рециклажом се чувају сировине и енергија. Од одбачених и бескорисних производа добијају се сировине које би се у другачијој ситуацији морале урпити из природних извора. деградација земљишта.представља резултат погоршања еколошке ситуације у различитим земљама и региона. рециклаже и до одлагања. где је загађење животне средине најинтезивније. Депоније заузимају велике површине обрадивог земљишта. Рециклажа спада у утилизационе методе које за циљ имају максимално искоришћење енергије и сировина из отпада. 16 Преузето: Јовановић Л.): Екоменаџмент у функцији заштите животне средине у градовима. године 18 . године донета Базелска конвенција „О контроли прекограничног превоза и одлагања опасног отпада“. У многим земљама још увек не постоје прописи о поступању с отпадом.ЗАКЉУЧАК Неке врсте отпада представљају велику потенцијалну опасност за животну средину и здравље људи. одлагања и транспорта опасног отпада 1989. Друштво није одмах и у потпуности схватило ову опасност. Нови Сад 1999. Количина опасног отпада је знатно порасла у последњем периоду због различитих врста пестицида који се примењују у пољопривредии индустријског отпада који садржи канцерогене и токсичне материје.глобално отопљавање. прерастају у неконтралисана сметлишта са високим ризиком од удесних ситуација и захтевају огромне трошкове санацје и рекултивације Да би се смањила количина створеног отпада неопходно је унапредити стратегију управљања отпадом почев од минизације отпада на извору. смањивање озонског омотача. Већина земаља одлучује се за рециклажа јер у њима поред елиминације отпада виде и економску рачуницу.16 Погоршавање глобалне еколошке ситуације. Ипак је. Еколошки покрет Новог Сада. захваљујући напорима многих земаља у тражењу поузданог механизма заштите од неодговарајућег коришћења. угрожавање биодиверзитета и залиха чисте питке воде. Смањење загађења животне средине је битан циљ одрживог управљања отпадом. (1999. Раст популације и продукција све већих количина отпада чини да депоније постану све бројније и све више деградирају животну средину.

Проф. Драгољуб Тодић.com 11.): Екоменаџмент у функцији заштите животне средине у градовима. Београд 2008. Anntonhy Giddens.): Рециклажа као битан елемент одрживог развоја I – ISO14000.org/wiki/odlagaliste_otpada 9. Нови Сад 1999. Polity press.forum. Мегатренд универзитет.in. http://www. www.htm 13. http://www.org. 5.ecologija. Sociology.rs/?p=1254 10.rs/casopis. 2001.ftn. Београд 2008.dominomagazin. (2000.org www. Еколошки менаџменту условима глобализације.rs/index. Београд 2010.medijskestudije. Еколошки покрет Новог Сада.ЛИТЕРАТУРА 1. 6. 2. Аранђеловац 2000. Драгољуб Тодић. године 7. www. (1999.BesplatniSeminarskiRadovi.reciklaza.php?act=attach&type=post&id=5558 8.org 12. http://staklenozvono. Еколошки менаџменту условима глобализације. Јовановић Л. http://hr. http://www. Јовановић Л. др Лариса Коломеицева – Јовановић. 3.wikipedia.com 19 . Хемија и заштита животне средине. 4. Cambridge.cpc-serbia.uns.rs 14. Мегатренд универзитет. http://krize.ac.